Naslov: Godine koje su pojeli skakavci Autor: Borislav Pekić Povez: Meki Izdavač: BIGZ Jedinstvo. Dimenzije: 20cm Broj strana: 370 + 470str Stanje: vrlo dobro, bez ikakvih podvlačenja, oštećenja i drugih nedostataka. Na drugoj knjizi je prisutna posveta Borislava Pekića zajedno sa njegovim autogramom.

srpska knjizevnost u 100 knjiga kapitalan komplet SRPSKI PISCI – KAPITALAN KOMPLET NAJOBIMNIJI KOMPLET SRPSKE KNJIZEVNOSTI IZDAT KOD NAS Izdavaci: Srpska Knjizevna Zadruga, Matica Srpska, 1958-1966. Tvrd platneni povez, format knjiga 14×20, cirilica, preko 20 000 strana ukupno. 1. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST 1 2. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST 2 3. ANTOLOGIJA NARODNIH LIRSKIH PESAMA 4. ANTOLOGIJA NARODNIH EPSKIH PESAMA 1 5. ANTOLOGIJA NARODNIH EPSKIH PESAMA 2 6. ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA 7. ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA 8. ANTOLOGIJA STARIJE SRPSKE POEZIJE 9. PESNICI 1 10. PESNICI 2 11. PRIPOVEDAČI 1 12. PRIPOVEDAČI 2 13. PESNICI 3 14. DOSITEJ OBRADOVIĆ , IZABRANI SPISI 15. VUK STEFANOVIĆ KARDŽIĆ 1 , PRVI I DRUGI SRPSKI USTANAK , ŽIVOT I OB. 16. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ 2 , KRITIKE I POLEMIKE 17. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ 3 , PISMA 18. JOVAN STERIJA POPOVIĆ 1 , KOMEDIJE 19. JOVAN STERIJA POPOVIĆ 2 , PESME , PROZA 20. PROTA MATIJA NENADOVIĆ , MEMOARI 21. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ 1 , PJESME , LUČA MIKROKOZMA , GORSKI VIJENAC 22. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ 2 , LAŽNI CAR ŠĆEPAN MALI , PISMA 23. BRANKO RADIČEVIĆ , RUKOVET 24. LJUBOMIR NENADOVIĆ , ODABRANA DELA 25. STJEPAN MITROV LJUBIŠA , PRIPOVETKE 26. MARKO MILJANOV , JESEN RATNIKA 27. JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ , PESME 28. ĐURA JAKŠIĆ , PESME , JELISAVETA , PROZA 29. MEMOARI 18. I 19. VEKA 30. JAKOV IGNJATOVIĆ , ODABRANA DELA 1 31. JAKOV IGNJATOVIĆ , ODABRANA DELA 2 32. SVETOZAR MARKOVIĆ , ODABRANI SPISI 33. MILOVAN GLIŠIĆ , ODABRANA DELA 34. LAZA LAZAREVIĆ , PRIPOVETKE 35. JANKO VESELINOVIĆ , HAJDUK STANKO 36. SVETOLIK RANKOVIĆ , GORSKI CAR , PRIPOVETKE 37. VOJISLAV ILIĆ , IZABRANA DELA 38. STEVAN SREMAC 1 , POP ĆIRA I POP SPIRA 39. STEVAN SREMAC 2 , ZONA ZAMFIROVA , PRIPOVETKE 40. STEVAN SREMAC 3 , IVKOVA SLAVA , VUKADIN 41. LAZA KOSTIĆ , ODABRANA DELA 1 42. LAZA KOSTIĆ , ODABRANA DELA 2 43. LJUBOMIR NEDIĆ , STUDIJE IZ SRPSKE KNJIŽEVNOSTI 44. RADOJE DOMANOVIĆ , SATIRE 45. IVO ĆIPIKO , PAUCI , PRIPOVETKE 46. PETAR KOČIĆ , IZABRANE STRANICE 47. BORISAV STANKOVIĆ 1 , NEČISTA KRV , KOŠTANA 48. BORISAV STANKOVIĆ 2 , PRIPOVETKE 49. BOGDAN POPPOVIĆ , OGLEDI I ČLANCI IZ KNJIŽEVNOSTI 50. MILAN RAKIĆ , PESME 51. ALEKSA ŠANTIĆ , IZABRANE STRANICE , SVETOZAR ĆOROVIĆ , IZABRANE STRANE 52. JOVAN DUČIĆ , PESME , PUTOPISI , ESEJI 53. SIMO MATAVULJ 1 , BILJEŠKE JEDNOG PISCA , BAKONJA FRA BRNE 54. SIMO MATAVULJ 2 , PRIPOVETKE , O KNJIŽEVNOSTI 55. VLADISLAV PETKOVIĆ DIS , PESME 56. SIMA PANDUROVIĆ , PESME 57. BRANISLAV NUŠIĆ , ODABRANE KOMEDIJE 58. JOVAN SKERLIĆ 1 , STUDIJE 59. JOVAN SKERLIĆ 2 , KRITIKE 60. SLOBODAN JOVANOVIĆ , PORTRETI IZ ISTORIJE I KNJIŽEVNOSTI 61. BRANIMIR ĆOSIĆ , POKOŠENO POLJE 62. IZBOR SRPSKOG PUTOPISA 63. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI 1 64. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI 2 65. JOVAN POPOVIĆ ,IZABRANE STRANICE , ĐORĐE JOVANOVIĆ , IZABRANE STRANICE 66. ISIDORA SEKULIĆ 1 , PROZNI RADOVI 67. ISIDORA SEKULIĆ 2 , OGLEDI 68. RASTKO PETROVIĆ , IZBOR 1 69. RASTKO PETROVIĆ , IZBOR 2 70. MILOŠ CRNJANSKI 1 , LIRIKA , PROZA , ESEJI 71. MILOŠ CRNJANSKI 2 , SERBIA , SEOBE , LAMENT NAD BEOGRADOM 72. MOMČILO NASTASIJEVIĆ , PESME PRIPOVETKE DRAME 73. STOJAN NOVAKOVIĆ , IZ SRPSKE ISTORIJE 74. STANISLAV VINAVER , ČUVARI SVETA 75. VELJKO PETROVIĆ 1 , PRIPOVETKE 76. VELJKO PETROVIĆ 2 , PESME , ESEJI 77. IVO ANDRIĆ 1 , PRIPOVETKE 78. IVO ANDRIĆ 2 , NA DRINI ĆUPRIJA 79. MARKO RISTIĆ , OBJAVA POEZIJE 80. MILAN BOGDANOVIĆ , KRITIKE 81. ISAK SAMOKOVLIJA , PRIPOVETKE 82. DESANKA MAKSIMOVIĆ , PESME 83. DUŠAN MATIĆ , IZBOR TEKSTOVA 84. OSKAR DAVIĆO , SUNOVRATI 85. BRANKO COPIC 86. MIHAILO LALIĆ , ZLO PROLJEĆE 87. DOBRICA ĆOSIĆ , KORENI 88. NOVINARI 89. FILOZOFI 90. NAUČNICI 91. ESEJI O UMETNOSTI 92. RATNI DRUGOVI 93. VIĐENJE RATA 94. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI 3 95. DEČJA POEZIJA SRPSKA 96. PESNIČKI PREVODI 97. PESNICI 4 98. PRIPOVEDAČI 3 99. PRIPOVEDAČI 4 100.ESEJISTI I KRITIČARI Stanje vrlo dobro kao na slikama, bez oštećenja. NOVILOK.

