Bestseler New York Timesa Spektakularan prefinjen i brutalan, neprestano iznenađujući i povremeno šokantan roman. Holivud 1969. godine – trebalo je biti tamo Rik Dalton – Nekada je imao sopstvenu TV seriju, ali sada je Rik izraubovani negativac nedelje koji tugu utapa u koktelima s viskijem. Hoće li mu telefonski poziv iz Rima promeniti sudbinu nabolje, ili je možda zapečatiti? Klif But – Rikov dubler i kaskader, najozloglašeniji čovek na snimanju svakog filma, jer je možda jedini koji se izvukao nekažnjen iako je počinio ubistvo... Šeron Tejt – Napustila je Teksas kako bi ostvarila san o tome da postane filmska zvezda i uspela je u tome. Šeron svoje bezbrižne dane provodi sada na Sijelo drajvu, visoko u Holivudskim brdima. Čarls Menson – Bivši osuđenik je ubedio gomilu nafiksanih hipika da im je duhovni vođa, ali bi to rado trampio za status rokenrol zvezde. „Da pozajmimo frazu iz Tarantinovog opusa: ovo je ukusno piće... Kventin vas nagoni da okrećete stranicu za stranicom kao da ne postoji ništa lakše na svetu, što je najteži mogući trik.“ New York Times „Klasični Tarantino kod koga sve pršti od eksplozivnih dijaloga ispunjenih mešavinom uličnih i književnih kadenci. Čita se kao da slušate nečiju dobru priču. Tarantinov prvi roman kao da najavljuje novi pravac u stvaranju ovog neumoljivo inventivnog režisera.“ Washington Post „Sjajna karakterizacija, vrcavi dijalozi, radnja koja teče kao podmazana. Ukoliko ste gledali film koji joj prethodi, knjiga će vam ponuditi dublji uvid u genezu likova i društvene okolnosti u kojima se priča odigrava, a sve to začinjeno filmskim trivijama i nasiljem – gde mu je mesto i gde nije, jer znamo da Tarantino ne štedi ni svoje junake ni negativce.“ Ivana Veselinović Bukmarker

Bestseler New York Timesa Spektakularan prefinjen i brutalan, neprestano iznenađujući i povremeno šokantan roman. Rik Dalton – Nekada je imao sopstvenu TV seriju, ali sada je Rik izraubovani negativac nedelje koji tugu utapa u koktelima s viskijem. Hoće li mu telefonski poziv iz Rima promeniti sudbinu nabolje, ili je možda zapečatiti? Klif But – Rikov dubler i kaskader, najozloglašeniji čovek na snimanju svakog filma jer on je možda jedini koji se izvukao nekažnjen iako je počinio ubistvo... Šeron Tejt – Napustila je Teksas kako bi ostvarila san o tome da postane filmska zvezda i uspela je u tome. Šeron svoje bezbrižne dane provodi sada na Sijelo drajvu, visoko u Holivudskim brdima. Čarls Menson – Bivši osuđenik je ubedio gomilu nafiksanih hipika da im je duhovni vođa, ali on bi to rado trampio za status rokenrol zvezde. Holivud 1969. trebalo je biti tamo „Da pozajmimo frazu iz Tarantinovog opusa: ovo je ukusno piće... Kventin vas nagoni da okrećete stranicu za stranicom kao da ne postoji ništa lakše na svetu, što je najteži mogući trik.“ – New York Times „Klasični Tarantino kod koga sve pršti od eksplozivnih dijaloga ispunjenih mešavinom uličnih i književnih kadenci. Čita se kao da slušate nečiju dobru priču. Tarantinov prvi roman kao da najavljuje novi pravac u stvaranju ovog neumoljivo inventivnog režisera.“ – Washington Post „Sjajna karakterizacija, vrcavi dijalozi, radnja koja teče kao podmazana. Ukoliko ste gledali film koji joj prethodi, knjiga će vam ponuditi dublji uvid u genezu likova i društvene okolnosti u kojima se priča odigrava, a sve to začinjeno filmskim trivijama i nasiljem – gde mu je mesto i gde nije, jer znamo da Tarantino ne štedi ni svoje junake ni negativce.“ – Ivana Veselinović, Bukmarker Čitaj dalje

Bestseler New York Timesa Spektakularan prefinjen i brutalan, neprestano iznenađujući i povremeno šokantan roman. Rik Dalton – Nekada je imao sopstvenu TV seriju, ali sada je Rik izraubovani negativac nedelje koji tugu utapa u koktelima s viskijem. Hoće li mu telefonski poziv iz Rima promeniti sudbinu nabolje, ili je možda zapečatiti? Klif But – Rikov dubler i kaskader, najozloglašeniji čovek na snimanju svakog filma jer on je možda jedini koji se izvukao nekažnjen iako je počinio ubistvo... Šeron Tejt – Napustila je Teksas kako bi ostvarila san o tome da postane filmska zvezda i uspela je u tome. Šeron svoje bezbrižne dane provodi sada na Sijelo drajvu, visoko u Holivudskim brdima. Čarls Menson – Bivši osuđenik je ubedio gomilu nafiksanih hipika da im je duhovni vođa, ali on bi to rado trampio za status rokenrol zvezde. Holivud 1969. trebalo je biti tamo „Da pozajmimo frazu iz Tarantinovog opusa: ovo je ukusno piće... Kventin vas nagoni da okrećete stranicu za stranicom kao da ne postoji ništa lakše na svetu, što je najteži mogući trik.“ – New York Times „Klasični Tarantino kod koga sve pršti od eksplozivnih dijaloga ispunjenih mešavinom uličnih i književnih kadenci. Čita se kao da slušate nečiju dobru priču. Tarantinov prvi roman kao da najavljuje novi pravac u stvaranju ovog neumoljivo inventivnog režisera.“ – Washington Post „Sjajna karakterizacija, vrcavi dijalozi, radnja koja teče kao podmazana. Ukoliko ste gledali film koji joj prethodi, knjiga će vam ponuditi dublji uvid u genezu likova i društvene okolnosti u kojima se priča odigrava, a sve to začinjeno filmskim trivijama i nasiljem – gde mu je mesto i gde nije, jer znamo da Tarantino ne štedi ni svoje junake ni negativce.“ – Ivana Veselinović, Bukmarker

Bilo jednom u Holivudu Bestseler New York Timesa Spektakularan prefinjen i brutalan, neprestano iznenađujući i povremeno šokantan roman. Rik Dalton – Nekada je imao sopstvenu TV seriju, ali sada je Rik izraubovani negativac nedelje koji tugu utapa u koktelima s viskijem. Hoće li mu telefonski poziv iz Rima promeniti sudbinu nabolje, ili je možda zapečatiti? Klif But – Rikov dubler i kaskader, najozloglašeniji čovek na snimanju svakog filma jer on je možda jedini koji se izvukao nekažnjen iako je počinio ubistvo... Šeron Tejt – Napustila je Teksas kako bi ostvarila san o tome da postane filmska zvezda i uspela je u tome. Šeron svoje bezbrižne dane provodi sada na Sijelo drajvu, visoko u Holivudskim brdima. Čarls Menson – Bivši osuđenik je ubedio gomilu nafiksanih hipika da im je duhovni vođa, ali on bi to rado trampio za status rokenrol zvezde. Holivud 1969. trebalo je biti tamo „Da pozajmimo frazu iz Tarantinovog opusa: ovo je ukusno piće... Kventin vas nagoni da okrećete stranicu za stranicom kao da ne postoji ništa lakše na svetu, što je najteži mogući trik.“ – New York Times „Klasični Tarantino kod koga sve pršti od eksplozivnih dijaloga ispunjenih mešavinom uličnih i književnih kadenci. Čita se kao da slušate nečiju dobru priču. Tarantinov prvi roman kao da najavljuje novi pravac u stvaranju ovog neumoljivo inventivnog režisera.“ – Washington Post „Sjajna karakterizacija, vrcavi dijalozi, radnja koja teče kao podmazana. Ukoliko ste gledali film koji joj prethodi, knjiga će vam ponuditi dublji uvid u genezu likova i društvene okolnosti u kojima se priča odigrava, a sve to začinjeno filmskim trivijama i nasiljem – gde mu je mesto i gde nije, jer znamo da Tarantino ne štedi ni svoje junake ni negativce.“ – Ivana Veselinović, Bukmarker Prikaži više

Beststeler Njujork tajmsa koji je smesta zauzeo 1. mesto. Spelktakularan prefinjen i brutalan, neprestano iznenađujući i povremeno šokantan roman. Rik Dalton – Nekada je imao sopstvenu TV seriju, ali sada je Rik izraubovani negativac nedelje koji tugu utapa u koktelima s viskijem. Hoće li mu telefonski poziv iz Rima promeniti sudbinu nabolje, ili je možda zapečatiti? Klif But – Rikov dubler i kaskader, najozloglašeniji čovek na snimanju svakog filma jer on je možda jedini koji se izvukao nekažnjen iako je počinio ubistvo... Šeron Tejt – Napustila je Teksas kako bi ostvarila san o tome da postane filmska zvezda i uspela je u tome. Šeron svoje bezbrižne dane provodi sada na Sijelo drajvu, visoko u Holivudskim brdima. Čarls Menson – Bivši osuđenik je ubedio gomilu nafiksanih hipika da im je duhovni vođa, ali on bi to rado trampio za status rokenrol zvezde. Holivud 1969. trebalo je biti tamo „Da pozajmimo frazu iz Tarantinovog opusa: ovo je ukusno piće... Kventin vas nagoni da okrećete stranicu za stranicom kao da ne postoji ništa lakše na svetu, što je najteži mogući trik.“ – New York Times „Klasični Tarantino kod koga sve pršti od eksplozivnih dijaloga ispunjenih mešavinom uličnih i književnih kadenci. Čita se kao da slušate nečiju dobru priču. Tarantinov prvi roman kao da najavljuje novi pravac u stvaranju za ovog neumoljivo inventivnog režisera.“ – Washington Post „Sjajna karakterizacija, vrcavi dijalozi, radnja koja teče kao podmazana. Ukoliko ste gledali film koji joj prethodi, knjiga će vam ponuditi dublji uvid u genezu likova i društvene okolnosti u kojima se priča odigrava, a sve to začinjeno filmskim trivijama i nasiljem – gde mu je mesto i gde nije, jer znamo da Tarantino ne štedi ni svoje junake ni negativce.“ – Ivana Veselinović, Bukmarker

Beststeler Njujork tajmsa koji je smesta zauzeo 1. mesto. Spelktakularan prefinjen i brutalan, neprestano iznenađujući i povremeno šokantan roman. Rik Dalton – Nekada je imao sopstvenu TV seriju, ali sada je Rik izraubovani negativac nedelje koji tugu utapa u koktelima s viskijem. Hoće li mu telefonski poziv iz Rima promeniti sudbinu nabolje, ili je možda zapečatiti? Klif But – Rikov dubler i kaskader, najozloglašeniji čovek na snimanju svakog filma jer on je možda jedini koji se izvukao nekažnjen iako je počinio ubistvo... Šeron Tejt – Napustila je Teksas kako bi ostvarila san o tome da postane filmska zvezda i uspela je u tome. Šeron svoje bezbrižne dane provodi sada na Sijelo drajvu, visoko u Holivudskim brdima. Čarls Menson – Bivši osuđenik je ubedio gomilu nafiksanih hipika da im je duhovni vođa, ali on bi to rado trampio za status rokenrol zvezde. Holivud 1969. trebalo je biti tamo „Da pozajmimo frazu iz Tarantinovog opusa: ovo je ukusno piće... Kventin vas nagoni da okrećete stranicu za stranicom kao da ne postoji ništa lakše na svetu, što je najteži mogući trik.“ – New York Times „Klasični Tarantino kod koga sve pršti od eksplozivnih dijaloga ispunjenih mešavinom uličnih i književnih kadenci. Čita se kao da slušate nečiju dobru priču. Tarantinov prvi roman kao da najavljuje novi pravac u stvaranju za ovog neumoljivo inventivnog režisera.“ – Washington Post „Sjajna karakterizacija, vrcavi dijalozi, radnja koja teče kao podmazana. Ukoliko ste gledali film koji joj prethodi, knjiga će vam ponuditi dublji uvid u genezu likova i društvene okolnosti u kojima se priča odigrava, a sve to začinjeno filmskim trivijama i nasiljem – gde mu je mesto i gde nije, jer znamo da Tarantino ne štedi ni svoje junake ni negativce.“ – Ivana Veselinović, Bukmarker

