Andžej Mencvel (Andrzej Mencwel) je profesor istorije i antropologije kulture na Varšavskom univerzitetu. Član je Varšavskog naučnog društva, predsednik Odbora za humanističke nauke Ministarstva obrazovanja Poljske i počasni predsednik Poljskog udruženja za društvene nauke. Bio je direktor Instituta za poljsku kulturu (1998-2006). Među njegovim najpoznatijim knjigama su Stanisław Brzozowski (1976), Etos lewicy, (1990), Rodzinna Europa po raz pierwszy (2009) i Nauczyciele i przyjaciele (2010, za koje je dobio značajna priznanja u Poljskoj. Za knjigu Przedwiośnie czy potop (1997) dobio je nagradu Poljskog Pen kluba. Mnogi Mencvelovi eseji i studije objavljeni su u prevodu na češki, engleski, francuski, nemački, mađarski, ruski, ukrajinski, beloriski, litvanski i slovački jezik. Čitaocima ovog prevoda Moja istinska strast su remek-dela svetske književnosti, još u ranoj mladosti sam se prepustio njihovim čarima i od tada žudim da proniknem u njihove tajne. Iako sam oduvek slutio da moj put ka tom cilju ne može biti ni jednostavan ni utaban, nikada nisam pomišljao da će biti toliko dug I neravan. Shvatio sam, naime, i to poodavno, da moramorazumeti čoveka da bismo mogli da razumemo njegova dela, a to nije nimalo lako. U trenutku kada sam, pre više od pola veka, započinjao ovo svoje putovanje, marksizam-lenjinizam je doživeo katastrofu, a pojednostavljena slika sveta I ljudskih dela kojom je obmanjivao mnoge ljude konačno je srušena i demontirana. Poljska humanistika, čiji sam bio akolit, izborila se tada za slobodan intelektualni prostor, te smo mogli da ga ispunjavamo onim teorijama za koje smo smatrali da će biti plodonosne. Stasavao sam na raskršću donedavno veoma inspirativnih koncepcija istorije ideja i književnoteorijskog strukturalizma, kojima je bila nadahnuta antropologija kulture. Iako se ona postepeno oslobađa ovih koncepcija i osamostaljivala, ja sam im umnogome ostao veran. Uključio sam ih u sopstvenu teorijsku misao, koja se razvijala u toku nekoliko decenija, a čiji ključni element stoji u naslovu ove knjige: antropološka imaginacija. Ako je izvesno da ne možemo valjano da razmišljamo o čoveku izvan okvira kulture, a to je osnovna premisa antropologije kulture, onda je izvesno i to da o kulturi ne možemo smisleno da govorimo izvan okvira komunikacije, odnosno sporazumevanja među ljudima. Smatram, međutim, da nije dovoljno ostati na toj konstataciji, nego da treba naglasiti da je komunikacija u kulturi sama njena suština. U potpunosti sam uveren u tačnost devize There is no way out of Culture Florjana Znanjeckog, koja u ovom svom izvornom, engleskom obliku zvuči sažeto i uverljivo; podjednako uverljivom smatram i devizu Ervinga Gofmana Nothing never happens, no ona se može prevesti samo opisno: “Nemoguće je da se nikada ništa ne dešava”. To znači da ne postoji trenutak u ljudskom svetu u kojem ne dolazi do komunikacijske interakcije. Drugim rečima, ljudska kultura sebez takve interakcije ne može zamisliti, jer upravo ona predstavlja njenu elementarnu česticu, atom značenja, a celokupna kultura predstavlja konstelaciju konstelacija takvih atoma. Da bih došao do jedne takve složene konstelacije, kakvu, na primer, čini Madam Bovari, moram najpre da shvatim njene elementarne čestice kao što su izgovorena, napisana i odštampana reč. One su te koje me zaista zanimaju, ali su toliko krhke da se uplašim da ću ih oštetiti svaki put kad im se približim. Antropološka imaginacija ukazuje na neke od načina na koje se možemo približiti elementarnim česticama kulture. Te načine pronalazim u komunikacijskom poimanju kulture, u čiji značaj sam duboko uveren i koje pokušavam da razvijem. Jer, komunikacija pretpostavlja sklad i bez njega nije moguća; mi taj sklad sagledavamo kroz sisteme koji racionalizuju naša shvatanja o komunikaciji scilicet kulture. Upravo usmenost, pismenost, štampa i multimediji (internet) čine sekvencu tih sistema, koja nam omogućava da razumemo ljudsku kulturu – kako u istorijskoj tako i u savremenoj dimenziji. Naime, celokupna istoričnost prisutna je u savremenosti, iako su odnosi između sistema komunikacije dinamično promenljivi. Ne samo što danas na internet možemo da čitamo roman i gledamo film Madam Bovari – istina, u dosta slobodnim adaptacijama – već se i sami sporazumevamo sa bližnjima pomoću hiperteksta. I dalje se, međutim, obraćamo jedni drugima živom rečju, pišemo rukom, čitamo štampane knjige. I upravo to čini savremenu konstelaciju sistema komunikacije, u kojoj su svi odnosi fluidni, a mi moramo o njima neprestano da vodimo računa. Čitaocima ovog prevoda ponuđena je skraćena verzija Antropološke imaginacije, usredsređena na njenu teorijsku stranu. U originalnoj knjizi ima više istorije i istorije književnosti, više analaliza beletristike i nekih književnih remekdela, međutim, uglavnom poljskih. Da bi čitaoci ovog prevoda mogli da ih razumeju, neophodna bi bila dodatna objašnjenja, a kako bi to opteretilo tekst, saglasili smo se da izostavimo neke delove knjige u kojima je o ovim temama reč. Ali, zato čitaoci ovog prevoda Antropološke imaginacije treba da znaju da teorijski pojmovi i antropološke koncepcije koji su ovde izneti imaju pomoćnu funkciju, oni su nam potrebni onoliko koliko doprinose razumevanju remek-dela književnosti i ljudskih dela uopšte, svakog atoma naše komunikacijske interakcije. Ukoliko se pokažu kao korisni ne samo kritičarima ili istoričarima književnosti već I običnim sledbenicima humanistike, kakav sam i ja bio u mladosti, trud uložen u ovaj prevod biće opravdan, a sam autor zadovoljan. Za kraj bih želeo da se zahvalim Ivanu Čoloviću, koji je ovaj prevod inicirao i sve vreme prijateljski nad njim bdeo. Zahvaljujem takođe prevoditeljkama, Ivani Đokić-Saunderson i Jeleni Jović. Svestan težine zadatka koji je bio pred njima, uveren sam da će čitalac ovog prevoda visoko oceniti rezultat njihovog truda. Septembar 2013 Andžej Mencvel

Садржај Ко не носи Крст свој, не може бити са Богом, 3 Први људи, Адам и Ева, ништа од зла нису имали, 3 Срце човеково је затровано греховима, 4 Какво је срце онаква су и дела, 5 Душа се често лечи уз помоћ болести, 6 Како би Хришћанин требало да изгледа, 7 Нико не може да позна какав је дух у ћовеку осим Бога, 8 Људски је пасти, али је зверски не устати, 9 Ко изгуби веру у Бога, тај у замену добија глупост, 10 Христос се својом послушношћу уздигао до савршенства. Идимо тим путем сви ми, 11 Смрт је добитак, 11 Филозофија људска је ништавило и велика обмана. То је, просто речено, ђавоља обмана, 12 Светска мудрост је безумна мудрост, 13 Незнање је противник Богу, а поштовалац жаволу. Јер, последица сваког греха је незнање, 14 Христос позива на све већу и већу дубину, 14 Сматрајте себе док сте на земљи као госта, 15 Христос је дошао да нам да да будемо синови Божији, 16 Врло је важно чувати се почетних грехова, 17 Сећање на Бога, 17 Постоје многи издајници у Цркви и ван Цркве, 19 Онај који убија праведника, убија Христа. И онај који хули на Хришћанина, хули на Бога, 20 Телесни људи погледаше у Исуса и видеше га као телесног, 21 Не бацајте бисере пред свиње, 22 Претрпите све до краја, 22 Будите кротки, 23 Будите уз Бога све до крви, 23 Сви ћемо се ми сакупити пред Христом на страшном суду, 24 Има људи који су поред очију слепи. Има таквих људи много. Њихов број је као морски песак, 25 Бог говори, предсказује страшну казну, 26 Терајте себе да заповести Божије мислено испуните, 27 Христов долазак ће битзи многима као мач са две оштрице, 29 Бог не кажњава грешнике, већ ми сами себе кажњавамо слободном вољом, кад чинимо грехове своје по слободној вољи, 30 Два зла учинише сви народи, 31 Ко је продао Јосифа ?, 32 Посрамиће се многи када угледају истину, 32 Ко су деца Божија ?, 33 Извор сваког добра је Бог, 34 Јавите се, покајте се и опростићу вам, 34 Врло је важно покајање када се сагреши, 35 Шта говоре искусни духовни људи ?, 35 Онај ко нема добро, он има зло, 36 О монаху који се жалио светом Арсенију, 37 Један од светих говори, 38 Где сазрева зло ?, 39 Које су мисли зле ?, 39 И у мирним условима човек може постати мученик, 40 Не бежите од Бога, јер ћете изгинути, 40 Шта ће Христос рећи људима ?, 41 Стара две хиљаде година, 42 Шта ће рећи они који су чинили зло у онај дан Христу ?, 42 У несрећи заповести Божије су слатке, 43 Заволите путеве Божије, 44 Има ли нећег горег него од човека који не иде на пут правде ?, 45 Тражи свуда Онога који је свуда, 46 Не стидите се грешника, 46 Веран у маломе задобија поверење у многоме, 47 Пост значи када ми пре свега духовно постимо, 48 Не обраћајте пажњу ни на какве зле мисли, 49 Гледајте да се на вама не испуни велика брука када будете једном стали пред живог Бога, 51 О греховима, 54 Не бојте се, јер сам Ја победио свет, 56 Не суди се оном који верује у Христа, али не само оном ко верује, јер вере без дела је мртва, 58 Успротивите се лажним пророцима који и сами не улазе у Царство Небеско, а и они који њих следе, неће ући у Царство Небеско, 59 Бежите од пролазности, јер је пролазност само пролазност, 60 Будите будни без престанка, 60 Немојте се стидети шта ће свет рећи, већ се стидите шта ће Бог рећи, 61 Који су послови Христови тако велики ? Који су то послови његови били тако значајни ?, 62 Покајте се, јер без покајања нема промене живота, а ко не промени свој грешни живот ничему добром нека се не нада, 63 Ништа није тајно што се неће објавити, нити скривено што се неће дознати, 65 Христа ми издајемо на сваком кораку, мислима и делима, 66 Најчистија деца Божија, 67 Нека вас не збуњује чудо када се догоди, 68 Неверник је увек неверник и он ће увек наћи оправдање за своју неверу, 68 Бох је цар и краљ и ми смо позвани да будемо цареви и краљеви, 71 Склањајте се од учитеља овога света, јер је то пород ђавољи, 72 Сви који чине зло учесници су у убиству самог Христа, 73 Бројеви испод нуле, 74 Нећемо имати изговор за неверовање у живот после смрти, 77 Најстрашнија за ћовека је смрт, 78 Љубав према ближњем води према Богу, 80 Капетан говори: заиста је ово Син Божији, 80 Христос на крсту у мукама теши оне који нису на крсту и који нису у мукама, 82 Виђење пророка Исаије, 83 Узвик светог Јована Крститеља, 84 Чији смо ми људи ?, 84 Демонска радост беше кратка, 85 Лажни добротвори, 86 Бог се познаје по свом деловању у души, 87 Држите све за трице, 88 Живите мудро, 90 "Будите савршени и свети", 92 Свети апостоли добише мудрост изнад сваке учености и мудрости, 93 Свет непобожне људе стално обмањује, а Христос своје људе стално награђује, 93 Склоните се од света док још имате времена, 95 Лењ човек је онај који је примио ђавола у себе, 95 Христос није живот и смрт, него је он само живот, 97 Апостоли су све својим примером потврдили, 98 Шта каже цар Давид?, 100 О цару Ивану Грозном, 101 Ко жели да упозна Бога може врло лако, 102 Праведник се не боји смрти, 103 Бог је потребан на почетку, као и на крају нашег живота, 105 Реч Божија је као огањ, 106 Ко има Бога он има све, 107 Христос пролива крв своју невину, 108 Српски народ и народи у свету имају страшне злочине, 108 Само нам је потребно покајање и промена живота, 112 Патње ће се завршити, 112 Патње као велики савезници, 113 Научите се од мене, каже Христос, 114 Послушност до краја живота, 115 Бог нас васпитава кроз муке, 116 Све што је Божије носи печат бесмртности, 118 Снови су лаж, 119 Кроз искушења се добија смирење, 119 Увек имајте наду и не очајавајте, 120 Молите се за вас душевни мир и телесни мир, 122 У свему будите стрпљиви, 123 Радујте се када пролазите кроз пећ која прочишћује, 124 Бог никог не оставља, ми остављамо Њега, 125 Праведни Јов, дете Божије, 126 Дођите Мени и ја ћу вас утешити, 128 Све јесте дозвољено, али није нам све на корист, 129 Само велики пролазе кроз патње и само велики заволеше патње, јер се путем патњи рај добија, 130 "Будите свети, јер сам ја свет" - позива нас Христос на то дело свето и савршено, 131 Бог нам стално помаже на разне начине, 132 Болести и патње доносе хришћанима очишћење душе, 133 Најбољи лек за душевно здравље, 134 Без жаљења претрпимо свако искушење, 136 Он нас храни, Он нас облачи, Он нам даје Сунце, 136 Шта Христос говори?, 137 Незахвалност је ђавоља ствар, 140 Уместо да се животиње уче од нас, ми се требамо учити од животиња, 141 Незахвалност народа јеврејског, 141 Будите истрајни док не достигнете меру светитеља, 143 Немојте бити богомрсци и човекомрсци, 144 Немојте да чувате свој положај, а да душу изгубите, 145 Неправедан суд неправедног света, 145 Сама наша дела нама суде, 146 Ко жели да остане у греху нека се не нада никаквом добру, 147 Немојте да се сједините са оним који заробљује, 148 Права природа човекова је у бесмртности, 148 Христос је дошао да поправи људе, 149 Сродна душа сродној души верује, 150 Немојте да имате сумњу за комшију, 151 Приђимо као безазлена деца, 152 Чистима је све чисто, 153 Завист долази од злих духова, 154 Одбацујте зле предлоге, 154 Живот сваког створења је у Богу, 156 Понос је ђаво, 157 Дух Божији је свуда, 158 Ко шта тражи то и добија, 158 Диши љубављу према Богу, 160 Не брините се ни за шта, 161 Не сија Сунце, него то сија Бог, 162 "Ко вама даје, Мени даје", 162 Због чега је Син Божији крв своју пролио?, 162 Хришћанска борба је славна, 164 Кроз очајање ђаво хоће човека да одвоји од Бога, 164 До бога се најбоље долази кроз молитву, 165 Храброст је од Бога, а не страх!, 166 Обуцимо се сви у Духа Светога, 166 Треба одгајити добро семе, 168 Ми смо привремено на овом свету, 168 "Горка је зима, али је рај сладак", 170 Бог ће деци својој дати дарове, 172 Без Бога ни себе не можемо волети, 172 У срцу нека увек влада мир, 173 Вечна радост, 173 Патње су за хришћане радост, 174 Не живи човек само од хране, 175 Многи имају страдања по питању тела, 177 Наша тела су црква Духа Светога, 178 Сиромашан човек који прима више се радује од богаташа који даје, 179 Шта препоручује један од светих Апостола?, 181 Дате су нам деценије и деценије за живот на земљи, 182 Смрт може да наиђе сваког часа, 183 Не желимо смрт грешницима, 184 Чувајте мир Божији, 186 Доста ти је Моја сила, 187 Било какво да је телесно здравље, оно је пролазно, 188 На простим људима љубав Божија се показује, 189 Оставити родитеље не значи напустити родитеље, 190 Брак је велика тајна, 192 Читајте поуке светих, 193 Испитујте сами себе, 194 Себичност заудара страшним смрадом, 195 Бићемо веома богати када задобијемо смирење, 196 Понос као најопаснији отров, 197 Каквом мером мериш, онаквом ће ти се мерити, 198 Понос је код неких видљив а код неких скривен, 200 Прави духовници се ретко могу наћи, 201 Угледајмо се на светитеље, 202 Спуштајте себе на земљу, 203 Православни хришћанин, 205 Мрзак је Господу који је год поноситог срца, 206 Прича о Светом Марку траческом, 207 Само Христова сила побеђује, 210 Пита анђео Божији жене мироноснице, 211 Очекујте и унутра и споља Божије руковођење, 212 Живо надање има онај ко се нада у Бога, 213 На земљи је непрестани духовни рат, 214 Христос умире за нас, 215 Градите град који се гради у Духу светом, 215 Апостолска реч, 216 Били смо робови, а сада смо деца Божија, 217 Ко победи, даћу му да седи са мном на престолу моме, 218 Нека нас не преваре празне приче, 219 Највећи јадник јесте ђаво, 221 Жалост велика, 222 Природа рже на човека и показује нокте, 223 За телесног човека све је тешко, а за доброга је све лако, 224 Најбољи лек је молитва, а молитва је разговор са Богом, 226 Човек најбоље налази Бога путем молитве, 227 Ништа нас не може натерати да чинимо зло, 228 Васпитачица свих нас је молитва, 229 Господе Исусе Христе, помилуј ме!, 229 Сви смо ми обично врло неверни, 230 Без Духа Светога човек лута, 231 Ако неко разара храм Божији, а храм Божији је сам човек, тело његово, разориће и њега Бог, 232 Патње су наши савезници, 233 Трновит је пут који води ка светлости, 233 Дела православних верника, 234 Устани народе српски!, 235 Кроз патње човек задобија Бога, 236 Они који траже они добијају, 237 Радујте се док трпите невоље, 238 Човечији живот је мучеништво, 239 Био је стално болестан, 240 Очајање је ништа, 240 Зло семе, 241 Велика обмана, 242 Немојте да сте нестрпљиви, 243 Унутрашњи боли жалости су корисни, 244 Мудро разнишљање је изнад свега, 245 Не седам, него седамдесет пута седам, 246 Бог нас кажњава из љубави, 247 Молитва значи разговор са Оцем нашим Богом, 248 Сви страдају, 248 Нека вас не савлада умор, 250 Сила Крста, 250 Када верни одступе од Бога, Бог плете бич путем неверних људи, 251 Благоразумни људи размишљају о сваком свом покрету, 253 Свако добија оно што тражи, 253 Суд на овој земљи је често погрешАН, 254 Нема већег чина него бити хришћанин, 256 Говори пророк Јеремија, 258 Тражите од Бога Духа Светога, 260 Онај ко тражи тај и налази, 261 Опасна ствар и за душу смртоносна је самооправдање, 261 Скривајте своја велика дела, 262 Дух Свети упућује у истину, 263 Дух Свети у свему вас теши, 264 Како говоре свети људи, 265 Хришћанска савест, 266 Дух лажи, 267 Човек који је са овим светом, он сматра горчину за сласт, 268 Дух овог света је дух ропства, 269 Нисмо ми ничије слуге и нисмо ми ничији робови, 271 Нека се срца ваша прилепљују за љубав, 271 Заволи смирење, 273 Праведници ће засијати као Сунце, 274 Грех је понекада сладак, али после учињеног греха ми можемо увидети јасно да је он горак, да је он отров, 275 Једите непропадљиву храну, 275 Оно што узнемирава човека то долази од мучитеља човечијег, 276 Не хвалите сами себе, 276 Имајте само добре мисли, 277 Живите још овде на Земљи као на небу, 278 Понос је ђаво као што и свако зло долази од ђавола, 278 Душа не може да буде здрава ако нема Духа Светог у њој, 280 За веома мали број људи доћи ће вечни живот, 280 Чисто срце из ризнице своје износи чисто. Тако и добар увек мисли, 281 Променљив је овај свет, 282 Срце треба да буде стално у искрености, у чистоти, 282 Плод уврнуте природе људске, 283 Духовност је веома пала, 284 Не верујте им јер они заваравају и себе и друге, 285 Не бојте се ваших мучитеља, 287 Праведници ће засијати у Царству Оса свога, 288 Својим страдањем Бог је олакшао наша страдања, 289 Само они који су са Богом јесу живи, 290 Многи светитељи су били прљави телесно, али зато су сијали у духовној чистоти, 291 Наслов: Овим храните душе своје Издавач: Linc Страна: 304 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21 cm Година издања: 2007 ИСБН:

