Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 1238 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Obmana Izdaje - No limit books Beograd Autori predstavljaju otkriće do koga su došli pedantnim istraživanjima, a pokazuje da ako se rasvetli odnos između Svitaka mrtvog mora, Novog Zaveta i socijalnih, istorijskih i religioznih sila na tadašnjoj istorijskog pozornici, ostaje jasno da su Spisi mrtvog mora istorijska obmana.Knjiga objašnjava zašto i kako su ljudi obmanjeni tzv. Spisima Mrtvog Mora. Od autora knjiga `Hram i loža` i `Sveta krv, sveti gral`. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 237.strana
BEOGRADSKA TVRĐAVA u prošlosti sadašnjosti i budućnosti Zbornik referata i diskusija održanih na naučnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 17. i 18. decembra 1985. godine SANU, 1988. 244 strane, udžbenički format. Odlično očuvana, najverovatnije nekorišćena. Aleksandar Despić — potpredsednik SANU: POZDRAVNA REČ Vasa Čubrilović — akademik: UVODNA REČ Referenti: Marko Popović — viši naučni saradnik Arheološkog instituta SR Srbije: BEOGRADSKA TVRĐAVA I MOGUĆNOSTI REKONSTRUKCIJA PREMA ISHODIMA DOSADAŠNjIH ISTRAŽIVANjA Aleksandra Banović — dipl. inž. arhitekture: UREĐENjE BEOGRADSKE TVRĐAVE Srboljub Sretenović — dipl. inž. arhitekture: UTICAJ BEOGRADSKE TVRĐAVE NA RAZVOJ URBANE SREDINE Bratislav Stojanović — dipl. inž. arhitekture: BEOGRADSKA TVRĐAVA U URBANISTIČKOM RAZVOJU GRADA I NjENO UKLjUČIVANjE U SAVREMENI ŽIVOT Petar Stevanović — akademik: GEOLOŠKA OSNOVA BEOGRADSKE TVRĐAVE I NjENE OKOLINE Nikola Pantić — akademik: O GEOLOŠKOJ ISTORIJI ŠIREG PODRUČJA BEOGRADSKE TVRĐAVE Nikola Tasić — naučni savetnik Balkanološkog inst. SANU: PRAISTORIJSKE KULTURE NA PLATOU BEOGRADSKE TVRĐAVE Dragoljub Bojović — viši kustos Narodnog muzeja: RIMSKI VOJNI LOGOR U SINGIDUNUMU Jovanka Kalić — profesor univerziteta: TVRĐAVA I NASELjE U SREDNjEM VEKU Gordana Marjanović — kustos Narodnog muzeja: SREDNjOVEKOVNA NASELjA NA PROSTORIMA BEOGRADSKE TVRĐAVE PO REZULTATIMA ARHEOLOŠKIH ISKOPAVANjA Slavko Gavrilović — akademik: BEOGRADSKA TVRĐAVA I STANOVNIŠTVO SREMA U VREME AUSTRIJSKE UPRAVE U SRBIJI (1717—1739) Vladimir Stojančević — dopisni član SANU: BEOGRADSKA TVRĐAVA I VAROŠ (STADT UND FESTUNG) U VREME PRVOG SRPSKOG USTANKA Mirko Mitrović — asistent univerziteta: BEOGRADSKA TVRĐAVA U PROTOKOLIMA DVORSKOG RATNOG SAVETA (1717—1740) Stevan Milinković — profesor univerziteta: BEOGRADSKA TVRĐAVA I 1867. GODINA Vojislav Subotić — pukovnik, direktor Vojnog muzeja: UČEŠĆE JUGOSLOVENSKE NARODNE ARMIJE I VOJNOG MUZEJA U RADOVIMA NA OBNOVI KAZAMATA BEOGRADSKE TVRĐAVE I NjEGOVO KORIŠĆENjE U MUZEJSKE SVRHE Petar Oro — predsednik Turističkog saveza Beograda: BEOGRADSKA TVRĐAVA — JEDINSTVENA MOGUĆNOST ZA OBOGAĆIVANjE TURISTIČKE PONUDE BEOGRADA Vidosava Stojančević — naučni savetnik Etnografskog instituta SANU: URBANE ETNOLOŠKE KOMPONENTE U RAZVOJU BEOGRADSKOG PODGRAĐA I VAROŠI U PROŠLOSTI DO NAŠIH DANA Vesna Matičević — dipl. inž. arhitekture: OBALE BEOGRADSKOG UTVRĐENjA Miodrag Dabižić — viši kustos Zemunskog muzeja: ZEMUNSKE UTVRDE NA GARDOŠU I ODNOS PREMA BEOGRADSKOJ TVRĐAVI U PROŠLOSTI, SADAŠNJOSTI I BUDUĆNOSTI Milorad Nikolić — profesor