LEPOTA I TUGA Intimna istorija Prvog svetskog rata Peter Englund pečat privatna biblioteka Lepota i tuga Intimna istorija Prvog svetskog rata Peter Englund Prevela sa švedskog Spasa Ratković Godina izdanja: 2014 Format (cm): 24 cm Broj Strana: 500 Povez: Tvrd ISBN: 978-86-6145-151-5 O KNJIZI AUTOR VAŠI KOMENTARI Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta... Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović “Ovo je knjiga o Prvom svetskom ratu. Ona međutim ne govori šta je taj rat bio – ne objašnjava njegove uzroke, tok, završetak i posledice; jer već postoji mnoštvo izuzetnih dela koja se bave baš time – ona govori kako je bilo… Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer mi je cilj bio da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svedem na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje.” Peter Englund Iz Predgovora srpskom izdanju Peter Englund je stalni sekretar Švedske akademije (najpre poznate po dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost). Knjiga Lepota i tuga – Intimna istorija Prvog svetskog rata do sada je prevedena na više od dvadeset jezika. Knjiga je N O V A ---------------------------- 10

Нова научна монографија „Одбрана Србије – Прилози за геополитику националне безбедности“, аутора др Љубише Деспотовића и др Вање Глишина у издању Института за политичке студије и Архива Војводине. Монографија „Одбрана Србије“ представља плод вишегодишње сарадње аутора Деспотовића и Глишина у којој су настојали да обухвате широк спектар тема које се тичу Србије и српског народа у целини. Примарно су анализирани геополитички и безбедносни аспекти, те отуда основно полазиште ове монографије чини геополитика националне безбедности као нова субдисциплина коју аутори дефинишу. Аутори су монографију поделили у три целине, настојећи да методолошки јасно, научно утемељено и прецизно ситуирају Србију у глобалним и регионалним политичким односима, посебно указујући на положај између два супротстављена геополитичка пола моћи – САД и Русије. Са тим у вези, аутори су прво поглавље насловили „Спречити потапање Србије у ‘Атлантику“, посвећујући редове књиге преминулом колеги и професору др Радославу Гаћиновићу, који је неуморно до последњих тренутака свога живота радио на одбрани националних интереса Срба и Србије. Друго поглавље тиче се односа Србије и Русије кроз политичке, дипломатске, економске, привредне, безбедносне, културолошке и друге аспекте. У том контексту, аутори наводе да Русија представља геополитичку алтернативу. Узимајући у обзир да сам наслов „Одбрана Србије“ захтева опсежну анализу историјских процеса и догађаја који су континуирано, све до данашњих дана, били тешко бреме за српски народ и државу, аутори у трећем поглављу јасно наводе да се Србија и српске земље налазе у процесима територијалног сажимања и дезинтеграције националног идентитета, што недвосмислено говори да се Србија мора (од)бранити.

Opis Usmena, alternativna istorija Dragoslava Simića i njegovih gostiju na talasima radio-emisija – sada pretočena u tekstove i zaokružena u knjigu Glasom pisana istorija – obogaćena je velikim brojem pojedinačnih doprinosa izvanrednih sadržaja i tema. (Irina Subotić) U knjizi Dragoslava Simića sačinjen je sjajan izbor iz bogate zaostavštine višedecenijskog serijala radiofonske emisije „Govori da bih te video“. Sagovornike i teme autor je lično otkrivao, znao da prilagodi svom mediju i realizovao s njima razgovore na raznim geografskim meridijanima, čak i u najtežim vremenima kao što su bile sankcije Ujedinjenih nacija i bombardovanje. Na našu sreću – sačuvao je te istorijske snimke brojnih priča naših znamenitih, ponekad zaboravljenih a često sasvim skromnih likova koji sada, u knjizi, postaju opipljivi doživljaji koji pokrivaju ne samo ceo 20. vek već i široke prostore Balkana, pa i cele Evrope, do Sjedinjenih Američkih Država, Južne Amerike i Australije. Ispričane živim jezikom, autentičnih narečja i iskrenih pobuda, te neponovljive ispovesti nas pozivaju da im se nebrojeno puta vraćamo i da, na izvestan način, ukrštamo ili paralelno pratimo različite životne puteve i neobične sudbine kojima je protkana naša istorija. Nema nevažnog svedočenja, nema malih priča – svako sećanje je dragulj, bilo da dopunjuje neki vakuum u našim (sa)znanjima o velikim ličnostima i istorijskim zbivanjima, bilo da nam otkriva sasvim intimne, emotivno obojene i neponovljive, obične trenutke življenja. 1.Ignjat Cvjetković „Bosanac“ – Priča iz nevremena ili niđe ništa 2.Petar Jović – Preko Rusije i Japanskog mora – na Solunski front 3.Ita Rina – Dražesna Ita Rina 4.Miroslav Nikitović – Na trotoaru preko puta – u kriminalističkoj rubrici Politike (1935/36) 5.Miloš Tošić – Od „Đačkog bataljona“ do Tesle 6.Živadin Stevanović – Gružanin na Svetskoj izložbi u Njujorku 1939. – Susret s Teslom 7.Žarko Popović – Pripreme atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića u Italiji 1933. godine 8.Tomislav Karađorđević – Uspomene 9.Vane Ivanović (Ivan „Vane“ Stefan Ivanović) – Ko je pobedio u Jugoslaviji 10.Dr Anka Matić – „Jugoslovenski španci“ dr Anke Matić – preko Pariza do Jugoslavije (1939–1941) 11.Jovanka Jovanović – Kao u nekom divnom čarobnom snu 12.Vojislav Bubiša Simić – U hotelu „Zanatski dom“ 13.Predrag Cune Gojković – „Moj Filipe brzi vetre, pošto voziš kilometre“ 14.Desimir Tošić – Srbin, Jugosloven i Evropejac 15.Aleksandar Fredi Mošić – Otvorim radio – objava rata 16.Velizar Vučković – Bombardovanje na Stracinu 1941. – Uspomene pilota 17.Mile Miličević – Rat, dete i batine 18.Mina Kovačević – Jozef Šulc u „Majinoj bašti“ 19.Janko Hrkalović – Nacionalizacija knjižara 1948. 20.Miljuša Jovanović – Miljuša s Golog otoka 21.Sreten Božić Vongar – Vongar s Bukulje u Australiji 22.Nikola Kosić – „Vesti“ – informativna emisija iz 1953. godine – Milvoki, SAD 23.Mihajlo Mihajlov – Zatvor za pisca Moskovskih godina 24.Budimir Lončar – O Titu 25.Jugoslav Vlahović – Kontinenti između kažiprsta i palca 26.Ksenija Jovanović – Paradoksi u mom životu 27.Milica Lučić Čavić – Državu ne čine teritorije, državu čine ljudi 28.Jovan Rašković – Tako je govorio 29.Jovan Rašković 30.Matija Bećković – Beseda na Vukovom saboru 1990. 31.Šanji Kelemen – Gde je zemlja Šanjija Kelemena 32.Vlatka Krsmanović – Sudbina Vlatke Krsmanović ili suočavanje s prošlošću 33.Sankcije – Kako sam se popeo na „Durmitor“ u Baltimoru 34.Ljubomir Simović – Dnevnik (1999) 35.Latinka Perović – Da vam skakavci ne pojedu nijedan dan života 36.Dubravka Stojanović – O čemu piše istoričar 37.Raško Dimitrijević – Malo sam pisao, govorio mnogo 38.Ljubiša Rajić – Srbija je intelektualno podeljena 39.Đuro Šušnjić – Dijalog, susret razlika 40.Živica Tucić – Srbi između pravoverja i krivoverja 41.Prekale, selo na prodaju

Beograd 1996. Mek povez, ćirilica, 198 strana. Napomena: na predlistu posveta; knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. R7 U poslednjih nekoliko godina napisana je obimna literatura o raznim pitanjima savremene Rusije, likvidiranju KPSS, tržišnoj privredi, privatizaciji i organizovanju (ne)nacionalne ruske države. I ova knjiga Ivana Saveljeva, ruskog književnika, na jedan osoben način bavi se ruskom državom, njenim parlamentom i ljudima koji zauzimaju najodgovornija mesta u administraciji. Saveljev je od 9. oktobra 1990. godine radio u Komisiji Saveta nacionalnosti Vrhovnog sovjeta za kulturno i prirodno nasleđe naroda RSFSR. Stoga je mogao iznutra da vidi nasrtaj neprijatelja Rusije na rusku kulturu jer, kako sam kaže, likvidiranjem kulture ubija se i narod. Svoju knjigu nazvao je, s blagom ironijom na sopstveni račun, „letimičnim zapisima aparatčika, ni memoarima ni esejem“. Sedeći u ruskom parlamentu, pomno prateći raspravu o bitnim državnim pitanjima, a posle proveravajući stenografske zapise, Saveljev je nesvesno postao hroničar ruskog parlamenta na prelomu RSFSR u RF (Rusku Federaciju), a posebno VI kongresa narodnih deputata Rusije 1992, godine. Svojim zapisima autor je opisao atmosferu u parlament, sudar reformatora — Gajdarova vlada s patriotskim deputatskim blokom i udaljavanje predsednika parlamenta Hazbulatova od predsednika države Jeljcina. Sve stranice ove knjige, pisane rukom angažovanog umetnika, u krajnjem ishodu ostaće vredno istorijsko vrelo za naučnu, tj. objektivnu analizu nastanka RF. Sadržaj: Predgovor Ubijaju zemlju U kontaktu s politikom Na sredini distance Ubiti kulturu — ubiti Rusiju - Hasidi, Hasidi - Rat u parlamentu . . - „Postavljanje pitanja o izglasavanju nepoverenja vladi” - „U tom mnogo širem kontekstu” - Prilozi U traganju za izgubljenim vremenom Neplodno seme Tajno veće ili Otvoreni izazov vladi Skok u provaliju Kongres progledavanja - Jutro pred izbor - Prva runda - Predsednik na tapetu - Crni dan predsednika - Damoklov mač šahrajevskog ustava - „Predsednika treba spasavati” - Vlada minira Kongres - Statistika za koju ne zna narod - Okršaj Preporod države ruske i ruska ideja Na putu Beleška o piscu