Autor - osoba Lukács, György, 1885-1971 = Lukač, Đerđ, 1885-1971 Naslov Prolegomena za marksističku estetiku : posebnost kao centralna kategorija estetike / Đerđ Lukač ; uvodna studija Ivan Focht ; [preveo s nemačkog Milan Damnjanović] Jedinstveni naslov ǂDie ǂKategorie der Besonderheit als die Zentralkategorie der Aesthetik. srpski jezik Vrsta građe stručna monog. Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1975 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1975 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 278 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Damnjanović, Milan, 1924-1994 = Damnjanović, Milan, 1924-1994 Focht, Ivan, 1927-1992 = Foht, Ivan, 1927-1992 ISBN (Karton) Napomene Prevod dela: ǂDie ǂKategorie der Besonderheit als die Zentralkategorie der Aesthetik Temelji Lukačeve estetike: str. 7-35. Predmetne odrednice Estetika -- Marksistički aspekt MG122 Đerđ Lukač (mađ. György Lukács; Budimpešta, 13. april 1885 – Budimpešta, 4. jun 1971) je bio mađarski hegelijanski i marksistički filozof i književni kritičar. On je jedan od začetnika Zapadnog marksizma, kao tradicije koja je deo marksističke ortodoksne ideologije Sovjetskog Saveza. On je razvio Teoriju postvarenja i doprineo Marksovoj teoriji uvodeći pojam klasne svesti. Bio je, takođe pristalica lenjinizma. On je ideološki razvio i organizovao Lenjinove pragmatične revolucionarne prakse u formalnu filozofiju revolucije. Kao književni kritičar bio je izuzetno uticajan zbog svog teorijskog razvoja u oblasti realizma i romana, kao književnog žanra. 1919. godine je bio mađarski ministar kulture u kratkotrajnoj Vladi Mađarske Sovjetske republike (mart-april 1919). Lukač je bio opisivan kao istaknuti marksistički intelektualac staljinističke ere. Procena njegovih dela i ostavštine može biti prilično komplikovana, zato što se činilo kao da Lukač podržava obe strane; sa jedne, staljinizam kao otelotvorenje marksističke misli, a sa druge strane se bori za povratak na pre-staljinistički marksizam. Đerđ Lukač je rođen u Budimpešti, Mađarska. Njegov otac Jozef Lovinger (József Löwinger) je bio investicioni bankar, koji je zajedno sa svojom ženom Adel, još jednim sinom i ćerkom predstavljao jednu od bogatijih jevrejskih porodica. Jozef je krunisan od strane carstva i dobio je titulu barona, samim tim je i Lukač bio baron. Kao autrougarski državljanin njegovo puno ime je glasilo: nemački baron „Georg Bernhard Lukács von Szegedin“, u Mađarskoj je poznat kao „Szegedi Lukács György Bernát“, a kao pisac predstavljao se pod imenima „Georg Lukács“ i „György Lukács“. Lukač je studirao na Kraljevskom mađarskom univerzitetu u Budimpešti, i na Univerzitetu u Berlinu. Kraljevski mađarski univerzitet mu je 1906. godine dodelio doktorat iz sudske prakse, a 1909. godine je završio i svoj doktorat iz filozofije na istom univerzitetu. Pre-marksistički period Dok je studirao u Budimpešti, Lukač je bio deo socijalističkih intelektualnih krugova, preko kojih je upoznao Ervina Saba), koji ga je upoznao sa radom Žorža Sorela (Georges Sorel)(1847-1922); francuski pobornik revolucionarnog sindikalizma. U tom periodu, Lukačeve intelektualne perspektive su bile usmerene ka Moderni i Anti-pozitivizmu. Od 1904. do 1908. godine bio je deo pozorišnog kolektiva, koji je proizvodio modernističke, psihološko realne predstave Henrika Ibsena, Avgusta Strindberga i Geharta Hauptmana. Lukač je dosta vremena provodio u Nemačkoj, gde je i studirao u Berlinu od 1906. do 1910. godine. Za to vreme je upoznao filizofa Georga Zimela. Kasnije 1913. godine dok je boravio u Hajdelbergu, sprijateljio se sa Maksom Veberom, Ernst Blohom i Stefanom Džordžom. Mesto u sistemu idealista, u kom je Lukač, duguje Neo-kantizmu (tadašnja dominantna filizofija na nemačkim univerzitetima), kao i Platonu, Hegelu, Seren Kirkegoru, Vilhelmu Diltaju i Fjodoru Dostojevskom. U tom periodu objavio je dve knjige: „Duša i oblici“ (1911.;1974) i „Teorija romana“ (1916/20.;1971). Nakon početka Prvog svetskog rata, Lukač je oslobođen vojne službe. Godine 1914. oženio se ruskom političkom aktivisticom Jelenom Grabenko. Lukač se 1915. godine vratio u Budimpeštu, gde je bio lider Nedeljnog kruga (skup intelektualaca). Bavili su se kulturnim temama koje proizilaze iz egzistencijalnih dela Dostojevskog. Ove teme su bile usko povezane sa tadašnjim Lukačevim interesovanjem za Dostojevskog, dok je boravio u Hajdelbergu. Kao skup, Nedeljni krug je organizovao kulturne događaje, u koje su bili uključeni pisci i muzičari Avangarde, kao što su Karl Manhajm, kompozitor Bela Bartok, Bela Balaš i Karl Polanji. Neki od njih su takođe bili članovi Nedeljnog kruga. 1918. godine, poslednje godine Prvog svetskog rata (1914-1918), Nedeljni krug se razišao. Razišli su se zbog svojih različitih politika, a nekoliko vodećih članova u pratnji Lukača su pristupili Mađarskoj komunističkoj partiji. Godine 1919. oženio se u Beču svojom drugom ženom, Gertrudom Bortstieber, kolegicom iz Mađarske komunističke partije. Komunistički lider Za vreme Prvog svetskog rata i Ruske revolucije (1917), Lukač je redefinisao neke svoje ideje. Postao je predani marksista u tom periodu i pridružio se Mađarskoj komunističkoj partiji 1918. Kao deo Vlade, za kratko vreme postojanja Mađarske Sovjetske republike, Lukač je proglašen za ministra obrazovanja i kulture. Za vreme Mađarske Sovjetske republike, Lukač je bio komesar Pete divizije mađarske Crvene armije, u čijim redovima je naredio pogubljenje osam boraca, koji su podržavali češke invazione trupe u Poroszlu, u maju 1919. godine. Nakon što je Mađarska Sovjetska republika bila poražena, Lukaču je bilo naređeno od strane Kuna, da ostane uz Oto Korvina, dok je ostatak rukovodstva partije bio evakuisan. Lukačeva i Korvinova misija bila je da tajno reorganizuju komunistički pokret, ali misija je bila nemoguća. Lukač se krio uz pomoć fotografkinje Olge Mate, ali ubrzo nakon Korvinovog hapšenja, Lukač je pobegao iz Mađarske u Beč. On je uhapšen, ali je spasen od izručenja zbog grupe pisaca, u kojoj su bili i Tomas i Hajnrih Man. Tomas Man je kasnije na osnovu Lukača zasnovao Nafta, lika iz svog romana „Čarobni breg“. Za vreme koje je proveo u Beču 1920. godine, Lukač se sprijateljio sa ostalim komunistima koji su tamo radili ili bili u izgnanstvu; uključujući Viktora Sergea, Adolfa Jozefa i Antonia Gramšija. Lukač je počeo da razvija lenjinističke ideje u oblasti filozofije. Njegovi glavni radovi u ovom periodu su eseji prikupljeni u njegov veliki opus „Istorija i klasna svest“ (1923). Iako su ovi eseji pokazivali znake onoga što je Vladimir Lenjin nazivao „ultra-levičari“, oni su u suštini promovisali lenjinizam na filozofskom nivou. U julu 1924. godine Grigorij Zinovjev je napao i kritikovao ovu knjigu, zajedno sa radom Karla Korša na Petom kongresu Kominterne. 1924. godine. Ubrzo nakon Lenjinove smrti, Lukač je objavio kratke studije Lenjina, „Studije jedinstva njegove misli“. Godine 1925. objavio je kritički osvrt na Buharinova uputstvo istorijskog materijalizma. Kao mađarski izbeglica, on je ostao aktivan na levoj strani Mađarske komunističke partije, koja je bila u suprotnosti sa Moskovskim programom, koji je podržavao Bele Kuna (Béla Kun). Njegove „Blum teze“ iz 1928. godine su pozivale na rušenje kontra-revolucionarnog režima admirala Hortija u Mađarskoj, koristeći strategiju sličnu kao za Narodni front koji je nastao 1930—ih godina. On se zalagao za „demokratsku diktaturu“ proletarijata i seljaštva, kao tranzicionu fazu, koja vodi do diktature proletarijata. Nakon što je Kominterna osudila Lukačevu strategiju, on se povukao iz aktivne politike i predao teorijskom radu. Pod Staljinom i Rakosijem Godine 1930. dok je boravio u Beču, Lukač je bio pozvan da dođe u Moskvu. Ovaj poziv se vremenski poklapao sa potpisivanjem bečkog policijskog naloga za njegovo proterivanje. Ostavljajući svoju decu da studiraju, Lukač i njegova žena su otišli u Moskvu u martu 1930. godine. Ubrzo po dolasku, Lukaču je bio onemogućen odlazak, ali mu je obezbeđen rad na Institutu marksizma i lenjinizma, zajedno sa Davidom Riazanovom. Lukač se vratio u Berlin 1931., a 1933. ponovo je iz Berlina otišao u Moskvu da pohađa Institut za filozofiju Ruske akademije nauka. Za to vreme Lukač je prvi put došao u kontakt sa delima mladog Marksa. Lukaču i njegovoj supruzi nije bilo dozvoljeno da napuste SSSR sve do kraja Drugog svetskog rata. Tokom Staljinove velike čistke, Lukač je bio u izgnanstvu u Taškentu na neko vreme, gde se sprijateljio sa Johanom Beherom. Lukač je preživeo čistke „Velikog terora“, koja je odnela živote oko 80% mađarskih emigranata u Sovjetskom Savezu. Postoje mnoge rasprave među istoričarima koje se odnose na stepen Lukačevog prihvatanja staljinizma. Nakon rata, Lukač i njegova supruga su se vratili u Mađarsku. Kao član Mađarske komunističke partije, učestvovao je u osnivanju nove mađarske Vlade. Od 1945. godine Lukač je bio član Mađarske akademije nauka. Između 1945. i 1946. snažno je kritikovao nekomunističke filozofe i pisce. Lukač je optuživan da je igrao „administrativnu“ (pravno-birokratsku) ulogu u uklanjanju nezavisnih i ne-komunističkih intelektualaca, kao što su Bela Hamvaš, Ištvan Bibo, Lajoš Prohaska i Karoli Kereni iz mađarskog akademskog života. (Između 1946. i 1953. godine, mnogi mađarski ne-komunistički intelektualci, uključujući Hamvaša i Biboa, bili su zatvoreni ili prisiljeni na fizički rad.) Lukačev lični i politički stav o kulturi, bio je da će socijalistička kultura na kraju trijumfovati u pogledu kvaliteta. On je smatrao da ona mora da se istakne putem takmičenja sa drugim kulturama, a ne nametanjem administrativnih mera. Godine 1948-49. ovo Lukačevo mišljenje o kulturnoj toleranciji pobeđeno je u „Lukačevoj čistki“, pošto je Matijaš Rakoši učvrstio taktiku „zavadi, pa vladaj“ u Komunističkoj partiji Mađarske. Sredinom 1950-ih Lukač je reintegrisan u partijskom životu. Partija ga je koristila da očisti Uniju mađarskih pisaca 1955—56. godine. Tomaš Aczel ( Tamás Aczél ) i Tibor Merai (Tibor Méray)(bivši sekretari Unije mađarskih pisaca) su verovali da je Lukač učestvovao nevoljno, a kao dokaz navode njegovo napuštanje predsedništva i sastanka na prvoj pauzi, kao dokaz njegove nespremnosti.[9] Destaljinizacija Godine 1956. Lukač je postao ministar kratke komunističke Vlade, koju je predvodio Imre Nađ, a koja se suprotstavljala Sovjetskom Savezu. U to vreme Lukačeva ćerka je predvodila kratkotrajnu Revolucionarnu komunističku partiju mladih. Lukačevo mišljenje o revoluciji 1956. godine je bilo da bi Komunistička partija Mađarske trebalo da se povuče u koalicionu vladu socijalista, i da polako obnovi svoj kredibilitet kod mađarskog naroda. Kao ministar u Nađevoj revolucionarnoj Vladi, Lukač je učestvovao u pokušajima da se reformiše Komunistička partija Mađarske na novim osnovama. Ova partija, Mađarska socijalistička radnička partija se brzo opredelila za Janoša Kadra (János Kádár) nakon 4. novembra 1956. godine. Tokom Mađarske revolucije 1956. godine, Lukač je prisustvovao debatama o anti-partijama i revolucionarno komunističkom Petefi društvu (Petőfi society), dok je još postojao deo aparata partije. Tokom revolucije, kako je navedeno u Budimpeštanskom dnevniku, Lukač se zalagao za novu sovjetski usklađenu komunističku partiju. Po Lukačevom mišljenju, nova partija može da pobedi socijalno liderstvo samo ubeđivanjem umesto silom. Lukač je predviđao savez između Komunističke partije mladih, revolucionarne mađarske Socijaldemokratske partije i svoje nove partije, kao najmlađeg partnera. Nakon 1956. godine Lukač je uspeo da izbegne pogubljenje. Zbog njegove uloge u Nađevoj Vladi izgubio je poverenje u partiji. Lukačevi sledbenici optuženi su za političke zločine tokom 1960-ih i 70-ih godina, a nekolicina je pobegla na Zapad. Lukačeve knjige „Mladi Hegel“ i „Razaranje razuma“, korišćene su za raspravu da je Lukač zapravo tajno kritikovao staljinizam kao iracionalno narušavanje hegelijanskog-marksizma. Nakon sloma revolucije Lukač je deportovan u Rumuniju sa ostatkom Nađeve Vlade. Za razliku od Nađa, on je preživeo čistke od 1956. godine. Vratio se u Budimpeštu 1957. godine. Lukač je 1956. godine javno napustio svoje pozicije i bavio se samokritikama. Napustivši svoje ranije stavove, Lukač je ostao lojalan Komunističkoj partiji sve do svoje smrti 1971. godine. U svojim poslednjim godinama, nakon ustanaka u Francuskoj i Čehoslovačkoj 1968. godine, Lukač je javno kritikovao Sovjetski Savez i Mađarsku komunističku partiju. U intervjuu, neposredno pre njegove smrti, Lukač je rekao: Bez prave opšte teorije društva i njegovog kretanja, niko ne ide dalje od staljinizma. Staljin je bio veliki taktičar...ali Staljin na žalost, nije bio marksista... Suština staljinizma leži u postavljanju taktike pre strategije, prakse pre teorije... Staljinistička birokratija je ogromno zlo. Društvo se guši u njemu. Sve postaje nestvarno, nominalistički. Ljudi ne vide dizajn, nema strateških ciljeva, nema kretanja... Tako Lukač zaključuje: Mora se naučiti da se spoje velike odluke popularne političke moći sa ličnim potrebama, onim od svakog pojedinca. — Markus & Zoltan (1989). pp. 215.–16 Radovi Istorija i klasna svest Napisana između 1919. i 1922. godine , „Istorija i klasna svest“ (1923) je nastala pod uticajem Zapadnog marksizma . Lukač naglašava koncepte kao što su otuđenja, postvarenje i klasna svest. Lukač tvrdi da je metodologija jedina stvar koja razlikuje marksizam : čak i ako su svi njeni materijalni iskazi odbijeni, ostalo bi validno zbog karakterističnog načina: Pravoslavni marksizam, dakle, ne znači nekritičko prihvatanje rezultata Marksovih istraga . To nije „ verovanje „ u ovu ili onu tvrdnju, ni egzegeza o „svetoj“ knjizi . Naprotiv, pravoslavlje se odnosi isključivo na postupak . To je naučno uverenje da je dijalektički materijalizam put ka istini i da njegovi postupci mogu biti razvijeni, prošireni i produbljeni samo na liniji svojih pronalazača. On kritikuje marksistički revizionizam pozivom za povratak ovom marksističkom metodu, koji je u osnovi dijalektički materijalizam. Lukač shvata „ revizionizam „ kao karakteristiku marksističke teorije, ukoliko je dijalektički materijalizam, prema njegovim rečima, proizvod klasne borbe : Iz tog razloga je zadatak pravoslavnog marksizma, njegova pobeda nad revizionizmom i utopizmom nikada ne može značiti poraz, jednom za svagda, lažnih tendencija . To je uvek obnovljiva borba protiv podmuklih efekata buržoaske ideologije na misli proletarijata. Pravoslavni marksizam nije čuvar tradicije, već je to večno budan prorok proglašenju odnosa između zadataka u neposrednoj sadašnjosti i celovitosti istorijskog procesa. Prema njemu „Pretpostavka dijalektičkog materijalizma je, podsećamo :“Nije muška svest da utvrdi njihovo postojanje, već naprotiv, njihovo socijalno postojanje koje određuje njihovu svest“ ... Tek kada jezgro postojanja stoji otkriveno kao društveni proces postojanje se može posmatrati kao proizvod, iako dosadašnjem nesvesnom proizvodu, ljudske aktivnosti „. U skladu sa Marksovom misli, on kritikuje individualističku buržoasku filozofiju subjekta, koji se zasniva na dobrovoljnom i svesnom subjektu . Protiv ove ideologije, on ističe prioritet društvenih odnosa. Postojanje - pa tako i svet - je proizvod ljudske delatnosti ; ali to se može videti samo ako je prihvaćen prioritet socijalnog procesa na osnovu individualne svesti. Lukač ne podržava ljudsku slobodu za sociološki determinizam : suprotno, ovo je proizvod mogućnosti postojanja prakse. On zamišlja problem u odnosima između teorije i prakse . Lukač navodi Marksove reči: „Nije dovoljno da misao zahteva da se ostvari, već i realnost mora težiti ka misli.“ Kako misli intelektualaca da se odnose na klasne borbe, ako teorija nije samo da zaostaje za istorijom, kao što je u Hegelovoj filozofiji istorije („Minerva uvek dolazi u sumrak noći...“)? Lukač kritikuje Fridriha Engels „Anti- Diringa, rekavši da „ čak i ne pominjemo najvitalniju interakciju, a to je dijalektički odnos između subjekta i objekta u istorijskom procesu, a kamoli da mu daju značaj koji zaslužuje“. Ovaj dijalektički odnos između subjekta i objekta je osnova Lukačeve kritike Imanuel Kantove epistemologije, prema kojem je predmet eksterijer, univerzalni i posmatran predmet, odvojen od objekta. Za Lukača, „ideologija“ je projekcija klasne svesti buržoazije, čija je uloga da spreči proletarijat od postizanja svesti o svom revolucionarnom položaju. Ideologija određuje „oblik objektivnosti“, a time i samu strukturu znanja. Prema Lukaču, prava nauka mora postići „konkretnu celinu“ kroz koju samo da je moguć sadašnji oblik objektivnosti kao istorijski period. Tako, večiti „zakoni“ ekonomije su otpušteni kao ideološke iluzije projektovane od strane objektivnosti u sadašnjem obliku ( „Šta je pravoslavni marksizam?“). On takođe piše: „To je samo kada je jezgro bića prikazano kao društveno podesno, da se može pojaviti kao proizvod, do sada nesvesne, ljudske aktivnosti, i ovu aktivnost, sa svoje strane, kao odlučujući element transformacije bića“. („Šta je pravoslavni marksizam?“). Na kraju, „pravoslavni marksizam“ nije definisan kao tumačenje „Kapitala“ kao da je Biblija ili zagrljaj „marksističke teze“, već kao vernost „marksističke metode“, dijalektike. Lukač predstavlja kategoriju depersonalizacije (radnik kao roba)kojom, zbog prirode robe kapitalističkog društva, društveni odnosi postaju objektizovani. Ovo onemogućava spontanu pojavu klasne svesti. U tom kontekstu, pojavljuje se potreba za partijom u smislu lenjinizma, subjektivnog aspekta ponovnog poleta marksističke dijalektike. U svojoj kasnijoj karijeri, Lukač se odrekao ideje „Istorije i klasne svesti“ , naročito verovanja u proletarijat kao „ subjekt-objekt istorije „ ( 1960. Pogovor preveden na francuski jezik ) . Tek 1925–1926. godine, on je i dalje branio ove ideje, u nedovršenom rukopisu, koji je nazvao „Tailizam i dijalektika“. Delo nije objavljeno do 1996. godine, na mađarskom i engleskom jeziku 2000. godine pod naslovom „Odbrane istorije i klasne svesti“. Književni i estetski rad Pored svog položaja kao marksističkog političkog mislioca, Lukač je bio vrlo uticajan književni kritičar u dvadesetom veku. Njegov važan doprinos u književnoj kritici počeo je već na početku karijere, sa „Teorijom romana“, njegovim prvobitnim radom u književnoj teoriji i teoriji žanra . Knjiga je istorija romana kao forme, i istraga svojstava i različitih karakteristika romana. U „Teoriji romana“, on uvodi termin „transcendentalnog beskućništva“, koje on definiše kao „žudnja svih duša za mestima u kojima su ona nekada pripadala“, i „Nostalgija... za utopijskim savršenstvom, nostalgija koja se oseća i njene želje da bude jedina istinska stvarnost“. Lukač je kasnije odbacio svoju „Teoriju romana“, napisavši dug uvod u kojem je opisao svoje pogreške, ali taj uvod ipak sadrži „romantični antikapitalizam“ koji će se kasnije razviti u marksizam. (U ovom uvodu nalazi se i njegovo čuveno odbacivanje Teodora Adorna i drugih zapadnih marksista kao prebivanje u „Grand Hotelu Abis“.) Lukačeva kasnija književna kritika uključuje dobro poznati esej „Kafka ili Tomas Man?“, u kojem Lukač tvrdi za rad Tomasa Mana da je superiorni pokušaj da se bavi stanjem modernosti, i kritikuje brend modernizma kod Franca Kafke. Lukač se odlučno protivi formalnim inovacijama modernističkih pisaca kao što su Franc Kafka, Džejms Džojs i Semjuel Beket, Lukač se zalaže za tradicionalnu estetiku realizma. Tokom boravka u Moskvi 1930. godine, Lukač je radio na marksističkom pregledu estetike koji pripada grupi oko tada uticajnog moskovskog časopisa „Književni kritičar“. Urednik ovog časopisa bio je, Mihail Lifšic, važan Sovjetski autor za estetiku. Lifšicovi pogledi bili su vrlo slični Lukačevim, onoliko koliko i tvrdi za vrednosti tradicionalne umetnosti; uprkos drastičnoj razlici u godinama (Lifšic je bio mnogo mlađi) i Lifšic i Lukač su ukazali da je njihov radni odnos, u to vreme, bio saradnja jednakih. Lukač je često doprinosio ovom časopisu, koji je široko praćen od strane marksističkih umetničkih teoretičara širom sveta kroz različite prevode objavljene uz pomoć Sovjetske Vlade. Saradnja između Lifšica i Lukača je dovela do stvaranja neformalnog kruga istomišljenika marksističkih intelektualaca koji su povezani sa časopisom Književni kritičar [književni kritičar ], objavljivan je mesečno, prvi put u leto 1933. godine od strane Organizacionog komiteta udruženja književnika... Grupa mislilaca je formirana oko Lifšica, Lukača i Andreja Platonova, oni su se bavili artikulacijom estetskih stavova Karla Marksa i stvaranjem neke vrste marksističke estetike koja u to vreme još nije bila propisno formulisana. Lukač je tvrdio da se primeti revolucionarni lik romana kod ser Valter Skota i Onore de Balzaka. Lukač je smatrao da je nostalgična, pro-aristokratska politika oba ta autora dozvolila tačne i kritičke stavove zbog njihovog protivljenja (doduše reakcionarnog) prema buržoaziji u usponu. Ovaj stav je detaljnije izražen u njegovoj kasnijoj knjizi „Istorijski roman“ (koja je objavljena na ruskom jeziku 1937. godine, zatim na mađarskom jeziku 1947. godine ), kao i u Lukačevom eseju „Realizam u ravnoteži“ (iz 1938. godine). „Istorijski roman“ verovatno je Lukačev najuticajniji rad u oblasti književne istorije. U toj studiji Lukač prati razvoj žanra istorijske fikcije. Do pre 1789. godine, tvrdi on, svest ljudi o istoriji bila je relativno nerazvijena, Francuska revolucija i Napoleonovi ratovi koji su usledili doneli su realizaciju stalnih promena i razvijanje karaktera ljudskog postojanja. Ta nova istorijska svest se ogleda u radu ser Valter Skota, čiji romani koriste „reprezentativne“ ili „tipične“ likove da dramatizuju velike socijalne konflikte i istorijske transformacije, npr. raspad feudalnog društva u škotskim brdima i učvršćivanje merkantilnog kapitalizma. Lukač tvrdi da je taj Skotov novi brend istorijskog realizma preuzet od strane Balzaka i Tolstoja, i da je omogućio romanopiscima da ne prikažu savremeni društveni život kao statičku dramu fiksnih, univerzalnih tipova, već kao trenutak istorije, koji se stalno menja, otvoren za potencijalne revolucionarne transformacije. Iz tog razloga on vidi ove autore kao progresivne i njihov rad kao potencijalno radikalan, uprkos njihovoj ličnoj konzervativnoj politici. Za Lukača, ova istorijska realistička tradicija počela je da popušta posle revolucije iz 1848., kada je buržoazija prestala da bude progresivna sila a uloga buržoazije kao agenata istorije je bila potom uzurpirana od strane proletarijata. Nakon tog vremena, istorijski realizam počinje da bledi i gubi svoju zabrinutost za društveni život kao istorijsku neizbežnost. On to ilustruje upoređujući Floberov istorijski roman Salambo sa romanima ranijih realista. Za njega, Flauberovo delo označava okretanje leđa od važnih društvenih pitanja u korist podizanje stila u odnosu na sadržaj i suštinu. Zašto on ne govori o „Sentimentalnom obrazovanju“, romanu koji je mnogo otvorenije zabrinut za nedavne istorijske događaje, nije jasno. Veći deo svog života Lukač je promovisao povratak u realističku tradiciju i verovao je da je ona dostigla svoj vrhunac sa Balzakom i Skotom, a žalio se zbog navodnog zanemarivanja istorije koja je karakteristična za modernizam. Istorijski roman je imao ogroman uticaj u kasnijim kritičkim studijama istorijske fikcije, i nijedan ozbiljan analitičar tog žanra nije uspeo da se angažuje na nivou sa Lukačevim argumentima. Uravnoteženi realizam (1938) - Lukačeva odbrana književnog realizma Inicijalna namera „Uravnoteženi realizam“, koja je rečena po njegovom izdavanju, je razotkrivanje tvrdnje onih koji su branili ekspresionizam, kao značajan književni pokret. Lukač je usmeren na nesklad u zajednici modernističkih kritičara, koje je on smatrao nesposobnim da odluče koji pisci su bili ekspresionisti a koji ne, tvrdeći da „možda ne postoji nešto kao ekspresionistički pisci“. Ali iako je njegov cilj, naizgled, da kritikuje ono što doživljava kao precenjivanje modernističkih škola pisanja u vreme kada je članak objavljen, Lukač koristi esej kao priliku da unapredi svoju formulaciju poželjnu alternativu ovim školama. On odbacuje ideju da se moderna umetnost mora obavezno manifestovati kao litanija sekvencijalnih pokreta, počevši od naturalizma, i nastavlja kroz impresionizam i ekspresionizam da kulminira u nadrealizam. Za Lukača, važno pitanje u učešću nije bio sukob koji proizilazi iz razvojnih suprotnosti modernista u klasične oblike, već sposobnost umetnosti da se suprotstavi objektivnoj realnosti koja postoji u svetu, on je pronašao sposobnost koja je u potpunosti je falila modernizmu. Lukač je verovao da poželjna alternativa takvom modernizmu mora biti u obliku realizma, i on angažuje autore realiste Maksima Gorkog, Tomasa i Henriha Mana, Romein Rolanda da se bore za svoj povod. Na okvir debate, Lukač uvodi argumente kritičara Ernsta Bloka, branioca ekspresionizma, i autora kome Lukač najviše odgovara. On tvrdi da su modernisti, kao što je Blok, i te kako spremni da ignorišu tradiciju realista, neznanje za koje on veruje da potiče iz modernističkog odbacivanja ključnog načela marksističke teorije. Ovaj princip je verovanje da je sistem kapitalizma „ objektivna celovitost društvenih odnosa „, i to je osnova Lukačevim argumentima u korist realizma. On objašnjava da je sveprisutnost kapitalizma, jedinstvo u njenoj ekonomskoj i ideološkoj teoriji, i njen veliki uticaj na društvene odnose čini „zatvorenom integracijom“ ili „celinom“, cilj koji potpuno funkcioniše nezavisno od ljudske svesti. Lukač citira Marksa da učvrsti ovaj istorijski materijalistički pogled na svet:„Odnosi proizvodnje u svakom društvu čine celinu „. On se dalje oslanja na Marksa tvrdeći da je neumeren buržoaski razvoj na svetskim tržištima tako dalekosežan kao stvaranje jedinstvene celine, i objašnjava da zbog povećanja autonomije elemenata kapitalističkog sistema ( kao što je autonomija valute ) je doživljavaju od strane društva kao „ krizu „; mora biti osnovno jedinstvo koje se vezuje za ove naizgled autonomne elemente kapitalističkog sistema zajedno, i čini da se njihovo razdvajanje pojavljuje kao kriza. Vraćajući se modernističkim formama, Lukač je predviđao da takve teorije zanemaruju odnos književnosti prema objektivnoj stvarnosti, u korist prikazivanja subjektivnog iskustva i neposrednosti da rade malo na ispoljavanju kapitalističkih osnova celovitog postojanja. Jasno je da se Lukač po pitanju predstavljanja stvarnosti kao glavnog umetničkog cilja verovatno ne suprotstavlja modernistima, ali on tvrdi da „Ako pisac nastoji da predstavlja realnost kao da stvarno jeste takva, odnosno ako je on autentičan realista, onda pitanje totaliteta igra odlučujuću ulogu“. „Istinski realisti“ pokazuju značaj društvenog konteksta, i od kad je razotkrivanje ove objektivne celovitosti ključni element u Lukačevoj marksističkoj ideologiji, on privileguje njihov autorski pristup. Lukač onda postavlja dijalektičku opoziciju između dva elementa, on veruje svojstvu ljudskog iskustva. On tvrdi da ovaj dijalektički odnos postoji između „pojave“ događaja kao subjektivnog, nesputanog iskustva i njihove „suštine“ kao izazvanog od strane objektivne celovitosti kapitalizma. Lukač objašnjava da dobri realisti, kao što je Tomas Man, stvaraju kontrast između svesti njihovih karaktera (pojava) i stvarne nezavisnosti od njih (suština). Prema Lukaču, Man uspeva jer on stvara ovaj kontrast. S druge strane, modernistički pisci ne uspevaju jer prikazuju stvarnost samo kao pojave na njih i njihove karaktere-subjektivno „ne probijaju površinu“ ovih neposrednih, subjektivnih iskustava „da otkriju samu suštinu, odnosno prave faktore koji se odnose na njihova iskustva do skrivenih društvenih snaga koje ih proizvode „. Zamke da se oslanja na neposrednosti su višestruke, prema Lukaču. Zato što predrasude ulivene od strane kapitalističkog sistema su tako podmukle, ne mogu da se izbegnu bez napuštanja subjektivnog iskustva i neposrednosti u oblasti književnoj. Oni mogu samo biti zamenjeni od strane autora realista koji „poništavaju i prevazilaze granice neposrednosti, od proučavanja svih subjektivnih iskustava i merenja istih u odnosu na društvenu stvarnost“, ovo nije lak zadatak. Lukač se oslanja na Hegelove dijalektike da objasni kako odnosi između ove neposrednosti i apstrakcije utiču na suptilnu indoktrinaciju na deo kapitalističke celovitosti. Kruženje novca, objašnjava on, kao i druge elemente kapitalizma, je u potpunosti apstraktovano daleko od svog mesta u širi kapitalistički sistem, i stoga se pojavljuje kao subjektivna neposrednost, koja izostavlja svoju poziciju kao ključnog elementa objektivne celovitosti. Iako apstrakcija može dovesti do prikrivanja objektivne stvarnosti, neophodna je za umetnost, a Lukač veruje da autori realisti mogu uspešno primenjivati to „da prodru zakone koji regulišu objektivnu stvarnost, i da otkriju što dublje, skrivenije, odmah ne baš primetne, u veze koje idu da ulepšaju društvo“. Nakon velikog intelektualnog napora, Lukač tvrdi da uspešan realista može da otkrije ove objektivne odnose i da im umetnički oblik u vidu subjektivnog iskustva lika. Zatim, upotrebom tehnike apstrakcije, autor može da prikaže iskustvo lika objektivne stvarnosti kao istu vrstu subjektivnog iskustva koje karakteriše uticaj sveukupnosti realnih pojedinaca. Najbolji realisti, tvrdi on, „prikazuju vitalne, ali ne odmah očigledne, snage na radu u objektivnoj stvarnosti“. Oni to čine sa takvom dubinom i istinom da proizvodi njihove mašte potencijalno mogu dobiti potvrdu od kasnijih istorijskih događaja. Prava remek dela realizma mogu biti cenjena kao „celine“ koje prikazuju široku i iscrpnu objektivnu realnost poput one koja postoji u neizmišljenom svetu. Nakon napretka svoje formulacije poželjne književne škole, realizam koji opisuje objektivnu realnost, Lukač se još jednom okreće zagovornicima modernizma. Pozivajući se na Ničea, koji tvrdi da „znak svakog oblika književne dekadencije... je da život više ne stanuje u celovitosti“, Lukač nastoji da odbacimo modernistička prikazivanja, tvrdeći da se ne odražavaju na objektivnu stvarnost, već nastavljaju da subjektivitetom stvore „domaći model savremenog sveta“. Apstrakcija (i neposrednost) sadržana u modernističkim prikazivanjima, je „suština“ kapitalističke dominacije odvojene od njihovog konteksta, na način koji uzima svaku suštinu u „izolaciju“, a ne uzimajući u obzir objektivnu celinu koja je temelj za sve njih. Lukač veruje da je „društvena misija književnosti“ da razjasni iskustvo masa, a zauzvrat pokaže ovim masama da su njihova iskustva prouzrokovana objektivnom sveukupnosti kapitalizma, i njegova glavna kritika modernističkih škola književnosti je da su oni omanuli u tom cilju. Realizam, jer stvara, očigledno, subjektivna iskustva koja pokazuju suštinske društvene realnosti koje ih izazivaju, je za Lukača jedina vredna književna škola početkom dvadesetog veka. Ontologija društvenog bića Kasnije u životu, Lukač je preduzeo veliko izlaganje o ontologiji društenog bića, koje je delimično objavljeno na engleskom u 3 dela. Rad predstavlja sistematičnu obradu dijalektičke filozofije u njegovom materijalnom obliku. Dela Rani radovi: 1902-1910 Duša i oblici (1911) Istorija i klasna svest (1923) Prolegomena za marksističku estetiku: posebnost kao centralna kategorija estetike Osobenost estetskog (1963) Današnji značaj kritičkog realizma Teorija romana (1974) Odbrana istorije i klasne svesti (2000) Lenjin: Studije jedinstva njegove misli (1998) MG122

Detalji predmeta Stanje Polovno Posveta i potpis autora ! ( U Beogradu 28.12.2017. ) KOMUNISTIČKI ZLOČINI U CRNOJ GORI I HERCEGOVINI 1941-1942. GODINE / Miloš K. Vojinović, Tadija B. Bošković ( Kolašin, 2017. ) Povez: tvrd Format: 24,8 x 17,8 cm Broj strana: 663 Spoljašnjost sa slika, unutrašnjost odlična. Šta o knjizi kažu autori: Тема наше књиге је страдање грађана Црне Горе и Херцеговине усљед злочина почињених од комуниста, односно, по њиховом наређењу, партизана, 1941-1942. године. Овдје се мисли само на жртве које су смртно страдале. Рањавања, хапшења, затварања, пребијања, мучења, пљачка и паљевине описани су само у кратким цртама и у малом броју случајева. Црна Гора са својим разликама – националним, вјерским, политичким и склоности ка подјелама, била је подесно тло за изазивање сукоба. Концентрација становништва у селима, ратне прилике и безвлашће изазвано окупацијом, погодовали су комунистима. Руководство комуниста у рату је препознало прилику да се докопа власти. Тај циљ је био примарни током читавог трајања рата. Људски и материјални губици за комунисте нијесу имали значаја у односу на циљ. Циљ је оправдавао средства. Руководство комуниста Југославије знало је да ће коначна одлука о исходу рата бити донијета на великим ратиштима, између великих нација. Руководство комуниста трасирало је пут у борби за рушење режима у Краљевини Југославији још 1935. године, што се види из споразума Моше Пијаде са вођом усташког покрета, Милом Будаком, у којем се истиче да је њихов заједнички непријатељ свака југословенска влада и српски народ као носиоци хегемоније… те да не може доћи до комунизирања Балканског полуострва док се не сломи кичма српству и православљу… Слиједећи наређења Броза и ужег руководства КПЈ, црногорски и херцеговачки комунисти су били само пуки извршиоци вјешто осмишљеног плана за „сламање кичме српству и православљу“. Паклени план је успио. Српски народ изложен је уништењу и геноциду. Жртве комуниста на простору екс Југославије нијесу пописане, као што нијесу ни ове у Црној Гори и Херцеговини. Неспорно је да оне прелазе милион душа! Деценијама скривана истина о лицу и наличју комунистичког руководства, једном је морала испливати на површину. Ова студија одсликава стање свијести руководства југословенских и црногорских комуниста који искључиво и једино сносе одговорност за неспорно почињене злочине и гурање народа у немилосрдни грађански рат. Називање масовних злочина над мирним грађанима крајем 1941, почетком 1942. године, тзв. „лијевим скретањима“ је бацање прашине у очи. Објашњење је једноставно: Да се радило само о „лијевим скретањима“ 1941/1942, она се неби наставила након повратка партизана из Босне у јесен 1943. године, а потом трајала у континуитету и након званичног завршетка рата, 9. маја 1945. године. Изобличавање новије историје почело је у данима њеног стварања и траје до данашњих дана. Пола вијека идеологија је имала превласт над историјском науком. У званичну догму морало се беспоговорно вјеровати. Комунистичка власт се поистовјећивала са историјом, једино су је они могли тумачити. Линије КПЈ и НОБ-а представљале су матрицу за изучавање историје. За историчаре од струке у таквој средини није било мјеста. Умјесто истраживањем доступних извора и извођењем чињеница, историчари су морали прихватати за неприкосновену истину вјешто просијане материјале КПЈ и НОР-а, из којих су у највећој мјери одстрањени докази о злочинима комуниста. Током рата и након њега комунисти су починили на простору Црне Горе својеврстан културни геноцид. По њиховом наређењу спаљене су све преостале општинске и среске архиве (оне које нијесу уништене бомбардовањем) које се односе на период Краљевине Југославије, као и комплетне архиве неколико манастира које су монаси и народ вјековима чували и сачували као најзначајније културно благо. Нажалост, нијесу га могли сачувати од групе идеолошки заслијепљених фанатика које је историја избацила на своју временску љествицу. За њих је историја почела 1941. године! Знамо да у Црној Гори још увијек постоје острашћени „чувари ордена народних хероја“ који не уважавају аргументе и који не прихватају ни једну другу истину изузев оне која им иде у прилог. Чињенице за њих немају значаја. Вјерујем да ће бити и оних који ће овај истраживачки подухват карактерисати као пропаганду и уздизање четништва. Такву намјеру одричемо јер су и четници чинили злочине. О њима су написани томови грађе. Приписани су им и злочини које нијесу починили. На овом мјесту ваља описати како је функционисала „комунистичка правда“. Ратни војни судови код комуниста у формалном погледу 1941-1942. нијесу постојали. Живот или смрт осумњиченог био је у рукама комесара. Одлуке су доношене у најужем, руководећем кругу провјерених партијаца. Осуђујући своје ближње на смрт или учествујући у извршењу „пресуде“, партијац је недвосмислено потврђивао приврженост партији и тиме стицао референце за даље напредовање у хијерархији. КО СУ БИЛЕ ЖРТВЕ КОМУНИСТА? Добре и узорне домаћине комунисти су сматрали кулацима и такви су најчешће проглашавани „народним непријатељима“. Бројна стајаћа партизанска војска морала се прехрањивати. Ако у селу није било кулака, вршен је разрез у храни по домаћинствима. Следећа категорија „народних непријатеља“ били су пензионисани официри из периода Краљевине Црне Горе, активни и резервни официри Краљевине Југославије, начелници срезова, предсједници општина, као и други јавни дјелатници који би у перспективи могли вршити утицај на народ супротан линији партије. Последњи на љествици били су „шпијуни окупатора“, јер су прави шпијуни били на опрезу и ван домашаја, потребни свим зараћеним странама и, као такви, ријетко су потпадали под удар партије. Под овом крилатицом ликвидирана су сва остала лица која су представљала сметњу партији. Након оснивања четничког покрета, од јануара до априла 1942, почињено је највише убистава у Црној Гори и Херцеговини. Жртве су били јучерашњи саборци који су ступили у редове четника. Међу убијенима налази се и 20 чланова партије који су стријељани „због скретања са партијске линије“, неизвршења партијског задатка или сумње у лојалност покрету као и 38 бораца партизанских јединица. ЛИКВИДАЦИЈЕ ПО СРЕЗОВИМА Андријевички………………………. 74 Барски……………………………………48 Берански…………………………………95 Бјелопољски……………………………88 Бококоторски…………………………..85 Даниловградски……………………238 Колашински…………………………193 Никшићки……………………………215 Пљеваљски………………………….171 Подгорички………………………….166 Цетињски……………………………..53 Шавнички……………………………191 Херцеговина-убијени у ЦГ………..27 Остали са ЈУ екс простора………..17 Поријеклом ван Југославије……….7 УКУПНО:…………………………….1.668 Ови подаци нијесу коначни. Активност на прикупљању података о жртвама комунистичких злочина и даље траје. Истраживањем злочина које су починиле остале стране у сукобу бавила се Државна комисија за истраживање злочина окупатора и њихових помагача. Хиљаде страна докумената из тог периода складиштених у Архиву Југославије у Београду представљају добру основу за истраживаче. Злочини у Црној Гори и Херцеговини почињени од краја 1941. до краја маја 1942. године извршени су у име КПЈ и по наређењу њених челних кадрова. Милован Ђилас себе је промовисао за зачетника злочина, о чему свједочи његова наредба од 8. октобра 1941. године. Иван Милутиновић и нижерангирани кадровици само су наставили са спровођењем линије партије. Да би прикрили и ублажили злочин у име партије, назвали су га „лијевим скретањима“. Међутим, злочини почињени крајем 1941. и почетком 1942. године били су само увод у још веће и монструозније злочине почињене у завршници рата и након његовог званичног завршетка. На свјетској листи највећих диктатора свих времена, Тито заузима десето мјесто са 1.172.000 жртава палих у грађанском рату на простору Југославије од комунистичке руке. Није јасно да ли су овим бројем обухваћене жртве комуниста у периоду 1945-1951. којих је било 586.000?! Титов ментор Стаљин заузима челну позицију са 42.670.000 жртава. Сасвим је сигурно да ће будући истраживачи наставити ово скромно дјело које је започело Друштво за истраживање злочина над грађанима Црне Горе у Другом свјетском рату. Циљ је да се сачувају од заборава све жртве рата са простора Црне Горе. Вријеме је учинило да су са лица земље углавном ишчезли свједоци догађаја, али су сачувани бројни документи у архивима као и сјећања публикована у књигама и часописима које вриједи истраживати. За крај ваља цитирати народну пословицу: „Не памти се злочин да би се злочин враћао, већ се злочин памти да се не би понављао!“ Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može i vrednosnim paketom-pitati za poštarinu. 1

