IZDAVAC ; VOJNOIZDAVACKI ZAVOD - BEOGRAD 1968 GOD. 686 STR. TVRDI POVEZ , MAPE , DOBRO OCUVANO , RETKO U PONDI

Tvrd povez,format B5.Prevod s nemackog.Autor cuveni nemacki feldmarsal.686 strana.VIZ Beograd 1968.Bez mapa u prilogu

Beograd, večiti grad Marinko Paunović Izdavač: Svetozar Marković, Beograd 1968; tiraž: 2100 primeraka; Tvrd povez, strana 1030, ilustracije, 25cm, Stanje: Vrlo dobro, potpis na predlistu. Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

BEOGRAD Večiti grad SINGIDUNUM-Marinko Paunović Beograd, večiti grad Marinko Paunović Izdavač: Svetozar Marković, Beograd 1968; tiraž: 2100 primeraka; Tvrd povez, sa zlatotiskom,strana 1032, ilustracije, 25cm, ⭐️Knjiga je kao NOVA,u PERFEKTNOM stanju ✔️ Knjiga može da ide kao NEKORIŠĆENA,jer je stanje PERFEKTNO. Garancija,vidi slike. L1

Narodno neimarstvo 1-2 Aleksandar Deroko Urednik Viktor Novak Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1968 Spomenik (Srpska akademija nauka i umetnosti) 1. Stara seoska kuća 2. Stara varoška kuća stanje veoma dobro

Prodaje se troiposoban stan u izgradnji na šestom spratu u zgradi sa šest spratova i dva nivoa garaža ispod objekta. Zgrada se nalazi na odličnoj lokaciji, u Zemunu, u blizini glavnih saobraćajnica i Pupinovog mosta. Stan ima ukupno 132,38m2 od kojih je terasa 21,82m2 i ima veću plafonsku visinu od stanova na nižim spratovima. Stan ima hodnik, kuhinju, ostavu, dnevnu sobu i trpezariju, degažman, tri spavaće sobe, dva kupatila i tri terase. Svi materijali i oprema kojom se gradi zgrada i koji se ugrađuju u stanove su vrhunskog kvaliteta, proizvedeni od strane renomiranih proizvođača, od podova, keramike, stolarije, stanskih i sobnih vrata, termo i zvučna, kao i hidroizolacija...Grejanje - daljinski sistem grejanja sa merenjem utroška energije putem kalorimetara, aluminijumski radijatori. Klimatizacija - inverterske split i multi sistem jedinice inostranih brendova potvrđenog kvaliteta.Objekat ima B energetski razred. U stanu je predviđen Smart Home bežični sistem. Kupovina stana je direktno od investitora, bez plaćanja provizije agenciji i uz mogućnost povrata PDV-a za kupovinu prvog stana. Istaknuta cena stana je sa uračunatim PDV-om i može se korigovati u zavisnosti od dinamike plaćanja . Uz stan se može kupiti i garažno mesto kojih ima u dva nivoa ispod objekta.

Dodatne informacije Pisac LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ Izdavač PROSVETA – BEOGRAD, RAD – BEOGRAD Izdanje 1968 Povez TVRDI Stanje Solidno

Др ЈОВАН РАДОНИЋ СЛИКЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ И КЊИЖЕВНОСТИ ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ БЕОГРАД 1938 Пажња !!! ПЕЧАТ АДВОКАТА ТРИШЕ КАЦЛЕРОВИЋА !!!!!!!! КЊИГА ЈЕ ПРИПАДАЛА ЗНАМЕНИТОМ ТРИШИ КАЦЛЕРОВИЋУ !!!!!! Ко је био легендарни ТРИША КАЦЛЕРОВИЋ !!!!!!!!! ТРИША КАЦЛЕРОВИЋ (Бока, 1879 - Београд, 1968) Новинар, адвокат и левичарски посланик, један од оснивача СРПСКЕ СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ, а касније ОСНИВАЧ И ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ !!! ЛЕГЕНДАРНИ ЛИК СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЛЕВИЦЕ ЈУГОСЛАЦИЈЕ ******* (Михајло Грушић) ..................................................... КЊИГА ЧВРСТЕ И КОМПАКТНЕ СТРУКТУРЕ СЛАБО КОРИШЋЕНА, ПОНЕГДЕ ШТИКЛИРАНО ГРАФИТНОМ ОЛОВКОМ !!! ПЕЧАТ АДВОКАТА ТРИШЕ КАЦЛЕРОВИЧА + ПЕЧАТ АДВОКАТА МИХАЈЛА ГРУШИЋА .................................................................. ЋИРИЛИЦА НАКНАДНО КОРИЧЕНО У ПОЛУКОЖИ ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 533 СТРАНИЦЕ КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК, 1938 и БИБЛИОФИЛСКИ ПРИМЕРАК, 1938 Р Е Т К О ******** ЕКСТРА *************

LAZAR VOZAREVIĆ (1925-1968) - Zoran Markuš Izdavač: ULUS Beograd Godina izdanja: 1986. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: 95 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ sabrana dela 1- 20 1. DETINJSTVO DEČAŠTVO MLADOST 2. SEVASTOPOLJSKE I DRUGE PRIPOVETKE 3. TRI SMRTI I DRUGE PRIPOVETKE 4. RAT I MIR tom I 5. RAT I MIR tom II 6. RAT I MIR tom III 7. RAT I MIR tom IV 8. ANA KARENJINA tom I 9. ANA KARENJINA tom II 10. PRIČE IZ NOVE AZBUKE 11. DRAME 12. SMRT IVANA ILJIČA I DRUGE PRIPOVETKE 13. VASKRESENJE 14. HADŽI MURAT I DRUGE PRIPOVETKE 15. ČLANCI O UMETNOSTI I KNJIŽEVNOSTI 16. PUBLICISTIČKI SPISI 1855 - 1906 17. PISMA I 1845 - 1886 18. PISMA II 1887 - 1910 19. DNEVNICI I 1847 - 1894 20. DNEVNICI II 1895 - 1910 Izdanje Rad Beograd 1968. godine, čirilica, tvrd platneni povez, zlatotisak, prošiveno, odlično očuvano.

Svet umetnosti 1-10 1. Umetnost praistorije 2. Pop Art 3. Istorija slikarstva od Đota do Sezana 4. Stara umetnost centralne Azije 5. Pariska škola 6. Umetnost renesanse 7. Barok i rokoko 8. Fotografija , Helmut i Alison Gernsheim 9. Erotizam u umetnosti zapada 10. Izvori moderne arhitekture i dizajna Izdavač: Jugoslavija, Beograd 1967, 1968; Svet umetnosti tvrd povez sa omotom u zaštitnoj kutiji, ilustracije, 22cm, stanje: vrlo dobro, neznatno oštećenje omota i zaštitne kutije.

Autor: Velimir Matejić Tehnika: Ulje na kartonu Dimenzije: 22,5x32,5cm Velimir Matejić rođen je u Beranima 1934. godine. Gimnaziju je učio u Nišu, Beogradu, Pančevu. Diplomirao je na Biološkom fakultetu u Beogradu i opredelio se za pedagoški rad. Pohađao je slikarsku školu u Šumatovačkoj i učio slikanje kod Lize Križanić u Beogradu. 1968. postaje član ULUS-a (grafičke sekcije) a 2004. član ULUV-a. Učestvovao je na oko 100 samostalnih i više od 400 grupnih izložbi. Dobitnik je mnogih nagrada iz oblasti grafike i jedan od 49 srpskih umetnika nagrađivanih na međunarodnim izložbama u periodu između 1950. i 1990. godine.