ISTORIJA(BOLJŠEVIKA) SVESAVEZNE KOMUNISTIČKE PARTIJE **651../2017. ISTORIJA Savezne Komunističke Partije (Boljševika) Kratki kurs kratki kurs u redakciji komisije centralnog komiteta savezne komunističke partije boljševika odobreno 1938. g. Naslov: ISTORIJA savezne komunističke partije (boljševika) Edicija / biblioteka: biblioteka marksizma - lenjinizma Izdavač: Kultura Beograd, 1945.g Povez: tvrd , strana: 416,ćirilica, Stanje: gotovo kao nova/nema tragova vidljivih da je korištena iz sadržaja : I.-Borba za stvaranje socijal-demokratske radničke partije 1883-1901.g : -ukidanje kmetstva i razvitak industrijskog kapitalizma u Rusiji,Narodnjaštvo i marksizam , borba Plehanova protiv narodnjaštva, Lenjinova borba protiv `ekonomizma` II.-Osnivanje Ruske socijal-demokratske radničke partije , pojava frakcija boljševika i Menjševika u partiji 1901.-1904.g : -polet revolucionarnog pokreta u rusiji, Lenjin-ideološki osnovi marksističke partije, II.kongres Ruske SDR partije III. Menjševici i boljševici u periodu RUSKO-JAPANSKOG RATA I PRVE RUSKE REVOLUCIJE 1904.-1907.g IV.- Menjševici i boljševici u periodu 1908.-1912.-boljševici formiraju samostalnu marksističku partiju V.-boljševička partija u periodu poleta radničkog pokreta uoči prvog imperijalističkog rata 1912.-1914.g VI.-boljševička partija u periodu imperijalističkog rata 1914.-1917.g-DRUGA REVOLUCIJA U RUSIJI VII.-boljševička partija u periodu pripremanja i izvođenja OKTOBARSKE socijalističke REVOLUCIJE 1917.-1918.g VIII.-boljševička partija u periodu INOSTRANE VOJNE INTERVENCIJE I GRAĐANSKOG RATA 1918.-1920.g IX.-.-boljševička partija U prelaza na miran rad i obnovi narodne privrede 1921.-1925.g X.-boljševička partija U BORBI ZA SOCIJALISTIČKU INDUSTRALIZACIJU ZEMLJE 1926.-1929.g XI.boljševička partija U BORBI ZA KOLEKTIVIZACIJU POLJOPRIVREDE 1930.-1934.g XII.-boljševička partija U BORBI ZA DOVRŠENJE I IZGRADNJU SOCIJALISTIČKOG DRUŠTVA I UVOĐENJE NOVOG USTAVA 1935-1937.g Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 423.strana

Ko je i kako Srbiju posvađao sa Zapadnom Evropom. „Za Srbiju je izgradnja železnice bila ravna čudu egipatskih piramida“, počinje Momčilo Đorgović uzbudljivu priču o pruzi Beograd–Niš–Pirot–Vranje i vodi nas kroz razne događaje do današnjih dana. Na suprotstavljanju železnici Nikola Pašić je izgradio političku harizmu, podigao Radikalnu stranku i suprotstavio se prodiranju industrijske revolucije na kojoj je stvoreno moderno društvo. Radikali su izmislili Bontuovu aferu i oteli železnicu od francuske kompanije. Na ime širenja železničke mreže podizali su mnoge zajmove i kredite, potrošili ih i zadužili siromašnu zemlju za četiri godišnja budžeta, rat ih je spasao od hapšenja i suda. Koridor kroz moravsku dolinu bio je i ostao geostrateški značajan poduhvat i na njemu su se sukobile sile Zapadne Evrope i carske Rusije i podelile političku elitu u Srbiji. Jedan od uzroka izbijanja Prvog svetskog rata jesu pokušaji velikih sila da železnicom izađu preko Srbije, Kosova, Sandžaka i Crne Gore na more, pre nego aneksiona kriza. San srpske elite da se železnicom poveže sa Jadranom ostvaren je tek pod Josipom Brozom sa prugom Beograd–Bar. Zastupajući interese carske Rusije Pašić je podstakao i osmislio nepomirljivi konflikt sa Nemcima, industrijskom revolucijom i kapitalizmom i zasejao seme razdora u srpskom nacionalnom biću koje klija do danas. U XXI veku važnost železničkih koridora kroz Srbiju toliko je aktuelizovana da, pored vlade Srbije, u njihovoj obnovi i izgradnji učestvuju Evropska Unija, Ruska Federacija i Kina. Naslov: Opanak ili železnica Izdavač: Laguna Strana: 224 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2021 ISBN: 978-86-521-4271-2

Izdavač: Narodna biblioteka „Dr Dušan Radić“, Vrnjačka Banja Biblioteka Fons Romanus Autori: Ognjan Topalović, Toma Milenković, Mirjana Obradović Povez: tvrd Broj strana: 221 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slici. Pečatirna, veoma dobro očuvana. Tokom građanskog rata u Rusiji, s proleća 1919, i kasnije u nekoliko talasa, u Kraljevinu SHS masovno se doseljavaju izbeglice iz Rusije. Sa juga i sa istoka, na teritoriju nove balkanske države ušlo je između 40 i 70 hiljada izbeglih Rusa, Ukrajinaca, Belorusa i drugih podanika Carevine: jedni su ostali da žive u njoj, najviše u Srbiji, a neki su nastavili dalje u neizvesnost, u Zapadnu Evropu i Ameriku. Smatra se da je u Kraljevini živelo preko 40 hiljada bivših ruskih podanika i njihovih potomaka koji su rođeni u njoj. I Vrnjačka Banja je imala svoje Ruse. Neki od njih su ostali u uspomenama Vrnjčana i u retkim pisanim dokumentima, a o nekima, pak, postoje samo bleda sećanja, ali ne i imena. Ovo je zapis o omima čiji se trag nije u potpunosti izgubio. (K-130)

Aleksej PUŠKOV POSTSKRIPTUM Može li PUTIN pomoći RUSIJI U svojoj novoj knjizi poznati ruski politikolog i popularni televizijski voditelj Aleksej Puškov deli s čitaocima stavove o perspektivama Rusije i savremenog sveta i daje ocenu o značajnim događajima poslednjih godina – globalnoj krizi, „ restartovanju“ odnosa Rusije sa Zapadom, programu „ destaljinizacije“ , ratu u Libiji i pogibiji Muamera Gadafija. Autor zna o čemu govori. Profesor Moskovskog državnog fakulteta za međunarodne odnose, predsednik Saveta za strateške prioritete, tvorac i urednik „ Postskriptuma“ , po mišljenju mnogih najbolje analitičke emisije ruske televizije, Aleksej Puškov spada u svetsku političku i ekspertsku elitu. Od početka devedesetih godina XX veka neizostavni je učesnik Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Držao je predavanja u najčuvenijim slušaonicama i salama širom sveta – od Vašingtona do Singapura, njegovi članci pojavljivali su se u najpoznatijim izdanjima u SAD i Evropi, sretao se s Bilom Klintonom, Helmutom Kolom, Žakom Širakom, Henrijem Kisindžerom, Kondolizom Rajs, Aleksandrom Kvasnjevskim, Džordžom Sorošem, Li Kuan Juom, Muamerom Gadafijem i drugim svetskim liderima. Njegova nova knjiga bridak je i emocionalan dijalog s čitaocem koji želi da zna šta se zapravo događa u svetu i koga interesuje sudbina sopstvene zemlje. Aleksandar Puškov (1954) profesor je prestižnog MGIMO, osnivač i rukovodilac „ Postskriptuma” , po mišljenju mnogih najboljeg analičkog programa na ruskoj televiziji, predsednik Saveta za strateško planiranje, predsednik Komiteta Gosdume za međunarodne poslove. Pored ostalog, Puškov je autor više knjiga, brojnih naučnih publikacija i analitičkih članaka u ruskim i svetski vodećim listovima i časopisima. Format: 15x21cm Broj strana: 312 Pismo: ćirilica Povez: Tvrd Godina izdanja: 2015. ISBN: 978-86-7594-040-1 Knjiga je NOVA. . . . . --------------------------- . ➡️ ➡️ Knjiga je NOVA..... --------------------------- . ➡️ ➡️ D1

