История России, Ruska istorija, Istorija Rusije, XVI, XVII vek 2 odlično očuvane knjige: Moskva, 2022. Udžbenički format, 270 strana. Андреев, Данилевский, Федоров: История. История России. XVI - конец XVII века. 7 класс. Учебное пособие. ФГОС Учебное пособие, подготовленное в соответствии с Примерной рабочей программой основного общего образования по истории, а также Концепцией преподавания учебного курса `История России` в образовательных организациях Российской Федерации, охватывает период отечественной истории с XVI до конца XVII в. Содержание пособия направлено на развитие познавательных интересов учащихся. В основе его методики - системно-деятельностный подход, способствующий формированию умений самостоятельно работать с информацией и использовать её в практической деятельности. Moskva, 2022. 240 strana. Юдовская, Баранов, Ванюшкина: История Нового времени. 7 класс. Рабочая тетрадь. ФГОС Рабочая тетрадь является составной частью УМК к созданному в соответствии с ФГОС и новой Примерной основной образовательной программой основного общего образования учебнику А. Я. Юдовской и др. `Всеобщая история. История Нового времени. 7 класс`. Тетрадь предназначена для самостоятельной работы школьников дома и на уроках. К каждому параграфу учебника предлагаются задания, ориентированные на формирование у учащихся универсальных учебных действий. Задания, отмеченные звёздочкой, - повышенного уровня сложности. Для итоговой проверки знаний учащихся в тетрадь включены разнообразные тестовые задания к каждой главе учебника.

Solidno očuvana knjiga. Na nekim delovima podvlačeno hemijskom ono što je bitno. 1998 Minax. Sifra adk30

Dodatne informacije Pisac JULIJA K. ŠKOLJNIK Izdavač MOSKVA Izdanje 2021 Povez TVRDI Strana 255 Stanje Vrlo Dobro

Knjiga je kao nova. Kratka istorija Rusije - grupa autora Izdavač: Logos Godina izdanja: 2009 Broj strana: 225 Format: 20 cm Povez: Broširani ISTORIJSKI PREGLED. PRVOBITNO DRUŠTVO STARI NARODI I DRŽAVE U RANO GVOZDENO DOBA ISTOČNI SLOVENI STARORUSKA DRŽAVA. STARORUSKE KNEŽEVINE. NOVGORODSKA REPUBLIKA SREDNjOVEKOVNA RUSKA DRŽAVA OD 13. DO 15. VEKA U GEOPOLITIČKOM PROSTORU ISTOČNE EVROPE RUSKE KNEŽEVINE OD DRUGE POLOVINE 13. DO SREDINE 15. VEKA RUSKA DRŽAVA OD DRUGE POLOVINE 15. DO KRAJA 16. VEKA RUSIJA OD KRAJA 16. DO KRAJA 17. VEKA RUSIJAU 18. VEKU RUSIJA U PRVOJ POLOVINI 19. VEKA RUSIJA U DRUGOJ POLOVINI 19. VEKA RUSIJA KRAJEM 19. I POČETKOM 20. VEKA REVOLUCIJA 1905-1907. GODINE RUSIJA U OČI PRVOG SVETSKOG RATA RUSIJA U PRVOM SVETSKOM RATU FEBRUARSKA REVOLUCIJA 1917. OD FEBRUARA PREMA OKTOBRU OKTOBARSKA REVOLUCIJA 1917. IZLAZAK RUSIJE IZ PRVOG SVETSKOG RATA. GRAĐANSKI RAT OSNIVANjE SSSR INDUSTRIJALIZACIJA. KOLEKTIVIZACIJA SSSR TRIDESETIH GODINA. IZGRADNjA SOCIJALISTIČKOG SISTEMA. MASOVNE REPRESIJE SSSR U DRUGOM SVETSKOM RATU. VELIKI OTADžBINSKI RAT SSSR OD 1945. DO 1953. GODINE SSSR OD 1953. DO 1964. GODINE SSSR OD 1964. DO 1985. GODINE SSSR OD 1985. DO 1991. OD “PERESTROJKE” KA RASPADU SSSR RUSKA FEDERACIJA (decembar 1991-1998)

Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku. Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa. Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica

Kod nas neobjavljeni drugi tom istorije Rusije od Pokrovskog, obuhvata kraj XIX i početak XX veka, sa obiljem podataka iz političke i socijalne istorije Rusije. Iako je knjiga iz 1930-ih, izuzetno je očuvana, bez podvlačenja i pečata, nema je na našim sajtovima. Lična predaja knjige u Bg.

tvrd povez nova prepeć

tvrd povez, kao na slic zdnji donji deo hrbata se odlepio veliki format unutrašnjost odlično očuvana

