Autor - osoba Rihter, Ivan Naslov Lovački psi : uzgoj i školovanje / Ivan Richter ; [crteži Saša Forenbaher ; kolori Stjepan Rupčić] Vrsta građe priručnik Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1976 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1976 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 319 str., [20] str. s tablama (fotogr.) : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Forenbaher, Saša Rupčić, Stjepan Zbirka Stručna biblioteka (Karton) Napomene Bilješka o piscu: str. 319. Predmetne odrednice Lovački psi -- Gajenje -- Priručnici Lovački psi -- Dresura – Priručnici Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jako lepo urađena knjiga Prepuna crteža i ilustracija, fotografija... Lovački pas je pas koji pomaže čoveku u lovu. Iako je pas pripitomljen jako davno u ljudskoj istoriji, teško je tvrditi da je oduvek bio obučavan za lov. Potreba za diversifikacijom rasa koje imaju osobine upravo za ovaj vid aktivnosti nastala je kada je lov za čoveka postao zadovoljstvo. Rase koje su danas poznate nastale su tokom nekoliko vekova. Postoji nekoliko tipova lovačkih pasa, sa afinitetom ka različitim lovačkim zadacima. Podele su napravljene po osobinama koje psi u lovu najbolje iskazuju. Podela lovačkih pasa: goniči - najstariji lovački psi, kojima je zadatak da pronađu i nateraju divljač na lovca; naši goniči su azijskog porekla i tu spadaju: balkanski i posavski zečar, alpski zečar, kratkodlaki istrijanac, istarski i ilirski resati gonič, baseti i brak jazavičari jamari - služe da izvuku ili isteraju divljač koja se skriva po jamama (lisice, jazavci, zečevi, kunići), i lov sa njima je veoma star; u jamare spadaju:lovački terijeri, foksterijeri i jazavičari slednici krvi (barvarvji) - služe u lovu na krupnu divljač koja odbegne; poznati su hanoverski i bavarski slednici krvi cunjavci - lovački psi koji krstare na kratkom odstojanju i dignutu divljač oglase kratkim lajanjem; ističu se španijeli (koker i špringer) i nemački prepeličari ptičari - najplemenitiji lovački psi, traže istrajno i brzo, markiraju nađenu divljač (staju na divljač), a ulovljenu aportiraju; imaju izvanredan njuh Moguće je da pojedine rase pasa pokazuju odlične osobine u više ovih grupa. Vestfalski brak-jazavičar je odličan gonič. Sa druge strane, mnogi lovački psi su dobri i kao kućni ljubimci i psi za pomoć ljudima kao što je slučaj sa golden retriverom. Jedno je sigurno, razvijeni za komplikovane zadatke u lovu, ova grupa pasa je sposobna da radi i mnoge druge složene zadatke za potrebe ljudi. Što se samog lova tiče, lov odstrelom, lov hajkom, lov na jazbine, lov u ravnici, šumi ili močvari zahtevaju različite sposobnosti. Ipak, sposobnosti koje su karakteristične za sve pasmine su sposobnost učenja, poslušnost, energičnost i odlično razvijeno čulo mirisa. Ispiti za lovačke pse Ispiti za pse su razni i zavise od namene pasmine, pa tako postoje i ispiti za lovačke pse. Za ptičare postoje tzv. „terenske probe“ (engl. field-trails) koje mogu imati nacionalni ili internacionalni karakter. Takmičenje za ptičare se dešava u etapama od po 15 minuta i postoji šest disciplina u zavisnosti od rase: veliko traganje za ptičare engleskih rasa, francusko traganje ili prolećna terenska proba (u paru ili solo), praktični lov ili jesenja terenska proba na divljač (u paru ili solo) i amateri. Najbolji predstavnici svake rase postaju „tragači“. Takođe, postoje