...Руска држава у доба превласти Кијева, као њене престонице, т. ј. од краја ИX па до друге половине XИИ столећа, обухватала је већи део источно-европске равнице. Басен Дњепра, изузимајући његов јужни део, и свију његових главних притока, басен горње и средњезападне Двине, горњег и средње-јужног Буга и Дњестра, горњих западног Буга и Сана (притока Висле), горњег Њемена, горње Волге, горње и средње Оке, најзад језера Иљмена и Псковског и делимично Ладошког и Онешког, -то је било руско државно земљиште. Границе ове земље нису биле одређене; оне су се колебале и мењале на југу у степама према резултатима борбе са номадима (Печењезима, касније Половцима или Куманима), на западу у вези са односима са Пољацима, који друге половине X столећа стварају себи државу; даље на северу према литванским и донекле финским племенима. Све се ово земљиште са неодређеним границама делило на више аутономних земаља или покрајина: новгородску, полоцку, смољенску, черњиговску, кијевску, волинску, галичку, турово-пинску, перејаславску, суздаљско-ростовску, муромо-рјазанску. Далеко ван предела ових земаља налазила се близу ушћа Кубана мала руска насеобина Таматарха или Тмутаракан. Свака земља имала је средишњи град и споредне зависне градове који су се на рускоме језику звали пригород?. Кијев пак, као стони град великог кнеза, касније још и митрополита, био је "мати свима руским градовима". Становништво руске државе било је већином словенско. Племенски називи постепено ишчезавају, још се памте, а неки и употребљавају у XИИ столећу. Словенско становништво прима руско име које је из почетка означавало одреде Варега-Нормана, затим мешовиту варешко-словенску групу становништва, која се бавила ратом, трговином и донекле управом земаљском. Касније је цео народ примио руско име. Поред тога свако се племе обележавало још и по својој покрајини, односно по њеном главном граду, тако да су се људи обично звали Кијевљани, Новгороци, Псковићи и т. д. Поред Словена било је пуно финских елемената, који су се постепено пр етапали у Словене утичући на њих, али су дуго чували своју народност, тако да су њихови остаци преживели дуга столећа, па се још и сада могу наћи по неким местима Русије. Од хазарских времена остале су на руском југу колоније жидова; од њих је кијевска била многобројна и утицајна. Нормански дошљаци, такозвани Варези, доста су се брзо претапали у Словене и ишчезавали међу њима. Било је пуно и других дошљака, нарочито одонда, откада се развила велика држава са међународним политичким и економским везама. Документима је утврђен боравак у Русији Грка, Јужних и Западних Словена, Немаца, Франака, Јермена, Арапа. Већина становништва бавила се земљорадњом, разуме се примитивном, уз то сточарством, ловом и пчеларством, али је и градски живот - трговина, индустрија и занати - био јако развијен, много јаче, него што се обично мисли. Разуме се, да немамо никакве статистике, али подаци, које нам пружају савремени писци и остаци материјалне културе, које је скупила и протумачила модерна археологија, сведоче ипак о веома интензивном развитку трговине не само транзитне него и увозно-извозне са северном и средњом Европом, Балканским Полуоострвом и (до средине XИ столећа) Малом Азијом, најзад са средњим Истоком у Азији, као и са крајевима с једне и друге стране планинског ланца Урала. Мрежа трговачких путева, поглавито водених, спољашњих и унутрашњих, била је довољно густа. Из почетка су из Русије извозили готово само сировине: крзно, восак, мед, хлеб; од стоке коње; и уз то врло много робља. Касније развија се, нарочито у Кијеву, домаћа индустрија. Уместо једноставног грађења дрвених доста примитивних зграда јавља се по главним градовима грађевинарство, које се служи каменом и изводи велике грађевине, у првом реду цркве и кнежевске дворове, по упутама страних мајстора, са великим трошковима, и са употребом многобројне радне снаге... Наслов: Историја Русије Издавач: Романов Страна: 300 (cb) Писмо: ћирилица Формат: B6 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-84753-22-1