Уместо предговора Митрополит Венијамин (Федченков) Из књиге "Отац Јован Кронштатски" ВЕЛИКИ ЧОВЕК Живот Јована Кронштатског, што се тиче нарочитих догађаја, једноставан је и није богат чињеницама, и уопште, био је познат онима који су га поштовали и познавали. О њему је било написано више књига и брошура, нарочито при крају његовог живота. Можемо га испричати у неколико речи: син црквењака, учио је у духовној школи и богословији, а потом и у духовној академији, да би затим био постављен за свештеника у Кронштату, граду по коме је и добио своје славно име. Служио је ту непрекидно 53 године. Био је вероучитељ у градској гимназији 27 година. Ту је и преминуо у 80-тој години свога живота. "То је све!" - како је једноставно он сам, једном завршио своју ауто биографију. Па ипак, његова слава у целом руском народу, чак и изван граница, била је тако велика, да не можемо навести ниједно име које би му било равно по популарности: ни међу архијерејима, ни уопште међу свештенством кроз целу историју Руске Цркве. А да и не говоримо о слави световних људи. Ево шта је један од најпознатијих публициста његовог времена, писао после његове кончине: "Умро је заиста изузетан човек, можемо рећи јединствен по блискости народном срцу. Колико је само наших великана умрло: Достојевски, Тургењев, Чајковски, Мендељејев, а да је њихова смрт одјекнула само у уским културним круговима, уопште не продирући у широке народне масе. Далеко је јаче одјекнула смрт знаменитих војсковођа Суворова или Скобељева, носилаца народног херојства, но, њихова имена су мање славна и скоро непозната међу женским делом становништва. Само светитељ обједињује све помисли народне, сву љубав оне половине нације која најбоље воли - жена... Ни један човек у Русији није задобио толико свеопштег поштовања, као кронштатски баћушка. Чак и робијаши, осим малог броја оних, који су избрисали име Божије из своје душе, знају о оцу Јовану, његов лик светли у њима, као свећа пред иконом савести... Отац Јован је интересовао више од било кога другог, психолошки центар руског живота". Тешко да бих могао изрећи јаче речи у част тог вели- ког човека, од ових које је изрекао потпуно светован човек - Михаил Осипович Мањшиков (нека са благодарношћу буде поменуто његово име), у највећим новинама тог времена ("Новоје времја"). И други савремени писац, Василиј Васиљевич Розанов, човек ретког талента и проницљивости, у тим истим новинама (Вр. 11775) писао је следеће: "Отац Јован Кронштатски, представља једну од најзначајни- јих личности у руској историји 19. века. Заједно са све- тим Филаретом, митрополитом Московским, предста- вља највишу тачку нашег црквено-религиозног развоја. И обојица стоје поред трећег великог старца, Сера- фима Саровског... Обе те личности предивно допуњава о. Јован Кронштатски, народни свештеник, народни старац, чији су дани протекли у масама људи, усред вреве, клицања народних маса, на улицама и у приватним кућама, и који су били испуњени делима милосрђа, помоћи и чуда. Јовану Кронштатском је била дарована од Бога хришћанска сила - дар да помогне, да исцељује молитвом, онај дар о коме су чудесне легенде дошле до нас из древног хришћанства и кога је Русија 19. века била очевидац и сведок". Била је то личност, која се уздигла високо изнад просечног нивоа и у којој је заиста било нешто чудесно и натприродно. Без обзира да ли тај удео натприродног био велики или мали, неспорно да је он заиста постојао у њему. И управо је то и узбуркало око њега те неуобичајене таласе, којих смо били сведоци... Управо присуство тог опипљивог, очигледног дара од Бога, тј. надљудског, и подигло је око Јована Кронштатског неописиво узбуђење: људи су хрлили ка њему као живом сведоку небеских сила, као живом знаку тога, да су Небеса жива, божанствена и благодатна. Све је то тако природно! Све је то уобичајена историја религије на земљи!.. Јован Кронштатски је за своје и за наредна поколења представљао личног сведока истинске вере, наше вере, руске, православне; он је "доказао веру" лично, тако што се молио и долазило је до исцељења! У томе је његов највећи значај за народ, та лична благодат и целебност. Он је постао вођа веровања, васкрситељ вере; он је подигао талас религиозности у народу. Намерно сам навео речи двојице великих светских публициста о о. Јовану, да би читаоцу показао непристрасна историјска сведочанства о њему, свуда тамо где је тада било штампе. Нико није осумњичио те људе за лицемерне похвале: зашто би они то радили?! Напротив, тих година (1905-1908) сваки осврт на религиозне теме сматрао се друштвеним прекршајем, срамотом, мрачњаштвом, потврдом глупости. И упркос томе, ти људи су се усудили да подигну глас. Тим пре је разумљиво, када су о о. Јовану похвално говорили људи који су му били блиски и који су га ватрено волели. И мада су њихова имена мало коме позната, ипак, послушајмо њихове речи о њему: њихово мишљење је посебно вредно, и строго говорећи, чак вредније од мишљења знаменитих публициста, зато што су они изражавали не само своја осећања и мишљења, већ и општенародна, сверуска. Још дубље можемо рећи: ти непознати или сада заборављени представници миз градске управе", "из кметства", "из грађанског друштва", "из војног и морнаричког свештенства", "из класичне гимназије", "из Дома радништва", - сви су они говорили у име црквеног народа, како из редова интелигенције, тако и из "простих", или, једноставније говорећи, из Цркве. И због тога је веома драгоцено њихово изражавање свеопштих осећања. Навешћу неколико одломака из говора и ко их је изговорио, на дан празновања 50-то годишњице пастир- ског рада о. Јована, 12. децембра 1905.Г.: "Нема кутка у нашој пространој отаџбини, где није доспела Ваша несебична помоћ унесрећенима" (од Министарства за сиротињу). "Ваше име, Ваша пастирска делатност, Ваша свеобухватна љубав, Ваша молитва благопријатна Богу и спасоносна за људе... свуда, као свеосветљујуће, све- грејуће сунце, привлачила је и привлачи к себи све православне хришћане... како блиске тако и далеке, из свих крајева простране Русије па чак и изван граница... Сви су стремили и стреме да погледају на Вас као на јарко, премило сунашце,... да задобију милост Божију, избављење од душевних и телесних мука, тегоба и болести" (од свештенства). "У нашој великој Отаџбини не постоји такво место, у коме не знају за оца Јована Кронштатског, и наш православни народ већ је одавно оценио Вашу светлу делатност" (од градског одбора). "Историја духовног живота народа гради се, не од стране маса, већ од малобројних изузетних личности, свесних носилаца и ватрених изразитеља идеја, око којих се, као око знамења, окупљају масе. Не може бити сумње у то да ће таквим историјским личностима непристрасни суд потомства прибројати и Вас, јер већ и сада народ у Вама види изузетну личност и изговара Ваше име са изузетним поштовањем, а "глас народа је глас Божији". Која је реч написана на том барјаку, с којим Ви пастирствујете, наш достојњејши и вољени представник, живи образац савременог пастирства, чије име је постало синоним за баћушку, пастира сверуског? На том барјаку написана је једна реч: "светост". И управо је то оно, што је сабрало око Вас милионе руског православног народа, који носе идеал светости у ризницама своје душе, увек спремног да се поклони ономе, у коме види оваплоћење тог идеала... Пастироначалник Христос, пројавио Вас је изабраним сасудом благодати... Верујућа Русија види то и стреми да ступи с вама у општење. Хиљаде богомољаца непрекидно, одасвуд, иду у Кронштат, како би Вас замолили да се помолите за њих, да чују речи утехе, да добију Ваш благослов, милиони се поучавају Вашим штампаним радовима, у којима се јасно одражава огањ вере и ревности по Богу, који гори у Вашој души" (Од Друштва за ширење руске православне просвете). "Кроз Вас, - говорио је један од водећих петербуршких пастира, протојереј В. Ј. Михајловски, на 30-то годишњицу баћушкиног служења (1884), - вера православних јача, а неверје се разобличава... и сва Црква Христова се радује, што није остала ускраћена преподобних на земљи... Опростите нам, доброчинитељу наш, подвижниче Божији, што смо се осмелили да Вас пред Вама описујемо. Нека би живели, пастиру наш добри, дуго, дуго на славу Божију, на спасење ближњих. Ми врујемо да Ваша молитва може много пред Богом (Јак. 5, 16)". И о. Јован је сам увиђао, да у лицу свих који су га поштовали, говори исти онај глас Цркве, за коју је он живео и којој је служио. Као одговор на поздрав крон- штатског градоначелника, на дан четрдесетогодишњице служења, баћушка је рекао: "Чиме сам ја заслужио такву нарочиту пажњу, такво поштовање, такву срдачну љубав? Пред тим питањима ја смирено обарам мој поглед... У том акту јавне захвалности мени, ја видим... љубав према Светој Цркви и нашој драгој отаџбини... Једнодушно торжество наше ја схватам као црквено и друштвено јединство наше... Ја сам као и ви, пријатељи, члан Цркве и Отачаства, живи члан у живом органском телу, колико сам могао живео сам и делао у њему на црквено-друштвену корист; и што сам добро урадио, то приписујем Богу... Нека буде слава Богу за све, слава нашој црквено-друштвеној заједни- ци, слава хришћанској вери и врлини, које чине слав- ним оне који их поседују, и за живота и по смрти "• Цр- ква је кроз уста својих чада прослављала свог члана и пастира. А Црква, пре свега православни народ, као Тело Христово, јасно је осећала и схватала: кога и због чега поштује у личности о. Јована. Чак су крон- штатски песници - богомољци, стиховима о баћушки изразили не своје, већ мишљење народа, глас целе Цркве Божије. А њен је глас јачи, драгоценији и истини- тији од свих других гласова. Зато сам и сматрао за потребним да на самом почетку животописа о. Јована наведем речи оних који га поштују. Али, дошло је време, када су те народне похвале и изјаве које славе великог пастира, биле изнесене и са врха цркве кроз одлуку Светог Синода као високог органа црквене власти. То је било уприличено поводом четрдесетодневног помена почившег светилника. Иницијатива за званичним признањем потекла је од императора, који је у свом обраћању митрополиту Антонију од 12. јануара 1909.Г. између осталог писао следеће: "Неиспитљивом Промислу Божијем било је угодно, да угаси велики светилник Цркве Христове и молитвеника земље Руске, од целог народа поштованог пастира и праведника, оца Јована Кронштатског..." И желећи да "да достојан израз опште жалости", предлаже "свеопште молитвено помињање почившег, - сваке године обележавање дана кончине оца Јована. Нека Свети Синод стане на чело тог подухвата, унесе светлост утехе у народну жалост и започне, за вечна времена, живи источник надахнућа будућих свештенослужитеља и предстојатеља Олтара Христовог на свете подвиге многотрудног пастирског делања". Као одговор на тај проглас, Свети Синод је одлуком од 15. јануара наложио: да се у целој Русији на четрдесети дан, 28. јануара, служе заупокојене литургије и парастоси почившем; "установити убудуће, сваке го- дине, на дан кончине о. Јована, 20. децембра, његово помињање; направити и поставити у духовним школа- ма његове слике, саставити и предавати животопис почившег итд. Све се то чини ради: слављења тог великог светилника Цркве Христове и молитвеника земље Руске". А осим тога, и Просветни савет при Светом Синоду одлучио је (14. јануара) да узме учешћа у одавању признања и поштовања почившег, разашиљу- ћи слике и по парохијским школама. Уз то су биле наведене велике заслуге о. Јована, чији део ћемо навести: „У његовој личности угасио се јарки светилник Цркве. Он је целога себе предао на служење Светој Цр- кви и драгој отаџбини, свим ожалошћеним и страдајућим. Његов благотворни пастирски утицај, простирао се по целој Русији, па чак и изван њених граница. Цео руски православни народ поштовао је о. Јована као праведника, веровао у његове молитве и заступништво пред Богом... За све је он био луча вере и живота... Зато његова кончина представља велики догађај у нашој Цркви и Отачаству". Зато је од издавачке комисије Просветног савета било поручено да се штампа 40000 слика почившег и да се разашаље по целој Русији. А у богословијама "при спровођењу практичног руковођења за пастире заједно са излагањем погледа отаца и учитеља Цркве на пастирство" придружена су и гледишта о. Јована. Осим тога, ширене су и књиге, брошуре о пастирском раду и "личном животу пастира", како за свештенослужитеље, тако и "за руковођење мирјана ка богоугодном животу". Ето где је био узнесен скромни кронштатски пастир: међу личности "отаца и учитеља Цркве". Тако се и црквена власт прикључила свенародном поштовању о. Јована: утврдила, ојачала и благословила његово свецрквено помињање као "светилника Цркве" и чудотворца - "праведника", веру "у његове молитве и заступништво пред Богом". На овоме би се у погледу прослављања сада зауставили: од мирских писаца, кроз свенародно поштовање, до одлуке више црквене власти, кроз све то, већ је о. Јовану постављен црквени споменик и на њега постављен венац славе, по речима апостола Павла, којима говори о себи, али која се могу применити и на новог "праведника": Подвигом добрим сам се подвизавао, трку свршио, веру очувао, а сада ми се припрема ве- нац правде, који ми даје Господ, праведни Судија у онај дан; и не само мени, већ и свима који су Га заволели (Христа Спаситеља) (2 Тим. 4. 7-8). Ипак ћу се дрзнути и од свог недостојанства уплести у тај венац малену гранчицу хвале. О томе ћу подробније да испричам касније. Сада ћу да испричам о једном свом утиску. Само сам једном имао прилику да саслужујем о. Јовану на литургији у Андрејевском саборном храму. И када је она почела, погледао сам на њега; одједном ме је прожела мисао, или тачније, виђење, созерцање, осећање, које се у магновењу формулисало у моме уму следећим речима: "Какав си ти духовни великан!" Ни данас не могу да објасним како и зашто ми је дошло то спознање. Али мени је било савршено очигледно, јасно, неоспорно, колико се ми не можемо упоредити са њим, колико је висок, савршен, свет. Почео је да ме обузима страх несигурности. И ја, како бих се заштитио од снаге његовог духа, невољно сам заклонио доњи део свог лица служебником, настављајући да созерцавам страшну узвишеност баћушке. И одједном је испружио своју леву руку ка мојој књижици и са снагом рекао: "Не размишљај! Моли се!" Дошао сам к себи. Нисам имао никакво виђење. Само сам савршено јасно осетио колико је он заиста велики човек. И како сам ја мален, ништаван, грешан. И мада се никаквим речима не може изразити та узвишеност, коју су доживели хиљаде њих видећи о. Јована, јер се доживљено не може исказати језиком, ипак ћу се трудити да ту узвишеност искажем колико је то могуће. ... Ову прву главу сам намерно посветио завршном венцу његовог живота, зато што сам хтео да одмах уведем читаоца у осећање неуобичајене узвишености, величине тог чудесног човека, кога смо видели својим очима. И на тај начин заинтересујем читаоца за даљи опис великог праведника наших дана… САДРЖАЈ Уместо предговора Митрополит Венијамин (Федченков) Из књиге "Отац Јован Кронштатски" Велики човек, 7 СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ О САМОМ СЕБИ Аутобиографија, 15 Разговор са Сарапуљским пастирима, 16 Реч на празник преподобног оца нашег Јована Рилског, 24 УСПОМЕНЕ САВРЕМЕНИКА Игуманија Таисија (Солопова) Разговори протојереја Јована са игуманијом Таисијом настојатељицом Леушинског манастира Светог Јована Претече, 31 Свештеник Василиј Шустин Из књиге "Запис о о, Јовану Кронштатском и о Оптинским Старцима" Отац Јован Кронштатски, 63 Епископ Михеј (Алексејев) О кончнни оца протојереја Ј.И. Сергијева, 73 Епископ Серафим (Чичагов) Слово пред помен па четрдесети дан од кончине оца Јована Кронштатског, 81 Протојереј Павле Левитски Из књигс "Протојереј Јован Иљич Сергијев Кронштатски", 91 Старац Силуан (Антонов) Из књиге "Живот и поуке" О оцу Јовану Кронштатском, 103 Митрополит Нестон (Анисимов) Из књиге "Моје успомене" Исцељење матушке, 105 Апхиепископ Евдоким (Мешћерски) Из књиге "Два дана у Кронштату" На Литургији, 111 Николај Н. Животов Из књиге "Отац Јован Иљич Сергијев Кронштатски, протојереј Андрејевског храма" Сила оца Јована, 117 Сергеј В. Животовски На север са оцем Јованом Кронштатским, 125 Вера Т. Верховцева Отац Јован Кронштатски у успоменама његове духовне кћери, 197 Давнд А. Озеров Отац Јован Кронштатски, 215 Александар Зибин Из књиге "Јован Иљич Сергијев, Протојереј, кључар Кронштатског Андрејевског храма" Дан оца Јована, 231 Јаков И. Зарницки Пчтовање о. Јована Кронштатског по Шексни и Волги у лето 1893,г, 241 Проф, Иван А. Сикорски Отац Јован Иљич Сергијев Кронштатски и његов боравак у Кијеву, 257 С. И. Цветков Из књиге "Отац Јован Иљич Сергијев (Кронштатски) и чудотворна сила њсгове молитве" Путовање у Харков, 267 Исцељење пијанца, 271 Слепи певач, 282 Посета оца Јована Кронштатског граду Казању, 285 Руфина Г. Шемјакина Посвсћено светлој успомени на почившу супругу оца Јована Јелисавету Константиновну Сергијеву, 293 Наслов: Свети праведни Јован Кронштатски: У успоменама савременика Издавач: Манастир Подмаине Страна: 300 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2007 ИСБН:

Ponuda smeštajnih jedinica Dolazak Odlazak Osoba Traži Nažalost, za traženi period i broj osoba ne možemo Vam dati ponudu smeštaja za ovaj objekat. Za zadati period minimalni broj noćenja je 2. Nažalost, za traženi period i broj osoba ne možemo Vam dati ponudu smeštaja za ovaj objekat. Za zadati period minimalni broj noćenja je 2. Smeštajne jedinice Apartman 1 Tip: Apartman Sprat: Prizemlje Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Fotelja Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu, Pogled na planinu Studio 2 Tip: Studio Sprat: Prizemlje Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 3 Tip: Studio Sprat: Prizemlje Maksimalno gostiju: 3 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet (140 cm), 1 x Fotelja Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 4 Tip: Studio Sprat: Prizemlje Maksimalno gostiju: 3 osobe Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Fotelja Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 5 Tip: Studio Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Apartman 6 Tip: Apartman Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 7 Tip: Studio Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 3 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Fotelja Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 8 Tip: Studio Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 9 Tip: Studio Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet (140 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu • Ostalo: Terasa Apartman 10 Tip: Apartman Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 11 Tip: Studio Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 3 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Fotelja Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 12 Tip: Studio Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 13 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 3 osobe Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Fotelja Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 14 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 15 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 16 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Apartman 1 Tip: Apartman Sprat: Prizemlje Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Fotelja Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu, Pogled na planinu Studio 2 Tip: Studio Sprat: Prizemlje Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 3 Tip: Studio Sprat: Prizemlje Maksimalno gostiju: 3 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet (140 cm), 1 x Fotelja Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 4 Tip: Studio Sprat: Prizemlje Maksimalno gostiju: 3 osobe Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Fotelja Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 5 Tip: Studio Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Apartman 6 Tip: Apartman Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 7 Tip: Studio Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 3 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Fotelja Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 8 Tip: Studio Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 9 Tip: Studio Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet (140 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu • Ostalo: Terasa Apartman 10 Tip: Apartman Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 11 Tip: Studio Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 3 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Fotelja Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 12 Tip: Studio Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 13 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 3 osobe Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Fotelja Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 14 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 15 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Studio 16 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: Dnevna soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na baštu, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Kalendar raspoloživosti DOSTUPNO ZAUZETO PROŠLO VREME Kalendar raspoloživosti DOSTUPNO ZAUZETO PROŠLO VREME Opis Adresa:Milutina Pejovića 4, 18230 Sokobanja Prevoz od i do aerodroma:Ne Prevoz od i do autobuske ili železničke stanice:Ne Vreme kad gosti treba da se prijave:12:00 - 22:00 Vreme kad gosti treba da se odjave:09:00 - 10:00 Depozit za pričinjenu štetu:Ne Popusti za decu: Pansionske usluge: Bez obroka • Stanodavac zahteva da imate registrovan broj telefona Вила Александра 2 се налази на прелепом месту у Сокобањи код чесме Љубе Дидића. У понуди су 16 смештајне јединице, од тога 4 апартмана и 12 студија. Све је ново! Adresa:Milutina Pejovića 4, 18230 Sokobanja Prevoz od i do aerodroma:Ne Prevoz od i do autobuske ili železničke stanice:Ne Vreme kad gosti treba da se prijave:12:00 - 22:00 Vreme kad gosti treba da se odjave:09:00 - 10:00 Depozit za pričinjenu štetu:Ne Popusti za decu: Pansionske usluge: Bez obroka • Stanodavac zahteva da imate registrovan broj telefona Вила Александра 2 се налази на прелепом месту у Сокобањи код чесме Љубе Дидића. У понуди су 16 смештајне јединице, од тога 4 апартмана и 12 студија. Све је ново! Sadržaj Dozvoljeno pušenje u objektu Primate decu Objekat ima grejanje Prostorije objekta imaju besplatni WiFi Objekat je klimatizovan Postoji parking u objektu U blizini Šoping i ishrana Restoran Restoran Vidikovac (350m) Restoran picerija Lav (100m) Prodavnica Prodavnica Sloga 2 (50m) Pijaca Zelena pijaca (400m) Zanimljive lokacije Planina Ozren (5km) Rtanj (20km) Jezero Bovansko jezero (12km) Reka Moravica (200m) Park Park Banjica (200m) Aktivnosti Akvapark Akva park Podina (2km) Šoping i ishrana Restoran Restoran Vidikovac (350m) Restoran picerija Lav (100m) Prodavnica Prodavnica Sloga 2 (50m) Pijaca Zelena pijaca (400m) Zanimljive lokacije Planina Ozren (5km) Rtanj (20km) Jezero Bovansko jezero (12km) Reka Moravica (200m) Park Park Banjica (200m) Aktivnosti Akvapark Akva park Podina (2km) Recenzije 8.5 / 10 Usluga 8.4/10 Čistoća 8.4/10 Kvalitet spavanja 7.7/10 Lokacija 8.9/10 Sobe 8.8/10 Ljubaznost osoblja 8.7/10 Ona zna, Ponedeljak, 13 Maj 2024, Studio 7 Cistoca na nisko nivo: kad smo usli u kupatilo bilo je dugackih vlakna od kose na plocice, jedna pernica cista-druga je odvratno mirishela, u sobi frizider koji radi kao traktor I NEMOZES da spavas od njega...I vrh svega, stara gazdaric naplatila nam vise nego sto treba , smeshnih 600 dinara vishe (a htela je i malo vishe) i napravila sebi najvecu antireklamu. 3.8 / 10 Ivana, Četvrtak, 9 Maj 2024, Apartman 6 9.8 / 10 Nebojša Simić, Ponedeljak, 29 April 2024, Studio 5 Lokacija blizu centra i Župan plaže, novija gradnja, kvalitetan enterijer, sve preporuke. 9.2 / 10 Dejan Dimitrijević, Ponedeljak, 19 Februar 2024, Studio 12 Sve preporuke 9.0 / 10 Mila, Nedelja, 3 Decembar 2023, Studio 5 Smestaj je odlican.Obzirom da smo uzeli samo jednu noc zbog proslave koju smo imali,nismo u potpunosti uzivali u ovom divnom smestaju.Vraticemo se sigurno opet.U blizini centra,ozrena,lepterije.Cisto,uredno,podno grejanje -toplo,topla voda sve vreme.Mali problem sa internetom, ko ga koristi,mada u ovoj lepoti i miru treba odloziti telefon.Divno.Sve pohvale za domacine. 9.8 / 10 Biljana, Nedelja, 9 Jul 2023, Studio 9 Osoblje je ljubazno, smeštaj je moderan i veoma lep 9.3 / 10 Maja Milosavljevic, Nedelja, 28 Maj 2023, Studio 8 Kada smo stigli uveče sa decom jedan krevet je bio namešten, drugi krevet smo sami nameštali. U apartmanu nema fena, nema šampona za kupanje, nema aparata za kafu ni kafe... Sve ukupno vrlo slabo opremljeno. 5.7 / 10 Dragan, Nedelja, 21 Maj 2023, Studio 4 Sve ok 9.5 / 10 Marjan stojkovski, Ponedeljak, 1 Maj 2023, Studio 3 7.7 / 10 Anka Vuckovic, Četvrtak, 13 April 2023, Studio 16 9.8 / 10 Nocneptice, Četvrtak, 5 Avgust 2021, Studio 16 Odlican, svaka preporuka 9.7 / 10 8.5 / 10 Usluga 8.4/10 Čistoća 8.4/10 Kvalitet spavanja 7.7/10 Lokacija 8.9/10 Sobe 8.8/10 Ljubaznost osoblja 8.7/10 Ona zna, Ponedeljak, 13 Maj 2024, Studio 7 Cistoca na nisko nivo: kad smo usli u kupatilo bilo je dugackih vlakna od kose na plocice, jedna pernica cista-druga je odvratno mirishela, u sobi frizider koji radi kao traktor I NEMOZES da spavas od njega...I vrh svega, stara gazdaric naplatila nam vise nego sto treba , smeshnih 600 dinara vishe (a htela je i malo vishe) i napravila sebi najvecu antireklamu. 3.8 / 10 Ivana, Četvrtak, 9 Maj 2024, Apartman 6 9.8 / 10 Nebojša Simić, Ponedeljak, 29 April 2024, Studio 5 Lokacija blizu centra i Župan plaže, novija gradnja, kvalitetan enterijer, sve preporuke. 9.2 / 10 Dejan Dimitrijević, Ponedeljak, 19 Februar 2024, Studio 12 Sve preporuke 9.0 / 10 Mila, Nedelja, 3 Decembar 2023, Studio 5 Smestaj je odlican.Obzirom da smo uzeli samo jednu noc zbog proslave koju smo imali,nismo u potpunosti uzivali u ovom divnom smestaju.Vraticemo se sigurno opet.U blizini centra,ozrena,lepterije.Cisto,uredno,podno grejanje -toplo,topla voda sve vreme.Mali problem sa internetom, ko ga koristi,mada u ovoj lepoti i miru treba odloziti telefon.Divno.Sve pohvale za domacine. 9.8 / 10 Biljana, Nedelja, 9 Jul 2023, Studio 9 Osoblje je ljubazno, smeštaj je moderan i veoma lep 9.3 / 10 Maja Milosavljevic, Nedelja, 28 Maj 2023, Studio 8 Kada smo stigli uveče sa decom jedan krevet je bio namešten, drugi krevet smo sami nameštali. U apartmanu nema fena, nema šampona za kupanje, nema aparata za kafu ni kafe... Sve ukupno vrlo slabo opremljeno. 5.7 / 10 Dragan, Nedelja, 21 Maj 2023, Studio 4 Sve ok 9.5 / 10 Marjan stojkovski, Ponedeljak, 1 Maj 2023, Studio 3 7.7 / 10 Anka Vuckovic, Četvrtak, 13 April 2023, Studio 16 9.8 / 10 Nocneptice, Četvrtak, 5 Avgust 2021, Studio 16 Odlican, svaka preporuka 9.7 / 10 Vila Aleksandra 2 Sokobanja Vila Aleksandra 2 se nalazi na prelepom mestu u Sokobanji kod česme Ljube Didića. U ponudi su 16 smeštajne jedinice, od toga 4 apartmana i 12 studija. Sve je novo! 1 noćenje od 3.300 RSD 11 Recenzija Trebate pomoć? Bićemo više nego srećni da Vam pomognemo! Naš tim će Vam odgovoriti na pozive svakog radnog dana od 9 do 17č i subotom od 9 to 14č. +381-69-70-70-18 [email protected] Smestaj Lipa 1 noćenje od 2.750 RSD Apartman Staša 1 noćenje od 4.000 RSD Vila Aleksandra 1 noćenje od 3.300 RSD Zašto rezervisati kod nas? Više hiljada smeštajnih objekata Povoljni uslovi i cene Odlična podrška Sigurne rezervacije

Detalji predmeta Stanje Polovno Vrlo dobro očuvano, omot malo iskrzan po obodima, džinovski format, ektremno retko Аутор - особа Балдас, Лудвиг, 1887-1963 Наслов Hieronymus Bosch / Ludwig Baldass ; [prevela Vera Stojić ; komentare uz reprodukcije i pregled i literature preradio Günther Heinz] Врста грађе стручна монографија Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик српски Година [1967] Издавање и производња Beograd : "Jugoslavija", [1967] (Beograd : Beogradski grafički zavodWien Christoph Reisser's Söhne) Физички опис 245 str. : ilustr. ; 35 cm Други аутори - особа Стојић, Вера Хенц, Гинтер Предметне одреднице Бош, Хијероним, 1450-1516 Hijeronim Boš Članak Razgovor Latinica Čitaj Uredi Uredi izvor Istorija Alatke S Vikipedije, slobodne enciklopedije Hijeronim Boš Autoportret Lični podaci Datum rođenja 1450 Mesto rođenja Hertogenbos, Datum smrti 9. avgust 1516. (65/66 god.) Mesto smrti Hertogenbos, Potpis Hijeronim Boš (lat. Hieronymus Bosch;[1][2][3][4] zapravo Jeroen van Aken;[5] Hertogenboš,[a] rođen oko 1450, umro 1516) je bio holandski renesansni slikar. Smatra se da je od 1474. živeo u Hertogenbošu gde je u periodu od 1486. do 1511. bio član Bratstva svete device. Biografija Tipično delo Hijeronima Boša- Rajski vrt Nošenje krsta iz kraja umetnikovog života Hijeronim Boš se rodio kao „Jheronimus“ (ili kao Jeroen)[6] - van Aken, ali je veliki broj svojih radova potpisao kao „Bosch“,[7] znači imenom koje je odvedeno od mesta njegovog rođenja Hertogenboš koje je nazivano Den Bosch.[8] O životu Hijeronima Boša kao i o njegovom obrazovanju nažalost znamo jako malo. Za sobom nije ostavio nikakva pisana dokumenta, pisma ili dnevnike, a to što nam je ostalo su najčešće podaci iz poreskih knjiga Bratstva svete device. Ne postoje nikakvi podaci o karakteru njegove ličnosti ili o njegovim shvatanjima o umetnosti. Datum njegovog rođenja se ne može tačno utvrditi ali se smatra da je rođen oko 1450. godine na osnovu jednog autoportreta koji je naslikao pred svoju smrt 1516. godine koji ga predstavlja kao starca od 60 godina odnosno u poznim godinama. Boš se rodio i ceo svoj život je proveo u prosperirajućem centru i glavnom gradu Holandijske provincije Brabant. Njegov deda Jan van Aken (koji je umro 1454. godine) je bio slikar i o njemu prvi trag potiče iz 1430. godine. O njemu se zna da je imao 5 sinova i da su ukupno četvorica (kao i Hijeronimus) bili slikari. Otac Hijeronimusa Boša, Antonius van Aken (koji je umro oko 1478. godine), bio je umetnički savetnik Bratstva svete device. Hieronimus Boš se prvi put pominje u gradskim spisima 1747. godine, gde je imenovan kao i njegova dva brata i sestra. U 15. veku je Hertogenboš bio prosperirajući centar Brabanta (jug današnje Holandije) ali je 1474. godine uništen u ogromnom požaru u kome je stradalo 4.000 kuća i sa čime se kao svedok susreo tada četrnaestogodišnji (verovatno) Hijeronimus Boš. On je postao slavni slikar još za svoga života i često je primao posete i iz inostranstva. Godine 1488, postao je član visoko respektovanog Bratstva svete device koje je bilo konzervativna religiozna grupa i u čije članove je ušao preko jednog od gradskih bogataša ili 7.000 njihovih simpatizera iz cele Evrope. Između 1479. i 1481. godine Boš je uzeo za svoju suprugu Alait Goiarts van den Merven (Aleyt Goyaerts van den Meerven) koja je bila nekoliko godina starija od njega. Preselili su se u obližnji gradić Oiršot gde je njegova supruga nasledila kuću i imanje od njene bogate porodice. U podacima iz Bratstva svete device je zabeležena smrt 1516. godine a pogreb je bio u crkvi svetog Ivana 9. juna te godine. Karakteristike dela Boš je bio autor religioznih slika na kojima je slikao strašni sud, pakao, smrtne grehove itd. Kroz fantastične i groteskne izlive hrišćanskog morala i ako je u osnovi hronološki red njegovog dela nejasan izgleda da je ipak prvo slikao manje slike na kojima je bilo zastupljeno nekoliko likova, kasnije je slikao velike triptihe koji su bili sinteze sa velikim brojem likova i fantastičnim bićima smeštenim u verno predstavljen pejzaž. On je prvi slikar pejzaža raspoloženja.[9] Mnogi ljudi pokušavaju da dešifruju njegovu simboliku u kojoj traže vezu sa magijom, sektama, alhemijom i slično.[10] Njegovo delo obuhvata veliki broj religiozno-alegorijskih prikaza i moralizujuće žanr-slike sa erotskim detaljima (triptih Vrt uživanja, oko 1510), koje su izvedene u fantastično vizionarskom stilu. Njegove groteskno-satirične figure često žure ispred finih pejzaža svetlih boja u pozadini (Kola sa senom, oko 1490). Kao inspiracija služile su mu Biblija i Legenda aurea, pri čemu je dao novu interpretaciju hrišćanske ikonografije (na primer Nošenje krsta, 1480/1490). Bošov rad veoma su cenili njegovi savremenici. Tako je 1504. od Filipa Lepog dobio porudžbinu za oltarsku sliku Strašnog suda izrađenu oko 1505. godine. Njegova simbolika bila je razumljiva u srednjem veku ali je u novom dobu dobila je nova tumačenja. Posebnu pažnju u savremenoj umetnosti dali su joj nadrealisti. Utvrđivanje vremena nastanka Bošovih slika veoma je komplikovano zbog široko rasprostranjene prakse kopiranja slika u njegovo doba. Boš nije datirao svoje slike, ali - što je bilo neobično za to vreme - izgleda da je potpisao nekoliko njih, iako neki potpisi koji su navodno bili njegovi, sigurno nisu. Danas je ostalo oko dvadeset pet slika koje mu se mogu pripisati. Krajem 16. veka, Filip II od Španije je nabavio mnoge Bošove slike.[11] Kao rezultat toga, Muzej Prado u Madridu sada poseduje Poklonstvo magova, Vrt zemaljskih užitaka, stonu sliku Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari i Hejvejnski triptih.[12] Slikarski materijali Boš je slikao svoje radove uglavnom na hrastovim pločama koristeći ulje kao medijum. Bošova paleta je bila prilično ograničena i sadržavala je uobičajene pigmente njegovog vremena.[13] Uglavnom je koristio azurit za plavo nebo i daleke pejzaže, zelene glazure na bazi bakra i boje koje se sastoje od malahita ili verdigrisa za lišće i pejzaže u prvom planu, a olovno-kalajnu žutu, oker i crveno jezero (karminsko ili mader jezero) za svoje figure.[14] Interpretacija Detalj slike „Ivan evanđelista na Patmosu“ sa vidljivim potpisom umetnika U prethodnim vekovima često se verovalo da su Bošova dela inspirisana srednjovekovnom jeresi i tamnom okultnom praksom. Drugi su pak sudili da su njegova dela stvorena samo radi zabave i provokacije, slično kao groteske u renesansnoj umetnosti u Italiji. U prvim beleškama o njegovim delima iz 1560. godine bilo je zabeleženo da je on praktično „pronašao nestvarne prikaze“. Dok su dela starih majstora bila zasnovana u duševnom svetu svakodnevnice, Boš je sa njima konfrontirao svoj pogled. U 20. veku su istraživači i istoričari umetnosti sve manje videli Bošove vizije kao fantastične i akceptirali su da njegova dela reflektuju ortodoksnu veru njegovoga doba. Njegova prezentacija grešnoga ljudstva odražava shvatanje nebeskog i pakla iz tadašnje didaktičke literature i propovedanja. Važnu ulogu u interpretaciji dela su odigrali na početku 20. veka nadrealisti Huan Miro, Maks Ernst i Salvador Dali koji su takođe u delima Hieronimusa Boša našli jako važna polazišta za svoje delo. Diskusije o autorstvu Tačan broj dela koja pripadaju Hieronimusu Bošu je predmet mnogobrojnih debata jer je on potpisao samo svojih sedam dela i nije sigurno da su sva dela koja mu se pripisuju zaista slikana njegovom rukom. Poznato je da je u 16. veku nastalo mnogo kopija i mnogo varijacija na njegova dela. On je svojim delima uticao na bezbrojne svoje naslednike i sledbenike. Posle godina istraživači i istoričari umetnosti su mu pripisivali sve više i više dela ali sa sigurnošću se samo 25 dela mogu smatrati da su njegova. Neka od dela Sedam smrtnih grehova (Prado, Madrid) Lađa sa ludacima (Luvr Pariz) Nošenje krsta (Гент, Museum voor schone Kunsten) Vađenje kamena ludosti (Prado, Madrid) Triptisi Triptih kola sena (Prado, Madrid) Iskušenje sv. Antonija (Lisabon, Museu Nacional de Arte Antiga) Vrt uživanja (Prado, Madrid) Strašni sud (Beč, Galerie der Akademie Bildenten Künste) Napomene In isolation, Hieronymus is pronounced [ɦijeːˈroːnimʏs] ( slušaj). Reference „Bosch, Hieronymus”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 2021-03-08. g. „Bosch”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Pristupljeno 7. 7. 2019. „Bosch”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Pristupljeno 7. 7. 2019. „Bosch”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 7. 7. 2019. Dijck (2000): pp. 43–44. His birth is undocumented. However, the Dutch historian G.C.M. van Dijck points out that the vast majority of contemporary archival entries state his name as being Jheronimus van Aken. Variants on his name are Jeronimus van Aken (Dijck (2000): pp. 173, 186), Jheronimus anthonissen van aken (Marijnissen ([1987]): p. 12), Jeronimus Van aeken (Marijnissen ([1987]): p. 13), Joen (Dijck (2000): pp. 170–171, 174–177), and Jeroen (Dijck (2000): pp. 170, 174). Dijck (2000): pp. 43–44. A variant on his Middle Dutch name is "Jeroen". Van Dijck points out that in all contemporary sources the name "Jeroen" is used twice, while the name "Joen" is used nine times, making "Joen" to be his probable Christian name. Signed works by Bosch include The Adoration of the Magi, Saint Christopher Carrying the Christ Child, St. John the Evangelist on Patmos, The Temptation of Saint Anthony, The Hermit Saints Triptych, and The Crucifixion of St Julia. Rowland, Ingrid D. (18. 8. 2016). „The Mystery of Hieronymus Bosch”. The New York Review (na jeziku: engleski). ISSN 0028-7504. Pristupljeno 12. 4. 2020.