Autor: Velimir Matejić Tehnika: Ulje na kartonu Dimenzije: 22x25,5cm Velimir Matejić rođen je u Beranima 1934. godine. Gimnaziju je učio u Nišu, Beogradu, Pančevu. Diplomirao je na Biološkom fakultetu u Beogradu i opredelio se za pedagoški rad. Pohađao je slikarsku školu u Šumatovačkoj i učio slikanje kod Lize Križanić u Beogradu. 1968. postaje član ULUS-a (grafičke sekcije) a 2004. član ULUV-a. Učestvovao je na oko 100 samostalnih i više od 400 grupnih izložbi. Dobitnik je mnogih nagrada iz oblasti grafike i jedan od 49 srpskih umetnika nagrađivanih na međunarodnim izložbama u periodu između 1950. i 1990. godine.

Reč izdavača: Priređivač ovog kapitalnog dela srpske književnosti i kulture je Momčilo Isić, naučni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu. „Dnevnika Miloša Moskovljevića 1916-1968“, u pet knjiga, zajednički je poduhvat izdavačke kuće „Vizantija“ i Instituta za noviju istoriju iz Beograda. Miloš Moskovljević, rođen je u selu kod Šapca. Bio je jedan od najpoznatijih srpskih lingvista. filologa, a kao političar jedno vreme je bio i opunomoćeni ministar u Oslu i Kairu. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u Šapcu, a Slovensku filologiju na Beogradskom Univerzitetu. Studirao je Ruski jezik u Moskvi i Petrovgradu, a doktorirao 1928. Zaposlen je kao suplent zatim i profesor u gimnazijama u Nišu i Beogradu. Bavio se naučnim i književnim radom. Govorio je ruski, nemački, francuski i engleski jezik. Pisac je „Rečnika savremenog srpskohrvatskog književnog jezika s jezičkim savetnikom“ iz 1966. godine, koji sadrži oko 50.000 odrednica. Malo posle izdavanja, Rečnik je zabranjen odlukom Okružnog suda u Beogradu, formalno zbog definicija nekih reči izazvavši čitavu aferu u vezi toga. Autor „Rečnika kome je oduzeta reč“, ostao je bez rečnika, ali i zasluženog mesta u srpskoj književnosti i kulturi. Promocijom „Dnevnika Miloša Moskovljevića 1916-1968“, kao autentičnog tumačenja istorijskih događaja toga vremena iz pera i misli jednog intelektualca kakav je Miloš Moskovljević nesumnjivo bio, osvetliće se novi pogledi kako na samog pisca tih dnevnika, tako i na događaje o kojima je pisao.

Halil Tikveša: BAKROPIS, 1988. Ispod otiska dole levo: 13/30 bakropis 1988. Ispod otiska dole desno: Halil Tikveša Na poleđini rama upisano je olovkom: Halil Tikveša: Kupačice Neko je očigledno to uradio brzopleto: tema nisu kupačice, već prizor pri muljanju grožđa. Dimenzije rama: 37 x 37 cm Dimenzije lista: 16 x 20 cm Dimenzije otiska: 14,5 x 14,5 cm Uramljeno, list između dva stakla. Lak rama na jednom mestu i zlatna ivica rama na jednom mestu oštećeni. HALIL TIKVEŠA rođen je u Šurmancima 1935. godine. Završio je Školu za primjenjenu umjetnost u Sarajevu 1955. godine. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1961. i magistrirao 1964. godine. 1969. godine proveo je jedan semestar na Akademiji lepih umetnosti u Varšavi. Od 1976. do odlaska u penziju (2000. godine) radio je kao profesor za predmet grafika-crtanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2001. do 2010. godine je bio gostujući profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu. Od 2013. godine je u statusu profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu. Izlaže od 1962. crteže, slike, grafike, kolaže, asamblaže i objekte. Samostalno je izlagao više od 100 puta. Učestvovao na međunarodnim izložbama i bijenalima: Krakov (1966. i 1968. ), Bradford (1968. i 1982. ), Lugano (1968), Pariz (1968), Sao Paolo (1969), Berlin (1970), Aleksandrija (1970), Fredrikstad (1980. i 1982. ), Biela (1973. i 1983. ), Ivaskila (1975), Hajdelberg (1979), Bon Skur (1982), Citadela (1979), Ljubljana (1971, 1973, 1975, 1977, 1981, 1985, 1987. ), Ankara (1986), Kjoto (1987), Nju Delhi (1988). Dobitnik je više od 25 nagrada: Beograd (1964.) - nagrada za grafiku na proljetnoj izložbi ULUS-a; Beograd (1966.) - Veliki pečat Galerije grafički kolektiv; Beograd (1967.) - nagrada na trećem Trijenalu jugoslovenske umjetnosti; Sarajevo (1967.) - nagrada za grafiku na Izložbi mladih iz BiH; Beograd (1968.) - za grafiku na Proljećnoj izložbiULUS-a; Zagreb (1968.) - na Zagrebačkoj izložbi jugoslovenske grafike; Beograd (1971.) - za grafiku na izložbi NOB u djelima likonih umjetnika Jugoslavije; Beograd (1974.) - `Zlatna igla` na proljećnoj izložbi ULUS-a; Beograd (1976.) - za grafiku na 27.Oktobarskom salonu; Skoplje (1981.) - za grafiku na 7.izložbi Saveza likovnih umjetnika Jugoslaije; Ljubljana (1981.) - otkupna, na 14. Međunardnom grafičkom bijenalu, i mnogih drugih. Živi i radi u Beogradu, Sarajevu i Blacama. „Praveći ove slike pratio sam prirodnu težnju da likovnim jezikm ispričam priču, nekad istinitu i doživljenu, nekad izmišljenu, uglavnom priču koja mi je bliska, koju volim i koja potiče iz erotske imaginacije, sa željom da zadovoljim bestidnu žudnju. To je priča o umetnosti i uzvišenosti. Neposredan rad na slikanju je moj trajni izvor zadovoljstva i on mi je omogućio direktan pristup mojoj imaginaciji. Ovo je ustvari serija bilježaka i slikarskih ideja u čiju vrijednost duboko vjerujem pa sam im dao oblik koji bi se smio, manje ili više, zvati umetnost. Ove slike emaniraju energiju i radosni eros, sa njih izbija uzavrela azurna sjetna duša neuporedive profinjene vrsnoće i beskrajne nježnosti koja dolazi, možda, od mora. Ove žene su mesnate Evropljanke koje emituju putenu žeđ, one imaju držanje i zanos istočnjačke senzualnosti bića koja su došla sa nekog drugog mjesta. Slikanje je intima, bludni čin. Osobno sam sklon transponovanju erotskih opsesija i na tragu sam za estetskim ispunjenjem slobodne interpretacije svojih žudnji i maštanja. Svom radu pristupam prije svega razumom, a potpom tijelom i sjećanjem. Pravo slikarstvo nije šematsko, ono je osjećajno i u isto vrijeme i jasno i zagonetno. Vjerujem da će slika živjeti ako nosi uvjerljiv i neponovljiv trag duha intelekta, imaginaciju i emociju strasti koja nadvladava sivi princip realnosti. Moje slikarstvo se ne odriče tradicionalnog postupka i posmatram ga u odnosu na sebe i u odnosu na traganje za sobom, u odnosu na vlastitu egzistenciju i ispunjenje. To bih definisao kao dio svog mentalnog života. Utoliko je ovaj rad smislen i na svoj način velik.“ Oktobar 2010. Halil Tikveša (124/24-IV/pol-kp/1486)