Opis proizvoda • Bestseler New York Timesa • Spektakularan prefinjen i brutalan, neprestano iznenađujući i povremeno šokantan roman. Rik Dalton – Nekada je imao sopstvenu TV seriju, ali sada je Rik izraubovani negativac nedelje koji tugu utapa u koktelima s viskijem. Hoće li mu telefonski poziv iz Rima promeniti sudbinu nabolje, ili je možda zapečatiti? Klif But – Rikov dubler i kaskader, najozloglašeniji čovek na snimanju svakog filma jer on je možda jedini koji se izvukao nekažnjen iako je počinio ubistvo... Šeron Tejt – Napustila je Teksas kako bi ostvarila san o tome da postane filmska zvezda i uspela je u tome. Šeron svoje bezbrižne dane provodi sada na Sijelo drajvu, visoko u Holivudskim brdima. Čarls Menson – Bivši osuđenik je ubedio gomilu nafiksanih hipika da im je duhovni vođa, ali on bi to rado trampio za status rokenrol zvezde. Holivud 1969. trebalo je biti tamo „Da pozajmimo frazu iz Tarantinovog opusa: ovo je ukusno piće... Kventin vas nagoni da okrećete stranicu za stranicom kao da ne postoji ništa lakše na svetu, što je najteži mogući trik.“ – New York Times „Klasični Tarantino kod koga sve pršti od eksplozivnih dijaloga ispunjenih mešavinom uličnih i književnih kadenci. Čita se kao da slušate nečiju dobru priču. Tarantinov prvi roman kao da najavljuje novi pravac u stvaranju ovog neumoljivo inventivnog režisera.“ – Washington Post „Sjajna karakterizacija, vrcavi dijalozi, radnja koja teče kao podmazana. Ukoliko ste gledali film koji joj prethodi, knjiga će vam ponuditi dublji uvid u genezu likova i društvene okolnosti u kojima se priča odigrava, a sve to začinjeno filmskim trivijama i nasiljem – gde mu je mesto i gde nije, jer znamo da Tarantino ne štedi ni svoje junake ni negativce.“ – Ivana Veselinović, Bukmarker

Draga deco, neškodljivo je učiti se na tuđem primeru. Zato basne i postoje: da se vidi šta je u redu, a šta nije. O tim stvarima vam ovde sve lepo piše. Važno je, dakle, da rastete i da se lepo ponašate. Ostalo prepustite starijima. Iz sadržaja: -Dositej Obradović - Lisica i gavran, Jastreb i kukavica, Slavuj i orao, Kos u kavezu, Magarac u lavovoj koži, Magarac, vrana i ovčar -Ezop - Orao, čavka i pastir, Pas i meso, Pas i petao, Lav i miš, Lav i lisica, Lisica i grožđe, Kornjača i orao, Jare i vuk -Lav Tolstoj - Sova i zec, Soko i petao, Lisica, Pas i kost, Lisica i vuk -Dušan Radović - Priča o nezahvalnom mišu -Braća Grim - Lisica i mačak -Hans Kristijan Andersen - Dvorišni petao i petao na krovu -Žan De La Fonten - Gavran i lisica, Lisica i roda, Golub i mrav, Hrast i trska ili kako se sili suprotstavlja, Kreja i paunovo perje ili ko se tuđim kiti naružen će biti, Ostareli lav ili kako se kukavica nemoćnome sveti, Konj i magarac ili ako ne olakšaš drugu, otežaćeš sebi, Jelen na izvoru ili ne zanemaruj korist lepote radi -Fedar - Tužba vuka na lisicu pred sudijom majmunom, Magarac i vuk, Orao, mačka i svinja, Magarac i stari pastir, Pile i biser, Vuk i pas -Romul - Lavlja zahvalnost -Mari d Frans - Miš mladoženja -Miodrag Raičević - Cvrčak i mrav -Hajnrih Štajnhevel - Mišji svet -Džon Gej - Ćurka i mrav, Lisac na samrti -Ulrih Megerle - Mlada i stara lisica -Ignaci Krašicki - Lav i životinje, Gospodar i pas -Florijan - Nezadovoljno ždrebe -Ivan Krilov - Majmun i naočari, Vuk u psetari, Medved kod pčela, Mačak i kuvar, Štuka i mačak -Konstantin Ušinski - Vrana i rak -Vladimir Dalj - Svako ima svoju pamet -Ludvig Behštajn - Sveže pecivo i sveže ribe -Aleksej Tolstoj - Svraka, Mačor Vaska -Milorad Mitrović - Mladi orao, Kobac i stari vrabac, Lav i licemeri, Lav i magarac -Milan Vukasović - Zmija i drvoseča -Nikolaj Telešev - Pokrovitelj miševa -Džems Terber - Devojčica i vuk, Lovac i slon, Lav i lisica, Lisica i gavran, Kornjača i zec, Čavke na brojčaniku -Matej Bor - Krava u trgovini -Ivan Dmitrijev - Muva -Denis Fonvizin - Lisica propovednik -Gotholt Efraim Lesing - Dečak i zmija, Ratoborni vuk, Lav i magarac, Hrast i svinja, Magarac i vuk, Magarac sa lavom, Gavran i lisica -Sergej Mihalkov - Lav i muva, Dalekovida svraka -Voja Carić - Puž i jež -Vladimir Bulatović - Cipele, Metamorfoza jedne zebre, Slon, običan, proveren -Avganistanska basna - Vuk i lisica, Lukavi mačak i pametan miš -Brazilska basna - Pohlepni Čača

Draga deco, neškodljivo je učiti se na tuđem primeru. Zato basne i postoje: da se vidi šta je u redu, a šta nije. O tim stvarima vam ovde sve lepo piše. Važno je, dakle, da rastete i da se lepo ponašate. Ostalo prepustite starijima. Iz sadržaja: -Dositej Obradović - Lisica i gavran, Jastreb i kukavica, Slavuj i orao, Kos u kavezu, Magarac u lavovoj koži, Magarac, vrana i ovčar -Ezop - Orao, čavka i pastir, Pas i meso, Pas i petao, Lav i miš, Lav i lisica, Lisica i grožđe, Kornjača i orao, Jare i vuk -Lav Tolstoj - Sova i zec, Soko i petao, Lisica, Pas i kost, Lisica i vuk -Dušan Radović - Priča o nezahvalnom mišu -Braća Grim - Lisica i mačak -Hans Kristijan Andersen - Dvorišni petao i petao na krovu -Žan De La Fonten - Gavran i lisica, Lisica i roda, Golub i mrav, Hrast i trska ili kako se sili suprotstavlja, Kreja i paunovo perje ili ko se tuđim kiti naružen će biti, Ostareli lav ili kako se kukavica nemoćnome sveti, Konj i magarac ili ako ne olakšaš drugu, otežaćeš sebi, Jelen na izvoru ili ne zanemaruj korist lepote radi -Fedar - Tužba vuka na lisicu pred sudijom majmunom, Magarac i vuk, Orao, mačka i svinja, Magarac i stari pastir, Pile i biser, Vuk i pas -Romul - Lavlja zahvalnost -Mari d Frans - Miš mladoženja -Miodrag Raičević - Cvrčak i mrav -Hajnrih Štajnhevel - Mišji svet -Džon Gej - Ćurka i mrav, Lisac na samrti -Ulrih Megerle - Mlada i stara lisica -Ignaci Krašicki - Lav i životinje, Gospodar i pas -Florijan - Nezadovoljno ždrebe -Ivan Krilov - Majmun i naočari, Vuk u psetari, Medved kod pčela, Mačak i kuvar, Štuka i mačak -Konstantin Ušinski - Vrana i rak -Vladimir Dalj - Svako ima svoju pamet -Ludvig Behštajn - Sveže pecivo i sveže ribe -Aleksej Tolstoj - Svraka, Mačor Vaska -Milorad Mitrović - Mladi orao, Kobac i stari vrabac, Lav i licemeri, Lav i magarac -Milan Vukasović - Zmija i drvoseča -Nikolaj Telešev - Pokrovitelj miševa -Džems Terber - Devojčica i vuk, Lovac i slon, Lav i lisica, Lisica i gavran, Kornjača i zec, Čavke na brojčaniku -Matej Bor - Krava u trgovini -Ivan Dmitrijev - Muva -Denis Fonvizin - Lisica propovednik -Gotholt Efraim Lesing - Dečak i zmija, Ratoborni vuk, Lav i magarac, Hrast i svinja, Magarac i vuk, Magarac sa lavom, Gavran i lisica -Sergej Mihalkov - Lav i muva, Dalekovida svraka -Voja Carić - Puž i jež -Vladimir Bulatović - Cipele, Metamorfoza jedne zebre, Slon, običan, proveren -Avganistanska basna - Vuk i lisica, Lukavi mačak i pametan miš -Brazilska basna - Pohlepni Čača

Draga deco, neškodljivo je učiti se na tuđem primeru. Zato basne i postoje: da se vidi šta je u redu, a šta nije.O tim stvarima vam ovde sve lepo piše. Važno je, dakle, da rastete i da se lepo ponašate. Ostalo prepustite starijima. Iz sadržaja: Dositej Obradović - Lisica i gavran, Jastreb i kukavica, Slavuj i orao, Kos u kavezu, Magarac u lavovoj koži, Magarac, vrana i ovčar Ezop - Orao, čavka i pastir, Pas i meso, Pas i petao, Lav i miš, Lav i lisica, Lisica i grožđe, Kornjača i orao, Jare i vuk Lav Tolstoj - Sova i zec, Soko i petao, Lisica, Pas i kost, Lisica i vuk Dušan Radović - Priča o nezahvalnom mišu Braća Grim - Lisica i mačak Hans Kristijan Andersen - Dvorišni petao i petao na krovu Žan De La Fonten - Gavran i lisica, Lisica i roda, Golub i mrav, Hrast i trska ili kako se sili suprotstavlja, Kreja i paunovo perje ili ko se tuđim kiti naružen će biti, Ostareli lav ili kako se kukavica nemoćnome sveti, Konj i magarac ili ako ne olakšaš drugu, otežaćeš sebi, Jelen na izvoru ili ne zanemaruj korist lepote radi Fedar - Tužba vuka na lisicu pred sudijom majmunom, Magarac i vuk, Orao, mačka i svinja, Magarac i stari pastir, Pile i biser, Vuk i pas Romul - Lavlja zahvalnost Mari d Frans - Miš mladoženja Miodrag Raičević - Cvrčak i mrav Hajnrih Štajnhevel - Mišji svet Džon Gej - Ćurka i mrav, Lisac na samrti Ulrih Megerle - Mlada i stara lisica Ignaci Krašicki - Lav i životinje, Gospodar i pas Florijan - Nezadovoljno ždrebe Ivan Krilov - Majmun i naočari, Vuk u psetari, Medved kod pčela, Mačak i kuvar, Štuka i mačak Konstantin Ušinski - Vrana i rak Vladimir Dalj - Svako ima svoju pamet Ludvig Behštajn - Sveže pecivo i sveže ribe Aleksej Tolstoj - Svraka, Mačor Vaska Milorad Mitrović - Mladi orao, Kobac i stari vrabac, Lav i licemeri, Lav i magarac Milan Vukasović - Zmija i drvoseča Nikolaj Telešev - Pokrovitelj miševa Džems Terber - Devojčica i vuk, Lovac i slon, Lav i lisica, Lisica i gavran, Kornjača i zec, Čavke na brojčaniku Matej Bor - Krava u trgovini Ivan Dmitrijev - Muva Denis Fonvizin - Lisica propovednik Gotholt Efraim Lesing - Dečak i zmija, Ratoborni vuk, Lav i magarac, Hrast i svinja, Magarac i vuk, Magarac sa lavom, Gavran i lisica Sergej Mihalkov - Lav i muva, Dalekovida svraka Voja Carić - Puž i jež Vladimir Bulatović - Cipele, Metamorfoza jedne zebre, Slon, običan, proveren Avganistanska basna - Vuk i lisica, Lukavi mačak i pametan miš Brazilska basna - Pohlepni Čača Čitaj dalje