Istorija Rusije ...Ruska država u doba prevlasti Kijeva, kao njene prestonice, t. j. od kraja IX pa do druge polovine XII stoleća, obuhvatala je veći deo istočno-evropske ravnice. Basen Dnjepra, izuzimajući njegov južni deo, i sviju njegovih glavnih pritoka, basen gornje i srednjezapadne Dvine, gornjeg i srednje-južnog Buga i Dnjestra, gornjih zapadnog Buga i Sana (pritoka Visle), gornjeg Njemena, gornje Volge, gornje i srednje Oke, najzad jezera Iljmena i Pskovskog i delimično Ladoškog i Oneškog, -to je bilo rusko državno zemljište. Granice ove zemlje nisu bile određene; one su se kolebale i menjale na jugu u stepama prema rezultatima borbe sa nomadima (Pečenjezima, kasnije Polovcima ili Kumanima), na zapadu u vezi sa odnosima sa Poljacima, koji druge polovine X stoleća stvaraju sebi državu; dalje na severu prema litvanskim i donekle finskim plemenima. Sve se ovo zemljište sa neodređenim granicama delilo na više autonomnih zemalja ili pokrajina: novgorodsku, polocku, smoljensku, černjigovsku, kijevsku, volinsku, galičku, turovo-pinsku, perejaslavsku, suzdaljsko-rostovsku, muromo-rjazansku. Daleko van predela ovih zemalja nalazila se blizu ušća Kubana mala ruska naseobina Tamatarha ili Tmutarakan. Svaka zemlja imala je središnji grad i sporedne zavisne gradove koji su se na ruskome jeziku zvali prigorod?. Kijev pak, kao stoni grad velikog kneza, kasnije još i mitropolita, bio je "mati svima ruskim gradovima". Stanovništvo ruske države bilo je većinom slovensko. Plemenski nazivi postepeno iščezavaju, još se pamte, a neki i upotrebljavaju u XII stoleću. Slovensko stanovništvo prima rusko ime koje je iz početka označavalo odrede Varega-Normana, zatim mešovitu vareško-slovensku grupu stanovništva, koja se bavila ratom, trgovinom i donekle upravom zemaljskom. Kasnije je ceo narod primio rusko ime. Pored toga svako se pleme obeležavalo još i po svojoj pokrajini, odnosno po njenom glavnom gradu, tako da su se ljudi obično zvali Kijevljani, Novgoroci, Pskovići i t. d. Pored Slovena bilo je puno finskih elemenata, koji su se postepeno pr etapali u Slovene utičući na njih, ali su dugo čuvali svoju narodnost, tako da su njihovi ostaci preživeli duga stoleća, pa se još i sada mogu naći po nekim mestima Rusije. Od hazarskih vremena ostale su na ruskom jugu kolonije židova; od njih je kijevska bila mnogobrojna i uticajna. Normanski došljaci, takozvani Varezi, dosta su se brzo pretapali u Slovene i iščezavali među njima. Bilo je puno i drugih došljaka, naročito odonda, otkada se razvila velika država sa međunarodnim političkim i ekonomskim vezama. Dokumentima je utvrđen boravak u Rusiji Grka, Južnih i Zapadnih Slovena, Nemaca, Franaka, Jermena, Arapa. Većina stanovništva bavila se zemljoradnjom, razume se primitivnom, uz to stočarstvom, lovom i pčelarstvom, ali je i gradski život - trgovina, industrija i zanati - bio jako razvijen, mnogo jače, nego što se obično misli. Razume se, da nemamo nikakve statistike, ali podaci, koje nam pružaju savremeni pisci i ostaci materijalne kulture, koje je skupila i protumačila moderna arheologija, svedoče ipak o veoma intenzivnom razvitku trgovine ne samo tranzitne nego i uvozno-izvozne sa severnom i srednjom Evropom, Balkanskim Poluoostrvom i (do sredine XI stoleća) Malom Azijom, najzad sa srednjim Istokom u Aziji, kao i sa krajevima s jedne i druge strane planinskog lanca Urala. Mreža trgovačkih puteva, poglavito vodenih, spoljašnjih i unutrašnjih, bila je dovoljno gusta. Iz početka su iz Rusije izvozili gotovo samo sirovine: krzno, vosak, med, hleb; od stoke konje; i uz to vrlo mnogo roblja. Kasnije razvija se, naročito u Kijevu, domaća industrija. Umesto jednostavnog građenja drvenih dosta primitivnih zgrada javlja se po glavnim gradovima građevinarstvo, koje se služi kamenom i izvodi velike građevine, u prvom redu crkve i kneževske dvorove, po uputama stranih majstora, sa velikim troškovima, i sa upotrebom mnogobrojne radne snage... Prikaži više

