18 jun 1968 4 STRANICE 2 x presavijen stanje dobro naslovi : o gadovima - pesma ivan maksimovic - akcioni program BU mihailo djuric -- svet ne mora biti tako rdjav kakav jeste stevan vracar -- mlada generacija na delu bogdan bogdanovic -- snazno osecanje elementarne covecanske pravde dokumenta koja optuzuju razgovor sa zarkom bulajicem nikola milosevic -- tri lica jednog lista .......... Studentske demonstracije 1968. godine počele u toku noći 2. juna u Novom Beogradu, završene posle osam vrućih dana, koji su uzdrmali zemlju i odredili mnoge sudbine. Šta su u suštini bile studentske demonstracije, te 1968. godine? Realno, ni posje skoro 50 godina se ne zna. Verzija uzroka pobune, odnosno motiva, njenog toka, kraja i početka ima previše, svega nešto manje od broja aktera tih dramatičnih događaja i izjava državno-partijskih, odnosno studentskih lidera. Revolucija, kontrarevolucija, pokušaj kopiranja protesta u Evropi ili autentični bunt, kanalisan ili stihijski ventil za izduvavanje kumulisanog nezadovoljstva ili nešto deveto? Ko je posle takvog jednog provetravanja izvukao korist, napravio karijeru? Kakve su bile posledice za sve? Demonstracije su počele noću, 2. juna u novobeogradskom Studentskom gradu, a završene su 9. juna. Povod – bezazlen, banalan, drugačije rečeno. “Večernje novosti” su organizovale “Karavan prijateljstva”, pa je proba priredbe sa sve tada poznatim pevačima, voditeljima i glumcima, trebalo da se održi u Studentskom gradu. Tada je italo-jugoslovenski šou majstor Anton Marti odlučio (zbog opasnosti od kiše) da predstava bude u sali Radničkog univerziteta “Novi Beograd”. Salu su zauzeli brigadiri ORA, koji su uređivali Novi Beograd, pa je usledio sukob sa studentima. U sve se umešala milicija i počeo je opšti metež. Studenti su se povukli prema “studenjaku”, pre toga je demoliran Radnički univerzitet, a usledila je “razmena” kamenim kockama. Nastupa milicija pod šlemovima, vatrogasna kola šmrkom pokušavaju da rasteraju studente. Pronela se vest da je jedan student ubijen, oko 3.000 studenata je nekontrolisano i gnevno krenulo na miliciju, koja je bila prinuđena da uzmakne. Studenti “osvajaju” i vatrogasna kola (koja su kasnije zapalili). Pre toga se na ovom vozilu smenjuju govornici, ukazuju na brutalnost “narodne” milicije. Ali, odmah počinje “ukazivanje” na socijalnu bedu u društvu, nizak standard studenata, nezaposlenost, bujanje birokratskog aparata… Slede događaji kod već opevanog novobeogradskog podvožnjaka, blizu sadašnje opštine Novi Beograd. Tu studente dočekuje kordon milicije “spreman da postupi po naređenju”. Novi Beograd, veliko gradilište, cigli i kamenja onoliko. Studenti gađaju ciglama, milicija, za početak, kamenjem sa železničke pruge (tada je tu prolazila železnica). Onda se čuju i pucnji. Jedan od studenata je ranjen. Pale se vatrogasna kola. Stiže naređenje. Udri! Bez milosti milicija pendreči sve pred sobom i masa studenata bezglavo beži. Repriza istog dana na istom mestu! Zvanično saopštenje milicije: za sve su krivi studenti. Partijske vođe, na čelu sa Josipom Brozom, su pre svega opterećene opasnošću da pobuna ne dobije šire razmere. A, parole studenata su: “Dole ubice!”, “Ua, batinaši!”, “Hoćemo posao”, “Radnici-studenti!” Zbog tog “radnici-studenti” u “radne kolektive” stižu naređenja da se ne dozvoli kontakt sa pobunjenim studentima. Tu su i lične drame zaposlenih roditelja čija deca studiraju. Studenti hoće u centar Beograda, da sa Trga Marksa i Engelsa pošalju zahteve Skupštini. Parole: “Mi smo sinovi radnog naroda”, “Dole socijalistička buržoazija”. Akcioni odbor studenata proglašava sedmodnevni štrajk. Političari ne dopuštaju studentima prelaz mosta preko Save, barikade su i dalje i kod podvožnjaka. Konačno, eto i Veljka Vlahovića, španskog borca. Parola: “Veljko, vodi nas!” Vlahović traži od studenata da artikulišu zahteve. Miloš Minić, tada predsednik Skupštine upozorava studente da njihovo nezadovoljstvo “može da iskoristi – neprijatelj”. Koji neprijatelj? Koji prijatelj, drugačije rečeno? Vlahović razgovara sa studentima, zatalasala se masa studenata, ponovo komanda milicije: “Udri po njima!” Ispaljuje se suzavac. Sijevaju pendreci, mnogi padaju. Veljko Vlahović sa grupom funkcionera ćutke napušta bojište. Miloš Minić širi ruke, viče: “Ljudi, stanite!” Ispred pendreka profesor Radojica Kljajić: “Ne tucite decu, tucite mene!” I, milicija ga je prebila, postupila po profesorovoj želji. Da skratimo priču, studenti su prešli most, zauzeli fakultete. Jedan od zahteva bio je da se Beogradski univerzitet nazove “Karl Marks”, ali to nije bilo sve od ultralevih zahteva i opredeljenja studentskih vođa. Epicentar studentskog nezadovoljstva postaje Kapetan Mišino zdanje. U dvorištu projekcija “Krstarice Potemkin” i srodnih, revolucionarnih filmova. Operativac je i Dragoljub Mićunović koji formuliše zahteve, pojavljuje se Vuk Drašković, akteri su Dobrica Ćosić, Mihajlo Marković, Ljuba Tadić, Nebojša Popov… U stalnom zasedanju Studentski parlament. Podršku pružaju pisci Branko Ćopić, Vasko Popa, Stevan Raičković, Mirko Kovač, Matija Bećković, Danilo Kiš, Borislav Pekić, Borislav Mihajlović, Duško Radović… Desanka Maksimović: “Draga deco, zapamtite kakvi ste danas, jer nećete moći takvi da budete celog života. Danas ste najlepši i najuzvišeniji u svom životu…” Podršku studentima daju i filmski i pozorišni ljudi: Žika Pavlović, Želimir Žilnik, Dušan Makavejev, Stevo Žigon, Ljuba Tadić, Žarko Cvejić, Mira Stupica, Branko Pleša, Stojan Dečermić, Živan Saramandić… Kada se pronela vest da bi Kapetan Mišino zdanje moglo biti napadnuto tenkovima(!), Dragoljub Mićunović je rekao: – Ja nisam nikakav heroj, ako dođu tenkovi, ja ću reći studentima: Deco, bežimo! Ali, najpre hoću da vidim taj tenk kako razara Kapetan Mišino zdanje. Jer, to bi bio trenutak nezabiežen u kulturnoj istoriji bilo kog naroda. Dušan Radović se obratio studentima: – Nemci su u ovoj zemlji postavili, jednog dana, jedan rekord u ubijanju đaka. Ako je nekome stalo da taj rekord premaši, večeras mu je prilika, jer ovde ima više od pet hiljada đaka. Parole studenata: “Proterajmo kljusinu istorije!” “Leva, leva, leva!” Miroljub Todorović daje reči, a Vuk Stambolić komponuje muziku koračnice “Crvenog univerziteta”. Događaje u Kapetan Mišinom zdanju, Borislav Pekić vidio je drugačije. U svoj dnevnik zapisuje: “Dvorištem Filozofskog fakulteta ‘unterhaltuje’ se beogradska crvena džet-elita. Ta crvena buržoazija, protiv koje se demonstrira, pljeska studentima s istim oduševljenjem s kojim se prvi red partera u pozorištu smeje žaokama za koje misli da su na tuđ račun upućene… Izvesni političari dolaze ovamo kao što se nedeljom pre podne ide u zoološki vrt… Radikalne univerzitetske aule, gde se još nešto zbiva, gde je bengalska vatra zamenila onu pravu, ali se to ne vidi – postaju mesto za izlazak uveče, ide se kod studenata umesto u operu ili na prijem u nekoj ambasadi, premijeru nekog filma ili na kartanje…” Punih osam dana se Josip Broz nije oglašavao povodom studentskih nemira. A, ustali su i studenti Sarajeva, Zagreba, Novog Sada, Niša, Ljubljane… Sve više se osećala uznemirenost u fabrikama, među radnicima. Broz je tog osmog dana, posle višečasovnog većanja sa najvišim rukovodiocima na temu kako da se stanje normalizuje, naredio da se naprave zaključci “u duhu rasprave”. Napustio je skup. Do neko doba noći su ti rukovodioci raspravljali o “duhu”. Broz je, međutim, ne obaveštavajući učesnike dotadašnje rasprave kojima je dao “domaći zadatak”, otišao u Televiziju Beograd i obratio se javnosti. “Revolt kod mladih ljudi došao je spontano, ali je poslije došlo do izvesnog infiltriranja raznih nama tuđih elemenata, koji su hteli to da iskoriste u svoje ciljeve”, govorio je Broz. I, nastavio: “Međutim, ja sam došao do uvjerenja da je ogroman dio, mogu da kažem 90 odsto studenata, poštena omladina o kojoj nismo vodili računa, i koju smo vidjeli samo kao učenike, za koje još nije vrijeme da se uključe u društveni život. Tu grešku moramo da ispravimo. Mislim da su događaji do kojih je došlo na Novom Beogradu mnoge od nas udarili po glavi.” Tito je rekao da studentske demonstracije u Jugoslaviji nisu odraz onoga što se događalo u Francuskoj, Nemačkoj, Čehoslovačkoj… “To nije uticaj izvana” – naglasio je Broz. “Studentske demonstracije su odraz naših slabosti koje su se nagomilale i koje moramo otkloniti…” Titove reči studenti su dočekali kao potvrdu ispravnosti svojih protesta i oduševljeno. Izašli su iz svojih aula i uhvatili se u Kozaračko kolo. Parole: “Mi smo Titovi, Tito je naš!” j: “Druže Tito, ljubičice plava…” Sutradan, 10. juna 1968. godine, najznačajniji svetski listovi su na prvim stranicama objavili da je Tito jedini državnik na svetu koji je dao za pravo pobunjenoj omladini. Kažnjeni Osmoro profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu platilo je visoku cenu studentskih demonstracija 1968. godine. Kazna je stigla sedam godina kasnije – Skupština ih je udaljila sa Univerziteta. U toj grupi bili su: Dragoljub Mićunović, Mihajlo Marković, Ljuba Tadić (otac bivšeg predsjednika Srbije Borisa Tadića), Zagorka Golubović, Dragan Životić, Svetozar Stojanović, Nebojša Popov i Trivo Inđić.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srednjovekovni manastiri Srbije Slobodan Mileusnić dvojezično izdanje srpsko-engleski jezik tvrd povez, veliki format Dr. Slobodan G. Mileusnić (Goveđe Polje kod Daruvara, 9. IV. 1947. - Beograd, 22. XI. 2005) bio je historičar umjetnosti i sekretar `Odeljenja za likovne umetnosti` Matice srpske. Osnovnu školu je završio u rodnom mjestu i u Trojeglavi, a Bogosloviju `Sveti Sava` u Beogradu (1968). Iste godine upisao je Teološki fakultet na kome je diplomirao 1973. Na Filozofskom fakultetu (`Istorija umetnosti, muzeološki smer`) diplomirao je 1977. godine. Usavršavao se u Njemačkoj, na postdiplomskim studijima, i odbranio (1984) magistarski rad `Srpsko slikarstvo 17. i 18. veka u Slavoniji` na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na istom Fakultetu obranio je (2004) doktorsku tezu `Požeška mitropolija`. Od 1975. bio je zaposlen u Srpskoj patrijaršiji, u Muzeju Srpske pravoslavne crkve. Stručni i naučni rad Bio je glavni je i odgovorni urednik revije `Srpska pravoslavna crkva – njena prošlost i sadašnjost` (1985–1989) i glavni i odgovorni urednik lista `Pravoslavlje` (1889–1992). Učesnik je brojnih naučnih skupova u Srbiji i inostranstvu. Bio je upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve, koordinator `Saveta za obnovu hramova i kulturne baštine Srpske crkve` i sekretar Svetog arhijerejskog sinoda. Bio je član Republičkog odbora za obnovu manastira Hilandara, zatim član Upravnog odbora Narodnog muzeja u Beogradu, Matice srpske u Novom Sadu, odnosno Galerije Matice srpske i `Kulturno-prosvetne zajednice Srbije`. Dobitnik je više priznanja iz oblasti zaštite crkveno-umjetničkog nasljeđa, muzeologije i djelovanja u oblasti kulture (plaketa Mihajlo Valtrović, Zlatni beočug grada Beograda i drugo)

ДОБРИЦА ЋОСИЋ ПИШЧЕВИ ЗАПИСИ 1-4 1951 - 1968 1969 - 198О 1981 - 1991 1992 - 1993 ФИЛИП ВИШЊИЋ БЕОГРАД 2ООО - 2ОО4 а) Добрица Ћосић - Дневници .............................................................. Ћирилица Прве ТРИ књиге ТВРДЕ корице Четврта књига МЕКЕ корице ЋИРИЛИЦА Прве три књиге шивен повез 1750 страна НЕКОРИШЋЕНО Екстра !!!!!!!!!!!!!!! db52

Svetozar Marković 1968 1302 strane : ilustrovano

Knjiga je kao nova. Evrokomunizam i Jugoslavija : 1968–1980 - Luka Filipović Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2023 Broj strana: 584 Format: 24 cm Povez: Broširani Knjiga Luke Filipovića Evrokomunizam i Jugoslavija 1968–1980 nastala je kao ishod teorijski vođenog istorijskog istraživanja, i kao takva predstavlja retkost u domaćoj istoriografiji. Utoliko je važnije da se ovakvom pristupu otvori prostor i ponudi zaslužena intelektualna pažnja. Najveći deo monografije Evrokomunizam i Jugoslavija 1968–1980 prezentuje rezultate istraživanja arhivske građe i drugih istorijskih izvora, ali autor se bavi i pozicioniranjem istorijske evolucije marksističkih ideologija u kontekst društvenih i političkih promena u zemljama Mediterana tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. Takođe, knjiga Luke Filipovića postavlja nova pitanja o sličnostima i razlikama koje se mogu uočiti između kretanja marksističke misli i razvoja političke prakse komunističkih partija u državama Zapadne Evrope i, sa druge strane, evolucije partijske ideologije jugoslovenskih komunista i reformi partijskih politika Saveza komunista, kao i državnih politika SFRJ. Navedene tendencije Luka Filipović pokušava da dovede u vezu sa značajnim promenama društvene stvarnosti u SFRJ i u Evropi. Prof. dr Jovo Bakić Luka Filipović rođen je 1995. godine u Užicu. Osnovne i master akademske studije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odbranivši teze koje su se bavile trajnim posledicama neoliberalnih reformi u zemljama Zapadne Evrope. Objavio je više naučnih radova i članaka iz oblasti istorije radničkih pokreta, pobuna i štrajkova, evolucije partijskih ideologija i razvoja odnosa marksističkih partija Evrope i sveta. Doktorsku disertaciju odbranio je 25. 1. 2023. godine na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta, i tako postao jedan od najmlađih doktora nauka u istoriji Univerziteta u Beogradu. Osvojio je brojne medalje na takmičenjima u mačevanju.