Srpska knjizevnost u 100 knjiga, kapitalan komplet srpski pisci – kapitalan komplet najobimniji komplet srpske knjizevnosti izdat kod nas. Izdavaci: Srpska Knjizevna Zadruga, Matica Srpska, 1958-1966. Tvrd platneni povez, format knjiga 14×20, cirilica, preko 20 000 strana ukupno. 1. stara srpska književnost 1 2. stara srpska književnost 2 3. antologija narodnih lirskih pesama 4. antologija narodnih epskih pesama 1 5. antologija narodnih epskih pesama 2 6. antologija narodnih pripovedaka 7. antologija narodnih umotvorina 8. antologija starije srpske poezije 9. pesnici 1 10. pesnici 2 11. pripovedači 1 12. pripovedači 2 13. pesnici 3 14. dositej obradović , izabrani spisi 15. vuk stefanović kardžić 1 , prvi i drugi srpski ustanak , život i ob. 16. vuk stefanović karadžić 2 , kritike i polemike 17. vuk stefanović karadžić 3 , pisma 18. jovan sterija popović 1 , komedije 19. jovan sterija popović 2 , pesme , proza 20. prota matija nenadović , memoari 21. petar petrović njegoš 1 , pjesme , luča mikrokozma , gorski vijenac 22. petar petrović njegoš 2 , lažni car šćepan mali , pisma 23. branko radičević , rukovet 24. ljubomir nenadović , odabrana dela 25. stjepan mitrov ljubiša , pripovetke 26. marko miljanov , jesen ratnika 27. jovan jovanović zmaj , pesme 28. đura jakšić , pesme , jelisaveta , proza 29. memoari 18. i 19. veka 30. jakov ignjatović , odabrana dela 1 31. jakov ignjatović , odabrana dela 2 32. svetozar marković , odabrani spisi 33. milovan glišić , odabrana dela 34. laza lazarević , pripovetke 35. janko veselinović , hajduk stanko 36. svetolik ranković , gorski car , pripovetke 37. vojislav ilić , izabrana dela 38. stevan sremac 1 , pop ćira i pop spira 39. stevan sremac 2 , zona zamfirova , pripovetke 40. stevan sremac 3 , ivkova slava , vukadin 41. laza kostić , odabrana dela 1 42. laza kostić , odabrana dela 2 43. ljubomir nedić , studije iz srpske književnosti 44. radoje domanović , satire 45. ivo ćipiko , pauci , pripovetke 46. petar kočić , izabrane stranice 47. borisav stanković 1 , nečista krv , koštana 48. borisav stanković 2 , pripovetke 49. bogdan poppović , ogledi i članci iz književnosti 50. milan rakić , pesme 51. aleksa šantić , izabrane stranice , svetozar ćorović , izabrane strane 52. jovan dučić , pesme , putopisi , eseji 53. simo matavulj 1 , bilješke jednog pisca , bakonja fra brne 54. simo matavulj 2 , pripovetke , o književnosti 55. vladislav petković dis , pesme 56. sima pandurović , pesme 57. branislav nušić , odabrane komedije 58. jovan skerlić 1 , studije 59. jovan skerlić 2 , kritike 60. slobodan jovanović , portreti iz istorije i književnosti 61. branimir ćosić , pokošeno polje 62. izbor srpskog putopisa 63. književni istoričari i kritičari 1 64. književni istoričari i kritičari 2 65. jovan popović ,izabrane stranice , đorđe jovanović , izabrane stranice 66. isidora sekulić 1 , prozni radovi 67. isidora sekulić 2 , ogledi 68. rastko petrović , izbor 1 69. rastko petrović , izbor 2 70. miloš crnjanski 1 , lirika , proza , eseji 71. miloš crnjanski 2 , serbia , seobe , lament nad beogradom 72. momčilo nastasijević , pesme pripovetke drame 73. stojan novaković , iz srpske istorije 74. stanislav vinaver , čuvari sveta 75. veljko petrović 1 , pripovetke 76. veljko petrović 2 , pesme , eseji 77. ivo andrić 1 , pripovetke 78. ivo andrić 2 , na drini ćuprija 79. marko ristić , objava poezije 80. milan bogdanović , kritike 81. isak samokovlija , pripovetke 82. desanka maksimović , pesme 83. dušan matić , izbor tekstova 84. oskar davićo , sunovrati 85. branko copic 86. mihailo lalić , zlo proljeće 87. dobrica ćosić , koreni 88. novinari 89. filozofi 90. naučnici 91. eseji o umetnosti 92. ratni drugovi 93. viđenje rata 94. književni istoričari i kritičari 3 95. dečja poezija srpska 96. pesnički prevodi 97. pesnici 4 98. pripovedači 3 99. pripovedači 4 100.esejisti i kritičari KNJIGE SE PRODAJU U STANJU KOJE JE PRIKAZANO NA SLICI ! ! ! ________________________________________________________ Stanje vrlo dobro-prihvatljivo, knjige su pogodne za čitanje, imaju manje znakove korišćenja ili starenja, ponegde neznatna senka na povezu ili podvučen tekst... Delo je kompletno, bez nedostajućih strana. polovno sa vidljivim znacima korišćenja. LOKŠEST

002 - Blago u Srebrnom jezeru I (Karl Maj) 003 - Blago u Srebrnom jezeru II (Karl Maj) 004 - Breg svetlosti (Emilio Salgari) 005 - Vatra (Roni Stariji) 006 - Lovci vukova (Dzejms Kervud) 007 - Baskervilski pas (Artur Konan Dojl) 008 - Knjiga o dzungli I (Radjard Kipling) 009 - Knjiga o dzungli II (Radjard Kipling) 010 - Džeri Ostrvljanin (Dž. London) 011 - Kroz pustinju i prasumu 1 (Henrik Sjenkevic) 012 - Kroz pustinju i prasumu 2 (Henrik Sjenkevic) 013 - Lovci zlata (Dzejms Oliver Kervud) 014 - Veliki Van (Nikolaj Bajkov) 015 - Osvetnik Prasume (Zeji Grej) 016 - Vij, kralj duhova (Nikolaj Gogolj) 017 - Iscezli svet (Artur Konan Dojl) 018 - Majkl, brat Dzerijev (Dzek London) 021 - Sin lovca na medvede (Karl Maj) 022 - Duh Ljana Estakada (Karl Maj) 023 - Karik i Valja (Jan Lari) 024 - Dzinovski lav (Zozef-Anri Roni Stariji) 025 - Robin Hud 1 (Henri Gilbert) 026 - Robin Hud 2 (Henri Gilbert) 027 - Pcelica Maja (Valdemar Bonzels) 028 - Rolf i Kvonab (Ernest Tompson-Siton) 029 - Amfibija (Aleksandar Beljajev) 030 - Karkadzu (Roderford Montgomeri) 031 - Crni Gusar (Emilio Salgari) 032 - Rudnici cara Solomona (Radjer Hagard) 033 - Beli ocnjak (Dzek London) 034 - Gaucov sin (Franc Treler) 035 - Crna strela (Robert Luis Stivenson) 036 - Tamo daleko, preko reke (Jurij Korinjec) 037 - Elrik od Melnibonea (Majkl Murkok) 038 - Faraon 1 (Boleslav Prus) 039 - Faraon 2 (Boleslav Prus) 040 - Faraon 3 (Boleslav Prus) 041 - Zvezdani ratovi (Dzordz Lukas) 042 - Zbogom mojih petnaest godina (K. Kampanj) 043 - Frankenstajn (Meri Seli) 044 - Kralj Artur 1 (Dzon Stajnbek) 045 - Kralj Artur 2 (Dzon Stajnbek) 046 - Ridji lisac (Carls Roberts) 047 - Mac od Sanare 1 (Teri Bruks) 048 - Mac od Sanare 2 (Teri Bruks) 049 - Mac od Sanare 3 (Teri Bruks) 050 - Tata dugonja (Dzin Vebster) 051 - Kapije vremena (Madlen Langl) 052 - Hadzi Murat (Lav Tolstoj) 054 - Mornar na moru sudbine (M. Murkok) 055 - Karavan za Oregon (An Ruthers van der Luf) 056 - Ajvanho 1 (Volter Skot) 057 - Ajvanho 2 (Volter Skot) 058 - Kraljica Kariba (Emilio Salgari) 059 - Uhoda (Dzejms Fenimor Kuper) 060 - Ostrvo plavih delfina (Skot o`Del) 061 - Svemirski brod Galaktika (Glen Larson i Robert Terston) 062 - Marijana moje mladosti - (Mendelson) 063 - Rob Huna (Geza Gardonji) 064 - Vihor pred vratima (Madlen Langl) 065 - Senka Sumnje (Vadim Frolov) 066 - U davno doba (Volter Vandzerini) 067 - Tajna napuštenog vrta (Bernet) 068 - Crvenko (Dzim Kjelgard) 069 - Zla kob belog vuka (M. Murkok) 071 - Novi doživljaji Toma Sojera (Mark Tven) 072 - Leon i Leonina 1 (F. A. Suli) 073 - Leon i Leonina 2 (F. A. Suli) 074 - Juzna zvezda (Zil Vern) 075 - Drakula 1 (B. Stoker) 076 - Drakula 2 (B. Stoker) 077 - U dolini smrti (Karl Maj) 078 - Dva kapetana 1 (Veniamin Kaverin) 079 - Dva kapetana 2 (Veniamin Kaverin) 080 - Tihana iz Erga (Predrag Urosevic) 081 - Srce (Edmondo de Amičis) 082 - Sibirski lovac (Karl Maj) 083 - Morski Djavo (Veniamin Vahman) 084 - Mala Vju (Anri Troaja) 085 - Bez porodice 1 (Hektor Malo) 086 - Bez porodice 2 (Hektor Malo) 087 - Kula koja iscezava (Majkl Murkok) 088 - Vidra Tarka (Henri Viliamson) 089 - Brodolom Pacifika 1 (Merijet) 090 - Brodolom Pacifika 2 (Merijet) 098 - Svedske sibice (Robert Sabatje) 099 - Batu-kan (Vasilij Jan) 101 - Vitez sudbine 2 (Majkl Murkok) skoro sve knjige su odlično očuvane, manji broj vrlo dobro neke knjige su dodate naknadno pa se ne vide na slici

