Velika istorija Rusije, na štampaču isprintano i u dekorativni tvrd povez ukoričeno zagrebačko izdanje. Lična predaja predmeta u Beogradu.

Istorija Rusije na preko 500 strana, unutrašnjost očuvana, na koricama znaci upotrebe, 40-ak stranica (uglavnom poslednjih) podvalečeno hemijskom olovkom

Istorija Rusije Vasilij Kljucevski Izdavac: Sluzbeni list SRJ / CID Podgorica 1997. Tvrd povez, strana 412 Dobro ocuvana

poučnik skz dobro očuvana izd 1929 godina

novo tvrd povez istorija rusije kliz

Komentari i pogovor Vajgacov Prevod i predgovor Pavle Ivic Izdavac - Dosije, Beograd Godina - 2007. Istorija Rusije, Medjunarodni odnosi Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 24 cm,468 str. (77)

ИСТОРИЈА ПСИХОАНАЛИЗЕ У РУСИЈИ ЕРОС НЕМОГУЋЕГ АЛЕКСАНДАР ЕТКИНД ZEPTER BOOK WORLD Б е о г р а д 1 9 9 9 С Л О В О а) Психоанализа - Историја - Русија ....................................................... Р е ф е р е н ц е Живот и рад Лу Андреас-Саломе Руска кулТура модерне између Диониса и Едипа Неуроза у генерацији револуционара Психоаналитичка активност пре Првог светског рата Психоанализа у земљи бољшевика Психоаналитичко одушевљење Лава Троцког и другова Педолошке настраности у систему Амбасадор и сатана: Вилијем К. Булит у Булгаковљевој Москви Вилсон Лењин Рузвелт Стаљин Троцки Интелигенција у потрази за отпором Русија - сфинга Фројдомарксизам у Русији Ејзенштејн Орфеј Фројдизам Фројд Лакан Бахтин Совјетски грађанин код совјетског аналитичара Дума НКВД ....................................................... Ћирилица Брош 415 страница НЕКОРИШЋЕНО перфекТТТТ Кондиција: 1О

Ok za svoje godine. Sifra adp15.3

VELIKI RAT OTADŽBINE Rusije protiva Napoleona (istorija se stvarno ponavlja) Izdao Aleksandar P. Mjać Niš 1937. godine Mek povez, 22 cm, 79 strana. Korice i rubovi knjige neznatno oštećeni, opšta ocena (vrlo dobar) 4.

По историчних містах Київської русі У историјским градовима Кијевске Русије Фото водич позива читаоце да направе занимљиво путовање кружном рутом: Кијев - Козелец - Лемеши - Чернигов - Седнив - Сосница - Новгород-Сиверски - Хлухов - Путивл - Батурин - Нижин - Перејаслав-Хмељницки - Канив - Кијев. Овде ће се упознати са богатом историјом догађаја и хероја, са вредним споменицима архитектуре, живописним угловима природе и др. Рута „Кроз историјске градове Кијевске Русије“ укључена је у систем рута „Огрлица Славутича“. Више илустровано издање биће поклон за памћење за љубитеље путовања, за све који се интересују за историју завичаја.

Knjiga je kao nova. Smrt grofa Vronskog - Andrej Šemjakin Izdavač: Zavet Godina izdanja: 2006 Broj strana: 220 Format: 23 cm Povez: Broširani Za grofa Alekseja Vronskog, junaka Tolstojevog romana “Ana Karenjina”, postojao je realan prototip, ličnost koja je zaista poginula u Srbiji. To se dogodilo 20. avgusta 1876. godine. Tada je na Golom brdu kraj sela Gornji Adrovac u Pomoravlju smrtno ranjen oficir ruske vojske u ostavci Nikolaj Nikolajevič Rajevski. Andrej Šemjakin rekonstruiše biografiju N. N. Rajevskog na opštem fonu događaja njegove epohe, s paralelnim iskorakom u oblast istorije književnosti. “Proučavanje roda Rajevskih uopšte i, posebno, uloge njegovih konkretnih predstavnika u istoriji Rusije i Srbije jeste važan naučni zadatak, jer je nemoguće shvatiti istoriju plemstva Rusije bez zadiranja u istoriju pojedinačnih njegovih porodica. Bez toga bi bilo suviše teško objasniti klišee ponašanja ljudi, motivaciju njihovog životnog izbora u svetu koji ih okružuje, pogotovo – u sudbonosnim za njega trenucima. I uopšte, interesovanje za konkretnog čoveka, za tajne njegove biografije – sve to nije samo večna radoznalost potomaka prema životu predaka. To je ozbiljan naučni oslonac, koji neretko omogućava da se na sasvim novi način interpretiraju događaji i njihove skrivene pobude, čak i na makroistorijskom nivou.” (Andrej Šemjakin)

