Opis Rusija je predstavljala stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države. Autori se oslanjaju na bogate tradicije ruske istoriografije od S. M. Solovjeva i V. O. Ključevskog do naših dana. Težili su da što plastičnije i objektivnije sagledaju osnovne faze razvoja ruske države, da prikažu njen razvoj u kontekstu svetske istorije uz sagledavanje objektivnih i subjektivnih faktora koji su uticali na njenu prošlost. Autori se nisu zadržali na sagledavanju osnovnih pravaca razvoja ruske spoljne politike, već su sagledavali i druge strane života ruskog društva i transformaciju niza bitnih institucija ruske civilizacije.

САДРЖАЈ ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД ПРВОБИТНО ДРУШТВО, 5 СТАРИ НАРОДИ И ДРЖАВЕ У РАНО ГВОЗДЕНО ДОБА, 11 ИСТОЧНИ СЛОВЕНИ, 17 СТАРОРУСКА ДРЖАВА СТАРОРУСКЕ КНЕЖЕВИНЕ НОВГОРОДСКА РЕПУБЛИКА, 19 СРЕДЊОВЕКОВНА РУСКА ДРЖАВА ОД 13. до 15. ВЕКА У ГЕОПОЛИТИЧКОМ ПРОСТОРУ ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ, 30 РУСКЕ КНЕЖЕВИНЕ ОД ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 13. ДО СРЕДИНЕ 15. ВЕКА, 34 РУСКА ДРЖАВА ОД ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 15. ДО КРАЈА 16. ВЕКА, 39 РУСИЈА ОД КРАЈА 16. ДО КРАЈА 17. ВЕКА, 51 РУСИЈА У 18. ВЕКУ, 74 РУСИЈА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА, 94 РУСИЈА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА, 111 РУСИЈА КРАЈЕМ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА, 146 РЕВОЛУЦИЈА 1905-1907. ГОДИНЕ, 151 РУСИЈА УОЧИ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, 157 РУСИЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ, 162 ФЕБРУАРСКА РЕВОЛУЦИЈА 1917. ОД ФЕБРУАРА ПРЕМА ОКТОБРУ, 167 ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА 1917. ИЗЛАЗАК РУСИЈЕ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, ГРАЂАНСКИ РАТ, 172 ОСНИВЛЊЕ СССР, 185 ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА КОЛЕКТИВИЗАЦИЈА, 190 СССР ТРИДЕСЕТИХ ГОДИНА ИЗГРАДЊА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ СИСТЕМА МАСОВНЕ РЕПРЕСИЈЕ, 192 СССР У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ВЕЛИКИ ОТАЏБИНСКИ РАТ, 196 СССР ОД 1945. ДО 1953. ГОДИНЕ, 203 СССР ОД 1953. ДО 1964. ГОДИНЕ, 205 СССР ОД 1964. ДО 1985. ГОДИНЕ, 210 СССР ОД 1985. ДО 1991. ОД "ПЕРЕСТРОЈКЕ" КА РАСПАДУ СССР, 215 РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА (децембар 1991-1998), 219 Наслов: Кратка историја Русије: Од најстаријих времена до краја XX века Издавач: Logos Страна: 230 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 12 x 20 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-85063-83-1

geografija rusije sovjetskog saveza kazahstan kara kum pustinja šedrost pustini alibekov samarkand voda i pustinja kolodin daleka azia murzaev daleka azija azerbejdžan ubekistan srednja azija i kazahstan tadžikistan ,, kutija 3

Istorija Rusije 2: Carska Rusija do početka XX veka Rusija je predstavljala stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države. Autori se oslanjaju na bogate tradicije ruske istoriografije od S. M. Solovjeva i V. O. Ključevskog do — naših dana. Težili su da što plastičnije i objektivnije sagledaju osnovne faze razvoja ruske države, da prikažu njen razvoj u kontekstu svetske istorije uz sagledavanje objektivnih i subjektivnih faktora koji su uticali na njenu prošlost. Autori se nisu zadržali na sagledavanju osnovnih pravaca razvoja ruske spoljne politike, već su sagledavali i druge strane života ruskog društva i transformaciju niza bitnih institucija ruske civilizacije. Osim direktne naracije, čitalac dobija mogućnost da sagleda istoriju Rusije kroz više biografija najbitnijih učesnika događaja i kroz delove dokumenata najbitnijih za posmatrano pitanje. Ukoliko u ruskoj istoriji postoji više ocena pojedinog događaja, autori nisu insistirali na jednom mišljenju, već su iznosili na čitalački sud nekoliko oprečnih stavova više istoričara.

Opis Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa.Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Dodatne informacije Pisac JAROSLAV VIŠNJAKOV, TATJANA ČERNIKOVA Izdavač EVOLUTA – BEOGRAD Izdanje 2019 Povez TVRDI Stanje Vrlo Dobro

Istorija Rusije 1: od kneževine Rus do carske Rusije (ix-xvii) Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku. Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa. Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države. Prikaži više

Broj strana: 469 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Evoluta Rusija je predstavljala stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države. Autori se oslanjaju na bogate tradicije ruske istoriografije od S. M. Solovjeva i V. O. Ključevskog do — naših dana. Težili su da što plastičnije i objektivnije sagledaju osnovne faze razvoja ruske države, da prikažu njen razvoj u kontekstu svetske istorije uz sagledavanje objektivnih i subjektivnih faktora koji su uticali na njenu prošlost. Autori se nisu zadržali na sagledavanju osnovnih pravaca razvoja ruske spoljne politike, već su sagledavali i druge strane života ruskog društva i transformaciju niza bitnih institucija ruske civilizacije. Osim direktne naracije, čitalac dobija mogućnost da sagleda istoriju Rusije kroz više biografija najbitnijih učesnika događaja i kroz delove dokumenata najbitnijih za posmatrano pitanje. Ukoliko u ruskoj istoriji postoji više ocena pojedinog događaja, autori nisu insistirali na jednom mišljenju, već su iznosili na čitalački sud nekoliko oprečnih stavova više istoričara.