КРАТКА ИСТОРИЈА РУСИЈЕ ( Група аутора ) Издавач: ЛОГОС, Београд, 2019 Број страна: 226 Мек повез, ћирилица Књига је нова САДРЖАЈ ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД ПРВОБИТНО ДРУШТВО, 5 СТАРИ НАРОДИ И ДРЖАВЕ У РАНО ГВОЗДЕНО ДОБА, 11 ИСТОЧНИ СЛОВЕНИ, 17 СТАРОРУСКА ДРЖАВА СТАРОРУСКЕ КНЕЖЕВИНЕ НОВГОРОДСКА РЕПУБЛИКА, 19 СРЕДЊОВЕКОВНА РУСКА ДРЖАВА ОД 13. до 15. ВЕКА У ГЕОПОЛИТИЧКОМ ПРОСТОРУ ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ, 30 РУСКЕ КНЕЖЕВИНЕ ОД ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 13. ДО СРЕДИНЕ 15. ВЕКА, 34 РУСКА ДРЖАВА ОД ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 15. ДО КРАЈА 16. ВЕКА, 39 РУСИЈА ОД КРАЈА 16. ДО КРАЈА 17. ВЕКА, 51 РУСИЈА У 18. ВЕКУ, 74 РУСИЈА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА, 94 РУСИЈА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА, 111 РУСИЈА КРАЈЕМ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА, 146 РЕВОЛУЦИЈА 1905-1907. ГОДИНЕ, 151 РУСИЈА УОЧИ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, 157 РУСИЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ, 162 ФЕБРУАРСКА РЕВОЛУЦИЈА 1917. ОД ФЕБРУАРА ПРЕМА ОКТОБРУ, 167 ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА 1917. ИЗЛАЗАК РУСИЈЕ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, ГРАЂАНСКИ РАТ, 172 ОСНИВЛЊЕ СССР, 185 ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА КОЛЕКТИВИЗАЦИЈА, 190 СССР ТРИДЕСЕТИХ ГОДИНА ИЗГРАДЊА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ СИСТЕМА МАСОВНЕ РЕПРЕСИЈЕ, 192 СССР У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ВЕЛИКИ ОТАЏБИНСКИ РАТ, 196 СССР ОД 1945. ДО 1953. ГОДИНЕ, 203 СССР ОД 1953. ДО 1964. ГОДИНЕ, 205 СССР ОД 1964. ДО 1985. ГОДИНЕ, 210 СССР ОД 1985. ДО 1991. ОД `ПЕРЕСТРОЈКЕ` КА РАСПАДУ СССР, 215 РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА (децембар 1991-1998), 219

Fuad Slipičević - Aleksa Bumbić: ISTORIJA RUSIJE I SAVEZA SOVJETSKIH SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA Mek povez, 24cm, 390strana, izdavač: SARAJEVO 1963. knjiga ima posvetu?