История России от Рюрика до Путина. Люди. События. Даты. — СПб.: Питер, 2010. Евге́ний Ви́кторович Ани́симов (род. 1947) российский историк. Доктор исторических наук, профессор, главный научный сотрудник Санкт-Петербургского института истории РАН, ординарный профессор. Научный руководитель Института Петра Великого при Институте культурных программ Санкт-Петербурга. Hard cover, ilustraded,592 pages. History of Russia from Rurik to Putin, by professor Anisimov. An easy and literate introduction to Russian history. Istorija Rusije od Rjurika do Putina, Jevgenij Anisimov, Piter 2016. Pregled ruske istorije od strane petrogradskog profesora Anisimova, na 59s strane, pitko i čitko napisano. Za one koji žele više da se upoznaju sa istorijom ove zemlje. Knjiga bez koje jedan rusofil ne može. #Rjurik #Vladimir # Aleksandar Nevski # Dmitrij Danskoj # Ivan IV Grozni # Petar Veliki # Katarina II Velika # Nikolaj II # Staljin # Putin

Autor: Tatjana Černikova, Jaroslav VišnjakovKnjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku.Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku.Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa.Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte.Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Iz recenzije: Rusija je predstavljala stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države. Autori se oslanjaju na bogate tradicije ruske istoriografije od S. M. Solovjeva i V. O. Ključevskog do — naših dana. Težili su da što plastičnije i objektivnije sagledaju osnovne faze razvoja ruske države, da prikažu njen razvoj u kontekstu svetske istorije uz sagledavanje objektivnih i subjektivnih faktora koji su uticali na njenu prošlost. Autori se nisu zadržali na sagledavanju osnovnih pravaca razvoja ruske spoljne politike, već su sagledavali i druge strane života ruskog društva i transformaciju niza bitnih institucija ruske civilizacije. Osim direktne naracije, čitalac dobija mogućnost da sagleda istoriju Rusije kroz više biografija najbitnijih učesnika događaja i kroz delove dokumenata najbitnijih za posmatrano pitanje. Ukoliko u ruskoj istoriji postoji više ocena pojedinog događaja, autori nisu insistirali na jednom mišljenju, već su iznosili na čitalački sud nekoliko oprečnih stavova više istoričara.

Opis proizvoda Rusija je predstavljala stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države. Autori se oslanjaju na bogate tradicije ruske istoriografije od S. M. Solovjeva i V. O. Ključevskog do — naših dana. Težili su da što plastičnije i objektivnije sagledaju osnovne faze razvoja ruske države, da prikažu njen razvoj u kontekstu svetske istorije uz sagledavanje objektivnih i subjektivnih faktora koji su uticali na njenu prošlost. Autori se nisu zadržali na sagledavanju osnovnih pravaca razvoja ruske spoljne politike, već su sagledavali i druge strane života ruskog društva i transformaciju niza bitnih institucija ruske civilizacije. Osim direktne naracije, čitalac dobija mogućnost da sagleda istoriju Rusije kroz više biografija najbitnijih učesnika događaja i kroz delove dokumenata najbitnijih za posmatrano pitanje. Ukoliko u ruskoj istoriji postoji više ocena pojedinog događaja, autori nisu insistirali na jednom mišljenju, već su iznosili na čitalački sud nekoliko oprečnih stavova više istoričara.

Осим директне нарације, читалац добија могућност да сагледа историју Русије кроз више биографија најбитнијих учесника догађаја и кроз делове докумената најбитнијих за посматрано питање. Уколико у руској историји постоји више оцена појединог догађаја, аутори нису инсистирали на једном мишљењу, већ су износили на читалачки суд неколико опречних ставова више историчара. Русија је представљала сталешку монархију чије је уређење и начин деловања веома сликовито описан у монографији. У науци ова завршна тачка монографије добила је признање као тренутак врхунца самосталне и аутентичне руске цивилизације и државе. Аутори се ослањају на богате традиције руске историографије од С. М. Соловјева и В. О. Кључевског до наших дана. Тежили су да што пластичније и објективније сагледају основне фазе развоја руске државе, да прикажу њен развој у контексту светске историје уз сагледавање објективних и субјективних фактора који су утицали на њену прошлост. Аутори се нису задржали на сагледавању основних праваца развоја руске спољне политике, већ су сагледавали и друге стране живота руског друштва и трансформацију низа битних институција руске цивилизације. Наслов: Историја Русије, kњ. 2, Царска Русија: XVII почетак XX века Издавач: Evoluta Страна у боји: 497 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 24 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-80912-33-2

Opis Rusija je predstavljala stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države. Autori se oslanjaju na bogate tradicije ruske istoriografije od S. M. Solovjeva i V. O. Ključevskog do naših dana. Težili su da što plastičnije i objektivnije sagledaju osnovne faze razvoja ruske države, da prikažu njen razvoj u kontekstu svetske istorije uz sagledavanje objektivnih i subjektivnih faktora koji su uticali na njenu prošlost. Autori se nisu zadržali na sagledavanju osnovnih pravaca razvoja ruske spoljne politike, već su sagledavali i druge strane života ruskog društva i transformaciju niza bitnih institucija ruske civilizacije.