Dnevnik Miloša Moskovljevića 1916-1968 - komplet 1-5 Priređivač ovog kapitalnog dela srpske književnosti i kulture je Momčilo Isić, naučni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu. „Dnevnika Miloša Moskovljevića 1916-1968“, u pet knjiga, zajednički je poduhvat izdavačke kuće „Vizantija“ i Instituta za noviju istoriju iz Beograda. Miloš Moskovljević, rođen je u selu kod Šapca. Bio je jedan od najpoznatijih srpskih lingvista. filologa, a kao političar jedno vreme je bio i opunomoćeni ministar u Oslu i Kairu. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u Šapcu, a Slovensku filologiju na Beogradskom Univerzitetu. Studirao je Ruski jezik u Moskvi i Petrovgradu, a doktorirao 1928. Zaposlen je kao suplent zatim i profesor u gimnazijama u Nišu i Beogradu. Bavio se naučnim i književnim radom. Govorio je ruski, nemački, francuski i engleski jezik. Pisac je „Rečnika savremenog srpskohrvatskog književnog jezika s jezičkim savetnikom“ iz 1966. godine, koji sadrži oko 50.000 odrednica. Malo posle izdavanja, Rečnik je zabranjen odlukom Okružnog suda u Beogradu, formalno zbog definicija nekih reči izazvavši čitavu aferu u vezi toga. Autor „Rečnika kome je oduzeta reč“, ostao je bez rečnika, ali i zasluženog mesta u srpskoj književnosti i kulturi. Promocijom „Dnevnika Miloša Moskovljevića 1916-1968“, kao autentičnog tumačenja istorijskih događaja toga vremena iz pera i misli jednog intelektualca kakav je Miloš Moskovljević nesumnjivo bio, osvetliće se novi pogledi kako na samog pisca tih dnevnika, tako i na događaje o kojima je pisao. Prikaži više

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBROSlava Bogojević-Stručno mišljenjeTehnika: AkvarelNaziv: Pustinja usred oaze-reka TisaGodina nastanka:1959Dimenzija sa ramom:44,5x62,5Dimenzija bez rama:38x56Šifra:790Slavoljub Slava Bogojević (Niš,  31. mart 1922 —  Beograd,  15. decembar 1978) je srpski slikar čije je delo nedovoljno istraženo i proučeno.Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu,  1951. godine, kod prof.  Nedeljka Gvozdenovića i specijalizaciju kod prof.  Zore Petrović. Vrlo nemirnog duha: bio je pilot i padobranac, pesnik, radio u slikarskoj radionici Narodnog pozorišta u Beogradu kod Jovana Bijelića, slikao freske i zidne kompozicije, ali i na kutijama od šibica. Boravio na Korčuli, u Parizu, živeo u Atini. Izlagao je sa grupom "Jedanaestorica" (Vozarević, Bata Mihailović, Omčikus, Bokšan. . . ), u Parizu sa Bifeom i Difijem, bio član "Lade". Imao niz samostalnih izložbi u Jugoslaviji, Veneciji, Amsterdamu, Rimu, Atini. Njegovo stilsko opredeljenje je raznoliko. Okušao se u različitim temama - od urbanih pejzaža, portereta i cveća, preko mrtvih priroda, do mitoloških scena. Kretao se od simbolističke asocijativne vizije, bliske domenu lirske apstrakcije, do nadrealizma i enformela i geometrijski stilizovanih oblika. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.1952. Beograd, Galerija ULUS-a;1955. Beograd, Galerija, Uzun Mirkova 1; Novi Sad, Tribina mladih; Zagreb, Galerija ULUH, LIKUM-ov salon;1956. Pariz, Galerie Cours d, Ingres;1957. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva; Beograd, Dom kulture zapadni Vračar (Slobodan i Slavoljub Bogojević);1958, Beograd, Atelje 212, grafit i bronza;1959. Beograd, Galerija Muzeja primenjenih umetnosti; Beograd, Radnički univerziet – izložbena galerija; Skoplje, Radnički univerzitet; 1961. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva, akvarel, skulptura;1962. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva,1964. Niš, Izložbeni paviljon Tvrđava,1965. Beograd, Salon moderne galerije; Beograd, Salon Muzeja savremene umetnosti;1966. Štip, Radnički univerzitet,1969. Novi Sad, Mali likovni salon, crteži;1971. Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva, „ Vaša okna“ ; Sombor, Umetnička galerija kulturno-propagandnog centra; Beograd, Umetnička galerija KPC; Štip, Radnički univerzitet „ Vančo Prče“ ; Rijeka, Galerija Doma JNA, Venecija, Centro d, Arte S. Vidal; Venecija, Centro d, Arte San Angelo; Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva, „ Moj akvarijum“ .1975. Amsterdam, Izložbena sala turističke organizacije; Herceg Novi, Galerija „ Josip Bepo Benković“ ; Rim, Galerija Numero Di Fiona Vigo;1976. Atina, Kulturni centar Antinon; Rim, Numero Di Fiona Vigo;1983. Zemun, Scena Narodnog pozorišta;1986, Obrenovac, Dom kulture i sportova; 1988, Beograd, Kalerija Kulturnog centra, „ Nepoznati Slava“ .I nagrada za plakat, Beograd (1947. i 1949. );Zlatna plaketa ULUS-a (1960);Otkupna nagrada Turističkog saveza Beograda na izložbi „ ULUS 66“ , Beograd (1966);Otkupna nagrada „ Cvetna Skadarlija“ , Beograd (1968).