Dobro očuvana knjiga… K56

Autor: GA Broj strana: 228 Format: A-5 Povez: Mek Biblioteka: Mala istorijska biblioteka Oblast: Istorija Kratka istorija Rusije Sadržaj: ISTORIJSKI PREGLED. PRVOBITNO DRUŠTVO STARI NARODI I DRŽAVE U RANO GVOZDENO DOBA ISTOČNI SLOVENI STARORUSKA DRŽAVA. STARORUSKE KNEŽEVINE. NOVGORODSKA REPUBLIKA SREDNjOVEKOVNA RUSKA DRŽAVA OD 13. DO 15. VEKA U GEOPOLITIČKOM PROSTORU ISTOČNE EVROPE RUSKE KNEŽEVINE OD DRUGE POLOVINE 13. DO SREDINE 15. VEKA RUSKA DRŽAVA OD DRUGE POLOVINE 15. DO KRAJA 16. VEKA RUSIJA OD KRAJA 16. DO KRAJA 17. VEKA RUSIJAU 18. VEKU RUSIJA U PRVOJ POLOVINI 19. VEKA RUSIJA U DRUGOJ POLOVINI 19. VEKA RUSIJA KRAJEM 19. I POČETKOM 20. VEKA REVOLUCIJA 1905-1907. GODINE RUSIJA U OČI PRVOG SVETSKOG RATA RUSIJA U PRVOM SVETSKOM RATU FEBRUARSKA REVOLUCIJA 1917. OD FEBRUARA PREMA OKTOBRU OKTOBARSKA REVOLUCIJA 1917. IZLAZAK RUSIJE IZ PRVOG SVETSKOG RATA. GRAĐANSKI RAT OSNIVANjE SSSR INDUSTRIJALIZACIJA. KOLEKTIVIZACIJA SSSR TRIDESETIH GODINA. IZGRADNjA SOCIJALISTIČKOG SISTEMA. MASOVNE REPRESIJE SSSR U DRUGOM SVETSKOM RATU. VELIKI OTADžBINSKI RAT SSSR OD 1945. DO 1953. GODINE SSSR OD 1953. DO 1964. GODINE SSSR OD 1964. DO 1985. GODINE SSSR OD 1985. DO 1991. OD “PERESTROJKE” KA RASPADU SSSR RUSKA FEDERACIJA (decembar 1991-1998)

Izdavač: NNK - Internacional, Beograd Godina izdanja: 2006. Broj strana: 189 Povez: Meki. Format: 21 cm Stanje: Odlično

ISTORIJA RUSIJE Aleksej Jelačić Br.strana: 244 Povez: mek Format: 13x20 cm Sadržaj: Istorija nama bliskog naroda, Rusa, predstavlja delo koje nam približava burne događaje i veličanstvenu njegovu istoriju. Rusi su, slično nama Srbima, na vetrometini, ali, vetrometini globalnih razmera, te su predstavljali i predstavljaju vrata Evrope, kao što predstavljaju i vrata Azije. Veliki deo ratovanja protiv Turske i eventualne imperijalne ciljeve ruske uvek je pod budnim i zlobnim okom držala i limitirala Engleska, taj stari i provreni neprijatelj oslobađanja Slovena ispod turskog jarma. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```,najviša moguca ocena⭐️ ---------------------------- D1

Od mnogih magičnih reči, jedna reč vekovima ima snagu najjačeg magneta... Rusija. Nepregledna zemlja, zemlja tajnovita, silovita, zemlja prevrata, revolucija, zemlja čije se snage i nepredvidivosti svet uvek pribojavao. Srbija je uvek verovala u neizmernu snagu ruskog naroda i nadala se da Rusija neće ostaviti slovensku braću u nemilosti. Rusija je danas ponovo sila koja korača tvrdim korakom, država čije ime pomera stenje i kamenje, i narod koji drugima daje nadu i veru da se Sloveni moraju poštovati. Rusija. Osećanje beskraja.

Borba Rusije za izgradnju svoje drzave B. D. Grekov Izdavac: `Nikola Pasic` Beograd 2008 Mek povez, strana 142 Stanje kao na fotografijama, dobro ocuvano. Rusija, Istorija Rusije

istorija rusije latinka perović mlada rusija ruski jakobinizam ,,,,, komunci ne govore o tom kako je revolucija isplanirana na zapadu...

ERISTIČKI ESEJI , Predrag R. Dragić Kijuk , Srpska knjiga Ruma 2007 , Sadržaj : Čovek besedi I: O NEPRIJATELJU Humanistički sekularizam Humanistička rasprava o mržnji Teohumanizam i patohumanizam Američka istorija Rusije II: O ISTINI Hrišćanstvo bez Hrista Biće u svetu i biće u Bogu Istina o svetskom umu Hram, ipak hram III: O SLOVESNOSTI O duhu naroda Hristopripadnost vožda Karađorđa O sreći Zavetni narod Beleška o besedniku NOVO , mek povez, format 12 x 19,5 cm , ćirilica, 227 strana

Istorija Ruske Pravoslavne Crkve grofa Mihaila Vladimiroviča Tolstoja. Idealan poklon za ljubitelje istorije Rusije. Knjiga je nova i nekorištena Meki povez B5 format 479 stranica

dobro očuvana istoriaj rusije istorija kirgizstana kazahstan sovjeti kolhozi solhozi staljin .....