i drugi ispiti, a u cilju klasifikovanja pasa prema strasti za lovom, njuhu ili kvalitetu dresure. Na taj način se evidentiraju poželjni rasplodni primerci. Neka od takmičenja su i: terenska proba za španijele ispiti lova za trkaće pse takmičenja u traganju za krupnom divljači ispiti lova na i pod zemljom za jazavičare ispiti lova pod zemljom za foks i druge terijere Na ovom poslednje navedenom ispitu, potrebno je da pas pronađe lisicu i da da signal lajanjem da ju je pronašao, a ponekad i da je istera iz unapred pripremljene veštačke jazbine dužine 15 metara. MG129 (N)

Sjajan dvosoban stan u lepom delu Nove Detelinare. Stan je u odličnom stanju i prodaje se sa nameštajem za koji postoji dogovor. Stan nema krovne prozore. Pored zgrade su sve stvari bitne za život, kao što su škola, vrtić, supermarket, kafići. Za više informacija pozovite naše agente prodaje. ag šifra 517643 Kontakt 064******* - Ivan

Polimerna i kombinovana ambalaža Ivan Vujković Izdavač: Poli Mesto: Novi Sad Godina: 1997. Broj strana: 256 U današnjim uslovima izrade i korišćenje većine industrijskih proizvoda ambalaža ima presudnu ulogu. Proizvodi moraju biti upakovani iz higijenskih razloga, zbog produženja roka održivosti, lakše manipulacije i transporta, te zbog pravilne prezentacije kupcu. Polimerni materijali se u velikoj meri koriste za izradu ambalaže, a već danas se više od polovine industrijski proizvedene hrane pakuje upravo u tu ambalažu. Najveći je i trend porasta učešća polimerne u ukupnoj količini proizvedene i korišćene ambalaže. To me je opredelilo da se profesionalno posvetim problematici primene polimerne ambalaže za pakovanje prehrambenih, ali i ostalih industrijskih proizvoda. Tekst prezentiran u ovoj knjizi je deo saznanja i iskustava stečenih tokom više-godišnjeg rada na ovoj problematici u proizvodnji i kao saradnika i nastavnika na predmetu AMBALAŽA I PAKOVANJE na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Namera je bila da ova knjiga bude udžbenik, ali je zbog velikog broja obuhvaćenih podataka i informacija prevazišla taj obim. U ovom tekstu prezentirana je problematika vrste, kvaliteta i primene polimernih materijala za izradu polimernih i kombinovanih ambalažnih materijala i ambalaže. Primena polimerne i kombinovane ambalaže, kao logičan nastavak, će biti u tekstu sledeće knjige. Ova knjiga je namenjena proizvođačima i korisnicima polimerne i kombinovane ambalaže. Pored toga, mogu je koristiti i svi oni koji žele proširiti svoja znanja zbog profesionalnih razloga, kao i studenti za dopunu i proširenje stečenih znanja u nastavnim predmetima koje pokriva problematika prezentirana u ovoj knjizi. Svaka knjiga može biti i bolje napisana i zbog toga su sve dobronamerne sugestije i primedbe dobrodošle. Sadržaj UVOD 1. AMBALAŽA 1.1. Definicija i namena ambalaže 1.2. Ambalaža za prehrambene i slične proizvode 1.2.1. Zaštitne funkcije ambalaže 1.2.2. Zdravstvena ispravnost ambalaže 1.2.3. Podobnost ambalaže za pakovanje 1.2.4. Ekonomska opravdanost pakovanja 1.2.5. Uticaj ambalaže na čovekovu okolinu 1.3. Vrste ambalaže 1.4. Polimerna i kombinovana ambalaža 1.4.1. Proizvodnja polimerne i kombinovane ambalaže 1.4.2. Primena polimerne i kombinovane ambalaže Literatura 2. POUMERI I POLIMERNI MATERIJALI 2.1. Polimeri 2.1.1. Podela polimera 2.1.2. Struktura polimera 2.1.3. Deformacija polimera 2.1.4. Degradacija polimera 2.2. Nastajanje