Odlično stanje Pavle Vasić Ješa Denegri ... Velizar Mihić-Vasa Tomislav Kauzlarić Dušan Otašević Bora Iljovski Olja Ivanjicki Bogdan Kršić ... Radomir Damnjanović Damnjan Zoran Radović elektronski ornamentograf Tekst o izložbi https://arhiva.zaum.mk/wp-content/uploads/2017/11/1971_01_01_Kriticari_su_izabrali_1970.pdf Radomir Damnjanović Damnjan (Mostar, 10. decembar 1935), je srpski slikar i konceptualni umetnik. Živi i radi u Beogradu i Milanu. Biografija[uredi | uredi izvor] Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1957, a postdiplomske studije 1959. godine. Prvi put je samostalno izlagao u Beogradu 1958. godine, a na mnogobrojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu učestvuje od 1959. Izlagao je na Dokumentima u Kaselu (1964), bijenalima u Sao Paolu (1963), Veneciji (1966, 1976), Tokiju (1967) i Bratislavi (1968). Kao Fulbrajtov stipendista boravio je u Los Anđelesu i Njujorku 1971 — 1972. Od 1974. godine živi u Milanu. Umetnost[uredi | uredi izvor] Bavi se slikarstvom, crtežom, grafikom, fotografijom, filmom videom i performansom. Tokom šezdesetih, na početku karijere, Damnjan se bavio slikarstvom simboličkih, apstraktnih i minimalnih karakteritika. Od sedamdesetih koristi se novim medijima - videom, fotografijom i performansom, dok se u slikarstvu približio njegovoj analitičkoj struji. Na prelazu u devetu deceniju prošlog veka Damnjan se tematski okreće `mrtvoj prirodi` i `(auto)portretu` koje realizuje kao podne ili zidne instalacije islikane u duhu postmoderne citatnosti `novog poentilizma`. Samostalne izložbe (izbor)[uredi | uredi izvor] 1958. Galerija Grafičkog kolektiva, Beograd 1962. Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd, Studio G, Salon Šira, Zagreb 1966. Galerija Suvremene umjetnosti, Zagreb 1967. Galerie Obere Zäune, Cirih 1968. Galerie im Zimmertheater, Tübingen 1969. Mala galerija, Ljubljana 1970. Salon na Muzejot na sovremena umetnost, Skoplje, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd, Galerija Suvremene umjetnosti, Zagreb 1973. Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd 1974. Galerija Studentskog centra, Zagreb, Studio Carla Ortelli, Milano 1975. Galleria Multhipla, Milano, Salon Muzeja savremene umetnosi, Beograd 1976. Galleria Stefanoni, Leko 1977. Studio 16/e, Torino, Galleria Civica, Modena, Galleria Performing Arts Center, Genova, Galerija Nova, Zagreb 1978. Galleria Pilota, Milano 1979. Galleria Gastaldelli, Milano, Kunsthalle, Tübingen 1981. Galerija Suvremene umjetnosti, Zagreb 1982. Art Gallery, Milano 1985. Galerie Ingrid Dacić, Tübingen 1986. Muzej savremene umetnosti, retrospektivna izložba, Beograd 1987. Moderna galerija, Ljubljana, Muzej na sovremenata umetnost, Skoplje 1992. Galerija Studentskog kulurnog centra, Beograd 1996. Fondanzione Mudima, Milano 1997. Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd, Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko, Novi Sad 1999. Galerie Peter Lindner, Vienna 2006. Federico Bianchi Contemporary Art, Leko Akcije[uredi | uredi izvor] 1965. Prelivanje reke Save, Beograd 1974. Besplatno umetničko delo, Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd, Dezinformacije, Bioskop Balka, Zagreb 1989. Plamena Piramida, Stazione di Lambrate, Milano, Piramida od kupusa, Hotel Esplanada, soba 321, Zagreb 1993. Natura morta, Fondazione Mudima, Milano 1995. Velika piramida od kupusa, Galerija Kuća Anker, Beograd Performansi[uredi | uredi izvor] 1973. Čovek od novina ili mogućnost komunikacije, 12 min. Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd 1975. Identitet - destrukcija knjiga, Marksa, Hegela i Biblije, 25 min. Trigon `75, Grac 1976. Večera sa Terijem Doksejem iz Londona, 30 min. Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd 1978. Od rada ka stvaralaštvu, 25 min, Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd, Od rada ka stvaralaštvu, 30 min. Galerija Suvremene umjetnosti, Zagreb 1979. Od rada ka stvaralaštvu (varijanta II), 30 min. Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd, Dal lavora allacreatività, 25 min. Studio 16/e, Torino 1982. Grande natura morta, 25 min. Il Festival Internazionale d`arte video, Lokarno, From Work to Creativeness, The 4th Biennial of Sydney, Vision in Disbelief, Sydney 1986. Velika mrtva priroda, Aprilski susreti, Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd 1996. Chattanooga-choo choo i Velika beogradska mrtva priroda, Die Weise stadt, Museum Modern Kunst Stiftung Ludwig, Vienna 1997. Zapis jednog portreta - Ješa Denegri, Galerija Zvono, Beograd Filmovi[uredi | uredi izvor] 1973. Čovek iz novina, 8 mm, c/b, 3 min. 1974. Bandiera, super 8 mm, color, sound, 11 min., Per il Futuro, super 8 mm, color, 10 min. Video radovi[uredi | uredi izvor] 1975. Identitet - destrukcija knjiga Marksa, Hegela i Biblije, c/b, 20 min. pal, zvuk, Trigon `75, Grac 1976. Svakodnevni ritual pijenja kafe, 30 min, c/b, 3/4 inča, pal, zvuk, Čitanje istog teksta, c/b, 20 min, 3/4 inča, pal, zvuk, Čitanje Marksa, Hegela i Biblije uz svetlost šibice, c/b, 30 min, 3/4 inča, pal, zvuk, Mrlja u prostoru ili položaj jedinke u društvu, c/b, 30 min, 3/4 inča, pal, zvuk, Tibingen 1977. Kretanje kao opšta potreba, 26 min, c/b, 3/4 inča, pal, zvuk, Revolucija kao igra manjine, 17 min, c/b, pal, zvuk, Tibingen 1982. Velika mrtva priroda, 25 min, boja, 3/4 inča, pal, zvuk, Lokarno 1983. Metaphysical Duchamp, Video D.C. 83, Ljubljana Literatura (izbor)[uredi | uredi izvor] Miodrag B. Protić, Najmlađi, Savremenici II, Nolit, Beograd, 1964, pp. 269-277 Matko Meštrović, Jedan pogled u jugoslovensko slikarstvo poslednjeg decenija, Od pojedinačnog ka općem, Mladost, Zagreb, 1967, pp. 131-141 Aleksa Čelebonović, Savremeno slikarstvo u Jugoslaviji, Jugoslavija, Beograd, 1965, pp. 45 Miodrag B. Protić, Srpsko slikarstvo HH veka, Nolit, Beograd, 1970, pp. 518-522 Gillo Dorfles, Ultime Tendenze nell`arte d`oggi, Feltrinelli, Milano, 1973, s. 149 Achille Bonito Oliva, Europa - America, The different Avantgardes, Decco Press, Milano, 1976, s. 126 Gillo Dorfles, La body art, L`arte moderna, Fratelli Fabbri, Milano, 1977, s. 225 Ješa Denegri, 10 Years Styring Autumn, Paul Kaufman, Grac, 1978, c. 171 Radomir Damnjan, Niente di superfluo nello spirito, Edicija Dacić, Tübingen, 1978 Rafel Tous i Giner, Metrònom, Libres d`Artista/Artist`s Books, Berlin, Barselona, 1981, s. 194 Lazar Trifunović, Apstraktno slikarstvo u Srbiji, Od impresionizma do enformela, Nolit, 1982, pp. 33-34 Miodrag B. Protić, Slikarstvo i vajarstvo HH veka, Istorija srpske kulture, Porthil, 1995 Ješa Denegri, Pedesete: teme srpske umetnosti, Damnjan do 1960, Svetovi, Novi Sad, 1993, pp. 227-231 Ješa Denegri: Šezdesete: teme srpske umetnosti, Od znaka do čiste forme: Damnjan između 1960-1970, Svetovi, Novi Sad, 1995, pp. 113-124 Ješa Denegri: Sedamdesete: teme srpske umetnosti, Damnjan u novoj umetnosti edamdesetih, Svetovi, Novi Sad, 1996, pp. 56-65 Ješa Denegri: Osamdesete: teme srpske umetnosti, Damnjan u osamdesetim godinama, Svetovi, Novi Sad, 1997, pp. 46-50 Ješa Denegri: Devedesete: teme srpske umetnosti, Damnjan na beogradskoj umetničkoj sceni devedesetih, Svetovi, Novi Sad, 1999, pp. 154-158 Ješa Denegri, Opstanak umetnosti u vremenu krize, Cicero, Beograd, 2004, pp. 112-115 Ješa Denegri, Razlozi za drugu liniju: za novu umetnost sedamdesetih, Marinko Sudac i Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2007 Aleksandar M. Đurić, Pogledi, Clio, Beograd, 2008 Lidija Merenik, Umetnost i vlast. Srpsko slikarstvo 1945-1968, pp. 114-116, Vujičić Kolekcija, Univerzitet umetnosti, Filozofski fakultet, Beograd, 2010 Nagrade[uredi | uredi izvor] 1963. Nagrada „Vanda Svevo“, 7. Bijenale u Sao Paolu, Sao Paolo 1964. Nagrada „Nadežda Petrović“, III Memorijal „Nadežda Petrović“, Čačak, Oktobarska nagrada grada Beograda, Beograd 1965. Nagrada I Anala mladih, Beograd 1967. I nagrada, III Trijenala likovnih umetnosti, Beograd, Otkupna nagrada Muzeja savremene umetnosi sa III Trijenala likovnih umetnosti, Beograd 1968. I nagrada, Salon Blu, Zadar, I nagrada, Internacionalni bijenale „Danubius `68“, Bratislava 1981. Il Festival di arte video, Arte Video in Europa, Lokarno 1986. I nagrada, Memorijal „Nadežda Petrović“, Čačak 2011 Nagrada Sava Šumanović, Novi Sad Izvori[uredi | uredi izvor] Dokumentacija Muzeja savremene umetnosti, Beograd Mala enciklopedija, Prosveta, Beograd, 1968, 1978 Likovna enciklopedija Jugoslavije, pp. 292, Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža“, Zagreb, 1984 Radomir Damnjanović Damnjan, monografija, Vujičić kolekcija, Beograd. 2010. ISBN 978-86-87869-03-5.. Avangarda neoavangarda srpska umetnost xx veka