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Paun - N. V. Ljeskov Izdavač: Bukefal Godina izdanja: 2015 Broj strana: 120 Format: 18 cm Povez: Broširani Po snazi i darovitosti tik uz najveće autore, Lava Nikolajeviča, Nikolaja Gogolja, Ivana Turgenjeva, Ivana Gončarova, po širini shvatanja života i dubokom razumevanju tajni života, po istančanom vladanju ruskim jezikom, Ljeskov neretko nadilazi svoje prethodnike, odlikujući se retkim umetničkim pogledom na istoriju Rusije i njen put kroz vreme.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ostavljane kvacice na marginama obicnom grafitnom olovkom, nista strasno. Sve ostalo uredno! Elen Karer de Ankos Ova knjiga nije hronika političkih ubistava kroz vekove. Mada ruska nacija, kultura, narod, čine glavninu građe koja ilustruje moja izlaganja, ova knjiga isto tako ne teži, ni izdaleka, da bude neka vrsta istorije Rusije i Sovjetskog Saveza. Ta zemlja, u svojoj neuporedivoj nesreći, ukazuje se kao zagonetka onima koji joj ispituju sudbinu. Tokom nastojanja da ispitamo duboke uzroke te vekovne nesreće, učinilo nam se da jedna osobena veza spaja - uvek po nesreći - osvajanje ili očuvanje vlasti i korišćenje političkog ubistva, pojedinačnog ili masovnog, stvarnog ili simboličnog. Otud ovaj ogled, kao jedan način raščitavanja te istorije, koju su mnogi drugi umeli da ispričaju, koju su poneki smatrali ili verovali da stvaraju, a koju su mnogi životom platili. Helen Karer d`Ankos (1929-) je stalni sekretar Francuske akademije i istoričar specijalizovan za oblast ruske istorije. Završila je elitni pariski Institut za političke studije.

dr Aleksije Jelačić: RUSIJA I BALKAN : PREGLED POLITIČKIH I KULTURNIH VEZA RUSIJE I BALKANSKIH ZEMALJA 866-1940. Mek povez, 120strana, izdavač: FRANCUSKO SRPSKA KNJIŽARA - Beograd, prvih 5-6strana ima podvučena poneka rečenica blagom crvenom bojicom - ostalo je sve u redu!? Aleksej Jelačić je bio srpski istoričar, publicista i novinar ruskog porekla. Studije istorije je završio na Istorijsko-filološkom fakultetu Univerziteta u Sankt Peterburgu1914. godine. Iste godine primljen je za asistenta na katedru za rusku istoriju istog fakulteta. Godine 1917. prelazi na Univerzitet svetog Vladimira u Kijevu i na njemu magistrira 1918. godine radom „Samodržavlje i narod u Rusiji 18. veka“. Godine 1919. prelazi na licej u Kamenc-Podolskom i predaje u istom sve do 1920. godine. Godine 1920. emigrira u Kraljevinu Jugoslaviju i živi u njoj sve do smrti. Bio je angažovan kao gimnazijski profesor u Skoplju (1920-1924), Pljevljima i Prištini (1924-1925). U Ljubljani je 1925. godine doktorirao radnjom „Seljački pokret u Hrvatskoj i Slavoniji godine 1848-1849`, što je prvi temeljitiji rad na navedenu temu uopšte. Od 1925. godine živi i radi u Skoplju kao honorarni profesor ruske i zapadnoslovenske istorije na Filozofskom fakultetu, a istovremeno predaje i u skopskoj gimnaziji. Bio je dugogodišnji Politikin dopisnik iz Skoplja. Iz Skoplja je kraće vreme izbivao 1932. kada nastavnikuje u Kruševcu. Po izbijanju rata 1941. premešten je na rad u leskovačku gimnaziju. U Beogradu je umro 20. oktobra 1941. godine i pokopan je na ruskom groblju. U ovoj knjizi objedinjena su dva istorijska rada Alekseja Jelačića. Delo Istorija Rusije predstavlja prvi celoviti prikaz ruske istorije na srpskom jeziku, dok je delo Rusija i Balkan, pregled po­litičkih i kulturnih veza Rusije i balkanskih zemalja 866-1940.