srednje škole u penziji: POZORIŠNE SCENE NA URBANOM PODRUČJU BEOGRADA U 19. VEKU DO PODIZANjA POZORIŠNE ZGRADE NA TRGU REPUBLIKE Diskusija: Milosav Lutovac — akademik Vasa Čubrilović — akademik Marko Popović — viši naučni saradnik Arheološkog instituta SR Srbije Petar Stevanović — akademik Dr Gordana Tomašević — naučni savetnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture SR Srbije Aleksandra Banović — dipl. inž. arhitekture Vesna Matičević — dipl. inž. arhitekture Smilja Kanački — dipl. inž. arhitekture Kosta Karamata — dipl. inž. arhitekture Stevan Milinković — profesor univerziteta Uroš Martinović — profesor univerziteta Vasa Čubrilović — akademik Ilustracije u boji Rezime
SRBI U NORDKIRHENU-Stanko Aleksić Backo SRBI U NORDKIRHENU , Stanko Aleksić Backo , Samostalno izdanje autora Beograd 1997 , ovo sećanje na zarobljeničke dane napisao sam zahvaljujući svojim preživelim drugovima, a u spomen većini kojih vise nema među nama , stradanje Srba i logorovanje u DRUGOM SVETSKOM RATU , mek povez, ćirilica,ilustrovano , 184 strane, mali tiraž , 1k
HRAM SVETOG SAVE U OKOLINI STRAZBURA Milutin Simić Podvig grupe ZAROBLJENIH JUGOSLOVENSKIH OFICIRA Podvig grupe zarobljenih jugoslovenskih oficira , Pored brojnih zarobljeničkih logora u Drugom svetskom ratu u Nemačkoj (`stalaga` i `oflaga`) poznata su bila i četiri logora zarobljenika vojske Kraljevine Jugoslavije na okupiranoj teritoriji u Francuskoj. To su bili logori u Mecu, Forbahu i dva u okolini Strazbura. O tim logorima u Francuskoj do sada se malo pisalo i o njima se znalo. Zavod za zastitu spomenika kulture Srbije, 2000.god.,158.str.+ aneks sa fotografijama , ,ilustr.,21.cm Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje`10` M
Тих дана ужурбано су се прикупљале српске армије на Косову, а кроз Рашку пролазио још знатан део јединица, па је и сваки дан одбране био од судбоносне важности. И војници су се заиста борили и били решенирађе да сваки погине него да пропусти непријатеља и остави српску војску у клопци, тунедалеко од њих. Тада је и пала она чувена одлука, на-редба командира Шћепана Мијушковића, када му је рапортирано да чете у првом борбеном реду немају више муниције, а он им је одговорио: Имате бајонете, имате кундаке, бодите бајонетима, туците кундацима, а о повлачењу не може бити ни речи“.
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ: ПОСТАНАК ИЛИРСКЕ ХЕРАЛДИКЕ И ПОРОДИЦА ОХМУЋЕВИЋ, 48 СТРАНА, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ! Оно што је неспорно, а проилжзилази и з радова Соловјева и других аутора јесу три маркантне чињенице: 1. Грбовници који су настали и воде се као `илирски` грбовници јесу чин величања Династије Немањића и властеле која је настала у то време у српским земљама; 2. умешаност породице Охмућевић у њихову израду или потоње прекрајање и 3. Огромна улога Мавра О(С)рбинија у плимском таласу слављења владара из Династије Немањића, као других српских владара и великаша. Можда је чак мање битно да ли старије кокошка или јаје - односно да ли је О(С)рбинијев рад утицао на творце грбовника или твроци грбовника на О(С)рбинија, тек ту нам је њихов рад као заокружено, заслужено и заветовано државотворство свеукупног Српства!