Fon, Kostolačka – trosoban stan 79 m2 Beograd, prodaja, stan, Voždovac. Uknjižen, funkcionalan trosoban / dve celine/ stan u kući iz 1968 god. bez lifta. U niskom prizemlju je garsonjera sa wc-om od 20 m2. Na visokom prizemlju posebnim stepeništem se ide u dvosoban stan koji ima predsoblje, kupatilo, kuhinju i trpezariju, dve sobe i terasu. Spratna visina u stanu je 260 cm a u garsonjeri 240 cm. Grejanje na struju, gas do kuće. Stan je sunčan i svetao, orijentisan pravcem istok - zapad. U dvorištu ispred kuće je mala ostava i parking mesto ovog stana. Stan je brzo useljiv, uknjižen je kao trosoban stan od 79 m2. Na dogovorenu cenu Kupac plaća agencijsku proviziju 2%.

RETKO! odlično očuvan časopis Student, list beogradskih studenata 1968! akciono-politički program druže tito ko stoji iza izjava mnogih radnih kolektiva studentska komuna izjava Dušana Matića upad milicionera u likovnu akademiju KORAČNICA CRVENOG (posvećeno Vladimiru Majakovskom) - Miroljub Todorović!!! Pedesete i šezdesete U novoformiranoj državi SFR Jugoslaviji (prethodno FNRJ) Student je krenuo iz pozicije svog predratnog konkurenta tj. postao je finansiran od države. Izdavač je tada, pa sve do raspada jednopartijskog sistema, bila Konferencija Saveza socijalističke omladine Srbije. Bez obzira na čvrsto partijsko vođstvo države, Student je i u ovim godinama uspeo da održi kritizerski duh. U zemlji jednopartijskog političkog sistema omladinska štampa je bila jedan od retkih medija koji je mogla da sa relativnom slobodom kritikuje stanje u zemlji i političko vođstvo. Ova će činjenica naročito doći do izražaja u događajima iz 1968. godine. Urednici iz tog vremena bili su: Josip Franić, Aleksandar Nenadović, Milan Vukos, Muharem Pervić, Gojko Miletić, Mirko Miloradović, Đoko Stojčić, Špiro Galović, Rade Kuzmanović, Đorđe Vuković, Nebojša Dragosavac. Šezdeset osma (1968) Buđenje studentskog pokreta širom Evrope nije zaobišlo tadašnju Jugoslaviju. Studentski protesti u Beogradu bili su prvi protesti bilo kog tipa nakon Drugog svetskog rata. Ovaj događaj pratio je i porast opšteg interesovanja za studentsku štampu. Student je u tim danima izlazio dnevno i bivao zabranjivan. Časopis je tada zabeležio rekordan tiraž od 80.000 primeraka. Kraj protesta obeležen je na naslovnoj strani Studenta velikom crnom tačkom. Студент је студентски часопис Београдског универзитета који издаје Савез студената Београда. Први број Студента изашао је 15. марта 1937. године. Покретач листа био је Иво Лола Рибар. Међу уредницима Студента налазе се следећа имена: Душан Макавејев, Драган Амброзић, Слободан Вуксановић, Милорад Вучелић... Историјат Предратни период (1937—1940)[уреди] Часопис Студент је почео са радом у предратном Београду, као аутентични левичарски омладински лист. Редакција је формирана у замајцу студентског самоорганизовања. У годинама које су претходиле оформљене су и Здравствено потпорно удружење студената, Студентска задруга... Већ од самог почетка Студент су пратиле цензура и забране. Према тврдњама Богдана Пешића, првог уредника листа, често су цензори тј. припадници полиције чекали у самим штампаријама не би ли одмах по изласку из штампарске пресе запленили часопис. У тим првим годинама Студента, органи тадашње државе Краљевине Југославије оформили су „Студентски Гласник“, као конкурентни лист Студенту. Педесете и шездесете У новоформираној држави СФР Југославији (претходно ФНРЈ) Студент је кренуо из позиције свог предратног конкурента тј. постао је финансиран од државе. Издавач је тада, па све до распада једнопартијског система, била Конференција Савеза социјалистичке омладине Србије. Без обзира на чврсто партијско вођство државе, Студент је и у овим годинама успео да одржи критизерски дух. У земљи једнопартијског политичког система омладинска штампа је била један од ретких медија који је могла да са релативном слободом критикује стање у земљи и политичко вођство. Ова ће чињеница нарочито доћи до изражаја у догађајима из 1968. године. Уредници из тог времена били су: Јосип Франић, Александар Ненадовић, Милан Вукос, Мухарем Первић, Гојко Милетић, Мирко Милорадовић, Ђоко Стојчић, Шпиро Галовић, Раде Кузмановић, Ђорђе Вуковић, Небојша Драгосавац. Шездесет осма (1968) Буђење студентског покрета широм Европе није заобишло тадашњу Југославију. Студентски протести у Београду били су први протести било ког типа након Другог светског рата. Овај догађај пратио је и пораст општег интересовања за студентску штампу. Студент је у тим данима излазио дневно и бивао забрањиван. Часопис је тада забележио рекордан тираж од 80.000 примерака. Крај протеста обележен је на насловној страни Студента великом црном тачком. Седамдесете и осамдесете Паралелно са растом популарности Студента, широм читаве СФРЈ омладинска гласила су у овом периоду „доживела процват“. Поред Студента, међу најпопуларнијим листовима овог типа били су и београдски „Видици“, словеначка „Младина“ и хрватски „Полет“. Уставне промене, смрт Јосипа Броза и „Нови талас“ у музици створили су већи тематски простор за рад ових листова. Иако је и у овом годинама Студент бивао забрањиван, сваки број је неприкривено критиковао лицемерство и непринципијелности тадашњег социјалистичког друштва. Деведесете Двоброј - март 1991. Увођење вишепартијског система у Србију обележено је распадом дотадашње земље. Иако пред налетом националне еуфорије, Студент се у првим годинама деведесетих није много променио. Осим формата, све остало је било неизмењено. Други рекордни тираж лист је забележио током демонстрација 9. марта 1991. године и мерио се у десетинама хиљада примерака. Однос редакције према владајућој Социјалистичкој партији Србије и узурпација ССБ-а (и садашњег званичног издавача листа) од стране партијских структура, резултовао је сменом целе редакције. У годинама које следе, Студент је постао гласник СПС-а, што је трајало све до 5. октобра 2000. године. Од Петог октобра до данас Са променом политичког вођства у Србији дошло је и до промена у уређивачкој политици. Студент је у првим годинама XXI века и даље једини универзитетски лист на Београдском универзитету. Поред академских питања бави се друштвом, културом и спортом. Издавач је Савез студената Београда, највећа студентска организација овог типа на просторима бивше југославије. Од новембра 2006. године, Студент је део Student Press In Europe (SPINE). tags: avangarda nadrealizam signalizam dušan matić komunizam revolucija studentski protesti 68 delo vidici miroljub todorović koračnica crvenog vuk stambolić josip broz tito studentski protesti `68 1968 student protests europe yugoslavia serbia belgrade avant-garde neo-avant-garde ...