Ponuda smeštajnih jedinica Dolazak Odlazak Osoba Traži Studio 4 (2 osobe) 1 NOĆENJE, BEZ OBROKA 3.850 RSD Rezervišite Apartman 1 (2 osobe) 1 NOĆENJE, BEZ OBROKA 4.400 RSD Rezervišite Studio 4 (2 osobe) 1 NOĆENJE, BEZ OBROKA 3.850 RSD Rezervišite Apartman 1 (2 osobe) 1 NOĆENJE, BEZ OBROKA 4.400 RSD Rezervišite Smeštajne jedinice Apartman 1 Tip: Apartman Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 5 osoba Kvadratura: 40 m² (431 ft²) Spavaća soba: 2 x Standarni krevet (80-90 cm) Dnevna soba: 2 x Sofa na razvlačenje (140x190 cm) Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman, Pegla • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na planinu • Ostalo: Terasa Apartman2 Tip: Apartman Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 5 osoba Kvadratura: 40 m² (431 ft²) Spavaća soba: 1 x Francuski krevet (180x200 cm) Dnevna soba: 2 x Sofa na razvlačenje (140x190 cm) Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman, Pegla • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na planinu • Ostalo: Terasa Studio 3 Tip: Studio Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Kvadratura: 27 m² (291 ft²) Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman, Pegla • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na planinu • Ostalo: Terasa Studio 4 Tip: Studio Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Kvadratura: 35 m² (377 ft²) Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Sofa na razvlačenje (140x190 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman, Pegla • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na planinu • Ostalo: Terasa Studio 5 Tip: Studio Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 1 osoba Kvadratura: 35 m² (377 ft²) Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Sofa na razvlačenje (140x190 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman, Pegla • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Apartman 1 Tip: Apartman Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 5 osoba Kvadratura: 40 m² (431 ft²) Spavaća soba: 2 x Standarni krevet (80-90 cm) Dnevna soba: 2 x Sofa na razvlačenje (140x190 cm) Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman, Pegla • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na planinu • Ostalo: Terasa Apartman2 Tip: Apartman Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 5 osoba Kvadratura: 40 m² (431 ft²) Spavaća soba: 1 x Francuski krevet (180x200 cm) Dnevna soba: 2 x Sofa na razvlačenje (140x190 cm) Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman, Pegla • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na planinu • Ostalo: Terasa Studio 3 Tip: Studio Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Kvadratura: 27 m² (291 ft²) Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman, Pegla • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na planinu • Ostalo: Terasa Studio 4 Tip: Studio Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Kvadratura: 35 m² (377 ft²) Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Sofa na razvlačenje (140x190 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman, Pegla • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na planinu • Ostalo: Terasa Studio 5 Tip: Studio Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 1 osoba Kvadratura: 35 m² (377 ft²) Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm), 1 x Sofa na razvlačenje (140x190 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Fen za kosu, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman, Pegla • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na planinu, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Kalendar raspoloživosti DOSTUPNO ZAUZETO PROŠLO VREME Kalendar raspoloživosti DOSTUPNO ZAUZETO PROŠLO VREME Opis Adresa:Užička 6, Stari naziv ul. Ljube Didića 24, 18230 Sokobanja Prevoz od i do aerodroma:Ne Prevoz od i do autobuske ili železničke stanice:Ne Vreme kad gosti treba da se prijave:12:00 - 00:00 Vreme kad gosti treba da se odjave:09:00 - 10:00 Depozit za pričinjenu štetu:Ne Popusti za decu: Pansionske usluge: Bez obroka • Stanodavac zahteva da imate registrovan broj telefona Adresa:Užička 6, Stari naziv ul. Ljube Didića 24, 18230 Sokobanja Prevoz od i do aerodroma:Ne Prevoz od i do autobuske ili železničke stanice:Ne Vreme kad gosti treba da se prijave:12:00 - 00:00 Vreme kad gosti treba da se odjave:09:00 - 10:00 Depozit za pričinjenu štetu:Ne Popusti za decu: Pansionske usluge: Bez obroka • Stanodavac zahteva da imate registrovan broj telefona Sadržaj Dozvoljeno pušenje u objektu Primate decu Objekat ima grejanje Prostorije objekta imaju besplatni WiFi Postoji parking u objektu Kućni ljubimci dozvoljeni U blizini Šoping i ishrana Restoran Čikago (50m) Zelengora (800m) Kafe bar Vertigo (700m) Supermarket Amigo (400m) Prodavnica Sunce018 (300m) Pijaca Pijaca (900m) Zanimljive lokacije Planina Ozren (7km) Rtanj (20km) Jezero Bovansko (12km) Vrmdžansko (20km) Reka Moravica (300m) Plaža Župan (500m) Bovansko (15km) Park Banjica (300m) Centar park (1km) Aktivnosti Bazen Soko terme (800m) Akva park (2km) Akvapark Podina (2km) Teniski teren Lapčević (1500m) Košarkaški teren Banjica (800m) Teren za mali fudbal Banjica (400m) Banjica (800m) Šoping i ishrana Restoran Čikago (50m) Zelengora (800m) Kafe bar Vertigo (700m) Supermarket Amigo (400m) Prodavnica Sunce018 (300m) Pijaca Pijaca (900m) Zanimljive lokacije Planina Ozren (7km) Rtanj (20km) Jezero Bovansko (12km) Vrmdžansko (20km) Reka Moravica (300m) Plaža Župan (500m) Bovansko (15km) Park Banjica (300m) Centar park (1km) Aktivnosti Bazen Soko terme (800m) Akva park (2km) Akvapark Podina (2km) Teniski teren Lapčević (1500m) Košarkaški teren Banjica (800m) Teren za mali fudbal Banjica (400m) Banjica (800m) Recenzije 9.1 / 10 Usluga 8.8/10 Čistoća 8.4/10 Kvalitet spavanja 9.6/10 Lokacija 8.7/10 Sobe 9.5/10 Ljubaznost osoblja 9.8/10 Milica Kostic, Sreda, 8 Februar 2023, Apartman2 8.7 / 10 Kuvar, Ponedeljak, 3 Oktobar 2022, Apartman 1 Odlican domacin super smestaj 9.5 / 10 Penzionerka, Petak, 30 Septembar 2022, Studio 3 Vrlo sam zadovoljna. Domaćini ljubazni, smeštaj dobar. Jedina zamerka je put do objekta koji bi trebalo asfaltirati 8.7 / 10 Miljana Ristic, Četvrtak, 15 Septembar 2022, Apartman 1 9.7 / 10 Vesna, Sreda, 14 Septembar 2022, Apartman2 Apartman Ruj Ljubazan domaćin, lokacija odlična, mirno, komforan smeštaj, prostrano. Iskrene preporuke. 7.2 / 10 Goca, Ponedeljak, 12 Septembar 2022, Studio 3 8.7 / 10 Ivana Siljkovic, Nedelja, 28 Avgust 2022, Apartman2 9.2 / 10 Zorica Petrovic, Ponedeljak, 22 Avgust 2022, Apartman2 9.8 / 10 Slobodan Josifović, Utorak, 16 Avgust 2022, Apartman 1 9.2 / 10 Milica Puzovic, Ponedeljak, 15 Avgust 2022, Studio 4 Cisto, lepo u mirnom delu a na par minuta od svih desavanja. Odlican dusek za spavanje i sve pohvale za vlasnika. Sigurno cemo se vratiti opet. 9.8 / 10 Svetlana Jeremic, Petak, 5 Avgust 2022, Studio 3 9.7 / 10 Saša Davidović, Četvrtak, 4 Avgust 2022, Studio 4 Ako dođemo ponovo,doći ću ponovo kod Dragana.... 9.7 / 10 9.1 / 10 Usluga 8.8/10 Čistoća 8.4/10 Kvalitet spavanja 9.6/10 Lokacija 8.7/10 Sobe 9.5/10 Ljubaznost osoblja 9.8/10 Milica Kostic, Sreda, 8 Februar 2023, Apartman2 8.7 / 10 Kuvar, Ponedeljak, 3 Oktobar 2022, Apartman 1 Odlican domacin super smestaj 9.5 / 10 Penzionerka, Petak, 30 Septembar 2022, Studio 3 Vrlo sam zadovoljna. Domaćini ljubazni, smeštaj dobar. Jedina zamerka je put do objekta koji bi trebalo asfaltirati 8.7 / 10 Miljana Ristic, Četvrtak, 15 Septembar 2022, Apartman 1 9.7 / 10 Vesna, Sreda, 14 Septembar 2022, Apartman2 Apartman Ruj Ljubazan domaćin, lokacija odlična, mirno, komforan smeštaj, prostrano. Iskrene preporuke. 7.2 / 10 Goca, Ponedeljak, 12 Septembar 2022, Studio 3 8.7 / 10 Ivana Siljkovic, Nedelja, 28 Avgust 2022, Apartman2 9.2 / 10 Zorica Petrovic, Ponedeljak, 22 Avgust 2022, Apartman2 9.8 / 10 Slobodan Josifović, Utorak, 16 Avgust 2022, Apartman 1 9.2 / 10 Milica Puzovic, Ponedeljak, 15 Avgust 2022, Studio 4 Cisto, lepo u mirnom delu a na par minuta od svih desavanja. Odlican dusek za spavanje i sve pohvale za vlasnika. Sigurno cemo se vratiti opet. 9.8 / 10 Svetlana Jeremic, Petak, 5 Avgust 2022, Studio 3 9.7 / 10 Saša Davidović, Četvrtak, 4 Avgust 2022, Studio 4 Ako dođemo ponovo,doći ću ponovo kod Dragana.... 9.7 / 10 Apartmani Sokobanja Ruj Sokobanja 1 noćenje od 3.850 RSD 12 Recenzija Trebate pomoć? Bićemo više nego srećni da Vam pomognemo! Naš tim će Vam odgovoriti na pozive svakog radnog dana od 9 do 17č i subotom od 9 to 14č. +381-69-70-70-18 [email protected] Apartman Panorama 5 1 noćenje od 2.750 RSD APARTMAN HONEYMOON SOKOBANJA 1 noćenje od 5.445 RSD Apartman Čokolada 1 noćenje od 2.750 RSD Zašto rezervisati kod nas? Više hiljada smeštajnih objekata Povoljni uslovi i cene Odlična podrška Sigurne rezervacije

Kamagra Gel za potenciju Kamagra Gel Oral Jelly 100mg Najprodavaniji preparat za potenciju u Srbiji je Kamagra Gel Oral Jelly 100mg po ceni već od 480rsd. O ovom preparatu, gelu za pojačanje erekcije i potencije možemo mnogo toga reći ali jedno je sigurno, ovaj preparat pruža neverovatno jaku erekciju, neverovatnu potenciju i seksualnu moć. Ukoliko želite da zadovoljite svoju partnerku morate probati ovaj moćni proizvod Kamagra Gel. Impotencija ili slaba potencija Impotencija ili slaba potencija i erekcija je ono što prati savremeni svet zbog velikog opterećenja na poslu, nervoze, mnogo obaveza i tako dalje nismo u stanju da nam erekcija bude na najvišem nivou pa smo primorani da koristimo neki afrodizijak iliti sredstvo za potenciju da bi smo vratili svoju seksualnu želju i moć, zato vam u narednom tekstu opisujemo dejstvo najpopularnijeg preparata za potenciju. Gel za stimulaciju mušakaraca Preparat gotovo trenutno poboljšava seksualnu stimulaciju muškarca i održava potpunu erekciju tokom celog seksualnog odnosa i potpuno rešava sve probleme sa prevremenom ejakulacijom. Kamagra Kamagra Gel je godinama jedan od najprodavanijih preparata za potenciju u svetu i kod nas. Ovaj Gel omogućava osobama koje pate od erektilne disfunkcije i nedostatka potencije da dožive neverovatno seksualno zadovoljstvo. Kamagra Oral Jelly Kamagra Oral Jelly omogućava da postignete i održite erekciju tokom celog seksualnog odnosa i da svojoj partnerki pružite maksimalno zadovoljstvo. Kamagra Gel dejstvo Preparat počinje da deluje posle samo 15-30 minuta i tokom 6-8 sati koliko deluje učinice vaš seksualni život neverovatnim. Kod nekih je primeceno dejstvo i sutradan. Preparat za potenciju Ovaj preparat je mnogo učinkovitiji od konkurentskih proizvoda, a samim tim i povoljniji. Ovom Gelu je potrebna seksualna stimulacija da bi delovao, tako vam ne može prirediti neprijatnosti kada ne želite da doživite erekciju. Problem prevremena ejakulacija Kamagra rešava sve probleme sa prevremenom ejakulacijom pa će odnos trajati onoliko koliko vi želite. Vaša potencija biće na najvišem nivou. Iskustva korisnika Kamagra Gel-a, saveti, preporuke, neželjeni efekti, nus pojave... Dejstvo Kamagre Seksualna stimulacija je uslov za dejstvo leka što je jedan od najvecih kvaliteta Kamagre. Zbog toga vas ona ne može dovesti u neprijatne situacije da erekciju doživite kada za to nije ni vreme ni mesto poput ostalih preparata za potenciju. Preparat deluje tako što povećava prokrvljenost pa je samim tih vaš penis ispunjeniji krvlju veći i tvrdji. Upotreba i doziranje Upotreba je jednostavna, kesice su namenjene za oralnu primenu, sadržaj se odjedanput popije (pojede) direktno iz kesice ili se razmuti u čaši vode. Voćnog su i prijatnog ukusa. Kesicu Gela prelomiti na mekšu stranu kao na slici iznad. Gel u kesicama Preporučena doza je 100 mg, sat vremena pre seksualnog odnosa (mada kao što je rečeno ne mora da prodje ceo sat, deluje veoma brzo), a maksimalni broj doza u toku jednog dana je jedna kesica. Za više od toga apsolutno ni nema potrebe. Gel za potenciju Drugi veliki kvalitet Kamagra Gela se ogleda u tome da ga mogu koristiti i muškarci koji nemaju nikakvih problema sa potencijom kako bi svoj seksualni život učinili još boljim. Neželjena dejstva ili nus pojave Kod ove vrste preparata zabeležene su minimalne nus pojave u obliku crvenila na licu ili blagog pritiska u glavi. Pre upotrebe ovog leka za potenciju obavezno se konsultovati sa svojim lekarom ukoliko imate već prepisane terapije za bilo koju bolest. Mere predostrožnosti Kamagra Gel čuvati van domašaja dece, na temperaturi nižoj od 30 stepeni celzijusa i u originalnom pakovanju kako bi se zaštitilo od vlage. Ne koristiti proizvod ukoliko je istekao rok upotrebe označen na kutiji. Konzumirati na prazan stomak ili bar 2-3 sata posle obroka za maksimalne rezultate Slični proizvodi Viagra 100mg tablete KAMAGRA GEL CENA (7 kesica) 1kom = 1000din 3kom = 2700din (900din/pak) 5kom = 4000din (800din/pak) 10kom = 6000din (600din/pak) 50kom = 21500din (430din/pak) 100kom = 50000din (500din/pak) 064 000 24 22 Za porudžbine preko poruke SMS - VIBER - WHATSAPP unesite sledeće obavezne podatke - Ime i Prezime - - Adresu - - Grad ili mesto (selo) - - Tačan poštanski broj - - Vaš broj telefona (Srpski) - - Spisak proizvoda za slanje - Preparati za potenciju za muškarce i za žene koje imamo u ponudi Iskustva korisnika Kamagra Gel-a, saveti , preporuke , neželjeni efekti ,nus pojave... Jovan Milićević (48 godina) Beograd Ja sam Jovan, živim u Beogradu i imam 48 godina, u sledećem tekstu želeo bih da vam opišem moje iskustvo sa preparatima za potenciju. Već neko vreme ja i supruga zahladili smo "odnose" i to je već počeo da bude problem jer su i druge stvari počele da budu iritantne izmedju nas jer kad seks nije dobar i ostalo ide loše, čekao sam već duže vremena misleći da je takav period naišao i da će proći, medjutim sve je išlo sve gore i gore niti je ona imala volju niti sam je ja imao. Legnemo uveče gledamo tv i nekada neko nešto pokuša neke varnice su postojale ali na kraju ne desi se ništa tako i zaspimo. Sutradan opet isto i tako se to vuklo dosta vremena dok nisam malo prelistao internet online prodaje preparata i tako video neke zanimljive preparate za potenciju muškaraca i stimulaciju žena. Cuo sam od prijatelja iz Novog Sada za Kamagru pa sam ukucao u Google pretragu Kamagra Srbija da vidim sta se nudi i kako to deluje, medju prvima je bio sajt www.kamagrasrbija.rs pa sam pogledao šta se nudi, video sam neke preparate za koje nikada nisam ni čuo ranije, bilo je svačega i za nas muške i za žene. Na kraju sam se lomio izmedju Kamagra Gela, Kamagra Gold tableta i Kamagra Sumecih tableta, na preporuku prijatelja uzeo sam Kamagra Gel jer je najpristupačniji ima 7 gelova u pakovanju za 1000din i uz to sam poručio i Crna Udovica kapi za stimulaciju žena kako bih i supruzi pojačao seksualnu želju. Već sutradan sam dobio paket, uveče sam sipao supruzi u kafu a i ja sam konzumirao jedan gel Kamagre. Ležali smo tako i gledali tv kao i mnogih večeri do tada i posle nekih sat vremena krenule su neke iskre koje su se kasnije pretvorile u pravu ljubavnu borbu... hehe naravno ne bih ovde detalje da iznosim ali seks pre toga i posle korišćenja preparata bio je nebo i zemlja... Sada kad god smo u prilici koristimo po neki stimulans ili preparat za potenciju jer je uz njih sve lepše i uzbudljivije. Hvala Kamagri i Crnoj Udovici što postoje kao i ljudima koji mi ekspresno pošalju kvalitetne proizvode. Mislim da sam vas dovoljno ishvalio i pomogao da bi ste mogli neki popust da mi date :) šalim se i pozdrav Milan Karić (49 godina) Beograd Nedavno sam počeo da se zabavljam ponovo nakon što sam se razveo pre nekoliko godina. Nisam imao seks dugo vremena, ali nisam očekivao nikakve probleme. Bila sam totalno depresivan kad sam shvatio da ne mogu.. Uzeo sam odmah Kamagra Gel Oral Jelly sledeće veče. Bio sam prezadovoljan! Prvi put je bilo sjajno, ali ono što me je još vise iznenadilo je to da sam mogao opet i opet, a on je bio jos čvršći! Koristim ovaj gel redovno i veliki sam fan ovog sjajnog proizvoda! Goran Popadić (48 godina) Doljevac - Pukovac Probao sam ovaj Gel i to je sve promenilo ... Inače živimo u Doljevcu malom mestu u blizini Niša. Imao sam problem sa ženom koja nije obraćala pažnju na mene i onda sam resio da probam ovaj preparat za potenciju koga svi hvale. Posle nekoliko dana korišćenja situacija se drastično promenila, žena sada leti zamnom,ništa joj nije teško,osećam se kao da imam 20 godina. Kamagra je spasila moj brak ,kuću i porodicu. Hvala onome ko je izmislio takve preparate, živ bio. Ramiz B. (28 godina) Novi Pazar Meni je definitivno bila potrebna mala gurka. Mlad sam ali definitivno imam problem sa ED, ne stalno ali često i sam sam krenuo sa Kamagra Gel preparatom. Devojka me je podržala i ovo vam kucam na njen nagovor. Zaista smo zadovoljni, erekcija je jaka, a ja mogu koliko god treba, koristim je često jer je seks postao bruka! Darian Tot (47 godina) Subotica Imam 47 i u proteklih 5-6 godina, nisam u više u stanju da dovoljno dugo održim erekciju. A da bih zadovoljio svoju maldju ženu od 29 godina. Probao sam nekoliko stvari i izgledalo je da ništa ne pomaže. Razgovarao sam sa drugarom i kazao mi je da probam Kamagra Oral Jelly. Tako sam i uradio, nisam imao šta da izgubim, 1 kesica + čaša vode i vau! Mogao sam dok god ne kaže dosta, a to verujte mi ne pamtim kad je rekla. Kad smo odmorili odmah je počelo sa pitanjima kako šta… Nemanja Gligorijević Gliga (32 godine) Dimitrovgrad Koristio sam Kamagra Gel preparat tokom proteklih 8 meseci. Prvo sam počeo sam sa koristim ¼ kesice (25mg) ali nisam bio zadovoljan efektom. Posle slabog početnog delovanja za dve nedelje sam udvostručio dozu na pola kesice (50mg). Efekat je bio potpun, čista 10-ka! Sada uzimam 2-3 puta nedeljno po pola kesice jer su efekti tada po mom ličnom sudu najbolji i da naglasim, sa minimalnim nusefektima. Smatram da je najbolje uzeti jednu dozu (pola kesice) 30 minuta pre odnosa na potpuno prazan stomak gde posle toga nemam problema da dobijem i održim erekciju skoro koliko god hoću. Ponekad i preko 4 časa. Imam seks skoro svake večeri. Čini mi se da je moj problem samo u glavi, ne fizičke prirode zato što svako jutro imam erekcije a opet kad dodje do seksualnog odnosa teško ga ostvarim bez pomoći. To je super preparat! Igor Dragomirović (49 godina) Smederevska Palanka Smatram da je najbolje vreme da se uzme oko 40 minuta pre seksa. Toliko mi je pomogla u postizanju erekcije da je nisam koristio narednih 6 meseci. Onda je opet počelo iznova, i krenuo sam pre neko veče opet da je koristim. Moja žena nije mogla da veruje u veličinu i tvrdoću. Toliko je bila u neverici da je odmah naskočila i imali smo sjajno veče. Kamagra je sjajna stvar. Jedina mana kod mene bar, je glavobolja i to ponekad. Ivan Milosavljević (38 godina) Čačak Moj problem je smanjena erekcija, ili polu erekcija. I dalje imam seksualni nagon, imam volju , ali ne može da bude skroz čvrst… Prvo sam pokušao sa Levitrom, isto svaki put (prazan stomak, bez alkohola) 1. put je radila odlično, 2. Put nije radila uopšte, 3. put je prilično dobro, 4. Put je bilo loše. Nije mi se svideo proizvod uopšte. Prvo jer sam sam, a i svaki put je drugaćije i nemam nikakvu sigurnost i poverenje u to. Kamagra Gel sam probao ubrzo i uzeo je za probu 4 puta,od toga sva 4 puta radila je savršeno! Briga me za sporedne efekte, vratio sam se u život – bukvalno! Marija Janićijević Mladenovski (48 godina) Niš Moj suprug i ja smo u braku mnogo godina. Uzbuđenje koje smo nekad imali je nestalo iz našeg seksualnog života. Mi smo vodili ljubav samo jednom mesečno, jer je on imao problem sa erekcijom. Na njegov predlog, naručili smo Kamagra Oral Jellyonline. Prvo veče je uzeo dozu na prazan stomak. Čekali smo pola sata … ništa. jedan sat … ništa. Onda sam otišla “dole” i .. Vau!!! U sekundi je erekcija bila tu. Otišli ​​smo gore i sledeća dva sata strastveno vodili ljubav. On je oduševljen sa snagom njegove erekcije a tako i ja jer prvi put u poslednjih mnogo godina sam doživela dva orgazma tokom seksa. Kada je došao do vrhunca vrisnuo je i rekao da je doživeo najintenzivniji orgazam u životu. Kasnije smo ponovo i ponovo imali seks do jutra! Ja sam postala najveći obožavatelj Kamagre . Ova stvar je čudo!!! Pantić Milenko (48 godina) Kraljevo Patio sam od potpune erektilne disfunkcije što je trajalo nekoliko godina. Počeo sam da se vidjam sa ženom koja je nešto mladja od mene. Oboje smo bili zainteresovani za seks ali bez ikakvog uspeha. Počeo sam da koristim Kamagra Gel koji je dovelo do sjajnih rezultata! I dalje patim od erektilne disfuncije ali kad konzumiram pola kesice moje erekcije su veoma čvrste i čini mi se da se i veličina penisa znatno povećala. Ejakulacije su bile obilne sa velikom silinom! U početku sam uzimao celu kesicu, puno dozu od 100 mg ali se kod mene pokazalo da je bolje uzimati pola doze ili čak i trećinu. Prilikom korišćenja preparata dobijam crvenilo u licu i ponekad glavobolju, ali to su mali problemi naspram toga da imam redovan i sjajan seks posle 10 godina. Mladen Uskoković Zemun (52 godine) Zemun Izlazim i vidjam se sa mnogo mladjom ženom(21). Pre nego što smo krenuli da se vidjamo, čuo sam priče o momcima koji su dosta mladji od mene koji uzimaju preparate za potenciju a da uopšte nemaju potrebe za njima. Momci u svojim 20-im i 30-im su uzmali to da bi maximalno produžili svoje seksualno uživanje, pa sam i sam došao do zaključka da bih i sam trebao nabaviti jedno pakovanje Kamagra Gela (Jelly). Zaključak bi bio sledeci,pola kesice od mene pravi super ljubavnika i devojka doživi minimum dva orgazma a sama predigra traje mnogo duže. Ovo je najbolji izum od kada je čovek izmislio točak. Markoni Tebra (27 godina) Beograd Voždovac Stvarno sam preživljavao velike traume pri samoj pomisli da moram da odem u apoteku i da kupim Kamagra Oral Jelly preparat. Tako da sam odlučio da kupim putem veb sajta gde lični kontakt ne postoji a dobijete ga u roku od 24h. A neprijatnosti uopšte nema! Preparat radi jako dobro, već posle 30 minuta dolazi do potpune erekcije kod koje se osećam jako moćno i još da dodam dami treba duže da dodjem do vrhunca što je poprilično dobar osećaj. Dodatni bonus za mene je to da efekat traje do jutra tako da tada imamo još jedan ekstra odnos kada se probudimo Mario Krstić (37 godina) Paraćin KAKVO OLAKŠANJE! Neću vam ponavljati ono što su svi ovde već rekli ali sinoć je bio moj prvi put da koristim Kamagru u gelu i bilo mi je super. Drago mi je da sam naišao na ovaj sajt, bio mi je od velike pomoći sa informacijama i u donošenju odluke da kupim ovaj preparat. Čim je stigao, odmah da kažem da je paket bio krajnje diskretno zapakovan i stigao je za manje od 24h, uzeo sam ga i popio, trebalo mu je manje od pola sata da počne da deluje a posle toga sam imao prvo kompletno seksualno iskustvo posle pet godina! Nisam rekao svojoj devojci da sam koristio malu pomoć mog novog prijatelja. Ne znam ni da li ću joj reći. Voleo bih da sam probao mnogo ranije, ali mi je drago što nisam čekao još duže. Bošković Radoslav Rade (43 godine) Požarevac Pre 9 meseci sam započeo vezu sa devojkom koja je 11 godina mladja od mene. U to vreme sam imao prilično emotivnih problema i na moju veliku žalost shvatio sam da imam problema sa dostizanjem erekcije. Tada sam odlučio da probam Kamagra Oral Gel koji je na moju veliku radost skroz rešio moj problem sa erekcijom. Moja devojka je bila veoma nežna i strpljiva tokom tog neželjenog iskutva da mi je veoma drago da može potpuno da uživa u seksu, a ne kao do tada samo u oralnom. Shvatio sam da ako unesem dosta vode u sebe smanjuje se crvenilo u licu i začepljenost nosa koji su inače uobičajni blaži neželjeni efekti koji mogu da se pojeve prilikom uzimanja. Postoji mali gubitak osetljivost koji usporava vrhunac, ali se ispostavilo da je to dobra stvar. Radenko Markovski (44 godine) Vranje Ja koristim Kamagra Gel kada hocu da imam seks celu noć. Normalno vodjenje ljubavi je i dalje u redu, ali ako hocu da pružim višestruke orgazme, jedan za drugim onda uzimam gel. Sa Kamagrom vreme oporavka je veoma kratko, tako da mogu odmah da nastavim da je ponovo seksualno zadovoljavam.. Pun efekat jedne kesice kod mene traje 5-6 sati, a dejstvo se oseti vise od 24 h. Imam 44 godine i nemam nikakvih problema sa erekcijom ali Kamagra mi daje veliku izdržljivost kakvu nisam imao ni kada sam bio u svojim dvadesetim. Nikola Panić (50 godina) Pirot U mojim kasnim 50-im, erekcija je postala krajnje nestabilna tokom seksualnog odnosa. Kako sam sve teže održavao erekciju, nervoza i strah su rasli sve više. U razgovoru sa mojim prijateljma shvatio sam da nisam jedina osoba koja ima ovakve probleme. Od njih sam takodje prvi put čuo za kamagru. Ubrzo posle toga sam je prvi put i koristio. Uzeo sam pola kesice i od tada sam u mogućnosti da imam odličan seks i da mi erekcija bude fantasična! Nus efekti su bili beznačajni, malo crvenila u licu, koje je nestalo za kratko vreme, već posle par uzimanja.. Kada sam uzimao kamagru noću, ujutro se i dalje u velikoj meri osetio efekat – drugim rečima, mogao sam ponovo da uživam. Moja žena je bila zadivljena kako je erekcija bila dugotrajna i čvrsta. Sada opet u potpunosti uživamo u našem seksualnom životu. Miodrag Jakovljević (53 godine) Arilje Moja supruga i ja smo već dugo godina u braku i uzbudjenje je davno nestalo iz našeg seksualnog života. Vodjenje ljubavi se svelo na jednom u mesec dana zato što sam teško dolazio do erekcije i još teže mi je bilo da je održim. Na njen predlog, naručili smo jednu kutiju Kamagra Oral Jelly vikend pakovanje da vidimo da li nam može pomoći. Prvo veče sam uzeo jednu kesicu i popio je na prazan stomak. Čekali smo 30 minuta i šta da vam kažem osim VAU! Doživeo sam veoma tvrdu erekciju maltene u sekundi! Osećao sam se kao da imam 20 godina i imali smo sex 3 puta za redom a ona je doživela dva uzastopna orgazma za koje je rekla da su možda najjači orgazmi koje je ikada imala! Bio sam oduševljem snagom erekcije a ujutro smo opet vodili ljubav. Ovaj preparat je čudo! Dragiša Janković (43 god) Novi Pazar - Raška Moj problem se sastojao u nedostatku fizičke erekcije. I dalje imam potrebu za seksom uprkos mojim godinama, inače imam 65 godina. Ali sve ovo pada u vodu zato što mi je polni organ polu-tvrd, drugim rečima nije dovoljno tvrd da može da udje. Prvo sam pokušao sa Levitrom kupio sam je u apoteci u Novom Pazaru i probao njeno dejstvo pod propisanim okolnostima (prazan stomak i bez alkohola) i iskustva su sledeća: prvi put je radila dobro, drugi put nije radila uopšte, treći put dosta lošije nego prvi put, četvrti put je radila osrednje, e tada sam se raspitao malo i došao do Kamagra Gela. Pošto mi se sa Levitrom nije svideo takav rad, gde nisam siguran u pouzdanost preparata uopšte i stoga sam pričao sa mojim prijateljima koji su koristili Kamagra Gel i na osnovi njihovog iskustva sam je naručio putem interneta i mogu vam reći sledeće: potrošio sam svih 7 kesica i uspešnost je bila potpuna, 100%, konačno mogu da uživam bez bojazni da će da me izda čvrstina kada je najpotrebnija. Kosta Nikolić (32 godine) Zrenjanin Imam 32 godine. Svakog dana imam erekciju. Cini mi se da sam seksualno previse aktivan. Nikada nisam imao problema sa dizanjem. Od skoro se vidjam sa jednom curom. U početku mi nije baš išlo kako treba, što zbog našeg nepoznavanja, što zbog malog prostora. Mi vodimo ljubav u mom autu…Ili prebrzo svršim, ili nedovoljno mi nije dovoljno čvrst. Kako je vreme prolazilo bilo je sve lošije. Počelo je da mi stvara psihičke probleme. Bilo mi je teško da se nosim sa tim. Gotovo da nisam imao samopouzdanje. I on je već počela svašta da misli a i nisam mogao u razgovoru sa njom da rešim. Igrom slučaja, prijatelj mi je dao jednu kesicu Kamagra šampona. Uzeo sam je 30 minuta pre nego sto smo se videli. Na moje veliko iznenadjenje desila se fantastična stvar… Imali smo odnos 2 puta po 40 minuta. Sa malom pauzom od 10 minuta. Ponos mi je bio maksimalno čvrst! Da stvar bude jača, trudio sam se da svršim, ali je išlo teško Čini mi se da sam mogao celu noć tako. Ali zbog obaveza i odredjenih okolnosti smo morali da stanemo. I sutra dan ujutro sam osećao strašnu erekciju. Ne mogu vam opisati koliko sam bio srećan i zadovoljan. A čini mi se da je bila i ona. Pošto me neprestano zove od i šalje SMS poruke. Ona ni ne sluti da sam imao pomoć prijatelja. Kamagra gel mi je poljuljanu veru u sebe i od tada mi je uvek pri ruci. Vrlo mi prija da koristim ovaj preparat. Toplo bih savetovao sve muškarce koji imaju iste probleme da ga probaju. Nemanja D. (48 godina) Mladenovac Ima jedna Vesna sa sprata iznad, raspuštenica, prošla je sve od direktora do portira i svuda je bila glavna. Nisam imao problema sa erekcijom I dizanjem, ali sam hteo da probam nešto novo i bar da na čas ja budem direktor, makar u krevetu. Prvo sam čuo od kolega a posle sam na internetu našao na sajtu i poručio preparat. Popio sam ga pola sata pre njenog dolaska na kafu. Kafu nismo popili, a Vesna je dobila lekciju koju nikad neće zaboraviti, a posle svega sam čak i dva puta obradovao ženu iako joj nije bio rodjendan. Direktor me zove svaki dan ali neću da otkrijem tajnu. U firmi me zovu Tata Žika. Bajramovski Rade (26 godina) Užice U zadnja tri meseca sam imao problema sa dostizanjem i održavanjem erekcije za koji nisam imao rešenje, ali na nagovor prijatelja uzeo sam jedno pakovanje sa 7 gelova šampona. Uprkos tome što sam bio jako nervozan i uznemiren, pošto sam uzimao prvi put i nisam znao kako će i da li će delovati, Kamagra je radila je čitava 4 sata! Uzeo sam jos tri puta posle toga i svaki put je radila besprekorno. Erekcija je bila fantastična, a moja devojka je rekla da sam bio bolji nego ikada. Hvala Kamagri sto mi je povratila sigurnost! Uzelac Radomir (43 godina) Velika Plana Skoro sam prvi put uzeo Kamagra Oral Jelly. Imam 43 godine i tokom seksa često mi se događa da imam mlaku erekciju. Rezultati su bili neverovatni, imao sam čvrstu erekciju tokom noći i ujutro, a žena mi je bila više nego zadovoljna i zadovljena. Toplo preporučujem svima koji imaju problem ovakve prirode da uzmu preparat. Milica Krajnović (45 godina) Leskovac Moj muž povremeno ima problem sa erektilnom disfunkcijom koja se uglavnom javlja zbog stresa i nervoze. U zajedničkom razgovoru odlucili smo da proba da uzme preparat, pošto smo se informisali o njenom delovanju. Uzeo je jednu kesicu i za otprilike 40 minuta dobio je snažnu erekciju kojia je trajala duže vreme, duže nego što smo mogli i da zamislimo. Ovo je bilo neverovatno iskustvo. Svima bih preporučila ovaj preparat i moj muž će nastaviti da ga koristi na obostrano zadovljstvo i radost. Lalović Dragutin (71 godina) Kragujevac Imam 71 godinu i dalje volim da imam seksulane odnose sa svojom ženom, ali ponekad se osećam uznemiren i nervozan, i u takvim trenutcima se događa da izgubim erekciju. Kamagra Jelly je nedavno ušao u moj život. Žena i ja smo taj dan večerali i popili piće pre nego sto smo otišli u krevet. Uzeo sam jednu kesici i popio i 30 minuta kasnije erekcija je došla, ali samo posle stimulacije i mi smo vodili ljubav. Da se ne hvalim, ali kada smo završili, posle 30 minuta smo ponovo imali odnos. Svima bih toplo preporučio ovaj proizvod zato Što otklanja nesigurnost i sumnju u mogućnosti muškaraca bez obzira na godine. Bogavac Savo (45 godina) Bajina Bašta Već par meseci imam problema sa erektilnom disfunkcijom i koristim preparat od početka pojave problema. Prezadovoljan sam efektom. Zaista neverovatno iskustvo i preporučujem ga svim muškarcima koji imaju problem sa erekcijom i slabom potencijom. Blagoje Ćirić (65 godina) Lebane Poštovanje. Ja imam 65 godina i veoma sam zadovoljan, kao i supruga naravno učinkom i efektima nakon uzimanja preaparata. Ništa od drugih medikamenata te vrste nisam probao niti imam nameru jer mi bolje nije potrebno. I hteo bih da dodam da nema starosne granice u korišćenju Kamagra Gela kao preparata. Svi mogu da uživaju u blagodetima koje on pruža. Puno pozdrava. Mitar Stojanovski (59 godina) Kragujevac Fantastično iskustvo! Sa 59 godina sam ga prvi put uzeo i verujte mi, opet sam se osećao kao da imam 20 godina. Uzeo sam je i posle pola sata žena i ja smo počeli da se mazimo. Odmah sam dobio veoma čvrstu erekciju i seks sa mojom ženom je ponovo bio odličan. Stvarno sam se osetio kao mladić. Milivoje Husić (49 godina) Bujanovac Imam 49 i u proteklih 5-6 godina, nisam u više u stanju da dovoljno dugo održim erekciju. A da bih zadovoljio svoju maldju ženu od 29 godina. Probao sam nekoliko stvari i izgledalo je da ništa ne pomaže. Razgovarao sam sa drugarom i kazao mi je da probam Kamagra Gel Oral Jelly. Tako sam i uradio, nisam imao šta da izgubim, 1 kesica + čaša vode i vau eto čuda. Mogao sam dok god ne kaže dosta, a to verujte mi ne pamtim kad je rekla. Kad smo odmorili odmah je počelo sa pitanjima kako šta… Kamagra iskustvo jedne naše klijentkinje koja je želela da ostane anonimna Mala Sirena (29 godina) Kovin Podelila bih sa ostalima šta mi je pomoglo u vezi.. mada teško je za poverovati... :) ...pa da čujem neko pametno mišljenje :) Imala sam dugu vezu i sve je bilo dosta ozbiljno do jednog trenutka dok nisam nasla slučajno kod svog dragog neke kesice na kojima piše Kamagra Jelly (kasnije sam saznala da je to takozvani Kamagra Gel). Onda ja njega lepo priupitam šta je to a on mi kaže da je to gel sa proteinima za bodi bilding... kupio je navodno na sajtu www.kamagrasrbija.rs i ja tako zamajana jedno veče nadjem na internetu da je to u stvari preparat za potenciju. Ali... ne pričam ja njemu i dalje ništa nego pošto i ja treniram posle jednog treninga tražim mu ja da da i meni :) on me onako cudno pogledao i pruža mi kesicu neki voćni ukus ...ja uzimam kesicu i razmutim u vodi ... popijem ja popije on ...sedimo gledamo sećam se baš ... Taman što je počela jurnjava neka mom dragom se odjednom ne gleda više film nego je počeo da me spopada ,mada i meni iskreno udarila neka vrućina po glavi ... poče ovo ono pola sata ,sat ...sat i po ne staje čovek ...ispade na kraju dobro veče a kad sam mu rekla da znam da je Kamagra Gel preparat za potenciju propade čovek u zemlju :) ali je kasnije sve priznao i šta je uradio i šta nije . Na kraju je sve ispalo super jer sada koristimo to malo češće pa nam je i ljubavni život živnuo .... ko bi reko ... I sada kao zaključak da li je normalno koristiti preparate za potenciju u ozbiljnoj vezi ???? Marko Marinković (48 godina) Obrenovac Uzimam Kamagra Gel preparat već dve godine sa manjim prekidima. Za potpuni efekat bilo mi je dovoljno pola kesice. Moje iskustvo govori da je najbolje uzeti 40 minuta pre seksa. Jedno kratko vreme ga uopste nisam uzimao jer uopste nisam imao potrebe za njim. Čim sam osetio da je erekcija počela da slabi, ponovo sam uzeo pola kesice. Kada sam ga prvi put uzeo, moja žena nije mogla da veruje koliko je velik i tvrd. Toliko je bila uzbuđena da je odmah skočila na mene i imali smo fantastičan seks. Kamagra oral gel jeodličan proizvod i savršeno funkcioniše. Jedina mana mu je što mi se ponekad zapuši nosi dobijem crvenilo u licu, ali to je mala stvar koliko nam zadovoljstvo donosi. Luka Obradović Luki (33 godine) Knjaževac - Minićevo Imam 33 godine, u dobrom sam zdravlju i dobroj kondiciji, ali sam u zadnje vreme primetio da mi malo teže ide postizanje erekcije. Imam je, ali to nije ono što sam imao ranije. Impotencija mi je oterala devojku. Izlazim često i vidjam se sa devojkama, ali u zadnje vreme od nelagodnosti imam osećaj da neću moći da dam sve od sebe, nisam se baš pokazao kako sam hteo. Tada sam odlučio da kupim i probam Kamagra Gel. Posle izlaska sa jednom devojkom, otišli smo do mene a ja sam popio jednu kesicu. Samo reči hvale imam za ovaj preparat a i ta devojka je bila više nego zadovoljna i zadovoljena.