Nova Srbija i Slavenosrbija Mite Kostića je knjiga o ljudima koji su poslužili Milošu Crnjanskom kao inspiracija za genijalne Seobe i Drugu knjigu Seoba. Ko su oni bili? Nezadovoljni odnosom ugarskih vlasti, mnogi srpski graničari sa porodicama odselili su se u XVIII veku u Rusiju, u današnji Donbas i Hersonsku oblast. Među narodom i vojnim vlastima bili su upamćeni kao vrsni vojnici, ali već krajem XIX veka na popisima tih krajeva Srba gotovo da nije bilo. Njihova prezimena su se izgubila, ali imena gradova i sela i dalje nose trag dalekog srpskog porekla. Knjiga Mite Kostića je o njihovoj sudbini.Ona prati istoriju srpski seoba u južne krajeve tadašnje Rusije od prvih srpskih jedinica u prvoj polovini 19. veka, pa do većih pokreta i osnivanja Nove Srbije u Hersonskoj oblasti, odnosno Slavenosrbije u Donbasu. Autor prati prve podatke o preseljenju u Rusiju preko dokumenata iz arhiva u Beču i Budimpešti. Takođe, u velikoj meri koristi i arhive SPC (Karlovačke mitropolija), kao i dostupnu memoarsku građu. Mita Kostić je u ovoj knjizi opisao glavne aktere seobe, naselja koja su podigli, broj ljudi koji se odselio u Rusiju, ali i njihovu dalju sudbinu. Već u drugom kolenu, oni su se asimilovali. Pripadnici viših slojeva, poreklom iz vodećih oficirskih porodica, stupili su u redove ruskog plemstva, dok su obični vojnici vremenom postali deo velike mase ukrajinskog seljaštva. Danas samo poneko ime mesta čuva uspomenu na njih, najviše grad Slavjanoserbsk u Luganskog oblasti. Наслов: НОВА СРБИЈА И СЛАВЕНОСРБИЈА Издавач: Catena mundi Страна: 195 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2022 ИСБН: 9788663431768

Knjiga otkriva čitaocima najskrivenije tajne iz arhiva specijalnog odeljenja NKVD, Anenerbe i Vrhovne komande Vermahta. General-pukovnik Leonid Ivašov je ruski vojni, politički i društveni radnik, stručnjak u oblasti geopolitike, konfliktologije, međunarodnih odnosa i vojne istorije. Doktor je istorijskih nauka, profesor na katedri za teologiju i istoriju međunarodnih odnosa MGLU i član Saveza pisaca Rusije. Stalni je član Izborskogkluba. U periodu 1996-2001. bio je načelnik Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Rusije. Nagrađen je ordenima „Za službu Domovini i Oružanim snagama SSSR" P i Š stepena, „Za zasluge pred Otadžbinom" III stepena stepena, mnogim medaljama SSSR i RF, ordenima i medaljama stranih država. Nova knjiga generala Ivašova, koju držite u rukama, u određenoj meri se dotiče pitanja geopolitike, ali sa potpuno neočekivane strane za čitaoca. U njoj autor otkriva znanja koja su obično dostupna samo silnicima ovog sveta. Imajući pristup građi koja se skriva u tajnim arhivama Rusije i nekih drugih zemalja, autor nas na osnovu nje posvećuje u istinsku istoriju čovečanstva - od njegovog nastanka do naših dana. Šta su tražila tajna društva i specijalne službe Sovjetskog Saveza i Hitlerove Nemačke na zagonetnom Tibetu uoči Drugog svetskog rata? Da li je istina da su se nacističke vođe od gneva država- pobednica sakrile pod ledeni pancir Antarktika? Šta očekuje čovečanstvo u najbližoj budućnosti? Ova knjiga će vam otkriti tajne koje su posvećenici brižljivo skrivali od naroda hiljadama godina. Ali, ništa nije skriveno što se neće otkriti. Vremr je za razotkrivanje tajne istorije čovečanstva. Knjiga je zasnovana na tajnoj dokumentaciji, čuvanoj u arhivama KGB SSSR, Anenerbe i Vrhovne komande Vermahta.

U dobrom stanju Jozef Pilsudski. Vojskovođa i državnik nezavisne Poljske Svijet u XIX. i XX. st. Autor: Nalecz, Daria Nalecz, Tomasz Jozef Pilsudski. Vojskovođa i državnik nezavisne Poljske Nakladnik: Wydawnictwa Szolne i Pedagogiczne - Wydawnictwo Naukowe PWN Mjesto izdanja: Wroclaw Godina izdanja: 1998 Format: 16,5×23,5 Uvez: meki Broj stranica: 75 Jezik: hrvatski Zabilješke: + foto. Jozef Pilsudski bio je najistaknutija osoba obnovljene Poljske. Najviše je doprinio vraćanju nezavisnosti. Borba protiv porobljenosti, a kasnije za jačanje nezavisnosti davala je smisao njegovu životu. Isprva je spas za Poljsku tražio u socijalizmu. Odbacio ga je kad se uvjerio da socijalističke parole potiskuju rodoljubne ciljeve. Tada se iz socijalista transformirao u vojnika. Stvorio je oružane snage zahvaljujući kojima je Poljska izvrsno iskoristila svoju šansu za obnovu državnosti kad su izgubljeni rat i revolucija oslabili njezine djelitelje. Snagu i sigurnost nezavisne Poljske želio je graditi zajedno s narodima koji su naseljavali teritorij između Njemačke i Rusije. To je bilo moguće jedino u ratu protiv Rusije, koju je Pilsudski porazio 1920. godine, ali nedovoljno snažno da se može ostvariti ideja srednjoeuropske federacije. Poljsku, obnovljenu u studenom 1918. godine, u kojoj je postao poglavar države i vrhovni zapovjednik vojske, utemeljio je na slobodi, pravu i demokraciji. Međutim, ubrzo je posumnjao u te mehanizme vladavine, pa se povukao iz javnog života. Uvjeren da zemlja ide u krivom smjeru, godine 1926. odlučio se na državni prevrat. U parlamentu je već ranije vidio samo izvor anarhije te mu je tada suprostavio snažnu predsjedničku vlast. No, s vremenom ga je razočarao i autoritarizam. Sve bolesniji i nemoćan, nije više tražio nove recepte za vladanje. Ogorčen, ponovno se povukao u sjenu. Usprkos kultu, kojim je bio okružen, umro je 1935. osamljen i pun briga za budućnost Poljske.

Дух православне цркве је једна од најбољих западноевропских студија о православљу. Сјајни зналац православља, фасциниран његовом аутентичношћу учења Бенз кроз симболе православља излаже његову историју и филозофију. Ова студија о православљу је истински подухват и прилог проучавању историје религије. На крају студије Бенз кличе: Православље је сам Горући Грм. Та фасцинација говори о утемељености његових истраживања православља. Занимљиво је да Бенз паралелно стражује историју православља у Византији, Русији, Румунији, Грчкој. Огроман напор уложен у ову студију Бенз је резимирао и кратком критиком слабости православља. Naslov: Дух и живот православне цркве Izdavač: Čigoja štampa Strana: 214 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 14x23 cm Godina izdanja: 2004 ISBN: 86-7558-271-4

Geopolitika Zakavkazja Dr Dragan Petrovic, Dr Dragomir Andjelkovic, Dr Goran Nikolic Beograd, 2010. Tvrd povez, veči format, strana 393 NOVO Geopolitika Zakavkazja predstavlja naučnu monografiju rađenu u skladu sa makro naučno-istraživačkim projektom Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu: „Srbija i savremeni svet: perspektive i putevi učvršćivanja spoljnopolitičkog, bezbednosnog i spoljnoekonomskog položaja u međunarodnoj zajednici“, finansiranog na osnovu plana osnovnih istraživanja Ministarstva za nauku i ekologiju Republike Srbije za period 2006-2010. Zakavkazje obuhvata deo postsovjetskog prostora koji se nalazi južno od planine Kavkaz, sa oko 185 000 km? (što čini svega 0,80% nekadašnjegSSSR-a). To područje nije posebno bogato prirodnim resursima, niti jeprivredno razvijeno. Međutim, ima izuzetno značajan geopolitički položaj, pošto predstavlja svojevrsnu raskrsnicu Bliskog i Srednje Istoka,Srednje Azije i južne Rusije, odnosno predstavlja predvorje oblastibogatih naftom i gasom. Uz to, na čitavom postsovjetskom prostoru, bašje na području Zakavkazja locirano najviše konfliktnih čvorišta ispornih teritorija. Nažalost, od kraja osamdesetih godina HH veka donajnovijeg kratkotrajnog ali žestokog sukoba u avgustu 2008. godine (ukoji se umešala i Rusija), tu su povremeno izbijali ratovi, vođeni su du-gotrajni sukobi niskog intenziteta, odnosno dolazilo je do pogroma nad civilnim stanovništvom i masovnog etničkog čišćenja.