Aleksije Jelačić Rusija i Balkan Pregled političkih i kulturnih veza Rusije i Balkanskih zemalja 866 - 1940 Meki povez Izdavač Francusko Srpska knjižara A. M. Popović Beograd Aleksej Jelačić je bio srpski istoričar, publicista i novinar ruskog porekla. Studije istorije je završio na Istorijsko-filološkom fakultetu Univerziteta u Sankt Peterburgu1914. godine. Iste godine primljen je za asistenta na katedru za rusku istoriju istog fakulteta. Godine 1917. prelazi na Univerzitet svetog Vladimira u Kijevu i na njemu magistrira 1918. godine radom „Samodržavlje i narod u Rusiji 18. veka“. Godine 1919. prelazi na licej u Kamenc-Podolskom i predaje u istom sve do 1920. godine. Godine 1920. emigrira u Kraljevinu Jugoslaviju i živi u njoj sve do smrti. Bio je angažovan kao gimnazijski profesor u Skoplju (1920-1924), Pljevljima i Prištini (1924-1925). U Ljubljani je 1925. godine doktorirao radnjom „Seljački pokret u Hrvatskoj i Slavoniji godine 1848-1849`, što je prvi temeljitiji rad na navedenu temu uopšte. Od 1925. godine živi i radi u Skoplju kao honorarni profesor ruske i zapadnoslovenske istorije na Filozofskom fakultetu, a istovremeno predaje i u skopskoj gimnaziji. Bio je dugogodišnji Politikin dopisnik iz Skoplja. Iz Skoplja je kraće vreme izbivao 1932. kada nastavnikuje u Kruševcu. Po izbijanju rata 1941. premešten je na rad u leskovačku gimnaziju. U Beogradu je umro 20. oktobra 1941. godine i pokopan je na ruskom groblju. U ovoj knjizi objedinjena su dva istorijska rada Alekseja Jelačića. Delo Istorija Rusije predstavlja prvi celoviti prikaz ruske istorije na srpskom jeziku, dok je delo Rusija i Balkan, pregled po­litičkih i kulturnih veza Rusije i balkanskih zemalja 866-1940.

Predavanje S.N. Lazareva "Spasenje dolazi iz Rusije?" (februar 2017.) Format: dvd Trajanje: 59:24 min. Jezik: srpski, latinica (titlovi) Odlomak iz predavanja: Predstavljamo vam prvi deo nove serije predavanja "Spasenje dolazi iz Rusije?", posvećene odgovorima na pitanja koja se odnose na društveni život Rusije. Na mnoga od ovih pitanja još uvek ne mogu nedvosmisleno da odgovore ni naučnici, ni političari niti ekonomisti. Zašto i dalje postoje dijametralno suprotna gledišta o istoriji Rusije? Zašto nedostatak dijalektičkog mišljenja u rešavanju problema s kojima se suočava društvo i ruska država, dovode do tragičnih posledica? Kakva budućnost očekuje evropske zemlje? Iz koje perspektive treba gledati na događaje da bismo najrealnije shvatili šta se dešava u Rusiji i svetu? Na ova i mnoga druga važna pitanja S.N Lazarev je odgovorio u novoj seriji predavanja "Spasenje dolazi iz Rusije?" - Zašto je propala predrevolucionarna Rusija? - Da li je Staljin je zaista bio tiranin, i u čemu je razlog masovnih represija za vreme njegove vladavine? - Zašto se Staljin može smatrati autorom kineskog modela razvoja države? - Koje su ideje pomogle boljševicima, predvođenim Lenjinom, da dođu na vlast? - Zašto je Lenjin uveo, a Staljin ukinuo NEP (Novu ekonomsku politiku) i koje lekcije možemo da izvučemo iz NEP-a u današnje vreme? - Kakva je uloga Petra I u istoriji Rusije? - Zašto se ruska aristokratija uvek klanjala Zapadu i prezirala svoj narod? - Kako da procenimo ličnosti kao što su Hruščov i Gorbačov? - Zašto epohu vladavine Brežnjeva nazivamo epohom stagnacije? - Kako možemo da objasnimo bahato ponašanje današnje "zlatne omladine"? - Zašto u poslednje vreme sveštenici često postaju učesnici skandaloznih afera? - Kakva je budućnost Evrope? Zašto tako brzo degradira zapadna civilizacija? - Zašto ljudi stalno traže krivce? - U čemu je smisao romana Turgenjeva "Očevi i deca"?