Kamagra Gel Vol 3 Kamagra Gel Vol 3 je gel za potenciju u pakovanju sa 7 kesica različitih voćnih ukusa. Svaka kesica sadrži 100mg Sildenafila i ujedno je i najbolji lek za impotenciju i slabu erekciju kao i za rešavanje problema erektilne disfunkcije i impotencije. CENOVNIK Impotencija i slaba potencija Impotencija ili slaba potencija je ono što prati savremeni svet zbog velikog opterećenja na poslu, nervoze, mnogo obaveza i tako dalje nismo u stanju da nam erekcija bude na najvišem nivou pa smo primorani da koristimo neki afrodizijak iliti preparat za potenciju da bi smo vratili svoju seksualnu želju i moć. Kamagra Gel Vol 3 vs prevremena ejakulacija Kamagra Gel Vol 3 gotovo trenutno poboljšava seksualnu stimulaciju muškarca i održava potpunu erekciju tokom celog seksualnog odnosa i potpuno rešava sve probleme sa prevremenom ejakulacijom. Lek za erektilnu disfunkciju i slabu potenciju Ovo je godinama jedan od najprodavanijih preparata za potenciju u svetu i kod nas. Kamagra omogućava osobama koje pate od erektilne disfunkcije i nedostatka potencije da dožive neverovatno seksualno zadovoljstvo. Jaka erekcija Kamagra Gel omogućava da postignete i održite erekciju tokom celog seksualnog odnosa i da svojoj partnerki pružite maksimalno zadovoljstvo. Kamagra Gel vol 3 dejstvo Ovaj Gel tokom 4-6 sati koliko deluje učinice vaš seksualni život neverovatnim. Kamagra Vol 3 je mnogo učinkovitiji od konkurentskih proizvoda, a samim tim i povoljniji. Kamagra Gelu je potrebna seksualna stimulacija da bi delovao, tako vam ne može prirediti neprijatnosti kada ne želite da doživite erekciju. Kamagra rešava sve probleme sa prevremenom ejakulacijom pa će odnos trajati onoliko koliko vi želite. Vaša potencija biće na zavidnom nivou. Iskustva korisnika Kamagra Gel-a, saveti , preporuke , neželjeni efekti ,nus pojave... Dejstvo Kamagra Vol 3 Seksualna stimulacija je uslov za farmakološko dejstvo leka što je jedan od najvecih kvaliteta Kamagre. Zbog toga vas ona ne može dovesti u neprijatne situacije da erekciju doživite kada za to nije ni vreme ni mesto poput nekih drugih preparata za potenciju. Upotreba i doziranje Preporučena doza je 100 mg, sat vremena pre seksualnog odnosa (mada kao što je rečeno ne mora da prodje ceo sat, deluje veoma brzo), a maksimalni broj doza u toku jednog dana je jedna kesica. Za više od toga apsolutno ni nema potrebe. Kamagra Vol 3 kvalitetan preparat za potenciju Drugi veliki kvalitet Kamagra Gela se ogleda u tome da ga mogu koristiti i muškarci koji nemaju nikakvih problema sa potencijom kako bi svoj seksualni život učinili još boljim. Kamagra Gel kesice šamponi Upotreba Kamagre u gelu je jednostavna, kesice ili šamponi su namenjene za oralnu primenu, sadržaj se odjedanput popije direktno iz kesice. Voćnog su i prijatnog ukusa. Mere predostrožnosti Kamagra Gel čuvati van domašaja dece, na temperaturi nižoj od 30 stepeni celzijusa i u originalnom pakovanju kako bi se zaštitilo od vlage. Rok trajanja Kamagra Vol 3 Rok trajanja je utisnut na ambalaži. Ne koristiti proizvod ukoliko je istekao rok upotrebe označen na kutiji. Konzumirati na prazan stomak ili bar 2-3 sata posle obroka za maksimalne rezultate Doziranje Masimalna doze je 1 kesica gela od 100mg dnevno Kamagra Gel Vol 3 Cena 1kom = 1000din 3kom = 2700din (900din/pak) 5kom = 4000din (800din/pak) 10kom = 6000din (600din/pak) 50kom = 21500din (430din/pak) 100kom = 40000din (400din/pak) Pakovanje sadrži 7 kesica od 100mg 064 000 24 22 Za porudžbine preko poruke SMS - VIBER - WHATSAPP unesite sledeće obavezne podatke - Ime i Prezime - - Adresu - - Grad ili mesto (selo) - - Tačan poštanski broj - - Vaš broj telefona (Srpski) - - Spisak proizvoda za slanje - Ptt troškovi nisu uračunati u cenu Paketi se šalju brzom poštom i upakovani su diskretno tako da se ne vidi šta je u njima Kurir vas zove pre isporuke Kurir ne zna šta je u paketu Preparati za potenciju za muškarce i za žene najpovoljnije Iskustva korisnika Kamagra Gel Vol3 - saveti - preporuke - neželjeni efekti - nus pojave Milan Karić (49 godina) Beograd Nedavno sam počeo da se zabavljam ponovo nakon što sam se razveo pre nekoliko godina. Nisam imao seks dugo vremena, ali nisam očekivao nikakve probleme. Bila sam totalno depresivan kad sam shvatio da ne mogu.. Uzeo sam odmah Kamagra Vol 3 Oral Jelly sledeće veče. Bio sam prezadovoljan! Prvi put je bilo sjajno, ali ono što me je još vise iznenadilo je to da sam mogao opet i opet, a on je bio jos čvršći! Koristim je redovno i veliki sam fan ovog sjajnog proizvoda. Nikola Ražnatović (39 godina) Novi Sad Nikada nisam koristio preparate za potenciju do skoro kada mi je prijatelj dao da probam Kamagra Gel Vol 3. Imao sam problem sa erekcijom pa.. Morao sam nešto da uradim po tom pitanju. Popio sam kesicu 1 sat pre seksa . Čim smo počeli da se ljubimo on je postao tako tvrd i ostao takav narednih ni sam ne znam koliko sati. Bilo je neverovatno, i mogao sam potpuno da se skoncentrišem na vodjenje ljubavi bez brige o tome da li će moja erekcija ostati u punoj snazi. Dobrivoje Ljubisavljević (45 godina) Sombor U braku sam 19 godina… Znao sam da neću biti nikad kao što sam nekad bio, ali nisam se puno opterećivao, medjutim ipak mi je malo smetalo što ne možemo toliko da uživamo u seksu kao nekad. Kupio sam Kamagra Gel Vol3 da probam. Bili smo tada na odmoru, i siguran sam da smo to veče probudili komšije u sobama. Ali zaista posle dugo godina da doživimo opet fenomenalan seks, sa erekcijom u punoj snazi i zadovoljnom suprugom…. Vredelo je. Ramiz B. (28 godina) Novi Pazar Meni je definitivno bila potrebna mala gurka. Mlad sam ali definitivno imam problem sa ED, ne stalno ali često i sam sam krenuo sa Kamagra Gel VOL 3 preparatom. Devojka me je podržala i ovo vam kucam na njen nagovor. Zaista smo zadovoljni, erekcija je jaka, a ja mogu koliko god treba, koristim je često jer je seks postao bruka! Darian Tot (47 godina) Subotica Imam 47 i u proteklih 5-6 godina, nisam u više u stanju da dovoljno dugo održim erekciju. A da bih zadovoljio svoju maldju ženu od 29 godina. Probao sam nekoliko stvari i izgledalo je da ništa ne pomaže. Razgovarao sam sa drugarom i kazao mi je da probam Kamagra Vol 3 Oral Jelly. Tako sam i uradio, nisam imao šta da izgubim, 1 kesica + čaša vode i vau! Mogao sam dok god ne kaže dosta, a to verujte mi ne pamtim kad je rekla. Kad smo odmorili odmah je počelo sa pitanjima kako šta… Nemanja Gligorijević Gliga (32 godine) Jagodina Koristio sam Kamagra Gel Vol 3 preparat tokom proteklih 6 meseci. Prvo sam počeo sam sa koristim ¼ kesice (25mg) ali nisam bio zadovoljan efektom. Posle slabog početnog delovanja za dve nedelje sam udvostručio dozu na pola kesice (50mg). Efekat je bio potpun, čista 10-ka! Sada uzimam 2-3 puta nedeljno po pola kesice jer su efekti tada po mom ličnom sudu najbolji i da naglasim, sa minimalnim nusefektima. Smatram da je najbolje uzeti jednu dozu (pola kesice) 30 minuta pre odnosa na potpuno prazan stomak gde posle toga nemam problema da dobijem i održim erekciju skoro koliko god hoću. Ponekad i preko 4 časa. Imam seks skoro svake večeri. Čini mi se da je moj problem samo u glavi, ne fizičke prirode zato što svako jutro imam erekcije a opet kad dodje do seksualnog odnosa teško ga ostvarim bez pomoći. To je super preparat! Igor Dragomirović (49 godina) Smederevska Palanka Smatram da je najbolje vreme da se uzme oko 40 minuta pre seksa. Toliko mi je pomogla u postizanju erekcije da je nisam koristio narednih 6 meseci. Onda je opet počelo iznova, i krenuo sam pre neko veče opet da je koristim. Moja žena nije mogla da veruje u veličinu i tvrdoću. Toliko je bila u neverici da je odmah naskočila i imali smo sjajno veče. Kamagra Gel Vol3 je sjajna stvar. Jedina mana kod mene bar, je glavobolja i to ponekad. Ivan Milosavljević (38 godina) Čačak Moj problem je smanjena erekcija, ili polu erekcija. I dalje imam seksualni nagon, imam volju , ali ne može da bude skroz čvrst… Prvo sam pokušao sa Levitrom, isto svaki put (prazan stomak, bez alkohola) prvi put je radila odlično, drugi put nije radila uopšte i obrukala me, treći put je prilično dobro, četvrti put je bilo loše. Nije mi se svideo proizvod uopšte. Prvo jer sam sam, a i svaki put je drugaćije i nemam nikakvu sigurnost i poverenje u to. Kamagra VOL 3 sam probao ubrzo i uzeo je za probu svih 7 puta (7 kesica) radio je savršeno! Briga me za sporedne efekte, vratio sam se u život – bukvalno! Marija Mladenovski (48 godina) NIš Moj suprug i ja smo u braku mnogo godina. Uzbuđenje koje smo nekad imali je nestalo iz našeg seksualnog života. Mi smo vodili ljubav samo jednom mesečno, jer je on imao problem sa erekcijom. Na njegov predlog, naručili smo Kamagra Oral Jelly VOL3 online. Prvo veče je uzeo dozu na prazan stomak. Čekali smo pola sata … ništa. jedan sat … ništa. Onda sam otišla “dole” i .. Vau!!! U sekundi je erekcija bila tu, izgleda da ne radi bez stimulacije žene :) Otišli ​​smo gore i sledeća dva sata strastveno vodili ljubav. On je oduševljen sa snagom njegove erekcije a tako i ja jer prvi put u poslednjih mnogo godina sam doživela dva orgazma tokom seksa. Kada je došao do vrhunca vrisnuo je i rekao da je doživeo najintenzivniji orgazam u životu. Kasnije smo ponovo i ponovo imali seks do jutra! Ja sam postala najveći obožavatelj Kamagre . Ova stvar je čudo!!! Pantić Milenko (48 godina) Kraljevo Patio sam od potpune erektilne disfunkcije što je trajalo nekoliko godina. Počeo sam da se vidjam sa ženom koja je nešto mladja od mene. Oboje smo bili zainteresovani za seks ali bez ikakvog uspeha. Počeo sam da koristim Kamagra Gel Volume 3 koji je doveo do sjajnih rezultata! I dalje patim od ED ali kad konzumiram pola kesice moje erekcije su veoma čvrste i čini mi se da se i veličina penisa znatno povećala. Ejakulacije su bile obilne sa velikom silinom! U početku sam uzimao celu kesicu, puno dozu od 100 mg ali se kod mene pokazalo da je bolje uzimati pola doze ili čak i trećinu. Prilikom korišćenja preparata dobijam crvenilo u licu i ponekad glavobolju, ali to su mali problemi naspram toga da imam redovan i sjajan seks posle 10 godina. Mladen Uskoković Zemun (52 godine) Zemun Izlazim i vidjam se sa mnogo mladjom ženom(21). Pre nego što smo krenuli da se vidjamo, čuo sam priče o momcima koji su dosta mladji od mene koji uzimaju preparate za potenciju a da uopšte nemaju potrebe za njima. Momci u svojim 20-im i 30-im su uzmali to da bi maximalno produžili svoje seksualno uživanje, pa sam i sam došao do zaključka da bih i sam trebao nabaviti jedno pakovanje Kamagra Gela (Jelly). Zaključak bi bio sledeci, pola kesice od mene pravi super ljubavnika i devojka doživi minimum dva orgazma a sama predigra traje mnogo duže. Ovo je najbolji izum od kada je čovek izmislio točak. Markoni Tebra (27 godina) Beograd Voždovac Stvarno sam preživljavao velike traume pri samoj pomisli da moram da odem u apoteku i da kupim Kamagra Oral Jelly preparat. Tako da sam odlučio da kupim putem veb sajta gde lični kontakt ne postoji a dobijete ga u roku od 24h. A neprijatnosti uopšte nema! Naišao sam na sajtu i poručio Kamagra Gel Vol3 jer su imali najbolju cenu. Preparat radi jako dobro, već posle 30 minuta dolazi do potpune erekcije kod koje se osećam jako moćno i još da dodam dami treba duže da dodjem do vrhunca što je poprilično dobar osećaj. Dodatni bonus za mene je to da efekat traje do jutra tako da tada imamo još jedan ekstra odnos kada se probudimo. Mario Krstić (37 godina) Paraćin KAKVO OLAKŠANJE! Neću vam ponavljati ono što su svi ovde već rekli ali sinoć je bio moj prvi put da koristim Kamagru u gelu i bilo mi je super. Drago mi je da sam naišao na ovaj sajt, bio mi je od velike pomoći sa informacijama i u donošenju odluke da kupim ovaj preparat. Čim je stigao, odmah da kažem da je paket bio krajnje diskretno zapakovan i stigao je za manje od 24h, uzeo sam ga i popio, trebalo mu je manje od pola sata da počne da deluje a posle toga sam imao prvo kompletno seksualno iskustvo posle pet godina! Nisam rekao svojoj devojci da sam koristio malu pomoć mog novog prijatelja. Ne znam ni da li ću joj reći. Voleo bih da sam probao mnogo ranije, ali mi je drago što nisam čekao još duže. Bošković Radoslav Rade (43 godine) Pančevo Pre 9 meseci sam započeo vezu sa devojkom koja je 11 godina mladja od mene. U to vreme sam imao prilično emotivnih problema i na moju veliku žalost shvatio sam da imam problema sa dostizanjem erekcije. Tada sam odlučio da probam Kamagra Oral Gel Vol3 koji je na moju veliku radost skroz rešio moj problem sa erekcijom. Moja devojka je bila veoma nežna i strpljiva tokom tog neželjenog iskutva da mi je veoma drago da može potpuno da uživa u seksu, a ne kao do tada samo u oralnom. Shvatio sam da ako unesem dosta vode u sebe smanjuje se crvenilo u licu i začepljenost nosa koji su inače uobičajni blaži neželjeni efekti koji mogu da se pojeve prilikom uzimanja. Postoji mali gubitak osetljivost koji usporava vrhunac, ali se ispostavilo da je to dobra stvar. Radenko Markovski (44 godine) Vranje Ja koristim Kamagra Gel VOL3 kada hocu da imam seks celu noć. Normalno vodjenje ljubavi je i dalje u redu, ali ako hocu da pružim višestruke orgazme, jedan za drugim onda uzimam gel. Sa Kamagrom vreme oporavka je veoma kratko, tako da mogu odmah da nastavim da je ponovo seksualno zadovoljavam.. Pun efekat jedne kesice kod mene traje 5-6 sati, a dejstvo se oseti više od 24 h. Imam 44 godine i nemam nikakvih problema sa erekcijom ali Kamagra mi daje veliku izdržljivost kakvu nisam imao ni kada sam bio u svojim dvadesetim. Nikola Panić (50 godina) Pirot U mojim kasnim 50-im, erekcija je postala krajnje nestabilna tokom seksualnog odnosa. Kako sam sve teže održavao erekciju, nervoza i strah su rasli sve više. U razgovoru sa mojim prijateljma shvatio sam da nisam jedina osoba koja ima ovakve probleme. Od njih sam takodje prvi put čuo za Kamagru. Ubrzo posle toga sam je prvi put i koristio. Uzeo sam pola kesice i od tada sam u mogućnosti da imam odličan seks i da mi erekcija bude fantasična! Nusefekti su bili beznačajni, malo crvenila u licu, koje je nestalo za kratko vreme, već posle par uzimanja.. Kada sam uzimao kamagru noću, ujutro se i dalje u velikoj meri osetio efekat – drugim rečima, mogao sam ponovo da uživam. Moja žena je bila zadivljena kako je erekcija bila dugotrajna i čvrsta. Sada opet u potpunosti uživamo u našem seksualnom životu. Miodrag Jakovljević (53 godine) Paraćin Moja supruga i ja smo već dugo godina u braku i uzbudjenje je davno nestalo iz našeg seksualnog života. Vodjenje ljubavi se svelo na jednom u mesec dana zato što sam teško dolazio do erekcije i još teže mi je bilo da je održim. Na njen predlog, naručili smo jednu kutiju Kamagra Oral Jelly Vol3 vikend pakovanje sa 7 kesica gela da vidimo da li nam može pomoći. Prvo veče sam uzeo jednu kesicu i popio je na prazan stomak. Čekali smo 30 minuta i šta da vam kažem osim VAU! Doživeo sam veoma tvrdu erekciju maltene u sekundi! Osećao sam se kao da imam 20 godina i imali smo sex 3 puta za redom a ona je doživela dva uzastopna orgazma za koje je rekla da su možda najjači orgazmi koje je ikada imala! Bio sam oduševljem snagom erekcije a ujutro smo opet vodili ljubav. Ovaj preparat je čudo! Dragiša Janković (65 god) Leskovac Moj problem se sastojao u nedostatku fizičke erekcije. I dalje imam potrebu za seksom uprkos mojm godinama, inače imam 65 godina. Ali sve ovo pada u vodu zato što mi je polni organ polu-tvrd, drugim rečima nije dovoljno tvrd da može da udje. Prvo sam pokušao sa Afričkom Šljivom kupio sam u apoteci u Leskovcu ali nije mi se svideo takav rad, gde nisam siguran u pouzdanost preparata uopšte i stoga sam pričao sa mojim prijateljima koji su koristili Kamagra Gel i na osnovu njihovog iskustva sam je naručio putem interneta i mogu vam reći sledeće: potrošio sam svih 7 kesica i uspešnost je bila potpuna, 100%, konačno mogu da uživam bez bojazni da će da me izda čvrstina kada je najpotrebnija. Kosta Nikolić (32 godine) Zrenjanin Imam 32 godine. Svakog dana imam erekciju. Cini mi se da sam seksualno previse aktivan. Nikada nisam imao problema sa dizanjem. Od skoro se vidjam sa jednom curom. U početku mi nije baš išlo kako treba, što zbog našeg nepoznavanja, što zbog malog prostora. Mi vodimo ljubav u mom autu… Ili prebrzo svršim, ili nedovoljno mi nije dovoljno čvrst. Kako je vreme prolazilo bilo je sve lošije. Počelo je da mi stvara psihičke probleme i gubio sam samopuzdanje. Bilo mi je teško da se nosim sa tim. Gotovo da nisam imao samopouzdanje. I on je već počela svašta da misli a i nisam mogao u razgovoru sa njom da rešim. Igrom slučaja, prijatelj iz Novog Sada mi je dao jednu kesicu Kamagra Gel Vol3 šampona. Uzeo sam je 30 minuta pre nego sto smo se videli. Na moje veliko iznenadjenje desila se fantastična stvar… Imali smo odnos 2 puta po 40 minuta. Sa malom pauzom od 10 minuta. Ponos mi je bio maksimalno čvrst! Da stvar bude jača, trudio sam se da svršim, ali je išlo teško čini mi se da sam mogao celu noć tako. Ali zbog obaveza i odredjenih okolnosti smo morali da stanemo. I sutra dan ujutro sam osećao strašnu erekciju. Ne mogu vam opisati koliko sam bio srećan i zadovoljan. A čini mi se da je bila i ona. Pošto me neprestano zove od i šalje SMS poruke…. Ona ni ne sluti da sam imao pomoć prijatelja. Kamagra gel mi je poljuljanu veru u sebe i od tada mi je uvek pri ruci. Vrlo mi prija da koristim ovaj preparat jer sam uvek dominantan u seksu. Toplo bih savetovao sve muškarce koji imaju iste probleme da ga probaju. Nemanja D. (48 godina) Mladenovac Ima jedna Vesna sa sprata iznad, raspuštenica, prošla je sve od direktora do portira i svuda je bila glavna. Nisam imao problema sa erekcijom I dizanjem, ali sam hteo da probam nešto novo i bar da na čas ja budem direktor, makar u krevetu. Prvo sam čuo od kolega a posle sam na internetu našao na sajtu i poručio preparat za potenciju Kamagra Gel vol3 . Popio sam ga pola sata pre njenog dolaska na kafu. Kafu nismo popili, a Vesna je dobila lekciju koju nikad neće zaboraviti, a posle svega sam čak i dva puta obradovao ženu iako joj nije bio rodjendan. Direktor me zove svaki dan ali neću da otkrijem tajnu. U firmi me zovu Tata Žika. Bajramovski Rade (26 godina) Užice U zadnja tri meseca sam imao problema sa dostizanjem i održavanjem erekcije za koji nisam imao rešenje, ali na nagovor prijatelja uzeo sam jedno pakovanje Kamagre Vol3 sa 7 gelova. Uprkos tome što sam bio jako nervozan i uznemiren, pošto sam uzimao prvi put i nisam znao kako će i da li će delovati, Kamagra je radila je čitava 4 sata! Uzeo sam jos tri puta posle toga i svaki put je radila besprekorno. Erekcija je bila fantastična, a moja devojka je rekla da sam bio bolji nego ikada. Hvala Kamagri sto mi je povratila sigurnost! Uzelac Radomir (43 godina) Velika Plana Skoro sam prvi put uzeo Kamagra Oral Jelly. Imam 43 godine i tokom seksa često mi se događa da imam mlaku erekciju. Rezultati su bili neverovatni, imao sam čvrstu erekciju tokom noći i ujutro, a žena mi je bila više nego zadovoljna i zadovljena. Toplo preporučujem svima koji imaju problem ovakve prirode da uzmu preparat. Milica Krajnović (45 godina) Leskovac Moj muž povremeno ima problem sa erektilnom disfunkcijom koja se uglavnom javlja zbog stresa i nervoze. U zajedničkom razgovoru odlucili smo da proba da uzme preparat za potenciju, prelistali smo Google i naišli na ovaj sajt www.kamagrasrbija.rs tamo je bilo puno raznih preparata ali nam je privukao cenu Kamagra Gel jer ima 7 komada u pakovanju a nije skup. Pošto smo se informisali o njegovom delovanju poručili smo i već prekosutra je stigao na našu adresu. Uzeo je jednu kesicu i za otprilike 40 minuta dobio je snažnu erekciju kojia je trajala duže vreme, duže nego što smo mogli i da zamislimo. Ovo je bilo neverovatno iskustvo. Svima bih preporučila ovaj preparat i moj muž će nastaviti da ga koristi na obostrano zadovljstvo i radost. Lalović Dragutin (71 godina) Kragujevac Imam 71 godinu i dalje volim da imam seksualne odnose sa svojom ženom, ali ponekad se osećam uznemiren i nervozan, i u takvim trenutcima se događa da izgubim erekciju. Kamagra Jelly Vol 3 je nedavno ušao u moj život. Žena i ja smo taj dan večerali i popili piće pre nego sto smo otišli u krevet. Uzeo sam jednu kesici i popio i 30 minuta kasnije erekcija je došla, ali samo posle stimulacije i mi smo vodili ljubav. Da se ne hvalim, ali kada smo završili, posle pola sata otprilike smo ponovo imali odnos. Svima bih toplo preporučio ovaj proizvod zato Što otklanja nesigurnost i sumnju u mogućnosti muškaraca bez obzira na godine. Bogavac Savo (45 godina) Bajina Bašta Već par meseci imam problema sa erektivnom disfunkcijom i koristim preparat Kamagra Gel Vol3 od početka pojave problema. Prezadovoljan sam efektom. Zaista neverovatno iskustvo i preporučujem ga svim muškarcima koji imaju problem sa erekcijom. Blagoje Ćirić (65 godina) Lebane Poštovanje. Ja imam 65 godina i veoma sam zadovoljan, kao i supruga naravno učinkom i efektima nakon uzimanja preaparata Kamagra Vol 3. Ništa od drugih medikamenata te vrste nisam probao niti imam nameru jer mi bolje nije potrebno. I hteo bih da dodam da nema starosne granice u korišćenju Kamagra Gela kao preparata. Svi mogu da uživaju u blagodetima koje on pruža. Mitar Stojanovski (59 godina) Kragujevac Fantastično iskustvo sa Kamagra Gelom u 59-toj godini !!! Sa 59 godina sam ga prvi put uzeo i verujte mi, opet sam se osećao kao da imam 20 godina. Uzeo sam je i posle pola sata žena i ja smo počeli da se mazimo. Odmah sam dobio veoma čvrstu erekciju i seks sa mojom ženom je ponovo bio odličan. Stvarno sam se osetio kao mladić. Kamagra iskustvo jedne naše klijentkinje iz Arandjelovca koja je želela da ostane anonimna Podelila bih sa ostalima šta mi je pomoglo u vezi.. mada teško je za poverovati... :) ...pa da čujem neko pametno mišljenje :) Imala sam dugu vezu u Arandjelovcu i sve je bilo dosta ozbiljno do jednog trenutka dok nisam nasla slučajno kod svog dragog neke kesice na kojima piše Kamagra Jelly (kasnije sam saznala da je to takozvani Kamagra Gel) onda ja njega lepo priupitam šta je to a on mi kaže da je to gel sa proteinima za bodi bilding... kupio je navodno na sajtu www.kamagrasrbija.rs i ja tako zamajana jedno veče nadjem na internetu da je to u stvari preparat za potenciju. Ali... ne pričam ja njemu i dalje ništa nego pošto i ja treniram posle jednog treninga tražim mu ja da da i meni :) on me onako cudno pogledao i pruža mi kesicu neki voćni ukus ...ja uzimam kesicu i razmutim u vodi ... popijem ja popije on ...sedimo gledamo sećam se baš ... taman što je počela jurnjava neka mom dragom se odjednom ne gleda više film nego je počeo da me spopada ,mada i meni iskreno udarila neka vrućina po glavi ... poče ovo ono pola sata ,sat ...sat i po ne staje čovek ...ispade na kraju dobro veče a kad sam mu rekla da znam da je Kamagra Gel Vol3 preparat ta potenciju propade čovek u zemlju :) ali je kasnije sve priznao i šta je uradio i šta nije . Na kraju je sve ispalo super jer sada koristimo to malo češće pa nam je i ljubavni život živnuo .... ko bi reko ... I sada kao zaključak da li je normalno koristiti preparate za potenciju u ozbiljnoj vezi ????

Sergej Jesenjin PesmeTvrdi povezDžepni formatСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.12/19

Sergej Jesenjin PesmeTvrdi povezDžepni formatСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.12/19

Sergej Jesenjin Pjesme / IzborTvrdi povezСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.5/35

Sergej Jesenjin PjesmeTvrdi povezСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.4/3

Sergej Jesenjin Pjesme / IzborTvrdi povezСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.5/35

Sergej Jesenjin PjesmeTvrdi povezСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.4/3