makromolekula 2.2.1. Procesi nastajanja makromolekula 2.3. Polimerni materijali 2.3.1. Dodaci 2.3.2. Kompaundi Literatura 3. POLIMERNI MATERIJALI ZA IZRADU AMBALAŽE 3.1. Polietilen (PE) 3.1.1. Vrste polietilena 3.1.1.1. Polietilen niske gustine (PELD) 3.1.1.2. Linearni polietilen niske gustine (PELLD) 3.1.1.3. Polietilen visoke gustine (PEHD) 3.1.2. Hemijske karakteristike polietilena 3.1.3. Proizvodnja polietilena 3.1.4. Prerada i primena polietilena 3.1.5. Kopolimeri etilena 3.2. Polipropilen (PP) 3.2.1. Hemijske karakteristike polipropilena 3.2.2. Proizvodnja polipropilena 3.2.3. Prerada i primena polipropilena 3.2.4. Kopolimeri propilena i kompaundi polipropilena 3.3. Polivinilhlorid (PVC) 3.3.1. Karakteristike kvaliteta polivinilhlorida 3.3.2. Hemijske karakteristike polivinilhlorida 3.3.3. Proizvodnja polivinilhlorida 3.3.4. Modifikovanje karakteristika polivinilhlorida 3.3.5. Prerada i primena polivinilhlorida 3.4. Polivinilidenhlorid (PVDC) 3.4.1. Proizvodnja polivinilidenhlorida 3.4.2. Prerada i primena polivinilidenhlorida 3.5. Polistiren (PS) i kopolimeri 3.5.1. Homopolimer polistirena (PS) 3.5.1.1. Proizvodnja polistirena 3.5.2. Polistiren visoke žilavosti (HIPS) 3.5.2.2. Prerada i primena polistirena 3.5.3. Kopolimer stirenakrilonitril (SAN) 3.5.4. Terpolimer akrilonitrilbutadienstiren (ABS) 3.5.4.1. Proizvodnja terpolimera akrilonitrilbutadien stiren 3.5.4.2. Prerada i primena terpolimera akrilonitrilbutadienstiren 3.5.5. Ekspandirani (penasti) polistiren (EPS) 3.6. Poliamidi (PA) 3.6.1. Dobijanje poliamida od aminokiselina 3.6.2. Dobijanje poliamida od diamina i dikarbonskih kiselina 3.6.3. Karakteristike poliamida 3.6.4. Prerada poliamida 3.6.5. Primena poliamida 3.7. Poliestri 3.7.1. Polietilentereftalat (PET) 3.7.2. Polikarbonati (PC) 3.8. Celulozni plastomeri 3.9. Barijemi materijali 3.10. Ostali polimerni materijali 3.10.1. Plastomeri i duromeri 3.10.2. Elastomeri 3.10.3. Degradabilni polimemi materijali Literatura 4. PRERADA POUMERNIH MATERIJALA 4.1. Karakteristike polimernih materijala 4.2. Priprema sirovine za proizvodnju 4.3. Proizvodnja ambalažnih materijala 4.3.1. Ekstrudiranje 4.3.2. Kalandriranje 4.3.3. Proizvodnja orijentisanih filmova 4.3.4. Koekstruzija 4.3.5. Ekstruziono oslojavanje 4.3.6. Kaširanje 4.3.6.1. Suvo kaširanje sa lepilima u organskom rastvaraču 4.3.6.2. Suvo kaširanje sa lepilima bez rastvarača 4.3.6.3. Mokro kaširanje 4.3.6.4. Kaširanje voskovima 4.3.6.5. Ekstruziono kaširanje 4.3.7. Obrada površine 4.3.8. Metalizacija polimernih filmova 4.3.9. Silikonizacija polimemih filmova 4.3.10. Lakiranje 4.3.11. Štampanje 4.3.12. Pomoćni materijali 4.3.12.1. Athezivi (lepila) 4.3.12.2. Lakovi 4.3.12.3. Boje 4.3.12.4. Rastvarači 4.3.12.5. Ostali pomoćni materijali 4.4. Ambalažni materijali 4.4.1. Ambalažni materijali homogene strukture 4.4.2. Ambalažni materijali slojevite strukture 4.4.2.1. Višeslojni polimerni ambalažni materijali 4.4.2.2. Kombinovani ambalažni materijali 4.4.2.3. Saćaste folije 4.4.3. Kompozitni ambalažni materijali 4.5. Proizvodnja ambalaže 4.5.1. Proizvodnja ambalaže od ambalažnih materijala 4.5.1.1. Izrada ambalaže formiranjem vara 4.5.1.2. Termooblikovanje ambalažnog materijala 4.5.1.3. Pregovanje i isecanje ambalažnog materijala 4.5.1.4. Izrada ambalaže izvlačenjem 4.5.1.5. Konfekcioniranje ambalažnog materijala 4.5.1.6. Izrada ambalaže specijalnih oblika 4.5.1.7. Primena ambalažnih