PLAVA PTICA KOMPLET 102 KNJIGE RETKO Komplet PLAVA PTICA, 102 knjige, tvrd povez, zaštitni omot, prošiveno, izdanja iz osamdesetih godina, ODLIČNO OČUVANO imajući u vidu godinu izdanja - što je skoro pola veka!!! MOŽE KUPOVINA NA RATE! Štampa vrhunska, odličan papir, sve je ćirilica. Retko ko se odlučuje da proda ovako dobro očuvan komplet, to se jednom kupuje i čuva za svoje potomstvo i sebe. Eminentni pisci, prevođeni na sve značajne svetske jezike, knjige prilagođene i starijoj deci i odraslima, teme zanimljive, svaka poučna na svoj način, sa porukama koje se nikada ne zaboravljaju! BIBLIOTEKA PLAVA PTICA KOMPLET 001 - Rat svetova (Herbert Dzordz Vels) 002 - Blago u Srebrnom jezeru I (Karl Maj) 003 - Blago u Srebrnom jezeru II (Karl Maj) 004 - Breg svetlosti (Emilio Salgari) 005 - Vatra (Roni Stariji) 006 - Lovci vukova (Dzejms Kervud) 007 - Baskervilski pas (Artur Konan Dojl) 008 - Knjiga o dzungli I (Radjard Kipling) 009 - Knjiga o dzungli II (Radjard Kipling) 010 - Dzeri ostrvljanin (Dzek London) 011 - Kroz pustinju i prasumu 1 (Henrik Sjenkevic) 012 - Kroz pustinju i prasumu 2 (Henrik Sjenkevic) 013 - Lovci zlata (Dzejms Oliver Kervud) 014 - Veliki Van (Nikolaj Bojkov) 015 - Osvetnik prasume (Zeji Grej) 016 - Kralj duhova (Nikolaj Gogolj) 017 - Iscezli svet (Artur Konan Dojl) 018 - Majkl, brat Dzerijev (Dzek London) 019 - Ivan Grozni 1 (Aleksej Tolstoj) 020 - Ivan Grozni 2 (Aleksej Tolstoj) 021 - Sin lovca na medvede (Karl Maj) 022 - Duh Ljana Estakada (Karl Maj) 023 - Karik i Valja (Jan Lari) 024 - Dzinovski lav (Zozef-Anri Roni Stariji) 025 - Robin Hud 1 (Henri Gilbert) 026 - Robin Hud 2 (Henri Gilbert) 027 - Pcelica Maja (Valdemar Bonzels) 028 - Rolf i Kvonab (Ernest Tompson-Siton) 029 - Amfibija (Aleksandar Beljajev) 030 - Karkadzu (Roderford Montgomeri) 031 - Crni gusar (Emilio Salgari) 032 - Rudnici cara Solomona (Radjer Hagard) 033 - Beli ocnjak (Dzek London) 034 - Gaucov sin (Franc Treler) 035 - Crna strela (Robert Luis Stivenson) 036 - Tamo daleko, preko reke (Jurij Korinjec) 037 - Elrik od Melnibonea (Majkl Murkok) 038 - Faraon 1 (Boleslav Prus) 039 - Faraon 2 (Boleslav Prus) 040 - Faraon 3 (Boleslav Prus) 041 - Zvezdani ratovi (Dzordz Lukas) 042 - Zbogom, mojih petnaest godina (Klod Kampanj) 043 - Frankenstajn (Meri Seli) 044 - Kralj Artur 1 (Dzon Stajnbek) 045 - Kralj Artur 2 (Dzon Stajnbek) 046 - Ridji lisac (Carls Roberts) 047 - Mac od Sanare 1 (Teri Bruks) 048 - Mac od Sanare 2 (Teri Bruks) 049 - Mac od Sanare 3 (Teri Bruks) 050 - Tata dugonja (Dzin Vebster) 051 - Kapije vremena (Madlen Langl) 052 - Hadzi Murat (Lav Tolstoj) 053 - Prva ljubav (Beverli Kliri) 054 - Mornar na moru sudbine (Majkl Murkok) 055 - Karavan za Oregon (An Ruthers van der Luf) 056 - Ajvanho 1 (Volter Skot) 057 - Ajvanho 2 (Volter Skot) 058 - Kraljica Kariba (Emilio Salgari) 059 - Uhoda (Dzejms Fenimor Kuper) 060 - Ostrvo plavih delfina (Skot o`Del) 061 - Svemirski brod Galaktika (Glen Larson i Robert Terston) 062 - Marijana moje mladosti (Peter de Mendelson) 063 - Rob Huna (Geza Gardonji) 064 - Vihor pred vratima (Madlen Langl) 065 - Senka sumnje (Vadim Frolov) 066 - U davno doba (Volter Vandzerini) 067 - Tajna napustenog vrta (Frensis Hodzson Bernet) 068 - Crvenko (Dzim Kjelgard) 069 - Zla kob belog vuka (Majkl Murkok) 070 - Deda, volim te (Norma Foks) 071 - Novi dozivljaji Toma Sojera (Mark Tven) 072 - Leon i Leonina 1 (F. A. Suli) 073 - Leon i Leonina 2 (F. A. Suli) 074 - Juzna zvezda (Zil Vern) 075 - Drakula 1 (Brem Stoker) 076 - Drakula 2 (Brem Stoker) 077 - U dolini smrti (Karl Maj) 078 - Dva kapetana 1 (Veniamin Kaverin) 079 - Dva kapetana 2 (Veniamin Kaverin) 080 - Tihana iz Erga (Predrag Urosevic) 081 - Srce (Edmondo de Amicis) 082 - Sibirski lovac (Karl Maj) 083 - Morski djavo (Veniamin Vahman) 084 - Mala Vju (Anri Troaja) 085 - Bez porodice 1 (Hektor Malo) 086 - Bez porodice 2 (Hektor Malo) 087 - Kula koja iscezava (Majkl Murkok) 088 - Vidra Tarka (Henri Viliamson) 089 - Brodolom Pacifika 1 (Frederik Merijet) 090 - Brodolom Pacifika 2 (Frederik Merijet) 091 - Poslednji dani Pompeja (Edvard Bulver Liton) 092 - Ulica (Mihail Parhomov) 093 - Mladi Serlok Holms (Alan Arnold) 094 - Dozivljaji Simona Bolivara (Vinisao Romero Martines) 095 - Kao... (Ana Somlo) 096 - Batu-Kan (Vasilij Jan) 097 - Lavaredovih pet marjasa (Pol Divoa) 098 - Djavo u Becu (Doris Orgel) 099 - Svedske sibice (Robert Sabatje) 100 - Bela - Ana i Edvard Sifret 101 - Vitez sudbine 1(Majkl Murkok) 102 - Vitez sudbine 2 (Majkl Murkok)

Solidno cuvane knjige Fale 2 knjige Ima 98 komada Svako dobro i zdravlja Vam zelim!

PRODAJEM KOMPLET OD 22 NAJBOLJA ROMANA SRPSKE KNJIŽEVNOSTI U 27 KNJIGA. Podaci o kompletu su sledeći: Naziv kompleta: „SRPSKA KNJIŽEVNOST“ Izdavač: „NOLIT“ Beograd Mesto i godina izdanja: Beograd, 1981. Povez: TVRD, LUKSUZNI, KOŽNI, SA GRAVURAMA I ZLATOTISKOM Jezik: srpskohrvatski Pismo: ćirilica Stanje: IZUZETNO DOBRO OČUVANE KNJIGE, KAO NOVE. STAJALE SU U VITRINI, U STANU NEPUŠAČA, TE JOŠ UVEK MIRIŠU NA NOVO. VEĆINA NIKADA NIJE OTVORENA I NEMA ZNAKOVE KORIŠĆENJA. NA VRLO MALOM BROJU KNJIGA SE PRIMETE NEZNATNI TRAGOVI KORIŠĆENJA I STAJANJA. Sadržaj kompleta (22 odabrana romana u 27 knjiga): 01. ARISTID I NATALIJA - Atanasije Stojković (193 strane) 02. --- 03. --- 04. --- 05. TRPEN SPASEN - Jakov Ignjatović (270 strana) 06. VEČITI MLADOŽENJA - Jakov Ignjatović (235 strana) 07. VASA REŠPEKT - Jakov Ignjatović (221 strana) 08. BAKONJA FRA BRNE - Simo Matavulj (382 strane) 09. VUKADIN - Stevan Sremac (203 strane) 10. --- 11. --- 12. --- 13. JEDAN RAZOREN UM - Lazar Komarčić (185 strana) 14. HADŽI DIŠA - Dragutin J. Ilić (251 strana) 15. --- 16. GORSKI CAR - Svetolik Ranković (275 strana) 17. --- 18. --- 19. --- 20. ČEDOMIR ILIĆ - Milutin Uskoković (267 strana) 21. --- 22. --- 23-1. SEOBE I - Miloš Crnjanski (213 strana) 23-2. SEOBE II - Miloš Crnjanski (425 strana) 23-3. SEOBE III - Miloš Crnjanski (462 strane) 24-1. ROMAN O LONDONU I - Miloš Crnjanski (349 strana) 24-2. ROMAN O LONDONU II - Miloš Crnjanski (351 strana) 25. --- 26. --- 27. --- 28-1. --- 28-2. --- 29. --- 30. NA DRINI ĆUPRIJA - Ivo Andrić (377 strana) 31. TRAVNIČKA HRONIKA - Ivo Andrić (483 strane) 32. PROKLETA AVLIJA - Ivo Andrić (194 strane) 33. --- 34. --- 35. KORENI - Dobrica Ćosić (363 strane) 36-1. DEOBE I - Dobrica Ćosić (401 strana) 36-2. DEOBE II - Dobrica Ćosić (284 strane) 36-3. DEOBE III - Dobrica Ćosić (290 strana) 37. --- 38. --- 39. --- 40. --- 41. --- 42. --- 43. HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA - Borislav Pekić (338 strana) 44. --- 45. PETRIJIN VENAC - Dragoslav Mihajlović (371 strana) 46. FASCINACIJE - Pavle Ugrinov (380 strana) 47. UPOTREBA ČOVEKA - Aleksandar Tišma (321 strana) 48-1. --- 48-2. --- 49. --- 50. VRATA OD UTROBE - Mirko Kovač (369 strana) OVO JE PRAVI KOMPLET ZA VAŠU KUĆNU BIBLIOTEKU, ZA KOLEKCIONARE - KOMPLET KOJI VREDI IMATI. Ovde možete pogledati sve predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