Kamagra Gel Staro Pakovanje U prodaji imamo STARO i NOVO pakovanje Kamagra Gela Kamagra Gel Impotencija ili slaba potencija je ono što prati savremeni svet zbog velikog opterećenja na poslu,nervoze,mnogo obaveza i tako dalje nismo u stanju da nam erekcija bude na najvišem nivou pa smo primorani da koristimo neki afrodizijak iliti sredstvo za potenciju da bi smo vratili svoju seksualnu želju i moć,zato vam u narednom tekstu opisujemo dejstvo najpopularnijeg preparata za potenciju. Kamagra Gel preparat gotovo trenutno poboljšava seksualnu stimulaciju muškarca i održava potpunu erekciju tokom celog seksualnog odnosa i potpuno rešava sve probleme sa prevremenom ejakulacijom. Kamagra Gel je godinama jedan od najprodavanijih preparata za ovu namenu u svetu i kod nas. Iskustva korisnika Kamagra Gel-a, saveti, preporuke, neželjeni efekti, nus pojave, neželjena dejstva, gde kupiti Zašto je dobro koristiti Kamagra Gel Kamagra u Gelu omogućava osobama koje pate od erektilne disfunkcije i slabe potencije da dožive neverovatno seksualno zadovoljstvo. Ovaj Oralni Gel omogućava da postignete i održite erekciju tokom celog seksualnog odnosa i da svojoj partnerki pružite maksimalno zadovoljstvo. Početak dejstva je posle samo 15-30 minuta od konzumiranja. Tokom 4-6 sati koliko deluje učiniće vaš seksualni život neverovatnim. Kamagra rešava probleme sa slabom potencijom Kamagra Gelovi su mnogo učinkovitiji od konkurentskih proizvoda, a samim tim i povoljniji. Kamagra Oral Jelly da bi delovao potrebna je seksualna stimulacija, tako vam ne može prirediti neprijatnosti kada ne želite da doživite erekciju. Ovaj Gel rešava sve probleme sa potencijom i prevremenom ejakulacijom pa ce odnos trajati onoliko koliko vi želite. Dejstvo Kamagra Gela Sildenafil je snažan selektivni inhibitor cGMP-specificne fosfodiesteraze (PDE 5), odgovorne za razlaganje cikličnog GMP u corpus cavernusumu penisa. Lek nema direktno relaksantno dejstvo, već potiče relaksantno dejstvo azot monoksida (NO) u kavernoznom telu. Pri seksualnoj stimulaciji, kada je sistem NO/cGMP aktiviran, sildenafil inhibiše PDE 5, razgradnja cGMP je manja, pa njegova koncentracija u corpus cavernosumu raste. Prema tome, seksualna stimulacija je uslov za farmakološko dejstvo leka što je jedan od najvećih kvaliteta Kamagre. Kamagra vas ne može dovesti u neprijatne situacije da erekciju doživite kada za to nije ni vreme ni mesto poput ostalih preparata ove namene. Upotreba i doziranje Kamagra Gela Preporučena doza je 100 mg, 30-60min pre seksualnog odnosa (mada kao što je rečeno ne mora da prode ceo sat, deluje veoma brzo), a maksimalni broj doza u toku jednog dana je jedna kesica. Za više od toga apsolutno ni nema potrebe. Drugi veliki kvalitet Kamagre se ogleda u tome da je mogu koristiti i muškarci koji nemaju nikakvih problema sa potencijom kako bi svoj seksualni život učinili još boljim. lako je kod starijih muškaraca slobodna koncentracija preparata u plazmi viša za oko 40 procenata od odgovarajuće koncentracije preparata kod mladih i zdravih, slučaj neželjenih dejstava leka nije zabeležen. Kesice Kamagra gela su namenjene za oralnu primenu, sadržaj se odjedanput popije, direktno iz kesice. Ne mešati sa vodom. Voćnog su i prijatnog ukusa. Iskustva korisnika Kamagra Gel-a, saveti , preporuke , neželjeni efekti ,nus pojave Mere predostrožnosti Kamagra gel čuvati van domašaja dece, na temperaturi nižoj od 30 stepeni celzijusa i u originalnom pakovanju kako bi se zaštitilo od vlage. Ne koristiti proizvod ukoliko je istekao rok upotrebe označen na ambalaži koji iznosi pet godina. Kamagra gel se ne preporučuje srčanim bolesnicima. Za maksimalne rezultate proizvod koristiti na prazan stomak ili bar 2h nakon obroka. Cena kutije (cenovnik) ORIGINAL KAMAGRA GELA (7 kesica) 1kom = 1000din 2kom = 1900din (950din/pak) 3kom = 2700din (900din/pak) 5kom = 4000din (800din/pak) 10kom = 6000din (600din/pak) 50kom = 21500din (430din/pak) 100kom = 40000din (400din/pak) 064 000 24 22 Za porudžbine preko poruke SMS - VIBER - WHATSAPP unesite sledeće obavezne podatke - Ime i Prezime - - Adresu - - Grad ili mesto (selo) - - Tačan poštanski broj - - Vaš broj telefona (Srpski) - - Spisak proizvoda za slanje - Preparati za potenciju za muškarce i za žene najpovoljnije Iskustva korisnika Kamagra Gel-a, saveti , preporuke , neželjeni efekti ,nus pojave... Milan Karić (49 godina) Beograd Nedavno sam počeo da se zabavljam ponovo nakon što sam se razveo pre nekoliko godina. Nisam imao seks dugo vremena, ali nisam očekivao nikakve probleme. Bila sam totalno depresivan kad sam shvatio da ne mogu.. Uzeo sam odmah Kamagru Oral Jelly sledeće veče. Bio sam prezadovoljan! Prvi put je bilo sjajno, ali ono što me je još vise iznenadilo je to da sam mogao opet i opet, a on je bio jos čvršći! Koristim je redovno i veliki sam fan ovog sjajnog proizvoda! Nikola Ražnatović (39 godina) Novi Sad Nikada nisam koristio preparate za potenciju do skoro kada mi je prijatelj dao da probam Kamagra Gel. Imao sam problem sa erekcijom pa.. Morao sam nešto da uradim po tom pitanju. Popio sam kesicu 1 sat pre seksa . Čim smo počeli da se ljubimo on je postao tako tvrd i ostao takav narednih ni sam ne znam koliko sati. Bilo je neverovatno, i mogao sam potpuno da se skoncentrišem na vodjenje ljubavi bez brige o tome da li će moja erekcija ostati u punoj snazi. Dobrivoje Ljubisavljević (45 godina) Sombor U braku sam 19 godina… Znao sam da neću biti nikad kao što sam nekad bio, ali nisam se puno opterećivao, medjutim ipak mi je malo smetalo što ne možemo toliko da uživamo u seksu kao nekad. Pa sam sam uzeo Kamagra Šumeće Tablete da probam. Bili smo tada na odmoru, i siguran sam da smo to veče probudili komšije u sobama. Ali zaista posle dugo godina da doživimo opet fenomenalan seks, sa erekcijom u punoj snazi i zadovoljnom suprugom…. Vredelo je. Ramiz B. (28 godina) Novi Pazar Meni je definitivno bila potrebna mala gurka. Mlad sam ali definitivno imam problem sa ED, ne stalno ali često i sam sam krenuo sa Kamagra Gel preparatom. Devojka me je podržala i ovo vam kucam na njen nagovor. Zaista smo zadovoljni, erekcija je jaka, a ja mogu koliko god treba, koristim je često jer je seks postao bruka! Darian Tot (47 godina) Subotica Imam 47 i u proteklih 5-6 godina, nisam u više u stanju da dovoljno dugo održim erekciju. A da bih zadovoljio svoju maldju ženu od 29 godina. Probao sam nekoliko stvari i izgledalo je da ništa ne pomaže. Razgovarao sam sa drugarom i kazao mi je da probam Kamagra Oral Jelly. Tako sam i uradio, nisam imao šta da izgubim, 1 kesica + čaša vode i vau! Mogao sam dok god ne kaže dosta, a to verujte mi ne pamtim kad je rekla. Kad smo odmorili odmah je počelo sa pitanjima kako šta… Nemanja Gligorijević Gliga (32 godine) Dimitrovgrad Koristio sam Kamagra Gel preparat tokom proteklih 8 meseci. Prvo sam počeo da koristim ¼ kesice (25mg) ali nisam bio zadovoljan efektom. Posle slabog početnog delovanja za dve nedelje sam udvostručio dozu na pola kesice (50mg). Efekat je bio potpun, čista 10-ka! Sada uzimam 2-3 puta nedeljno po pola kesice jer su efekti tada po mom ličnom sudu najbolji i da naglasim, sa minimalnim nusefektima. Smatram da je najbolje uzeti jednu dozu (pola kesice) 30 minuta pre odnosa na potpuno prazan stomak gde posle toga nemam problema da dobijem i održim erekciju skoro koliko god hoću. Ponekad i preko 4 časa. Imam seks skoro svake večeri. Čini mi se da je moj problem samo u glavi, ne fizičke prirode zato što svako jutro imam erekcije a opet kad dodje do seksualnog odnosa teško ga ostvarim bez pomoći. To je super preparat! Igor Dragomirović (49 godina) Smederevska Palanka Smatram da je najbolje vreme da se uzme oko 40 minuta pre seksa. Toliko mi je pomogla u postizanju erekcije da je nisam koristio narednih 6 meseci. Onda je opet počelo iznova, i krenuo sam pre neko veče opet da je koristim. Moja žena nije mogla da veruje u veličinu i tvrdoću. Toliko je bila u neverici da je odmah naskočila i imali smo sjajno veče. Kamagra je sjajna stvar. Jedina mana kod mene bar, je glavobolja i to ponekad. Ivan Milosavljević (38 godina) Čačak Moj problem je smanjena erekcija, ili polu erekcija. I dalje imam seksualni nagon, imam volju , ali ne može da bude skroz čvrst… Prvo sam pokušao sa Levitrom, isto svaki put (prazan stomak, bez alkohola) 1. put je radila odlično, 2. Put nije radila uopšte, 3. put je prilično dobro, 4. Put je bilo loše. Nije mi se svideo proizvod uopšte. Prvo jer sam sam, a i svaki put je drugaćije i nemam nikakvu sigurnost i poverenje u to. Kamagra Gold tablete sam probao ubrzo i uzeo je za probu 4 puta,od toga sva 4 puta radila je savršeno! Briga me za sporedne efekte, vratio sam se u život – bukvalno! Marija Janićijević Mladenovski (48 godina) NIš Moj suprug i ja smo u braku mnogo godina. Uzbuđenje koje smo nekad imali je nestalo iz našeg seksualnog života. Mi smo vodili ljubav samo jednom mesečno, jer je on imao problem sa erekcijom. Na njegov predlog, naručili smo Kamagra Oral Jellyonline. Prvo veče je uzeo dozu na prazan stomak. Čekali smo pola sata … ništa. jedan sat … ništa. Onda sam otišla “dole” i .. Vau!!! U sekundi je erekcija bila tu. Otišli ​​smo gore i sledeća dva sata strastveno vodili ljubav. On je oduševljen sa snagom njegove erekcije a tako i ja jer prvi put u poslednjih mnogo godina sam doživela dva orgazma tokom seksa. Kada je došao do vrhunca vrisnuo je i rekao da je doživeo najintenzivniji orgazam u životu. Kasnije smo ponovo i ponovo imali seks do jutra! Ja sam postala najveći obožavatelj Kamagre . Ova stvar je čudo!!! Pantić Milenko (48 godina) Kraljevo Patio sam od potpune erektilne disfunkcije što je trajalo nekoliko godina. Počeo sam da se vidjam sa ženom koja je nešto mladja od mene. Oboje smo bili zainteresovani za seks ali bez ikakvog uspeha. Počeo sam da koristim Kamagra Gel koji je dovelo do sjajnih rezultata! I dalje patim od erektilne disfuncije ali kad konzumiram pola kesice moje erekcije su veoma čvrste i čini mi se da se i veličina penisa znatno povećala. Ejakulacije su bile obilne sa velikom silinom! U početku sam uzimao celu kesicu, puno dozu od 100 mg ali se kod mene pokazalo da je bolje uzimati pola doze ili čak i trećinu. Prilikom korišćenja preparata dobijam crvenilo u licu i ponekad glavobolju, ali to su mali problemi naspram toga da imam redovan i sjajan seks posle 10 godina. Mladen Uskoković Zemun (52 godine) Zemun Izlazim i vidjam se sa mnogo mladjom ženom(21). Pre nego što smo krenuli da se vidjamo, čuo sam priče o momcima koji su dosta mladji od mene koji uzimaju preparate za potenciju a da uopšte nemaju potrebe za njima. Momci u svojim 20-im i 30-im su uzmali to da bi maximalno produžili svoje seksualno uživanje, pa sam i sam došao do zaključka da bih i sam trebao nabaviti jedno pakovanje Kamagra Gela (Jelly). Zaključak bi bio sledeci,pola kesice od mene pravi super ljubavnika i devojka doživi minimum dva orgazma a sama predigra traje mnogo duže. Ovo je najbolji izum od kada je čovek izmislio točak. Markoni Tebra (27 godina) Beograd Voždovac Stvarno sam preživljavao velike traume pri samoj pomisli da moram da odem u apoteku i da kupim Kamagra Oral Jelly preparat. Tako da sam odlučio da kupim putem veb sajta gde lični kontakt ne postoji a dobijete ga u roku od 24h. A neprijatnosti uopšte nema! Preparat radi jako dobro, već posle 30 minuta dolazi do potpune erekcije kod koje se osećam jako moćno i još da dodam dami treba duže da dodjem do vrhunca što je poprilično dobar osećaj. Dodatni bonus za mene je to da efekat traje do jutra tako da tada imamo još jedan ekstra odnos kada se probudimo Mario Krstić (37 godina) Paraćin KAKVO OLAKŠANJE! Neću vam ponavljati ono što su svi ovde već rekli ali sinoć je bio moj prvi put da koristim Kamagru u gelu i bilo mi je super. Drago mi je da sam naišao na ovaj sajt, bio mi je od velike pomoći sa informacijama i u donošenju odluke da kupim ovaj preparat. Čim je stigao, odmah da kažem da je paket bio krajnje diskretno zapakovan i stigao je za manje od 24h, uzeo sam ga i popio, trebalo mu je manje od pola sata da počne da deluje a posle toga sam imao prvo kompletno seksualno iskustvo posle pet godina! Nisam rekao svojoj devojci da sam koristio malu pomoć mog novog prijatelja. Ne znam ni da li ću joj reći. Voleo bih da sam probao mnogo ranije, ali mi je drago što nisam čekao još duže. Bošković Radoslav Rade (43 godine) Požarevac Pre 9 meseci sam započeo vezu sa devojkom koja je 11 godina mladja od mene. U to vreme sam imao prilično emotivnih problema i na moju veliku žalost shvatio sam da imam problema sa dostizanjem erekcije. Tada sam odlučio da probam Kamagra Oral Gel koji je na moju veliku radost skroz rešio moj problem sa erekcijom. Moja devojka je bila veoma nežna i strpljiva tokom tog neželjenog iskutva da mi je veoma drago da može potpuno da uživa u seksu, a ne kao do tada samo u oralnom. Shvatio sam da ako unesem dosta vode u sebe smanjuje se crvenilo u licu i začepljenost nosa koji su inače uobičajni blaži neželjeni efekti koji mogu da se pojeve prilikom uzimanja. Postoji mali gubitak osetljivost koji usporava vrhunac, ali se ispostavilo da je to dobra stvar. Radenko Markovski (44 godine) Vranje Ja koristim Kamagra Gel kada hocu da imam seks celu noć. Normalno vodjenje ljubavi je i dalje u redu, ali ako hocu da pružim višestruke orgazme, jedan za drugim onda uzimam gel. Sa Kamagrom vreme oporavka je veoma kratko, tako da mogu odmah da nastavim da je ponovo seksualno zadovoljavam.. Pun efekat jedne kesice kod mene traje 5-6 sati, a dejstvo se oseti vise od 24 h. Imam 44 godine i nemam nikakvih problema sa erekcijom ali Kamagra mi daje veliku izdržljivost kakvu nisam imao ni kada sam bio u svojim dvadesetim. Nikola Panić (50 godina) Pirot U mojim kasnim 50-im, erekcija je postala krajnje nestabilna tokom seksualnog odnosa. Kako sam sve teže održavao erekciju, nervoza i strah su rasli sve više. U razgovoru sa mojim prijateljma shvatio sam da nisam jedina osoba koja ima ovakve probleme. Od njih sam takodje prvi put čuo za kamagru. Ubrzo posle toga sam je prvi put i koristio. Uzeo sam pola kesice i od tada sam u mogućnosti da imam odličan seks i da mi erekcija bude fantasična! Neželjeni efekti su bili beznačajni, malo crvenila u licu, koje je nestalo za kratko vreme, već posle par uzimanja.. Kada sam uzimao kamagru noću, ujutro se i dalje u velikoj meri osetio efekat – drugim rečima, mogao sam ponovo da uživam. Moja žena je bila zadivljena kako je erekcija bila dugotrajna i čvrsta. Sada opet u potpunosti uživamo u našem seksualnom životu. Miodrag Jakovljević (53 godine) Arilje Moja supruga i ja smo već dugo godina u braku i uzbudjenje je davno nestalo iz našeg seksualnog života. Vodjenje ljubavi se svelo na jednom u mesec dana zato što sam teško dolazio do erekcije i još teže mi je bilo da je održim. Na njen predlog, naručili smo jednu kutiju Kamagra Oral Jelly vikend pakovanje da vidimo da li nam može pomoći. Prvo veče sam uzeo jednu kesicu i popio je na prazan stomak. Čekali smo 30 minuta i šta da vam kažem osim VAU! Doživeo sam veoma tvrdu erekciju maltene u sekundi! Osećao sam se kao da imam 20 godina i imali smo sex 3 puta za redom a ona je doživela dva uzastopna orgazma za koje je rekla da su možda najjači orgazmi koje je ikada imala! Bio sam oduševljem snagom erekcije a ujutro smo opet vodili ljubav. Ovaj preparat je čudo! Dragiša Janković (43 god) Moj problem se sastojao u nedostatku fizičke erekcije. I dalje imam potrebu za seksom uprkos mojm godinama, inače imam 65 godina. Ali sve ovo pada u vodu zato što mi je polni organ polu-tvrd, drugim rečima nije dovoljno tvrd da može da udje. Prvo sam pokušao sa Levitrom pod propisanim okolnostima (prazan stomak i bez alkohola) i iskustva su sledeća: Prvi put je radila dobro. Drugi put nije radila uopšte.Treći put dosta lošije nego prvi put. Četvrti put je radila osrednje. Nije mi se svideo takav rad, gde nisam siguran u pouzdanost preparata uopšte i stoga sam pričao sa mojim prijateljima koji su koristili Kamagra Gel i na osnovi njihovog iskustva sam je naručio putem interneta i mogu vam reći sledeće: potrošio sam svih 7 kesica i uspešnost je bila potpuna, 100%, konačno mogu da uživam bez bojazni da će da me izda čvrstina kada je najpotrebnija. Kosta Nikolić (32 godine) Zrenjanin Imam 32 godine. Svakog dana imam erekciju. Cini mi se da sam seksualno previse aktivan. Nikada nisam imao problema sa dizanjem. Od skoro se vidjam sa jednom curom. U početku mi nije baš išlo kako treba, što zbog našeg nepoznavanja, što zbog malog prostora. Mi vodimo ljubav u mom autu… Ili prebrzo svršim, ili nedovoljno mi nije dovoljno čvrst. Kako je vreme prolazilo bilo je sve lošije.Počelo je da mi stvara psihičke probleme. Bilo mi je teško da se nosim sa tim. Gotovo da nisam imao samopouzdanje. I on je već počela svašta da misli a i nisam mogao u razgovoru sa njom da rešim. Igrom slučaja, prijatelj mi je dao jednu kesicu Kamagra šampona. Uzeo sam je 30 minuta pre nego sto smo se videli. Na moje veliko iznenadjenje desila se fantastična stvar… Imali smo odnos 2 puta po 40 minuta. Sa malom pauzom od 10 minuta. Ponos mi je bio maksimalno čvrst! Da stvar bude jača, trudio sam se da svršim, ali je išlo teško Čini mi se da sam mogao celu noć tako. Ali zbog obaveza i odredjenih okolnosti smo morali da stanemo. I sutra dan ujutro sam osećao strašnu erekciju. Ne mogu vam opisati koliko sam bio srećan i zadovoljan. A čini mi se da je bila i ona. Pošto me neprestano zove od i šalje SMS poruke…. Ona ni ne sluti da sam imao pomoć prijatelja Kamagra gel mi je poljuljanu veru u sebe i od tada mi je uvek pri ruci. Vrlo mi prija da koristim ovaj preparat. Toplo bih savetovao sve muškarce koji imaju iste probleme da ga probaju. Nemanja D. (48 godina) Mladenovac Ima jedna Vesna sa sprata iznad, raspuštenica, prošla je sve od direktora do portira i svuda je bila glavna. Nisam imao problema sa erekcijom I dizanjem, ali sam hteo da probam nešto novo i bar da na čas ja budem direktor, makar u krevetu. Prvo sam čuo od kolega a posle sam na internetu našao na sajtu i poručio preparat. Popio sam ga pola sata pre njenog dolaska na kafu. Kafu nismo popili, a Vesna je dobila lekciju koju nikad neće zaboraviti, a posle svega sam čak i dva puta obradovao ženu iako joj nije bio rodjendan. Direktor me zove svaki dan ali neću da otkrijem tajnu. U firmi me zovu Tata Žika. Bajramovski Rade (26 godina) Užice U zadnja tri meseca sam imao problema sa dostizanjem i održavanjem erekcije za koji nisam imao rešenje, ali na nagovor prijatelja uzeo sam jedno pakovanje sa 7gelova. Uprkos tome što sam bio jako nervozan i uznemiren, pošto sam uzimao prvi put i nisam znao kako će i da li će delovati, Kamagra je radila je čitava 4 sata! Uzeo sam jos tri puta posle toga i svaki put je radila besprekorno. Erekcija je bila fantastična, a moja devojka je rekla da sam bio bolji nego ikada. Hvala Kamagri sto mi je povratila sigurnost! Uzelac Radomir (43 godina) Velika Plana Skoro sam prvi put uzeo Kamagra Oral Jelly. Imam 43 godine i tokom seksa često mi se događa da imam mlaku erekciju. Rezultati su bili neverovatni, imao sam čvrstu erekciju tokom noći i ujutro, a žena mi je bila više nego zadovoljna i zadovljena. Toplo preporučujem svima koji imaju problem ovakve prirode da uzmu preparat. Milica Krajnović (45 godina) Leskovac Moj muž povremeno ima problem sa erektilnom disfunkcijom koja se uglavnom javlja zbog stresa i nervoze. U zajedničkom razgovoru odlucili smo da proba da uzme preparat, pošto smo se informisali o njenom delovanju. Uzeo je jednu kesicu i za otprilike 40 minuta dobio je snažnu erekciju kojia je trajala duže vreme, duže nego što smo mogli i da zamislimo. Ovo je bilo neverovatno iskustvo. Svima bih preporučila ovaj preparat i moj muž će nastaviti da ga koristi na obostrano zadovljstvo i radost. Lalović Dragutin (71 godina) Kragujevac Imam 71 godinu i dalje volim da imam seksulane odnose sa svojom ženom, ali ponekad se osećam uznemiren i nervozan, i u takvim trenutcima se događa da izgubim erekciju. Kamagra Jelly je nedavno ušao u moj život. Žena i ja smo taj dan večerali i popili piće pre nego sto smo otišli u krevet. Uzeo sam jednu kesici i popio i 30 minuta kasnije erekcija je došla, ali samo posle stimulacije i mi smo vodili ljubav. Da se ne hvalim, ali kada smo završili, posle 30 minuta smo ponovo imali odnos. Svima bih toplo preporučio ovaj proizvod zato Što otklanja nesigurnost i sumnju u mogućnosti muškaraca bez obzira na godine. Bogavac Savo (45 godina) Bajina Bašta Već par meseci imam problema sa erektivnom disfunkcijom i koristim preparat od početka pojave problema. Prezadovoljan sam efektom. Zaista neverovatno iskustvo i preporučujem ga svim muškarcima koji imaju problem sa erekcijom. Blagoje Ćirić (65 godina) Lebane Poštovanje. Ja imam 65 godina i veoma sam zadovoljan, kao i supruga naravno učinkom i efektima nakon uzimanja preaparata. Ništa od drugih medikamenata te vrste nisam probao niti imam nameru jer mi bolje nije potrebno. I hteo bih da dodam da nema starosne granice u korišćenju Kamagra Gela kao preparata. Svi mogu da uživaju u blagodetima koje on pruža. Puno pozdrava. Mitar Stojanovski (59 godina) Kragujevac Fantastično iskustvo! Sa 59 godina sam ga prvi put uzeo i verujte mi, opet sam se osećao kao da imam 20 godina. Uzeo sam je i posle pola sata žena i ja smo počeli da se mazimo. Odmah sam dobio veoma čvrstu erekciju i seks sa mojom ženom je ponovo bio odličan. Stvarno sam se osetio kao mladić. Milivoje Husić (49 godina) Bujanovac Imam 49 i u proteklih 5-6 godina, nisam u više u stanju da dovoljno dugo održim erekciju. A da bih zadovoljio svoju maldju ženu od 29 godina. Probao sam nekoliko stvari i izgledalo je da ništa ne pomaže. Razgovarao sam sa drugarom i kazao mi je da probam Kamagra Gel Oral Jelly. Tako sam i uradio, nisam imao šta da izgubim, 1 kesica + čaša vode i vau eto čuda. Mogao sam dok god ne kaže dosta, a to verujte mi ne pamtim kad je rekla. Kad smo odmorili odmah je počelo sa pitanjima kako šta… Kamagra iskustvo jedne naše klijentkinje koja je želela da ostane anonimna Mala Sirena (29 godina) Kovin Podelila bih sa ostalima šta mi je pomoglo u vezi.. mada teško je za poverovati... :) ...pa da čujem neko pametno mišljenje :) Imala sam dugu vezu i sve je bilo dosta ozbiljno do jednog trenutka dok nisam nasla slučajno kod svog dragog neke kesice na kojima piše Kamagra Jelly (kasnije sam saznala da je to takozvani Kamagra Gel) onda ja njega lepo priupitam šta je to a on mi kaže da je to gel sa proteinima za bodi bilding... kupio je navodno na sajtu www.kamagrasrbija.rs i ja tako zamajana jedno veče nadjem na internetu da je to u stvari preparat za potenciju. Ali... ne pričam ja njemu i dalje ništa nego pošto i ja treniram posle jednog treninga tražim mu ja da da i meni :) on me onako cudno pogledao i pruža mi kesicu neki voćni ukus ...ja uzimam kesicu i razmutim u vodi ... popijem ja popije on ...sedimo gledamo sećam se baš ... taman što je počela jurnjava neka mom dragom se odjednom ne gleda više film nego je počeo da me spopada ,mada i meni iskreno udarila neka vrućina po glavi ... poče ovo ono pola sata ,sat ...sat i po ne staje čovek ...ispade na kraju dobro veče a kad sam mu rekla da znam da je Kamagra preparat za potenciju propade čovek u zemlju :) ali je kasnije sve priznao i šta je uradio i šta nije . Na kraju je sve ispalo super jer sada koristimo to malo češće pa nam je i ljubavni život živnuo .... ko bi reko ... I sada kao zaključak da li je normalno koristiti preparate za potenciju u ozbiljnoj vezi ???? Marko Marinković (48 godina) Obrenovac Uzimam Kamagra Gel preparat već dve godine sa manjim prekidima. Za potpuni efekat bilo mi je dovoljno pola kesice. Moje iskustvo govori da je najbolje uzeti 40 minuta pre seksa. Jedno kratko vreme ga uopste nisam uzimao jer uopste nisam imao potrebe za njim. Čim sam osetio da je erekcija počela da slabi, ponovo sam uzeo pola kesice. Kada sam ga prvi put uzeo, moja žena nije mogla da veruje koliko je velik i tvrd. Toliko je bila uzbuđena da je odmah skočila na mene i imali smo fantastičan seks. Kamagra oral gel jeodličan proizvod i savršeno funkcioniše. Jedina mana mu je što mi se ponekad zapuši nosi dobijem crvenilo u licu, ali to je mala stvar koliko nam zadovoljstvo donosi. Luka Obradović Luki (33 godine) Knjaževac - Minićevo Imam 33 godine, u dobrom sam zdravlju i dobroj kondiciji, ali sam u zadnje vreme primetio da mi malo teže ide postizanje erekcije. Imam je, ali to nije ono što sam imao ranije. Nemam devojku, ali izlazim često i vidjam se sa devojkama, ali u zadnje vreme od nelagodnosti da neću moći da dam sve od sebe, nisam se baš pokazao kako sam hteo. Tada sam odlučio da kupim i probam Kamagra Gel. Posle izlaska sa jednom devojkom, otišli smo do mene a ja sam popio jednu kesicu. Samo reči hvale imam za ovaj preparat a i ta devojka je bila više nego zadovoljna i zadovoljena.