Драга децо, нешкодљиво је учити се на туђем примеру. Зато басне и постоје: да се види шта је у реду, а шта није.О тим стварима вам овде све лепо пише. Важно је, дакле, да растете и да се лепо понашате. Остало препустите старијима. Из садржаја Доситеј Обрадовић - Лисица и гавран, Јастреб и кукавица, Славуј и орао, Кос у кавезу, Магарац у лавовој кожи, Магарац, врана и овчар Езоп - Орао, чавка и пастир, Пас и месо, Пас и петао, Лав и миш, Лав и лисица, Лисица и грожђе, Корњача и орао, Јаре и вук Лав Толстој - Сова и зец, Соко и петао, Лисица, Пас и кост, Лисица и вук Душан Радовић - Прича о незахвалном мишу Браћа Грим - Лисица и мачак Ханс Кристијан Андерсен - Дворишни петао и петао на крову Жан Де Ла Фонтен - Гавран и лисица, Лисица и рода, Голуб и мрав, Храст и трска или како се сили супротставља, Креја и пауново перје или ко се туђим кити наружен ће бити, Остарели лав или како се кукавица немоћноме свети, Коњ и магарац или ако не олакшаш другу, отежаћеш себи, Јелен на извору или не занемаруј корист лепоте ради Федар - Тужба вука на лисицу пред судијом мајмуном, Магарац и вук, Орао, мачка и свиња, Магарац и стари пастир, Пиле и бисер, Вук и пас Ромул - Лавља захвалност Мари д Франс - Миш младожења Миодраг Раичевић - Цврчак и мрав Хајнрих Штајнхевел - Мишји свет Џон Геј - Ћурка и мрав, Лисац на самрти Улрих Мегерле - Млада и стара лисица Игнаци Крашицки - Лав и животиње, Господар и пас Флоријан - Незадовољно ждребе Иван Крилов - Мајмун и наочари, Вук у псетари, Медвед код пчела, Мачак и кувар, Штука и мачак Константин Ушински - Врана и рак Владимир Даљ - Свако има своју памет Лудвиг Бехштајн - Свеже пециво и свеже рибе Алексеј Толстој - Сврака, Мачор Васка Милорад Митровић - Млади орао, Кобац и стари врабац, Лав и лицемери, Лав и магарац Милан Вукасовић - Змија и дрвосеча Николај Телешев - Покровитељ мишева Џемс Тербер - Девојчица и вук, Ловац и слон, Лав и лисица, Лисица и гавран, Корњача и зец, Чавке на бројчанику Матеј Бор - Крава у трговини Иван Дмитријев - Мува Денис Фонвизин - Лисица проповедник Готхолт Ефраим Лесинг - Дечак и змија, Ратоборни вук, Лав и магарац, Храст и свиња, Магарац и вук, Магарац са лавом, Гавран и лисица Сергеј Михалков - Лав и мува, Далековида сврака Воја Царић - Пуж и јеж Владимир Булатовић - Ципеле, Метаморфоза једне зебре, Слон, обичан, проверен Авганистанска басна - Вук и лисица, Лукави мачак и паметан миш Бразилска басна - Похлепни Чача Наслов: Изабране басне Издавач: Leo Commerce Страна у боји: 168 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 16,5 x 23 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-7950-187-5

Bilo jednom u Holivudu - Kventin Tarantino Izdavač: Laguna Godina izdanja: 17. maj 2022. Broj strana: 352 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13 x 20 cm NOVA knjiga!!! Bestseler New York Timesa Spektakularan prefinjen i brutalan, neprestano iznenađujući i povremeno šokantan roman. Rik Dalton – Nekada je imao sopstvenu TV seriju, ali sada je Rik izraubovani negativac nedelje koji tugu utapa u koktelima s viskijem. Hoće li mu telefonski poziv iz Rima promeniti sudbinu nabolje, ili je možda zapečatiti? Klif But – Rikov dubler i kaskader, najozloglašeniji čovek na snimanju svakog filma jer on je možda jedini koji se izvukao nekažnjen iako je počinio ubistvo... Šeron Tejt – Napustila je Teksas kako bi ostvarila san o tome da postane filmska zvezda i uspela je u tome. Šeron svoje bezbrižne dane provodi sada na Sijelo drajvu, visoko u Holivudskim brdima. Čarls Menson – Bivši osuđenik je ubedio gomilu nafiksanih hipika da im je duhovni vođa, ali on bi to rado trampio za status rokenrol zvezde. Holivud 1969. trebalo je biti tamo „Da pozajmimo frazu iz Tarantinovog opusa: ovo je ukusno piće... Kventin vas nagoni da okrećete stranicu za stranicom kao da ne postoji ništa lakše na svetu, što je najteži mogući trik.“ – New York Times „Klasični Tarantino kod koga sve pršti od eksplozivnih dijaloga ispunjenih mešavinom uličnih i književnih kadenci. Čita se kao da slušate nečiju dobru priču. Tarantinov prvi roman kao da najavljuje novi pravac u stvaranju ovog neumoljivo inventivnog režisera.“ – Washington Post „Sjajna karakterizacija, vrcavi dijalozi, radnja koja teče kao podmazana. Ukoliko ste gledali film koji joj prethodi, knjiga će vam ponuditi dublji uvid u genezu likova i društvene okolnosti u kojima se priča odigrava, a sve to začinjeno filmskim trivijama i nasiljem – gde mu je mesto i gde nije, jer znamo da Tarantino ne štedi ni svoje junake ni negativce.“ – Ivana Veselinović, Bukmarker

Opis "Bilo jednom u Holivudu - Kventin Tarantino" Beststeler Njujork tajmsa koji je smesta zauzeo 1. mesto. Spelktakularan prefinjen i brutalan, neprestano iznenađujući i povremeno šokantan roman. Rik Dalton – Nekada je imao sopstvenu TV seriju, ali sada je Rik izraubovani negativac nedelje koji tugu utapa u koktelima s viskijem. Hoće li mu telefonski poziv iz Rima promeniti sudbinu nabolje, ili je možda zapečatiti? Klif But – Rikov dubler i kaskader, najozloglašeniji čovek na snimanju svakog filma jer on je možda jedini koji se izvukao nekažnjen iako je počinio ubistvo... Šeron Tejt – Napustila je Teksas kako bi ostvarila san o tome da postane filmska zvezda i uspela je u tome. Šeron svoje bezbrižne dane provodi sada na Sijelo drajvu, visoko u Holivudskim brdima. Čarls Menson – Bivši osuđenik je ubedio gomilu nafiksanih hipika da im je duhovni vođa, ali on bi to rado trampio za status rokenrol zvezde. Holivud 1969. trebalo je biti tamo „Da pozajmimo frazu iz Tarantinovog opusa: ovo je ukusno piće... Kventin vas nagoni da okrećete stranicu za stranicom kao da ne postoji ništa lakše na svetu, što je najteži mogući trik.“ – New York Times „Klasični Tarantino kod koga sve pršti od eksplozivnih dijaloga ispunjenih mešavinom uličnih i književnih kadenci. Čita se kao da slušate nečiju dobru priču. Tarantinov prvi roman kao da najavljuje novi pravac u stvaranju za ovog neumoljivo inventivnog režisera.“ – Washington Post „Sjajna karakterizacija, vrcavi dijalozi, radnja koja teče kao podmazana. Ukoliko ste gledali film koji joj prethodi, knjiga će vam ponuditi dublji uvid u genezu likova i društvene okolnosti u kojima se priča odigrava, a sve to začinjeno filmskim trivijama i nasiljem – gde mu je mesto i gde nije, jer znamo da Tarantino ne štedi ni svoje junake ni negativce.“ – Ivana Veselinović, Bukmarker

Bestseler New York Timesa Spektakularan prefinjen i brutalan, neprestano iznenađujući i povremeno šokantan roman. Rik Dalton – Nekada je imao sopstvenu TV seriju, ali sada je Rik izraubovani negativac nedelje koji tugu utapa u koktelima s viskijem. Hoće li mu telefonski poziv iz Rima promeniti sudbinu nabolje, ili je možda zapečatiti? Klif But – Rikov dubler i kaskader, najozloglašeniji čovek na snimanju svakog filma jer on je možda jedini koji se izvukao nekažnjen iako je počinio ubistvo... Šeron Tejt – Napustila je Teksas kako bi ostvarila san o tome da postane filmska zvezda i uspela je u tome. Šeron svoje bezbrižne dane provodi sada na Sijelo drajvu, visoko u Holivudskim brdima. Čarls Menson – Bivši osuđenik je ubedio gomilu nafiksanih hipika da im je duhovni vođa, ali on bi to rado trampio za status rokenrol zvezde. Holivud 1969. trebalo je biti tamo „Da pozajmimo frazu iz Tarantinovog opusa: ovo je ukusno piće... Kventin vas nagoni da okrećete stranicu za stranicom kao da ne postoji ništa lakše na svetu, što je najteži mogući trik.“ – New York Times „Klasični Tarantino kod koga sve pršti od eksplozivnih dijaloga ispunjenih mešavinom uličnih i književnih kadenci. Čita se kao da slušate nečiju dobru priču. Tarantinov prvi roman kao da najavljuje novi pravac u stvaranju ovog neumoljivo inventivnog režisera.“ – Washington Post „Sjajna karakterizacija, vrcavi dijalozi, radnja koja teče kao podmazana. Ukoliko ste gledali film koji joj prethodi, knjiga će vam ponuditi dublji uvid u genezu likova i društvene okolnosti u kojima se priča odigrava, a sve to začinjeno filmskim trivijama i nasiljem – gde mu je mesto i gde nije, jer znamo da Tarantino ne štedi ni svoje junake ni negativce.“ – Ivana Veselinović, Bukmarker Naslov: BILO JEDNOM U HOLIVUDU Izdavač: Laguna Strana: 352 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2022 ISBN: 9788652145430