42551) SRPSKA KNJIŽEVNOST U 100 KNJIGA komplet , Izdavač: Matica srpska, Srpska književna zadruga, Beograd-Novi Sad 1969-1972; biblioteka Srpska književnost u sto knjiga 1. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST 1 2. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST 2 3. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST 3 4. ANTOLOGIJA NARODNIH LIRSKIH PESAMA - 5. ANTOLOGIJA NARODNIH EPSKIH PESAMA 1 6. ANTOLOGIJA NARODNIH EPSKIH PESAMA 2 7. ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA 8. ANTOLOGIJA STARIJE SRPSKE POEZIJE 9. NARODNE UMOTVORINE 10. Dositej Obradović IZABRANI SPISI 11. Simeon Piščević-MEMOARI 12. Vuk Stefanović Karadžić-PRVI I DRUGI SRPSKI USTANAK -ŽIVOT I OBIČAJI NARODA SRPSKOG 13. Vuk Stefanović Karadžić-KRITIKE I POLEMIKE 14. Vuk Stefanović Karadžić-PISMA 15. Matija Nenadović – MEMOARI 16. Jovan Sterija Popović – KOMEDIJE 17. Jovan Sterija Popović –PESME -PROZA 18. Petar Petrović Njegoš – PJESME - LUČA MIKROKOZMA - GORSKI VIJENAC 19. Petar Petrović Njegoš – LAŽNI CAR ŠĆEPAN MALI - PISMA 20. Branko Radičević – RUKOVET - 21. Ljubomir P. Nenadović – ODABRANA DELA 22. Stjepan Mitrov Ljubiša – PRIPOVETKE 23. Marko Miljanov – JESEN RATNIKA – odabrane stranice 24. Jovan Jovanović Zmaj – PESME 25. Đura Jakšić – PESMA - JELISAVETA - PROZA 26. Laza Kostić – ODABRANA DELA – 1 27. Laza Kostić – ODABRANA DELA – 2 28. Jakov Ignjatović – MILAN NARANDŽIĆ - ČUDAN SVET 29. Jakov Ignjatović – VASA REŠPEKT - VEČITI MLADOŽENJA - PITA HILJADU FORINATA - POGLED NA KNJIŽESTVO - IZ MEMOARA 30. Svetozar Marković – ODABRANI SPISI 31. . Milovan Glišić – ODABRANA DELA 32. Laza Lazarević – DELA 33. Janko Veselinović – HAJDUK STANKO 34. Svetolik Ranković – GORSKI CAR - PRIPOVETKE 35. Milan Đ. Milićević – POMENIK 36. Simo Matavulj – BILJEŠKE JEDNOG PISCA - BAKONJA FRA BRNE 37. Simo Matavulj – PRIPOVETKE - O KNJIŽEVNOSTI 38. Stevan Sremac – POP ĆIRA I POP SPIRA -PRIPOVETKE 39. Stevan Sremac – IVKOVA SLAVA - VUKADIN - PRIPOVETKE nedostaje donja polovina 101 stranice 40. Vojislav Ilić – IZABRANA DELA 41. Ljubomir Nedić – STUDIJE IZ SRPSKE KNJIŽEVNOSTI 42. Božidar Knežević – ČOVEK I ISTORIJA 43. Radoje Domanović – SATIRE 44. Ivo Ćipiko – PAUCI -PRIPOVETKE 45. Svetozar Ćorović – IZABRANE STRANICE 46. Petar Kočić – JAUCI SA ZMIJANJA 47. Borisav Stanković – NEČISTA KRV - KOŠTANA 48. Borisav Stanković – PRIPOVETKE 49. Milutin Uskoković – DOŠLJACI 50. STARIJI DRAMSKI PISCI 51. Aleksa Šantić – PJESME 52. Jovan Dučić – PESME - O PESNICIMA 53. Jovan Dučić – ESEJI - PUTOPISI 54. Milan Rakić – PESME 55. Vladislav Petković Dis – PESME 56. Sima Pandurović – PESME 57. PESNICI – 1 58. PESNICI – 2 59. Branislav Nušić – ODABRANE KOMEDIJE -1 60. Branislav Nušić – ODABRANE KOMEDIJE -2 61. NAUČNICI 62. Bogdan Popović – OGLEDI I ČLANCI IZ KNJIŽEVNOSTI 63. Stojan Novaković – IZ SRPSKE ISTORIJE 64. PESNIČKI PREVODI 65. Pavle Popović – IZ KNJIŽEVNOSTI 66. PRIPOVEDAČI 67. Jovan Skerlić – STUDIJE 68. Jovan Skerlić – KRITIKE 69. O KNJIŽEVNOSTI I JEZIKU 70. O KNJIŽEVNOSTI I JEZIKU 71. Veljko Petrović – PRIPOVETKE 72. Veljko Petrović – PESME - ESEJI 73. Isidora Sekulić – PROZA 74. Isidora Sekulić – OGLEDI I ZAPISI 75. Pero Slijepčević – OGLEDI 76. Isak Samokovlija – PRIPOVIJETKE 77. Branimir Ćosić – POKOŠENO POLJE 78. Stevan J. Jakovljević – DEVETSTO ČETRNAESTA 79. Ivo Andrić – PRIPOVETKE 80. Ivo Andrić – NA DRINI ĆUPRIJA 81. Miloš Crnjanski – LIRIKA - PROZA - ESEJI 82. Miloš Crnjanski – SERBIA - SEOBE - LAMENT NAD BEOGRADOM 83. Rastko Petrović – OTKROVENJE – poezija ,proza,eseji 84. Momčilo Nastasijević – PESME - PRIPOVETKE -DRAME 85. Desanka Maksimović – PESME 86. Milan Bogdanović – KRITIKE 87. Jovan Popović Đorđe Jovanović – IZABRANE STRANICE 88. Stanislav Vinaver – ČUVARI SVETA 89. Skender Kulenović – POEZIJA - ESEJI 90. Branko Ćopić – PRIPOVETKE ima podvučenih redova,ali je sve čitko i vidljivo 91. Mihailo Lalić – LELEJSKA GORA 92. Milan Dedinac – NOĆ DUŽA OD SNOVA 93. Dobrica Ćosić – KORENI 94. Dušan Matić – BITKA OKO ZIDA 95. Meša Selimović - DERVIŠ I SMRT 96. Erih Koš – CVEĆE I BODLJE 97. Antonije Isaković – VELIKA DECA, pripovetke 98. Vasko Popa – PESME 99. Stevan Raičković – PESME 100. Dušan Radović – DOKOLICE

Srpski memoari,autobiografije,dnevnici 1-24,cela edicija Nolit Beograd - 1988,1989 24 knjige, sve što je objavljeno u ovoj ediciji odlično očuvano. 1 (2). dositej obradović - život i priključenija 2 (4). gerasim zelić - žitije 3 (5). sava tekelija 4 (6). nićifor ninković - žizni opisanija moja 5 (7). prota mateja nenadović - memoari 6 (8). jakov ignjatović - memoari 7 (9). pera todorović - dnevnik jednoga dobrovoljca 8 (10). mita cenić - ispod zemlje ili moja tamnovanja 9 (11). milan milićević - iz svojih uspomena 10 (12). vladan đorđević - uspomene 11 (13). simo matavulj - bilješke jednog pisca 12 (14). todor stefanović vilovski - moje uspomene 13 (15). laza kostić - iz moga života 14 (16). memoarska proza XVIII i XIX veka prvi deo 15 (16). memoarska proza XVIII i XIX veka drugi deo 16 (17). kosta n. hristić - zapisi starog beograđanina 17 (18). mihajlo pupin - sa pašnjaka do naučenjaka 18 (19). milutin milanković - uspomene,doživljaji,saznanja I 19 (19). milutin milanković - uspomene,doživljaji,saznanja II 20 (21). ratna memoarska i dnevnička proza 21 (22). dragojlo dudić - dnevnik 1941 22 (24). rodoljub čolaković 23 (25). gojko nikoliš - korijen,stablo,pavetina I 24 (25). gojko nikoliš - korijen,stablo,pavetina II. Stanje Veoma dobro.

Srpski memoari,autobiografije,dnevnici 1-24,cela edicija Nolit Beograd - 1988,1989 24 knjige, sve što je objavljeno u ovoj ediciji odlično očuvano. 1 (2). dositej obradović - život i priključenija 2 (4). gerasim zelić - žitije 3 (5). sava tekelija 4 (6). nićifor ninković - žizni opisanija moja 5 (7). prota mateja nenadović - memoari 6 (8). jakov ignjatović - memoari 7 (9). pera todorović - dnevnik jednoga dobrovoljca 8 (10). mita cenić - ispod zemlje ili moja tamnovanja 9 (11). milan milićević - iz svojih uspomena 10 (12). vladan đorđević - uspomene 11 (13). simo matavulj - bilješke jednog pisca 12 (14). todor stefanović vilovski - moje uspomene 13 (15). laza kostić - iz moga života 14 (16). memoarska proza XVIII i XIX veka prvi deo 15 (16). memoarska proza XVIII i XIX veka drugi deo 16 (17). kosta n. hristić - zapisi starog beograđanina 17 (18). mihajlo pupin - sa pašnjaka do naučenjaka 18 (19). milutin milanković - uspomene,doživljaji,saznanja I 19 (19). milutin milanković - uspomene,doživljaji,saznanja II 20 (21). ratna memoarska i dnevnička proza 21 (22). dragojlo dudić - dnevnik 1941 22 (24). rodoljub čolaković 23 (25). gojko nikoliš - korijen,stablo,pavetina I 24 (25). gojko nikoliš - korijen,stablo,pavetina II.