Istorija Rusije 2: Carska Rusija do početka XX veka Rusija je predstavljala stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države. Autori se oslanjaju na bogate tradicije ruske istoriografije od S. M. Solovjeva i V. O. Ključevskog do — naših dana. Težili su da što plastičnije i objektivnije sagledaju osnovne faze razvoja ruske države, da prikažu njen razvoj u kontekstu svetske istorije uz sagledavanje objektivnih i subjektivnih faktora koji su uticali na njenu prošlost. Autori se nisu zadržali na sagledavanju osnovnih pravaca razvoja ruske spoljne politike, već su sagledavali i druge strane života ruskog društva i transformaciju niza bitnih institucija ruske civilizacije. Osim direktne naracije, čitalac dobija mogućnost da sagleda istoriju Rusije kroz više biografija najbitnijih učesnika događaja i kroz delove dokumenata najbitnijih za posmatrano pitanje. Ukoliko u ruskoj istoriji postoji više ocena pojedinog događaja, autori nisu insistirali na jednom mišljenju, već su iznosili na čitalački sud nekoliko oprečnih stavova više istoričara.

Opis Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa.Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Istorija Rusije 1: od kneževine Rus do carske Rusije (ix-xvii) Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku. Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa. Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države. Prikaži više

Broj strana: 469 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Evoluta Rusija je predstavljala stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države. Autori se oslanjaju na bogate tradicije ruske istoriografije od S. M. Solovjeva i V. O. Ključevskog do — naših dana. Težili su da što plastičnije i objektivnije sagledaju osnovne faze razvoja ruske države, da prikažu njen razvoj u kontekstu svetske istorije uz sagledavanje objektivnih i subjektivnih faktora koji su uticali na njenu prošlost. Autori se nisu zadržali na sagledavanju osnovnih pravaca razvoja ruske spoljne politike, već su sagledavali i druge strane života ruskog društva i transformaciju niza bitnih institucija ruske civilizacije. Osim direktne naracije, čitalac dobija mogućnost da sagleda istoriju Rusije kroz više biografija najbitnijih učesnika događaja i kroz delove dokumenata najbitnijih za posmatrano pitanje. Ukoliko u ruskoj istoriji postoji više ocena pojedinog događaja, autori nisu insistirali na jednom mišljenju, već su iznosili na čitalački sud nekoliko oprečnih stavova više istoričara.

Књига посматра трансформације руског народа од источнословенске племенске заједнице у средњевековни руски етнос и касније у руску нацију новог времена. С друге стране, аутори такође прате и еволуцију вишедимензионалног развојног пута руске државе од јединствене рано средњевековне кнежевине у X-XI. веку преко феудалне распарчености до стварања регионалних кнежевина са стварањем протоетнитета око Владимиро-Суздаљске кнежевине, Новгородске кнежевине, Галичко-Волинске кнежевине у XII-XIII веку. Последица ових размирица постала је окупација и подела руских земаља углавном од стране татарске номадске најезде са Истока, али у мањој мери и верних Риму Пољака, Литванаца, Немаца и Швеђана у XIII-XV веку. У отпору номадима са Истока и жељи за уједињењем и стварала се јединствена руска кнежевина око Москве у XV-XVI веку. Опис Апсолутистичке тенденције и покушај централизације водио је интеграцији Владимиро-Суздаљске и Новгородске земље у једну целину, док су се западне и јужне територије старих руских кнежевина налазиле у оквиру Пољско-Литванске конфедерације. Након пада династије Рјуриковић крајем XVI века дошло је до смутње и поновног покушаја поделе руских земаља – сада од стране Пољско-Литванске конфедерације и Швеђана. Након пада Москве и доба смутње у првим деценијама XVII века Руска држава се поново обновила уз нову династију Романов. Кренуо је процес ослобођења и сабирања руских земаља у непрекидном таласу ратова и мирних преговора са Шведском и Пољском. Дошло је до почетка повратка у састав заједничке државе територија источних Словена које су се налазиле под пољско-литванском влашћу неколико векова и где су већ клијали идентитети нових народа – Украјинаца и Белоруса.Уједињењем земаља некадашњих руских кнежевина дошло је до потребе изједначавања црквених правила и обичаја, што је створило црквени раскол и поделу Православља у Русији на старовере и нови обред, што је ојачало Русију као значајан центар православне гране хришћанства, али с друге стране створило је основу за друштвене поделе и конфликте. Русија је представљала у то време сталешку монархију чије је уређење и начин деловања веома сликовито описан у монографији. У науци ова завршна тачка монографије добила је признање као тренутак врхунца самосталне и аутентичне руске цивилизације и државе. Наслов: Историја Русије, kњ. 1, oд кнежевине Рус до царске Русије: IX-XVII век Издавач: Evoluta Страна у боји: 389 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 24 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-80912-27-1

Autor: Tatjana Černikova, Jaroslav VišnjakovKnjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku.Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa.Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte.Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku. Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa. Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Odlomak: Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku. Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa. Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica

izd zagreb 1935g tvrd povez sa oštećenjem kao na slici unutrašnjsot odlično očuvana istorija rusije