Нова Србија и Славеносрбија Мите Костића је књига о људима који су послужили Милошу Црњанском као инспирација за генијалне Сеобе и Другу књигу Сеоба. Ко су они били? Незадовољни односом угарских власти, многи српски граничари са породицама одселили су се у XVIII веку у Русију, у данашњи Донбас и Херсонску област. Међу народом и војним властима били су упамћени као врсни војници, али већ крајем XIX века на пописима тих крајева Срба готово да није било. Њихова презимена су се изгубила, али имена градова и села и даље носе траг далеког српског порекла. Књига Мите Костића је о њиховој судбини. Она прати историју српски сеоба у јужне крајеве тадашње Русије од првих српских јединица у првој половини 19. века, па до већих покрета и оснивања Нове Србије у Херсонској области, односно Славеносрбије у Донбасу. Аутор прати прве податке о пресељењу у Русију преко докумената из архива у Бечу и Будимпешти. Такође, у великој мери користи и архиве СПЦ (Карловачке митрополија), као и доступну мемоарску грађу. Мита Костић је у овој књизи описао главне актере сеобе, насеља која су подигли, број људи који се одселио у Русију, али и њихову даљу судбину. Већ у другом колену, они су се асимиловали. Припадници виших слојева, пореклом из водећих официрских породица, ступили су у редове руског племства, док су обични војници временом постали део велике масе украјинског сељаштва. Данас само понеко име места чува успомену на њих, највише град Славјаносербск у Луганског области. А5 формат, тврд повез, 196 страна

САДРЖАЈ Увод, 5 Део први 1954-1958. Рођење и успостављање КГБ, 7 Глава прва. Почетак, 10 Глава друга. Казнени мач Лубјанке, 25 Глава трећа. Заштита државних тајни у периоду реформи, 38 Глава четврта. У тајној служби код Никите Хрушчова, 43 Део други. 1959-1976., ЈСомитет”, 64 Глава пета. Основни закон Лубјанке, 65 Глава шеста. ТАСС је овлашћен да објави: спољне и унутрашње претње, 98 Глава седма. Обавепггајци из провинције, 103 Глава осма. Народни гардисти са Лубјанке против кинеских шпијуна, 112 Глава девета. Специјалци на фронтовима „хладног рата”, 112 Глава десета. Полигичка репресија под Никитом Хрушовом и Леонидом Брежњевом, 148 Део трећи. 1977—1984. Златне године Лубјанке, 160 Глава једанаеста. Ко је руководио комитетом, 161 Глава дванаеста. Из Јасењева се видео цео свет, 165 Глава тринаеста. Са киме су ратовали чекисти, 187 Глава четрнаеста. Лов на „Тигра” у планинама Авганистана, 217 Глава петнаеста. Пета управа против дисидената, 225 Глава шеснаеста. Олимпијске игре чекиста, 243 УВОД „По чему се обавештајац разликује од обичног човека?,> „Први, када сапштава сензационалну вест увек додаје фразу: „Прочитао сам у јутарњим новинама.” Ову шалу је средином деведесетих година прошлог века аутору испричао високи службеник Лубјанке. Тада смо осуђивали скандал изазван појавом књиге посвећене историјату радиоелектронске присмотре у руским књижарама. Аутори те монографије оптужени су за одавање државних и службених тајни. Обојица су служили у ФАПСИ-ју (1) - организацији која се бавила не само „организацијом и осигурањем криптографске и инжењерско-техничке безбедности шифрованих комуникација у Руској Федерацији и њеним заграничним испоставама” него и радиошпијунажом - „организовањем и управљањем спољном обавепггајном делатношћу у области шифрованих, тајних и других облика специјалних комуникација уз употребу радиоелектронских средстава и метода.” Ауторе скандалозне књиге није спасло чак ни то пгго су све изнесене чињенице биле непознате само читаоцима у домовини. На Западу су за успехе и неуспехе сарадника Осме (шифрантске) и Шеснаесте (радиоелектронске везе) управе КГБ-а знали још у време „хладног рата”. Баш тада се појавило мноштво публикација које су се позивале на сараднике ФАПСИ-ја. Истина, „зли језици” су установили да је основни вид „напада” на ауторе - завист појединих начелника те управе. У последњој деценији прошлог века било је модерно, престижно и уносно писати о пословима и људима Комитета државне безбедности СССР. Баш тада је домаће књижевно тржиште преплављено мемоарима чекиста и „исповестима” пребега, озбиљним и тенденциозним монографијама руских и иностраних историчара, резултатима сензационалистичких новинарских истрага. Прошло је неколико година и већина руских читалаца је изгубила занимање за ту тему. Можда и због тога што су чекисте са страница књига и екрана телевизора потиснули нови, јунаци нашег времена”: „буразери” и „пандури”. Њихови доживљаји су ближи и разумљивији савременом житељу Русије. Други разлог - разочарење у КГБ. Ако је Лубјанка била тако моћна организација, како је могла да допусти распад Совјетског Савеза? Значи да су били измишљени сви подвизи чекиста на фронтовима „хладног рата”. За ишчезавање СССР-а с политичке карте света и катастрофу с краја осамдесетих и почетка деведесетих година двадесетог века нису криви чекисти, него руководство земље, које је све то допустило. Чекисти, као и њихови претходници - жандарми у Руској империји - били су тек мач и штит у рукама владара. Они су увек испуњавали вољу императора или генералног секретара. Да је у зиму 1916-1917. Николај П завео дикгатуру у земљи, не би било Фебруарске револуције и Октобарског преврата. Друго је питање запгго је последњи руски цар био неодлучан и неспособан за такав чин. Мало ко зна да је министарство полиције последњих година постојања руске империје било савршено обавештено о свему што је долазило из крила опозиције. Трећи разлог - већина тајни Лубјанке већ је разоткривена и зато неће бити бурних сензација. Да, то је заиста тако. Зато у овој књизи постоји много недовољно познатих страница историје Комитета државне безбедности СССР. 1 ФАПСИ - владина савезна агентура за комуникације и информа-ције при председништву Руске Федерације. Чиниле су је 1991. го-дине Осма (шифрантска) и Шеснаеста (радиоелектронске везе) управа КГБ-а СССР-а. Ушла је у еастав ФСБ РФ 2003. године. -Прим. аутора. ДЕО ПРВИ 1954-1958. РОЂЕЊЕ И УСПОСТАВЉАЊЕ КГБ Педесете године прошлог века обухватају многе важне догађаје у историји наше земље. Смрт Јосифа Стаљина, кратки боравак на власти Лаврентија Берије, демаскирање „култа личности” од стране Никите Хрушчова, прво политичко „отопљавање”... и рођење Комитета државне безбедности. Баш тада је уобличена његова структура и принципи деловања, који су се одржали неизмењени током скоро четрдесет година до јесени 1991. године. Такође се ситуација динамично мењала и у бази главног противника, Сједињених Америчких Држава и њихових савезника. На пример, у јануару 1956. године при председнику САД формиран је Савет консултаната за периодично разматрање питања обавепггајних делатности у иностранству. Ширио се и обавепггајни апарат Енглеске. У годинама од 1955. до 1957. створене су четири нове управе, чија је основна делатност била усмерена против социјалистичких држава. Од 1957. до 1958. године спроведена је велика реорганизација обавепггајних и контраобавепггајних органа Француске. Један од основних разлога за реформу била је неопходносг испуњења задатака који су произилазили из члансгва државе у НАТО. „Организација Хелена” налазила се у полуилегалном положају обавештајне службе Савезне Републике Немачке до 1956. године када је укључена у структуру државних органа управе Западне Немачке. За разлику од прве поратне деценије, када је западнонемачка обавепггајна служба водила тактичку шпијунажу на територији Мађарске, Немачке Демократске Републике и Чехословачке, сада је почела да спроводи обавештајне операције на територији Совјетског Савеза... ЗАКЉУЧАК Наша земља има само два савезника - своје оружане снаге и органе државне безбедности. Први је штите од спољних претњи, а други - од унутрашњих. Када је по-стојао Совјетски Савез, оба савезника су се носила са за-дацима који су им додељени. Да, временом смо платили веома високу цену за ратне подвиге, али то је била пре-тензија владалаца, а не војника или чекиста, без обзира какве положаје су заузимали у годинама „хладног рата” -редова или опуномоћеног оперативца, или генерала арми-је и начелника управе. Они су испунили своју обавезу. И за њих је реченица: „Професија је - да се пггити домови-на” - постала животни мото. Баш тим људима је и посве-ћена ова књига. Наслов: Историја КГБ Издавач: Logos Страна: 276 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 15x21 cm Година издања: 2017 ИСБН:

Opis O autoru Dodatne informacije Knjiga Istorija srpskog naroda Simeona Piščevića nastala je poslednjih godina XVIII veka u imperatorskoj Rusiji, međutim do danas nije bila objavljena. Ovaj dragoceni rukopis bio je čuvan u porodici, dok ga autorov praunuk nije predao Nilu Aleksandroviču Popovu, ruskom slavisti, istoričaru i arheografu. Danas se rukopis čuva u Arhivu SANU u Beogradu. Piščevićeva Istorija srpskog naroda obuhvata period od starog veka, Seobe naroda pa do polovine XVIII stoleća. Danas nije značajna samo kao istorijsko delo već i kao izvor o vremenu u kome je nastala, o metodu i kritici izvora koju su primenjivali istoriopisci XVIII veka. Simeon Piščević je rođen 1731. godine kao četvrto dete u staroj plemićkoj porodici Piščević, u mestu blizu Šida. Otac mu se zvao Stefan i bio je kapetan u Podunavskoj landmiliciji. Kao osmogodišnjaka su ga roditelji poslali ujaku kapetanu Sekuli Vitkoviću u Petrovaradinski Šanac da bi pohađao slovensko-latinsku školu. Nedugo zatim, ujak mu dobija premeštaj u Beč i Simeon nastavlja svoje školovanje u Beču. Ujak mu ubrzo dobija čin potpukovnika i vraća se u Petrovaradinski Šanac, a Simeon ostaje tri godine u Beču gde je naučio nemački jezik. Posle tri provedene godine u Beču, školovanje nastavlja u Segedinu kod jednog privatnog učitelja. U Segedinu je proveo godinu i po dana i usavršio je nemački. Posle Segedina, otac ga je odveo u Osijek da uči vojnu administraciju kod višeg sekretara vojnog saveta u osiječkoj tvrđavi gospodina fon Malera. Kako je proveo godinu dana u Osijeku, po Simeona dolazi otac i vodi ga u rat protiv Francuza, rekavši mu da su Srbi po prirodi najskloniji vojničkom pozivu. Tako se Simeon sa svojih trinaest godina upušta u svoj prvi rat. Piščević je sa svojim ocem bio u puku Podunavske landmilicije, koji je bio u sastavu Slavonsko-podunavskog puka. Pošavši u rat, on ubrzo dobija ađutantstki čin zato što je dobro znao nemački. Rat se vodio oko reke Rajne. U bici blizu mesta Štukštatu, otac mu biva ranjen i Simeon, videvši to, pušta suze. Većina borbi se vodila u Alzasu. Glavna borba tokom rata u kojoj je učestvovao Piščević, odigrala se u gradu Cabertu koji je austrijska vojska teškom mukom osvojila. Mlađani Piščević se u ovoj bici upoznao sa strahotama rata. Osvojivši grad, Piščevićev puk je dobio naređenje da se vrati u Bavarsku, a odatle u Slavoniju. Na putu kući, Piščević se susreo sa smicalicama koje su bile uperene protiv njegovog oca. Pomogao je ocu da očisti obraz i nastavili su svoj marš. Tako se Piščević vratio u rodnu Slavoniju 1745. godine sa ađutantskim činom. Međutim, u domovini ih je sačekala neprijatna vest kako će se landmilicijski pukovi raspustiti i kako će se stvoriti novi pukovi. Početkom 1746. u petrovaradinsku tvrđavu dolazi general baron fon Engelshofen da bi preneo vest o formiranju novih pukova i započeo stvaranje istih. Ubrzo se Piščević dopao generalu i dobija poručnički čin. General je, dok je obilazio čete bivših landmilicija, vodio sa sobom mladog Piščevića. General je morao da otputuje u Beč radi konsultacija i, igrom slučaja, Piščević ostaje u Slavoniji i odlazi u Karlovce, kod ujaka Sekule Vitkovića. U Karlovcima se Piščević upoznaje sa patrijarhom srpskim Arsenijem Jovanovićem Šakabentom, koji je iz Srbije izbegao 1737. godine. Sa patrijarhom je izbegao i knez srpski Atanasije Rašković čiju ćerku, Dafinu, Piščević ženi. Godine 1748. stiže naredba o formiranju 5 novih regularnih pukova i Piščević biva postavljen u prvu četu Slavonsko husarskog puka. Već sledeće 1749. godine, Slavonski husarski puk biva spojen sa Sremskim husarskim pukom. Ovo je unelo nervozu kod Piščevića jer nije znao da li će ostati na istom položaju. Zbog toga, kod njega se rađa želja da se otisne što dalje od Slavonije, tj. u Rusiju. Dok mladi poručnik, s činom koji se, kako objašnjava, u austrijskoj vojsci dobijao sa četrdeset godina, razmišlja da svoju sreću nađe na drugom mestu, u Rusiji već niču dva srpska naselja. S prvom grupom od oko 4000 iseljenika 1751. godine iz Austrije stiže Jovan Horvat i na području južne Ukrajine osniva Novu Serbiju. Godinu dana kasnije, s oko 2000 ljudi, dolazi i Jovan Šević, brat Petra Ševića, koji za naseljavanje dobija područje u Bahmutskoj provinciji, gde niče Slavjanoserbija. Odlazak više hiljada podanika Austrijskog carstva uneo je novi zaplet u Piščevićeve putašestvije. Marija Terezija 1752. godine izdaje Kazneni patent kojim se, između ostalog, austrijskim podanicima pod pretnjom smrću zabranjuje prelazak u ratnu ili civilnu službu stranih sila. Uprkos tome, s otpustom za koji su Austrijanci mislili da su mu ga oduzeli, bez pasoša za putovanje u Rusiju i krajnje neizvesnim nadama u uspeh, Piščević preko noći nestaje iz svog Brodskog pešadijskog puka i tajno odlazi u Beč. Piščević govori o svom ogrtaču, najavljujući da će tako skriven prelaziti granice i šetati po gradu, pokušavajući da dobije ruski pasoš. Po dolasku u Beč, Piščević saznaje za još jednu okolnost koja mu ne ide na ruku. U ruskom poslanstvu upravo je došlo do smene poslanika na bečkom dvoru Bestuževa, zagovornika iseljenja Srba u Rusiju. Zamenio ga je Kajzerling, oprezan po tom pitanju koje je uznemiravalo austrijski dvor. Pri prvom susretu sa sekretarom ruskog poslanstva Nikolajem Černjevim, Piščević biva hladno odbijen. Piščević ne odustaje i ponovo se susreće sa Černjevim, govoreći mu da se nalazi u spisku iseljenika generala Ševića i napominje da će, ako ga odbije, on, Černjev, odgovarati pred Gospodom. Kad mu uz to Piščević potvrdi da je Srbin, ruski diplomata mu govori da se uplašio da je neki špijun, jer govori kao rođeni Nemac. Černjev mu obećava pomoć, ali obruč oko Piščevića se steže. Austrijske straže već ga traže po Beču, njegov pukovnik baron Janus sprema se da digne tužbu protiv njega jer je svojevoljno napustio puk, na neki način dezertirao, a spasonosni ruski pasoš nikako da stigne. U poslednji čas, malo pre nego što će „slučaj Piščević” dospeti i pred austrijski Dvorski vojni savet, posle dvanaest dana napetog iščekivanja, mladi oficir konačno dobija pasoš. Piščević se, sada kao ruski podanik, vraća u stari puk da preda svoju četu, spakuje se i oprosti s prijateljima. U obećanu zemlju, Rusiju, konačno kreće 24. oktobra 1753. godine zajedno sa ženom i decom. Stiže da saopšti i da je usput, u Tokaju, upoznao majora Žolobova koji je kupovao vino za ruski dvor. Veran vojnik svoje carice, Piščević zaverenički prećutkuje da je major Žolobov, u stvari, bio na tajnom zadatku. Pod izmišljenim izgovorom da kupuje vino za ruski dvor, on je vršio prihvat doseljenika iz Srbije, što je Austrijance dovodilo do besa. Seljak sav zarastao u bradu i sasvim star, u pocepanom kožuhu i s opancima, prvi je prizor koji Piščević opisuje iz svoje nove domovine, s graničnog prelaza Šeljegovka, gde je stigao 22. decembra 1753. godine, posle 60 dana putovanja. Stigavši u Kijev, 24. decembra 1753, sreo se sa svojim pašenogom majorom Petrom Ševićem. Piščevićeva žena je bila oduševljena što se srela sa sestrom. Sa majorom Ševićem, Piščević odlazi u Moskvu kod generala Ševića i podnosi ruskoj Vojnoj kolegiji molbu da bude primljen u puk generala Ševića sa činom kapetana. Gorko će se kajati zbog svoje molbe da bude primljen kao kapetan, jer je postojala mogućnost da automatski dobije čin nižeg majora. Molba mu je uslišena i njegova vojna karijera je mogla da otpočne. Piščević je posle mnogo peripetija stupio na dužnost u Srpski puk kao viši major. Starešina tog puka je bio pukovnik Petar Tekelija. Došavši u Srpski puk, Piščević se prenerazio kada je shvatio u kakvom je stanju puk. Brzo se dao na uređivanje puka zajedno sa komandantom Smolenske divizije gde je puk pripadao, generalom-pukovnikom Numersom. Kad su uredili puk, stigla je naredba za pokret u Poljsku. Tek što su stigli na poljsku granicu, naređeno im je da se vrate nazad, jer je problem u Poljskoj rešen mirnim putem. Ubrzo je Čorbi stigla depeša da pošalje Piščevića na upražnjeno potpukovničko mesto Ahtirskog puka pod komandom general-majora Podgoričanina. Generalova divizija, sa Ahtirskim pukom, dobila je naređenje da krene za Kijev, a potom ka Poljskoj. U Poljsku su umarširali marta 1767. godine. Kad su stigli u Poljsku, Piščević je dobio naredbu da sa svojim pukom ode u poljsku Ukrajinu, u Braclavsko Vojvodstvo, u sresko mesto Vinicu. Tamo je trebalo da sačeka poljskog general-poručnika grofa Potockog i da se sa njim sastane. Razlog njihovog sastanka je bila namera ruskog dvora da se stvori poljska konfederacija. Piščevićev zadatak je bio da vodi računa o tome da svo plemstvo Braclavskog Vojvodstva potpiše ugovor kojim se podržava nastanak konfederacije. Zadatak je bio obavljen i ugovor je bio potpisan. Piščević je izabrao dva predstavnika iz Braclavskog Vojvodstva da putuju u Varšavu na glavnu poljsku skupštinu gde će se ozakoniti ugovor o konfederaciji. Kada je poslao predstavnike, dobio je naređenje da hitno dođe u Varšavu radi očuvanja reda i mira tokom skupštine. Poljska skupština u Varšavi nije tekla kako su Rusi želeli. Biskup krakovski Soltik, grof Ževuski i njegov sin i kijevski biskup Zaluski su se protivili tački ugovora gde je navedeno da će u konfederaciji nekatolici imati ista prava kao katolici. Da bi se ućutkali glasovi protiv, četvorica protivnika su bila uhapšena i Piščević je sa svojim odredom određen da ih sprovede u Litvu, u grad Vilnu generalu Numersu, zapovedniku Smolenske divizije. Piščević je izvršio svoj zadatak i predao ih generalu Numersu. Tu se Piščevićevi „Memoari” završavaju, a dalju sudbinu odbeglog austrijskog poručnika saznajemo ponajviše iz memoara njegovog sina Aleksandra. Simeon Piščević učestvovao je u rusko-turskom ratu (1771–1774), gušenju pobune zaporoških kozaka u Seči. Carica Katarina Druga za ratne zasluge nagradila ga je činom general-majora, podarila mu sela s 1000 duša u Belorusiji, a dobio je i Orden svetog Đorđa. Zbog sukoba s generalom Petrom Tekelijom, jednim od najcenjenijih Srba u Rusiji, dobio je ukor 1777. godine, posle čega je podneo ostavku. Povukao se na selo, gde je i umro 1797. godine. Memoari Piščević je memoare pisao oko četrdeset godina, od 1744. do 1784. godine, a osim ovog dela napisao je i istoriju srpskog naroda koja je, kao i memoari, ostala u rukopisu. Memoari su ostali nepoznati javnosti oko sto godina, sve dok Simeonov unuk nije predao rukopise ruskom istoričaru Nilu Popovu. On ih je objavio u Moskvi 1884. godine, a srpsko izdanje kao knjiga pojavilo se tek 1963. godine. Pre nego što je delo štampano, s „Memoarima” se upoznao i književnik Miloš Crnjanski, kome su poslužili kao osnova za roman „Seobe”. Memoari Simeona Piščevića predstavljaju opis teškog života Srba u austrijskoj i ruskoj monarhiji. To je priča o potrazi za boljim životom. To je priča o postepenoj asimilaciji Srba sa drugim narodima i priča o gubitku identiteta. Piščevića je general Engelshofen upozorio na asimilaciju sa Rusima. Taj Nemac, u velikoj tiradi prekora i neodobravanja Piščevićeve seobe u Rusiju, proročki je rekao da će se Srbi u srodnoj slovenskoj masi pretopiti i izgubiti. Srbi su se u Rusiji zaista pretopili, Nova Serbija i Slavjanoserbija su se potpuno izgubile. Samo je Piščević sa svojom knjigom duhovno ostao u svome narodu. Težina 0,7 кг Dimenzije 135 × 225 × 3 cm Godina izdanja 2018 Pismo ćirilica Povez tvrd Broj stranica 384 ISBN 978-86-6263-214-2 Dimenzije 135x225