Edicija Plava ptica – KOMPLET 102 - deset kola po deset knjiga, plus 2 knjige vanredno izdanje - retko u kompletu, očuvanost dosta dobra, ima poneka slabija, ima i poneka odlična, neke imaju malo iskrzan omot, većina veoma dobar, na 2 knjige nedostaje omot, nekoliko ima posvetu ili pečat, ali sve u svemu veoma dobar komplet. Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. I kolo: 1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova 2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1 3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2 4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti 5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra 6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova 7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas 8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1 9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2 10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin II kolo: 11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1 12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2 13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata 14. N. Bajkov………………………………Veliki Van 15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume 16. N. Gogolj……………………………….Vij, kralj duhova 17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet 18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev 19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1 20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2 III kolo: 21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede 22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada 23. J. Lari……………………………………Karik i Valja 24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav 25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1 26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2 27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja 28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab 29. A. Beljajev…………………………….Amfibija 30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 V kolo: 41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi 42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina 43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn 44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1 45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2 46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac 47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1 48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2 49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3 50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja VI kolo: 51. M. Langl…………………………………Kapije vremena 52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat 53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav 54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine 55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon 56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1 57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2 58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba 59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda 60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih delfina VII kolo: 61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika 62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti 63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna 64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima 65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje 66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba 67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta 68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko 69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka 70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te VIII kolo: 71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera 72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1 73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2 74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda 75. B. Stoker……………………………………Drakula 1 76. B. Stoker……………………………………Drakula 2 77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti 78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1 79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2 80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga IX kolo: 81. E. de Amičis………………………………..Srce 82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac 83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo 84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju 85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1 86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2 87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava 88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka 89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1 90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2 X kolo: 91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja 92. M. Parhomov………………………………Ulica 93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA) 94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara 95. A. Šomlo……………………………………Kao… 96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA) 97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša 98. A. i E. Sifert………………………………..Bela 99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice 100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču Vanredna izdanja: 101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1 102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2 Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije KC

Tvrd povez, zlatotisak, Rad / Prosveta Beograd 1978, odlicno ocuvane knjige. 1. Rat i mir I 2. Rat i mir II 3. Rat i mir III 4. Rat i mir IV 5. Detinjstvo / Dečaštvo / Mladost 6. Priče iz nove azbuke 7. Drame 8. Sevastopoljske i druge pripovetke 9. Hadži Murat i druge pripovetke 10. Ana Karenjina I 11. Ana Karenjina II 12. Smrt Ivana Iljiča i druge pripovetke 13. Tri smrti i druge pripovetke 14. Vaskrsenje

Tvrd povez, Rad Beograd 1970/73, zlatotisak, odlicno ocuvane knjige. 1) Braća Karamazovi I 2) Braća Karamazovi II 3) Zločin i kazna 4) Idiot I 5) Idiot II 6) Zli dusi I 7) Zli dusi II 8) Mladić 9) Poniženi i uvređeni, Bedni ljudi 10) Zapisi iz mrtvog mora, Zapisi iz podzemlja 11) Njetočka Njezvanova, Selo Stepančikovo 12) Bele noći, Kockar i Dvojnik 13) Pripovetke I 14) Pripovetke II 15) Pripovetke III

16 knjiga TERI PRAČETA -DISKSVET 14 knjiga (srpski jezik) -KAMIONCI (srpski jezik) -Dobra predskazanja (srpski jezik) *ISTINA(The truth) nije više u ponudi, cena kompleta korigovana. Sve knjige su Nove: 14 glanc novih nečitanih I 2 jednom pročitane. Sve su potpuno čiste, bez posvete, pečata, pisanja, podvlačenja... Šaljem kao CC Paket Poštom. ***Pitajte porukom, ako vas nešto zanima, kao i da li su SVE knjige dostupne, ako nisu da korigujem cenu, pošto prodajem I van sajta, pa možda ne stignem da ažuriram oglas.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sve knjige imaju zastitne omote, koji su po malo iskrzani, kod dve knjige zastitni omotac znatno losiji. Sve ostalo u redu. Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. I kolo: 1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova 2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1 3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2 4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti 5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra 6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova 7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas 8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1 9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2 10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin II kolo: 11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1 12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2 13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata 14. N. Bajkov………………………………Veliki Van 15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume 16. N. Gogolj……………………………….Kralj Duhova 17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet 18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev 19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1 20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2 III kolo: 21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede 22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada 23. J. Lari……………………………………Karik i Valja 24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav 25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1 26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2 27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja 28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab 29. A. Beljajev…………………………….Amfibija 30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar --------- FALI ❗ 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 V kolo: 41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi 42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina 43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn 44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1 45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2 46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac 47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1 48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2 49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3 50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja ---------- Losiji omot VI kolo: 51. M. Langl…………………………………Kapije vremena 52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat 53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav 54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine 55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon 56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1 57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2 58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba 59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda 60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih pingvina -------- Omot losiji VII kolo: 61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika 62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti 63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna 64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima 65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje 66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba 67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta 68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko 69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka 70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te VIII kolo: 71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera ---------- FALI ❗ 72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1 73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2 74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda 75. B. Stoker……………………………………Drakula 1 76. B. Stoker……………………………………Drakula 2 77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti 78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1 79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2 80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga IX kolo: 81. E. de Amičis………………………………..Srce 82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac 83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo 84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju 85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1 86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2 87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava 88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka 89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1 90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2 FALI CELO DESETO KOLO !!! X kolo: 91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja 92. M. Parhomov………………………………Ulica 93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA) 94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara 95. A. Šomlo……………………………………Kao… 96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA) 97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša 98. A. i E. Sifert………………………………..Bela 99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice 100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču Vanredna izdanja: 101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1 102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2 Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije

Tvrd povez, Rad Beograd 1974, jako lepo ocuvane knjige. 1. Kameleon, Debeli i mršavi i druge pripovetke 2. Konjsko prezime, Zločinac s predumišljajem i druge pripovetke 3. Podoficir Mamuzić, Tuga i druge pripovetke 4. Roman s kontrabasom, To je bila ona i druge pripovetke 5. Kaštanka i druge pripovetke 6. Stepa i druge pripovetke 7. Paviljon br. 6, Priča nepoznatog čoveka i druge pripovetke 8. Kuća s mezaninom, Seljaci i druge pripovetke 9. U jaruzi, Čovek u futroli i druge pripovetke 10. Galeb, Ujka Vanja, Tri sestre, Višnjik.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski 1-20 komplet Jubilarno izdanje povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog Rad, Beograd, 1983. Tvrd povez, 20.5 cm, latinica 1. Jadni ljudi – Dvojnik – Gospodin Proharčin 2. Gazdarica – Bele noći – Netočka Nezvanova 3. Mali junak – Ujakov san – Selo Stepančikovo 4. Poniženi i uvređeni 5. Zapisi iz mrtvog doma – Odvratna priča 6. Zimske beleške o letnjim utiscima – Zapisi iz podzemlja – Kockar 7. Zločin i kazna (1981, izbledela rikna-bočna strana) 8. Idiot I 9. Idiot II 10. Zli dusi I 11. Zli dusi II 12. Mladić I 13. Mladić II 14. Večni muž i druge pripovetke 15. Braća Karamazovi I 16. Braća Karamazovi II 17. Književno-kritički članci – Piščev dnevnik I 18. Piščev dnevnik II 19. Odabrana pisma I 20. Odabrana pisma II Stanje veoma dobro očuvano

Izuzetan komplet. Izdanje Matice srpske 1980, sa četiri knjige `Josif i njegova braća` izdatim 1990. Redak komplet od svih 19 knjiga. Prvi vlasnik. Stanje odlično, bez oštećenja, pečata, dopisivanja ili sl. Ipak, jeste čitano. Platneni povez sa zlatotiskom, i obeleživačima strana. Sadržaj kompleta: 1. Čarobni breg I 2. Čarobni breg II 3. Eseji I 4. Eseji II 5. Dnevnici 1933-1934. 6. Izabranik 7. Kraljevsko visočanstvo 8. Lota u Vajmaru 9. Budenbrokovi I 10. Budenbrokovi II 11. Doktor Faustus I 12. Doktor Faustus II Nastanak doktora Faustusa 13. Pripovetke I 14. Pripovetke II 15. Varalica Feliks Krul 16. Josif i njegova braća I 17. Josif i njegova braća II 18. Josif i njegova braća III 19. Josif i njegova braća IV