Description Kamagra Gel Vol 3 Kamagra Gel Vol 3 je preparat za potenciju koji se koristi za lečenje erektilne disfunkcije. Kamagra Gel Vol 3 je sredstvo za poboljšanje seksualnog života i pojačavanje erekcije. Kamagra Gel sadrži aktivnu supstancu Sildenafil citrat. Kamagra Gel Vol 3 proizvodi u laboratorijama farmaceutske kompanije Ajanta Pharma. Ukoliko ste poželeli da vašu potenciju dovedete do savršenstva, koja će vam pružiti izvanredno seksualno iskustvo Kamagra je za Vas Upotreba Kamagra sadrži 100 mg aktivne supstance Sildenafil citrat. Pored svih prednosti tečnog oblika Gela, postoji još jedan veliki plus, Kamagra Gel Vol 3 je lak za uzimanje, jer ima 7 različitih ukusa. Svaka kutija Kamagra Gel Vol 3 sadrži 7 kesica i imaćete osjećaj da ste upravo pojeli ukusan gel. Kamagra Gel Vol 3 uzmite 1 sat pre seksualnog odnosa, a maksimalni broj u toku jednog dana je jedna kesica. Kamagra Vol 3 kesice su namenjene za oralnu primenu, jedna kesica se rastvara u 100ml vode, razmuti se i popije odjednom. Kamagra Gel izaziva erekciju isključivo kada ste seksualno stimulisani, ne izaziva ako niste seksualno uzbuđeni. Dejstvo Kamagra Gela Vol 3 započinje 30-60 min posle uzimanja. Posle obilnog obroka, masne hrane, potrebno je više vremena za započinjanje dejstva. Alkohol smanjuje sposobnost erekcije ne preporučuje se konzumiranje alkoholnih pića u većoj meri. Kamagra Gel Oral Jelly Kamagra Šumeće Tablete Kamagra Bombone Kamagra Gold Oprez Obavestite svog lekara o svim lekovima koje uzimate. Upotreba Kamagre se ne preporučuje: srčanim bolesnicima osobama sa poremećenim pritiskom oboljenjima jetre ili bubrega osobama koje boluju od hemofilije, stomačnog čira ukoliko uzimate nitratne lekove jer može doći do naglog snižavanja srčanog pritiska U slučaju da je erekcija bolna ili traje duže od četiri sata, bez prestanka, potrebno je javiti se lekaru. Trebalo bi da koristite Kamagra Gel sa oprezom ako ste imali srcani udar, moždani udar ili aritmiju, ili ako imate nizak krvni pritisak. Način Čuvanja Na temperaturi do 30°C, u Originalnom pakovanju da bi se zaštitio od vlage, izvan domašaja dece. Rok Upotrebe Kamagra Gel Označen na originalnom pakovanju (3 godina). Kamagra Iskustvo Ja sam Ivan, imam 40 godina. Malo je sajtova za prodaju Kamagra Gel Vol 3 na Googlu i jedan od njih je ovaj sajt. Svoju narudžbu sam platio po veoma fer ceni i već istog dana dobio Kamagra Gel Vol 3. Hvala i sve preporuke kamagraofficialsrbija.rs! Pokrivamo celu Srbiju – Beograd, Novi Sad, Subotica, Niš, Kruševac, Jagodina, Paraćin, Pančevo, Kragujevac, Kraljevo, Zrenjanin, Zaječar, Leskovac, Vranje, Valjevo, Šabac, Sombor, Kikinda, Požarevac, Pirot, Užice, Čačak i sve ostale gradove i sela u Srbiji.