Prodajem Stan-Apartman, Karaburma, Beograd Grad Vrsta: Prodajem Stan-Apartman Područje: Palilula Lokacija: Karaburma Cena: €110.000 Godina Gradnje: 1968 Spavaćih Soba: 2 Kupatila: 1 Stambena Površina: 52 m2 Klima Uređaj Čuvajte se prevara: NE vršite IBAN uplate Opis: uknjizen stan vlasnik 1/1,stara gradnja,pvc stolarija u stanu,stan je 52 stambeni deo i terasa oko 4 kvadrata korisna povrsina,interfon,video nadzor u zgradi,uradjena izolacija na fasadi Oglasio: Ivica Upozorenje: Račun nije verificiran. Telefon: 0612615602 Kontaktiraj Oglašivača Oglas Broj: 3236295 Postavljeno: 10 Mar, 2024 Zadnja Promena: 13 Mar, 2024 Tags: Nekretnine Karaburma | Prodaja Stanova Karaburma | Nekretnine Palilula | Prodaja Stanova Palilula | Nekretnine Beograd | Prodaja Stanova Beograd | Apartmani Palilula Privatni Smještaj | Apartmani Beograd Privatni Smještaj

RETKO jako dobro očuvano kao na slikama na naslovnoj Vladimir Majakovski sadrži: Bogdan Bogdanović - Snažno osećanje elementarne čovečanske pravde Mihailo Đurić - Svet ne mora biti tako rđav kako jeste Milovan Mića Danojlić - Odgovor ... Student je studentski časopis Beogradskog univerziteta koji izdaje Savez studenata Beograda. Prvi broj Studenta izašao je 15. marta 1937. godine. Pokretač lista bio je Ivo Lola Ribar. Među urednicima Studenta nalaze se sledeća imena: Dušan Makavejev, Dragan Ambrozić, Slobodan Vuksanović, Milorad Vučelić... Časopis Student je počeo sa radom u predratnom Beogradu, kao autentični levičarski omladinski list. Redakcija je formirana u zamajcu studentskog samoorganizovanja. U godinama koje su prethodile oformljene su i Zdravstveno potporno udruženje studenata, Studentska zadruga... Već od samog početka Student su pratile cenzura i zabrane. Prema tvrdnjama Bogdana Pešića, prvog urednika lista, često su cenzori tj. pripadnici policije čekali u samim štamparijama ne bi li odmah po izlasku iz štamparske prese zaplenili časopis. U tim prvim godinama Studenta, organi tadašnje države Kraljevine Jugoslavije oformili su „Studentski Glasnik“, kao konkurentni list Studentu. Pedesete i šezdesete U novoformiranoj državi SFR Jugoslaviji (prethodno FNRJ) Student je krenuo iz pozicije svog predratnog konkurenta tj. postao je finansiran od države. Izdavač je tada, pa sve do raspada jednopartijskog sistema, bila Konferencija Saveza socijalističke omladine Srbije. Bez obzira na čvrsto partijsko vođstvo države, Student je i u ovim godinama uspeo da održi kritizerski duh. U zemlji jednopartijskog političkog sistema omladinska štampa je bila jedan od retkih medija koji je mogla da sa relativnom slobodom kritikuje stanje u zemlji i političko vođstvo. Ova će činjenica naročito doći do izražaja u događajima iz 1968. godine. Urednici iz tog vremena bili su: Josip Franić, Aleksandar Nenadović, Milan Vukos, Muharem Pervić, Gojko Miletić, Mirko Miloradović, Đoko Stojčić, Špiro Galović, Rade Kuzmanović, Đorđe Vuković, Nebojša Dragosavac. Šezdeset osma (1968) Buđenje studentskog pokreta širom Evrope nije zaobišlo tadašnju Jugoslaviju. Studentski protesti u Beogradu bili su prvi protesti bilo kog tipa nakon Drugog svetskog rata. Ovaj događaj pratio je i porast opšteg interesovanja za studentsku štampu. Student je u tim danima izlazio dnevno i bivao zabranjivan. Časopis je tada zabeležio rekordan tiraž od 80.000 primeraka. Kraj protesta obeležen je na naslovnoj strani Studenta velikom crnom tačkom. Sedamdesete i osamdesete Paralelno sa rastom popularnosti Studenta, širom čitave SFRJ omladinska glasila su u ovom periodu „doživela procvat“. Pored Studenta, među najpopularnijim listovima ovog tipa bili su i beogradski „Vidici“, slovenačka „Mladina“ i hrvatski „Polet“. Ustavne promene, smrt Josipa Broza i „Novi talas“ u muzici stvorili su veći tematski prostor za rad ovih listova. Iako je i u ovom godinama Student bivao zabranjivan, svaki broj je neprikriveno kritikovao licemerstvo i neprincipijelnosti tadašnjeg socijalističkog društva. Devedesete Dvobroj - mart 1991. Uvođenje višepartijskog sistema u Srbiju obeleženo je raspadom dotadašnje zemlje. Iako pred naletom nacionalne euforije, Student se u prvim godinama devedesetih nije mnogo promenio. Osim formata, sve ostalo je bilo neizmenjeno. Drugi rekordni tiraž list je zabeležio tokom demonstracija 9. marta 1991. godine i merio se u desetinama hiljada primeraka. Odnos redakcije prema vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije i uzurpacija SSB-a (i sadašnjeg zvaničnog izdavača lista) od strane partijskih struktura, rezultovao je smenom cele redakcije. U godinama koje slede, Student je postao glasnik SPS-a, što je trajalo sve do 5. oktobra 2000. godine. Od Petog oktobra do danas Sa promenom političkog vođstva u Srbiji došlo je i do promena u uređivačkoj politici. Student je u prvim godinama XXI veka i dalje jedini univerzitetski list na Beogradskom univerzitetu. Pored akademskih pitanja bavi se društvom, kulturom i sportom. Izdavač je Savez studenata Beograda, najveća studentska organizacija ovog tipa na prostorima bivše jugoslavije. Od novembra 2006. godine, Student je deo Student Press In Europe (SPINE). časopis Student, list beogradskih studenata 1968 tags: avangarda nadrealizam signalizam dušan matić komunizam revolucija studentski protesti 68 delo vidici miroljub todorović koračnica crvenog vuk stambolić josip broz tito studentski protesti `68 1968 student protests europe yugoslavia serbia belgrade avant-garde neo-avant-garde bogdan bogdanović ...