Sava Zivanov NOVA knjiga tvrd povez RUSIJA I RASKOL EVROPE Sava Živanov Rusija i raskol Evrope odnosi između evropskih sila pred Prvi svetski rat / od Berlinskog kongresa do početka rata (1878-1914) Knjiga profesora i Save Živanova, „Rusija i raskol Evrope` obuhvata period od Berlinskog kongresa do početka Prvog svetskog rata (1878-1914). To je druga knjiga njegovih istraživanja sadržanih u opštem naslovu „Rusija na prelomu vekova`. Živanov u ovoj knjizi analizira složene odnose evropskih sila, koji su, nakon 36 godina mira, „sređenu Evropu` odveli u svetski rat, u kojem su srušene četiri imperije. To je političko-sociološka analiza savremene istorije Rusije i njenih odnosa sa evropskom civilizacijom. Osnovni deo knjige bavi se problemom modernizacije Rusije. Posle velikih borbi za oslobođenje, Rusija se srela sa Zapadom, s nadom i strahom. U ratovima se pokazalo da ona za zapadnom Evropom zaostaje pet do sedam vekova, tako da je morala da primenjuje takozvanu sustižuću modernizaciju. Prelazi su ostvarivani u velikoj meri nasiljem i radikalnim reformama. Potrebe za reformama sazrevale su ranije nego što je samo društvo bilo spremno za njih. U Rusiji je razvoj tekao kao diskontinuitet, a knjigom „Rusija i raskol Evrope` autor je nastojao da objasni kakav je prelom izvršen, zašto i kojim je posledicama vodio. Sava Živanov je jedan od najuglednijih i najplodnijih domaćih autora u oblasti poznavanja Rusije i ruske istorije. Dugogodišnji profesor Fakulteta političkih nauka predavao je predmet pod nazivom „savremeni socijalizam“, ali je istovremeno strpljivo istraživao i pisao o predoktobarskoj, tj. predrevolucionarnoj istoriji Rusije. Knjige Save Živanova odnose se na sve važne etape i likove ruske istorije od kraja 19. do početka 21. veka. Сава Живанов БУЂЕЊЕ РУСИЈЕ Односи између Русије и Србије током протекла два века одвијали су се неравномерно – у плимама приближавања, разумевања, сарадње и међусобне помоћи и у осекама неразумевања и удаљавања. Различите оцене које о тим односима постоје произлазе не само из различитих, често политички обојених приступа, него и из неједнозначних момената у тим односима. Заједнички именитељ тих односа у последња два столећа своди се на засновану оцену да је то посебни тип односа, у коме су на одређујуће национално-државне интересе сваке земље, под притиском јавности, увелико утицали и сродност и блискост два народа. То је налагало такав степен међусобне подршке који је понекад више или мање ишао и на штету неких непосредних државних интереса. Током три четвртине 19. века Русија је била главни међународни ослонац у обнављању и учвршћењу српске државе. Дипломатски је помагала стицање и проширење српске аутономије, слала је оружје и добровољце за помоћ српским устаницима, а под притиском своје јавности Русија је – ради помоћи својој балканској браћи – 1877. ступила у рат против Турске. Руске и српске победе у том рату крунисане су, наредне године, стицањем државне независности Србије. Као штићеник и савезник Русије, Србија је – и поред незаинтересованости Француске и отпора Енглеске – приступила Антанти, савезу демократских држава. То је било и остало трајно спољнополитичко опредељење Србије, упркос искушењима на том путу. Током већег дела 20. века – упркос привременим удаљавањима – и царска и совјетска Русија биле су уз нас у тешким моментима. Тако је било током анексионе кризе и за време балканских ратова. У јулској кризи 1914. Русија је подржала Србију изложену ратним претњама Беча, а и сама није одступила пред ултиматумом Берлина. У Манифесту поводом објаве рата, Николај II је нагласио да је Русија ушла у рат `да узме у заштиту неправедно увређену и нама сродну земљу` Србију и да брани `част, достојанство и целовитост Русије и њен статус међу великим силама`. Тридесет година касније снаге Црвене армије учествовале су у ослобођењу Србије и Београда, а више хиљада њих ’пали су ту, на пољу славе’, учвршћујући темеље нашег пријатељства. У критичном раздобљу за српски и руски народ у 90-им годинама 20. века, Русија Јељцина, Козирјева и Черномирдина постала је једна од полуга западног притиска на нашу земљу. Оваква несамостална спољна политика у целини, а према Србима посебно, изазвала је незадовољство у интелектуалним срединама Русије и постепено се пренела на шире кругове. Ово је нарочито дошло до изражаја за време агресије снага НАТО-а на Југославију. То је, заједно са крупним неуспесима у унутрашњој политици, изазвало кризу и пад Јељциновог режима. Председник Путин са сарадницима, уз подршку широких кругова јавности, придигао је Русију и преусмерио њену спољну политику. У новој оријентацији поново се све више афирмише позитивни однос према Србији, што је посебно дошло до изражаја после мартовских догађаја (2004) на Космету. Упоредо са реалистичким и прагматистичним приступима решавању бројних међународних проблема, у политици Русије поново долази до изражаја специфични однос према Србима као пријатељском и братском народу. Јасно је исказана спремност Русије да нас, у оквирима Повеље ОУН, подржи у решавању косметског проблема. Остаје питање колико је државно руководство Србије, због своје једностране политичке оријентације, спремно да прихвати ова нова руска настојања. У том оквиру је питање како и колико може српска јавност да утиче на српске власти да ради тренутних интереса не испусте из вида традиционално блиске и пријатељске односе нашег народа с Русијом, што представља једну од вертикала нашег битисања. Професор Факултета политичких наука Lib 14