Kamagra Bombone 100mg CENOVNIK Kamagra bombone 100mg su generički oblik viagre, veoma uspešan i široko prihvaćen tretman erektilne disfunkcije. Kamagra Bombone proizvedene od strane Ajanta Pharm u kliničkim uslovima prema visokom standardu kvaliteta, kako bi se osigurala sigurnost i efikasnost. Ljudi koji koriste ovaj oblik Kamagre, redovno prijavljuju uspešnost ovog leka potenciju u rešavanje problema impotencije i postaju stalni korisnici. Efektivno delovanje kamagra bombona je 4-6h, ali mnogi korisnici izveštavaju o njihovom znatno dužem delovanju. Kamagra Bombone Sastav Aktivni sastojak kamagre je sildenafil citrat. Ovaj lek deluje tako što širi krvne sudove u telu, posebno u predelu genitalija, omogućavajući jači protok krvi kako bi se omogućila stabilna i duža erekcija. Nijedan oblik kamagre nije afrodizijak, tako da je potrebna seksualna stimulacija da bi se postigla zadovoljavajuća erekcija potrebna za seksualni odnos. Upotreba Kamagra Bombone Ovaj lek se takođe koristi za lečenje plućne arterijske hipertenzije. Sildenafil koji je glavni sastojak svakog Kamagra proizvoda je dostupan u raznim oblicima, kao što su tablete, tablete za žvakanje, šumeće tablete ili oralni gel. Čvrsta erekcija pobedjuje impotenciju Sildenafil je inhibitor enzima fosfodiesteraze, ima sposobnost da kontroliše aktivnost ovog enzima, i samim tim ga zaustavlja i čini vašu erekciju čvrstom i uspravnom. Upotreba ovog leka za potenciju je veoma zastupljena u lečenju slabe erekcije i impotencije. Impotencija i slaba potencija je ono što prati savremeni svet zbog velikog opterećenja na poslu, nervoze, mnogo obaveza i tako dalje nismo u stanju da nam erekcija bude na najvišem nivou pa smo primorani da koristimo neki afrodizijak iliti sredstvo za potenciju da bi smo vratili svoju seksualnu želju i moć, zato vam u narednom tekstu opisujemo dejstvo najpopularnijeg preparata za potenciju. Kamagra Bombone indikacije Kamagra Bombone predstavljaju preparat čija je osnovna namena eliminisanje problema prouzrokovanih erektilnom disfunkcijom. Ovo sredstvo gotovo momentalno počinje da deluje, tako što pojačava seksualnu stimulaciju kod osoba muškog pola i omogućava da potencija i erekcija budu na najvišem nivou tokom celog seksualnog čina. Prevremena ejakulacija Takođe, konzumiranje Kamagra bombona sprečava prevremenu ejakulaciju, tako da se trajanje seksualnog odnosa povećava. Ovaj preparat za potenciju u vidu bombona u stvari predstavlja poboljšanu varijantu Kamagre u gelu, stimulativnog sredstva koje je u rekordnom roku zavladalo najpre svetskim, a potom i našim tržištem. Čemu služe Kamagra bombone Ukoliko je odgovor na oba pitanja pozitivan, onda može biti da patite od čestog problema kod muškaraca i njihovog najvećeg neprijatelja, erektilne disfunkcije. Erektilna disfunkcija je jedan od najtežih seksualnih stanja kod muškaraca, koja dovodi do lošeg seksualnog života. Erektilna disfunkcija Erektilna disfunkcija je uzrokovana raznim fiziološkim i psihološkim faktorima koji ometaju rad muškog polnog organa. Seksualni problemi se često dešavaju ovih dana, ali priznajmo sebi da nijedan muškarac ne voli da otvoreno priča o ovom problemu sa svojim partnerom. Definitivno nije rešenje ni da se držite dalje od seksualnih odnosa, strahujući da nećete postići erekciju i zadovoljiti avog partnera. Ako se suočavate sa problemom postizanja erekcije ili njenog veoma kratkog trajanja, onda je vreme da nešto učinite za sebe. Ne postoji ništa u vezi erektilne disfunkcije čega biste se stideli, jer vi niste jedina osoba koja pati od ovog poremećaja. Kamagra Bombone rešenje za erektilnu difunkciju Prema poslednjem istraživanju, svaka treća osoba pati od nekog oblika erektilne disfunkcije, ali zahvaljujući najnovijoj tehnologiji postoje mnoga rešenja. Kamagra bombone 100mg su jedan vid rešavanja tog problema. Ovaj lek ne samo da je bezbedan, već je i dosta jeftiniji, stoga je savršen izbor mnogih pojedinaca koji žude za seksualnim odnosom, ali nisu bili u stanju da u njemu uživaju. Lek, tablete za jaku erekciju Uz ovaj lek, čak i stari ljudi mogu postiči erekciju. Kamagra bombone su generički oblik viagre. To je lek koji se koristi za lečenje seksualnih poremećaja sa kojima sa suočavaju muškarci širom sveta. Kamagra bombone su savršeno rešenje za ljude koji ne podnose gutanje tableta, tako da su ove bombone za žvakanje odličan izbor. Kamagra željeni efekti Efekat ovog leka je 5-6h, ali mnogi korisnici su izveštavali o znatno dužem njihovom dejstvu. Kamagra bombone za žvakanje su odobrene od svetskih zdravstvenih organizacija kao veoma efikasan način u lečenju erektilne disfunkcije. Ovaj lek je dostupan u praktičnom pakovanju koje sadrži 4 bombone za žvakanje. Način upotrebe i doziranje Jedna bombona sadrži 100mg sildenafila, što je dnevna preporučena doza. Koristite kamagra bombone za žvakanje jedan sat pre očekivanog seksualnog odnosa. Možete ih sažvakati ili progutati, ali nema potrebe za gnječenjem ili razbijanjem tablete na manje komade. Kamagra bombone 100mg dejstvo Pitanje je kako Kamagra bombone pomažu u procesu erekcije. Ova čarobna tableta za žvakanje se sastoji od aktivne komponente poznate kao sildenafil citrat, koja podiže nivo dotoka krvi u muški polni organ, blokiranjem delovanja enzima fosfodiesteraze. Sildenafil pojačava dotok krvi u arterije muškog reproduktivnog sistema, oslobađajući enzime za postizanje čvrste erekcije i njenog dugotrajnog održavanja. Kada se aktivnosti PDE (fosfodiesteraza) zaustave, ciklični GMP oslobođen tokom odnosa proširuju krvne sudove u predelu muških genitalija. Ovo daje prostor za više cirkulacije krvi, u i oko regije penisa, uzrokujući opuštanje arterija te oblasti. Jaka erekcija Na taj način možete postići zdravu erekciju bez ikakvih smetnji. Ceo proces se sastoji od niza događaja koji počinju sa prenosom signala seksa od strane nervnog sistema. Nakon toga se u tkivima muškog polnog organa oslobađa hemijski prenosnik zvani ciklični GMP, koji je uglavnom odgovoran za ukrućivanje penisa. Kamagra deluje samo ako imate seksualnu stimulaciju Da sumiramo, Kamagra bombone za žvakanje koriste sildenafil citrat kako bi povezale aktivnosti PDE, što dovodi do degradacije hemikalija odgovornih za erekciju. Blokada funkcionisanja PDE omogućava čvrstu erekciju do 6 sati. Imajte na umu sa ovaj lek deluje samo ako se korisnik oseća seksualno uzbudjeno i ima nekoga pored sebe. Za efikasan rad leka i za postizanje najboljih rezultata, držite se uputstva za upotrebu. Uputstvo i upotreba Preporučena doza je 100 mg ili jedna Kamagra Bombona, 30-60min pre seksualnog odnosa. Maksimalni broj doza u toku jednog dana je jedna Kamagra Bombona. lako je kod starijih osoba slobodna koncentracija leka u plazmi viša za oko 40 %, od odgovarajuće koncentracije leka kod mladih i zdravih dobrovoljaca (18-65 godina), incidenca neželjenih dejstava leka nije povećana. Konzumiranje Kamagra Bombone su namenjene za oralnu primenu. Bombonu staviti u usta i žvakati dok se ne rastopi. Konzumirati na prazan stomak ili bar 2 sata posle obroka za maksimalne rezultate. Rok trajanja Čuvati na temperaturi do 30 stepeni. Rok trajanja je označen na ambalaži. Kamagra Bombone Cena 1kom = 1000din 3kom = 2700din (900din/pak) 5kom = 4000din (800din/pak) 10kom = 6000din (600din/pak) 50kom = 24000din (480din/pak) Pakovanje sadrži 4 bombone od 100mg Kako poručiti Kamagra Bombone Za porudžbine preko poruke SMS - VIBER - WHATSAPP unesite sledeće obavezne podatke - Ime i Prezime - - Adresu - - Grad ili mesto (selo) - - Tačan poštanski broj - - Vaš broj telefona (Srpski) - - Spisak proizvoda za slanje - 064 000 24 22 Preparati za potenciju koje imamo u prodaji Recenzije iskustva saveti Milan Karić (49 godina) Beograd Nedavno sam počeo da se zabavljam ponovo nakon što sam se razveo pre nekoliko godina. Nisam imao seks dugo vremena, ali nisam očekivao nikakve probleme. Bila sam totalno depresivan kad sam shvatio da ne mogu. Uzeo sam odmah Kamagra Bombone sledeće veče. Bio sam prezadovoljan! Prvi put je bilo sjajno, ali ono što me je još vise iznenadilo je to da sam mogao opet i opet, a on je bio jos čvršći! Koristim je redovno i veliki sam fan ovog sjajnog proizvoda! Nikola Ražnatović (39 godina) Novi Sad Nikada nisam koristio preparate za potenciju do skoro kada mi je prijatelj dao da probam Kamagra Bombone. Imao sam problem sa erekcijom pa.. Morao sam nešto da uradim po tom pitanju. Popio sam tabletu 1 sat pre seksa. Čim smo počeli da se ljubimo on je postao tako tvrd i ostao takav narednih ni sam ne znam koliko sati. Bilo je neverovatno, i mogao sam potpuno da se skoncentrišem na vodjenje ljubavi bez brige o tome da li će moja erekcija ostati u punoj snazi. Dobrivoje Ljubisavljević (45 godina) Sombor U braku sam 19 godina… Znao sam da neću biti nikad kao što sam nekad bio, ali nisam se puno opterećivao, medjutim ipak mi je malo smetalo što ne možemo toliko da uživamo u seksu kao nekad, pa sam sam uzeo Kamagra Bombone da probam. Bili smo tada na odmoru, i siguran sam da smo to veče probudili komšije u sobama. Ali zaista posle dugo godina da doživimo opet fenomenalan seks, sa erekcijom u punoj snazi i zadovoljnom suprugom…. Vredelo je. Ramiz B. (28 godina) Novi Pazar Meni je definitivno bila potrebna mala gurka. Mlad sam ali definitivno imam problem sa erektilnom disfunkcijom, ne stalno ali često i sam sam krenuo sa Kamagra Bombone preparatom. Devojka me je podržala i ovo vam kucam na njen nagovor. Zaista smo zadovoljni, erekcija je jaka, a ja mogu koliko god treba, koristim je često jer je seks postao bruka! Darian Tot (47 godina) Subotica Imam 47 i u proteklih 5-6 godina, nisam u više u stanju da dovoljno dugo održim erekciju. A da bih zadovoljio svoju maldju ženu od 29 godina. Probao sam nekoliko stvari i izgledalo je da ništa ne pomaže. Razgovarao sam sa prijateljem i kazao mi je da probam Kamagra Bombone. Tako sam i uradio, nisam imao šta da izgubim, 1 kesica + čaša vode i vau! Mogao sam dok god ne kaže dosta, a to verujte mi ne pamtim kad je rekla. Kad smo odmorili odmah je počelo sa pitanjima kako šta… Nemanja Gligorijević Gliga (32 godine) Koristio sam Kamagra Bombone preparat tokom proteklih 8 meseci. Prvo sam počeo sam sa koristim ¼ bombone (25mg) ali nisam bio zadovoljan efektom. Posle slabog početnog delovanja za dve nedelje sam udvostručio dozu na pola bombone (50mg). Efekat je bio potpun, čista 10-ka! Sada uzimam 2-3 puta nedeljno po pola bombonice i sada su efekti po mom ličnom sudu najbolji i da naglasim, sa minimalnim nusefektima. Smatram da je najbolje uzeti jednu dozu (pola bombone) 30 minuta pre odnosa na potpuno prazan stomak gde posle toga nemam problema da dobijem i održim erekciju skoro koliko god hoću. Ponekad i preko 4 časa. Imam seks skoro svake večeri. Čini mi se da je moj problem samo u glavi, ne fizičke prirode zato što svako jutro imam erekcije a opet kad dodje do seksualnog odnosa teško ga ostvarim bez pomoći. To je super preparat! Igor Dragomirović (49 godina) Smederevska Palanka Smatram da je najbolje vreme da se uzme oko 40 minuta pre seksa. Toliko mi je pomogla u postizanju erekcije da je nisam koristio narednih 6 meseci. Onda je opet počelo iznova, i krenuo sam pre neko veče opet da je koristim. Moja žena nije mogla da veruje u veličinu i tvrdoću. Toliko je bila u neverici da je odmah naskočila i imali smo sjajno veče. Kamagra Bombone su sjajna stvar. Jedina mana kod mene bar, je glavobolja i to ponekad. Ivan Milosavljević (38 godina) Čačak Moj problem je smanjena erekcija, ili polu erekcija. I dalje imam seksualni nagon, imam volju , ali ne može da bude skroz čvrst… Prvo sam pokušao sa Viagrom, isto svaki put (prazan stomak, bez alkohola) 1. put je radila odlično, 2. Put nije radila uopšte, 3. put je prilično dobro, 4. Put je bilo loše. Nije mi se svideo proizvod uopšte. Prvo jer sam sam, a i svaki put je drugaćije i nemam nikakvu sigurnost i poverenje u to. Kamagra Bombone sam probao ubrzo i uzeo je za probu 4 puta,od toga sva 4 puta radila je savršeno! Briga me za sporedne efekte, vratio sam se u život – bukvalno! Marija Janićijević Mladenovski (48 godina) NIš Moj suprug i ja smo u braku mnogo godina. Uzbuđenje koje smo nekad imali je nestalo iz našeg seksualnog života. Mi smo vodili ljubav samo jednom mesečno, jer je on imao problem sa erekcijom. Na njegov predlog, naručili smo Kamagra Bombone online. Prvo veče je uzeo dozu na prazan stomak. Čekali smo pola sata … ništa. jedan sat … ništa. Onda sam otišla “dole” i .. Vau!!! U sekundi je erekcija bila tu. Otišli ​​smo gore i sledeća dva sata strastveno vodili ljubav. On je oduševljen sa snagom njegove erekcije a tako i ja jer prvi put u poslednjih mnogo godina sam doživela dva orgazma tokom seksa. Kada je došao do vrhunca vrisnuo je i rekao da je doživeo najintenzivniji orgazam u životu. Kasnije smo ponovo i ponovo imali seks do jutra! Ja sam postala najveći obožavatelj Kamagre i ovih divnih bombona. Ova stvar je čudo!!! Pantić Milenko (48 godina) Kraljevo Patio sam od potpune erektilne disfunkcije što je trajalo nekoliko godina. Počeo sam da se vidjam sa ženom koja je nešto mladja od mene. Oboje smo bili zainteresovani za seks ali bez ikakvog uspeha. Počeo sam da koristim Kamagra Gel koji je dovelo do sjajnih rezultata! I dalje patim od erektilne disfunkcije ali kad konzumiram pola bombone moje erekcije su veoma čvrste i čini mi se da se i veličina penisa znatno povećala. Ejakulacije su bile obilne sa velikom silinom! U početku sam uzimao celu bombonu, punu dozu od 100 mg ali se kod mene pokazalo da je bolje uzimati pola doze ili čak i trećinu. Prilikom korišćenja preparata dobijam crvenilo u licu i ponekad glavobolju, ali to su mali problemi naspram toga da imam redovan i sjajan seks posle 10 godina. Mladen Uskoković Zemun (52 godine) Zemun Izlazim i vidjam se sa mnogo mladjom ženom(21). Pre nego što smo krenuli da se vidjamo, čuo sam priče o momcima koji su dosta mladji od mene koji uzimaju preparate za potenciju a da uopšte nemaju potrebe za njima. Momci u svojim 20-im i 30-im su uzmali to da bi maximalno produžili svoje seksualno uživanje, pa sam i sam došao do zaključka da bih i sam trebao nabaviti jedno pakovanje Kamagra Bombona. Zaključak bi bio sledeci,pola kesice od mene pravi super ljubavnika i devojka doživi minimum dva orgazma a sama predigra traje mnogo duže. Ovo je najbolji izum od kada je čovek izmislio točak. Markoni Tebra (27 godina) Beograd Voždovac Stvarno sam preživljavao velike traume pri samoj pomisli da moram da odem u apoteku i da kupim Kamagra Bombone preparat. Tako da sam odlučio da kupim putem veb sajta gde lični kontakt ne postoji a dobijete ga u roku od 24h. A neprijatnosti uopšte nema! Preparat radi jako dobro, već posle 30 minuta dolazi do potpune erekcije kod koje se osećam jako moćno i još da dodam dami treba duže da dodjem do vrhunca što je poprilično dobar osećaj. Dodatni bonus za mene je to da efekat traje do jutra tako da tada imamo još jedan ekstra odnos kada se probudimo Mario Krstić (37 godina) Paraćin KAKVO OLAKŠANJE! Neću vam ponavljati ono što su svi ovde već rekli ali sinoć je bio moj prvi put da koristim Kamagru u Bombonama i bilo mi je super. Drago mi je da sam naišao na ovaj sajt, bio mi je od velike pomoći sa informacijama i u donošenju odluke da kupim ovaj preparat. Čim je stigao, odmah da kažem da je paket bio krajnje diskretno zapakovan i stigao je za manje od 24h, uzeo sam ga i popio, trebalo mu je manje od pola sata da počne da deluje a posle toga sam imao prvo kompletno seksualno iskustvo posle pet godina! Nisam rekao svojoj devojci da sam koristio malu pomoć mog novog prijatelja. Ne znam ni da li ću joj reći. Voleo bih da sam probao mnogo ranije, ali mi je drago što nisam čekao još duže. Bošković Radoslav Rade (43 godine) Pre 9 meseci sam započeo vezu sa devojkom koja je 11 godina mladja od mene. U to vreme sam imao prilično emotivnih problema i na moju veliku žalost shvatio sam da imam problema sa dostizanjem erekcije. Tada sam odlučio da probam Kamagra Bombone koji je na moju veliku radost skroz rešio moj problem sa erekcijom. Moja devojka je bila veoma nežna i strpljiva tokom tog neželjenog iskutva da mi je veoma drago da može potpuno da uživa u seksu, a ne kao do tada samo u oralnom. Shvatio sam da ako unesem dosta vode u sebe smanjuje se crvenilo u licu i začepljenost nosa koji su inače uobičajni blaži neželjeni efekti koji mogu da se pojeve prilikom uzimanja. Postoji mali gubitak osetljivost koji usporava vrhunac, ali se ispostavilo da je to dobra stvar. Radenko Markovski (44 godine) Vranje Ja koristim Kamagra Bombone kada hocu da imam seks celu noć. Normalno vodjenje ljubavi je i dalje u redu, ali ako hocu da pružim višestruke orgazme, jedan za drugim onda uzimam gel. Sa Kamagrom vreme oporavka je veoma kratko, tako da mogu odmah da nastavim da je ponovo seksualno zadovoljavam.. Pun efekat jedne bombone kod mene traje 5-6 sati, a dejstvo se oseti vise od 24 h. Imam 44 godine i nemam nikakvih problema sa erekcijom ali Kamagra mi daje veliku izdržljivost kakvu nisam imao ni kada sam bio u svojim dvadesetim. Nikola Panić (50 godina) Pirot U mojim kasnim 50-im, erekcija je postala krajnje nestabilna tokom seksualnog odnosa. Kako sam sve teže održavao erekciju, nervoza i strah su rasli sve više. U razgovoru sa mojim prijateljma shvatio sam da nisam jedina osoba koja ima ovakve probleme. Od njih sam takodje prvi put čuo za kamagru. Ubrzo posle toga sam je prvi put i koristio. Uzeo sam pola kesice i od tada sam u mogućnosti da imam odličan seks i da mi erekcija bude fantasična! Nusefekti su bili beznačajni, malo crvenila u licu, koje je nestalo za kratko vreme, već posle par uzimanja.. Kada sam uzimao kamagru noću, ujutro se i dalje u velikoj meri osetio efekat – drugim rečima, mogao sam ponovo da uživam. Moja žena je bila zadivljena kako je erekcija bila dugotrajna i čvrsta. Sada opet u potpunosti uživamo u našem seksualnom životu. Miodrag Jakovljević (53 godine) Moja supruga i ja smo već dugo godina u braku i uzbudjenje je davno nestalo iz našeg seksualnog života. Vodjenje ljubavi se svelo na jednom u mesec dana zato što sam teško dolazio do erekcije i još teže mi je bilo da je održim. Na njen predlog, naručili smo jednu kutiju Kamagra Bombone vikend pakovanje da vidimo da li nam može pomoći. Prvo veče sam uzeo jednu bombonu i popio je na prazan stomak. Čekali smo 30 minuta i šta da vam kažem osim VAU! Doživeo sam veoma tvrdu erekciju maltene u sekundi! Osećao sam se kao da imam 20 godina i imali smo sex 3 puta za redom a ona je doživela dva uzastopna orgazma za koje je rekla da su možda najjači orgazmi koje je ikada imala! Bio sam oduševljem snagom erekcije a ujutro smo opet vodili ljubav. Ovaj preparat je čudo! Dragiša Janković (43 god) Moj problem se sastojao u nedostatku fizičke erekcije. I dalje imam potrebu za seksom uprkos mojm godinama, inače imam 65 godina. Ali sve ovo pada u vodu zato što mi je polni organ polu-tvrd, drugim rečima nije dovoljno tvrd da može da udje. Prvo sam pokušao sa Viagrom pod propisanim okolnostima (prazan stomak i bez alkohola) i iskustva su sledeća: Prvi put je radila dobro. Drugi put nije radila uopšte. Treći put dosta lošije nego prvi put. Četvrti put je radila osrednje. Nije mi se svideo takav rad, gde nisam siguran u pouzdanost preparata uopšte i stoga sam pričao sa mojim prijateljima koji su koristili Kamagra Bombone i na osnovi njihovog iskustva sam je naručio putem interneta i mogu vam reći sledeće: potrošio sam svih 4 bombona i uspešnost je bila potpuna, 100%, konačno mogu da uživam bez bojazni da će da me izda čvrstina kada je najpotrebnija. Kosta Nikolić (32 godine) Zrenjanin Imam 32 godine. Svakog dana imam erekciju. Cini mi se da sam seksualno previse aktivan. Nikada nisam imao problema sa dizanjem. Od skoro se vidjam sa jednom curom. U početku mi nije baš išlo kako treba, što zbog našeg nepoznavanja, što zbog malog prostora. Mi vodimo ljubav u mom autu… Ili prebrzo svršim, ili nedovoljno mi nije dovoljno čvrst. Kako je vreme prolazilo bilo je sve lošije.Počelo je da mi stvara psihičke probleme. Bilo mi je teško da se nosim sa tim. Gotovo da nisam imao samopouzdanje. I on je već počela svašta da misli a i nisam mogao u razgovoru sa njom da rešim. Igrom slučaja, prijatelj mi je dao jednu Bombonu Kamagra. Uzeo sam je 30 minuta pre nego sto smo se videli. Na moje veliko iznenadjenje desila se fantastična stvar… Imali smo odnos 2 puta po 40 minuta. Sa malom pauzom od 10 minuta. Ponos mi je bio maksimalno čvrst! Da stvar bude jača, trudio sam se da svršim, ali je išlo teško Čini mi se da sam mogao celu noć tako. Ali zbog obaveza i odredjenih okolnosti smo morali da stanemo. I sutra dan ujutro sam osećao strašnu erekciju. Ne mogu vam opisati koliko sam bio srećan i zadovoljan. A čini mi se da je bila i ona. Pošto me neprestano zove od i šalje SMS poruke…. Ona ni ne sluti da sam imao pomoć prijatelja Kamagra mi je poljuljanu veru u sebe i od tada mi je uvek pri ruci. Vrlo mi prija da koristim ovaj preparat. Toplo bih savetovao sve muškarce koji imaju iste probleme da ga probaju. Nemanja D. (48 godina) Mladenovac Ima jedna Vesna sa sprata iznad, raspuštenica, prošla je sve od direktora do portira i svuda je bila glavna. Nisam imao problema sa erekcijom I dizanjem, ali sam hteo da probam nešto novo i bar da na čas ja budem direktor, makar u krevetu. Prvo sam čuo od kolega a posle sam na internetu našao na sajtu i poručio preparat Kamagra Bombone. Popio sam ga pola sata pre njenog dolaska na kafu. Kafu nismo popili, a Vesna je dobila lekciju koju nikad neće zaboraviti, a posle svega sam čak i dva puta obradovao ženu iako joj nije bio rodjendan. Direktor me zove svaki dan ali neću da otkrijem tajnu. U firmi me zovu Tata Žika. Bajramovski Rade (26 godina) Užice U zadnja tri meseca sam imao problema sa dostizanjem i održavanjem erekcije za koji nisam imao rešenje, ali na nagovor prijatelja uzeo sam jedno pakovanje sa 4 Bombone. Uprkos tome što sam bio jako nervozan i uznemiren, pošto sam uzimao prvi put i nisam znao kako će i da li će delovati, Kamagra je radila je čitava 4 sata! Uzeo sam jos tri puta posle toga i svaki put je radila besprekorno. Erekcija je bila fantastična, a moja devojka je rekla da sam bio bolji nego ikada. Hvala Kamagri sto mi je povratila sigurnost! Uzelac Radomir (43 godina) Velika Plana Skoro sam prvi put uzeo Kamagra Bombone. Imam 43 godine i tokom seksa često mi se događa da imam mlaku erekciju. Rezultati su bili neverovatni, imao sam čvrstu erekciju tokom noći i ujutro, a žena mi je bila više nego zadovoljna i zadovljena. Toplo preporučujem svima koji imaju problem ovakve prirode da uzmu preparat. Milica Krajnović (45 godina) Leskovac Moj muž povremeno ima problem sa erektilnom disfunkcijom koja se uglavnom javlja zbog stresa i nervoze. U zajedničkom razgovoru odlucili smo da proba da uzme preparat, pošto smo se informisali o njenom delovanju. Uzeo je jednu Kamagra Bombonu i za otprilike 40 minuta dobio je snažnu erekciju kojia je trajala duže vreme, duže nego što smo mogli i da zamislimo. Ovo je bilo neverovatno iskustvo. Svima bih preporučila ovaj preparat i moj muž će nastaviti da ga koristi na obostrano zadovljstvo i radost. Lalović Dragutin (71 godina) Kragujevac Imam 71 godinu i dalje volim da imam seksulane odnose sa svojom ženom, ali ponekad se osećam uznemiren i nervozan, i u takvim trenutcima se događa da izgubim erekciju. Kamagra Bombone su nedavno ušle u moj život. Žena i ja smo taj dan večerali i popili piće pre nego sto smo otišli u krevet. Uzeo sam jednu bombonu i popio i 30 minuta kasnije erekcija je došla, ali samo posle stimulacije i mi smo vodili ljubav. Da se ne hvalim, ali kada smo završili, posle 30 minuta smo ponovo imali odnos. Svima bih toplo preporučio ovaj proizvod zato Što otklanja nesigurnost i sumnju u mogućnosti muškaraca bez obzira na godine. Bogavac Savo (45 godina) Bajina Bašta Već par meseci imam problema sa erektivnom disfunkcijom i koristim preparat Kamagra Bombone od početka pojave problema. Prezadovoljan sam efektom. Zaista neverovatno iskustvo i preporučujem ga svim muškarcima koji imaju problem sa erekcijom. Blagoje Ćirić (65 godina) Lebane Poštovanje. Ja imam 65 godina i veoma sam zadovoljan, kao i supruga naravno učinkom i efektima nakon uzimanja preaparata. Ništa od drugih medikamenata te vrste nisam probao niti imam nameru jer mi bolje nije potrebno. I hteo bih da dodam da nema starosne granice u korišćenju Kamagra Bombona kao preparata. Svi mogu da uživaju u blagodetima koje on pruža. Puno pozdrava. Mitar Stojanovski (59 godina) Kragujevac Fantastično iskustvo! Sa 59 godina sam ga prvi put uzeo i verujte mi, opet sam se osećao kao da imam 20 godina. Uzeo sam je i posle pola sata žena i ja smo počeli da se mazimo. Odmah sam dobio veoma čvrstu erekciju i seks sa mojom ženom je ponovo bio odličan. Stvarno sam se osetio kao mladić. Milivoje Husić (49 godina) Bujanovac Imam 49 i u proteklih 5-6 godina, nisam u više u stanju da dovoljno dugo održim erekciju. A da bih zadovoljio svoju maldju ženu od 29 godina. Probao sam nekoliko stvari i izgledalo je da ništa ne pomaže. Razgovarao sam sa drugarom i kazao mi je da probam Kamagra Bombone. Tako sam i uradio, nisam imao šta da izgubim, 1 bombona + čaša vode i vau eto čuda. Mogao sam dok god ne kaže dosta, a to verujte mi ne pamtim kad je rekla. Kad smo odmorili odmah je počelo sa pitanjima kako šta… Mala Sirena (29 godina) Kovin Podelila bih sa ostalima šta mi je pomoglo u vezi.. mada teško je za poverovati... :) ...pa da čujem neko pametno mišljenje :) Imala sam dugu vezu i sve je bilo dosta ozbiljno do jednog trenutka dok nisam nasla slučajno kod svog dragog neke kesice na kojima piše Kamagra Jelly (kasnije sam saznala da je to takozvani Kamagra Gel) onda ja njega lepo priupitam šta je to a on mi kaže da je to gel sa proteinima za bodi bilding... kupio je navodno na sajtu www.kamagrasrbija.rs i ja tako zamajana jedno veče nadjem na internetu da je to u stvari preparat za potenciju. Ali... ne pričam ja njemu i dalje ništa nego pošto i ja treniram posle jednog treninga tražim mu ja da da i meni :) on me onako cudno pogledao i pruža mi kesicu neki voćni ukus ...ja uzimam kesicu i razmutim u vodi ... popijem ja popije on ...sedimo gledamo sećam se baš ... taman što je počela jurnjava neka mom dragom se odjednom ne gleda više film nego je počeo da me spopada ,mada i meni iskreno udarila neka vrućina po glavi ... poče ovo ono pola sata ,sat ...sat i po ne staje čovek ...ispade na kraju dobro veče a kad sam mu rekla da znam da je Kamagra preparat za potenciju propade čovek u zemlju :) ali je kasnije sve priznao i šta je uradio i šta nije . Na kraju je sve ispalo super jer sada koristimo to malo češće pa nam je i ljubavni život živnuo .... ko bi reko ... I sada kao zaključak da li je normalno koristiti preparate za potenciju u ozbiljnoj vezi ???? Marko Marinković (48 godina) ObrenovacUzimam Kamagra Bombone preparat već dve godine sa manjim prekidima. Za potpuni efekat bilo mi je dovoljno pola bombone. Moje iskustvo govori da je najbolje uzeti 40 minuta pre seksa. Jedno kratko vreme ga uopste nisam uzimao jer uopste nisam imao potrebe za njim. Čim sam osetio da je erekcija počela da slabi, ponovo sam uzeo pola bombone. Kada sam ga prvi put uzeo, moja žena nije mogla da veruje koliko je velik i tvrd. Toliko je bila uzbuđena da je odmah skočila na mene i imali smo fantastičan seks. Kamagra Bombone su odličan proizvod i savršeno funkcionišu. Jedina mana mu je što mi se ponekad zapuši nosi dobijem crvenilo u licu, ali to je mala stvar koliko nam zadovoljstvo donosi. Luka Obradović Luki (33 godine) Knjaževac - Minićevo Imam 33 godine, u dobrom sam zdravlju i dobroj kondiciji, ali sam u zadnje vreme primetio da mi malo teže ide postizanje erekcije. Imam je, ali to nije ono što sam imao ranije. Nemam devojku, ali izlazim često i vidjam se sa devojkama, ali u zadnje vreme od nelagodnosti da neću moći da dam sve od sebe, nisam se baš pokazao kako sam hteo. Tada sam odlučio da kupim i probam Kamagra Bombone. Posle izlaska sa jednom devojkom, otišli smo do mene a ja sam popio jednu bombonu. Samo reči hvale imam za ovaj preparat a i ta devojka je bila više nego zadovoljna i zadovoljena. Jelena Miščević (25 godina) - Beograd Moj partner je od mene stariji 15 godina. Dugo smo u vezi, ali poslednjih meseci je počelo da „škripi“. Sex je bio sve ređi, a kada ga i bude, nije me više zadovoljavalo kao nekada. Pretraživajući internet, naišla sam na Kamagra Bombone Beograd i ponudila to rešenje svom partneru. Isprva nije verovao da može pomoći, a onda sam mu objasnila kako Kamagra bombone deluju. Probali smo. Ne da se nismo pokajali, nego nam je sex sada bolji nego pre 10 godina kada smo započeli vezu! Kupujemo ih redovno, i svima ih preporučujemo, jer dobra erekcija znači zadovoljnog muškarca koji svoju voljenu obasipa sa mnogo nežnosti i ljubavi... Dejan Injac (40 godina) - Novi Sad Imam svega 40 godina, i mislio sam da ljudi pre 50. godine nemaju nikakvih problema sa erekcijom. Nažalost, nije tako. Kada prvi put nisam uspeo u krevetu, to je uzdrmalo moje samopouzdanje, a kada sam omašio i drugi put i to uzastopno... - pa, ne mogu da vam opišem razočaranje! Strašno je bilo! Tada sam, tražeći rešenje, naišao na Kamagra bombone Novi Sad. Rekao sam sebi – zašto da ne, lošije ne može da bude, već samo bolje – i probao sam. Bio sam „prav i čvrst“, više od 7 sati, verovali ili ne... Moja partnerka je na kraju, molila za malo odmora! Preporučujem svima Kamagra bombone, jednostavno i efikasno, sa niskom cenom, a „visokim“ rezultatima!

Autor - osoba Pavić, Milorad Naslov Unutrašnja strana vetra ili Roman o Heri i Leandru / Milorad Pavić Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1992 Izdanje 3. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1992 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 98, 115 str. ; 20 cm ISBN 86-07-00665-7 Napomene Drugi deo romana štampan u obrnutom smeru Tiraž 10.000. „Unutrašnja strana vetra“ čita se s obe strane i okreće kao klepsidra, dok u njegovoj sredini, u onoj praznoj strani koju je sam pisac postavio usred knjige, ostaje sve što se ne može dosegnuti ni u postojanju ni u nepostojanju. Tako je Pavić voleo da misli o svom delu koje se takođe čita između. Pavićev roman je priča između dva kontinenta, Evrope i Azije, koji su pokretali njegovu imaginaciju kao što su određivali našu istoriju. „Roman o Heri i Leandru“, o tajni ljubavi i potrazi kroz vreme, o ljubavi između prošlosti i sadašnjosti koja je retko kada srećna a uvek je nužna, oslanja se na stari Musejev epilion i jednu legendu koja spaja ono što se ne može spojiti: dve obale Bosfora, dva pola i roda, dva bića i dve civilizacije, različite vekove i sudbine. Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17–19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik. Život i delo Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977–79 bio je dekan. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković. Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Nagrade i priznanja Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada, kao što su: NIN-ova nagrada za 1985; nagrada „Meša Selimović“ za 1988; nagrada Narodne biblioteke Srbije za 1988; nagrada „Borisav Stanković“ za 1992; srebrna medalja „Feliks Romulijana“ za 1992; Oktobarska nagrada grada Beograda za 1992; „Prosvetina“ nagrada za 1994; nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 1994; „Kočićeva nagrada“ za 1994; „Vukova nagrada“ za 1996; Nagrada „Dušan Vasiljev“ 2000, „Andrićeva nagrada“ 2001. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko-ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beorgadu. U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine. Dela Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma`, naučna studija, Beograd 1979, 572 str. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje) Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str. Adaptacije Pavićevih dela Film i televizija Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981. Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993. Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008. Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009. Strip Treći argument, scenarista Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, „Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995; serijalizovan i u Heavy Metal Magazine, Njujork, 1998-2000. Muzika „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006. „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom. Pavić kao prevodilac A. S. Puškin: Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949) A. S. Puškin: Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952) U Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995) Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995) Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995) Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995) Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995) Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin A. S. Puškin: Selo i druge pesme A. S. Puškin: Drame, poeme, pesme Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme A. S. Puškin: Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor Čarls Simić: „Pile bez glave“ A. S. Puškin: „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak) Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak) Knjige o Paviću Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman `Das Chasarische Wörterbuch`. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...) Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela) Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str. Knjige razgovora M. Pavićem Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1–30 str. MG37 (L)

Detalji predmeta Stanje Polovno Dobro očuvano, tvrd povez, omot, istorija muzike, opere, pregled, priručnik, svetske muzike i opere das grosse handbuch der oper, opera priručnik, tags Pevačke uloge se u operi razvrstavaju po rasponu i boji glasa. Muški glasovi mogu biti (od najvišeg ka najnižem): kontratenor (it. contratenore), tenor (it. tenore), bariton (it. baritono), bas-bariton (it. baritono basso) i bas (it. basso). Ženski glasovi su: sopran (it. soprano), mecosopran (it. mezzo[-]soprano) i alt (it. alto), koji se nekada nazivao i kontralt (it. contralto). Svaki od ovih glasova ima i podvrste (na primer, kod soprana to su lirski sopran, dramski sopran, koloraturni sopran, spinto sopran, i kao posebna vrsta, vagnerijanski sopran). Za detaljniji pregled fahova vidi Glasovni fahovi. Napomena - većina muzičkih primera iz opera je navedeno prema Opera kalauz - Kertész Iván – Fiesta-Saxsum 1997. Savremeni, nedavni, i modernistički trendovi Opera je oblik pozorišta u kojem se drama prenosi u celini ili uglavnom kroz muziku i pevanje.[1] Opera se pojavila u Italiji oko 1600-e godine i uglavnom je povezana sa zapadnom klasičnom muzičkom tradicijom. Opera koristi mnoge od elemenata govornog pozorišta kao što su scenografija, kostimi i gluma. Međutim, uopšteno gledajući opera se razlikuje od drugih oblika dramatizacije po važnosti pesme i konvencija pevačke tehnike. Uz pevača su u pratnji muzički ansambl u rasponu od malog instrumentalnog ansambla do punog simfonijskog orkestra. Opera može imati ples, a ovo je posebno istinito kod francuske opere za veliki deo njene istorije.[2] Opera Garnije u Parizu, jedna je od najpoznatijih operskih kuća u svetu. Boljšoj teatar Teatar ala Skala u Milanu je jedna od najpoznatijih opera na svetu. Zgrada Sidnejske opere je jedna od najprepoznatljivijih operskih zgrada na svetu. Tradicionalna opera ima tri vrste pevanja: recitativ,[3] deklamaciju i ariju, tj. otpevanu solo deonicu. Kratka pevna deonica naziva se i arioso. Sve vrste pevanja prate muzički instrumenti. Pevači i njihove uloge razvrstavaju se prema rasponu glasa. Muški glasovu mogu biti bas, bas-bariton, bariton, tenor i kontratenor. Ženski glasovi mogu biti alt, mecosopran i sopran. Svaka od tih vrsta ima podvrste. (Na primer, podvrste soprana: lirski sopran, koloraturni sopran, spinto sopran, dramski sopran.) Te podvrste pomažu da pevač dobije uloge koje najbolje odgovaraju boji i kvalitetu njegovog glasa. O relativnom značaju reči i muzike u operi se raspravlja još od 17. veka. Vizuelne umetnosti kao što je slikarstvo koriste se kako bi stvorio scenski spektakl, koji se smatra važnim delom izvođenja. Osim toga, u operi se često koristi ples. Zbog svega toga je slavni operski kompozitor Rihard Vagner dodelio operi znamenitu titulu Gesamtkunstwerk, što bi se moglo prevesti kao „zbirno umetničko delo“. Sadržaj Pozadina opere Uredi Istovremeno postoje umetnički oblici iz drugih delova sveta, a mnogi od njih su drevnog porekla, i takođe se ponekad nazivaju opere. Obično idu uz pridev koji označava regije (na primer, kineska opera). Ove nezavisne tradicije nisu proizvod zapadne opere, ali su veoma različit oblik muzičkog pozorišta. Opera isto tako nije jedini oblik zapadnog muzičkog pozorišta u antičkom svetu. U grčkoj drami se koristi pevanje i instrumentalna pratnja, a u modernim vremenima, pojavljuju se drugi muzički oblici.[2] Operska terminologija Uredi Reči u operi su poznate kao libreto (doslovno „mala knjiga“). Neki kompozitori, posebno Rihard Vagner, napisali su svoja libreta, drugi su radili u tesnoj saradnji sa svojim libretistima, npr. Mocart s Lorencom da Ponteom. Tradicionalna opera se sastoji od dva načina pevanja: recitativa, prelaza tokom razvijanja radnje u operi, često pevani u nemelodijskom stilu karakterističnim za operu, i arija u kojoj likovi izražavaju svoje emocije u višeslojnom melodijskom stilu. Dueti, trija i druge vrste ansambla se često javljaju, a refreni se koriste za komentar na akciju. U nekim oblicima opere, kao što su singspiel, komična opera, operete, i poluopera, u recitativima je uglavnom zamenjen govornim dijalogom. Melodični ili polumelodijski odlomci se javljaju usred ili umesto recitacije, a takođe se nazivaju „arioso“. Tokom baroknog i klasičnog razdoblja recitativi se mogu pojaviti u dva osnovna oblika: secco (suvi) recitativ, u pratnji samo „kontinua“, koja je često bila ne više od čembala ili „accompagnato“ (takođe poznat kao stromentato) u kojem orkestar pruža pratnju. Od 19. veka muzička pratnja accompagnato se mnogo više koristi, a orkestar ima mnogo veću ulogu. Rihard Vagner je izvršio revoluciju u operi ukidanjem gotovo svih razlika između arija i recitacije u potrazi za onim što je on nazvao „beskrajne melodije“. Kasniji kompozitori slede Vagnerov primer, iako su neki poput Stravinskog u svom The Rake's Progress nadjačali silazni trend.[2][4] Istorija Uredi Nastanak opere Uredi Klaudio Monteverdi, kompozitor opere „Orfej“ Reč opera je skraćeni oblik italijanskog izraza opera in musica (muzičko delo), čime se želi opisati opera kao zbir muzičkih dela: solo pevanja, horskog pevanja, kao i igre u jednom delu.[5] Prvo delo koje se smatra operom u današnjem smislu je opera Dafne (Daphne) italijanskog kompozitora Jakopa Perija iz 1597. godine, a tekst za tu operu je obnovio Otavio Rinučini. Napisana je za elitni krug firentinskih humanističkih umetnika koji su se okupljali u prostorijama "Camerata". Namera je bila da se operom Dafne oživi klasična grčka tragedija, kao deo celokupnog buđenja antičkih vrednosti u periodu renesanse. Sledeća Perijeva opera Euridika (Euridice) iz 1600. godine je najstarija sačuvana operska partitura. Izgovoren ili deklamiran dijalog uz svirku orkestra, što se u operi zove rečitativ, jeste temeljna osobina melodrame u njenom izvornom smislu. Najpoznatiji primer takve muzike je Mendelsonova muzika za San letnje noći. Nevidljivi orkestar koji je u melodrami 19. veka naglašavao dramsku radnju danas se može prepoznati u filmskoj muzici. Filmski spektakli s ozbiljnom muzikom direktno nasleđuju tradiciju melodrame, a njihovi specijalni efekti mogu se smatrati naslednicima i konkurentima oblika velike opere. Među ranim elementima iz 16. veka, koji se još nisu složili u prepoznatljivu operu, treba spomenuti dvorsku paradu zvanu maska. Novi elementi maske mogu se videti u drami Oluja Vilijama Šekspira (oko 1611. godine). Muzičko-dramski elementi mogu se videti i u madrigalima iz 16. veka, koji su se ulančavali kako bi se postigla dramska radnja. Ako se osvrnemo na još starija razdoblja, videćemo da se muzika koristila već u srednjovekovnim misterijaima. Sačuvalo se jedno muzičko delo koje je starije od Dafne, Filoteja, koje je na verski tekst komponovao sveštenik po imenu Silberman. Osim toga, muzika Hildegarde iz Bingena izvodila se na sceni u dramskom obliku. Barokna opera Uredi Georg Fridrih Hendl. Njegova najpoznatija opera je "Julije Cezar“ Opera se ubrzo proširila izvan okvira dvorske publike. Oko 1637. godine u Veneciji se pojavila ideja „operne sezone“ (unutar karnevala), gde su se opere izvodile javno uz naplatu ulaznica. Istaknuti operni kompozitori 17. veka su Frančesko Kavali i Klaudio Monteverdi, čiji je Orfej (1607) najstarija opera koja se još uvek izvodi. Monteverdijevo kasnije delo Odisejev povratak (1640) takođe se smatra vrlo važnom ranom operom. U Veneciji se razvija vokalna deonica arije. Dalje se opera proširila na Rim, gde je scenografija i kostimografija postala uverljivija, s obzirom se na to ranije nije preterano obaziralo. Dolazak opere u Napulj je dovelo do nastanka numera kao posebnih muzičkih celina u operi. Te rane barokne opere mešale su komediju s elementima tragike, što je smetalo profinjenijim duhovima, pa je tako pokrenuta prva u velikom nizu opernih reforma. Vođa reforme je bio pesnik Pjetro Metastasio, čija libreta su uvela oblik opera seria ("ozbiljna opera"), pun moraliziranja. Komedija je u baroknoj operi dobila svoju granu: opera bufa ("smešna opera"), koja se razvijala zasebno, a delimično se zasnivala na tradiciji Komedije del arte. Volfgang Amadeus Mocart. Najpoznatiji je po operama „Don Đovani“ i „Čarobna frula“. Italijanska je opera postavila standarde za barok. Italijanska libreta bila su standard, čak i za Nemca Hendla, koji je pisao za Engleze, ili Mocarta, koji je pisao u Beču krajem 18. veka. Belkanto Uredi Pod bel kantom (ita., bel canto, lepo pevanje) podrazumevamo razvijeno, virtuozno pevanje koje je imalo ulogu da istakne sposobnosti i lepote ljudskog glasa i da izjednači jačinu glasa u svim registrima. Belkanto nastaje u Italiji i nakon nekog vremena je, zbog date slobode improvizovanja koju su imali pevači, deonica arije postala i previše razvijena i slobodna. Tada dolazi do nastanka velikog jaza između arije i rečitativa koji kasnije Francuzi "dovode u red" time što smanjuju virtuoznost arije a značajno rade na kvalitetu rečitativa. Francuska opera Uredi Đuzepe Verdi. Poznat je po operi "Aida“ Nasuprot operama uvezenim iz Italije, razvila se zasebna francuska tradicija, gde se pevalo na francuskom. Zasnovao ju je jedan Italijan, Žan-Batist Lili, koji je osnovao francusku muzičku akademiju i vladao francuskom operom od 1672. godine nadalje. Lilijeve uvertire, tečni i uredni recitativi, plesna intermeca, divertismani i orkestralni pasaži između scena postavili su shemu koju je promenio tek Gluk gotovo sto godina kasnije. Tekst je bio jednako važan kao i muzika: komplikovane alegorije služile su za laskanje kralju, a završetak je gotovo uvek bio srećan. Opera je u Francuskoj zatim uključila i baletne delove, kao i razrađenu scensku mašineriju. Žan-Batist Lili je poznat po operi "Persej“ Francuska barokna opera, koju je razradio Ramo, dobila je jednostavniji oblik zbog reforme koju je sproveo Kristof Vilibald Gluk (Alkestida i Orfej) krajem 1760. ih godina. Francuska je opera bila pod uticajem škole bel kanto, koju su zastupali Rosini i drugi Italijani.[6][7][8][9] Opera bufa i opera comique