Podgorica 2000. Mek povez, 132 strane. Napomena: na predlistu posveta; ako se to izuzme, knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. J7 Izbor, predgovor i pogovor Euđen Urikaru i Miljurko Vukadinović. Posle više od jednog stoleća, gotovo da je tragično što zapažanja Mihaja Emineskua o sukobu interesa evropskih velesila u zoni Balkana važe i dan-danji. Zapanjujuća je činjenica da nakon dva svetska rata razvoja i raspada političko-ekonomskog sistema koji je remetio normalni evolutivni tok istorije evropskih naroda, a naročito onih iz jugoistočne Evrope; njegova predviđanja u vezi odnosa snaga, njenih tokova i značenja - ostaju na snazi. Odakle dolazi ova pouzdanost dijagnoze koju je pesnik postavio u prošlom veku? Najpre, iz činjenice daje njegov blistavi um mogao da ”uživo” upozna posledice sukoba između Rusije i zapadnih sila, konflikta čiji su vrhunac direktno osetio u Krimskom ratu a indirektno u Berlinskom miru iz 1878. Poslije ova dva događaja uloga balkanskih naroda dobija međunarodni smisao i značaj. Od tada se utvrđuje tampon zona između interesa Rusije i Zapada preko balkanskih država, zona koja treba da amortizu je sudar ovih političkih, vojnih i ekonomskih kolosa, a koja je završila postavši stecište požara i bojno polje. Balkanski prostor, sa Rumunijom, postaje požarište u oba svetska rata. I evo, u trećem svetskom ratu, koji u početku beše hladan a sada je već počeo da se rasplamsava, ostale su iste ratne zone. Na osnovu svojih analiza rumunske ekonomije, zapravo odnosa između pravoslavlja i katoličanstva, ubrzanog razvoja jedne seoske sredine koja je primorana da se ”kapitalizuje” putem ekonomskih interventnih mera, i to ne samo stranih, Eminesku je prepoznao obeležja razvoja nekih naroda koji nose breme dveju specifičnosti — tzv. malog naroda ali ne toliko malog da bi se uklanjao svakome i činjeni ce da se nalazi na periferiji direktno sučeljenih interesnih sfera, ali ne i iza njih, da bi se mogli naći bar u nekoj od odbačenih zona, okovanih sudbinom. Sadržaj: PREDGOVOR - Čitaocu - Od kada je počelo natezanje KADA EPOHA NARUČENOG PATRIOTIZMA - Završava se - Demagozi su isti - Među našim legendama - I ponovo na kapiji kucaju - Ekonomisti primećuju - U očekivanju da uzbereš - Kada epoha naručenog patriotizma DISKUSIJA O DUNAVSKOM PITANJU - U Grejzbotenu časopisu - Crnogorčevi pištolji - Diskusija o dunavskom pitanju - Istok Evrope - Da li će naići vreme PROBNI DOKAZ - Austro-Ugarska i nacionalnost - Koliko puta osporavamo - Spomenica odbora - U sredu veče - Osnivanje episkopije - Rumuni Balkanskog poluostrva - Prema opasci NA DRVETU ĆUTANJA - Na drvetu ćutanja - Osvajačke težnje - Dopisnik iz Šištova - Aleksandar III - Čitaocu ili o jednom drugačijem neizbežnom nacionalizmu - Beleška o autoru