Matica srpska, 1968. Biblioteka prva knjiga Manji format, 68 strana. Sem što je požutela, lepo je očuvana. Na predlistu je posveta autora. „Lice namenjeno drugima“ (kratke priče, Matica Srpska, Novi Sad, 1968), „Rođak Glo“ („Radivoj Ćirpanov“, Novi Sad, 1971), „Kapetan Snip“ (Nolit, Beograd, 1973), „Poznavanje pisca“ (BIGZ; Beograd, 1974), „Najveći detektiv na svetu“ (NIGZ, Beograd, 1974), „Psi“ (pesme za decu, BOGZ, Beograd, 1972), „Mačke“ (pesme za decu, BIGZ, Beograd, 1972), „Životinje iz divljine“ (pesme za decu, BIGZ, Beograd, 1972), „Pospani Martin“ (Dečje novine, Gornji Milanovac, 1973), „Kuća koja je pustila koren“ („Radivoj Ćirpanov“, Novi Sad, 1981), „Zeci, peci, pec“ (JEŽ, Beograd, 1982), „Poznavanje svega“ (Nolit, Beograd, 1982), „Goranov dnevnik“ (Nolit, Beograd, 1982), „Knjiga, satirične priče“ („Vizija 011“, Beograd, 1994), „Beograd iz sve snage“ (Saga T.S.T. Beograd, 1995), „Beograd: brzi vodič, bleferski priručnik za prave blefere“, („Mala velika knjiga“, Novi Sad, 1999), „Pivo“ (Mono – Manjana pres, Beograd, 2000), „Crta ispod sveta, satirične priče“ („Konras“, Beograd, 2004), „Govori F. Gromki – Tmurni“ (Draslar partner, Beograd, 2004), „Nama nije ni kako nam jeste, knjiga aforizama“ (Alma, Beograd, 2009), „Mislim po tuđim kućama, satirične priče“ (Binder, Beograd, 2013). s

Branislav Jovanović - Stripovi iz Nikad robom 1966 - 1968 Izdavač : OMNIBUS/MODESTY STRIPOVI 2012, 1. izdanje meki povez sa klapnama, šiveno, broj strana 160 ilustrovana Ćirilica format A5 21 x 14,8 cm težina 335 grama NOVA knjiga, rasprodato 1. izdanje iz 2012. godine. Sjajni ilustrator Politikinog Zabavnika, Brana Jovanović, preneo je svoj crtački talenat i uradio na žalost samo tri sveske stripova, koje su ovde sakupljene, a originalno objavljene u ediciji Nikad robom u šezdesetim godinama prošlog veka. Brana Jovanović je rođen 5. septembra 1933. u Beogradu, gde je odrastao, školovao se, proveo radni vek i umro 2002. godine. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu je diplomirao 1960. godine, ali je svega nekoliko meseci radio kao arhitekta u jednom državnom projektantskom studiju, da bi se potom sasvim posvetio ilustraciji i stripu. Prve ilustracije je 1953. objavio u listu `Srednjoškolac`. Kao novinski ilustrator, od 1960. godine sarađuje sa nedeljnikom `Ilustrovana Politika`. Od 1965. je počeo da crta za magazin `Politikin Bazar`, a od 1970. godine je njegov grafički dizajner i art direktor. Ilustrovao je dnevni list `Politika`, magazine `Politikin Zabavnik`(od 1960. bez prestanka), `RTV reviju` (od šezdesetih, pa do 1993.), povremeno `NIN` (naročito naslovne stranice)...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nekoliko stranica na pocetku se odvojilo od tabaka, to je cest slucaj kod ovih izdanja, znaci nije pocepano vec se samo odvojilo, sve ostalo uredno! Prvo izdanje!!! Retko !!! Izdavači: Slobodan Mašić, Petar Volk. Nezavisno izdanje: knj. 8. Numerisan primerak 227 od 500 Dr Petar Volk (Bosanski Petrovac, 9. novembar 1931 — Beograd, 4. decembar 2021) bio je srpski pozorišni i filmski kritičar, istoričar i teoretičar slovenačkog porekla. Biografija Rođen je 1931. godine u Bosanskom Petrovcu, završio je 1949. godine Gimnaziju u Banjoj Luci.[1]Diplomirao je književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a filmsku i pozorišnu estetiku doktorirao 1971. godine je u Pragu. Univerzitet umetnosti u Beogradu dodelio mu je 1986. godine doktorat nauka iz oblasti istorije filma. Bio je, pored ostalog, direktor Festivala jugoslovenskog filma, Muzeja pozorišne umetnosti Srbije i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta (1977-1981). Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu bio je redovni profesor i šef Katedre za teoriju i istoriju, predsednik upravnog odbora Instituta za film. Bio je u braku sa glumicom Mirjanom Kodžić. Otac je Maje Volk. Preminuo je 4. decembra 2021. godine.[2] Dela (izbor) Autor je preko 60 značajnih knjiga o pozorišnoj i filmskoj umjetnosti. Balada o trubama i maglama, Epoha Zagreb, 1965. Estetika moderne animacije, Slavija Beograd, 1970. Sloboda filma, Slavija Beograd, 1970. Opasne slike, Nezavisna izdanja Beograd, 1971. Moć krize, Institut za film beograd, 1972. Svedočenje I, Nezavisna izdanja Beograd, 1973. Svedočenje II, Književne novine Beograd, 1975. Savremeni jugoslovenski film, Institut za film i Univerzitet umetnosti Beograd, 1982.[3] Pozorišni život u Srbiji 1944/1986, Beograd, 1990. Pozorišni život u Srbiji 1835-1944, Fakultet dramskih umetnosti i Pozorišni muzej Srbije Beograd, 1992.[4] Pisci nacionalnog teatra, Muzej pozorišne umetnosti, Beograd, 1995. Srpski film, Institut za film Beograd, 1997. Pozorište i tradicija (studije i eseji), Muzej pozorišne umetnosti, Beograd, 2000. 20. vek srpskog filma, Institut za film i Jugoslovenska kinoteka Beograd, 2001. Žanka Stokić, Narodno pozorište, Beograd, 2004, 2. dopunjeno izdanje, 203 strane. ISBN 978-86-84897-03-1.[5] Dobrica Milutinović, Beograd : Narodno pozorište, 2005, (2. dopunjeno izdanje). ISBN 978-86-84897-09-3.. Milivoje Živanović, Narodno pozorište, Beograd, 2006, 365 strana. ISBN 978-86-84897-13-0.. Između kraja i početka (Pozorišni život u Srbiji od 1986. do 2005. godine), Muzej pozorišne umetnosti Srbije Beograd, 2006. Slobodan Mašić (Beograd, 3. septembar 1939 — Beograd, 25. maj 2016) bio je velikan grafičkog dizajna, arhitekta i nezavisni izdavač. Biografija Plakat za FEST 1972. Diplomirao je na arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta 1964. godine. Zajedno sa suprugom Savetom Mašić, Marijom Čudinom, Leonidom Šejkom, Borom Ćosićem i Dragošem Kalajićem, osniva Nezavisna izdanja 1966. godine, a zatim, iste godine stvara i svoj prvi plakat, povodom izložbe Radomira Damjanovića Damjana u Domu omladine Beograda, a 1968. godine osnivaju Studio Structure. Već od studentskih dana, Slobodan Mašić bio aktivni član beogradske kulturne scene. Najpre kao novinar likovne rubrike u studentskom časopisu Vidici, zatim kao urednik istog časopisa. Ni politika nije strana Mašiću, pa se već u studentskim danima pronalazi u ulozi predstavnika tehničkih fakulteta, da bi kasnije učestvovao i na javnim panelima u beogradskom Domu omladine. U ulozi grafičkog dizajnera, krajem šezdesetih godina, sarađivao je sa Borom Ćosićem na neoavangardnom časopisu Rok – časopis za estetičko ispitivanje stvarnosti. Grafički će oblikovati i časopis Umetnost, kao i prvi broj zagrebačke publikacije Enciclopedia moderna. Tvorac vizuelnog identiteta Bitefa Plakat za 6. BITEF Slobodan Mašić je zajedno sa suprugom Savetom je kreirao čuveni logo beogradskog pozorišnog festivala Bitef, koji je godinama dobijao novu vizuelnu interpretaciju. Igra zvezda na loptastoj osnovi je bio osnovni motiv, duhovito ponavljan godinama, ali uvek na novi način. Plakati za pozorište i film Njegova plakatska produkcija, obuhvata plakate iz perioda 1966—1996 nije bila velika. Tek nekih osamdesetak radova nastalih u pedeset godina rada. Oni su međutim, rađeni za neke od ključnih kulturnih manifestacija tadašnje srpske kulturne industrije – poput festivala Bitef i Fest, zatim za pozorište Atelje 212, Dom omladine, Muzej afričke umetnosti, Muzej savremene umetnosti i beogradski Studentski kulturni centar. Grafički će oblikovati i filmove crnog talasa poput Ranih radova Želimira Žilnika i Nevinosti bez zaštite Dušana Makavejeva. Kao dizajner Slobodan Mašić bio je veoma jakog karaktera i uvek je insistirao na autorstvu. Nije izvršavao zadatke, već obrtao uloge naručioc – dizajner i nije dopuštao nikakvo uslovljavanje. Izdavaštvo Godine 1966. pokrenuo je ediciju Nezavisna izdanja sa Leonidom Šejkom i Marijom Čudinom. Izdavačka kuća Nezavisna izdanja Slobodana Mašića ostaće zabeležena kao uporan vid borbe slobodnog umetnika i nezavisnog intelektualca na književnom i umetničkom tržištu. U okviru izdavačke kuće Nezavisna izdanja, objavio je oko 500 naslova. Nezavisna izdanja su zapravo predstavljala prvu privatnu inicijativu – privatnu izdavačku kuću - u bivšoj Jugoslaviji. Neke od objavljenih knjiga su imale velike tiraže. Muka sa rečima (Milovan Danojlić) je imala pet izdanja i ukupan tiraž od oko 10 000 primeraka, što je za jednu esejističku knjigu kod nas nezapamćen tiraž. Veliki broj izdanja je takođe imao i Lek od breskvinog lišća, Zorice Kuburović – čak pet izdanja; svako izdanje po 3000 primeraka. Nezavisna izdanja su imala fantastičnu podršku knjižarske mreže. Najznačajnije knjižare u zemlji su držale knjige i davale poseban kutak u knjižari. Dešavalo se da najznačajnija i najveća knjižara Mladost u Ilici (Zagreb), povadi sve knjige iz izloga i nedelju dana drži samo knjige Nezavisnih izdanja u izlogu. LEK OD BRESKVINOG LISCA, Zorica Kuburović Osim Nezavisnih izdanja, kao prvi nezavisni izdavač u bivšoj Jugoslaviji, pokrenuo je edicije “Nova” (1984), “Ogledalo” (2003), “Crvene sveske” (2003). Tokom četiri decenije rada u oblasti slobodnog izdavaštva, iskusivši da neke od njegovih knjiga budu i sudski gonjene, objavio je nekoliko stotina izdanja u više stotina hiljada primeraka. Dizajn Na originalnim plakatima za Bitef, Fest i ostale manifestacije i institucije, mogu se videti fotografije mnogih poznatih umetnika. Usta Jovana Ćirilova, uho Ljube Stojića, glumci koji su zapravo u tim pozorišnim predstavama... Na Bitefovom plakatu sa osicama, u vidu raznih znakova na licu, pozirao je Lukijan, slikar. Tu je i Peđa Nešković, koji stoji na dva plakata. Autor je velikog broja pozorišnih plakata, za predstave Troil i Kresida, Lažni car Šćepan Mali, Bure baruta… Izlagao je na Bijenalu u Veneciji i na izložbama u Evropi, SAD i Japanu. Istorijski posmatran, Slobodan Mašić, kao predstavnik autorskog dizajna i svih izdavačkih poduhvata kojima se bavio, apsolutno je prva, specifična i jedinstvena ličnost. I pored brojnih doprinosa koje je dao u svojoj dugoj delatnosti, Slobodan Mašić je, u osnovi, bio čovek duboke posvećenosti i duhovne predanosti, pasioniran istraživač i sledbenik jedne ideje koja je učinila principe života i rada smislenim i trajnim u tekućoj memoriji vremena. Plakat za 11. BITEF Sa suprugom Savetom Mašić bio je tvorac vizuelnog identiteta Bitefa, a radio je, između ostalog, i grafička rešena Festa od 1971. do 1976. godine, dizajn filmova “Rani radovi” Želimira Žilnika (1968) i Nevinosti bez zaštite Dušana Makavejeva (1968), scenografiju pozorišne predstave “Karamazovi” (Predrag Bajčetić) u Ateljeu 212 u Beogradu (1968), seriju plakata u radionici serigrafije Studentskog centra u Zagrebu, seriju plakata “Slika sveta”, Manifest za ujedinjenje Evrope (s Dragošem Kalajićem, 1972), postavku Muzeja afričke umetnosti (1975). Izložbe Izlagao je na samostalnim izložbama u Beogradu (Muzej primenjene umetnosti i Salon Muzeja savremene umetnosti, 1973), Bijenalu u Veneciji (1972) i na grupnim izložbama u Varšavi, Tojami (Japan), Kolorado Springsu, Kilu, Brnu, Štutgartu, Parizu, Ljubljani (BIO), Zagrebu (ZGRAF) i dr. Priznanja Fotografija Mašića u svojoj kancelariji Dobitnik je nagrade Bijenala u Brnu (1975), nagrade Oktobarskog salona (1971), dve Zlatne medalje BIO u Ljubljani, nagrade Sterijinog pozorja, dve Velike nagrade Majskog salona u Beogradu, posebne nagrade prvog Bijenala scenskog dizajna (1997). Od 1966. godine bio je u statusu samostalnog umetnika pri ULUPUDS-u. Osnivač je Kontakta, smotre grafičkog dizajna u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu. Bio je predsednik beogradskog Art Director Club-a. Bio je potpredsednik Akademije arhitekture Srbije, te član njenog Saveta od osnivanja 1995. godine. Ostvarenja Plakat za 10. BITEF Grafički dizajn lista nove levice “Susret” (1968) Projekat kuće budućnosti (sa M. Perovićem, Lj. Perović i S. Mašić, 1969) Grafička rešenja BITEF-a (od 1970) Grafička rešenja [[FEST]]-a od 1971. do 1975. Dizajn filma “Rani radovi” Želimira Žilnika (1968) Dizajn filma “Nevinost bez zaštite” D. Makavejeva (1968) Scenografija pozorišne predstave “Karamazovi” (P. Bajčetića) u Ateljeu 212 u Beogradu (1968) Плакат за позоришну представу Троил и Кресида у Југословенском драмском позоришту у Београду из 1994. године. Serija plakata u radionici serigrafije Studentskog centra u Zagrebu Serija plakata “Slika sveta” Manifest za ujedinjenje Evrope (sa D. Kalajićem, 1972) Postavka Muzeja afričke umetnosti (1975) Digitalni album 2003URB (sa D. Miletićem, 2003) Digitalni album “Crvene sveske” (sa G. Babićem, 2003) i dr. Tirnanić o Slobodanu Mašiću Mašićev dizajn, kako je još početkom 70-ih istakao Bogdan Tirnanić, jeste aktivnost čije vrednosti nadaleko prevazilaze okvire samo jedne likovne discipline. “Mašić je danas jedan od naših retkih dizajnera koje je nemoguće ‘najmiti’ za određeni posao ukoliko oni u njemu, osim uobičajenih profesionalnih zadataka, ne pronalaze i neke druge razloge. U slučaju Mašića ti drugi razlozi su prilično brojni. Celokupna njegova delatnost, počevši od studentskih dana i revije ‘Vidici’ do ‘nezavisnih autorskih izdanja’, jeste akcija u kojoj je profesionalca zamenio čitav čovek. Čovek koji u svemu što radi ne vidi mogućnost realizacije samo svojih kreativnih sposobnosti, već šansu da se potvrdi kao kompletna ličnost, i to u životu koji je slobodno izabrao za svoj”, naveo je Tirnanić. Zaostavština Muzej primenjene umetnosti u Beogradu Omot knjige `Opasne slike` Zaostavština Slobodana i Savete Mašić , koja se odnosi na vizuelne komunikacije – arhitekturu, dizajn plakata, knjiga, časopisa, publikacija, špica za filmove, TV emisije i dr. – nalaze se u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Na izložbi „Mašić“ održanoj 2018. godine u Muzeju primenjene umetnosti, prikazan je veći deo radova Slobodana i Savete Mašić, a izložba je osvojila „Nagradu Lazar Trifunović“, priznanje DIUS (Društva istoričara umetnosti Srbije) za najbolju autorsku izložbu savremene likovne umetnosti u 2018. godini. Omot knjige ,,Glasovi` Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ Na inicijativu osnivača „Adligata“ Srbe Ignjatovića, udovica i dugogodišnja saradnica Saveta, odlučila je da „Adligatu“ pokloni deo Slobodanove i njene zaostavštine. Poklonila je ostatak njihove izdavačke delatnosti „Nezavisnh izdanja“ (1966-2016), deo njihove lične biblioteke, arhivu izdavačke kuće i rukopise neštampanih knjiga. Ukupno više od 27.000 komada publikacija slavnih Mašićevih „Nezavisnh izdanja“, između ostalog više stotina knjiga sa posvetama, kao i više stotina izuzetnih stranih arhitektonskih časopisa. Među knjigama i časopisima iz srpske i jugoslovenske literature, filozofije, sociologije i likovnih umetnosti našlo se i nekoliko desetina izuzetno važnih posveta autora. Posebnu zbirku čine časopisi iz oblasti arhitekture, umetnosti i dizajna sakupljani iz celog sveta od 1970. do 1980. godine...