Predavanje S.N. Lazareva "Spasenje dolazi iz Rusije?" (februar 2017.) Odlomak iz predavanja: Predstavljamo vam prvi deo nove serije predavanja "Spasenje dolazi iz Rusije?", posvećene odgovorima na pitanja koja se odnose na društveni život Rusije. Na mnoga od ovih pitanja još uvek ne mogu nedvosmisleno da odgovore ni naučnici, ni političari niti ekonomisti. Zašto i dalje postoje dijametralno suprotna gledišta o istoriji Rusije? Zašto nedostatak dijalektičkog mišljenja u rešavanju problema s kojima se suočava društvo i ruska država, dovode do tragičnih posledica? Kakva budućnost očekuje evropske zemlje? Iz koje perspektive treba gledati na događaje da bismo najrealnije shvatili šta se dešava u Rusiji i svetu? Na ova i mnoga druga važna pitanja S.N Lazarev je odgovorio u novoj seriji predavanja "Spasenje dolazi iz Rusije?" - Zašto je propala predrevolucionarna Rusija? - Da li je Staljin je zaista bio tiranin, i u čemu je razlog masovnih represija za vreme njegove vladavine? - Zašto se Staljin može smatrati autorom kineskog modela razvoja države? - Koje su ideje pomogle boljševicima, predvođenim Lenjinom, da dođu na vlast? - Zašto je Lenjin uveo, a Staljin ukinuo NEP (Novu ekonomsku politiku) i koje lekcije možemo da izvučemo iz NEP-a u današnje vreme? - Kakva je uloga Petra I u istoriji Rusije? - Zašto se ruska aristokratija uvek klanjala Zapadu i prezirala svoj narod? - Kako da procenimo ličnosti kao što su Hruščov i Gorbačov? - Zašto epohu vladavine Brežnjeva nazivamo epohom stagnacije? - Kako možemo da objasnimo bahato ponašanje današnje "zlatne omladine"? - Zašto u poslednje vreme sveštenici često postaju učesnici skandaloznih afera? - Kakva je budućnost Evrope? Zašto tako brzo degradira zapadna civilizacija? - Zašto ljudi stalno traže krivce? - U čemu je smisao romana Turgenjeva "Očevi i deca"? Distributivna mreža u regionu: Distribucija Hrvatska i Slovenija [email protected] Telefon/Viber: +385 98 629 869 https://www.facebook.com/snlazarevhrvatska Distribucija BiH (Sarajevo) [email protected] • Tel./Viber: +387 65 897-429 https://www.facebook.com/snlazarevbih Distribucija Makedonija (Ohrid) [email protected] Tel./Viber: +389 78 381 889 https://www.facebook.com/s.n.lazarevmakedonija