Arhipelag, 2015. Tvrd povez, 226 strana. Lepo očuvana, u gornjem uglu prvih listova je neznatni trag od kontakta sa vodom, na predlistu je posveta autora. Istorijski roman o grofu Savi Vladislaviću, jednoj od najuzbudljivijih ličnosti srpske istorije, uticajnom diplomati na dvoru cara Petra Velikog i carice Katarine, čoveku koji je odredio granicu između Rusije i Kine. Priča o čudesnom usponu čoveka koji je od Hercegovine i Dubrovnika, potom Carigrada i Venecije, baveći se trgovačkim poslom, postao vodeći diplomata najznačajnijih ruskih careva i tajni savetnik na dvoru u Moskvi i Petrogradu. Roman Nikole Moravčevića opisuje uspon Save Vladislavića u trgovačkim i diplomatskim poslovima, kao i njegove misije u Carigradu, u Veneciji, u krajnjem Sibiru ili u Kini koje postaju istinske avanture jednog najrazličitijim i najizazovnijim događajima bogatog i ispunjenog života. Prateći život grofa Save Vladislavića, Moravčevićev roman živopisno osvetljava i jednu od najuzbudljivijih epoha u ukupnoj istoriji Rusije. To je vreme cara Petra Velikog i carice Katarine, vreme uspona i padova, vreme velikih iskušenja, ali i vreme velikih promena koje su trajno odredile buduću istoriju Rusije. Uvek u susretu s velikim događajima svog vremena, grof Sava Vladislavić se zbog dokazanih sposobnosti i nesumnjive posvećenosti brzo po dolasku u Rusiju našao u blizini cara, u samom srcu imperatorskog dvora, kao upečatljiva figura u zbivanjima na dvorovima Moskve i Petrograda. U romanu Grof Sava Vladislavić posebno plene epizode u kojima Vladislavić diplomatskim umećem spasava cara Petra u izgubljenoj situaciji posle bitke na Prutu, epizode u kojima spasava Puškinovog pretka najpre od ropstva, a potom od progonstva na kinesku granicu, grofova posvećenost Balkanu i pokušaji da se u punoj snazi otvori Istočno pitanje, ili pak pregovori o rusko-kineskoj granici kao misija Savinog života. Ako je grof Sava Vladislavić u svemu čega se poduhvatio u trgovačkom i diplomatskom životu bio uspešan, njegov privatni život u Rusiji ostaje u senci strašnih porodičnih tragedija. Povezujući biografiju izuzetne ličnosti jedne istorijske epohe i sliku same epohe, kao i javne i privatne istorije, Moravčevićev Grof Sava Vladislavić jedan je od najboljih istorijskih romana na srpskom jeziku u dugom nizu poslednjih godina.