Mek povez, prljava spolja, ali ima potpis autora!, 4+ inace Nolit - Biblioteka Savremena poezija 1957 Miodrag Pavlović (Novi Sad, 28. novembar 1928 – Tutlingen, 17. avgust 2014) bio je srpski književnik, pesnik i esejista, akademik SANU i dugogodišnji urednik Prosvete. Rođen je 1928. u Novom Sadu. Osnovnu i srednju školu je završio u Beogradu, kao i Medicinski fakultet koji je studirao u periodu 1947-1954. On je pesnik, pripovedač, esejista, dramski pisac, prevodilac i antologičar. 1952. je objavio svoju prvu zbirku pesama pod nazivom „87 pesama”. Ova zbirka pesama se smatra prekretnicom u novijoj srpskoj poeziji i ona je u potpunosti opredelila dalji životni put Miodraga Pavlovića. Nakon njegove znamenite knjige „87 pesama”, koja je, nasuprot socrealizmu, proklamovala neonadrealistički protest, Pavlović je, onda kada je to bila ideološko-politička jeres, posegao za revalorizacijom naše nepravedno zapostavljene pesničke prošlosti. Miodrag Pavlović je u duhovnom sazvučju balkanske tradicije i živog preplitanja mitskih i istorijskih nanosa ustanovio nov tip srpskog pesništva. Imao je vodeće mesto u modernoj srpskoj poeziji počev od već kultne knjige „87 pesma” čije je objavljivanje 1952. označilo definitivni raskid njega i njegove generacije sa nametnutim dogmama, estetskim i ideološkim, u stvaralaštvu. Izvanredan znalac srpske i evropske poezije, sjajan esejista. Jedan od najuticajnijih pesnika posleratne srpske književnosti. Njegova poezija i eseji su objavljeni na svim evropskim jezicima i nekoliko orijentalnih jezika. Njegova dela su naročito prevođena na nemački jezik i vrlo visoko ocenjivana u najuglednijim nemačkim listovima, čemu je znatno doprineo nemački prevodilac Peter Urban, Pavlovićev dugogodišnji prijatelj. Zastupljen je u prvoj antologiji moderne srpske poezije na nemačkom jeziku koja je izašla 2004. godine. Ova antologija se zove „Pesma pomera brda” prema jednom stihu Miodraga Pavlovića, antologija sadrži 260 pesama od 82 pesnika. 1960. je postao dramaturg u Narodnom pozorištu u Beogradu. Radio je 12 godina kao urednik u izdavačkom preduzeću „Prosveta”. Bio je redovni član Evropske akademije za poeziju. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1978, a redovni član 1985. godine. Bio je jedan od akademika koji su potpisali Apel protiv rata, ovaj apel je objavljen 18. novembra 1991. Bio je i jedan od izvršilaca poslednje volje Isidore Sekulić. Umro je u Tutlingenu 17. avgusta 2014. godine, gde je živeo sa suprugom Marlenom, sa kojom je imao ćerke Kristinu i Jasminu. Najznačajnija dela Među najznačajnija njegova dela spadaju zbirke poezije „87 pesama” (1952), „Stub sećanja” (1953), „Hododarje” (1971), „Ulazak u Kremonu” (1989), „Kosmologija profanata” (1990), „S Hristom netremice” (2001), romani „Drugi dolazak” (2000), „Afroditina uvala” itd. Napisao je više knjiga eseja. Sastavio je nekoliko antologija poezije, među njima se posebno ističe „Antologija srpskog pesništva od XIII do XX veka” (1964, a potom veliki broj izdanja). Ova antologija je ponovo vratila na poetsku scenu neke zaboravljene pisce kao što je na primer Milica Stojadinović Srpkinja. Poezija 87 pesama, Novo pokolenje, Beograd, 1952. Stub sećanja, Novo pokolenje, Beograd, 1953. Oktave, Nolit, Beograd, 1957. Mleko iskoni, Prosveta, Beograd, 1963. 87 pesama (izbor poezije), Nolit, Beograd, 1963. Velika Skitija, Svjetlost, Sarajevo, 1969. Nova Skitija, izd. časopisa „Književnost“, Beograd, 1970. Hododarje, Nolit, Beograd, 1971. Svetli i tamni praznici, Matica srpska, Novi Sad, 1971. Velika Skitija i druge pesme (izabrane i nove pesme), SKZ, Beograd, 1972. Zavetine, Rad, Beograd, 1976. Karike, Svetlost, Kragujevac, 1977. Pevanja na Viru, Slovo ljubve, Beograd, 1977. Bekstva po Srbiji, Slovo ljubve, Beograd, 1979. 87 pesama, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1979 (treće izdanje). Izabrane pesme, Rad, Beograd, 1979. Vidovnica, Narodna knjiga, Beograd, 1979. Poezija I i Poezija II, u okviru Izabranih dela Miodraga Pavlovića, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1981. Divno čudo, Nolit, Beograd, 1982. Zlatna zavada, Gradina, Niš, 1982. Sledstvo, SKZ, Beograd, 1985. Poezija, Prosveta, Beograd, 1986. Svetogorski dani i noći, Jedinstvo, Priština, 1987. Odbrana našeg grada, Smederevska pesnička jesen, Naš glas, Smederevo, 1989. Ulazak u Kremonu, Nolit, Beograd, 1989. Knjiga staroslovna, SKZ, Beograd, 1989; 1991 (drugo izdanje). Bezazlenstva, Milić Rakić, Valjevo, 1989. On, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1989. Divno čudo, NIRO „Književne novine“, Beograd, 1989 (drugo izdanje). Cosmologia profanata, Grafos, Beograd, 1990. Esej o čoveku, KOV, Vršac, 1992. Pesme o detinjstvu i ratovima, SKZ, Beograd, 1992. Knjiga horizonta, Prosveta, Beograd, 1993. Nebo u pećini, Krajinski književni krug, Negotin, 1993. Međustepenik, KOV, Vršac, 1994. Ulazak u Kremonu, GNB „Žarko Zrenjanin“ i Zenit“, Zrenjanin, 1995 (drugo izdanje). Bekstva po Srbiji i Sledstva, „Valjevska štamparija“, Valjevo, 1995. Nebo u pećini, Disovo proleće, Čačak, 1996 (drugo izdanje). Izabrane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1996. Novo ime kletve, SKC, Beograd, 1996. Posvećenje pesme (izbor iz poezije), Prosveta, Niš, 1996. Izabrane pesme, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996. Velika Skitija i druge pesme (izabrane i nove pesme), SKZ, Beograd, 1996 (drugo izdanje). Srbija do kraja veka (izabrane pesme), Zadužbina Desanke Maksimović, Narodna biblioteka Srbije i SKZ, Beograd, 1996. Proza Most bez obala, Matica srpska, Novi Sad, 1956, 1982. Bitni ljudi, Prosveta, Beograd, 1995. Eseji Rokovi poezije, SKZ, Beograd, 1958. Osam pesnika, Prosveta, Beograd, 1964. Dnevnik pene, Slovo ljubve, Beograd, 1972. Poezija i kultura, Nolit, Beograd, 1974. Poetika modernog, Grafos, Beograd, 1978. (Nagrada „Đorđe Jovanović”) Ništitelji i svadbari, BIGZ, Beograd, 1979. Nove slikarske godine Miće Popovića, „Merkur“, Apatin, 1979. Eseji o srpskim pesnicima i Poetika modernog, u okviru Izabranih dela Miodraga Pavlovića, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1981. (pogovor Nikole Miloševića). Prirodni oblik i lik, Nolit, Beograd, 1984. Slikarstvo Mladena Srbinovića, SANU, Beograd, 1985. Obredno i govorno delo, Prosveta, Beograd, 1986. Poetika žrtvenog obreda, Nolit, Beograd, 1987. (Nolitova nagrada) Govor o ničem, Gradina, Niš, 1987. Hram i preobraženje, Sfairos, Beograd, 1989. Čitanje zamišljenog, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1990. Eseji o srpskim pesnicima, SKZ, Beograd, 1992. Ogledi o narodnoj i staroj srpskoj poeziji, SKZ, Beograd, 1993. Poetika žrtvenog obreda, SKC, Beograd, 1996 (drugo izdanje). Drame Igre bezimenih, Prosveta, Beograd, 1963. Koraci u podzemlju, Matica srpska, Novi Sad, 1991. Putopisi Kina – oko na putu, izd. časopisa „Gradina“, Niš, 1982, SKC, Beograd, 1995 (drugo izdanje). Putevi do hrama, Prosveta, Niš, 1991. Otvaraju se hilandarske dveri, Prosveta, Beograd, 1997. Antologije Antologija moderne engleske poezije (sa Sv. Brkićem), Nolit, Beograd, 1957. i 1975. Antologija srpskog pesništva od XIII do XX veka, SKZ, Beograd, 1964, 1984. (sa novim predgovorom), 1994 (sedmo izdanje). Pesništvo evropskog romantizma, Prosveta, Beograd, 1969, 1979. Antologija lirske narodne poezije, Vuk Karadžić, Beograd, 1982.; drugo izdanje „Književne novine“, Beograd, 1989. Boj na Kosovu, Narodne pesme, Prosveta, Niš, 1989. Predgovori Radomir Prodanović: Glas, SKZ, Beograd, 1962. (sa Svetozarom Brkićem) Velimir Živojinović Massuka: Pesme. Izbor i predgovor. Prosveta, Beograd, 1965. Poezija od Vojislava do Bojića, Nolit, Beograd, 1966. Isidora Sekulić: Eseji I, Prosveta, Svjetlost, Naprijed, Beograd, Sarajevo, Zagreb, 1967. Vladislav Petković-Dis: Utopljene duše, Prosveta, Beograd, 1968. Jovan Jovanović-Zmaj: Pevanija, Prosveta, Beograd, 1968. Stanislav Vinaver: Evropska noć i druge pesme, SKZ, Beograd, 1973. Sima Pandurović: Pesme, Rad, Beograd, 1975. Jovan Sterija Popović: Pesme, Rad, Beograd, 1976. Petre Andreevski: Pesme, Narodna knjiga, Beograd, 1977. Despot Stefan Lazarević: Slova i natpisi, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Rober Marto: Na Kirkinom ostrvu, Gradina, Niš, 1984. Šarl Bodler: Odabrana proza, Nolit, Beograd, 1957. Aleksandar Blok: Ni snovi ni java, SKZ, Beograd, 1959. Moris Blanšo: Eseji, Nolit, Beograd, 1960. Vilijem Fokner: Rekvijem za iskušenicu, SKZ, Beograd, 1960. Petrus Borel, esej. Predgovor knjizi Petrus Borel: Šampaver, Prosveta, Beograd, 1962. Horhe Luis Borhes: Maštarije, Nolit, Beograd, 1963. Sen-Džon Pers, predgovor knjizi Morekazi od Sen-Džon Persa, Prosveta, Beograd, 1963. Od kamena do sveta, predgovor knjizi Vaska Pope Nepočin polje. Prosveta, Beograd, 1963. Vlada Urošević: Usnuli grad, Slovo ljubve, Beograd, 1977. Jovan Jovanović Zmaj: Đulići Đulići uveoci, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1979. Petar Petrović Njegoš: Luča mikrokozma, Rad, Beograd, 1979. Ljubomir Simović: Hleb i so, SKZ, Beograd, 1987. Matija Bećković: Kaža, SKZ, Beograd, 1988. Đorđe Sp. Radojičić: Staro srpsko pesništvo, Bagdala, Kruševac, 1988. T. S. Eliot: Pusta zemlja, Prosveta, Niš, 1988. Knjige o poeziji Miodraga Pavlovića Radoman Kordić: Govor s dna, Vuk Karadžić, Beograd, 1976. Časlav Đorđević: Miodrag Pavlović pesnik humanističke etike, Svetlost, Kragujevac, 1974. Bogdan A. Popović: Epski rasponi Miodraga Pavlovića, Grafos, Beograd, 1985. Zlata Kocić: Rtanjska svetila, Prosveta, Niš, 1996. Časlav Đorđević: Pesnikovo svevideće oko, Prosveta, Beograd, 1997. Temati u časopisima posvećeni kritičko-teorijskom radu Miodraga Pavlovića Savremenik, br. 6, 1981. sa prilozima Ljiljane Šop, Nenada Ljubinkovića, Slavka Gordića, Predraga Protića i Mirka Magaraševića. Gradina, br. 5, 1988. Antropološka mislenica Miodraga Pavlovića sa prilozima Sretena Petrovića, Vladete Jerotića, Bojana Jovanovića, Dejana Ajdačića, Novaka Kilibarde i Časlava Đorđevića. Raskovnik, jesen–zima 1988. Uz 60-godišnjicu Miodraga Pavlovića, Narodno stvaralaštvo – tema i nadahnuće, sa prilozima Dragana Kočiševića, Ljubomira Simovića, Časlava Đorđevića, Zorana Gluščevića, Bogdana A. Popovića, Nenada Ljubinkovića, Snežane Samardžije, Ljubinka Radenkovića i Žarka Trebješanina. Braničevo, br. 1–2, 1990. Mitotvorstvo i mitorušilaštvo sa prilozima Radomana Kordića, Miroslava Lukića i Aleksandra M. Petrovića. Književnost, 5–6-7, 1992. sa prilozima Draška Ređepa, Pavla Zorića i Vojina Matića.