IZDAVAČ: ZAVET GODINA IZDANJA: 2002 PISMO: ĆIRILICA FORMAT: 23 CM BROJ STRANA: 220 POVEZ: MEK STANJE KNJIGE: NOVO ZA GROFA ALEKSEJA VRONSKOG, JUNAKA TOLSTOJEVOG ROMANA `ANA KARENJINA`, POSTOJAO JE REALAN PROTOTIP, LIČNOST KOJA JE ZAISTA POGINULA U SRBIJI. TO SE DOGODILO 20. AVGUSTA 1876. GODINE. TADA JE NA GOLOM BRDU KRAJ SELA GORNJI ADROVAC U POMORAVLJU SMRTNO RANJEN OFICIR RUSKE VOJSKE U OSTAVCI NIKOLAJ NIKOLAJEVIČ RAJEVSKI. ANDREJ ŠEMJAKIN REKONSTRUIŠE BIOGRAFIJU N. N. RAJEVSKOG NA OPŠTEM FONU DOGAĐAJA NJEGOVE EPOHE, S PARALELNIM ISKORAKOM U OBLAST ISTORIJE KNJIŽEVNOSTI.`PROUČAVANJE RODA RAJEVSKIH UOPŠTE I, POSEBNO, ULOGE NJEGOVIH KONKRETNIH PREDSTAVNIKA U ISTORIJI RUSIJE I SRBIJE JESTE VAŽAN NAUČNI ZADATAK, JER JE NEMOGUĆE SHVATITI ISTORIJU PLEMSTVA RUSIJE BEZ ZADIRANJA U ISTORIJU POJEDINAČNIH NJEGOVIH PORODICA. BEZ TOGA BI BILO SUVIŠE TEŠKO OBJASNITI KLIŠEE PONAŠANJA LJUDI, MOTIVACIJU NJIHOVOG ŽIVOTNOG IZBORA U SVETU KOJI IH OKRUŽUJE, POGOTOVO - U SUDBONOSNIM ZA NJEGA TRENUCIMA. I UOPŠTE, INTERESOVANJE ZA KONKRETNOG ČOVEKA, ZA TAJNE NJEGOVE BIOGRAFIJE - SVE TO NIJE SAMO VEČNA RADOZNALOST POTOMAKA PREMA ŽIVOTU PREDAKA. TO JE OZBILJAN NAUČNI OSLONAC, KOJI NERETKO OMOGUĆAVA DA SE NA SASVIM NOVI NAČIN INTERPRETIRAJU DOGAĐAJI I NJIHOVE SKRIVENE POBUDE, ČAK I NA MAKROISTORIJSKOM NIVOU.` (ANDREJ ŠEMJAKIN).

Tvrd povez - 550 strana MOSKVA 1995 Korice sa vidljivim znacima koriscenja - prednja ima manje udubljenje - vidi se na slici Unutrasnjost dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja RU

Po snazi i darovitosti tik uz najveće autore, Lava Nikolajeviča, Nikolaja Gogolja, Ivana Turgenjeva, Ivana Gončarova, po širini shvatanja života i dubokom razumevanju tajni života, po istančanom vladanju ruskim jezikom, Ljeskov neretko nadilazi svoje prethodnike, odlikujući se retkim umetničkim pogledom na istoriju Rusije i njen put kroz vreme.

Autor: Nikolaj Semjonovič LjeskovPo snazi i darovitosti tik uz najveće autore, Lava Nikolajeviča, Nikolaja Gogolja, Ivana Turgenjeva, Ivana Gončarova, po širini shvatanja života i dubokom razumevanju tajni života, po istančanom vladanju ruskim jezikom, Ljeskov neretko nadilazi svoje prethodnike, odlikujući se retkim umetničkim pogledom na istoriju Rusije i njen put kroz vreme.

Za grofa Alekseja Vronskog, junaka Tolstojevog romana “Ana Karenjina”, postojao je realan prototip, ličnost koja je zaista poginula u Srbiji. To se dogodilo 20. avgusta 1876. godine. Tada je na Golom brdu kraj sela Gornji Adrovac u Pomoravlju smrtno ranjen oficir ruske vojske u ostavci Nikolaj Nikolajevič Rajevski. Andrej Šemjakin rekonstruiše biografiju N. N. Rajevskog na opštem fonu događaja njegove epohe, s paralelnim iskorakom u oblast istorije književnosti. “Proučavanje roda Rajevskih uopšte i, posebno, uloge njegovih konkretnih predstavnika u istoriji Rusije i Srbije jeste važan naučni zadatak, jer je nemoguće shvatiti istoriju plemstva Rusije bez zadiranja u istoriju pojedinačnih njegovih porodica. Bez toga bi bilo suviše teško objasniti klišee ponašanja ljudi, motivaciju njihovog životnog izbora u svetu koji ih okružuje, pogotovo – u sudbonosnim za njega trenucima. I uopšte, interesovanje za konkretnog čoveka, za tajne njegove biografije – sve to nije samo večna radoznalost potomaka prema životu predaka. To je ozbiljan naučni oslonac, koji neretko omogućava da se na sasvim novi način interpretiraju događaji i njihove skrivene pobude, čak i na makroistorijskom nivou.” (Andrej Šemjakin)