Izdavači: Dunaj, Beograd / Efekt, Beočin Grupa autora. Urednik: Zoran Branković Povez: tvrd Broj strana: 360 Bogato ilustrovano. Format: 24 x 32 cm Pečatirana, bočne ivice korica malo oguljene, lepo očuvana. Ova knjiga ima nameru da sačuva od zaborava i makar delimično osvetli tragove prisustva Rusa koji su izbegli u Jugoslaviju posle Oktobarske revolucije 1917. godine. U tadašnjoj Srbiji ostalo ih je najviše. za njih je bila velika nesreća to što su izbegli iz svoje Rusije, a za nas Srbe zaista sreća, jer smo posle Prvog svetskog rata imali opustošenu i iskrvavljenu zemlju a, što je bilo najteže, ostali smo i bez mnogih intelektualaca i stručnjaka koji su poginuli braneći Srbiju. Ogroman je doprinos izbeglih Rusa našoj nauci, prosveti, graditeljstvu, kulturi, privredi, pozorištu, operi, baletu i čitavom životu tadašnje Srbije. Jelena Dmitrijevna Poljakova Ksenija Rogovska-Hristić Jurij Rakitin, Vladimir Žedrinski Nina Kirsanova Anatolij Žukovski Jelena Andrejevna Kiseljova-Bilimovič Đorđe Lobačev Georgije Ostrogorski Kiril Taranovski Jakov Hlitčijev Aleksandar Ignjatovski Vladimir Striževski Viktor Mihajlovič Nikitin Konstantin Eger Grigorije Samojlov Andrej Papkov Nikolaj Petrovič Krasnov Nikolaj Nikolajevič Rajevski Petar Anagnosti Konstantin Petrovič Voronjec Aleksandar Rževski... (K-132)

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Rusija Ostali naslovi iz oblasti: Istorija

Iz recenzije: ’’Tekstovi sabrani u ovoj knjizi pisani su za novine u periodu 2019–2020, a nazvani su Slučajna istorija. Inspiraciju za naslov autor je pronašao u sudu glasovitog filozofa Karla Lovita, uglednog nemačkog mislioca dvadesetog veka. On je u svojoj knjizi Svjetska povjest i događanje spasa napisao: “Čini se da povješću umjesto uma i providnosti upravlja slučaj“. Iza naslova knjige Luke Mičete kriju se kratke biografije slučajeva iz istorije, koje su, neretko, prethodile sudbonosnim događajima. Od slučajne istorije do istorije kao sudbine, često se moglo videti, pa i kroz ove tekstove – nije velika razdaljina ako je uopšte i ima. Kao od stare latinske mudrosti – Istorija je učiteljica života – pa do svojevrsnog paradoksa Hane Arent – Mi možemo da učimo od istorije samo zato što smo u stanju da od nje ne učimo. Knjiga je namenjena svim zaljubljenicima u istoriju, a radoznali čitalac otkriće zanimljive priče iz povesti Poljske, Rusije, Kine, Amerike, Srbije… Pisani prijemčivim novinarskim jezikom, ovi tekstovi čitaju se poput najuzbudljivijih istorijskih romana, a mnoštvo informacija upija se sa lakoćom.’’