Originalni bioskopski (filmski) plakat: NJIHOVE ZABLUDE / IL VETTURALE DEL MONCENISIO Dizajn plakata: Anton Lukateli Rođen u Herceg Novom, preminuo u Beogradu. Anton Lukateli je bio crnogorski slikar, filmski scenarista i nastavnik likovne kulture. Poreklom je bio Italijan, iz plemićke porodice Lokateli iz Milana, koja se kretala duž jadranske obale i nalazila se u Bokokotorskom zalivu, pomažući Srbima u odbrani od Turaka. Kada je počeo Drugi svetski rat, italijanska vojska je uhapsila njegovu majku u zatvoru Mamula. Veoma revoltiran ovim činom, odlučuje da promeni prezime u Lukateli i prihvati srpsku nacionalnost. Bio je član partizanskog pokreta od početka Drugog svetskog rata. Prije i poslije rata bio je urednik lista “Ilustrovana pobjeda”. Posle rata radio je kao filmski scenarist za Avala film u Beogradu. Jedan od osnivača Crnogorskog društva slikara, Režija: Guido Brignone Uloge: Rosario Borelli, Georges Brehat, Elisa Cegani, Virna Lisi... Kao na fotografijama. Dimenzije oko 68 x 49 cm

Knjiga je kao nova. Temida filozofije - Slobodan Žunjić Izdavač: Otačnik Godina izdanja: 2013 Broj strana: 457 Format: 20 cm Povez: Broširani SADRŽAJ Predgovor I ANTIČKA FILOZOFIJA HELENSKI HUMANIZAM I SPOLJAŠNJE OBRAZOVANJE [Verner Jeger, Paideia, Književna zajednica, Novi Sad 1991] BOGOLJUB ŠIJAKOVIĆ: MYTHOS, PHYSIS, PSYCHE BELEŠKA REDAKTORA [Branko Pavlović, Presokratska misao, ΠΛΑΤΩ, Beograd 1997] NOVA SLIKA PLATONOVE METAFIZIKE [Hans Krämer, Platone e i fondamenti della metafisica, Publicazioni del Centro di Ricerche di Metafisica, Milano 1982, pp. 472] PLATONOVO NEPISANO UČENJE ILIJA MARIĆ: PLATONIZAM I MODERNA FIZIKA TRI NOVA ZBORNIKA O NOVOPLATONIZMU [1. R. B. Harris, ed., Neoplatonism and Thought. Studies in Neoplatonism: Ancient and Modern, vol. II. State University of New York Pres, Albany 1982, pp. 353; 2. J. O’ Meara, ed., Neoplatonism and christian Thought. Studies in Neoplatonism: Ancient and Modern, vol. III, State University of New York Press, Albany 1982, pp. 297; 3. R. B. Harris, ed., The Structure of Being: A Neoplatonic Approach. Studies in Neoplatonism: Ancient und Modern, vol. IV, State university of New York Press, Albany 1982, pp. 687] PROMOVISANJE JEDNOG ARISTOTELIJANCA UVEŽBAVANJE U ARISTOTELIJANSKIM TUMAČENJIMA [Damir Barbarić, Vježbe u filozofiji, izdanje centra za kulturnu djelatnost SSO Zagreba, Zagreb 1980, str. 170] II NIČE AKTUELNOST NIČEA TRIBINA O NIČEU NIČE I NOVI POČETAK MIŠLJENJA [Mihailo Đurić, Niče i metafizika, Prosveta, Beograd 1984] MIHAILO ĐURIĆ: PUTEVI KA NIČEU – PRILOZI FILOZOFIJI BUDUĆNOSTI III Hajdeger GLAVNO HAJDEGEROVO DELO [Martin Heidegger, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb 1985. Prevod: Hrvoje Šarinić; predgovor: Gajo Petrović, bibliografija: Dobrilo Aranitović] RANI HAJDEGER [Rani Hajdeger – Recepcija i kritika Bivstva i vremena, prir. Danilo Basta i Dragan Stojanović, Vuk Karadžić, Beograd 1979] LUKAČ I HAJDEGER [Lucien Goldmann, Lukacs et Heidegger, Denoël-Gonthier, Paris 1973] HAJDEGER-MARKSIZAM [1. Marksistička recepcija Hajdegera, 2. Marksistička kritika Hajdegera, 3. Hajdeger i marksizam, 4. Dijalog sa Hajdegerom] HAJDEGER I PRAKTIČNA FILOZOFIJA MARTIN HAJDEGER – PRISTUPI I KRITIKE ZORAN KINĐIĆ: HAJDEGEROVA KRITIKA ANTROPOCENTRIZMA IV POSTMARKSIZAM NASLEĐE ZAPADNOG MARKSIZMA – Ernst Bloch i György Lukács HABERMAS I MARKS – Teorija komunikativnog delanja i Marksovo shvatanje društva HABERMAS I PRAKSIS-FILOZOFIJA RACIONALISTIČKA EGZISTENCIJA [Branko Bošnjak, Smisao filozofske egzistencije, Školska knjiga, Zagreb 1981, 383 str] MIHAILO MARKOVIĆ – PRAKTIČNA EGZISTENCIJA KRITIČKE NAUKE ISTORIJA I STRUKTURA [Alfred Schmidt, Geschichte und Struktur, Reihe Hanser (84), München 1971] KRITIKA ANTROPOLOGIJE [Wolf Lepenies, Helmut Nolte, Kritik der Antropologie, Raihe Hanser (61), München 1971] V poststrukturalizam MARKSIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM [Nenad Miščević, Marksizam i postrukturalistička kretanja (Althusser, Deleuze, Foucault), Rijeka 1975] ALTISEROVO ČITANJE KAPITALA I NJEGOVA KRITIKA HUMANIZMA MLADEN KOZOMARA: GOVOR I SUBJEKTIVNOST (O nekim aspektima Arheologije znanja Mišela Fukoa) VI Između moderne i postmoderne Conditio Moderna [Manfred Frank, Conditio Moderna, Svetovi, Novi Sad 1994] Volja za novo [Vladimir Cvetković, Volja za novo, IPS, Beograd 1995] Lazar Vrkatić: Filozofska objava Boga [Izveštaj za izbor J. Šakote] [Izveštaj za izbor B. Arsić] [Izveštaj za izbor S. Simovića] [Izveštaj za izbor D. Đurića] OBJAVA I AUTORITET VII zapisi o književnosti ŽIVOPISAC U „HRAMU IDOLSKOM“ [Mile Nedeljković, Zavesa pada, prikazi i beleške o pozoršištu, Književni klub Novi Beograd, 1968] LAKO PESNIČKO JEZGRO VIII PODSEĆANJA STEVO MEDIĆ (1934–1980) BRANKO PAVLOVIĆ (1928–1986) VELJKO KORAĆ (1914–1991)