Aleksije Jelačić Rusija i BalkanPregled političkih i kulturnih veza Rusije i Balkanskih zemalja866 - 1940Meki povezIzdavač Francusko Srpska knjižara A. M. Popović BeogradAleksej Jelačić je bio srpski istoričar, publicista i novinar ruskog porekla.Studije istorije je završio na Istorijsko-filološkom fakultetu Univerziteta u Sankt Peterburgu1914. godine. Iste godine primljen je za asistenta na katedru za rusku istoriju istog fakulteta. Godine 1917. prelazi na Univerzitet svetog Vladimira u Kijevu i na njemu magistrira 1918. godine radom „ Samodržavlje i narod u Rusiji 18. veka“ . Godine 1919. prelazi na licej u Kamenc-Podolskom i predaje u istom sve do 1920. godine.Godine 1920. emigrira u Kraljevinu Jugoslaviju i živi u njoj sve do smrti. Bio je angažovan kao gimnazijski profesor u Skoplju (1920-1924), Pljevljima i Prištini (1924-1925). U Ljubljani je 1925. godine doktorirao radnjom „ Seljački pokret u Hrvatskoj i Slavoniji godine 1848-1849`, što je prvi temeljitiji rad na navedenu temu uopšte. Od 1925. godine živi i radi u Skoplju kao honorarni profesor ruske i zapadnoslovenske istorije na Filozofskom fakultetu, a istovremeno predaje i u skopskoj gimnaziji. Bio je dugogodišnji Politikin dopisnik iz Skoplja. Iz Skoplja je kraće vreme izbivao 1932. kada nastavnikuje u Kruševcu. Po izbijanju rata 1941. premešten je na rad u leskovačku gimnaziju. U Beogradu je umro 20. oktobra 1941. godine i pokopan je na ruskom groblju.U ovoj knjizi objedinjena su dva istorijska rada Alekseja Jelačića. Delo Istorija Rusije predstavlja prvi celoviti prikaz ruske istorije na srpskom jeziku, dok je delo Rusija i Balkan, pregled po­ litičkih i kulturnih veza Rusije i balkanskih zemalja 866-1940.6/32

Aleksije Jelačić Rusija i BalkanPregled političkih i kulturnih veza Rusije i Balkanskih zemalja866 - 1940Meki povezIzdavač Francusko Srpska knjižara A. M. Popović BeogradAleksej Jelačić je bio srpski istoričar, publicista i novinar ruskog porekla.Studije istorije je završio na Istorijsko-filološkom fakultetu Univerziteta u Sankt Peterburgu1914. godine. Iste godine primljen je za asistenta na katedru za rusku istoriju istog fakulteta. Godine 1917. prelazi na Univerzitet svetog Vladimira u Kijevu i na njemu magistrira 1918. godine radom „ Samodržavlje i narod u Rusiji 18. veka“ . Godine 1919. prelazi na licej u Kamenc-Podolskom i predaje u istom sve do 1920. godine.Godine 1920. emigrira u Kraljevinu Jugoslaviju i živi u njoj sve do smrti. Bio je angažovan kao gimnazijski profesor u Skoplju (1920-1924), Pljevljima i Prištini (1924-1925). U Ljubljani je 1925. godine doktorirao radnjom „ Seljački pokret u Hrvatskoj i Slavoniji godine 1848-1849`, što je prvi temeljitiji rad na navedenu temu uopšte. Od 1925. godine živi i radi u Skoplju kao honorarni profesor ruske i zapadnoslovenske istorije na Filozofskom fakultetu, a istovremeno predaje i u skopskoj gimnaziji. Bio je dugogodišnji Politikin dopisnik iz Skoplja. Iz Skoplja je kraće vreme izbivao 1932. kada nastavnikuje u Kruševcu. Po izbijanju rata 1941. premešten je na rad u leskovačku gimnaziju. U Beogradu je umro 20. oktobra 1941. godine i pokopan je na ruskom groblju.U ovoj knjizi objedinjena su dva istorijska rada Alekseja Jelačića. Delo Istorija Rusije predstavlja prvi celoviti prikaz ruske istorije na srpskom jeziku, dok je delo Rusija i Balkan, pregled po litičkih i kulturnih veza Rusije i balkanskih zemalja 866-1940.6/32