Opis APSOLUTNI BESTSELER Četvrto, KONAČNO izdanje knjige ISTORIJA GALAKSIJE, ZEMLJE I ČOVEKA – našeg kultnog autora IVANA ANTIĆA – na 290 strana. Zastrašujuća nova saznanja o stvarnoj građi kosmosa, silama koje deluju u njemu, vanzemaljskim bićima, poreklu i nastanku čoveka i njegovoj sudbini – prevazilaze i najbujniju maštu ali su ipak istinita. Ili, po rečima samog autora: Ovaj tekst razbija svaku dosadašnju ’sliku sveta’, i to na takav način da može izazvati mučninu i vrlo negativne reakcije kod čitaoca. Njima preporučujem da pročitaju najpre samo prvo i poslednja dva poglavlja, a ono između kako hoće. Problem je u tome što su ljudima nametnute sve slike sveta koje ima, i nijedna nije istinita. Ljudi su programirani kako će videti svet, i ti programi imaju svoje zaštitne mehanizme. Mučnina je samo najblaža reakcija tih mehanizama. Postoje i mnogo žešće. (…) istoriju čovečanstva nije moguće ni znati ni razumeti bez znanja o čovekovoj duši, o čovekovoj pravoj prirodi. Ona je osnova cele isto­rije čovečanstva. Na ovom svetu se ne događa ništa drugo nego se samo ispoljava svest duše čovekove. Na kraju ove rasprave sagledaćemo i tajnu duše. Videćemo da je transcenden­talna duša izvor svesti u čoveku, a ne mrtva materija kako nas uče. Ono što se na ovom svetu najviše skriva od čoveka jeste prava priroda svesti i čovekove duše – da je ona upravo ta božanska sila koja sve stvara na ovom svetu. Skrivanje istorije moguće je samo na osnovu skriva­nja čovekove prave prirode, prave prirode svesti i duše čovekove.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sergej Mihajlovič Ajzenštajn (rus. Сергей Михайлович Эйзенштейн, 1898 — 1948) je sovjetski reditelj i filmski teoretičar. Najpoznatiji filmovi su mu: „Oklopnjača Potemkin“,[1] „Oktobar“, „Aleksandar Nevski“. Njegovi filmovi pripadaju žanru politički angažovanih filmova. Među istoričarima filma postoji uverenje da je upravo Sergej Ajzenštajn doprineo najviše razvoju montaže, kao ne samo tehničkog postupka povezivanja kadrova, nego kao i načina da se filmski jezik bitno izmeni i unapredi. Sa Lavom Kulješevim razvio je izuzetno značajan teoretski rad na polju razvoja montaže. Sve delo Sergeja Ajzenštajna karakteriše inovativna upotreba montaže, ritma, odabira dominantnih motiva, vrste osvetljenja, u poslednjem filmu i upotreba boja. Ove je bila inovacija u filmskom rečniku svoga doba. Mladost Mladi Sergej sa svojim roditeljima Mikajlom i Julijom Ajzenštajn. Ajzenštajn je rođen u porodici srednje klase u Rigi, Latvija (tada delu Ruskog carstva u Livonskoj guberniji), ali njegova porodica se često selila tokom njegovih ranih godina, kao što je i Ajzenštajn nastavio da čini tokom svog života. Njegov otac, poznati arhitekta Mikail Osipovič Ajzenštajn, je rođen u Kijevskoj oblasti, u jevrejskoj trgovačkoj familiji poreklom iz Vasiljkiva.[2] On potiče iz porodice u kojoj je dominantno religijsko uverenje bilo pravoslavlje, iako mu je otac po nacionalnosti bio Jevrejin, on je prihvatio pravoslavlje.[3][4] Njegova majka Julijana Ivanovna Konetskaja bila je iz ruske pravoslavne familije.[5] Bila je ćerka uspešnog trgovca.[6] Julija je napustila Rigu iste godine kad je izbila i Ruska revolucija iz 1905, odvodeći Sergeja sa sobom u Sankt Peterburg.[7] Njen sin se povremeno vraćao da vidi svog oca, koji im se pridružio oko 1910.[8] Tome je sledio razvod i Julija je napustila porodicu i otišla da živi u Francuskoj.[9] Ajzenštajn je bio odgajen kao ortodoksni hrišćanin, ali je kasnije postao ateista.[10][11] Na petrogradskom Institutu za građevinarstvo, Sergej je studirao arhitekturu i inženjerstvo, profesiju svog oca.[12] Godine 1918. Sergej je napustio školu i pridružio se Crvenoj armiji da bi služio Boljševičkoj revoluciji, mada je njegov otac Mikail podržavao suprotnu stranu.[13] To je dovelo njegovog oca u Nemačku nakon poraza Carske vlade, a Sergeja u Petrovgrad, Vologdu, i Dvinsk.[14] Godine 1920, Sergej je prebačen na komandnu poziciju u Minsku, nakon uspešnog pružanja propagande za Oktobarsku revoluciju. U to vreme, on je bio izložen Kabuki pozorištu i izučavao je japanski, naučivši oko 300 kandži slova, što je navodio kao uticaj na svoj slikovni razvoj.[15][16] Ove studije su ga navele da putuje u Japan. Karijera U svojim prvim filmovima nije koristio glumce profesionalce. Bavio se pitanjima klasnih konflikta u kojima su glumci imali stereotipne uloge. Ajzenštajn je bio odan idejama komunizma u vreme Staljina koji je odlično shvatao značaj filma kao propagandnog oružja. Popularnost i značaj Sergeja Ajzenštajna je rastao i opadao u funkciji uspeha njegovih filmova. Godine 1925, stvorio je film „Oklopnjača Potemkin“. Čuvenu scenu sa kolicima koja padaju niz stepenište u Odesi snimio je 22. septembra. Centralni komitet KPSS je organizovao obeležavanje jubileja revolucije iz 1905, a narodni komesari Lunačarski i Maljevič su angažovali Ajzenštajna da napravi film posvećen ovoj komemoraciji. Od mnoštva događaja, Sergej je odabrao pobunu na oklopnjači kao centralni motiv filma. U jesen 1928. godine napušta Sovjetski Savez i odlazi na dvogodišnje studijsko putovanje po Evropi sa saradnicima Edvardom Tiseom i Grigorijem Aleksandrovim. Tamo ih je poslala komunistička partija da bi usavršili saznanja o tehnici zvučnog filma. Tu je napravio jedan film u Francuskoj (Sentimentalna romansa iz 1930). Studio Paramaunt ga 1930. poziva u SAD i nudi ugovor na 100.000 dolara. Ajzenštajn stiže u Njujork 20. maja. Trebalo je da ekranizuje jedan od romana Teodora Drajzera, ali se od tog projekta odustalo zbog sukoba reditelja i producenata. Time dolazi u poziciju da ga prijatelji Epton Sinkler i Čarli Čaplin spašavaju od neke vrste progona. Odlazi u Meksiko da snima film za bračni par Sinkler, ali se i tu njegova umetnička priroda susreće sa, za njega u to vreme neprihvatljivim uslovima stvaranja. Film o Meksiku nije dovršen, a Staljin ga u međuvremenu poziva nazad u SSSR. Od snimljenog materijala je 1933. izmontirana verzija filma „Gromovi nad Meksikom“, kasnije poznatog kao „Živeo Meksiko!“ (¡Que Viva México!). Godine 1938. prikazan je prvi Ajzenštajnov zvučni film, „Aleksandar Nevski“. On opisuje istorijsku bitku Rusa i tevtonskih vitezova iz 13. veka na zaleđenom Čudskom jezeru. Filmom dominira ideja patriotizma i stoga je intenzivno korišćen kao propaganda u Sovjetskom Savezu tokom Drugog svetskog rata. Ajzenštajnov boravak na zapadu ga je učinio sumnjivim u očima Staljina i komunističke nomenklature. Rad na nekim filmovima je otkazan, a rad na filmu „Ivan Grozni“ je često ometan. Prvi deo ovog filma iz 1944. primljen je sa simpatijama i nagrađen je, dok je drugi deo bio cenzurisan i nije prikazan do 1958. U nastavku filma, Ivan nije prikazan kao heroj već kao paranoični tiranin. Neki delovi su snimljeni u koloru, zahvaljujući nemačkim kolor kamerama zaplenjenim u bici kod Staljingrada. Treći deo filma, iz 1946, konfiskovala je komunistička partija. Povratak Ajzenštajn je bio u stanju da se dodvori Staljinu za „još jednu šansu”, i izabrao je od dve ponude zadatak biografije Aleksandra Nevskog, za šta je muziku komponovao Sergej Prokofjev.[17] Ovog puta, bio mu je dodeljen koscenarista, Pjotr Šavlenko,[18] da isporuči završni scenario i profesionalne glumce da igraju uloge; i pomoćnik režisera, Dmitri Vasiljev, da ubrza snimanje.[18] Ishod je bio film koji su kritičari dobro primili na obe strane, sovjetskoj i zapadnoj, za koji je nagrađen Ordenom Lenjina i Staljinovom nagradom.[19] To je bila očigledna alegorija i kruto upozorenje protiv gomilanja trupa nacističke Nemačke, dobro igrana i dobro napravljena. Scenario je sadržao scene u kojima Nevski izgovara niz tradicionalnih ruskih poslovica, verbalno ukorenjavajući svoju borbu protiv germanskih osvajača u ruske tradicije.[20] Ovo je započeto, završeno i stavljeno u distribuciju sve u toku 1938. godine, i nije predstavljalo samo Ajzenštajnov prvi film tokom skoro jedne decenije, već i njegov prvi zvučni film. U roku od nekoliko meseci od objavljivanja filma, Staljin je sklopio pakt sa Hitlerom, i Nevski je odmah povučen iz distribucije. Ajzenštajn se vratio predavanju i bio je zadužen za režiranje Rihard Vagnerove Valkire u Boljšoj teatru.[19] Posle izbijanja rata sa Nemačkom 1941. godine, Nevski je bio ponovo pušten u široku distribuciju i stekao je međunarodni uspeh. Sa ratom koji se približavao Moskvi, Ajzenštajn je bio jedan od mnogih filmskih stvaralaca koji su evakuisani u Almate, gde je po prvi put razmatrao ideju o pravljenju filma o Ivanu IV Groznom. Ajzenštajn je imao korespondenciju sa Prokofjevom iz Almate, koji mu se tamo pridružio 1942. Prokofjev je komponovao muziku za Ajzenštajnov film, a Ajzenštajn se reciprocirao dizajnirajući setove za opersko izvođenje Rata i mira koje je Prokofjev razvijao.[21] Ivanova trilogija Ajzenštajnov film, Ivan Grozni, Deo I, kojim se predstavlja Ivan IV Grozni kao nacionalni heroj, dobio je podršku Josifa Staljina (i Staljinovu nagradu),[22] ali su nastavak, Ivan Grozni, Deo II, kritikovale razne razne vlasti i ostao je neobjavljen do kraja 1958. godine. Svi snimci još uvek nepotpunog dela Ivan Grozni, Deo III, bili su konfiskovani i najveći deo materijala je bio uništen[23] (mada nekoliko snimljenih scena još uvek postoji). Lični život Godine 1934. u Sovjetskom Savezu, Ajzenštajn je oženio filmsku stvarateljku i scenariskinju Peru Ataševu (rođenu Perl Mojsejevna Fogelman; 1900 - 24. septembar 1965)[24][25][26] i ostao je u braku do svoje smrti 1948, iako je dugo bilo spekulacija o njegovoj seksualnoj orijentaciji.[27][28] Oni nisu imali dece. Pišući za Londonski pregled knjiga (London Review of Books) avgusta 2018, Dejvid Troter je tvrdio da je Ajzenštaj vodio LGBT život tokom svojih godina u Sovjetskom Savezu: „Kao dvosmisleno samoidentifikujući gej muškarac u Sovjetskoj Rusiji, on je znao sve o homofobiji”.[29] Smrt Sergej Ajzenštajn je imao srčani udar 2. februara 1946, i proveo je najveći deo godine oporavljajući se. On je umro od drugog srčanog udara, 11. februara 1948. u Moskvi, u svojoj 50. godini.[30] Njegovo telo ležalo izloženo u Holu filmskih radnika pre nego što je bilo kremirano 13. februara, a njegov pepeo je sahranjen na groblju Novodevičje u Moskvi.[31] Filmski teoretičar Ajzenštajn je bio pionir u upotrebi montaže, specifičnog korišćenja uređivanja filma.[32][33] On i njegov savremenik, Lav Kulješov, dva su od najranijih teoretičara filma, koji su tvrdili da je montaža suština filma. Njegovi članci i knjige, a posebno dela Filmska Formai Filmski smisao, detaljno objašnjavaju značaj montaže. Njegovi spisi i filmovi nastavili su da imaju veliki uticaj na kasnije filmske stvaraoce. Ajzenštajn je verovao da se uređivanje može koristiti za više od samog izlaganja scene ili trenutka, putem „povezivanja” srodnih slika. Ajzenštajn je smatrao da se „sudar” snimaka može koristiti za manipulaciju emocijama publike i stvaranje filmskih metafora. On je verovao da ideju treba izvesti iz složenosti dva nezavisna snimka, uvodeći element kolaža u film. Razvio je ono što je on nazvao „metode montaže”: Metrička[34] Ritmička[35] Tonalna[36] Asocijativna[37] Intelektualna[38] Ajzenštajn je predavao snimanje filma tokom svog karijere u GIK-u gde je napisao nastavni plan i program za smer reditelja;[39] njegove nastavne ilustracije su reprodukovane u delu Vladimira Niznija Lekcije sa Ajzenštajnom. Vežbe i primeri za učenike zasnovani su na obradi literature kao što je Onore de Balzakov Čiča Gorio.[40] Još jedna hipotetička vežva bila je postavljanje Haitske borbe za nezavisnost kako je prikazano u Anatoli Vinogradovom Crnom konzulu,[41] delu na čiji nastanak je uticalo Džon Vanderkukovo Crno visočanstvo.[42] Lekcije iz tog scenarija razrađivale su lik Žan-Žak Desalina, ponovo odigravajući njegovo kretnje, akcije i dramu koja ga okružuje. Pored didaktike književnog i dramskog sadržaja, Ajzenštajn je podučavao tehnike režije, fotografije i uređivanja, podstičući razvoj individualnosti svojih studenata, njihovog izražavanja i kreativnosti.[43] Ajzenštajnova pedagogija, poput njegovih filmova, bila je politički nastrojena i sadržala je citate Vladimira Lenjina isprepletene sa njegovim učenjem.[44] U svojim početnim filmovima Ajzenštajn nije koristio profesionalne glumce. Njegove naracije su izbegavale pojedinačne likove i bavile su se širokim društvenim pitanjima, a posebno klasnim konfliktom. Koristio je stereotipne likove, a uloge su bile ispunjene neobučenim licima iz odgovarajućih klasa; on je izbegavao davanje uloga filmskim zvezdama.[45] Ajzenštajnova vizija komunizma dovela ga je u konflikt sa zvaničnicima vladajućeg režima Josifa Staljina. Poput mnogih boljševičkih umetnika, Ajzenštajn je zamišljao novo društvo koje bi potpuno subvencionisalo umetnike, oslobađajući ih od ograničenja šefova i budžeta, ostavljajući ih potpuno slobodnim za stvaranje, ali budžeti i producenti bili su značajni za sovjetsku filmsku industriju kao i za ostatak sveta. Zbog ranijeg rata, revolucionarna i izolovana nova nacija nije imala u početku resurse da nacionalizuje filmsku industriju. Kada je to učinjeno, ograničeni resursi - monetarni i u pogledu opreme - zahtevali su kontrolu produkcije u jednako opsežnom stepenu kao i u kapitalističkom svetu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tema broja: Istok kao knjizevna inspiracija Casopis za knjizevnost i umetnost Istoka Urednik Dusan Pajin. Kulture Istoka je naučni časopis o kulturi Azije koji je izlazio od 1984. do 1992. godine. Ukupno je imao 33 broja (32+ nulti). Kulture Istoka, koji je objavljivan sa podnaslovom `časopis za filozofiju, književnost i umetnost Istoka` nastao je 1984. godine, iste kad i časopis Moment za vizuelnu umetnost sa kojim deli i godinu gašenja.