Pop Vlada Zecevic- Raste ustanak Prosveta, Beograd, 1968. Tvrd povez, zastitni omot, 343 strane. POSVETA I POTPIS POPA VLADE ZECEVICA! Vlada Zečević (1903—1970), pravoslavni sveštenik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik FNR Jugoslavije. Jedan je od četnika koji su tokom ustanka u Srbiji 1941. godine prišli partizanima, kada je Draža Mihailović prestao da se bori protiv Nemaca. Biografija Rođen je 21. marta 1903. godine u Loznici. Završio je bogosloviju u Sremskim Karlovcima, a Teološki fakultet u Beogradu. Od 1927. do 1941. godine službovao je kao sveštenik u Krupnju, gde je, kao opozicionar, aktivno učestvovao u političkom životu. »Primetio sam da pored uobičajene crvene zvezde, ovaj pokretni arsenal ima i zlatan krst na svojoj kapi. Ovo je bio srpski pravoslavni sveštenik koji je u trenutku nemačke okupacije pokupio sve za borbu sposobne parohijane i poveo ih u šumu. Prvo se pridružio Mihailoviću i postao komandant jedne četničke jedinice. Ubrzo je, međutim, napustio četnike i prišao partizanima. Ovo je uradio, objasnio nam je, zato što kod Mihailovića nije imao dovoljno prilike da se bori. Kod partizana, s druge strane, mogao je da se bori koliko hoće, a istovremeno da i dalje zadovoljava duhovne potrebe Srba u Titovim jedinicama.«[1] Fitzroy MacLean, šef britanske vojne misije pri NOVJ Vlada Zečević i Fjodor Mahin, 1942. godine Avgusta 1941. godine je učestvovao u podizanju narodnog ustanka zajedno sa Georgijem Bojićem iz Tronoše, i oni su sudjelovali u oslobađanju Loznice. Poslije toga je bio u četničkom rukovodstvu. Nakon napada na Šabac, partizani i četnici su se razišli, a pop Zečević je u to vrijeme preveo oko 500 četnika u partizane. Član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) postao je 1942. godine. U ratu je bio zamjenik političkog komesara Valjevskog partizanskog odreda, član Vrhovnog štaba NOV i POJ, član Izvršnog odbora AVNOJ-a i povjerenik Vjerskog odsjeka Prvog zasjedanja AVNOJ, član Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) i povjerenik za unutrašnje poslove. Poslije oslobođenja Jugoslavije nalazio se na raznim odgovornim dužnostima. Bio je ministar unutrašnjih poslova u Vladi FNRJ; ministar građevina i saobraćaja u Vladi NR Srbije (1952-1953); predsjednik Saveznog vijeća Savezne narodne skupštine (1954-1960); predsednik Odbora za organizaciju vlasti i upravu Savezne skupštine. Član Saveznog izvršnog veća bio je od januara 1953. godine. Bio je poslanik republičke Ustavotvorne i Savezne narodne skupštine, član Saveznog odbora SSRNJ, Predsjedništva Saveznog odbora SUBNOR i drugo. Imao je čin rezervnog pukovnika JNA. Umro je u Beogradu 26. oktobar 1970. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Momčilo Moma Antonović (Kruševac, 29. oktobar 1938 — Beograd, 23. januar 2019) bio je srpski slikar i univerzitetski profesor. Antonović je bio dugogodišnji dekan i profesor na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Imao je više od sto samostalnih izložba uz učešće na mnogobrojnim kolektivnim izložbama širom sveta. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoj rad. Biografija i karijera Rođen je 29. oktobra 1938. godine u porodici Radmile i Jovana Antonovića. U rodnom Kruševcu završio je osnovnu školu. Od ranog detinjstva bio je zainteresovan za umetnost i književnost, a kao devetogodišnjak napisao je prvu pesmu. Od 1948. godine pohađao je gimnaziju u Kraljevu, kada je objavio svoju prvu pripovetku Moj stric Mladen, a nakon toga i pesmu Zelena sivina. Godine 1957. Antonović je postao ilustrator Ibarskih novina i glavni urednik podliska Osvit. Pored književnosti i posla ilustratora, igrao je fudbal u Slogi Kraljevo i trenirao atletiku u klubu Mladost. Kao gimnazijalac, 1958. godine u Kraljevu je otvorio prvu samostalnu izložbu pod nazivom Krovovi Kraljeva, za koju je dobio pozitivne kritike u štampi i nakon toga odlučio da upiše Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu. Profesori na akademiji bili su mu Stojan Ćelić, Mirjana Mihać, Mladen Srbinović i Zoran Petrović.[1] Godine 1963. završio je Akademiju likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića, kod kojeg je završio i postdiplomske studije.[2] Član Udruženja likovnih umetnika Srbije postao je 1964. godine, a do 1973. stvarao je kao slobodan umetnik priredivši izložbe u Kraljevu 1958, 1982. i 1966. godine i u Beogradu 1968. godine.[1] Za asistenta na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu izabran je 1973. godine, a predavao je predmete slikanja i crtanja. Bio je takođe šef slikarskog odseka i prodekan za nastavu, a redovni profesor postao je 1988. godine. U tri mandata bio je dekan Fakulteta likovnih umetnosti; 1988-1990, 1990-1992 i 1998-2000.[3] Usavršavao se u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Grčkoj, Sjedinjenim Državama, Engleskoj, Škotskoj, Belgiji, Holandiji, Španiji i Mađarskoj.[1] Predavao je i u Školi lepih umetnosti u Budimpešti, na Umetničkom koledžu u Edinburgu i mnogim drugim školama.[1] Tokom karijere imao je više od sto samostalnih izložbi, a za svoja dela dobio je veliki broj nagrada i priznanja. Preminuo je 23. januara 2019. godine u Beogradu, gde je živeo i stvarao.[4] Komemoracija povodom smrti održana je u Atrijumu Narodnog muzeja. Sahranjen je 28. januara u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

БЕЛА ХАМВАШ ШЕСТОВАЛ МАТИЦА СРПСКА / ЦИЦЕРО / ПИСМО НОВИ САД / БЕОГРАД / ЗЕМУН 1 9 9 4 ПИСМО а) Хамваш, Бела (1897-1968) б) Грци - Религија ц) Грчја филозофија д) Грчка - Културна историја ............................................................. Р е ф е р е н ц е 1. Дух и наука старог века 2. Сцијентизам 3. La bete religieuse 4. Веродостојно хеленство 5. О хеленству 6. Критика хеленства БЕЛЕШКА О АУТОРУ С мађарског превео: САВА БАБИЋ ЋИРИЛИЦА БРОШ 112 СТРАНИЦА БЕЗ ПОДВЛАЧЕНИХ СТРАНИЦА БЕЗ ПЕЧАТА БЕЗ ПОТПИСА ВРЛО ДОБРО ******* Лепо за ПОКЛОН ********

Odlično stanje Kao na slikama Miloš Ćirić (Despotovo, 1931. – Beograd, 1999) bio je srpski likovni umetnik i profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu čije su oblasti interesovanja bile slobodna grafika, grafička identifikacija, pismo, oglašavanje, grafika knjige, grafička animacija, prostorna grafika i heraldika.[1] Miloš Ćirić Lični podaci Datum rođenja 1931. Mesto rođenja Despotovo, Srbija, Kraljevina Jugoslavija Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 1999. Mesto smrti Beograd, Srbija, SRJ Savezna Republika Jugoslavija Umetnički rad Polje grafika, tipografija, grafički dizajn, heraldika Najvažnija dela Grafički znak i simbol;Letopis simbola Suprug Ide Ćirić, otac Rastka i Vukana Ćirića.[2] Biografija Uredi Na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu diplomirao je 1954. a magistrirao 1959. kod prof. Mihaila S. Petrova. Bio je član ULUPUDS od 1959, a ULUS od 1962. godine. Autor izuzetno obimnog dela: projektovao je više od 1000 zaštitnih znakova, desetak gradskih grbova, oko 20 bibliofilskih i unikatnih knjiga i isto toliko autorskih projekata pisama, veliki broj plakata i drugih radova iz oblasti grafičkog dizajna. Najvažniji radovi: Izložba „Robija — škola revolucionara“, Beograd — Sremska Mitrovica, 1963: Studija pisma: „Ćirićica“, Beograd, 1970/72; Grafičke komunikacije VMA, Beograd, 1976/77; Povelja posvećena Svetosavskom hramu, 1985. Vrhunac njegovih istraživanja je „Letopis simbola“ 1–5, petotomni hronološki leksikon vizuelnih simbola sa tla Balkana, na 2500 strana i sa više od 10.000 ilustrovanih priloga (2009). Bio je redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, odsek Primenjena grafika, atelje Grafički dizajn. Osnivač i profesor predmeta Grafičke komunikacije. Na FPU od 1964. do 1997. Šef Katedre od 1974. do 1975. Godine 1999, na Fakultetu primenjenih umetnosti ustanovljena je nagrada „Fonda Miloš Ćirić“ za najboljeg studenta u oblasti grafičkog dizajna. Od 2004. na FPU se krajem oktobra meseca održava manifestacija „Ćirini Dani“ Milošu Ćiriću u čast. Glavne monografije Uredi Grafička identifikacija 1961–1981, SKZ, Beograd, 1982; Grafičke komunikacije 1954–1984, „Vajat”, Beograd, 1986; Heraldika 1, udžbenik, Univerzitet umetnosti, Beograd, 1983. (drugo izdanje 1988); Grb grada Beograda, „Cicero”, Beograd, 1991; Grafički znak i simbol (posthumno), „Prometej” i FPU, 2001; Letopis simbola 1–5, Univerzitet umetnosti, 2009. Bibilofilske i unikatne knjige Uredi Spomenici, 1961, 10 drvoreza, tiraž 10 Kornjače, 1961, linorezi i ofset otisci, tiraž 10 Imena, 1961, 10 drvoreza i linoreza, tiraž 10 Devet triptihona, 1962, 10 linoreza, tiraž 36 Beli teror, 1963, 9 drvoreza i linoreza, tiraž 10 Žar ptica velegrada, 1965, 8 linoreza, tiraž 20 Rodoslov, 1968, 12 strana, tempera, 20x41 cm Vojnici, 1969, tempera, 6 strana, 29x36 cm Ratnik, 1970, tempera,10 strana Ni crno ni belo ni jeste ni nije, 1971, tuš i tempera Pečati, 1972, 10 linoreza, tiraž 12 Samostalne izložbe Uredi Beograd, 1961, 1965, 1968, 1971, 1982, 1986; Zrenjanin, 1964, 1969; Subotica, 1964; Bol na Braču, 1967; Novi Sad, 1967; Skoplje, 1972; Priboj, 1977; Stolac, 1981. Nagrade i priznanja (izbor) Uredi Zlatno pero Beograda, 1964; Velika plaketa Univerziteta umetnosti u Beogradu, 1983; Velika nagrada Republičke zajednice za kulturu, 1987; Nagrada za životno delo, ULUPUDS, Beograd, 1998. Dizajn logoi logo izrada logoa logotipi logoa

Šifra artikla: 2177 VRHUNSKI KVALITET GUME. PRECIZNA IZRADA. Izrađene su od najkvalitetnije prirodne gume, duboke su oko 2.5 cm i tačno se uklapaju u vozilo po svim dimenzijama. Imaju dodatno ojačanje kod vozačeve strane. Najveća prednost im je VELIKA OTPORNOST NA HABANJE. Nemaju nikakav neprijatan miris. Boja: crna Pakovanje: 4-komada Materijal: Prirodna guma extra kvaliteta bez mirisa EKSTRA KVALITETNE GUMENE PATOSNICE KADICE VRHUNSKI KVALITET GUME. PRECIZNA IZRADA. Naše gumene originalne duboke patosnice - KADICE su odlično rešenje da zaštitite pod Vašeg vozila od vode, snega i raznih prljavština. Zaboravite jeftine nekvalitetne univerzalne patosnice koji se cepaju, klizaju i što je najgore stvaraju neprijatne mirise u Vašem vozilu! Izrađene su od najkvalitetnije prirodne gume, duboke su oko 2.5 cm i tačno se uklapaju u vozilo po svim dimenzijama. Imaju dodatno ojačanje kod vozačeve strane. Najveća prednost im je VELIKA OTPORNOST NA HABANJE. Nemaju nikakav neprijatan miris. Kvalitet je na prvom mestu kod nas. Jeftinije je jednom kupiti kvalitetan proizvod, nego više puta kupovati jeftine nekvalitetne kopije. NAZIV PROIZVODA: ORIGINALNE GUMENE PATOSNICE KADICE, 3D ORIGINAL PATOSNICE MATERIJAL: PRIRODNA VISOKO-KVALITENA GUMA. BOJA: CRNA. ZEMLJA POREKLA / PROIZVEDENO: EU. UVOZNIK ZA SRBIJU: SPIDER AUTO D.O.O. BEOGRAD PATOSNICE možete kupiti u našoj maloprodaji na adresi Bulevar JNA 262, 11222 Beograd-Jajinci naselje Selo Rakovica ( Avalski put ) ili možemo Vam poslati brzom poštom Dexpress. Ne zaboravite! 100% sigurna kupovina, i sugurna isporuka. Garancija na ispravan proizvod: Ukoliko niste sigurni koji artikal odgovara Vašem vozilu, i slučajno pogrešno ste naručili model, naravno zamenićemo za odgovarajući, ali da smanjimo šansu za grešku, naše kolege će Vas pozvati telefonom pre slanja paketa da provere model i godište vozila. Ukoliko imate dodatna pitanja uvezi naših proizvoda kolege će rado odgovoriti na sva Vaša pitanja. Ukoliko imate dodatna pitanja, možete nas kontaktirati u radnom vremenu: 011/4118-920, 063/535-503, 064/2224-091 Naša misija je da ne “svaštarimo“. Prodajemo samo nekoliko vrsta proizvoda ali za mnogo tipova vozila, i to radimo profesionalno, sa širokom ponudom modela, i sa izuzetnom brigom prema našim klijentima. .

Polovna knjiga, korice pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Posveta autora na predlistu. Izdavač: Nolit - Beograd, 1983. god. Broširan povez, 19,5 cm. 80 str. Vujica Rešin Tucić tvorac je teoretskog pojma tradicija avangarde, u okviru koje je objavio dvanaest knjiga poezije, proze i eseja: Jaje u čeličnoj ljusci (1970), San i kritika (1977), Slovo je puklo (1978), Prostak u noći (1979), Reform grotesk (1983), Hladno čelo (1983), Sneg veje, ljubav je večna (1990), Strahote podzemlja (1990), Struganje mašte (1991), Igrač u svim pravcima (2001) i Gnezdo paranoje (2006)... Realizovao je niz umetničkih poduhvata i projekata, delujući na širokom prostoru, od Zrenjanina (izdavač i urednik publikacije Pamfleti, 1968), preko Beograda (časopis Rok, 1969), Novog Sada (časopis Polja i umetnička grupa Januar-Februar 1971), do Zagreba (časopisi Pitanja i Oko), Splita (Vidik), Rijeke (Dometi) i Kranja. Uređivao je časopise Ulaznica (Zrenjanin) i Dalje (Sarajevo). Pokrenuo je 1977. godine i privatni časopis Adresa kao jedno od najznačajnijih neoavangardnih glasila na bivšejugoslovenskom kulturnom prostoru. Bio je osnivač i autor književne škole Tradicija avangarde (Beograd 1993-95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, preminuo je 28 novembra 2009. godine u Novom Sadu.