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Potpis na predlistu. Izdavač: Prosveta - Beograd, 1968. god. Broširan povez, 19X17 cm. 46 str. Bogdan Čiplić (Novi Bečej, 2. 11. 1910, Austrougarska – Beograd, 23. 4. 1989, SFRJ) bio je srpski književnik, prevodilac, pesnik, pozorišni i književni kritičar, dramski pisac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta. Rođen je u Novom Bečeju 1910, u vreme Austro-ugarskog carstva, ali ga životne staze vode kroz Sombor, Srbobran, Kikindu, Suboticu, Beograd, Novi Sad itd. Diplomirao je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je od novembra 1934. do februara 1935. radio kao asistent na etnološkoj katedri. Kao student bio je beogradski dopisnik subotičkog i novosadskog „Jugoslovenskog dnevnika“, a po završetku studija 1935. prihvatio je mesto profesora u srpsko-hrvatskim odeljenjima gimnazije i učiteljske škole u Temišvaru, odakle je slao dopise „Politici“, izdavao književni almanah „Život“ i uređivao istoimeni časopis, koji je vojna cenzura zabranila posle prvog dvobroja (1936). Kraće vreme bio je profesor gimnazije u Velikoj Kikindi. Kao etnolog, inspirisan je običajima i tradicijom svog naroda, koju prenosi i u svoja dela, pre svega inspirisan duhom Banata, vojvođanskom ravnicom, vojvođanskim mentalitetom, anahronim jezikom, životima običnih ljudi, ali i značajnih ličnosti kao što je Đura Jakšić, čiji je život prikazao kroz romansiranu biografiju u istoimenom romanu. Čiplić dolazi u Novi Sad 1937. godine, od kada je intenzivno sarađivao sa Letopisom Matice srpske, pisao pozorišne i književne kritike za dnevnik Dan. Okupljajući značajne pisce tog perioda, među kojima je bio i Aleksandar Tišma, objavio je dve sveske Vojvođanskog zbornika. Od 1944. godine je radio i kao gimnazijski profesor u Novom Sadu. Nakon godinu dana, 1945. godine, tj. neposredno nakon Drugog svetskog rata, najpre je preuzeo funkciju sekretara, lektora, potom i dramaturga Srpskog narodnog pozorišta, a u časopisu Slobodna Vojvodina, uređivao je kulturnu rubriku i pisao pozorišnu kritiku. U Srpskom narodnom pozorištu obavljaće funkciju upravnika od 1947. do 1949. godine, kada će biti ponovo ustanovljena opera, a takođe i konsolidovan dramski ansambl, posle masovnog odlaska eminentnih glumaca u novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu. 1952. godine je pokrenuo književne novine pod imenom Stražilovo, koje je izdavao godinu dana, da bi potom 1953/54. prihvatio uređivanje Naše scene. Od 1956. do 1964. bio je zaposlen kao lektor i urednik beogradskih Večernjih novosti, a poslednje godine života proveo je kao slobodan umetnik. Objavio je više od pedeset knjiga od kojih, preko dvadeset knjiga pesama i devet romana, a njegova dramska dela su izvođena na sceni SNP-a, od kojih je drama Uspomena na Sorento (1940) bila samo jednom premijerno izvedena, a potom zabranjena. Za roman Na veliko i na malo, nagrađen je nagradom Vlade NR Srbije (1946), dok je njegova drama Koncert za dve violine osvojila drugu nagradu na konkursu za dramu u Novom Sadu 1952. godine. Zmajevu nagradu Matice srpske dobio je za zbirku poezije Slatko pravoslavlje (1968), koja je takođe uvrštena u izabrana dela 2021, pored zbirki poezije Poljana i Divlje jato. Gordana Svilengaćin u predgovoru novom izdanju Čiplićeve poezije naziva Čiplića „dobroćudnim pesnikom ravnice“, dok ga je Draško Ređep, koji je 2003. godine priredio „Antologiju Čiplić“, nazvao „poslednjim bardom Vojvodine stare.“ Izabrana Čiplićeva dela u šest tomova objavljena su u suizdavaštvu Banatskog kulturnog centra i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”.

Dragoljub R. Aćimović - Evropska pisma u Južnoafrickoj republici, 1968. godine primerak br. 9 (od ukupno 100 štampanih) sa posvetom autora Dragoljub R. Aćimović (1914. – 1986) bio je talentovani pisac, novinar, filmski kritičar i izdavač, koji je još pre II Sv.rata objavio knjigu filmskih kritika ,,Za sedmu umetnost” i jednu zbirku pesama pod pseudonimom. Zbog političkih prilika i on se kao emigrant obreo u Parizu i 1952. godine počeo prepisku sa Crnjanskim a naredne godine se i susreo sa njim i u Parizu mu štampao knjigu ,,Odabrani stihovi”, a potom se odselio u Johanesburg gde je osnovao izdavačku kuću. Godine 1961. odlazi u London u posetu Crnjanskom, i već naredne godine ,,Lament nad Beogradom” objavljen je na srpskom jeziku u Johanesburgu. Na osnovu tih susreta Aćimović je napisao i stotinak stranica memoarske proze i tako je nastala knjiga ,,Sa Crnjanskim u Londonu” . Iako najpoznatiji kao prijatelj i izdavač kultnih knjiga M. Crnjanskog (u najtežim, emigrantskim danima) Aćimovic je vrlo interesantan i kao autor. Istaknuta dela su mu zbirke poezije „Saglasja“ (1960), „Pevanija i dopev“ (1963), „Vreme prošlo-sadašnje“ (1971) i „The weary dreams. Poems“ (1973), zbirka pripovedaka „Tužno-veselo“ (1969), publicistička dela „Evropska pisma“ (1968) i „Pola veka balkanske politike“ (1980), kao i prevod sa latinskog jezika knjige „Progonstvo Ovidija“ Publija Nazona Ovidija (1977)...