Srpska književnost ROMAN 1-50 komplet(57 knjiga) 1 (1). ARISTID I NATALIJA – Atanasije Stojkovic 2 (2). VELIMIR I BOSILJKA – Milovan Vidakovic 3 (3) ROMAN BEZ ROMANA – Jovan Sterija Popovic 4 (4). DVA IDOLA – Bogoboj Atanackovic 5 (5). TRPEN SPASEN – Jakov Ignjatovic 6 (6). VECITI MLADOZENJA – Jakov Ignjatovic 7 (7). VASA RESPEKT – Jakov Ignjatovic 8 (8). BAKONJA FRA BRNE – Simo Matavulj 9 (9). VUKADIN – Stevan Sremac 10 (10). POP CIRA I POP SPIRA – Stevan Sremac 11 (11). ZONA ZAMFIROVA – Stevan Sremac 12 (12). JUNAK NASIH DANA – Janko Veselinovic 13 (13). JEDAN RAZOREN UM – Lazar Komarcic 14 (14). HADZI DISA – Dragutin J. Ilic 15 (15). MAJCICA SULTANIJA – Svetozar Corovic 16 (16). GORSKI CAR – Svetolik Rankovic 17 (17). ZA KRUHOM – Ivo Cipiko 18 (18). NECISTA KRV – Borisav Stankovic 19 (19). GAZDA MLADEN – Borisav Stankovic 20 (20). CEDOMIR ILIC – Milutin Uskokovic 21 (21). BESPUCE – Veljko Milicevic 22 (22). DNEVNIK O CARNOJEVICU – Milos Crnjanski 23 (23). SEOBE I – Milos Crnjanski 24 (23). SEOBE II – Milos Crnjanski 25 (23). SEOBE III – Milos Crnjanski 26 (24). ROMAN O LONDONU I – Milos Crnjanski 27 (24). ROMAN O LONDONU II – Milos Crnjanski 28 (25). DAN SESTI – Rastko Petrovic 29 (26). GLUVNE CINI – Aleksandar Ilic 30 (27). POKOSENO POLJE – Branimir Cosic 31 (28). GLUHO DOBA I – Aleksandar Vuco i Dusan Matic 32 (28). GLUHO DOBA II – Aleksandar Vuco i Dusan Matic 33 (29). DEVOJKA ZA SVE – Milka Zicina 34 (30). NA DRINI CUPRIJA – Ivo Andric 35 (31). TRAVNICKA HRONIKA – Ivo Andric 36 (32). PROKLETA AVLIJA – Ivo Andric 37 (33). PESMA – Oskar Davico 38 (34). TAJNE – Oskar Davico 39 (35). KORENI – Dobrica Cosic 40 (36). DEOBE I – Dobrica Cosic 41 (36). DEOBE II – Dobrica Cosic 42 (36). DEOBE III – Dobrica Cosic 43 (37). PROLOM – Branko Copic 44 (38). PROLJECA IVANA GALEBA – Vladan Desnica 45 (39). DERVIS I SMRT – Mesa Selimovic 46 (40). DAJ NAM DANAS – Radomir Konstantinovic 47 (41). CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU – Miodrag Bulatovic 48 (42). BAŠTA,PEPEO – Danilo Kiš 49 (43). HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA–Borislav Pekić 50 (44). NISCI – Vidosav Stevanovic 51 (45). PETRIJIN VENAC – Dragoslav Mihailović 52 (46). FASCINACIJE – Pavle Ugrinov 53 (47). UPOTREBA COVEKA – Aleksandar Tisma 54 (48). PEVAC I – Bosko Petrovic 55 (48). PEVAC II – Bosko Petrovic 56 (49). TUTORI – Bora Cosic 57 (50). VRATA OD UTROBE – Mirko Kovac Izdavač: NOLIT, Beograd 1981; Srpska književnost ROMAN Tvrd povez, 20cm. Stanje Vrlo dobro. NOVILOK.

SRPSKA ISTORIJA OD I SRPSKOG USTANKA DO KRALJEVINE SRBIJE 1-5 Sloboda Beograd, 1971. odnosno 1973. godine, enciklopedijski format 25 x 18 cm, tvrd platneni povez, zlatotisak, suvi žig, ilustrovano litografskim slikama, pojedine knjige sadrže karte, naglašeno je u pojedinačnim opisima. Reprint izdanja iz 1883. - 1884. godine. Knjige su odlično očuvane, čiste i uredne. Moguće da neke od njih nisu čitane. Kvalitetno, LUX izdanje i oprema. KAPITALNO * ODLIČNO OČUVANO Komplet sadrži sledeće naslove: 1. ŽIVOT I DELA KARAĐORĐA I NJEGOVIH VOJVODA I JUNAKA I Konstantin N. Nenadović - sabrao, napisao i izdao 1883. u Beču u Štampariji Jovana N. Vernaja 2. ŽIVOT I DELA KARAĐORĐA I NJEGOVIH VOJVODA I JUNAKA II Konstantin N. Nenadović - sabrao, napisao i izdao 1884. u Beču u Štampariji Jovana N. Vernaja 3. KNEŽEVINA SRBIJA I M. Đ. Milićević, u Beogradu, 1876. godine 4. KNEŽEVINA SRBIJA II M. Đ. Milićević, u Beogradu, 1876. godine, knjiga sadrži karte Kneževine Srbije 5. KRALJEVINA SRBIJA M. Đ. Milićević, u Beogradu, 1884. godine, knjiga sadrži kartu Kraljevine Srbije # 05

Mark Tven IZABRANA DELA KOMPLET 1-6 KOLEKCIONARSKI * BIBLIOFILSKI Narodna knjiga Beograd, 1980. godine, tvrd povez, zlatotisak, suvi žig, ćirilica. Knjige su IZVANREDNO OČUVANE, moguće da NISU ČITANE, čiste, uredne, bez ikakvih oštećenja, kožni hrbati i uglovi na koricama. Prevod Stanislav Vinaver. Komplet sadrži sledeće naslove: 1. DOŽIVLJAJI TOMA SOJERA 2. KRALJEVIĆ I PROSJAK 3. ŽIVOT NA MISISIPIJU 4. DOŽIVLJAJI HAKLBERIJA FINA 5. JENKI NA DVORU KRALJA ARTURA I 6. JENKI NA DVORU KRALJA ARTURA II Malo je poznato da je Mark Tven zapravo umetničko ime koje je američki književnik Samjuel Langhorn Klemens (1835-1910) koristio i po kome je poznat širom sveta. Tokom svog života, doživeo je veoma širok dijapazon osećaja i misli, od pune životne radosti do potpunog beznađa, pogotovo kada je izgubio ženu i ćerke. Na našim prostorima poznat je ne samo kao izvanredan književnik čija su dela odavno deo obavezne lektire u našim školama - još svi pamtimo tetka Polu, Beki i Haka Fina iz `Toma Sojera` i njihovog života u gradiću na Misisipiju, nego i kao dobar prijatelj Nikole Tesle sa kojim se u jednom periodu života intenzivno družio. # 10