odlicno stanje JAKO RETKO u ponudi ilustrovao Maurits Ferenc Gobby Fehér Gyula: Elrontott csodák 1965. Könyv: Gobby Fehér Gyula - Elrontott csodák Kiadó: Forum Kiadás helye: Újvidék Kiadás éve: 1965 Oldalszám: 154 Kötés: Puhatáblás Illusztrálta: Maurits Ferenc Gobby Fehér Gyula: Elrontott csodák 1965. (1945), pesnik i akademski slikar. Autor nekoliko vrlo zapaženih izložbi. Bio je grafički urednik časopisa Új Symposion i izdavačkog preduzeća Forum. Najvažnije pesničke zbirke: Piros Frankenstein (Crveni Frankeštajn, 1970 – sa predgovorom Ota Bihalji-Merina), Telep (1975), Miniatűr galéria (Minijaturna galerija, 1982), Szürkület szürkületben (Sumrak u sumraku, pesme, 2006). Živi i radi u Novom Sadu. AUTOPORTRETI VLASTITOG PREOBRAŽAJA Crteži Ferenca Mauriča (Ferenc Maurits) nisu priča o šumskom kralju. Sasvim izvesno. Jer šumski kralj ne spava da bi uščuvao vlast. Pre će biti da su oni priča o Kralju i Ludi. A Luda ili Mag kako ga oprezni zovu, druga je strana kralja. Da li kralj oseća trenutak u kojem se dešava metamorfoza u onog drugog i kada onaj drugi zna da postaje kralj? Ili je uloga onog trećeg, koji gleda crtež upravo u tome? Da uhvati trenutak metamorfoze i nazove ga svojim imenom. A šta pritom čini onaj koji je pozajmio svoje znanje od Velikog Zajmodavca? Šta dakle čini Crtač. On se raduje. Jer tajanstvene niti kojima je obeležio mapu bića na crtežima, vode nas u prostor i vreme niza autoportreta njegovog, vlastitog preobražaja. Maurič zna odakle su linije/niti i kuda vode. Kako čitati te linije? Kao prve trenutke bića u vodi dok se oko njega šire krugovi? Kao bezvremenost. U njima je vreme samo intervencija. Zaludna misija, ponekad. Kada je Veliki Zajmodavac Mauriču davao darove, nije zaboravio da mu dodeli višak radosti. U bojama. I u potezu olovkom. Zato ih on oboje umnožava svojim crtežima. Da radost bude deljiva i svima dostupna. Nepromenjljivo promenljivi na njegovim crtežima uvek je onaj jedan isti. On sam. Crtač je crtani. I svi prizori njegovog života. I svi oni koje je ikad učio, dotakao,čitao, sve njegovo – Sopstvo. U vodi i van nje. Njegov čamac nam pokazuje šta je bilo pre linija. Ali mi nismo u čamcu. I ne možemo da vidimo. On, Crtač i crtani, sedi na pramcu i kaže – ne boj se, linija nije sama, nisam ni ja. Tu smo sa tobom. U odrazu sveta. U kapi vode iz koje je sve nastalo. Njegov alter ego nemarno je bačen u svet da bi on sam mogao taj svet da podnese. Sa svim lepotama i ostalim opštim mestima. Zato se, u nekom odsutnom trenutku ipak odlučuje za Ludu. Gledam u prostor izmedju linija. Pun je praznine. U koju smeštamo mape našeg vremena. Našeg bića. Naših očekivanja. Maurič i ne traži od nas divljenje, samo prihvatanje radosti podeljene u bezbroj kriški. Ne traži ni da učestvujemo. Jednostavno crta odavno uspostavljenu vezu između Zajmodavca i sebe. Sledi svoju liniju, pa dokle stigne. Do raspeća, do akta linije, do razloga njene veselosti, do niza autoportreta vlastitog preobražaja. Ne bavi se ortografijom. Ne bavi se nebom nad nama. Samo zakonom u sebi koji je rodjenjem dobio. Zakonom igre. Igre koju hvata u linije bojeći ih ili ih ostavljajući neuslišene bojom. Ja tako vidim Mauriča. A svako od nas vidi ga, sigurna sam, drugačije. Imam jedan njegov poseban crtež. Na njemu je Sirano u velikom crnom šeširu. Linija je ista kao na ostalim Mauričima, ali lik ima Magove oči. Gde god da ste, u kom god kraju sobe na čijem zidu visi, on gleda pravo u vaše oči. To Crtačeva linija, shvatila sam posle godina bežanja od tog sveprisutnog pogleda, uhvaćena u vašu liniju života, svraća u vas. Kao u igri sa koncem/nitima kolariću paniću. Iz detinjstva. Satima, se može igrati. Tako se odrasta. Sledeći sopstvenu nit koja te svaki čas preobražava u nešto drugo dok ti prividno ostaješ isti. Jednom si Kralj, jednom Luda. Treba 3 uhvatiti najbolji trenutak - u kojem se pretvaranje iz jednog u drugo još nije desilo. Onda si uhvatio i smisao Mauričevog crteža. Njegovu bezazlenost. I put ka svom Sopstvu. To je to. Ako je i Maurič poput svojih likovnih predmeta ostao u stalnoj metamorfozi od Lude u Kralja i obratno, njegov rast ne prestaje. Podelimo ga sa njim kako bismo u sebi održali onu dozu radosti koja nam je i danas, kao i uvek, skoro neophodna. Rastimo sa Mauričevom linijom jer - neizvesno je kuda će nas odvesti. Iz nje - dobićemo radost uzdignutog postojanja u liniji, a izvan vremena. Izvan stvarnosti. U metamorfozi. U autoportretima njegovog preobražaja. Kao produženo detinjstvo u igri koja je samozaborav bića. Bezazlenost sama. Pitanje svih pitanja. Dok je odgovor u samom pitanju. Gle čuda! Gle Mauriča! Marija Šimoković FERENC MAURITS (Ferenc Maurič) slikar, grafičar, pesnik Rođen je u Novom Sadu 1945. godine. Školu za primenjenu umetnost pohađao je u Novom Sadu. Član je ULUV-a i Društva književnika Vojvodine. Od 1963. do 1988. godine bio je grafički urednik časopisa Polja i studentskog lista Index. Od 1968. do 1983. godine radio je kao grafički i likovni urednik časopisa ,,Uj Symposion”. Od 1983. do 2000. godine bio je grafički i likovni urednik u izdavačkoj kući Forum. Samostalne izložbe: 1966, Subotica, Galerija Likovnog susreta 1967, Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva 1970, Novi Sad, Salon Tribine mladih 1972, Novi Sad, Galerija ULUV-a 1973, Beograd, Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta 1973, Novi Sad, Galerija RU „Radivoj Ćirpanov” 1974, Priština, Galerija OZK 1975, Novi Sad, Galerija ULUV-a 1977, Novi Sad, Galerija RU „Radivoj Ćirpanov” 1978, Zagreb, Studio Galerija Forum 1979, Novi Sad, NIŠRO Forum 1980, Doroslovo, Izložba povodom dodeljivanja Forumove nagrade 1980, Sivac, Izložba povodom „Dani Senteleki Komela” 1980, Sombor, Likovna jesen 1981, Novi Sad, Salon Tribine mladih 1981, Subotica, Galerija ,,Franzer” 1982, Subotica, Galerija ,,Franzer” 1983, Novi Sad, Galerija ULUV-a 1984, Subotica, Galerija Likovnog susreta 1985, Zagreb, Galerija Spektar 1985, Beograd, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić” 1989, Novi Sad, Mali likovni salon 1990, Baja, Gradska galerija 1993, Budimpešta, Galerija Budapest 1993, Vesprem, Kuća umetnosti 1994, Segedin, JATE klub 11 1994, Đer, MediaWave Festival 1996, Kečkemet, Kulturni centar 1998, Segedin, KASS galerija 2000, Kluž, Galerija Komnk 2000, Segedin, Multimedijalni projekat: Omaž, Galerija MASZK 2003, Panonhalma, Galerija gimnazije 2004, Sivac, Izložba povodom „Dani Senteleki Kornela” 2007, Segedin, Maurits-salon, Galerija MASZK 2008, Bačka Topola, Mala galerija 2010, Subotica, Galerija gradske biblioteke 2010, Pečuj, Kuća umetnosti (Kulturna prestonica Evrope) 2011, Subotica, Mađarska kuća 2015, Novi Sad, Muzej Vojvodine Grupne izložbe: 1967, 1968, Subotica, Likovni susreti 1968, 1969, 1970, 1971, 1973, Beograd, Oktobarski salon, 1968, Beograd, Kritičari su odabrali, Izložba glava, Atelje 212 1968, Novi Sad, Savremeni likovni umetnici Vojvodine 1968, 1969, Senta, Izložba umetničke kolonije 1969, Beograd, Savremeni likovni umetnici Vojvodine 1969, Bačka Topola, Izložba umetničke kolonije 1969, Temišvar, Savremeni likovni umetnici Vojvodine 1970, Beograd, Trijenale jugoslovenske likovne umetnosti 1971, 1974, 1975, 1978, 1980, Sombor, Likovna jesen 1971, 1972, 1973, 1974, 1975, 1976, 1977, 1978, 1982, Novi Sad, Novosadski salon 1971, Niš, Priština, Kragujevac, Likovni umetnici Novog Sada 1972, Beograd, Grafika jugoslovenskih stvaralaca, Svet u kome živimo 1972, Beograd, Zagreb, Ljubljana, Savremena likovna umetnost Vojvodine 1972, Bitola, Trijenale savremene jugoslovenske grafike 1972, Modena, 10 slikara iz Novog Sada 1972, Regensburg, Likovni umetnici Novog Sada 1973, 1974, Novi Sad, Novosadski likovni krug 1973, Vrnjačka Banja, Novosadski likovni krug, 1973, Banja Luka, Likovni umetnici Novog Sada 12 1973, Budimpešta, Savremena jugoslovenska umetnost 1973, Koventri, Savremena jugoslovenska umetnost 1973, Bratislava, Savremeni likovni umetnici Vojvodine 1974, Dubrovnik, Savremena jugoslovenska umetnost 1974, Leverkuzen, Savremeno jugoslovensko slikarstvo i vajarstvo 1974, Hoechst, Savremeno jugoslovensko slikarstvo i vajarstvo 1974, Berlin, Novosadski likovni krug 1974, Galaco, Savremeni likovni umetnici Vojvodine 1975, Beograd, Novosadski likovni krug 1975, Novi Sad, Crtež likovnih umetnika Vojvodine 1972, 1973, 1974, 1979, Beograd, Zlatno pero Beograda 1976, Sremska Mitrovica, Prvi sremskomitrovački salon 1976, Wroclaw, Zelena gora, Birglić, likovni umetnici Vojvodine 1979, Galaco, Savremena vojvođanska grafika 1979, Nirnberg, Prvo trijenale svetskog crteža mladih 1980, Ljubljana, Modema umetnost Vojvodine 1981, Banja Luka, Lokalno i globalno u savremenoj umjetnosti Jugoslavije 1981, Niš, Izložba likovne kolonije ,,Sićevo” 1982, Sarajevo, Izložba likovne kolonije ,,Počitelj” 1997, Taipei, Osmo bijenale grafike i crteža Nagrade za likovnu umetnost: 1968, Novi Sad, OK SO za slikarstvo 1972, Beograd, Plaketa „Zlatno pero” 1972, Beograd, „Zlatno pero“ Radničkog univerziteta „Đuro Salaj” 1973, Novi Sad, Nagrada novosadskog salona za crtež 1973, Beograd, Studijska nagrada fonda „Moša Pijade” za likovnu umetnost 1979, Novi Sad, Forumova nagrada za slikarstvo 1982, Tuzla, otkupna nagrada Galerije jugoslovenskog portreta 1983, Tuzla, 5. izložba jugoslovenskog portreta, Premija za crtež 1989, Bačka Topola, Likovna nagrada ,,Nagyapati Kukac Peter” Monografije: 1970, „Crveni Frankenštajn” - mapa crteža i pesama sa predgovorom Oto Bihalji-Merina Forum, Novi Sad 1977, „Balkanska mapa” - mapa crteža i slika sa predgovorom Janoša Banjaija Forum-Corvina, Novi SadBudimpešta 13 2010, „Proiectum Maurits”- mapa crteža i slika, likovni eseji grupe autora Izdavačka kuća UNIV, Segedin Objavljena književna dela: 1975, „Telep”, pesme i crteži, Izdavačka kuća Forum, Novi Sad 1982, „Minijaturna galerija”, pesme i crteži, Izdavačka kuća Forum, Novi Sad 2006, „Sumrak u sumraku”, pesme i crteži, Izdavačka kuća ,,Kijarat“, Budimpešta 2008, „Nemi anđeli”, pesme i crteži, Izdavački zavod Forum, Novi Sad 2015, „Prozor palog anđela”, pesme i crteži, Izdavački zavod Forum, Novi Sad Nagrade za književnost: 2008, Književna nagrada „Ištvan Konc” - Društvo književnika Vojvodine tags: uj symposion avangarda novosadska vojvođanska mađarska neoavangarda postmoderna likovna umetnost slikarstvo avangardno eksperimentalna knjizevnost eksperimentalno eksperiment istrazivanje slavko matković balint sombati hungarian avant garde katalin ladik erno kiraly atila černik miško šuvaković signalizam vladan radovanović judita šalgo zoran mirković bosch+bosch oto tolnai vladimir kopicl slobodan tisma grupa e kod milorad grujic west east casopis signal polja ...