[2] O razlozima pokretanja ovog časopisa govori deo u `nultom broju` istog. Tamo je urednik Tode Čolak napisao: „ Kao skroman pokušaj da se odgovori na neke od ovih potreba pokrenut je i časopis „Kulture Istoka“. Iako je zamišljen da u svom sadašnjem tematskom opsegu pokriva i istražuje samo kulture istočnih naroda – u rasponu od Bliskog istoka do Japana – dakle, da ne pokriva i područje ne-evropskog uopšte, ipak verujemo da i ovako omeđeno polje istraživanja može, u našim uslovima, dati svoj mali doprinos dijalogu i sporazumevanju između kultura. ” Radovi u časopisu doticali su se najrazličitijih tema, od religije, jezika, istorije, preko pozorišta, borilačkih veština, sve do misticizma, medicine i astrologije. Godine 1988. je kao prateće izdanje časopisa pokrenuta edicija zbornika, koji su sadržavali pojedine temate časopisa, uz dodate tekstove. Zbornike je uređivao glavni urednik časopisa, povremeno u saradnji sa članovima redakcije. U periodu 1988-91. objavljeni su sledeći zbornici: Zen danas, Misticizam Istoka i Zapada, Kultura tela i borilačke veštine, Smrt i reinkarnacija, Meditacija Istoka i Zapada, Kosmologije – početak i kraj univerzuma, Istočnjačka medicina, Askeza i ljubav, San, java i buđenje. Kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji nastao je raspad kulture pa je većina izdavača u Srbiji zapala u krizu. Dečije novine, kao izdavač iz Gornjeg Milanovca gase 1992. godine određeni broj časopisa, između ostalog i Kulture Istoka. Sama izdavačka kuća prestala je da postoji 2001. godine.[3] Atraktivnost tema i danas privlači čitaoce koje stare brojeve pronalazi u bibliotekama i na internetu. U časopisu Filozofija i društvo izašao je tekst Dušana Pajina o časopisu „Kulture istoka“ nakon 21 godinu od njegovog gašenja,[2] kao i članak u glasilu `Zlatna greda` pod nazivom `Kulture istoka - časopis za sva vremena`.[4] Periodičnost izlaženja Kvartalni časopis koji je izlazio na svakih tri meseca (četiri puta godišnje). Urednici i redakcija Glavni urednik nulog, prvog i drugog broja bio je Tode Čolak, a od četvrtog do trideset drugog Dušan Pajin. Redakciju su činili članovi iz različitih delova bivše Jugoslavije. Redakcija 1985: David Albahari, Rade Božović, Mirko Gaspari, Vesna Grubić, Zorana Jeremić, Radoslav Mirosavljev, Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dejan Razić, Mitja Saje, Nenad Fišer, Ivan Šop. Redakcija 1991: David Albahari, Karmen Bašić, Mirko Gaspari, Maja Milčinski, Branko Merlin, Anđelka Mitrović, Vlasta Pacheiner-Klander, Radosav Pušić, Jasna Šamić, Miroslav Tanasijević. Izdavački savet: David Albahari (zamenik predsednika), Bogdan Bogdanović, Ljiljana Bojanić, Jovan Ćirilov, Ašer Deleon, Desanka Gačić, Mirko Gaspari, Rada Iveković, Srećko Jovanović, Tvrtko Kulenović (predsednik), Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dušan Pajin, Ivan Šop, Darko Tanasković, Vinko Trček, Veljko Trojančević, Ljubica Vasiljević. Lektor: Jovan Pejčić Likovno-grafička oprema: Rade Rančić (nulti broj) Veljko Trojančević (od broja 1–2 do broja 25) Milan Jovanović (od broja 26 do broja 32) .[2] Autori priloga Za ovaj časopis su pisali brojni domaći, danas uspešni i poznati orijentalisti, redovni profesori Filološkog fakulteta na katedrama za japanski, kineski, turski, arapski jezik, ali i zaljubljenici i stručnjaci za kulturu Indije, Mongolije, Jugoistočne Azije, Sibira, Pakistana, Irana... Teme Tema časopisa je kulture Bliskog i Dalekog istoka a tokom izdavanja imala je redovne rubrike kao što su: Filozofije i kulture istoka Književnost: prevodi i poetike Ličnosti i događaji Osvrti i prikazi knjiga Pisma uredništvu Svaki broj imao je svoju zadatu temu poput „Arheologija Istoka: praistorija i protoistorija“ (četvrt broj), „Askeza i ljubav“ (sedamnaesti broj) i „Ideali ljudskog savršenstva“ (trideseti broj).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tema broja: Filozofija i religija Casopis za knjizevnost i umetnost Istoka Urednik Dusan Pajin. Kulture Istoka je naučni časopis o kulturi Azije koji je izlazio od 1984. do 1992. godine. Ukupno je imao 33 broja (32+ nulti). Kulture Istoka, koji je objavljivan sa podnaslovom `časopis za filozofiju, književnost i umetnost Istoka` nastao je 1984. godine, iste kad i časopis Moment za vizuelnu umetnost sa kojim deli i godinu gašenja.[2] O razlozima pokretanja ovog časopisa govori deo u `nultom broju` istog. Tamo je urednik Tode Čolak napisao: „ Kao skroman pokušaj da se odgovori na neke od ovih potreba pokrenut je i časopis „Kulture Istoka“. Iako je zamišljen da u svom sadašnjem tematskom opsegu pokriva i istražuje samo kulture istočnih naroda – u rasponu od Bliskog istoka do Japana – dakle, da ne pokriva i područje ne-evropskog uopšte, ipak verujemo da i ovako omeđeno polje istraživanja može, u našim uslovima, dati svoj mali doprinos dijalogu i sporazumevanju između kultura. ” Radovi u časopisu doticali su se najrazličitijih tema, od religije, jezika, istorije, preko pozorišta, borilačkih veština, sve do misticizma, medicine i astrologije. Godine 1988. je kao prateće izdanje časopisa pokrenuta edicija zbornika, koji su sadržavali pojedine temate časopisa, uz dodate tekstove. Zbornike je uređivao glavni urednik časopisa, povremeno u saradnji sa članovima redakcije. U periodu 1988-91. objavljeni su sledeći zbornici: Zen danas, Misticizam Istoka i Zapada, Kultura tela i borilačke veštine, Smrt i reinkarnacija, Meditacija Istoka i Zapada, Kosmologije – početak i kraj univerzuma, Istočnjačka medicina, Askeza i ljubav, San, java i buđenje. Kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji nastao je raspad kulture pa je većina izdavača u Srbiji zapala u krizu. Dečije novine, kao izdavač iz Gornjeg Milanovca gase 1992. godine određeni broj časopisa, između ostalog i Kulture Istoka. Sama izdavačka kuća prestala je da postoji 2001. godine.[3] Atraktivnost tema i danas privlači čitaoce koje stare brojeve pronalazi u bibliotekama i na internetu. U časopisu Filozofija i društvo izašao je tekst Dušana Pajina o časopisu „Kulture istoka“ nakon 21 godinu od njegovog gašenja,[2] kao i članak u glasilu `Zlatna greda` pod nazivom `Kulture istoka - časopis za sva vremena`.[4] Periodičnost izlaženja Kvartalni časopis koji je izlazio na svakih tri meseca (četiri puta godišnje). Urednici i redakcija Glavni urednik nulog, prvog i drugog broja bio je Tode Čolak, a od četvrtog do trideset drugog Dušan Pajin. Redakciju su činili članovi iz različitih delova bivše Jugoslavije. Redakcija 1985: David Albahari, Rade Božović, Mirko Gaspari, Vesna Grubić, Zorana Jeremić, Radoslav Mirosavljev, Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dejan Razić, Mitja Saje, Nenad Fišer, Ivan Šop. Redakcija 1991: David Albahari, Karmen Bašić, Mirko Gaspari, Maja Milčinski, Branko Merlin, Anđelka Mitrović, Vlasta Pacheiner-Klander, Radosav Pušić, Jasna Šamić, Miroslav Tanasijević. Izdavački savet: David Albahari (zamenik predsednika), Bogdan Bogdanović, Ljiljana Bojanić, Jovan Ćirilov, Ašer Deleon, Desanka Gačić, Mirko Gaspari, Rada Iveković, Srećko Jovanović, Tvrtko Kulenović (predsednik), Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dušan Pajin, Ivan Šop, Darko Tanasković, Vinko Trček, Veljko Trojančević, Ljubica Vasiljević. Lektor: Jovan Pejčić Likovno-grafička oprema: Rade Rančić (nulti broj) Veljko Trojančević (od broja 1–2 do broja 25) Milan Jovanović (od broja 26 do broja 32) .[2] Autori priloga Za ovaj časopis su pisali brojni domaći, danas uspešni i poznati orijentalisti, redovni profesori Filološkog fakulteta na katedrama za japanski, kineski, turski, arapski jezik, ali i zaljubljenici i stručnjaci za kulturu Indije, Mongolije, Jugoistočne Azije, Sibira, Pakistana, Irana... Teme Tema časopisa je kulture Bliskog i Dalekog istoka a tokom izdavanja imala je redovne rubrike kao što su: Filozofije i kulture istoka Književnost: prevodi i poetike Ličnosti i događaji Osvrti i prikazi knjiga Pisma uredništvu Svaki broj imao je svoju zadatu temu poput „Arheologija Istoka: praistorija i protoistorija“ (četvrt broj), „Askeza i ljubav“ (sedamnaesti broj) i „Ideali ljudskog savršenstva“ (trideseti broj).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tema broja: Meditacija Istoka i Zapada Casopis za knjizevnost i umetnost Istoka Urednik Dusan Pajin. Kulture Istoka je naučni časopis o kulturi Azije koji je izlazio od 1984. do 1992. godine. Ukupno je imao 33 broja (32+ nulti). Kulture Istoka, koji je objavljivan sa podnaslovom `časopis za filozofiju, književnost i umetnost Istoka` nastao je 1984. godine, iste kad i časopis Moment za vizuelnu umetnost sa kojim deli i godinu gašenja.[2] O razlozima pokretanja ovog časopisa govori deo u `nultom broju` istog. Tamo je urednik Tode Čolak napisao: „ Kao skroman pokušaj da se odgovori na neke od ovih potreba pokrenut je i časopis „Kulture Istoka“. Iako je zamišljen da u svom sadašnjem tematskom opsegu pokriva i istražuje samo kulture istočnih naroda – u rasponu od Bliskog istoka do Japana – dakle, da ne pokriva i područje ne-evropskog uopšte, ipak verujemo da i ovako omeđeno polje istraživanja može, u našim uslovima, dati svoj mali doprinos dijalogu i sporazumevanju između kultura. ” Radovi u časopisu doticali su se najrazličitijih tema, od religije, jezika, istorije, preko pozorišta, borilačkih veština, sve do misticizma, medicine i astrologije. Godine 1988. je kao prateće izdanje časopisa pokrenuta edicija zbornika, koji su sadržavali pojedine temate časopisa, uz dodate tekstove. Zbornike je uređivao glavni urednik časopisa, povremeno u saradnji sa članovima redakcije. U periodu 1988-91. objavljeni su sledeći zbornici: Zen danas, Misticizam Istoka i Zapada, Kultura tela i borilačke veštine, Smrt i reinkarnacija, Meditacija Istoka i Zapada, Kosmologije – početak i kraj univerzuma, Istočnjačka medicina, Askeza i ljubav, San, java i buđenje. Kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji nastao je raspad kulture pa je većina izdavača u Srbiji zapala u krizu. Dečije novine, kao izdavač iz Gornjeg Milanovca gase 1992. godine određeni broj časopisa, između ostalog i Kulture Istoka. Sama izdavačka kuća prestala je da postoji 2001. godine.[3] Atraktivnost tema i danas privlači čitaoce koje stare brojeve pronalazi u bibliotekama i na internetu. U časopisu Filozofija i društvo izašao je tekst Dušana Pajina o časopisu „Kulture istoka“ nakon 21 godinu od njegovog gašenja,[2] kao i članak u glasilu `Zlatna greda` pod nazivom `Kulture istoka - časopis za sva vremena`.[4] Periodičnost izlaženja Kvartalni časopis koji je izlazio na svakih tri meseca (četiri puta godišnje). Urednici i redakcija Glavni urednik nulog, prvog i drugog broja bio je Tode Čolak, a od četvrtog do trideset drugog Dušan Pajin. Redakciju su činili članovi iz različitih delova bivše Jugoslavije. Redakcija 1985: David Albahari, Rade Božović, Mirko Gaspari, Vesna Grubić, Zorana Jeremić, Radoslav Mirosavljev, Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dejan Razić, Mitja Saje, Nenad Fišer, Ivan Šop. Redakcija 1991: David Albahari, Karmen Bašić, Mirko Gaspari, Maja Milčinski, Branko Merlin, Anđelka Mitrović, Vlasta Pacheiner-Klander, Radosav Pušić, Jasna Šamić, Miroslav Tanasijević. Izdavački savet: David Albahari (zamenik predsednika), Bogdan Bogdanović, Ljiljana Bojanić, Jovan Ćirilov, Ašer Deleon, Desanka Gačić, Mirko Gaspari, Rada Iveković, Srećko Jovanović, Tvrtko Kulenović (predsednik), Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dušan Pajin, Ivan Šop, Darko Tanasković, Vinko Trček, Veljko Trojančević, Ljubica Vasiljević. Lektor: Jovan Pejčić Likovno-grafička oprema: Rade Rančić (nulti broj) Veljko Trojančević (od broja 1–2 do broja 25) Milan Jovanović (od broja 26 do broja 32) .[2] Autori priloga Za ovaj časopis su pisali brojni domaći, danas uspešni i poznati orijentalisti, redovni profesori Filološkog fakulteta na katedrama za japanski, kineski, turski, arapski jezik, ali i zaljubljenici i stručnjaci za kulturu Indije, Mongolije, Jugoistočne Azije, Sibira, Pakistana, Irana... Teme Tema časopisa je kulture Bliskog i Dalekog istoka a tokom izdavanja imala je redovne rubrike kao što su: Filozofije i kulture istoka Književnost: prevodi i poetike Ličnosti i događaji Osvrti i prikazi knjiga Pisma uredništvu Svaki broj imao je svoju zadatu temu poput „Arheologija Istoka: praistorija i protoistorija“ (četvrt broj), „Askeza i ljubav“ (sedamnaesti broj) i „Ideali ljudskog savršenstva“ (trideseti broj).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tema broja: Budizam - svetlo Azije Casopis za knjizevnost i umetnost Istoka Urednik Dusan Pajin. Kulture Istoka je naučni časopis o kulturi Azije koji je izlazio od 1984. do 1992. godine. Ukupno je imao 33 broja (32+ nulti). Kulture Istoka, koji je objavljivan sa podnaslovom `časopis za filozofiju, književnost i umetnost Istoka` nastao je 1984. godine, iste kad i časopis Moment za vizuelnu umetnost sa kojim deli i godinu gašenja.[2] O razlozima pokretanja ovog časopisa govori deo u `nultom broju` istog. Tamo je urednik Tode Čolak napisao: „ Kao skroman pokušaj da se odgovori na neke od ovih potreba pokrenut je i časopis „Kulture Istoka“. Iako je zamišljen da u svom sadašnjem tematskom opsegu pokriva i istražuje samo kulture istočnih naroda – u rasponu od Bliskog istoka do Japana – dakle, da ne pokriva i područje ne-evropskog uopšte, ipak verujemo da i ovako omeđeno polje istraživanja može, u našim uslovima, dati svoj mali doprinos dijalogu i sporazumevanju između kultura. ” Radovi u časopisu doticali su se najrazličitijih tema, od religije, jezika, istorije, preko pozorišta, borilačkih veština, sve do misticizma, medicine i astrologije. Godine 1988. je kao prateće izdanje časopisa pokrenuta edicija zbornika, koji su sadržavali pojedine temate časopisa, uz dodate tekstove. Zbornike je uređivao glavni urednik časopisa, povremeno u saradnji sa članovima redakcije. U periodu 1988-91. objavljeni su sledeći zbornici: Zen danas, Misticizam Istoka i Zapada, Kultura tela i borilačke veštine, Smrt i reinkarnacija, Meditacija Istoka i Zapada, Kosmologije – početak i kraj univerzuma, Istočnjačka medicina, Askeza i ljubav, San, java i buđenje. Kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji nastao je raspad kulture pa je većina izdavača u Srbiji zapala u krizu. Dečije novine, kao izdavač iz Gornjeg Milanovca gase 1992. godine određeni broj časopisa, između ostalog i Kulture Istoka. Sama izdavačka kuća prestala je da postoji 2001. godine.[3] Atraktivnost tema i danas privlači čitaoce koje stare brojeve pronalazi u bibliotekama i na internetu. U časopisu Filozofija i društvo izašao je tekst Dušana Pajina o časopisu „Kulture istoka“ nakon 21 godinu od njegovog gašenja,[2] kao i članak u glasilu `Zlatna greda` pod nazivom `Kulture istoka - časopis za sva vremena`.