Ponuda smeštajnih jedinica Dolazak Odlazak Osoba Traži Soba br.6 (2 osobe) 1 NOĆENJE, BEZ OBROKA 3.500 RSD Rezervišite Apartman br.13 (2 osobe) 1 NOĆENJE, BEZ OBROKA 6.000 RSD Rezervišite Studio br.20 (2 osobe) 1 NOĆENJE, BEZ OBROKA 4.000 RSD Rezervišite Apartman br.18 (2 osobe) 1 NOĆENJE, BEZ OBROKA 4.500 RSD Rezervišite Soba br.6 (2 osobe) 1 NOĆENJE, BEZ OBROKA 3.500 RSD Rezervišite Apartman br.13 (2 osobe) 1 NOĆENJE, BEZ OBROKA 6.000 RSD Rezervišite Studio br.20 (2 osobe) 1 NOĆENJE, BEZ OBROKA 4.000 RSD Rezervišite Apartman br.18 (2 osobe) 1 NOĆENJE, BEZ OBROKA 4.500 RSD Rezervišite Smeštajne jedinice Apartman br.18 Tip: Apartman Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 3 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: 1 x Fotelja Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider, Aparat za kafu • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu • Ostalo: Balkon, Klima uredjaj Studio br.20 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider, Aparat za kafu • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište • Ostalo: Klima uredjaj Studio br.15 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 2 x Francuski krevet (140 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na planinu • Ostalo: Terasa, Klima uredjaj Studio br.17 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider, Aparat za kafu • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište • Ostalo: Klima uredjaj Apartman br.16 Tip: Apartman Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider, Aparat za kafu • Kupatilo: Peškiri • Spavaća soba: Posteljina • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad • Ostalo: Terasa, Klima uredjaj Soba br.9 Tip: Soba sa kupatilom Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet (140 cm) Sadržaj: • Kupatilo: Peškiri • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Soba br.14 Tip: Soba sa kupatilom Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet (140 cm) Sadržaj: • Kupatilo: Peškiri • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet Apartman br.8 Tip: Apartman Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet (140 cm) Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu • Ostalo: Terasa Apartman br.1 Tip: Apartman Sprat: Visoko prizemlje Maksimalno gostiju: 3 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: 1 x Standarni krevet (80-90 cm) Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu • Ostalo: Terasa Soba br.11 Tip: Soba sa kupatilom Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 2 x Francuski krevet (140 cm) Sadržaj: • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište Apartman br.13 Tip: Apartman Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 8 osoba Spavaća soba 1: 1 x Francuski krevet (140 cm), 1 x Standarni krevet (80-90 cm) Spavaća soba 2: 3 x Standarni krevet (80-90 cm) Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Kupatilo: Bide, Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad • Ostalo: Terasa, Tepih Soba br.4 Tip: Soba sa kupatilom Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet (140 cm) Sadržaj: • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu • Ostalo: Terasa Apartman br.2 Tip: Apartman Sprat: Visoko prizemlje Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište • Ostalo: Terasa Soba br.6 Tip: Soba sa kupatilom Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet (140 cm) Sadržaj: • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište Apartman 3 Tip: Apartman Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 1 osoba Spavaća soba: Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Spavaća soba: Posteljina • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad • Ostalo: Terasa, Balkon SOBA BR 5 Tip: Soba sa kupatilom Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kupatilo: Peškiri • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman APARTMAN BR.7 Tip: Apartman Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Kvadratura: 25 m² (269 ft²) Spavaća soba: Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište Apartman br.18 Tip: Apartman Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 3 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: 1 x Fotelja Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider, Aparat za kafu • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu • Ostalo: Balkon, Klima uredjaj Studio br.20 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider, Aparat za kafu • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište • Ostalo: Klima uredjaj Studio br.15 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 2 x Francuski krevet (140 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad, Pogled na planinu • Ostalo: Terasa, Klima uredjaj Studio br.17 Tip: Studio Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider, Aparat za kafu • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište • Ostalo: Klima uredjaj Apartman br.16 Tip: Apartman Sprat: 3. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider, Aparat za kafu • Kupatilo: Peškiri • Spavaća soba: Posteljina • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad • Ostalo: Terasa, Klima uredjaj Soba br.9 Tip: Soba sa kupatilom Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet (140 cm) Sadržaj: • Kupatilo: Peškiri • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na ulicu • Ostalo: Terasa Soba br.14 Tip: Soba sa kupatilom Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet (140 cm) Sadržaj: • Kupatilo: Peškiri • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet Apartman br.8 Tip: Apartman Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet (140 cm) Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu • Ostalo: Terasa Apartman br.1 Tip: Apartman Sprat: Visoko prizemlje Maksimalno gostiju: 3 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: 1 x Standarni krevet (80-90 cm) Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu • Ostalo: Terasa Soba br.11 Tip: Soba sa kupatilom Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 2 x Francuski krevet (140 cm) Sadržaj: • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište Apartman br.13 Tip: Apartman Sprat: 2. sprat Maksimalno gostiju: 8 osoba Spavaća soba 1: 1 x Francuski krevet (140 cm), 1 x Standarni krevet (80-90 cm) Spavaća soba 2: 3 x Standarni krevet (80-90 cm) Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Kupatilo: Bide, Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad • Ostalo: Terasa, Tepih Soba br.4 Tip: Soba sa kupatilom Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet (140 cm) Sadržaj: • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na baštu • Ostalo: Terasa Apartman br.2 Tip: Apartman Sprat: Visoko prizemlje Maksimalno gostiju: 4 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: 1 x Trosed Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište • Ostalo: Terasa Soba br.6 Tip: Soba sa kupatilom Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet (140 cm) Sadržaj: • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište Apartman 3 Tip: Apartman Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 1 osoba Spavaća soba: Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Spavaća soba: Posteljina • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište, Pogled na grad • Ostalo: Terasa, Balkon SOBA BR 5 Tip: Soba sa kupatilom Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Spavaća soba: 1 x Francuski krevet, 1-2 osobe (160x200 cm) Dnevna soba: Sadržaj: • Kupatilo: Peškiri • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman APARTMAN BR.7 Tip: Apartman Sprat: 1. sprat Maksimalno gostiju: 2 osobe Kvadratura: 25 m² (269 ft²) Spavaća soba: Dnevna soba: Sadržaj: • Kuhinja: Kuhinjski pribor, Čaše i tanjiri, Rešo, Ketler za vodu sa kafom i čajem u sobi, Frižider • Kupatilo: Peškiri, Tuš kabina • Spavaća soba: Posteljina, Garderobni orman • Dnevna soba: Ravan TV, Internet • Pogledi: Pogled na dvorište Kalendar raspoloživosti DOSTUPNO ZAUZETO PROŠLO VREME Kalendar raspoloživosti DOSTUPNO ZAUZETO PROŠLO VREME Opis Adresa:Trg oslobodjenja 3, Trg oslobodjenja 3, 18230 Sokobanja Prevoz od i do aerodroma:Ne Prevoz od i do autobuske ili železničke stanice:Ne Vreme kad gosti treba da se prijave:10:00 - 18:00 Vreme kad gosti treba da se odjave:08:00 - 10:00 Depozit za pričinjenu štetu:Ne Popusti za decu: Pansionske usluge: Bez obroka • Stanodavac zahteva da imate registrovan broj telefona U strogom centru Sokobanje, na idealnom mestu, od samo jednog minuta šetnje od centralnog mermernog šetališta, nalazi se smeštaj "DM" Sokobanja. Smeštaj DM sadrži osam apartmana sa kuhinjama, trpezarijama, kupatilima, dnevnim boravcima, terasama i sedam soba sa kupatilima. U svakom od ovih smeštaja nalaze se tv prijemnici sa kablovskom televizijom i internet mrežom. Za goste smeštaja DM, obezbedjeno je parking mesto za sopstvena vozila. Biće nam drago da i Vi budete naš gost u moru naših dugogodišnjih zadovoljnih gostiju i pridružite se nezaboravnim trenucima provedenim u našoj predivnoj Sokobanji. U sklopu smeštaja DM, nalazi se DM menjačnica koja će Vam pružiti sve potrebne usluge u tom domenu. Adresa:Trg oslobodjenja 3, Trg oslobodjenja 3, 18230 Sokobanja Prevoz od i do aerodroma:Ne Prevoz od i do autobuske ili železničke stanice:Ne Vreme kad gosti treba da se prijave:10:00 - 18:00 Vreme kad gosti treba da se odjave:08:00 - 10:00 Depozit za pričinjenu štetu:Ne Popusti za decu: Pansionske usluge: Bez obroka • Stanodavac zahteva da imate registrovan broj telefona U strogom centru Sokobanje, na idealnom mestu, od samo jednog minuta šetnje od centralnog mermernog šetališta, nalazi se smeštaj "DM" Sokobanja. Smeštaj DM sadrži osam apartmana sa kuhinjama, trpezarijama, kupatilima, dnevnim boravcima, terasama i sedam soba sa kupatilima. U svakom od ovih smeštaja nalaze se tv prijemnici sa kablovskom televizijom i internet mrežom. Za goste smeštaja DM, obezbedjeno je parking mesto za sopstvena vozila. Biće nam drago da i Vi budete naš gost u moru naših dugogodišnjih zadovoljnih gostiju i pridružite se nezaboravnim trenucima provedenim u našoj predivnoj Sokobanji. U sklopu smeštaja DM, nalazi se DM menjačnica koja će Vam pružiti sve potrebne usluge u tom domenu. Sadržaj Dozvoljeno pušenje u objektu Primate decu Omogućen boravak osobama sa invaliditetom Prostorije objekta imaju besplatni WiFi Objekat je klimatizovan Postoji parking u objektu Kućni ljubimci dozvoljeni U blizini Šoping i ishrana Restoran Kafana Zelengora (300m) Kafe bar Garden bar (250m) Supermarket Idea (50m) Prodavnica Yoko (20m) Pijaca Pijaca (200m) Zanimljive lokacije Planina Ozren (5km) Rtanj (26km) Jezero Bovansko jezero (10km) Reka Moravica (1km) Plaža Župan plaza (1km) Park Gradski park (50m) Aktivnosti Bazen Soko terme (200m) Akvapark Podina (1200m) Teniski teren Hotel Zdravljak (100m) Košarkaški teren Gradski teren (100m) Teren za mali fudbal Gradski teren (100m) Šoping i ishrana Restoran Kafana Zelengora (300m) Kafe bar Garden bar (250m) Supermarket Idea (50m) Prodavnica Yoko (20m) Pijaca Pijaca (200m) Zanimljive lokacije Planina Ozren (5km) Rtanj (26km) Jezero Bovansko jezero (10km) Reka Moravica (1km) Plaža Župan plaza (1km) Park Gradski park (50m) Aktivnosti Bazen Soko terme (200m) Akvapark Podina (1200m) Teniski teren Hotel Zdravljak (100m) Košarkaški teren Gradski teren (100m) Teren za mali fudbal Gradski teren (100m) Recenzije 8.7 / 10 Usluga 8.3/10 Čistoća 8.0/10 Kvalitet spavanja 8.5/10 Lokacija 9.5/10 Sobe 8.6/10 Ljubaznost osoblja 9.5/10 Ivan Zoraja, Četvrtak, 10 Avgust 2023, Studio br.15 10.0 / 10 Spasijka Jovanova, Ponedeljak, 5 Jun 2023, Soba br.14, Soba br.11 6.3 / 10 Bojana Đuretić, Ponedeljak, 1 Maj 2023, Apartman br.16 9.7 / 10 Andjela Zlatkovic, Nedelja, 5 Februar 2023, Apartman br.18 9.0 / 10 Srđan, Sreda, 18 Avgust 2021, Studio br.15 Ovakve ocene zato što mi je nakon rezervacije i uplate rezervacije objekat otkazao smeštaj iz razloga što je isti izdat za traženi period da bi me nakon dva dana, kada sam već rezervisao drugi smeštaj, obavestio da ipak nije zauzeto. Novac su mi vratili u roku od dva dana tako da tu nije bilo problema. Budući da tamo nismo boravili drugih podataka nemam. 7.7 / 10 Radoš Mihajlović, Ponedeljak, 16 Avgust 2021, Studio br.20 9.8 / 10 Nikola, Nedelja, 1 Avgust 2021, Studio br.17 Odlican smestaj, uredan i sredjen. U strogom centru. 10.0 / 10 Srdjan Gitaric, Utorak, 25 Avgust 2020, Soba br.14, Soba br.4 7.3 / 10 8.7 / 10 Usluga 8.3/10 Čistoća 8.0/10 Kvalitet spavanja 8.5/10 Lokacija 9.5/10 Sobe 8.6/10 Ljubaznost osoblja 9.5/10 Ivan Zoraja, Četvrtak, 10 Avgust 2023, Studio br.15 10.0 / 10 Spasijka Jovanova, Ponedeljak, 5 Jun 2023, Soba br.14, Soba br.11 6.3 / 10 Bojana Đuretić, Ponedeljak, 1 Maj 2023, Apartman br.16 9.7 / 10 Andjela Zlatkovic, Nedelja, 5 Februar 2023, Apartman br.18 9.0 / 10 Srđan, Sreda, 18 Avgust 2021, Studio br.15 Ovakve ocene zato što mi je nakon rezervacije i uplate rezervacije objekat otkazao smeštaj iz razloga što je isti izdat za traženi period da bi me nakon dva dana, kada sam već rezervisao drugi smeštaj, obavestio da ipak nije zauzeto. Novac su mi vratili u roku od dva dana tako da tu nije bilo problema. Budući da tamo nismo boravili drugih podataka nemam. 7.7 / 10 Radoš Mihajlović, Ponedeljak, 16 Avgust 2021, Studio br.20 9.8 / 10 Nikola, Nedelja, 1 Avgust 2021, Studio br.17 Odlican smestaj, uredan i sredjen. U strogom centru. 10.0 / 10 Srdjan Gitaric, Utorak, 25 Avgust 2020, Soba br.14, Soba br.4 7.3 / 10 DM Sokobanja Sokobanja U strogom centru Sokobanje, na idealnom mestu, od samo jednog minuta šetnje od centralnog mermernog šetališta, nalazi se smeštaj "DM" Sokobanja. Smeštaj DM sadrži osam apartmana sa kuhinjama,... 1 noćenje od 3.000 RSD 8 Recenzija Trebate pomoć? Bićemo više nego srećni da Vam pomognemo! Naš tim će Vam odgovoriti na pozive svakog radnog dana od 9 do 17č i subotom od 9 to 14č. +381-69-70-70-18 [email protected] Studio Nikola 1 noćenje od 3.850 RSD Čivijaška Kuća 1 noćenje od 4.565 RSD Apartman La Familija 1 noćenje od 4.400 RSD Zašto rezervisati kod nas? Više hiljada smeštajnih objekata Povoljni uslovi i cene Odlična podrška Sigurne rezervacije

Sergej Jesenjin PesmeMeki povezIzdavač Izdavačko preduzeće RadEdicija Reč i misaoСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.Познате песмеБреза (1913)Јесен (1914)Песма о керуши (1915)Мангуп (1919)Исповест мангупа (1920)Ја сам последњи песник села (1920)Молитва за умрле (1920)Не жалим, не зовем, не плачем (1921)Пугачов (1921)Писмо мајци (1924)Кафанска Москва (1924)Ко сам, шта сам? (1925)Ана Сњегина (1925)Снежно поље (1925)Црни човек (1925)Качаловљевом псу (1925)До виђења, друже, до виђења (1925)Ти ме не волиш (1925)ПубликацијеЗа живота1916:С. А. Јесењин, Радуница. — Петроград: Издавач М. В. Аверјанов1918:С. А. Јесењин, Исус-младенац. — ПетроградС. А. Јесењин, Плаветнило. — МоскваС. А. Јесењин, Радуница. — друго издање — МоскваС. А. Јесењин, Сеоски часослов. — МоскваС. А. Јесењин, Преображење. — Москва1920:С. А. Јесењин, Плаветнило. — друго издање — МоскваС. А. Јесењин, Кључеви Марије. — МоскваС. А. Јесењин, Русејањ. - Москва: АљционаС. А. Јесењин, Трерјадница. - Москва: ЗлакС. А. Јесењин, Триптих. Поеме. — Берлин: СкифыС. А. Јесењин, Россия и Инония. — Берлин: Скифы1921:С. А. Јесењин, Исповест хулигана. — МоскваС. А. Јесењин, Ражани коњи. - Москва: АљционаС. А. Јесењин, Преображење. — друго издање — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Трерјадница. — друго издање — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Радуница. — 3-е изд. — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Пугачов. — Москва: Имажинисти1922:С. А. Јесењин, Аутобиографија // Савремено обозрение: Часопис новог типа (Књижевност — уметност — живот). — Петроград: Издавач «Ars». (Прва публикација аутобиографије Сергеја Јесењина у Русији за живота).С. А. Јесењин, Пугачов. — друго издање — Петроград: ЕљзевирС. А. Јесењин, Пугачов. — треће издање — Берлин: Руско универзално издаваштвоС. А. Јесењин, Изабрана дела. — Москва: ГосиздатС. А. Јесењин, Сабране песме и поеме. - Москва — Том 1. — БерлинS. Esenin, Confession d’un voyou. — Paris (превод на француски: Франц Еленс и Марија Милославска)1923:С. А. Јесењин, Песме кавгаџије. — Берлин: Издавач И. Т. Благов.Године 1924,С. А. Јесењин, Кафанска Москва. — Л., 1924. — 44 с.С. А. Јесењин, Песме (1920—24). — Москва: КругС. А. Јесењин, Русија совјетска. — Баку: Бакински радник1925:С. А. Јесењин, Земља совјетска. — Тифлис: Совјетски КавказС. А. Јесењин, Песма о великом походу. — Москва: ГосиздатС. А. Јесењин, О Русији и револуцији. — Москва: Современная РоссияС. А. Јесењин, Брезин циц. — Москва: Госиздат, 1925. — 100 с.С. А. Јесењин, Изабране песме. — Москва: Огонек, 1925. — 44 с.С. А. Јесењин, Персидски мотиви. — Москва: Современная РоссияМеђународнеС. А. Јесењин, Ана Сњегина. Поема / Издање на 12 језика (руски, енглески, српски, бугарски, мађарски, италијански, немачки, румунски, словеначки, словачки, хрватски, чешки). — Москва: Центар књиге ВГБИЛ, М. И. Рудомино, 2010Други о песникуН. Виноградска, Како је живео Јесењин. — Л.: Огонек, 1926. — 36 с.Н. Бухарин, Зле забелешке. — Москва, ГИЗ, 1927. — 20 с.А. Маријенхоф, Роман без лажи. - Л.: 1928.В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 1. (1895—1920). — Москва: Сов. Россия, 1969.В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 2. (1921—1925). — Москва: Сов. Россия, 1970.Јесењин и савременост. Зборник. — Москва: Современник, 1975. — 406 с.П. Епифанов Двобој при месечевој светлости. Још једном о духовном свету поезије Сергеја Јесењина // Крила голубова : Алманах. — 2007. — № 1. — С. 50—79.О. Лекманов, М. Свердлов, Сергеј Јесењин: Биографија. — Москва: Астрељ, Corpus. 2011. ISBN 978-5-271-34953-9.А. М. Марченко, Јесењин: Пут и беспуће. — Москва: Астрељ, 2012.Сергеј Александрович Јесењин / Саставио С. Куњајев. Москва: Русскiй Мiръ, Жизнь и мысль, — 736 с., ил. — (Русскiй Мiръ в лицах)12/7

Sergej Jesenjin PesmeMeki povezIzdavač Izdavačko preduzeće RadEdicija Reč i misaoСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.Познате песмеБреза (1913)Јесен (1914)Песма о керуши (1915)Мангуп (1919)Исповест мангупа (1920)Ја сам последњи песник села (1920)Молитва за умрле (1920)Не жалим, не зовем, не плачем (1921)Пугачов (1921)Писмо мајци (1924)Кафанска Москва (1924)Ко сам, шта сам? (1925)Ана Сњегина (1925)Снежно поље (1925)Црни човек (1925)Качаловљевом псу (1925)До виђења, друже, до виђења (1925)Ти ме не волиш (1925)ПубликацијеЗа живота1916:С. А. Јесењин, Радуница. — Петроград: Издавач М. В. Аверјанов1918:С. А. Јесењин, Исус-младенац. — ПетроградС. А. Јесењин, Плаветнило. — МоскваС. А. Јесењин, Радуница. — друго издање — МоскваС. А. Јесењин, Сеоски часослов. — МоскваС. А. Јесењин, Преображење. — Москва1920:С. А. Јесењин, Плаветнило. — друго издање — МоскваС. А. Јесењин, Кључеви Марије. — МоскваС. А. Јесењин, Русејањ. - Москва: АљционаС. А. Јесењин, Трерјадница. - Москва: ЗлакС. А. Јесењин, Триптих. Поеме. — Берлин: СкифыС. А. Јесењин, Россия и Инония. — Берлин: Скифы1921:С. А. Јесењин, Исповест хулигана. — МоскваС. А. Јесењин, Ражани коњи. - Москва: АљционаС. А. Јесењин, Преображење. — друго издање — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Трерјадница. — друго издање — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Радуница. — 3-е изд. — Москва: ИмажинистиС. А. Јесењин, Пугачов. — Москва: Имажинисти1922:С. А. Јесењин, Аутобиографија // Савремено обозрение: Часопис новог типа (Књижевност — уметност — живот). — Петроград: Издавач «Ars». (Прва публикација аутобиографије Сергеја Јесењина у Русији за живота).С. А. Јесењин, Пугачов. — друго издање — Петроград: ЕљзевирС. А. Јесењин, Пугачов. — треће издање — Берлин: Руско универзално издаваштвоС. А. Јесењин, Изабрана дела. — Москва: ГосиздатС. А. Јесењин, Сабране песме и поеме. - Москва — Том 1. — БерлинS. Esenin, Confession d’un voyou. — Paris (превод на француски: Франц Еленс и Марија Милославска)1923:С. А. Јесењин, Песме кавгаџије. — Берлин: Издавач И. Т. Благов.Године 1924,С. А. Јесењин, Кафанска Москва. — Л., 1924. — 44 с.С. А. Јесењин, Песме (1920—24). — Москва: КругС. А. Јесењин, Русија совјетска. — Баку: Бакински радник1925:С. А. Јесењин, Земља совјетска. — Тифлис: Совјетски КавказС. А. Јесењин, Песма о великом походу. — Москва: ГосиздатС. А. Јесењин, О Русији и револуцији. — Москва: Современная РоссияС. А. Јесењин, Брезин циц. — Москва: Госиздат, 1925. — 100 с.С. А. Јесењин, Изабране песме. — Москва: Огонек, 1925. — 44 с.С. А. Јесењин, Персидски мотиви. — Москва: Современная РоссияМеђународнеС. А. Јесењин, Ана Сњегина. Поема / Издање на 12 језика (руски, енглески, српски, бугарски, мађарски, италијански, немачки, румунски, словеначки, словачки, хрватски, чешки). — Москва: Центар књиге ВГБИЛ, М. И. Рудомино, 2010Други о песникуН. Виноградска, Како је живео Јесењин. — Л.: Огонек, 1926. — 36 с.Н. Бухарин, Зле забелешке. — Москва, ГИЗ, 1927. — 20 с.А. Маријенхоф, Роман без лажи. - Л.: 1928.В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 1. (1895—1920). — Москва: Сов. Россия, 1969.В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 2. (1921—1925). — Москва: Сов. Россия, 1970.Јесењин и савременост. Зборник. — Москва: Современник, 1975. — 406 с.П. Епифанов Двобој при месечевој светлости. Још једном о духовном свету поезије Сергеја Јесењина // Крила голубова : Алманах. — 2007. — № 1. — С. 50—79.О. Лекманов, М. Свердлов, Сергеј Јесењин: Биографија. — Москва: Астрељ, Corpus. 2011. ISBN 978-5-271-34953-9.А. М. Марченко, Јесењин: Пут и беспуће. — Москва: Астрељ, 2012.Сергеј Александрович Јесењин / Саставио С. Куњајев. Москва: Русскiй Мiръ, Жизнь и мысль, — 736 с., ил. — (Русскiй Мiръ в лицах)12/7

SERGEJ JESENJIN PESME Tvrdi povez Džepni format Сергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2] Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења. Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу. Биографија Родна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја Јесењина Рођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока. Песник Зграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-Клепики У дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима. У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим. Прва збирка песама С. Јесењина Заједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу. Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког. У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“. Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту. Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову. Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“. Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе. У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве. Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“. Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“. У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима. Приватни живот Потомци у Србији Године 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5] Бракови и деца Године 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд. Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва. Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925. Са Исидором Данкан, године 1923. У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву. Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10] Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент. Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава Толстоја Дана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12] Смрт Хотел Англетер Дана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13] Посмртна фотографија Јесењина После комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу. Намештено самоубиство На самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина. Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана Фјодоровна У периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005). Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“. Гроб Сергеја Јесењина 1983. После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16] Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније. Поезија Од првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“. Тематика стваралаштва Портрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923 Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.). Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви. На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике. Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама. „ Не видать конца и края, Только синь сосёт глаза… ” Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“. У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат. И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик: „ Ниси ти у мог бога веровала, Русијо, отаџбино моја! Ти си, као чаробница, даљине мерила, И био сам, као посинак твој, ја. ” Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“. Познате песме Бреза (1913) Јесен (1914) Песма о керуши (1915) Мангуп (1919) Исповест мангупа (1920) Ја сам последњи песник села (1920) Молитва за умрле (1920) Не жалим, не зовем, не плачем (1921) Пугачов (1921) Писмо мајци (1924) Кафанска Москва (1924) Ко сам, шта сам? (1925) Ана Сњегина (1925) Снежно поље (1925) Црни човек (1925) Качаловљевом псу (1925) До виђења, друже, до виђења (1925) Ти ме не волиш (1925) Публикације За живота 1916: С. А. Јесењин, Радуница. — Петроград: Издавач М. В. Аверјанов 1918: С. А. Јесењин, Исус-младенац. — Петроград С. А. Јесењин, Плаветнило. — Москва С. А. Јесењин, Радуница. — друго издање — Москва С. А. Јесењин, Сеоски часослов. — Москва С. А. Јесењин, Преображење. — Москва 1920: С. А. Јесењин, Плаветнило. — друго издање — Москва С. А. Јесењин, Кључеви Марије. — Москва С. А. Јесењин, Русејањ. - Москва: Аљциона С. А. Јесењин, Трерјадница. - Москва: Злак С. А. Јесењин, Триптих. Поеме. — Берлин: Скифы С. А. Јесењин, Россия и Инония. — Берлин: Скифы 1921: С. А. Јесењин, Исповест хулигана. — Москва С. А. Јесењин, Ражани коњи. - Москва: Аљциона С. А. Јесењин, Преображење. — друго издање — Москва: Имажинисти С. А. Јесењин, Трерјадница. — друго издање — Москва: Имажинисти С. А. Јесењин, Радуница. — 3-е изд. — Москва: Имажинисти С. А. Јесењин, Пугачов. — Москва: Имажинисти 1922: С. А. Јесењин, Аутобиографија // Савремено обозрение: Часопис новог типа (Књижевност — уметност — живот). — Петроград: Издавач «Ars». (Прва публикација аутобиографије Сергеја Јесењина у Русији за живота). С. А. Јесењин, Пугачов. — друго издање — Петроград: Ељзевир С. А. Јесењин, Пугачов. — треће издање — Берлин: Руско универзално издаваштво С. А. Јесењин, Изабрана дела. — Москва: Госиздат С. А. Јесењин, Сабране песме и поеме. - Москва — Том 1. — Берлин S. Esenin, Confession d’un voyou. — Paris (превод на француски: Франц Еленс и Марија Милославска) 1923: С. А. Јесењин, Песме кавгаџије. — Берлин: Издавач И. Т. Благов. Године 1924, С. А. Јесењин, Кафанска Москва. — Л., 1924. — 44 с. С. А. Јесењин, Песме (1920—24). — Москва: Круг С. А. Јесењин, Русија совјетска. — Баку: Бакински радник 1925: С. А. Јесењин, Земља совјетска. — Тифлис: Совјетски Кавказ С. А. Јесењин, Песма о великом походу. — Москва: Госиздат С. А. Јесењин, О Русији и револуцији. — Москва: Современная Россия С. А. Јесењин, Брезин циц. — Москва: Госиздат, 1925. — 100 с. С. А. Јесењин, Изабране песме. — Москва: Огонек, 1925. — 44 с. С. А. Јесењин, Персидски мотиви. — Москва: Современная Россия Међународне С. А. Јесењин, Ана Сњегина. Поема / Издање на 12 језика (руски, енглески, српски, бугарски, мађарски, италијански, немачки, румунски, словеначки, словачки, хрватски, чешки). — Москва: Центар књиге ВГБИЛ, М. И. Рудомино, 2010 Други о песнику Н. Виноградска, Како је живео Јесењин. — Л.: Огонек, 1926. — 36 с. Н. Бухарин, Зле забелешке. — Москва, ГИЗ, 1927. — 20 с. А. Маријенхоф, Роман без лажи. - Л.: 1928. В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 1. (1895—1920). — Москва: Сов. Россия, 1969. В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 2. (1921—1925). — Москва: Сов. Россия, 1970. Јесењин и савременост. Зборник. — Москва: Современник, 1975. — 406 с. П. Епифанов Двобој при месечевој светлости. Још једном о духовном свету поезије Сергеја Јесењина // Крила голубова : Алманах. — 2007. — № 1. — С. 50—79. О. Лекманов, М. Свердлов, Сергеј Јесењин: Биографија. — Москва: Астрељ, Corpus. 2011. ISBN 978-5-271-34953-9. А. М. Марченко, Јесењин: Пут и беспуће. — Москва: Астрељ, 2012. Сергеј Александрович Јесењин / Саставио С. Куњајев. Москва: Русскiй Мiръ, Жизнь и мысль, — 736 с., ил. — (Русскiй Мiръ в лицах). — 5000 экз. 2013. ISBN 978-5-8455-0136-

Sergej Jesenjin Pesme Meki povez Izdavač Izdavačko preduzeće Rad Edicija Reč i misao Сергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2] Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења. Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу. Биографија Родна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја Јесењина Рођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока. Песник Зграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-Клепики У дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима. У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим. Прва збирка песама С. Јесењина Заједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу. Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког. У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“. Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту. Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову. Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“. Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе. У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве. Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“. Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“. У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима. Приватни живот Потомци у Србији Године 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5] Бракови и деца Године 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд. Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва. Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925. Са Исидором Данкан, године 1923. У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву. Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10] Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент. Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава Толстоја Дана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12] Смрт Хотел Англетер Дана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13] Посмртна фотографија Јесењина После комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу. Намештено самоубиство На самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина. Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана Фјодоровна У периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005). Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“. Гроб Сергеја Јесењина 1983. После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16] Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније. Поезија Од првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“. Тематика стваралаштва Портрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923 Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.). Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви. На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике. Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама. „ Не видать конца и края, Только синь сосёт глаза… ” Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“. У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат. И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик: „ Ниси ти у мог бога веровала, Русијо, отаџбино моја! Ти си, као чаробница, даљине мерила, И био сам, као посинак твој, ја. ” Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“. Познате песме Бреза (1913) Јесен (1914) Песма о керуши (1915) Мангуп (1919) Исповест мангупа (1920) Ја сам последњи песник села (1920) Молитва за умрле (1920) Не жалим, не зовем, не плачем (1921) Пугачов (1921) Писмо мајци (1924) Кафанска Москва (1924) Ко сам, шта сам? (1925) Ана Сњегина (1925) Снежно поље (1925) Црни човек (1925) Качаловљевом псу (1925) До виђења, друже, до виђења (1925) Ти ме не волиш (1925) Публикације За живота 1916: С. А. Јесењин, Радуница. — Петроград: Издавач М. В. Аверјанов 1918: С. А. Јесењин, Исус-младенац. — Петроград С. А. Јесењин, Плаветнило. — Москва С. А. Јесењин, Радуница. — друго издање — Москва С. А. Јесењин, Сеоски часослов. — Москва С. А. Јесењин, Преображење. — Москва 1920: С. А. Јесењин, Плаветнило. — друго издање — Москва С. А. Јесењин, Кључеви Марије. — Москва С. А. Јесењин, Русејањ. - Москва: Аљциона С. А. Јесењин, Трерјадница. - Москва: Злак С. А. Јесењин, Триптих. Поеме. — Берлин: Скифы С. А. Јесењин, Россия и Инония. — Берлин: Скифы 1921: С. А. Јесењин, Исповест хулигана. — Москва С. А. Јесењин, Ражани коњи. - Москва: Аљциона С. А. Јесењин, Преображење. — друго издање — Москва: Имажинисти С. А. Јесењин, Трерјадница. — друго издање — Москва: Имажинисти С. А. Јесењин, Радуница. — 3-е изд. — Москва: Имажинисти С. А. Јесењин, Пугачов. — Москва: Имажинисти 1922: С. А. Јесењин, Аутобиографија // Савремено обозрение: Часопис новог типа (Књижевност — уметност — живот). — Петроград: Издавач «Ars». (Прва публикација аутобиографије Сергеја Јесењина у Русији за живота). С. А. Јесењин, Пугачов. — друго издање — Петроград: Ељзевир С. А. Јесењин, Пугачов. — треће издање — Берлин: Руско универзално издаваштво С. А. Јесењин, Изабрана дела. — Москва: Госиздат С. А. Јесењин, Сабране песме и поеме. - Москва — Том 1. — Берлин S. Esenin, Confession d’un voyou. — Paris (превод на француски: Франц Еленс и Марија Милославска) 1923: С. А. Јесењин, Песме кавгаџије. — Берлин: Издавач И. Т. Благов. Године 1924, С. А. Јесењин, Кафанска Москва. — Л., 1924. — 44 с. С. А. Јесењин, Песме (1920—24). — Москва: Круг С. А. Јесењин, Русија совјетска. — Баку: Бакински радник 1925: С. А. Јесењин, Земља совјетска. — Тифлис: Совјетски Кавказ С. А. Јесењин, Песма о великом походу. — Москва: Госиздат С. А. Јесењин, О Русији и револуцији. — Москва: Современная Россия С. А. Јесењин, Брезин циц. — Москва: Госиздат, 1925. — 100 с. С. А. Јесењин, Изабране песме. — Москва: Огонек, 1925. — 44 с. С. А. Јесењин, Персидски мотиви. — Москва: Современная Россия Међународне С. А. Јесењин, Ана Сњегина. Поема / Издање на 12 језика (руски, енглески, српски, бугарски, мађарски, италијански, немачки, румунски, словеначки, словачки, хрватски, чешки). — Москва: Центар књиге ВГБИЛ, М. И. Рудомино, 2010 Други о песнику Н. Виноградска, Како је живео Јесењин. — Л.: Огонек, 1926. — 36 с. Н. Бухарин, Зле забелешке. — Москва, ГИЗ, 1927. — 20 с. А. Маријенхоф, Роман без лажи. - Л.: 1928. В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 1. (1895—1920). — Москва: Сов. Россия, 1969. В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 2. (1921—1925). — Москва: Сов. Россия, 1970. Јесењин и савременост. Зборник. — Москва: Современник, 1975. — 406 с. П. Епифанов Двобој при месечевој светлости. Још једном о духовном свету поезије Сергеја Јесењина // Крила голубова : Алманах. — 2007. — № 1. — С. 50—79. О. Лекманов, М. Свердлов, Сергеј Јесењин: Биографија. — Москва: Астрељ, Corpus. 2011. ISBN 978-5-271-34953-9. А. М. Марченко, Јесењин: Пут и беспуће. — Москва: Астрељ, 2012. Сергеј Александрович Јесењин / Саставио С. Куњајев. Москва: Русскiй Мiръ, Жизнь и мысль, — 736 с., ил. — (Русскiй Мiръ в лицах)