Originalni bioskopski (filmski) plakat : SABLAZAN Design: S&S Masic (Saveta i Slobodan Mašić) Slobodan Mašić (Beograd, 3. septembar 1939 — Beograd, 25. maj 2016) bio je velikan grafičkog dizajna, arhitekta i nezavisni izdavač. Diplomirao je na arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta 1964. godine. Zajedno sa suprugom Savetom Mašić, Marijom Čudinom, Leonidom Šejkom, Borom Ćosićem i Dragošem Kalajićem, osniva Nezavisna izdanja 1966. godine, a zatim, iste godine stvara i svoj prvi plakat, povodom izložbe Radomira Damjanovića Damjana u Domu omladine Beograda, a 1968. godine osnivaju Studio Structure. Već od studentskih dana, Slobodan Mašić bio aktivni član beogradske kulturne scene. Najpre kao novinar likovne rubrike u studentskom časopisu Vidici, zatim kao urednik istog časopisa. Ni politika nije strana Mašiću, pa se već u studentskim danima pronalazi u ulozi predstavnika tehničkih fakulteta, da bi kasnije učestvovao i na javnim panelima u beogradskom Domu omladine. U ulozi grafičkog dizajnera, krajem šezdesetih godina, sarađivao je sa Borom Ćosićem na neoavangardnom časopisu Rok – časopis za estetičko ispitivanje stvarnosti. Grafički će oblikovati i časopis Umetnost, kao i prvi broj zagrebačke publikacije Enciclopedia moderna. _____________________________________________________________________ Sablazan je jugoslovenski partizanski film snimljen 1982. godineu režiji Dragovana Jovanovića po scenariju je napisao Velikimra Lukića. Protagonist, koga tumači Ljubivoje Tadić u svojoj prvoj filmskoj ulozi, je mladi partizan kome je pred kraj Drugog svetskog rata povereno čuvanje zarobljene esesovke (koju tumači Tanja Bošković). Radnja prikazuje kako se on u nju zaljubi te joj odluči pomoći u bekstvu, navukavši na sebe poteru svojih bivših drugova. Uprkos provokativne teme koja je izvrtala kanone partizanskog filma, kao i marketinške kampanje, koja je kao i većina tadašnjih jugoslovenskih filmova, sugerisala erotske sadržaje, Sablazan nije privukao veliku pažnju, a što se ponekad tumači njegovom lošom kvalitetom. Režija: Dragovan Jovanović Producent: Petar Šobajić Scenario: Velimir Lukić, dijalog: Gordan Mihić Uloge: Tanja Bošković, Ljubivoje Tadić Kao na fotografijama.. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Prvo izdanje prve zbirke pesama Miodraga Pavlovića „87 pesama“ iz 1952, koja se uz Popinu „Koru“ smatra prekretnicom u posleratnoj srpskoj poeziji. Korice kao na slikama, unutra dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata. Kompletno. Retko u ponudi! Autor - osoba Pavlović, Miodrag, 1928-2014 = Pavlović, Miodrag, 1928-2014 Naslov 87 pesama / Miodrag Pavlović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Omladina) Fizički opis 224 str. ; 18 cm Zbirka Savremena poezija (Broš.) Napomene Tiraž 2.000. Prva pesnička knjiga Miodraga Pavlovića 87 pesama (1952) postala je manifest moderne poezije na početku šeste decenije 20. veka. Ona je donela promene u sadržini, formi, stilu i mišljenju lirskog pevanja. Kao izraz čoveka koji je doživeo strahote rata i dalje strepi od novih ratnih kataklizmi koje su se slutile, ova knjiga je donela nova raspoloženja i novo sagledavanje stvarnosti: unela je atmosferu usamljenosti, straha, očajanja; njeni dominantni motivi su rat i ratna stradanja, tamnice, bekstva, bombardovanja, leševi, prolaznost, smrt. Promovisala je racionalan intelektualni stil bez snažnih emocija i „mekog štimunga“; lirsko kazivanje odlikuje bogata asocijativnost, metaforičke slike, ediptičan jezik, gnomičan izraz, hermetična sintaksa, paradoks u sadržini i značenju. Izrazita misaonost, eruditnost i filozofska refleksija stalni su pratilac pevanja u ovoj knjizi pesama. U njoj ima teških i naturalističkih slika i sumorne atmosfere destrukcije ljudskih vrednosti. Ove pesme se odupiru zlu i haosu nadom i humanošću: prvi stihovi knjige glase: „Probudim se / nad krevetom bluja“; poslednji stih knjige poručuje - I čeznući za krilima, krenuti na put“. Ova knjiga prolazi put od beznađa do nade. Kompozicija knjige potpuno izražava trenutak u kome se pojavila, piščevu poetičku situaciju, dominante sadržine i misaoni akcenat. Sadrži ukupno 80 pesama raspoređenih u tri celine: I – Slobodni stihovi II – U prozi III – Rime Prva pesnička knjiga Miodraga Pavlovića 87 pesama objavljena je 1952. godine. U njoj je još uvek čujan i saglediv odjek rata, razaranja, vremena sve prisutne nasilne smrti. Ali rat tu nema svoje mehaničke oznake, nema svoju klasičnu ikonografiju; on je nešto preteće, užasno, nevidljivo ali naslutivo, što stoji iza svih upola vidljivih nagoveštaja. Osećanje ugroženosti koje boji sve stihove ove knjige unekoliko je i šire od doživljaja rata: mi naslućujemo da iza njega stoji svest o svim oblicima represije, kojima je tako bogato bila prožeta prva polovina našeg veka i koji su kulminirali u ratnim danima. Nepravedno bi bilo reći da se ove pesme odigravaju isključivo u predelima loših snova; iza odlomaka mračnih događaja, u stihovima ove knjige stoje preteće senke stvarnih strahova kojima je obilovalo vreme koje nije tako daleko za nama. Naravno, ova poezija je daleko od prostog dočaravanja svakidašnjice i realnih događaja ali, mada ponekad izgleda da opisuje zbivanja sa površine neke druge realnosti, ona u svom emotivnom registru i u fundusu svojih slika donosi i odjeke onoga što se zaista dešavalo u svetu koji je okruživao pesnika. Miodrag Pavlović (Novi Sad, 28. novembar 1928 – Tutlingen, 17. avgust 2014) bio je srpski književnik, pesnik i esejista, akademik SANU i dugogodišnji urednik Prosvete. Rođen je 1928. u Novom Sadu. Osnovnu i srednju školu je završio u Beogradu, kao i Medicinski fakultet koji je studirao u periodu 1947-1954. On je pesnik, pripovedač, esejista, dramski pisac, prevodilac i antologičar. 1952. je objavio svoju prvu zbirku pesama pod nazivom „87 pesama”. Ova zbirka pesama se smatra prekretnicom u novijoj srpskoj poeziji i ona je u potpunosti opredelila dalji životni put Miodraga Pavlovića. Nakon njegove znamenite knjige „87 pesama”, koja je, nasuprot socrealizmu, proklamovala neonadrealistički protest, Pavlović je, onda kada je to bila ideološko-politička jeres, posegao za revalorizacijom naše nepravedno zapostavljene pesničke prošlosti. Miodrag Pavlović je u duhovnom sazvučju balkanske tradicije i živog preplitanja mitskih i istorijskih nanosa ustanovio nov tip srpskog pesništva. Imao je vodeće mesto u modernoj srpskoj poeziji počev od već kultne knjige „87 pesma” čije je objavljivanje 1952. označilo definitivni raskid njega i njegove generacije sa nametnutim dogmama, estetskim i ideološkim, u stvaralaštvu. Izvanredan znalac srpske i evropske poezije, sjajan esejista. Jedan od najuticajnijih pesnika posleratne srpske književnosti. Njegova poezija i eseji su objavljeni na svim evropskim jezicima i nekoliko orijentalnih jezika. Njegova dela su naročito prevođena na nemački jezik i vrlo visoko ocenjivana u najuglednijim nemačkim listovima, čemu je znatno doprineo nemački prevodilac Peter Urban, Pavlovićev dugogodišnji prijatelj. Zastupljen je u prvoj antologiji moderne srpske poezije na nemačkom jeziku koja je izašla 2004. godine. Ova antologija se zove „Pesma pomera brda” prema jednom stihu Miodraga Pavlovića, antologija sadrži 260 pesama od 82 pesnika. 1960. je postao dramaturg u Narodnom pozorištu u Beogradu. Radio je 12 godina kao urednik u izdavačkom preduzeću „Prosveta”. Bio je redovni član Evropske akademije za poeziju. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1978, a redovni član 1985. godine. Bio je jedan od akademika koji su potpisali Apel protiv rata, ovaj apel je objavljen 18. novembra 1991. Bio je i jedan od izvršilaca poslednje volje Isidore Sekulić. Umro je u Tutlingenu 17. avgusta 2014. godine, gde je živeo sa suprugom Marlenom, sa kojom je imao ćerke Kristinu i Jasminu. Najznačajnija dela Među najznačajnija njegova dela spadaju zbirke poezije „87 pesama” (1952), „Stub sećanja” (1953), „Hododarje” (1971), „Ulazak u Kremonu” (1989), „Kosmologija profanata” (1990), „S Hristom netremice” (2001), romani „Drugi dolazak” (2000), „Afroditina uvala” itd. Napisao je više knjiga eseja. Sastavio je nekoliko antologija poezije, među njima se posebno ističe „Antologija srpskog pesništva od XIII do XX veka” (1964, a potom veliki broj izdanja). Ova antologija je ponovo vratila na poetsku scenu neke zaboravljene pisce kao što je na primer Milica Stojadinović Srpkinja. Poezija 87 pesama, Novo pokolenje, Beograd, 1952. Stub sećanja, Novo pokolenje, Beograd, 1953. Oktave, Nolit, Beograd, 1957. Mleko iskoni, Prosveta, Beograd, 1963. 87 pesama (izbor poezije), Nolit, Beograd, 1963. Velika Skitija, Svjetlost, Sarajevo, 1969. Nova Skitija, izd. časopisa „Književnost“, Beograd, 1970. Hododarje, Nolit, Beograd, 1971. Svetli i tamni praznici, Matica srpska, Novi Sad, 1971. Velika Skitija i druge pesme (izabrane i nove pesme), SKZ, Beograd, 1972. Zavetine, Rad, Beograd, 1976. Karike, Svetlost, Kragujevac, 1977. Pevanja na Viru, Slovo ljubve, Beograd, 1977. Bekstva po Srbiji, Slovo ljubve, Beograd, 1979. 87 pesama, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1979 (treće izdanje). Izabrane pesme, Rad, Beograd, 1979. Vidovnica, Narodna knjiga, Beograd, 1979. Poezija I i Poezija II, u okviru Izabranih dela Miodraga Pavlovića, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1981. Divno čudo, Nolit, Beograd, 1982. Zlatna zavada, Gradina, Niš, 1982. Sledstvo, SKZ, Beograd, 1985. Poezija, Prosveta, Beograd, 1986. Svetogorski dani i noći, Jedinstvo, Priština, 1987. Odbrana našeg grada, Smederevska pesnička jesen, Naš glas, Smederevo, 1989. Ulazak u Kremonu, Nolit, Beograd, 1989. Knjiga staroslovna, SKZ, Beograd, 1989; 1991 (drugo izdanje). Bezazlenstva, Milić Rakić, Valjevo, 1989. On, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1989. Divno čudo, NIRO „Književne novine“, Beograd, 1989 (drugo izdanje). Cosmologia profanata, Grafos, Beograd, 1990. Esej o čoveku, KOV, Vršac, 1992. Pesme o detinjstvu i ratovima, SKZ, Beograd, 1992. Knjiga horizonta, Prosveta, Beograd, 1993. Nebo u pećini, Krajinski književni krug, Negotin, 1993. Međustepenik, KOV, Vršac, 1994. Ulazak u Kremonu, GNB „Žarko Zrenjanin“ i Zenit“, Zrenjanin, 1995 (drugo izdanje). Bekstva po Srbiji i Sledstva, „Valjevska štamparija“, Valjevo, 1995. Nebo u pećini, Disovo proleće, Čačak, 1996 (drugo izdanje). Izabrane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1996. Novo ime kletve, SKC, Beograd, 1996. Posvećenje pesme (izbor iz poezije), Prosveta, Niš, 1996. Izabrane pesme, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996. Velika Skitija i druge pesme (izabrane i nove pesme), SKZ, Beograd, 1996 (drugo izdanje). Srbija do kraja veka (izabrane pesme), Zadužbina Desanke Maksimović, Narodna biblioteka Srbije i SKZ, Beograd, 1996. Proza Most bez obala, Matica srpska, Novi Sad, 1956, 1982. Bitni ljudi, Prosveta, Beograd, 1995. Eseji Rokovi poezije, SKZ, Beograd, 1958. Osam pesnika, Prosveta, Beograd, 1964. Dnevnik pene, Slovo ljubve, Beograd, 1972. Poezija i kultura, Nolit, Beograd, 1974. Poetika modernog, Grafos, Beograd, 1978. (Nagrada „Đorđe Jovanović”) Ništitelji i svadbari, BIGZ, Beograd, 1979. Nove slikarske godine Miće Popovića, „Merkur“, Apatin, 1979. Eseji o srpskim pesnicima i Poetika modernog, u okviru Izabranih dela Miodraga Pavlovića, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1981. (pogovor Nikole Miloševića). Prirodni oblik i lik, Nolit, Beograd, 1984. Slikarstvo Mladena Srbinovića, SANU, Beograd, 1985. Obredno i govorno delo, Prosveta, Beograd, 1986. Poetika žrtvenog obreda, Nolit, Beograd, 1987. (Nolitova nagrada) Govor o ničem, Gradina, Niš, 1987. Hram i preobraženje, Sfairos, Beograd, 1989. Čitanje zamišljenog, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1990. Eseji o srpskim pesnicima, SKZ, Beograd, 1992. Ogledi o narodnoj i staroj srpskoj poeziji, SKZ, Beograd, 1993. Poetika žrtvenog obreda, SKC, Beograd, 1996 (drugo izdanje). Drame Igre bezimenih, Prosveta, Beograd, 1963. Koraci u podzemlju, Matica srpska, Novi Sad, 1991. Putopisi Kina — oko na putu, izd. časopisa „Gradina“, Niš, 1982, SKC, Beograd, 1995 (drugo izdanje). Putevi do hrama, Prosveta, Niš, 1991. Otvaraju se hilandarske dveri, Prosveta, Beograd, 1997. Antologije Antologija moderne engleske poezije (sa Sv. Brkićem), Nolit, Beograd, 1957. i 1975. Antologija srpskog pesništva od XIII do XX veka, SKZ, Beograd, 1964, 1984. (sa novim predgovorom), 1994 (sedmo izdanje). Pesništvo evropskog romantizma, Prosveta, Beograd, 1969, 1979. Antologija lirske narodne poezije, Vuk Karadžić, Beograd, 1982.; drugo izdanje „Književne novine“, Beograd, 1989. Boj na Kosovu, Narodne pesme, Prosveta, Niš, 1989. Predgovori Radomir Prodanović: Glas, SKZ, Beograd, 1962. (sa Svetozarom Brkićem) Velimir Živojinović Massuka: Pesme. Izbor i predgovor. Prosveta, Beograd, 1965. Poezija od Vojislava do Bojića, Nolit, Beograd, 1966. Isidora Sekulić: Eseji I, Prosveta, Svjetlost, Naprijed, Beograd, Sarajevo, Zagreb, 1967. Vladislav Petković-Dis: Utopljene duše, Prosveta, Beograd, 1968. Jovan Jovanović-Zmaj: Pevanija, Prosveta, Beograd, 1968. Stanislav Vinaver: Evropska noć i druge pesme, SKZ, Beograd, 1973. Sima Pandurović: Pesme, Rad, Beograd, 1975. Jovan Sterija Popović: Pesme, Rad, Beograd, 1976. Petre Andreevski: Pesme, Narodna knjiga, Beograd, 1977. Despot Stefan Lazarević: Slova i natpisi, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Rober Marto: Na Kirkinom ostrvu, Gradina, Niš, 1984. Šarl Bodler: Odabrana proza, Nolit, Beograd, 1957. Aleksandar Blok: Ni snovi ni java, SKZ, Beograd, 1959. Moris Blanšo: Eseji, Nolit, Beograd, 1960. Vilijem Fokner: Rekvijem za iskušenicu, SKZ, Beograd, 1960. Petrus Borel, esej. Predgovor knjizi Petrus Borel: Šampaver, Prosveta, Beograd, 1962. Horhe Luis Borhes: Maštarije, Nolit, Beograd, 1963. Sen-Džon Pers, predgovor knjizi Morekazi od Sen-Džon Persa, Prosveta, Beograd, 1963. Od kamena do sveta, predgovor knjizi Vaska Pope Nepočin polje. Prosveta, Beograd, 1963. Vlada Urošević: Usnuli grad, Slovo ljubve, Beograd, 1977. Jovan Jovanović Zmaj: Đulići Đulići uveoci, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1979. Petar Petrović Njegoš: Luča mikrokozma, Rad, Beograd, 1979. Ljubomir Simović: Hleb i so, SKZ, Beograd, 1987. Matija Bećković: Kaža, SKZ, Beograd, 1988. Đorđe Sp. Radojičić: Staro srpsko pesništvo, Bagdala, Kruševac, 1988. T. S. Eliot: Pusta zemlja, Prosveta, Niš, 1988. Knjige o poeziji Miodraga Pavlovića Radoman Kordić: Govor s dna, Vuk Karadžić, Beograd, 1976. Časlav Đorđević: Miodrag Pavlović pesnik humanističke etike, Svetlost, Kragujevac, 1974. Bogdan A. Popović: Epski rasponi Miodraga Pavlovića, Grafos, Beograd, 1985. Zlata Kocić: Rtanjska svetila, Prosveta, Niš, 1996. Časlav Đorđević: Pesnikovo svevideće oko, Prosveta, Beograd, 1997. Temati u časopisima posvećeni kritičko-teorijskom radu Miodraga Pavlovića Savremenik, br. 6, 1981. sa prilozima Ljiljane Šop, Nenada Ljubinkovića, Slavka Gordića, Predraga Protića i Mirka Magaraševića. Gradina, br. 5, 1988. Antropološka mislenica Miodraga Pavlovića sa prilozima Sretena Petrovića, Vladete Jerotića, Bojana Jovanovića, Dejana Ajdačića, Novaka Kilibarde i Časlava Đorđevića. Raskovnik, jesen–zima 1988. Uz 60-godišnjicu Miodraga Pavlovića, Narodno stvaralaštvo – tema i nadahnuće, sa prilozima Dragana Kočiševića, Ljubomira Simovića, Časlava Đorđevića, Zorana Gluščevića, Bogdana A. Popovića, Nenada Ljubinkovića, Snežane Samardžije, Ljubinka Radenkovića i Žarka Trebješanina. Braničevo, br. 1–2, 1990. Mitotvorstvo i mitorušilaštvo sa prilozima Radomana Kordića, Miroslava Lukića i Aleksandra M. Petrovića. Književnost, 5–6-7, 1992. sa prilozima Draška Ređepa, Pavla Zorića i Vojina Matića. KC (L)