У књизи Размишљања о Русији Дмитриј Сергејевич Лихачев говори свима, не само Русима, шта култура може дати човеку, како то патриотизам и национализам леже иза схватања да људски живот нису одвојени од догађаји који су накнадно повезани у нередовном низу, већ да су врста организма и биографска целина. Аутор често "размишља" о појму културе и језика, о њиховом међусобном прожимању, и о начину на који се руски језик и култура издвајају од општег ка појединачном. У домен руске културе аутор сврстава и архитектуру руских градова, док у домен језика смешта геније руске књижевности. Наслов: Размишљања о Русији Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 282 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 18 x 11.5 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-7543-359-0

Opisivati ono što se vidi, to još ide; ali videti ono što treba da se opiše, to je ono što je teško… – Lisjen Fevr Tekstovi sabrani u ovoj knjizi pisani su za novine u periodu 2019–2020, a nazvani su Slučajna istorija. Inspiraciju za naslov autor je pronašao u sudu glasovitog filozofa Karla Lovita, uglednog nemačkog mislioca dvadesetog veka. On je u svojoj knjizi Svjetska povjest i događanje spasa napisao: “Čini se da povješću umjesto uma i providnosti upravlja slučaj“. Iza naslova knjige Luke Mičete kriju se kratke biografije slučajeva iz istorije, koje su, neretko, prethodile sudbonosnim događajima. Od slučajne istorije do istorije kao sudbine, često se moglo videti, pa i kroz ove tekstove – nije velika razdaljina ako je uopšte i ima. Kao od stare latinske mudrosti – Istorija je učiteljica života – pa do svojevrsnog paradoksa Hane Arent – Mi možemo da učimo od istorije samo zato što smo u stanju da od nje ne učimo. Knjiga je namenjena svim zaljubljenicima u istoriju, a radoznali čitalac otkriće zanimljive priče iz povesti Poljske, Rusije, Kine, Amerike, Srbije… Pisani prijemčivim novinarskim jezikom, ovi tekstovi čitaju se poput najuzbudljivijih istorijskih romana, a mnoštvo informacija upija se sa lakoćom.

Толстой и Толстые Очерки из истории рода Издательство - Советская Россия 1990. Ова богато илустрована књига „Толстој и Толстој“ серија је есеја о представницима породице Толстој, славних у историји Русије. Њихов аутор је Сергеј Михајлович Толстој, унук Лава Толстоја. На основу породичних легенди и материјала из личне архиве, СМ Толстој је створио кратке биографије предака Лава Толстоја: његовог претка Петра Андреевича, дедове Иље Андрејевича и Николаја Сергејевича Волконског, баку Пелагеје Николајевне; с љубављу приказује слике рано умрлих родитеља - Марије Николајевне и Николаја Илича; изразито се оцртава лик његовог пра стрица, чувеног Фјодора Ивановича Толстоја-Американца; са дубоким симпатијама и осећањем захвалности причао је о својој тетки-васпитачици Татјани Александровни Ерголској и сопственим теткама-Александри Иљиничној Остен-Сакен и Пелагеји Иљиничној Јушковој, које су помагале у подизању деце без родитеља; ево есеја о рођаци Александри Андрејевној Толстој, са којом је Лев Николајевич имао дугогодишње пријатељство. Галерија породичних портрета завршава есејима о браћи Николају, Дмитрију и Сергеју. И на крају - есеј о Лаву Николајевичу Толстоју, у којем је главна пажња усмерена на формирање личности писца. Прича о сваком од представника породице Толстој повезана је са Лавом Толстојем, са његовим интересовањем за претке - уосталом, они су послужили као прототипови јунака његових дела. Есеји обогаћују наше знање о личности писца, о историјским коренима његовог стваралаштва. Два века руске историје и културе одразиле су се на живот Толстоја. Књига посвећена историји породице инспирисана је мишљу о нераскидивој повезаности прошлости са садашњошћу и будућношћу. veliki format, tvrdokoričena,omotnica, bogato iliustrovana odlično očuvana kao nova LETO.20/11