AUTORI A.A. DANILOV,L.G. KOSULINA IZDANJE NA RUSKOM JEZIKU,2009,256 STR,TVRD POVEZ,ILUSTROVANA KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA

ekonomska geografija hrestomatija ekonomske geografije sssr fizička geografija makunina parmuzin istori zemli antoško solovljev razvitie gorodskih aglomeraci v sssr lappo voprosi geografi izd ruska akademija nauka 1956 god kutija 3

pustinja akrakumi pustinja gobi žizn zemnoi krivolucki počv cccr liverovski ekonomska geografija španija portugal ekonomska geografija cccr karakumski kanal utro almaznoga krar kutija 3

osvajanje pustinje osobenosti naselenia nazamnih preobražaj pustinje babaev obšie geografičeski kalesnik taigy tajga arsenjev pustinje kazahstan kutija 3

priroda černov unutrašnjost azije putopis bessonov oustinja kazahstana marikoski andižanska oblast uzbekistan putašestvie v stranu miražei vladimir rbin centralna azija obručev pustinje melioracija srednj azija cemenov srednja azija, tvrd povez voda pustinja kunin kutija 3

tomenski samorodok , sibir zemlja gubkina,, život narod sibira pustina kak ona est babaev pustinja kakava jeste pustinja gobi, život rad životinje pustinje gobi hibini rabceva sibir segodna orlov opis sibira raznocvetna pustina, živi svet u pustinji tam otkud ušli reki marinovski, flora i fauna, insekti, ptice,, žizn stepei ognev, život stepe, životinje, ptice u stepi pod pologom taigi oleg čistovski, tajga, opis, ptice , životinje, život taiga, tajga opis,,, kutija 2

Књига посматра трансформације руског народа од источнословенске племенске заједнице у средњевековни руски етнос и касније у руску нацију новог времена. С друге стране, аутори такође прате и еволуцију вишедимензионалног развојног пута руске државе од јединствене рано средњевековне кнежевине у X-XI. веку преко феудалне распарчености до стварања регионалних кнежевина са стварањем протоетнитета око Владимиро-Суздаљске кнежевине, Новгородске кнежевине, Галичко-Волинске кнежевине у XII-XIII веку. Последица ових размирица постала је окупација и подела руских земаља углавном од стране татарске номадске најезде са Истока, али у мањој мери и верних Риму Пољака, Литванаца, Немаца и Швеђана у XIII-XV веку. У отпору номадима са Истока и жељи за уједињењем и стварала се јединствена руска кнежевина око Москве у XV-XVI веку. Опис Апсолутистичке тенденције и покушај централизације водио је интеграцији Владимиро-Суздаљске и Новгородске земље у једну целину, док су се западне и јужне територије старих руских кнежевина налазиле у оквиру Пољско-Литванске конфедерације. Након пада династије Рјуриковић крајем XVI века дошло је до смутње и поновног покушаја поделе руских земаља – сада од стране Пољско-Литванске конфедерације и Швеђана. Након пада Москве и доба смутње у првим деценијама XVII века Руска држава се поново обновила уз нову династију Романов. Кренуо је процес ослобођења и сабирања руских земаља у непрекидном таласу ратова и мирних преговора са Шведском и Пољском. Дошло је до почетка повратка у састав заједничке државе територија источних Словена које су се налазиле под пољско-литванском влашћу неколико векова и где су већ клијали идентитети нових народа – Украјинаца и Белоруса.Уједињењем земаља некадашњих руских кнежевина дошло је до потребе изједначавања црквених правила и обичаја, што је створило црквени раскол и поделу Православља у Русији на старовере и нови обред, што је ојачало Русију као значајан центар православне гране хришћанства, али с друге стране створило је основу за друштвене поделе и конфликте. Русија је представљала у то време сталешку монархију чије је уређење и начин деловања веома сликовито описан у монографији. У науци ова завршна тачка монографије добила је признање као тренутак врхунца самосталне и аутентичне руске цивилизације и државе. Наслов: Историја Русије, kњ. 1, oд кнежевине Рус до царске Русије: IX-XVII век Издавач: Evoluta Страна у боји: 389 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 24 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-80912-27-1

Autor: Tatjana Černikova, Jaroslav VišnjakovKnjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku.Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa.Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte.Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku. Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa. Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

VODIČ KROZ ISTORIJU RUSIJE 1 Rat 1812 godine Prvi otadžbinski 2 Kutuzov spasilac Rusije 3 Jelisaveta Petrovna Briljantna kraljica 4 Petar I osnivač Ruske imperije Meki povez Izdanje na Ruskom jeziku

Odlomak: Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku. Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa. Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku. Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa. Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica

izd zagreb 1935g tvrd povez sa oštećenjem kao na slici unutrašnjsot odlično očuvana istorija rusije

Detalji predmeta Stanje Polovno istorija rusije

komunizmom odlično očuvana istorija rusije