Retko u ponudi 1977. god Prvo izdanje! Vujica Rešin Tucić tvorac je teoretskog pojma tradicija avangarde, u okviru koje je objavio dvanaest knjiga poezije, proze i eseja: Jaje u čeličnoj ljusci (1970), San i kritika (1977), Slovo je puklo (1978), Prostak u noći (1979), Reform grotesk (1983), Hladno čelo (1983), Sneg veje, ljubav je večna (1990), Strahote podzemlja (1990), Struganje mašte (1991), Igrač u svim pravcima (2001) i Gnezdo paranoje (2006)... Realizovao je niz umetničkih poduhvata i projekata, delujući na širokom prostoru, od Zrenjanina (izdavač i urednik publikacije Pamfleti, 1968), preko Beograda (časopis Rok, 1969), Novog Sada (časopis Polja i umetnička grupa Januar-Februar 1971), do Zagreba (časopisi Pitanja i Oko), Splita (Vidik), Rijeke (Dometi) i Kranja. Uređivao je časopise Ulaznica (Zrenjanin) i Dalje (Sarajevo). Pokrenuo je 1977. godine i privatni časopis Adresa kao jedno od najznačajnijih neoavangardnih glasila na bivšejugoslovenskom kulturnom prostoru. Bio je osnivač i autor književne škole Tradicija avangarde (Beograd 1993–95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, preminuo je 28 novembra 2009. godine u Novom Sadu.

Knjižnica NOV in POS LETALCI PREKOMORCI Autor: Rafael Perhauc Izdavač: ČZP Soča, Nova Gorica 1968. Tvrd povez, omot, 355 stranica, ilustrovano, 20x15cm Tekst na slovenačkom jeziku Dobro očuvano (omot zcepan, delovi teksta podvučeni graf. olovkom) - Posveta autora generalu Božu Lazareviću, datirana 14.10.1968. u Ljubljani - - Božo Lazarević (Stijena, kod Podgorice, 15. april 1909 — Beograd, 23. decembar 2007) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik avijacije-pilot JNA i narodni heroj Jugoslavije. w

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 110 prazničnih dana s pratećim običajima • 16 vrsta obrednih povorki • 5 vrsta slava • na osnovu građe sakupljene sa svih prostora na kojima su Srbi živeli ili žive (Vojvodina, Mačva, Jasenica, Stari Vlah, Negotinska Krajina, Župa, Levač, Leskovačka Morava, Rudničko, Aleksinačko i Vranjsko Pomoravlje, Metohija..., Lika, Banija, Knin, Bosanska Krajina, Baranja, Semberija, Kuči, Vasojevići...). Miodrag „Mile“ Nedeljković (Krćevac, Opština Topola, 2. mart 1941 — Beograd, 30. maj 2009) bio je srpski novinar, etnolog i književnik (puno ime Miodrag, pseudonimi: Joakim Krćevački, Miodrag Buđevac, eN, -e-ć, Emil Dimanš, M. J. Voskresenski, Četvrti Šešir). Osnovnu školu završio u rodnom Krćevcu, nižu gimnaziju u Aranđelovcu, gimnaziju pohađao u Aranđelovcu a maturirao u Lazarevcu (1960). Apsolvirao na grupi za svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, diplomirao na Filozofskom fakultetu na grupi za etnologiju (1978). Radni vek proveo u Beogradu radeći kao novinar ili urednik u više redakcija (Politika, Politika ekspres, Radio TV revija, Rad, Radnička štampa – izdavačka delatnost), kao stručni saradnik (Institut za novinarstvo), kao urednik u izdavačkoj delatnosti (Ministarstvo za informacije Srbije). Pri kraju radnog veka biva u grupi novinara koje nezakonito otpušta sa posla tadašnji direktor Politike Dragan Hadži-Antić. Po dobijanju sudskog spora o vraćanju na odgovarajuće radno mesto, opredeljuje se za odlazak u penziju (2001). Prvi novinarski prilog objavio kao gimnazijalac u Glasu Šumadije (1958), prvu pozorišnu kritiku u gimnazijskom listu Naše delo (1960). Bio umetnički rukovodilac Dramskog eksperimentalnog studija SKUD Žikica Jovanović Španac (1963–1965) i upravnik Univerzitetske eksperimentalne scene Maska (1968). Predavao u školama Jugoslovenskog instituta za novinarstvo (1976–1991), bio mentor za praksu studenata književno-publicističkog smera Filološkog fakulteta u Beogradu (1984–1988) i koordinator nastave na smeru žurnalistike u departmanu Beograd novopazarskog Fakulteta humanističkih nauka (2004–2009). Podsticao stvaralaštvo mladih u oblasti umetnosti i kulture (pesnike, recitatore, igračke, pevačke i pozorišne amaterske družine) i bio predani saradnik Saveza amatera Srbije. Posle teže bolesti uz bezmalo neprekidan rad preminuo u Beogradu u porodičnoj kući, sahranjen na mesnom groblju u Krćevcu. Udruženje građana Baština i budućnost – Aranđelovac 1859, pod pokroviteljstvom SO Aranđelovac i uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, utemeljilo je 2010. godine Nagradu Mile Nedeljković za najbolju knjigu objavljenu u prethodnoj godini iz oblasti savremene folkloristike. Publicistički rad Članke, eseje, književne prikaze, pozorišne i filmske kritike i naučna saopštenja objavljivao u listovima, časopisima i stručnim publikacijama: Student (1962–1967), Vidici (1964, 1967), Leto (1964), 20 semestara Španca (1964), Letopis Beogradskog univerziteta (1965), Sociološke teme (1967–1968), Oktobar (1967), DMB (1967), Novi Beograd (1967–1971), Mladost (1967–1970, 1988), Politika (1967–1968, 1972, 1977–1979, 1983), Poljoindustrija (1968–1970), Pančevac (1968–1969), Front (1969), Glas Istre (1969), Krila Armije (1969), PTT vesnik (1969–1971), Susret (1970), NIN (1970), Zadruga (1970–1971), Prosvetni pregled (1970–1971), Naša krila (1970–1971), Jež (1971), Zavičaj (1971), Naše stvaranje (1971), Dom i škola (1972–1973), Književna reč (1972), Pesničke novine (1972–1973, 1979–1984, 2006–2008), Ilustrovana politika, (1973), Treći program Radio-Beograda (1973–1974), Večernje novosti (1974), Jugoslovenski sindikati (1974–1980, 1987), Raskovnik (1975, 1987, 1988), Koraci (1975, 1980–1983, 1985, 1987), Rembas (1980–1983), Eho (1980), Zbornici XXVIII, XXIX, XXXI, XXXII, XXXIV kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije (1981, 1982, 1984, 1985, 1987), Etnološke sveske (1982, 1984, 1986, 1988), Novinarstvo (1982–1988), Zbornik radova 1. kongresa jugoslovenskih etnologov in folkloristov (1983), Etnološki pregled (1983), Sabor (1984, 1986), Novopazarski zbornik (1984, 2001, 2006), Naučni skup „Stvaralaštvo Dimitrija Davidovića“ (1985), Zbornik radova sa naučnog skupa „Stanje i problemi naučnoistraživačkog rada u oblasti informisanja“, (1985), Zbornik Sjenice (1985–1986), Naša štampa (1985), Narodno stvaralaštvo – Folklor (1985–1987), Sabor narodnog tvaralaštva Srbije (1986–1988), Delavska enotnost (1986), Svetlost (1996), Zadužbina(1990–2008), Srpsko nasleđe (1998—1999), Glas (2001), Šabački glasnik (2008).

Grupa Dogovor iz 1804. osnovana je 1968. godine. Osnivači grupe bili su gitarista, klavijaturista, flautista i pevač Nebojša Ignjatović Nebe i basista Robert Nemecek Za svoje godine SAVRSENO DOBRO ocuvan singl - 4+ ili 5- Dogovor iz 1804 - Grupa je osnovana novembra 1968 godine u postavi: gitarista i pevač Nebojša Ignjatović, gitarista i flautista Aleksandar Stajić, basista Robert Nemeček (Pop Masina, Rok Masina), kontrabasista Dejan Vasiljević, bubnjar Stevan Milutinović i Aleksandar Farenbaher koji je bio zadužen za indijske bubnjeve Svirali su isključivo svoj repertoar zasnovan na muzi­čkim iskustvima različitih kultura Učestvo­vali su na Omladinskom festivalu u Suboti-ci 1969. godine i na Beogradskoj gitarijadi 69 Jedini snimak, pesma `Sećanje na san` objavljena je uz druge autore na singl ploči `Gitarijada 1969`, u izdanju Beograd diska.

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Posveta autora na predlistu. Izdavač: Srpska čitaonica i knjižnica - Irig, 1978. god. Broširan povez, 20 cm. 126 str. Edicija Stražilovo Vujica Rešin Tucić tvorac je teoretskog pojma tradicija avangarde, u okviru koje je objavio dvanaest knjiga poezije, proze i eseja: Jaje u čeličnoj ljusci (1970), San i kritika (1977), Slovo je puklo (1978), Prostak u noći (1979), Reform grotesk (1983), Hladno čelo (1983), Sneg veje, ljubav je večna (1990), Strahote podzemlja (1990), Struganje mašte (1991), Igrač u svim pravcima (2001) i Gnezdo paranoje (2006)... Realizovao je niz umetničkih poduhvata i projekata, delujući na širokom prostoru, od Zrenjanina (izdavač i urednik publikacije Pamfleti, 1968), preko Beograda (časopis Rok, 1969), Novog Sada (časopis Polja i umetnička grupa Januar-Februar 1971), do Zagreba (časopisi Pitanja i Oko), Splita (Vidik), Rijeke (Dometi) i Kranja. Uređivao je časopise Ulaznica (Zrenjanin) i Dalje (Sarajevo). Pokrenuo je 1977. godine i privatni časopis Adresa kao jedno od najznačajnijih neoavangardnih glasila na bivšejugoslovenskom kulturnom prostoru. Bio je osnivač i autor književne škole Tradicija avangarde (Beograd 1993-95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, preminuo je 28 novembra 2009. godine u Novom Sadu.