Dusan MISKOVIC (Aleksinac, 11. 11. 1915 - Beograd, 1993) Beograd, 1967 ulje na kartonu 30 x 38 cm plus ram signatura dole desno, zapis dole levo Original ram iz perioda. Fotoatest. Душан Мишковић је преживео све промене у сликарству и слободно изабрао онај свет уметности за који се определио од младости. Душан Мишковић - сликар (1915 - 1993) Биографија Душан Мишковић, сликар, родио се у Алексинцу 29. октобра 1915. године. Основну школу завршио је у Пироту, а гимназију и трговачку академију у Београду. Уметничку школу у Београду похађао је од 1935. до 1939. године код професора Бете Вукановић, Ивана Радовића, Љубе Ивановића и Николе Бешевића. У ликовном животу Београда присутан је од 1938. године. Излагао је на пролећним и јесењим изложбама југословенских уметника у Уметницком павиљону Цвијета Зузорић 1938, 1939. и 1940. године. После II светског рата, у периоду од 1948. до 1955. године Мишковић живи у Нишу, где оснива Школу примењених уметности у којој је радио као директор и предавач. 1955. године прелази у Београд , где живи и ради све до своје смрти 1993. године. У послератном периоду његово бављење сликарством добија пун интензитет. Излаже на многобројним излжбама у Беогарду и другим градовима Југославије. Учествује на изложбама УЛУС-а, Октобарском салону, изложбама ЛАДЕ, Изложби југословенског портрета, као и на изложбама атељеа АРС и на другим ликовним смотрама. У иностранству је излагао у Риму, Напуљу и Фиренци где на међународној изложби 1970. године добија златну медаљу за сликарство овог града. Излагао је и у Немачкој, Америци и Канади. Радови Душана Мишковића налазе се у Музеју савремене уметности у Београду, Народном музеју у Београду, Музеју града Београда, Музеју града Земуна, Народном музеју Ниша, Народном музеју Смедеревске Паланке, Завичајном музеју Алексинца и бројним установама и приватним колекцијама. У иностранству његови радови се налазе у Равени, Венецији, Минхену, Паризу и Вашингтону. Мишљења Професор др. Павле Васић, 1978: Душан Мишковић је преживео све промене у сликарству и слободно изабрао онај свет уметности за који се определио од младости. То су традиционални мотиви сликарства, интима и тиха зрачења бића и ствари везаних за наш круг, нас свакодневни живот, једном речју, уобичајене теме које до сада нису престале да буду занимљиве. Уметност је једна, али има хиљаду видова. Према томе, сликару је слободно да изабере пут који му највише одговара. У том оквиру Мишковић је развио своје уобичајене особине, аналитички колористички однос према свету, према пределу, стварима или човеку; непосредан без усиљавања да изгледа нешто друго него што јесте и што је био. Тај континуитет развоја и пута трпео је једва веће промена. Оне су се огледале махом у наглашавању фактуре, која је постала главни циљ апстрактном сликарству, па није мимоисла ни Мишковића у свом тријумфалном походу. Мишковић је остао везан за природу, присно и нераздвојно, до садасње изложбе... Срето Бошњак, ликовни критичар, 1978: Мајстор боје и атмосфере Сликар Душан Мишковић се формирао у духу оног интимистичко-поетског концепта који је карактерисао српску ликовну уметност с краја четврте деценије и у том духу оставио је неколико упечатљивих дела која, без обзира на младост уметника, сведоче о зрелости стваралачке свести и у исто време о њеној отворености за нове могућности. Инспирисан природом, њеним духом и њеним лепотама, он слику третира као изазов страсти и лепоте материје: полази од виђеног, али још више од доживљеног, стварајући префињене композиције и хроматске оркестрације. Облик није само визуелна чињница која се ослања на препознавање објективно постојећег, већ пре свега извориште слободне интерпретације доживљаја. Такав је и у пејзажима и миртвим природама, сличан је и у портрету, али оно што је битно за овај сликарски концепт, то је процес који боју, као средство израза, трансформише из визуелне у лирску духовну чињеницу. И по томе је Мишковић модеран сликар, без обзира на његово свесно ослањање на традицију. Паралелно са уљима, Мишковић стално, много и зналачки, из године у годину све зрелије, црта, све мање се ослањајући на објективне визуелне податке, а све више на свој унутрашњи свет, сан и подсвест; дух легенди и народног предања отварају нове димензије и у његовом цртежу и у његовој слици; у првом плану су пластичне вредности, светлост и боја, и облик који заједно чине нераскидиву целину. Светлост је услов дефинисања облика, али и више од тога - она је носилац лирске атмосфере слике, њено лице и њена душа. Боја, топла и зрела, покаткад пригушена, а покаткад звонка и отворена, час у густим наносима, час у танким лазурама, гради ону фину хармонијску целовитост сваког платна, пуно топлине и неког наглашеног јединства. др. Станислав Живковић, историчар уметности, 1978: ... Небо, тишина и простор јесу при том три основна садржаја која испуњавају завучене кутке обојене патином; простори који служе као сцена за одвијање медитација о суштинским питањима живота и смрти. На неки начин, Мишковић се у тој синтези још једном сећа неизбрисивог сусрета са сликарством Делакроа, па је тако један стваралачки круг затворен. Међутим, оно битно опредељење сликара, који уједно представља и његов највећи квалитет, јесте истанчано колористичко осећање, схватање да је слика - бојом испуњена површина. Без обзира што Мишковић, у зависности од мотива и тренутног расположења, мења повремено гаму, више или мање деформише цртеж и растаче форму, његова основна концентрација увек остаје на музикалној транспозицији мотива, на склапању акорда оплемењеног звука. У богатој оркестрацији најчесће доминирају посивели зелени, плави и црвени тонови, у комплементарном сазвучју са оптимистички ведрим окерима, или драматичним тамно-љубичастим, готово црним мрљама. Ипак, његова платна нису драматични сукоби маса, егзалтиране ескплозије нити фанфаре, већ деликатна колористичка ткања, чија је заједничка ознака одређена сиво-сребрнаста, помало опора гама. Сликарско дело Душана Мишковића још није завршено. Али већ сада можемо закључити да оно по свом интимистичком карактеру, као и по свом искључивом интересу за лапоту сликарске материје, несумњиво припада кругу традиционалне. београдске школе Самосталне изложбе 1947. Соко Бања - Дом културе 1954. Алексинац - Дом културе 1954. Алексинац - Алексиначки рудници 1955. Београд - Клуб ССРЊ, Вождовац 1957.Београд - Галерија УЛУС 1958. Београд - Галерија `Наш дом` 1959. Београд - Галерија УЛУС 1959. Земун - Галерија Земун 1965. Београд - Галерија УЛУС 1971. Београд - Галерија УЛУС 1972. Београд - Галерија УЛУС 1973. Београд - Галерија УЛУС 1975. Земун - Галерија Дома ваздухопловства 1977. Смедеревска Паланка - Галерија `Абрашевић` 1978. Смедеревска Паланка - Народни музеј 1978. Београд - Културни центар 1996. Смедеревска Паланка, Народни музеј Колективне изложбе 1939. Београд - Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић” - Јесења изложба београдских уметника 1940. Београд - Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић” - Пролећна изложба југословенских уметника 1947-1955. Ниш - Друштво ликовних уметника Ниша 1956. Београд - редовне изложбе УЛУС-а 1966. Скопље - Међународна изложба солидарности 1967. Београд - Дом ЈНА 1968. Београд - Културни центар - Уметници Београда Фиренци 1968-1970. Фиренца (Италија) - Међународна изложба “Санта Цроце” 1969. Пистоиа (Италија) - Први бијенале акварела 1975. Београд - 30 година УЛУС-а 1975. Сомбор - Тријенале савременог цртежа 1976. Београд - Октобарски салон 1976. Београд - Културни центар, Београд као инспирација ликовних уметника 1976. Штутгарт - Келн (Немачка), - Београдски уметници 1977. Њујорк - Бостон (САД и Канада) - Атеље АРС 1978. Сомбор - Тријенале савременог цртежа 1987. Београд - САНУ - Уметничка школа у Београду (1919-1939) 1988. Београд - Народни музеј - Тековине (уметничка збирка слика Народног музеја у Смедеревској Паланци 1993. Сремски Карловци - Изложба “Ладе” 1995. Београд - Народни музеј, Поглед у прошлост (1904-1994) 1995. Врњачка Бања - Замак културе, Акварел у Србији (1900-1950) 1996. Чачак - Уметничка галерија `Надежда Петровић`, - Акварел у Србији - из Збирке југословенског сликарства XX века (1900-1950) Београд - Народни музеј Нови Сад - Галерија Матице српске Награде 1969. Златна медаља за сликарство града Фиренце - Италија 1969. Писмена похвала Првог бијенала акварела у Пистои - Италија