[4] Periodičnost izlaženja Kvartalni časopis koji je izlazio na svakih tri meseca (četiri puta godišnje). Urednici i redakcija Glavni urednik nulog, prvog i drugog broja bio je Tode Čolak, a od četvrtog do trideset drugog Dušan Pajin. Redakciju su činili članovi iz različitih delova bivše Jugoslavije. Redakcija 1985: David Albahari, Rade Božović, Mirko Gaspari, Vesna Grubić, Zorana Jeremić, Radoslav Mirosavljev, Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dejan Razić, Mitja Saje, Nenad Fišer, Ivan Šop. Redakcija 1991: David Albahari, Karmen Bašić, Mirko Gaspari, Maja Milčinski, Branko Merlin, Anđelka Mitrović, Vlasta Pacheiner-Klander, Radosav Pušić, Jasna Šamić, Miroslav Tanasijević. Izdavački savet: David Albahari (zamenik predsednika), Bogdan Bogdanović, Ljiljana Bojanić, Jovan Ćirilov, Ašer Deleon, Desanka Gačić, Mirko Gaspari, Rada Iveković, Srećko Jovanović, Tvrtko Kulenović (predsednik), Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dušan Pajin, Ivan Šop, Darko Tanasković, Vinko Trček, Veljko Trojančević, Ljubica Vasiljević. Lektor: Jovan Pejčić Likovno-grafička oprema: Rade Rančić (nulti broj) Veljko Trojančević (od broja 1–2 do broja 25) Milan Jovanović (od broja 26 do broja 32) .[2] Autori priloga Za ovaj časopis su pisali brojni domaći, danas uspešni i poznati orijentalisti, redovni profesori Filološkog fakulteta na katedrama za japanski, kineski, turski, arapski jezik, ali i zaljubljenici i stručnjaci za kulturu Indije, Mongolije, Jugoistočne Azije, Sibira, Pakistana, Irana... Teme Tema časopisa je kulture Bliskog i Dalekog istoka a tokom izdavanja imala je redovne rubrike kao što su: Filozofije i kulture istoka Književnost: prevodi i poetike Ličnosti i događaji Osvrti i prikazi knjiga Pisma uredništvu Svaki broj imao je svoju zadatu temu poput „Arheologija Istoka: praistorija i protoistorija“ (četvrt broj), „Askeza i ljubav“ (sedamnaesti broj) i „Ideali ljudskog savršenstva“ (trideseti broj).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Casopis za knjizevnost i umetnost Istoka Urednik Dusan Pajin. Kulture Istoka je naučni časopis o kulturi Azije koji je izlazio od 1984. do 1992. godine. Ukupno je imao 33 broja (32+ nulti). Kulture Istoka, koji je objavljivan sa podnaslovom `časopis za filozofiju, književnost i umetnost Istoka` nastao je 1984. godine, iste kad i časopis Moment za vizuelnu umetnost sa kojim deli i godinu gašenja.[2] O razlozima pokretanja ovog časopisa govori deo u `nultom broju` istog. Tamo je urednik Tode Čolak napisao: „ Kao skroman pokušaj da se odgovori na neke od ovih potreba pokrenut je i časopis „Kulture Istoka“. Iako je zamišljen da u svom sadašnjem tematskom opsegu pokriva i istražuje samo kulture istočnih naroda – u rasponu od Bliskog istoka do Japana – dakle, da ne pokriva i područje ne-evropskog uopšte, ipak verujemo da i ovako omeđeno polje istraživanja može, u našim uslovima, dati svoj mali doprinos dijalogu i sporazumevanju između kultura. ” Radovi u časopisu doticali su se najrazličitijih tema, od religije, jezika, istorije, preko pozorišta, borilačkih veština, sve do misticizma, medicine i astrologije. Godine 1988. je kao prateće izdanje časopisa pokrenuta edicija zbornika, koji su sadržavali pojedine temate časopisa, uz dodate tekstove. Zbornike je uređivao glavni urednik časopisa, povremeno u saradnji sa članovima redakcije. U periodu 1988-91. objavljeni su sledeći zbornici: Zen danas, Misticizam Istoka i Zapada, Kultura tela i borilačke veštine, Smrt i reinkarnacija, Meditacija Istoka i Zapada, Kosmologije – početak i kraj univerzuma, Istočnjačka medicina, Askeza i ljubav, San, java i buđenje. Kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji nastao je raspad kulture pa je većina izdavača u Srbiji zapala u krizu. Dečije novine, kao izdavač iz Gornjeg Milanovca gase 1992. godine određeni broj časopisa, između ostalog i Kulture Istoka. Sama izdavačka kuća prestala je da postoji 2001. godine.[3] Atraktivnost tema i danas privlači čitaoce koje stare brojeve pronalazi u bibliotekama i na internetu. U časopisu Filozofija i društvo izašao je tekst Dušana Pajina o časopisu „Kulture istoka“ nakon 21 godinu od njegovog gašenja,[2] kao i članak u glasilu `Zlatna greda` pod nazivom `Kulture istoka - časopis za sva vremena`.[4] Periodičnost izlaženja Kvartalni časopis koji je izlazio na svakih tri meseca (četiri puta godišnje). Urednici i redakcija Glavni urednik nulog, prvog i drugog broja bio je Tode Čolak, a od četvrtog do trideset drugog Dušan Pajin. Redakciju su činili članovi iz različitih delova bivše Jugoslavije. Redakcija 1985: David Albahari, Rade Božović, Mirko Gaspari, Vesna Grubić, Zorana Jeremić, Radoslav Mirosavljev, Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dejan Razić, Mitja Saje, Nenad Fišer, Ivan Šop. Redakcija 1991: David Albahari, Karmen Bašić, Mirko Gaspari, Maja Milčinski, Branko Merlin, Anđelka Mitrović, Vlasta Pacheiner-Klander, Radosav Pušić, Jasna Šamić, Miroslav Tanasijević. Izdavački savet: David Albahari (zamenik predsednika), Bogdan Bogdanović, Ljiljana Bojanić, Jovan Ćirilov, Ašer Deleon, Desanka Gačić, Mirko Gaspari, Rada Iveković, Srećko Jovanović, Tvrtko Kulenović (predsednik), Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dušan Pajin, Ivan Šop, Darko Tanasković, Vinko Trček, Veljko Trojančević, Ljubica Vasiljević. Lektor: Jovan Pejčić Likovno-grafička oprema: Rade Rančić (nulti broj) Veljko Trojančević (od broja 1–2 do broja 25) Milan Jovanović (od broja 26 do broja 32) .[2] Autori priloga Za ovaj časopis su pisali brojni domaći, danas uspešni i poznati orijentalisti, redovni profesori Filološkog fakulteta na katedrama za japanski, kineski, turski, arapski jezik, ali i zaljubljenici i stručnjaci za kulturu Indije, Mongolije, Jugoistočne Azije, Sibira, Pakistana, Irana... Teme Tema časopisa je kulture Bliskog i Dalekog istoka a tokom izdavanja imala je redovne rubrike kao što su: Filozofije i kulture istoka Književnost: prevodi i poetike Ličnosti i događaji Osvrti i prikazi knjiga Pisma uredništvu Svaki broj imao je svoju zadatu temu poput „Arheologija Istoka: praistorija i protoistorija“ (četvrt broj), „Askeza i ljubav“ (sedamnaesti broj) i „Ideali ljudskog savršenstva“ (trideseti broj).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tema: Sufizam Ibn Arabija Casopis za knjizevnost i umetnost Istoka Urednik Dusan Pajin. Kulture Istoka je naučni časopis o kulturi Azije koji je izlazio od 1984. do 1992. godine. Ukupno je imao 33 broja (32+ nulti). Kulture Istoka, koji je objavljivan sa podnaslovom `časopis za filozofiju, književnost i umetnost Istoka` nastao je 1984. godine, iste kad i časopis Moment za vizuelnu umetnost sa kojim deli i godinu gašenja.[2] O razlozima pokretanja ovog časopisa govori deo u `nultom broju` istog. Tamo je urednik Tode Čolak napisao: „ Kao skroman pokušaj da se odgovori na neke od ovih potreba pokrenut je i časopis „Kulture Istoka“. Iako je zamišljen da u svom sadašnjem tematskom opsegu pokriva i istražuje samo kulture istočnih naroda – u rasponu od Bliskog istoka do Japana – dakle, da ne pokriva i područje ne-evropskog uopšte, ipak verujemo da i ovako omeđeno polje istraživanja može, u našim uslovima, dati svoj mali doprinos dijalogu i sporazumevanju između kultura. ” Radovi u časopisu doticali su se najrazličitijih tema, od religije, jezika, istorije, preko pozorišta, borilačkih veština, sve do misticizma, medicine i astrologije. Godine 1988. je kao prateće izdanje časopisa pokrenuta edicija zbornika, koji su sadržavali pojedine temate časopisa, uz dodate tekstove. Zbornike je uređivao glavni urednik časopisa, povremeno u saradnji sa članovima redakcije. U periodu 1988-91. objavljeni su sledeći zbornici: Zen danas, Misticizam Istoka i Zapada, Kultura tela i borilačke veštine, Smrt i reinkarnacija, Meditacija Istoka i Zapada, Kosmologije – početak i kraj univerzuma, Istočnjačka medicina, Askeza i ljubav, San, java i buđenje. Kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji nastao je raspad kulture pa je većina izdavača u Srbiji zapala u krizu. Dečije novine, kao izdavač iz Gornjeg Milanovca gase 1992. godine određeni broj časopisa, između ostalog i Kulture Istoka. Sama izdavačka kuća prestala je da postoji 2001. godine.[3] Atraktivnost tema i danas privlači čitaoce koje stare brojeve pronalazi u bibliotekama i na internetu. U časopisu Filozofija i društvo izašao je tekst Dušana Pajina o časopisu „Kulture istoka“ nakon 21 godinu od njegovog gašenja,[2] kao i članak u glasilu `Zlatna greda` pod nazivom `Kulture istoka - časopis za sva vremena`.[4] Periodičnost izlaženja Kvartalni časopis koji je izlazio na svakih tri meseca (četiri puta godišnje). Urednici i redakcija Glavni urednik nulog, prvog i drugog broja bio je Tode Čolak, a od četvrtog do trideset drugog Dušan Pajin. Redakciju su činili članovi iz različitih delova bivše Jugoslavije. Redakcija 1985: David Albahari, Rade Božović, Mirko Gaspari, Vesna Grubić, Zorana Jeremić, Radoslav Mirosavljev, Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dejan Razić, Mitja Saje, Nenad Fišer, Ivan Šop. Redakcija 1991: David Albahari, Karmen Bašić, Mirko Gaspari, Maja Milčinski, Branko Merlin, Anđelka Mitrović, Vlasta Pacheiner-Klander, Radosav Pušić, Jasna Šamić, Miroslav Tanasijević. Izdavački savet: David Albahari (zamenik predsednika), Bogdan Bogdanović, Ljiljana Bojanić, Jovan Ćirilov, Ašer Deleon, Desanka Gačić, Mirko Gaspari, Rada Iveković, Srećko Jovanović, Tvrtko Kulenović (predsednik), Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dušan Pajin, Ivan Šop, Darko Tanasković, Vinko Trček, Veljko Trojančević, Ljubica Vasiljević. Lektor: Jovan Pejčić Likovno-grafička oprema: Rade Rančić (nulti broj) Veljko Trojančević (od broja 1–2 do broja 25) Milan Jovanović (od broja 26 do broja 32) .[2] Autori priloga Za ovaj časopis su pisali brojni domaći, danas uspešni i poznati orijentalisti, redovni profesori Filološkog fakulteta na katedrama za japanski, kineski, turski, arapski jezik, ali i zaljubljenici i stručnjaci za kulturu Indije, Mongolije, Jugoistočne Azije, Sibira, Pakistana, Irana... Teme Tema časopisa je kulture Bliskog i Dalekog istoka a tokom izdavanja imala je redovne rubrike kao što su: Filozofije i kulture istoka Književnost: prevodi i poetike Ličnosti i događaji Osvrti i prikazi knjiga Pisma uredništvu Svaki broj imao je svoju zadatu temu poput „Arheologija Istoka: praistorija i protoistorija“ (četvrt broj), „Askeza i ljubav“ (sedamnaesti broj) i „Ideali ljudskog savršenstva“ (trideseti broj).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Casopis za knjizevnost i umetnost Istoka Urednik Dusan Pajin. Kulture Istoka je naučni časopis o kulturi Azije koji je izlazio od 1984. do 1992. godine. Ukupno je imao 33 broja (32+ nulti). Kulture Istoka, koji je objavljivan sa podnaslovom `časopis za filozofiju, književnost i umetnost Istoka` nastao je 1984. godine, iste kad i časopis Moment za vizuelnu umetnost sa kojim deli i godinu gašenja.[2] O razlozima pokretanja ovog časopisa govori deo u `nultom broju` istog. Tamo je urednik Tode Čolak napisao: „ Kao skroman pokušaj da se odgovori na neke od ovih potreba pokrenut je i časopis „Kulture Istoka“. Iako je zamišljen da u svom sadašnjem tematskom opsegu pokriva i istražuje samo kulture istočnih naroda – u rasponu od Bliskog istoka do Japana – dakle, da ne pokriva i područje ne-evropskog uopšte, ipak verujemo da i ovako omeđeno polje istraživanja može, u našim uslovima, dati svoj mali doprinos dijalogu i sporazumevanju između kultura. ” Radovi u časopisu doticali su se najrazličitijih tema, od religije, jezika, istorije, preko pozorišta, borilačkih veština, sve do misticizma, medicine i astrologije. Godine 1988. je kao prateće izdanje časopisa pokrenuta edicija zbornika, koji su sadržavali pojedine temate časopisa, uz dodate tekstove. Zbornike je uređivao glavni urednik časopisa, povremeno u saradnji sa članovima redakcije. U periodu 1988-91. objavljeni su sledeći zbornici: Zen danas, Misticizam Istoka i Zapada, Kultura tela i borilačke veštine, Smrt i reinkarnacija, Meditacija Istoka i Zapada, Kosmologije – početak i kraj univerzuma, Istočnjačka medicina, Askeza i ljubav, San, java i buđenje. Kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji nastao je raspad kulture pa je većina izdavača u Srbiji zapala u krizu. Dečije novine, kao izdavač iz Gornjeg Milanovca gase 1992. godine određeni broj časopisa, između ostalog i Kulture Istoka. Sama izdavačka kuća prestala je da postoji 2001. godine.[3] Atraktivnost tema i danas privlači čitaoce koje stare brojeve pronalazi u bibliotekama i na internetu. U časopisu Filozofija i društvo izašao je tekst Dušana Pajina o časopisu „Kulture istoka“ nakon 21 godinu od njegovog gašenja,[2] kao i članak u glasilu `Zlatna greda` pod nazivom `Kulture istoka - časopis za sva vremena`.[4] Periodičnost izlaženja Kvartalni časopis koji je izlazio na svakih tri meseca (četiri puta godišnje). Urednici i redakcija Glavni urednik nulog, prvog i drugog broja bio je Tode Čolak, a od četvrtog do trideset drugog Dušan Pajin. Redakciju su činili članovi iz različitih delova bivše Jugoslavije. Redakcija 1985: David Albahari, Rade Božović, Mirko Gaspari, Vesna Grubić, Zorana Jeremić, Radoslav Mirosavljev, Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dejan Razić, Mitja Saje, Nenad Fišer, Ivan Šop. Redakcija 1991: David Albahari, Karmen Bašić, Mirko Gaspari, Maja Milčinski, Branko Merlin, Anđelka Mitrović, Vlasta Pacheiner-Klander, Radosav Pušić, Jasna Šamić, Miroslav Tanasijević. Izdavački savet: David Albahari (zamenik predsednika), Bogdan Bogdanović, Ljiljana Bojanić, Jovan Ćirilov, Ašer Deleon, Desanka Gačić, Mirko Gaspari, Rada Iveković, Srećko Jovanović, Tvrtko Kulenović (predsednik), Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dušan Pajin, Ivan Šop, Darko Tanasković, Vinko Trček, Veljko Trojančević, Ljubica Vasiljević. Lektor: Jovan Pejčić Likovno-grafička oprema: Rade Rančić (nulti broj) Veljko Trojančević (od broja 1–2 do broja 25) Milan Jovanović (od broja 26 do broja 32) .[2] Autori priloga Za ovaj časopis su pisali brojni domaći, danas uspešni i poznati orijentalisti, redovni profesori Filološkog fakulteta na katedrama za japanski, kineski, turski, arapski jezik, ali i zaljubljenici i stručnjaci za kulturu Indije, Mongolije, Jugoistočne Azije, Sibira, Pakistana, Irana... Teme Tema časopisa je kulture Bliskog i Dalekog istoka a tokom izdavanja imala je redovne rubrike kao što su: Filozofije i kulture istoka Književnost: prevodi i poetike Ličnosti i događaji Osvrti i prikazi knjiga Pisma uredništvu Svaki broj imao je svoju zadatu temu poput „Arheologija Istoka: praistorija i protoistorija“ (četvrt broj), „Askeza i ljubav“ (sedamnaesti broj) i „Ideali ljudskog savršenstva“ (trideseti broj).