U dobrom stanju Odabrana dela / Dragiša Vasić ; [priredio Marinko Arsić Ivkov] Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1990 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Altera : Trag, 1990 (Zemun : Galeb) Fizički opis VIII, 336 str. : autorova slika ; 25 cm Drugi autori - osoba Arsić Ivkov, Marinko S a d r ž a j [Karakter i mentalitet jednog pokolenja ; Dva meseca u jugoslovenskom Sibiru ; Devetsto treća ; Utisci iz Rusije] Str. I-VIII: Dragiša Vasić po drugi put među Srbima / M. A. I. [Marinko Arsić Ivkov]. SADRŽAJ Dragiša Vasić po drugi put među Srbima . . . 1 KARAKTER I MENTALITET JEDNOG POKOLENJA Uvod ...5 Jedno gledište o karakteru i mentalitetu balkanskih naroda. O uzrocima ratnog oduševljenja. - Opšti uzrok. - Oduševljenje izazvano mobilizacijom ne znači samo patriotski elan. - Posebni razlog koji je pokretao Srbe i šta je značila njihova gotovost da se žrtvuju. - Pokretač akcije protiv Turaka nije bila mržnja, strast koja nije u instinktima naše rase i njenim tradicijama....8 Jedna zabluda o mržnji prema Bugarima. - Šta je nova istorija Srbije. - Dva različna mentaliteta...15 Jesu li Srbi ratnički narod? - Srbija pred poslednjim ratovima - O heroizmu uopšte i u čemu je heroizam Srba...26 Jedan momenat besa ....37 Kako se ocenjuje čovek.- O kriterijumu za ocenu karaktera Srba. - Nјihova vernost ...38 Duševni temperament. - Mentalna evolucija. - 1914. - Arbanija. - Krf. - Halkidik. - Solunski front ...42 L’histoire battailes i kako je potpuno ehvaćena istorija. - Moralista i psiholog. - Jedna zamerka G. Le Bonu. - Napoleon i Vilјem II. - O neospornom kriterijumu. - Hoće li ogromno iskustvo najvećeg rata da posluži kao značajan činilac u borbi protivu rata? - Profesionalna psihologija. - Jedna značajna osobina Srba....61 Demokratska teza Tolstojeva. – Aristokratska teza Ničeova. – Istina u u izmirenju dvaju gledišta. – Srbi za demokratiju..74 DVA MESECA U JUGOSLOVENSKOM SIBIRU...79 Kroz Kačanik ...91 Jedna afera otkrivena u Kananičkoj klisuri ...91 u Prizrenu ...92 Na putu za položaj ...96 Lutanje ...104 Preko Drima ...112 Na položaju ... 114 Sa položaja u Prizren ... 133 U Prizrenu ... 134 DEVETSTO TREĆA ... 145 Pogled na samostalnu vladavinu ... 151 Dve štampe i narodno raspoloženje ... 160 Dvadeset treći mart ... 169 Vojska, Postanak i razvitak oficirske zavere ... 171 Noć 28-29. maja ... 187 Zaverenička vlada. Promena ustava. Izbor Kralјa. Dva gledišta o sankciji dela. Štampa ... 210 Poslednje namere i poslednji kraljevi planovi ... 226 Niška kontrazavera ... 240 Kragujevačka kontrazavera ... 247 Zavereničko pitanje ... 253 UTISCI IZ RUSIJE ... 263 Na putu ka Rusiji ... 267 Od granice do Moskve ... 269 Moskva ... 271 Po ulici ... 274 U domu Lava Tolstoja ... 276 U moskovskom sovjetu... 280 Organizacija sovjetske vlasti ... 281 Politička prava ... 282 Poresko pitanje ... 283 O položaju žene i njenim pravima ... 283 Bračno zakonodavstvo i porodica ... 285 Borba protiv prostitucije ... 286 O zaštiti materinstva i pravu pobačaja ... 287 Ostala pitanja ... 288 Na Krasnoj pretnji ... 289 U izolatoru ... 290 Blindirani voz ... 293 Prošlost ... 295 Metež ... 297 Lutanje... 297 U domu besprizornih ... 301 U seljačkom domu ... 302 U Pavlovskom ... 303 O metežu ... 306 U stanu crvenog oficira ... 316 U Petrogradu ... 323 Petropavlovska tvrđava ... 325 U trenutnoj nedoumici ...328 U carskom selu ... 331 Zaključak ... 334

Naslov: Slika neprijatelja - Rusija : istorija jedne demonizacije - Drugo dopunjeno izdanje - Autor: Hanes Hofbauer Izdavač: Beograd : Albatros plus Pismo: latinica Br. strana: 409 Format: 21 cm Povez: meki Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravi, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl. i čvrsto su povezani međusobno i sa koricama. Knjiga uglednog austrijskog izdavača i publiciste Hanesa Hofbauera Slika neprijatelja - Rusija s podnaslovom Istorija jedne demonizacije predstavlja temeljnu studiju o fenomenu besprizorne mržnje Zapada prema Rusiji, a u kojoj se čitaocu na metodički argumentovan i sugestivan način dočarava ogoljena suština imperijalne arogancije zapadnih sila što su u dugom kontinuitetu zločesto kreirale svoj bizarno-propagandni i klevetnički pohod na Rusiju: od njene pojave kao države na svetskoj istorijskoj sceni, do danas. Blagodareći jasnom Hofbauerovom načinu izlaganja, uzornoj nepristrasnosti u pristupu odnosnoj problematici, multidisciplinarnom karakteru istraživanja, pažljivo odabranoj dokumentarnoj građi i umesnoj upotrebi recentne naučne literature, rasprava „Slika neprijatelja“ u celini predstavlja vredan doprinos kritički nastrojenoj istoriografiji i modernoj geopolitičkoj nauci uz iskrenu preporuku srpskoj čitalačkoj publici. Rusija - Istorija - 15v.21v | Rusija - Spoljna politika

Анализа интеграционих облика на простору бившег СССР, у чијем је средишту Русија. То су Заједница независних држава, Државна унија Русије и Белорусије, Заједнички економски простор, Организација за колективну безбедност и сарадњу (која је као војни савез противтежа НАТО пакту), Царински савез (перспективна наддржавна унија по узору на Европску унију), Шангајска организација за сарадњу (где су главни чланови и осовина савеза Русија-Кина), БРИК (Бразил, Русија, Индија, Кина) и др. Књига посматра и утицај, сарадњу и однос снага ових унија, савеза и међународних организација са НАТО-ом и Европском унијом. Наслов: Интеграциони процеси на постсовјетском простору Издавач: Pešić i sinovi Povez: Писмо: ћирилица Формат: cm ИСБН:

Дневники казачьих офицеров Казачество. Книга рассказывает об участии казачьих соединений в двух войнах начала ХХ века - Великой и Гражданской. Дневники генерал-лейтенанта М.А. Фостикова - взгляд на события Гражданской войны на Юге России начальника казачьей дивизии, в 1920 году - командующего Армией возрождения России. Заключают дневники описания последних боев Русской Армии в Крымму. Также в книге представлены записки полковника П.М. Маслова о боевой работе первого Хоперского полка на Западном и Кавказском фронтах Первой мировой войны. А также воспоминания военного историка русского зарубежья полковника Ф.И. Елисеева - командира хоперцев в Гражданской войне. Составитель: Стрелянов (Калабухов) П.Н. Kozaci. Knjiga govori o učešću kozačkih formacija u dva rata početkom dvadesetog veka - Velikom i Građanskom. Dnevnici general-potpukovnika M.A. Fostikov - pogled na događaje građanskog rata na jugu Rusije šefa kozačke divizije, 1920. godine - komandanta ruske renesansne armije. Zaključite dnevnike koji opisuju poslednje bitke ruske vojske na Krimu. Knjiga sadrži i beleške pukovnika P.M. Maslov o borbenom radu prvog puka Khoperski na zapadnom i kavkaskom frontu Prvog svetskog rata. A takođe i memoari vojnog istoričara ruske dijaspore, pukovnika F.I. Eliseev - komandant Hopersa u građanskom ratu. Sastavio: Strelianov (Kalabukhov) P.N. (Google Translate) Tvrdi povez, 462 strane, fotografije, nepodvlačena, posveta autora, poneka mala mrlja, odlično očuvana, težina 580 grama. *

Beograd 1932. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, format 25 cm, 96 strana. Napomena: na prednjim koricama i predlistu potpis prethodnog vlasnika; ako se to izuzme, knjiga je, za godine, odlično očuvana. K8 Sadržaj: Zatišje u Evropi 1848. godina Austrija pred rasulom Prva bratska saradnja Italia fara da se... „Imperija je mir“ Napoleonova prevlast u Evropi Gvožđem i krvlju „Rim ili smrt“ Francusko-pruski rat Pariska komuna Zemlja nereda Najveća kolonijalna sila na svetu Nov preobražaj Rusije Turska i istočno pitanje Putem slobode Na drugom kraju sveta Glavni pravci u književnosti i umetnosti Ekonomski napredak i socijalno pitanje