Под мудром владавином Краља Петра , држава почиње нагло да се снажи. Наставља се одмах тамо где се последњих година застало. Четничка акција постаје живља и организованија. Где год држава не може да стигне да сврши известан посао општег националног карактера , ту стижу разна патриотска и витешка удружења , чији се број стално увећава. Акција ових удружења осећа се не само у земљи већ и ван њених граница, свуда где живи наш народ, а нарочито међу Србима у Турској , где држава не би ни могла ни смела званично да се ангажује. Код тамошњих Срба, ова акција наилази не само на добар пријем већ и на искрену сарадњу, јер је тамо и пре овог општег напретка у Србији , годинама већ , једн о родољубиво друштво просветно-културним радом одржавало сталан контакт са народом ; помажући га на тај начин да не малакше у тешкој борби за националну егзистенцију. То је било друштво Светога Саве , које основа наш родољубиви државник Светомир Николајевић, посвећујући му од првих дана стварања па за дужи низ година ону велику љубав расног шумадинца према нашем класичном југу, као и сву богату продуктивност једног великог интелектуалца.
Ова књига је настала као одговор на расписани конкурс за књигу о пореклу, језику и обичајима Буњеваца од стране `Матице Српске`. Као једини рад није награђена обећаном наградом јер поред обрађених извора остало неких необрађеним, међутим, извесном сумом награђен је труд аутора и његово проналажење нових података те је тиме потпомогнута штампа ове књиге 1894. године у Суботици, у штампарији Д-ра Душана Петровића. ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ ИЗ 1894. ГОДИНЕ, 120 СТРАНА
Akademije Akademske elite na fonu evropskih protivurečnosti Izdaje Arhiv Vojvodine - Novi Sad Б иобиблиографи ја Бошка И. Бо јовића (1987–2020), ко ју је марљиво, струч- но и савесно приредио Добрило Аранитовић, садржи бројна имена и наслове, ко ји наводе на ближе одређивање контекста и текста, нарочито подстичу сећања на оне посленике у науци и култури ко ји су сво јим на-учним и педагошким радом заслужни за стасавање научног и ауторског профила об једињених библиографских јединица у наведеној Биобиблио- графи ји , у издању Архива Војводине (Нови Сад 2021). Оживљавање успо-мене на личности и остварења научника и културних посленика, као и се-ћања и њихове заслуге обавезу ју, да јући нам ужи и шири оквир у ко јем сунастале библиографске јединице обухваћене Биобиблиографи јом , а чи ји је сво јеврсни наставак ово сећање с насловом Ака де ми је . Личности најутицајни јих српских, француских, грчких, итали јанских,руских и румунских историчара, еминентних професора и научника, као савременика и сведока свога времена, удеоници су доживљеног и пређе-ног пута, од првих корака у науци Бошка Бо јовића. Биле су то веома плод- не интелектуалне и духовне симбиозе, укршта ји, или тек сусрети ко ји су на известан начин доприносили разво ју међународне сарадње како у науци и уметности, тако и култури уопште.Просторни распон ових сећања креће се од југоистока и панонских равница до запада Европе, од Југослави је и Балкана до Француске, од Бео-града до Париза, Атине, Рима, Букурешта, Венеци је, Дубровника, Црне Горе и Дурмитора, Свете Горе, Солуна и Цариграда, од источног до западног Медитерана. Временски оквир је друга половина или тачни је залазак XX,с почетком XXI века. Време завршетка једног и настанка другог историјског раздобља, с тектонским покретима ко је те врсте промена подразумева ју 5 Бошко И. Бо јовић, Акаемије 6 на брдовитом Балкану, када земља ко ја је повезивала подељену Европу и свет, поста је камен спотицања при настанку новог светског поретка. Најважни ји састо јак тих сећања јесу личности савременика, од ко јих су неки више, а други мање репрезентативни за след збивања, али су сви живи одраз свога времена, у првом реду у амби јенту академске средине, њеног културног и друштвеног окружења. Различитих колико и компле- ментарних средина, чи је су интеракци је достизале сво је успоне у истомвеку у коме је настао и највећи пад сарадње и утица ја, разумевања и пошто-вања. Јединствени преокрет од дивљења и поштовања, све до идеализа- ци је и егзалтаци је још од почетака XIX, па све до средине XX, ко ји се кра јем тог века претвара ју у ништа мање неумерени оди јум и осуду пре суда, процес без преседана у коме се генераци је жртава нацизма прогла- шава ју његовим најнови јим починиоцима и виновницима.