Omladina, 1957. Prvo izdanje prve pesničke knjige Branka Miljkovića, jedne od najrevolucionarnijih, najvažnijih knjiga u istoriji srpske i jugoslovenske poezije. Izuzetno retko u ponudi, gotovo nenalazivo. Mali, delimično izbledeli pečat (nejasno čiji, nije bibliotečki, vidi se na slici 2), inače u odličnom stanju. Branko Miljković (Niš[1], 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka.[2] Biografija Brankov otac Gligorije (1907–1999) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu (1939–1993) čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš.[3] Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša u ulici Ljube Didića 9. Brankovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahote rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetnik tema o smrti u njegovoj poeziji. Na Veliki petak 1944. godine, Branko posmatra kako savezničke bombe padaju na Sabornu crkvu, ali i na školu `Sveti Sava`. Video je svoju mladu komšinicu Ružu, svoju prvu ljubav, kako je u nesvesnom stanju odnose u bolnicu. Uzalud su se Brankova majka i druge žene molile za Ružu. Ona se više nikada nije probudila, a Branko će svoja dečačka osećanja prema njoj iskazati dosta godina kasnije, u svojoj pesmi Uzalud je budim.[4] Miljković je stekao srednje školsko obrazovanje u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ Od 1941. do 1945. pohađao je osnovnu školu. Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ u Nišu, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu.[3][5] Od 1949. do 1953. godine Miljković je bio učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu piše i pred svojim vršnjacima i profesorima čita svoje prve pesme sa trinaest godina. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“...[3] Tokom gimnazijskog školovanja veliki uticaj na pesnika imao je profesor književnosti Dragoljub Milosavljević i, naročito, profesor filozofije, Fridrih Troj. Oni su najviše doprineli da upiše studije filozofije(1953) i da nastavi da se bavi književnošću.[2] Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić... [6] Nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista. Rukopisi Branka Miljkovića. Kada je došao u Beograd, Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje.[7] Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Branko je potom počeo da vodi računa o svom oblačenju, mogao se videti kako ide preko Terazija u sivom odelu, u prsluku višnjeve boje, sa leptir-mašnom, šeširom velikog oboda... Od studenta boema – postao je gospodin.[8] Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Pismo Branka Miljkovića redakciji lista `Delo`, u vezi pesama Petra Pajića. Original se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč“, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju: „ U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: „Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu`? Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza. ” Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. Ovaj događaj i dalje izaziva mnoge kontroverze. Tanasije Mladenović je smatrao, da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo. Maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesio, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, navodi Mladenović. U razgovoru za „Politiku”, Mladenović je 1995. godine, doslovce, rekao: „Na licu mesta, posle nekoliko dana po Miljkovićevoj sahrani, vrativši se tada sa puta po inostranstvu, utvrdio sam čitav niz činjenica koje jasno govore da je tadašnjim vlastodršcima, i u Zagrebu, i u Beogradu, bilo veoma stalo da se čitav „slučaj” prekrije velom zaborava. Kvarilo bi to, zaboga, naše idilično i za večna vremena projektovano – bratstvo i jedinstvo”.[9] Mada, uprkos navodima, do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo.[10] Posle tragične smrti Branka Miljkovića u Zagrebu 1961. godine, celokupna pesnikova posmrtna ostavina nalazila se u njegovoj roditeljskoj kući u Beogradu, na Voždovcu, u ul. Đorđa Kratovca 52.[2][11] Skromna porodična kuća, koju su pesnikovi roditelji kupili i kasnije se doselili iz Niša u Beograd 1954. godine, dozidana je sa još jednom prostorijom (radnom sobom) u kojoj je živeo i stvarao veliki pesnik, u ambijentu „pesničke laboratorije“ i bogate lične biblioteke. Pesnikova kuća bila je i duhovno stecište čitave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.[2] Pesništvo Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[12] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da ,,nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona ,,stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao ,,žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da ,,Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[2] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizrecivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu ciklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[13] Ostali rad Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[2] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[14] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku izgradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[14] Nagrade Oktobarska nagrada Beograda, 1960, za zbirku Vatra i ništa. Nasleđe Film o Branku Miljkoviću Vatra i ništa (igrano-dokumentarni film, Niš, 1995, proizvodnja: ПП Krug, uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Niša, scenario i režija: Marislav Radisavljević, direktor fotografije filma: Ivan Zdravković, snimatelj: Darko Ković, scenograf: Boris Čerškov, kostimograf: Jelka Ašanin, kompozitor: Blagoje Radojević, slikar dekora: Perica Donkov, glumci: Goran Milev, Slađana Vlajović. Postoji i dokumentarni film o Branku Miljkoviću, pod imenom Princ Poezije. Film je snimljen u Nišu i Beogradu, uz obilnu muzejsku građu, a Miki Stamenković je uspeo da preko svojih prijatelja iz Zagreba obezbedi potrebnu dokumentaciju. Snimatelj filma je Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, stihove u filmu govori Predrag Ejdus, tekst čita Žarko Obračević, a muziku je napisao Žarko Stanković. Spomen soba Branka Miljkovića U porodičnoj kući u Beogradu, u pesnikovoj sobi, 12. februara 1962. god, na prvu godišnjicu njegove smrti, otvorena je Miljkovićeva spomen-soba u autentičnom ambijentu, gde je bila izložena njegova zaostavština: nameštaj, lični predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka...24 (kat. br. 100) Roditelji, i posebno, brat Dragiša, brižljivo su sačuvali sve što se zateklo u kući od pesnikove ostavštine.25 U Knjizi utisaka povodom predaje zaostavštine i otvaranja Spomen-sobe u niškom Muzeju 1971. god, porodica Miljković je zapisala:[2] „ Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše (majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković; 11. 2. 1971.) ” Književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković. Povodom desetogodišnjice smrti, pesnikovi roditelji Marija i Gligorije, 1971. god. ustupaju deo zaostavštine svoga sina gradu Nišu, odnosno Narodnom muzeju, uz svesrdno posredovanje predstavnika grada, Muzeja i poslenika iz kulturnog života. Osnovna namera bila je da se ustupanjem, prenosom i kasnijom muzejskom ekspozicijom fonda sačuva trajno uspomena na velikog pesnika, koji je duhovno i stvaralački stasao u svom rodnom gradu Nišu. Na dvadesetogodišnjicu pesnikove smrti 1981. god, njegovi roditelji poklanjaju Narodnom muzeju pesnikovu sobu iz beogradske kuće (sobe), jedan broj ličnih predmeta i prva izdanja pesnikovih zbirki pesama (Uzalud je budim i Vatra i ništa).[2] Narodni muzej u Nišu čuva celokupnu zaostavštinu pesnika Branka Miljkovića. Formiran je i fond istoimene muzejske zbirke. Godine 1971, povodom desetogodišnjice pesnikove smrti, njegovi roditelji, Marija i Gligorije i brat Dragiša, poklonili su muzeju u Nišu sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Zaostavštini pripada 1649 predmeta.[15] Povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića 2011. godine organizovana je velika izložba njegovih ličnih stvari koju je posetilo oko 9 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu.[16][17] Tom prilikom je planirano da se do 2014. izdaju njegova sabrana dela.[18] Sabrana dela bi imala 12 knjiga, ali njihovo izdavanje nije realizovano u planiranom roku.[17] Spomen soba Branka Miljkovića kao deo izložbe u Sinagogi u Nišu u povodu obeležavanja 50. godišnjice od njegove smrt (29. septembar 2011) O životu i tragičnoj smrti Branka Miljkovića Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom”.[19] Dela Sabrana dela Branka Miljkovića Bista Branka Miljkovića u Nišu, ispred Narodnog pozorišta. Na osnovu Protokola o izdavanju sabranih dela Branka Miljkovića, iz 2015. godine, čiji su potpisnici Filozofski fakultet iz Niša, Niški kulturni centar, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Niša, konačno su se stekli uslovi (jer su obezbeđena materijalna sredstva iz budžeta Grada Niša), da se krene u realizaciju projekta koji je trebalo da bude započet do kraja 2014. Prema navedenom Protokolu, do kraja 2015. godine biće štampani prvi tomovi sabranih dela Branka Miljkovića (1934-1961), dok bi čitav projekat, od 6 knjiga, završen krajem 2018. godine.[20] Knjige pesama Za života je objavio pet knjiga pesama: Uzalud je budim (Mlado pokolenje, Beograd, 1957), Smrću protiv smrti (zbirka patriotskih pesama u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, Mlado pokolenje, Beograd, 1959), Poreklo nade (Lykos, Zagreb, 1960), Vatra i ništa (Prosveta, Beograd, 1960). Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je 1960. god. prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost. U izdanju „Zadužbine Ras“ izašla je njegova poslednja knjiga Krv koja svetli (1961), bibliofilsko izdanje odabranih pesama patriotske poezije iz knjige.[2] Uzalud je budim, Beograd, 1957, Smrću protiv smrti, (Zajedno sa Blažom Šćepanovićem), Beograd, 1959. Vatra i ništa, Beograd, 1960, Poreklo nade, Zagreb, 1960, Krv koja svetli, Beograd, 1961. Prevod Osip Mandeljtšajm: Šum vremena, (zajedno sa Milicom Nikolić) Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd 1965; Kritičari o Branku Miljkoviću, zbornik radova (prir. Sava Penčić), Niš 1973; Branko Miljković u sećanju savremenika, zbornik (prir. Vidosav Petrović), Niš 1973; Vidosav Petrović, Pesnikov uzlet – Sećanja na Branka Miljkovića, Niš 1988; Miodrag Petrović, Pesnički svet Branka Miljkovića, Niš 1991; Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu. Poezija i poetika Branka Miljkovića, zbornik radova (ured. Novica Petković), Beograd 1996; Branko Miljković i savremena srpska poezija, zbornik radova (ured. Radivoje Mikić), Gadžin Han/Beograd, 1997; Radivoje M. Petković, Branko Miljković – školski dani, Niš 1999; Radivoje Mikić, Orfejev dvojnik – o poeziji i poetici Branka Miljkovića, Beograd 2002; Radovan Popović, Princ pesnika, životopis Branka Miljkovića, Niš 2002; Kosta Dimitrijević, Ubijeni pesnik, roman o Branku Miljkoviću, Beograd 2002; Kosta Lozanić, Slike iz života Miljkovića, (Roman o Branku Miljkoviću u 77 slika), Obrenovac 2003; Poezija Branka Miljkovića – nova tumačenja, Zbornik (prir. Radivoje Mikić), Niš 2003; Gojko M. Tešić, Bio-bibliografija Branka Miljkovića i radova o njemu (1951–1973), I–II, Književna istorija (Beograd), VII/ 25 i 26, (1974): 151–197, 343–396; Tematski broj časopisa „Gradina“ posvećen Branku Miljkoviću i Nagradi Branko Miljković, Gradina, Niš, Nova serija broj 4/2004, 2004. Dragica S. Ivanović, Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića, Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2010; Nedeljko Bogdanović, Reč i pesma (`Utva zlatokrila“ Branka Miljkovića), 2011; Marija Jeftimijević Mihajlović, Miljković između poezije i mita, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, Leposavić, 2012; Ljubisav Stanojević (1927 - 2005): Poezija i poetika Branka Miljkovića - orfejski iskaz i poetska sublimacija neizrecivog (doktorska disertacija, rukopis, 1973) Branko Miljković, prepiska, dokumenti, posvete, priredio Jovan Mladenović, Niš, 2012;[17]

Svetski klasici 1-30 Prosveta Beograd 1) 3 Nostromo Džozef Konrad 2) 4 Ocevi i deca I.S.Turgenjev 3) 6 Bura/Vesele žene Vindzorske Vilijem Šekspir 4) 7 Nenagrađeni ljubavni trud ; Kralj Ričard drugi, Vilijem Šekspir 5) 8 ŠAMPAVER Petrus Borel 6) 9 Pripovetke, Henri Džejms 7) 10 BERENIKA MITRIDAT BRITANIK Žan Rasin 8) 11 PUTOVANJE PO ITALIJI Gete 9) 12 Izabrana dela/A.S. Puškin 10) 13 Tesa od D Urbervilovih Hardi 11) 14 Opasne veze, Šoderlo de Laklo 12) 15 ŠPANSKA LIRIKA dva zlatna veka 13) 16 ŠATOBRIJAN Rene Atala Sećanja s onu stranu groba Eseji 14) 17 Laoce/Konfucije/Čuangce - Izabrani spisi 15) 18 KLAJST izabrana dela 16) 19 KRONIKA O VLADAVINI KARLA IX Prosper Merime 17) 20 Rukopis nađen u Saragosi - Jan Potocki 18) 21 Slika Dorjana Greja Oskar Vajld 19) 22 Eneida / Publije Vergilije Maron 20) 23 Venecijanka i druge komedije Makijaveli Aretino Karo 21) 24 Renesansa, Volter Pejter 22) 25 Viljem Sekspir - Soneti 23) 26 NASUPROT Žoris Karl Uismans 24) 27 Antologija novije francuske lirike 25) 28 PAMFLETI PISMA Pol Luj Kurije 26) 29 Judejski rat – Josif Flavije 27) 30 Izabrana dela Ljermontov svetski klasici 28) 31 Antologija moderne američke poezije 29) 32 Kraljevski komentari o Inkama 30) 33 Antologija francuske poezije svetksi klasici Prosveta Beograd , biblioteka Svetski klasici , tvrd povez, format 13,5 x 19,5 cm , zaštitni omot, ćirilica. Stanje Veoma dobro.