-Izdavač: `EvroGiunti` -Povez: Tvrd -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 175 -Format: 29 cm -Stanje: odlično očuvano Dvojezična monografija na srpskom i ruskom koja se bavi tematikom savezništva Srbije i Rusije u Velikom ratu. Istorijski pregled o vojnim vezama i odnosima dva bratska naroda, nastala sa ciljem da se osvetle neke malo poznate epizode iz te epohe, imena i lica njenih aktera u vreme obeležavanja stogodišnjice od početka rata koji svet dotad nije video. Autor se bavi genezom savezništva, otkriva njegove korene koji sežu u daleku 1806. godinu, u vreme borbe da se Srbija oslobodi turske vlasti, te se nastavljaju 1877. kada je Rusija ušla u rat sa Turcima pa sve do prelomne 1914. kada je Srbija u Rusiji našla svog glavnog i prirodnog saveznika. Zahvaljujući tome je spasen sam opstanak Srbije, koja se dostojno odužila, kako Rusiji tako i ostalim saveznicima. Savezničke vojne veze se nastavljaju tokom 1915, 1916. i 1917, do onog trenutka kada je Rusija, zbog revolucije, istupila iz tabora saveznika. Pored više od 150 fotografija, ova značajna i vredna monografija propraćena je i bogatom dokumentarnom građom. - Predistorija savezništva - Ruska vojna pomoć Srbiji za vreme Prvog svetskog rata - Ruske ekspedicione snage na Solunskom frontu - Srpske dobrovoljačke divizije u Rusiji - Srpski i jugoslovenski pukovi u Rusiji u vreme građanskog rata - Karađorđevići i Romanovi „Sažeto i plastično, akcentujući ono bitno, ali ne zaobilazeći rečite, često malo poznate i nepoznate detalje, Dušan Babac upoznaje čitaoca sa dugim istorijatom srpsko-ruskih vojnih veza i saradnje, što je uvod u njegovu uverljivu, obuhvatnu rekonstrukciju odosa Srbije i Rusije u godinama Prvog svetskog rata“ – Politika

Forum pisaca, 2002. Bratski zamlatizmi (Forum pisaca – LIR BG, Beograd, 2002) U jeku posvemašnje tranzicijske pometnje devedesetih, u Peterburgu, na Nevskom prospektu, nikla je visoka daščana ograda; ubrzo su na tom zgodnom, prometnom mestu počeli da niču plakati, budnice, politički pozivi-na-okup, leci, uključiv i najsumanutije proglase živopisnih Somnabula svih vrsta, podjednako „levih“ i „desnih“ Mesija Sa Misijom, koji su nastupanjem liberalne postsovjetske ere dočekali svoj trenutak: ne zato što su principijelne pristalice takve slobode, nego zato što im je ovakva sloboda bila neophodna da bi nesmetano delovali na okupljanju istomišljenika za organizovano ukidanje slobode svih drugih… Ta je ograda ubrzo prozvana Zid plača: mesto za okupljanje svih „nezadovoljnika tranzicije“ i zajedničko uzdisanje za posrnulom Matuškom Rusijom, ali i za nešto mnogo preduzetnije – za okupljanje, upoznavanje i agitku. Na tom nas mestu Pavle Rak uvodi u priču o ruskoj „patriotskoj supkulturi“, ali i o njenim internacionalnim odjecima i vezama, pre svega onim srpskim: „Tu, pod ogradom, rodio se patriotski pokret Rusije. Činili su ga i čine: komunistički nostalgičari svih boja – staljinisti, lenjinisti, maoisti, a najčešće opljačkani penzioneri; novopečeni pravoslavci, koji su znali da je Zapad, da je ceo svet, oduvek i a priori protiv pravoslavlja koje se ponovo rađa; mladi desni i levi radikali. Svi oni su tada imali jedan, zajednički motiv: ‘Jevreji, demokrati, ceo svet, a osobito Amerika, prave od Rusije robovsku koloniju. Ujedinimo se da je spasemo!’.“ Ako vam sve ovo zvuči odviše poznato, to je pre svega otud što je ovdašnja „patriotska“ levo–desno–nigde–moga–mozga scena jedva nešto više od otužnog provincijalnog odjeka one ruske (većim delom) i zapadnoevropske (mnogo manje, uglavnom preko zloćudno mutiranih tinejdž-supkultura poput naci-skinsa i sličnih, čega u izobilju ima i u Rusiji). Autor ove veoma informativne, dobro promišljene i publicistički uistinu prvoklasno napisane studije o ekstremnim političkim, paravojnim, religijskim i ostalim pokretima, družbama i polit-sektama savremene Rusije s lakoćom znalca se prošetao kroz prebogatu floru & faunu moskovsko-peterburškog političko-intelektualnog polusveta, ne zadržavajući se na pukom moralističkom zgražavanju ili „reporterskom“ registrovanju fenomena i njegovog „postvarenja“ u svakidašnjici (a to je „postvarenje“ na ulici uvek i svugde samo i jedino: nasilje, a na papiru samo i jedino: nepodnošljiva banalnost, ružnoća i glupost). Pavle Rak ide dalje od toga, okretno i na relativno malom prostoru (stotinak stranica) uspostavljajući vrednosne i svetonazorne linkove među nominalno tako suprotstavljenim ideologijama poput komunizma (u svim njegovim bizarnim derivatima), „rasne“ ideologije nacizma (samo, ovaj put sa plavokoso-plavookim Rusima kao dežurnim Arijevcima!), nadripravoslavnog klerikalizma, nostalgičarskog „samodržateljskog“ carizma, velikoruskog populizma, neopaganskog evrazijstva, plačevnog slavjanofilstva – kao slatkorečivijeg imena za rusku dominaciju nad zagrljajem priklještenom „braćom“ – i njima srodnih zamlatizama kojima je teško naći zajednički nazivnik osim jednog: ogorčenog neprijateljstva prema liberalnim vrednostima u najširem smislu te reči, najčešće percipiranim kao podla evroamerička zvrčka za lakše porobljavanje Rusije i Slovena uopšte… U tom su poretku vrednosti demokratija, tržište i ine liberalne andrmolje tek lukava imperijalistička laž ili, u „boljem“ slučaju, nešto što je možda dobro za hladne i racionalne Zapadnjake, ali nikako nije po meri Široke Slovenske Duše… Neverovatno razgranata publicističko-paraintelektualna delatnost, bezbroj patuljastrih ali gromopucatelnih partija, parapolicijske formacije mladih bikovratih No-IQ-at-all fanatika i lunatika, sva ta neopevana menažerija ipak ni u haosu ruske tranzicije nije uspela da se nametne kao nešto mnogo više i jače od neprijatnih marginalaca; Srbija je, međutim, dugo bila zemlja gde je Ludost bila na vlasti. I ta je Ludost mnogo polagala na Ludost u velikoj, „pokroviteljskoj“ zemlji: o tim vezama Pavle Rak ostavlja iscrpno svedočanstvo, portretirajući mnoge od viđenijih likova ovdašnjeg desničarskog podzemlja, kao i njihove ruske avanture. A što se epiloga tiče, njega ionako već znate: Rusija je dovoljno velika da je ni tako velika Ludost nije uništila, a Srbija je dovoljno mala (triput ratovala…) da je i njen provincijalni eho bio dovoljan da je skoro sasvim urniše. No, kad je onomad, onog oktobra, onako puklo, pacovčići se posakrivaše u rupice; do sada su se već uverili da im, vragolanima, niko neće ništa, pa su se ponovo veselo rascijukali… A to čini „Nacionalističku internacionalu“ studijom ne samo o Goroj Prošlosti nego i o potencijalnoj Mračnoj Budućnosti, kakva uvek neminovno dolazi kada pametniji popuste! Teofil Pančić Pavle Rak rođen je 1950. godine u Zemunu. Studirao je filozofiju u Beogradu i još za vreme studija počeo da zarađuje prevodeći sa slovenačkog. Od 1980. živeo je u Parizu, gde je pohađao predavanja na ruskom bogoslovskom institutu Svetog Sergija, sprijateljio se sa ruskim piscima i slikarima koji su tamo živeli, bio jedan od osnivača i urednika časopisa posvećenog dijalogu filozofije, vere i umetnosti Beseda, koji je (na ruskom) izlazio od 1984. do 1992. Proveo je skoro dve godine (1990-1991) na Svetoj Gori, skoro godinu dana u manastiru Hilandaru. Knjiga Približavanja Atosu (1990) doživela je desetak izdanja na četiri jezika, a roman posvećen monaškom životu Utišanje srca, u anketi koju među kritičarima sprovodi časopis Pogledi, proglašen je 2012. za jednu od 10 najboljih slovenačkih knjiga te godine.

U knjizi “Knez Miloš-vladar i mason”, autori prvi put, uz pomoć ozbiljne dokumentacije, dokazuju da je knez Miloš bio – mason. To je do sada bilo nepoznato istorijskoj nauci. Kao i činjenica da su mnogi poznati ljudi u Miloševom okruženju, ugledni Srbi tog vremena, takođe bili pripadnici ove tajne organizacije. Masoni su, kako dokazuju autori ove knjige, postavljali temelje moderne Srbije, od Sretenjskog ustava, do otvaranja škola i uspostavljanja kulturnih institucija. Oni su, između ostalog, imali odlične veze sa masonima iz Rusije, Engleske, Francuske, sve do turskih sultana i paša, što je pomoglo miru, ali i modernizaciji Srbije. Knjiga je bogato ilustrovana, u kolor Naslov: Knez Miloš vladar i mason Izdavač: Vukotic Media Strana: 159 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-89613-65-0