Casopis za knjizevnost i umetnost Istoka Urednik Dusan Pajin. Kulture Istoka je naučni časopis o kulturi Azije koji je izlazio od 1984. do 1992. godine. Ukupno je imao 33 broja (32+ nulti). Kulture Istoka, koji je objavljivan sa podnaslovom `časopis za filozofiju, književnost i umetnost Istoka` nastao je 1984. godine, iste kad i časopis Moment za vizuelnu umetnost sa kojim deli i godinu gašenja.[2] O razlozima pokretanja ovog časopisa govori deo u `nultom broju` istog. Tamo je urednik Tode Čolak napisao: „ Kao skroman pokušaj da se odgovori na neke od ovih potreba pokrenut je i časopis „Kulture Istoka“. Iako je zamišljen da u svom sadašnjem tematskom opsegu pokriva i istražuje samo kulture istočnih naroda – u rasponu od Bliskog istoka do Japana – dakle, da ne pokriva i područje ne-evropskog uopšte, ipak verujemo da i ovako omeđeno polje istraživanja može, u našim uslovima, dati svoj mali doprinos dijalogu i sporazumevanju između kultura. ” Radovi u časopisu doticali su se najrazličitijih tema, od religije, jezika, istorije, preko pozorišta, borilačkih veština, sve do misticizma, medicine i astrologije. Godine 1988. je kao prateće izdanje časopisa pokrenuta edicija zbornika, koji su sadržavali pojedine temate časopisa, uz dodate tekstove. Zbornike je uređivao glavni urednik časopisa, povremeno u saradnji sa članovima redakcije. U periodu 1988-91. objavljeni su sledeći zbornici: Zen danas, Misticizam Istoka i Zapada, Kultura tela i borilačke veštine, Smrt i reinkarnacija, Meditacija Istoka i Zapada, Kosmologije – početak i kraj univerzuma, Istočnjačka medicina, Askeza i ljubav, San, java i buđenje. Kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji nastao je raspad kulture pa je većina izdavača u Srbiji zapala u krizu. Dečije novine, kao izdavač iz Gornjeg Milanovca gase 1992. godine određeni broj časopisa, između ostalog i Kulture Istoka. Sama izdavačka kuća prestala je da postoji 2001. godine.[3] Atraktivnost tema i danas privlači čitaoce koje stare brojeve pronalazi u bibliotekama i na internetu. U časopisu Filozofija i društvo izašao je tekst Dušana Pajina o časopisu „Kulture istoka“ nakon 21 godinu od njegovog gašenja,[2] kao i članak u glasilu `Zlatna greda` pod nazivom `Kulture istoka - časopis za sva vremena`.[4] Periodičnost izlaženja Kvartalni časopis koji je izlazio na svakih tri meseca (četiri puta godišnje). Urednici i redakcija Glavni urednik nulog, prvog i drugog broja bio je Tode Čolak, a od četvrtog do trideset drugog Dušan Pajin. Redakciju su činili članovi iz različitih delova bivše Jugoslavije. Redakcija 1985: David Albahari, Rade Božović, Mirko Gaspari, Vesna Grubić, Zorana Jeremić, Radoslav Mirosavljev, Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dejan Razić, Mitja Saje, Nenad Fišer, Ivan Šop. Redakcija 1991: David Albahari, Karmen Bašić, Mirko Gaspari, Maja Milčinski, Branko Merlin, Anđelka Mitrović, Vlasta Pacheiner-Klander, Radosav Pušić, Jasna Šamić, Miroslav Tanasijević. Izdavački savet: David Albahari (zamenik predsednika), Bogdan Bogdanović, Ljiljana Bojanić, Jovan Ćirilov, Ašer Deleon, Desanka Gačić, Mirko Gaspari, Rada Iveković, Srećko Jovanović, Tvrtko Kulenović (predsednik), Ljiljana Nikolić-Jamagiši, Dušan Pajin, Ivan Šop, Darko Tanasković, Vinko Trček, Veljko Trojančević, Ljubica Vasiljević. Lektor: Jovan Pejčić Likovno-grafička oprema: Rade Rančić (nulti broj) Veljko Trojančević (od broja 1–2 do broja 25) Milan Jovanović (od broja 26 do broja 32) .[2] Autori priloga Za ovaj časopis su pisali brojni domaći, danas uspešni i poznati orijentalisti, redovni profesori Filološkog fakulteta na katedrama za japanski, kineski, turski, arapski jezik, ali i zaljubljenici i stručnjaci za kulturu Indije, Mongolije, Jugoistočne Azije, Sibira, Pakistana, Irana... Teme Tema časopisa je kulture Bliskog i Dalekog istoka a tokom izdavanja imala je redovne rubrike kao što su: Filozofije i kulture istoka Književnost: prevodi i poetike Ličnosti i događaji Osvrti i prikazi knjiga Pisma uredništvu Svaki broj imao je svoju zadatu temu poput „Arheologija Istoka: praistorija i protoistorija“ (četvrt broj), „Askeza i ljubav“ (sedamnaesti broj) i „Ideali ljudskog savršenstva“ (trideseti broj).