Књига Историја српског народа Симеона Пишчевића настала је последњих година XVIII века у императорској Русији, међутим до данас није била објављена. Овај драгоцени рукопис био је чуван у породици, док га ауторов праунук није предао Нилу Александровичу Попову, руском слависти, историчару и археографу. Данас се рукопис чува у Архиву САНУ у Београду. Пишчевићева Историја српског народа обухвата период од старог века, Сеобе народа па до половине XVIII столећа. Данас није значајна само као историјско дело већ и као извор о времену у коме је настала, о методу и критици извора коју су примењивали историописци XVIII века. Naslov: Историја српског народа Izdavač: Akademska knjiga Strana: 384 (cb) Povez: tvrdi Pismo: Format: 13.5x22.5 cm Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-6263-214-2

Kratka istorija vizantijske estetike Viktor Vasiljevič Bičkov rođen je 1942. Stručnjak je u oblasti estetike, teorije i istorije umetnosti i kulturologije, a područja njegovih osnovnih naučnih interesovanja su vizantijska estetika, srednjovekovna ruska, ruska religijska estetika XX veka i fenomenologija savremene umetnosti. Dobitnik državne nagrade Rusije za oblast nauke i tehnike (1996), načelnik sektora estetike Instituta za filosofiju Ruske akademije nauka, član Međunarodne asocijacije estetičara, Asocijacije teoretičara umetnosti Rusije i Moskovskog saveza umetnika. Razradio je savremenu teoriju estetičkog iskustva i uveo u savremenu nauku istoriju pravoslavne estetike od ranih crkvenih otaca do XX veka i predstavio naučnu hipotezu „Kultura – postkultura“. Autor je više od 500 naučnih radova objavljenih u različitim zemljama sveta, među njima su 34 monografije i fundamentalni savremeni udžbenici iz estetike; autor je niza naučnih projekata realizovanih na osnovu ruskih i međunarodnih konkursa. Učesnik je mnogih međunarodnih kongresa i simpozijuma. Najvažnije monografije: Vizantijska estetika: teorijski problemi(1977); Ruska srednjovekovna estetika(1992, 1995); Estetika otaca crkve(1995); Dve hiljade godina hrišćanske kulture sub specie aesthetica, t. 1–2 (1999, 2007); Ruska teurgička estetika (2007); Umetnička apokalipsa kulture, knj. 1–2 (2008); Estetička aura bića: Savremena estetika kao nauka i filosofija umetnosti (2010); Srednjovekovna ruska estetika (2012); Trijalog: Živa estetika i savremena filosofija umetnosti (2012; u koautorstvu sa N. B. Manjkovskom i V. V. Ivanovom). Prikaži više

Svet bez Rusije - Jevgenij Primakov Lokacija: Beograd (Srbija) Tema: Političke nauke Format: Novo Tekst oglasa Naslov: Svet bez Rusije Autor(i): Jevgenij Primakov Izdavač: Službeni glasnik Mesto: Srbija Godina: 2011 Povez: mek Strana: 152 Format: 24 cm Pismo: Latinica Stanje knjige: kao novo tel/viber: 063/17-47-258 Lično preuzimanje kod Muzej Istorije Jugoslavije (Kuća Cveća), tj. Hajd Parka ili Autokomanda, po dogovru u centru grada Troškove slanja plaća kupac.