SRPSKA KNJIGEŽEVNOST U 100 KNJIGA - 92/100 IZDAVAČ. MATICA SRPSKA SKZ TVRDOG POVEZA SA OMOTIMA 1. STARA SPRSKA KNJIŽEVNOST I 2. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST II 4. ANTOLOGIJA NARODNIH EPSKIH PESAMA 4 5. ANTOLOGIJA NRODNIH EPSKIH PESAMA II 7. ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA 8. ANTOLOGIJA STARIJE SRPSKE POEZIJE 9. PESNICI I 10. PESNICI II 11. PRIPOVEDAČI I 12. PRIPOVEDAČI II 13. PRIPOVEDAČI III 14. DOSITEJ OBRADOVIĆ IZABRANI SPISI 15. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ-PRVI SRPSKI USTANAK ŽIVOT I OBIČAJI NARODNA SRPSKOG 16. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ- KRITIKE I POLEMIKE 17. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ - PISMA 18. JOVAN STERIJA POPOVIĆ - KOMEDIJE 19. JOVAN STERIJA POPOVIĆ - PESME PROZA 20. ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA 20. PROTA MATIJA NENADOVIĆ - MEMOARI 21. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ-PJESME LUČA MIKROKOZMAGORSKI VIJENAC 22. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ LAŽNI CAR ŠĆEPAM MALI PISMA 23. BRANKO RADIČEVIĆ - RUKOVET 24. LJUBOMIR NENADOVIĆ - ODABRANA DELA 25. STJEPAN MITROV LJUBIŠA - PRIPOVETKA 28. DJURA JAKŠIĆ - PESME JELISAVETA PROZA 29. MEMOARI XVIII I XIX VEKA 30. JAKOV IGNJATOVIĆ - ODABRNA DELA I 31 JAKOV IGNJATOVIĆ - ODABRANA DELA II 32. SVETOZAR MAKRKOVIĆ - ODABRNI SPISI 33. MILOVAN GLIŠIĆ - ODABRANA DELA 34. LAZA LAZAREVIĆ - PRIPOVETKE 35. JANKO VESELINOVIĆ - HAJDUK STANKO 36. SVETOLIK RANKOVIĆ - GORSKI CAR PRIPOVETKE 38. STEVAN SREMAC - POP ĆIRA I POP SPIRA 39. STEVAN SREMAC - ZONA ZAMFIROVA PRIPOVETKE 41. LAZA KOSTIĆ - PESME PROZNI SPISI 42. LAZA KOSTIĆ - TRAGEDIJE O POZORIŠTU 43. LJUBOMIR NEDIĆ - STUDIJE IZ SRPSKE KNJIŽEVNOST 44. RADOJE DOMANOVIĆ - SATIRE 45. IVO ĆIPIKO - PAUCI PRIPOVETKE 46. PETAR KOČIĆ - IZABRANE STRANICE 47. BORISAV STANKOVIĆ - NEČISTA KRV KOŠTANA 48. BORISAV STANKOVIĆ - PRIPOVETKE 49. BOGDAN POPOVIĆ - OGLEDI I ČLANCI IZ KNJIŽEVNOSTI 50. MILAN RAKIĆ - PESME 51. ALEKSA ŠANTIĆ-IZABRANE STRANICE, SVETOZAR ĆOROVIĆ-IZABRANE STRANICE 52. JOVAN DUČIĆ - POSME PUTOPISI ESEJI 53. SIMO MATAVULJ-BILJEŠKE JEDNOG PISCA BAKONJA FRA BRNE 54. SIMO MATAVULJ - PRIPOVETKE O KNJIŽEVNOSTI 55. VLADISALV PETKOVIĆ DIS - PESME 56. SIMA PANDUROVIĆ - PESME 57. BRANISLAV NUŠIĆ - ODABRANE KOMEDIJE 58. JOVAN SKERLIĆ - STUDIJE 59. JOVAN SKERLIĆ - KRITIKE 60. SLOBODAN JOVANOVIĆ- PORTRETI IZ ISTORIJE I KNJIŽEVNOSTI 61. BRANIMIR ĆOSIĆ - POKOŠENO POLJE 62. IZBOR SRPSKOG PUTOPISA 63. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI I 64. KNIŽEVNI ISTSORIČARI I KRITIČARI II 65. JOVAN POPOVIĆ-IZABRANE STRANICE, DJORDJE JOVANOVIĆ - IZABRANE STRANICE 66. ISIDORA SEKULIĆ - PROZNI RADOVI 67. ISIDORA SEKULIĆ - OGLEDI 68. RASTKO PETROVIĆ - IZBOR I 69. RASTKO PETROVIĆ - IZBOR II 70. MILOŠ CRNJANSKI - LIRIKA PROZA ESEJI 72. MOMČILO NASTASIJEVIĆ- PESME PRIPOVETKE DRAME 73. STOJAN NOVAKOVIĆ - IZ SRPSKE ISTORIJE 74. STANISLAV VINAVER-ČUVARI SVETA, NIJE SLIKANA, OMOT, OČUVANA, 75. VELJKO PETROVIĆ - PRIPOVETKE 76. VELJKO PETROVIĆ - PESME ESEJI 77. IVO ANDRIĆ-PRIPOVETKE, NIJE SLIKANA BEZ OMOTA, OČUVANA 78. IVO ANDRIĆ NA DRINI ĆUPRIJA 79. MARKO RISTIĆ - OBJAVA POEZIJE 80. MILAN BOGDANOVIĆ - KRITIKE 81. ISAK SAMOKOVLIJA - PRIPOVIJETKE 82. DESANKA MAKSIMOVIĆ - PESME 83. DUŠAN MATIĆ - IZBOR TEKSTOVA 84. OSKAR DAVIČO - SUNOVRATI 85. BRANKO ĆOPIĆ - PRIPOVETKE 86. MIHAILO LALIĆ - ZLO PROLJEĆE 88. NOVINARI 89. FILOZOFI 90. NAUČNICI 91. ESEJI O UMETNOSTI 92. RATNI DRUGOVI 93. VIDJENJE RATA 94. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI III 96. PESNIČKI PREVODI 97. PESNICI IV 98. PRIPOVEDAČI III 99. PRIPOVEDAČI IV 100. ESEJISTI I KRITIČARI STANJE. VEOMA OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI OCENA. 4... 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, NAPOMENA: STAJU U 2 KUTIJE BANANA

Odlično očuvano 1893 strane - 2.6 Kg Trilogija „Vreme zla“, BIGZ, Beograd. Tvrd povez sa zaštitnim omotom 1. Grešnik - 548 strana 725 grama 2. Otpadnik - 513 strana 650 grama 3. Vernik - 832 strane 1225 grama Njegoševa nagrada Ne optuživati čoveka, ne opravdavati čoveka! Saznavati čoveka – strasno i razborito, na svetlosti i u tami, shvatiti mu i reč i ćutanje, delo i nedelo, u svemu potražiti pravu pobudu i stvarni smisao... Ispričati novu pripovest o ljudskoj sudbini u toj eposi, u vremenu između dva svetska rata, u vremenu zla. Crvenog Staljinovog i sivomaslinastog, Hitlerovog. O savremenim, u istoriji postavljenim zlim dusima ove epohe. – Dobrica Ćosić, u beleškama za roman Grešnik februara 1981. Ako umreš pre no što umreš, nećeš umreti kad umreš. Što je vera veća i dublja, veća su i čuda u koja se veruje. Veličina vere je u veličini čuda. Što je veći revolucionar, tim više veruje u utopiju. Revolucionar bez utopije nije revolucionar: bori se za postojeće tj. za vlast. – Dobrica Ćosić, u beleškama marta 1981. o liku Bogdana Dragovića Mi moramo iza svega javnog da tražimo: a šta je tajno? Jer tajno je istina. „Mi radimo najčasniji posao na ovom svetu: tragamo za pravim istinama i borimo se protiv zla koje jedino mi možemo uništiti“ – reći će Petar svakom novom agentu... Ljudi imaju najmanje mašte za dobro; svi su postupci u činjenju dobra prosti, obični, neposredni. A u svakom zlu stoji inovacija; veliko zlo je stvaralačko po metodu izvođenja.