Огледало тог парадокса у академским круговима пружа разливенуслику елите лабилног вредносног и сазнајног путоказа, са ретким по је-динцима ко ји одудара ју од сивила конформизма и лини је мањег отпора.Призор раскорака између постауторитарне позне транзици је и постиде-олошког вакуума у коме је негаци ја различитости једини пут постизањаглобалног консензуса. Свилена свирепост ( férocité de velours ) академског амби јента у оваквом раздобљу налази место лагодном конформизму када се немушта пасива претпоставља ратнохушкачкој естради милитантногинтервенционизма, императива хуманитарне и правне ингеренци је, све до војне деструкци је и ратне агреси је. Током највеће геостратешке кризе од Другог светског рата у Европи, ако не и у свету, на релаци ји између две историјски блиске и академски тесно повезане земље, нови односи снага доводе до антагонистичке полариза- ци је чи ји се трагови још дуго неће моћи опозвати. Земље ко је су имале слична одступања од блоковских и идеолошких табора, ко јима су мање од осталих припадале, постале су окоснице нове врсте поларизаци је у ко јој се сви против једнога, реалсоци јалистичке Југослави је, неким чудомпрелило у оди јум нове мултикулти еврократуре и једноумног атлантизма.Како је Ернест Ренан прокламовао откриће примитивне културе као највећи допринос XIX века, тако и једностран однос према терци јалној Европи, оличеној такозваним „Западним Балканом”, поста је стожер оку- пљања евролатри је, све док балканизаци ја не почиње да ступа на праговеконтиненталне Уни је. Академским представницима балканске истори је и друштвених про- цеса, колико малобројни и маргинализовани били, било је теже или тачни је практично немогуће да опстану у јавном дискурсу, осим као честице уни- Бошко И. Бо јовић, Акаемије соног рефрена политичког и медијског једноумља. Стога је деловање мало- бројних установа и по јединаца ко ји су, упркос тим „силама немерљивим”, како се изражавао Радован Самарџић, давали свој глас и научни, академ- ски, грађански и људски допринос, насупрот непосредног и посредног окружења и свеколиког јавног контекста, утолико важни је и потребни је знати да је посто јало и упознати као јединствену по јаву на највишем сте- пену академских ауторитета и универзитетских установа. Коликогод је њихов глас био недоступан широј јавности, њихов допринос друштвеним наукама оста је као сведочење отпора доминаци ји лажне савести, несаве- сне мистификаци је прошлости и инструментализаци је савремености. Уступак или изузеће из овог пресека савремености учињен је по- следњем полихисторику српске историографи је, комитетски изопштеном Владимиру Ћоровићу, чи је животно дело коначно бива об јављено, посленеуспелог покуша ја и забрана, молени јем његовог светогорског савреме-ника, игумана Хиландара, старца Никанора. Ликови колега, савременика, посленика културе и уметности, студената и предавача, свих профила, различите језичке и културне припадности, ко ји су оличење шароликог људског и педагошког окружења једног времена на различитим странама за једничке стварности. Личности историчара, ментора и узора, знаменитих научника и ака- демских посленика, окупљених простором и истори јом Југоистока Евро- пе, смештени су у медаљоне сећања уоквиреног клатном кретања из више комплементарних углова посматрања, поимања и спозна је колевке ко ја поста је камен спотица ја и последња станица европског за једништва. Њи- хови педагошки, људски, научни, методолошки утицај и допринос уоб- личавању приступа прошлости и савремености, сложеној проблематици Балкана, суштинска је тематика писања ко је им ода је признање, захвал- ност и поштовање њиховом стваралаштву, савесности, компетентности, знању, предусретљивости и племенитости. Проф.
Naslov: Kosovo i svetski rat : hronika neobjavljenog rata Autor: Mile Nedeljković Izdavač: Beograd : Verzal press Zbirka: Biblioteka za džep, Energija knjige Godina izdanja: 1999, 281 str. : ilustr. ; 21 cm Povez: Broš. Ćirilica Stanje 4 S1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija
Naslov: Kosovo i svetski rat : hronika neobjavljenog rata Autor: Mile Nedeljković Izdavač: Beograd : Verzal press Zbirka: Biblioteka za džep, Energija knjige Godina izdanja: 1999, 281 str. : ilustr. ; 21 cm Povez: Broš. Ćirilica Stanje 4 S1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija