Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
76-100 od 4273 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Кад изговоримо име Спиридона Гопчевића морамо бити свесни једне ноторне чињенице: реч је о генијалном Србину! Једини Србин који чији је астрономски рад вреднован тако да је добио долину на Месецу по свом научном псеудониму: Лео Бренер! По емигрирању у САД 1917. године компоновао је оперу која је успешно извођена, писао драме, романе, историјске расправе, путописе... Оно што га је, између осталог, принудило да емигрира у САД била је и његова визија да јужно словенске земље треба да оснују своју заједничку државу везујући своју судбинму са судбином тадашње супер силе на евртопским просторима : Аустро-Угарске. Уосталом, није био једини који је тако размишљао. Ова књига још није преведена на српски језик, те ће познаваоцима немачког језика донети многе интересантне детаље, нама непознате а сазнате из бечких архива, о сарадњи Русије са Србијом. Како Гопчевић износи у својој чувеној СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА Милош Милојевић, тај чувени српски патриота и велики русофил, био је често на пакленим мукама када је требало изрджати `братске` нападе које су Руси чинили на Србе и српску позицију са својих патронатских позиција заштитника велике Бугарске...
Ова књига је настала као одговор на расписани конкурс за књигу о пореклу, језику и обичајима Буњеваца од стране `Матице Српске`. Као једини рад није награђена обећаном наградом јер поред обрађених извора остало неких необрађеним, међутим, извесном сумом награђен је труд аутора и његово проналажење нових података те је тиме потпомогнута штампа ове књиге 1894. године у Суботици, у штампарији Д-ра Душана Петровића. ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ ИЗ 1894. ГОДИНЕ, 120 СТРАНА
Копитар пише (Мањи Списи, 1, 135): ”Под српским (језиком) ми овде ра- зумемо оно што се, довољно неисто- риски, назива илирским... Предео српског дијалекта се простире од Истре, преко Далмације, Хрватске Крајине, Босне, Србије, Бугарске до ко- лонија исељеника из ових земаља у Славонији и Јужној Угарској. Четири до пет милиона говори тај дијалекат... Ова четири милиона, пак, међу собом су раздвојена; једни, на западу, припадају латинском обреду, али већи део грчком... Грци (тј. Словени грчког обреда) имају, због њиховог већег броја, због употребе ћирилске азбуке (која је у IX веку нарочито за словенски језик уде- шена) и због старословенског црквеног језика, природне предности испред Ла- тина. Ускоро ће их они оставити иза себе...” Овако говори `хумани` помоћник Вуков у операцији раздвајања српског језика од осталих, а пре свега, руског језика. Тако да остасмо и без сопствених бисера из духовности јер су нама данас на страном - црквено српском језику...
Највећи владар нека- дашње босанске државе; први њен краљ; и један од владалаца српских Средњег века, који је имао врло широке држав- ничке планове и веома велике успехе у свом раду; Стеван Твртко Кот- романић, остао је све до данас недовољно про- учен и без своје моногра- фије. Почетком јесени 1353. године умро је босански бан Стеван II Котрома- нић, оствавиши иза себе...
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ ЗНАЧАЈНЕ ЕДИЦИЈЕ `СРБИ У 19. ВЕКУ` ИЗ 1922. ГОДИНЕ 190 СТРАНА, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ. Злокобним чланом 25. Берлинског уговора предвиђено је окупирање и администрирање Босне и Херцеговине од стране Аустро Угарске и тиме је ударен печат крају свих напора да се до решења српског питања на Балкану дође мирним путем, одн да се уопште дође до неког логичног и праведног разрешења истог. Велике империјалне силе Велика Британија и Аустро-Угарска радо су се споразумеле на штету трећег - Срба - упасти на Балкан и не дозволити младом и `неодговорном` народу српском да од две државе начини државу која би обухватила цео српски народ, већ, уз помоћ Ватикана и осталих мрачних сила сећи, ломити, крунити, сажећи и обезличити што је могуће више... Сарајевски атентат јесте дошао као нормални ток ствари: Срби православци, као и Срби муслиманске вероисповести нису хтели да прихвате непријатељску управу!
SORGE Obavještajac stoljeća, autor Mihailo Marić. Izdavač Epoha - Zagreb, 1965. Tvrdokoričeno izdanje, odlično očuvana. Fizički kao na slici (lepo pogledajte slike). Unutra odlično očuvana. Stranice odlično očuvane. Knjiga sadrži i fotografije. Na par strana potpisana. Napomena: Za detaljniji opis stanja - kontakt pre kupovine. Prodajem još dosta knjiga, pogledajte sve moje oglase, možda pronađete još nešto što Vas zanima.
Akademije Akademske elite na fonu evropskih protivurečnosti Izdaje Arhiv Vojvodine - Novi Sad Б иобиблиографи ја Бошка И. Бо јовића (1987–2020), ко ју је марљиво, струч- но и савесно приредио Добрило Аранитовић, садржи бројна имена и наслове, ко ји наводе на ближе одређивање контекста и текста, нарочито подстичу сећања на оне посленике у науци и култури ко ји су сво јим на-учним и педагошким радом заслужни за стасавање научног и ауторског профила об једињених библиографских јединица у наведеној Биобиблио- графи ји , у издању Архива Војводине (Нови Сад 2021). Оживљавање успо-мене на личности и остварења научника и културних посленика, као и се-ћања и њихове заслуге обавезу ју, да јући нам ужи и шири оквир у ко јем сунастале библиографске јединице обухваћене Биобиблиографи јом , а чи ји је сво јеврсни наставак ово сећање с насловом Ака де ми је . Личности најутицајни јих српских, француских, грчких, итали јанских,руских и румунских историчара, еминентних професора и научника, као савременика и сведока свога времена, удеоници су доживљеног и пређе-ног пута, од првих корака у науци Бошка Бо јовића. Биле су то веома плод- не интелектуалне и духовне симбиозе, укршта ји, или тек сусрети ко ји су на известан начин доприносили разво ју међународне сарадње како у науци и уметности, тако и култури уопште.Просторни распон ових сећања креће се од југоистока и панонских равница до запада Европе, од Југослави је и Балкана до Француске, од Бео-града до Париза, Атине, Рима, Букурешта, Венеци је, Дубровника, Црне Горе и Дурмитора, Свете Горе, Солуна и Цариграда, од источног до западног Медитерана. Временски оквир је друга половина или тачни је залазак XX,с почетком XXI века. Време завршетка једног и настанка другог историјског раздобља, с тектонским покретима ко је те врсте промена подразумева ју 5 Бошко И. Бо јовић, Акаемије 6 на брдовитом Балкану, када земља ко ја је повезивала подељену Европу и свет, поста је камен спотицања при настанку новог светског поретка. Најважни ји састо јак тих сећања јесу личности савременика, од ко јих су неки више, а други мање репрезентативни за след збивања, али су сви живи одраз свога времена, у првом реду у амби јенту академске средине, њеног културног и друштвеног окружења. Различитих колико и компле- ментарних средина, чи је су интеракци је достизале сво је успоне у истомвеку у коме је настао и највећи пад сарадње и утица ја, разумевања и пошто-вања. Јединствени преокрет од дивљења и поштовања, све до идеализа- ци је и егзалтаци је још од почетака XIX, па све до средине XX, ко ји се кра јем тог века претвара ју у ништа мање неумерени оди јум и осуду пре суда, процес без преседана у коме се генераци је жртава нацизма прогла- шава ју његовим најнови јим починиоцима и виновницима.Огледало тог парадокса у академским круговима пружа разливенуслику елите лабилног вредносног и сазнајног путоказа, са ретким по је-динцима ко ји одудара ју од сивила конформизма и лини је мањег отпора.Призор раскорака између постауторитарне позне транзици је и постиде-олошког вакуума у коме је негаци ја различитости једини пут постизањаглобалног консензуса. Свилена свирепост ( férocité de velours ) академског амби јента у оваквом раздобљу налази место лагодном конформизму када се немушта пасива претпоставља ратнохушкачкој естради милитантногинтервенционизма, императива хуманитарне и правне ингеренци је, све до војне деструкци је и ратне агреси је. Током највеће геостратешке кризе од Другог светског рата у Европи, ако не и у свету, на релаци ји између две историјски блиске и академски тесно повезане земље, нови односи снага доводе до антагонистичке полариза- ци је чи ји се трагови још дуго неће моћи опозвати. Земље ко је су имале слична одступања од блоковских и идеолошких табора, ко јима су мање од осталих припадале, постале су окоснице нове врсте поларизаци је у ко јој се сви против једнога, реалсоци јалистичке Југослави је, неким чудомпрелило у оди јум нове мултикулти еврократуре и једноумног атлантизма.Како је Ернест Ренан прокламовао откриће примитивне културе као највећи допринос XIX века, тако и једностран однос према терци јалној Европи, оличеној такозваним „Западним Балканом”, поста је стожер оку- пљања евролатри је, све док балканизаци ја не почиње да ступа на праговеконтиненталне Уни је. Академским представницима балканске истори је и друштвених про- цеса, колико малобројни и маргинализовани били, било је теже или тачни је практично немогуће да опстану у јавном дискурсу, осим као честице уни- Бошко И. Бо јовић, Акаемије соног рефрена политичког и медијског једноумља. Стога је деловање мало- бројних установа и по јединаца ко ји су, упркос тим „силама немерљивим”, како се изражавао Радован Самарџић, давали свој глас и научни, академ- ски, грађански и људски допринос, насупрот непосредног и посредног окружења и свеколиког јавног контекста, утолико важни је и потребни је знати да је посто јало и упознати као јединствену по јаву на највишем сте- пену академских ауторитета и универзитетских установа. Коликогод је њихов глас био недоступан широј јавности, њихов допринос друштвеним наукама оста је као сведочење отпора доминаци ји лажне савести, несаве- сне мистификаци је прошлости и инструментализаци је савремености. Уступак или изузеће из овог пресека савремености учињен је по- следњем полихисторику српске историографи је, комитетски изопштеном Владимиру Ћоровићу, чи је животно дело коначно бива об јављено, посленеуспелог покуша ја и забрана, молени јем његовог светогорског савреме-ника, игумана Хиландара, старца Никанора. Ликови колега, савременика, посленика културе и уметности, студената и предавача, свих профила, различите језичке и културне припадности, ко ји су оличење шароликог људског и педагошког окружења једног времена на различитим странама за једничке стварности. Личности историчара, ментора и узора, знаменитих научника и ака- демских посленика, окупљених простором и истори јом Југоистока Евро- пе, смештени су у медаљоне сећања уоквиреног клатном кретања из више комплементарних углова посматрања, поимања и спозна је колевке ко ја поста је камен спотица ја и последња станица европског за једништва. Њи- хови педагошки, људски, научни, методолошки утицај и допринос уоб- личавању приступа прошлости и савремености, сложеној проблематици Балкана, суштинска је тематика писања ко је им ода је признање, захвал- ност и поштовање њиховом стваралаштву, савесности, компетентности, знању, предусретљивости и племенитости. Проф.
STANJE PREDMETA: TREĆI DIO: TEŽNJE NARODA SVIJETA I NJIHOVE PREDODŽBE O SEBI SADRŽAJ: UVOD DVADESET I OSMO POGLAVLJE: TEŽNJE NACIJA I NJIHOVE PREDODŽBE O SEBI I. Liberalna demokracija: kako zapadna Evropa shvaća sebe II. Marksističko-lenjinistički socijalizam III. Protuliberalni autoritativizam IV. Rasna superiornost 1. Nacistička Njemačka; Južna Afrika V. Države vjerskog podrijetla ili stanovišta 1. Izrael; 2. Pakistan; 3. Vjerska orijentacija drugih država VI. Nacionalna nezavisnost nasuprot evropskoj ekspanziji VII. Nacionalizam u nastajanju: Afrika DVADESET I DEVETO POGLAVLJE: POKRETI ZA KULTURNI INTEGRITET I PRIZNANJE NOVIH NACIJA I. Preporod drevnih kultura 1. Indija; 2. Kina; 3. Japan; 4. Jugoistočna Azija i Koreja; 5. Arapi II. Kulture nedavno naseljenih zemalja 1. SAD; 2. Kanada; 3. Hispanske američke zemlje; 4. Brazil; 5. Australija i Novi Zeland III. Kulturna preorijentacija mješovitih društava: Meksiko IV. Manjine traže kulturnu autonomiju TRIDESETO POGLAVLJE: POKRETI ZA OSOBNU SLOBODU I LJUDSKO DOSTOJANSTVO I. Radništvo 1. Težnje radništva; 2. Metode u borbi za ciljeve radništva; 3. Prava i dužnosti radništva; 4. Postizanje radničkih ciljeva II. Seljaci i poljoprivrednici 1. Pokreti poljoprivrednika u zemljama s razvijenom poljoprivredom; 2. Pokreti seljaka; 3. Razvitak zajednice III. Žene 1. Ciljevi ženskih težnja; 2. Metode u borbi za ciljeve; 3. Postizanje ciljeva IV. Rasne i kastinske skupine izložene diskriminaciji 1. Crnci; 2. Partije ČETVRTI DIO: UMJETNIČKO IZRAŽAVANJE UVOD TRIDESET I PRVO POGLAVLJE: TENDENCIJE U KNJIŽEVNOSTIMA I LIKOVNIM UMJETNOSTIMA U ZAPADNIM KULTURNIM PODRUČJIMA I. Početkom dvadesetog stoljeća II. Godine inovacije III. Dvadesete godine i vrijeme poslije njih 1. Zapadna Evropa; 2. Nove nacionalne kulture u drugim zapadnim kulturnim područjima IV. Nova masovna sredstva komunikacije i umjetnost 1. Film kao umjetnost; 2. Umjetnost pribavljanja informacija TRIDESET I DRUGO POGLAVLJE: RAZVOJNI PUTOVI U KNJIŽEVNOSTIMA I LIKOVNIM UMJETNOSTIMA ISTOKA I. Priroda utjecaja zapadne kulture i vrste reakcija 1. Opća obilježja; 2. Uzajamno djelovanje u specifičnim područjima II. Uvođenje novih književnih oblika III. Modifikacija književnog sadržaja IV. Vizuelne umjetnosti V. Arhitektura VI. Glazba i ples VII. Posljedice djelovanja sredstava masovne komunikacije VIII. Reakcija Zapada na kulturne dodire s Istokom ZAKLJUČAK TRIDESET I TREĆE POGLAVLJE: PROMJENA OBLIKA ŽIVOTA ČOVJEČANSTVA NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu
Secanja decaka koji je preziveo Ausvic Izdavac - Centar za ljudska prava, Beograd Godina - 2010. Preveo Vojin Dimitrijevic Ausvic, Holokaust, Biografija, Drugi Svetski rat Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 20 cm,175 str. (98)