materijala za direktno pakovanje 4.5.2. Proizvodnja ambalaže od polimemih materijala 4.5.2.1. Brizganje 4.5.2.2. Ekstruziono duvanje 4.5.2.3. Brizganje i duvanje 4.5.2.4 Presovanje 4.5.2.5. Rotaciono livenje Literatura 5. PRIMENA POLIMERNE I KOMBINOVANE AMBALAŽE Literatura 6. PRILOZI 6.1. Sirovine i životni put“ ambalaže od polimernih i kombinovanih materijala 6.2. Prerada polimernih materijala 6.3. Primena polimernih i kombinovanih ambalažnih materijala 6.4. Pakovanje proizvoda u polimerne ambalažne materijale i polimemu i kombinovanu ambalažu 6.5. Skraćenice polimera i polimernih materijala 6.6. Rečnik pojmova i predmetni registar 5. Primena polimerne i kombinovane ambalaže Polimerna i kombinovana ambalaža se koristi najviše za pakovanje prehrambenih proizvoda. Pored toga, koristi se za pakovanje i mnogih drugih proizvoda (kozmetičkih, farmaceutskih, opšte namene…). Danas bi život čoveka bio praktično nezamisliv bez ovih ambalažnih materijala. Procenjuje se da će se ove godine u svetu proizvesti preko 40 miliona tona polimerne ambalaže. Kada se toj količini doda i ona od kombinovanih materijala, u kojima dominira masa polimera, potrošnja polimera u 1997. godini za izradu ambalaže se procenjuje na više od preko 50 miliona tona. Godišnja stopa porasta proizvodnje i potrošnje polimerne ambalaže u svetu do 2.000. godine procenjuje se na oko 9,7%, što će omogućiti da se najveća količina proizvedene hrane upakuje upravo u tu ambalažu. Time će se postići učešće polimerne u ukupnoj ambalaži preko 25% i zbog male mase ambalažne jedinice po masi upakovanog sadržaja znatno više od polovine proizvedene hrane biće upakovano u ovu ambalažu. U Jugoslaviji je 1993. godine potrošnja polimerne ambalaže bila na nivou od oko 26 000 tona, procena za 1997. godinu je preko 47 000 tona, a u 2000. godini se očekuje proizvodnja i potrošnja preko 62 000 tona. Procenjena stopa godišnjeg rasta je na nivou 9%. Polimerna i kombinovana ambalaža se koristi za pakovanje praktično svih prehrambenih i drugih proizvoda. Razlozi za to leže u dobrom kvalitetu i realtivno niskoj ceni po jedinici upakovanog sadržaja. Pored toga, ova ambalaža se koristi i zbog drugih dobrih karakteristika, od kojih nije najvažnija, ali je vrlo značajna i ekološka podobnost. Danas se u polimernu i kombinovanu ambalažu pakuju skoro svi prehrambeni proizvodi (prilog 6.4.). Ne postoji ni jedna grupa koja se ne pakuje u ovu ambalažu. Naravno, pakovanje u tradicionalnu ambalažu će se zadržati kod nekih proizvoda, kao posledica navika korišćenja. Na primer, visokokvalitetna vina će se još dugo pakovati na tradicionalan način u staklenu ambalažu, a zbog smanjenja cene, vina nižih karakteristika kvaliteta se već pakuju u polimernu i kombinovanu ambalažu. Konzumno mleko se tradicionalno pakovalo u staklenu ambalažu, ali je pojavom kvalitetnijih, jeftinijih i praktičnijih polimernih i kombinovanih materijala pakovanje u staklenu ambalažu svedeno na najmanju meru. Proizvodi u tipu trajnih konzervi su se u ranijem periodu pakovali isključivo u staklenu i ambalažu od belog i aluminijumskog lima. Danas dominiraju proizvodi pakovani u ambalažu od višeslojnih polimernih i kombinovanih materijala. Imajući u vidu navedene, ali ne gubeći iz vida i mnoge druge primere, može se predvideti vrlo svetla perspektiva polimerne i kombinovane ambalaže u području pakovanja prehrambenih i srodnih proizvoda. Za ovako optimističko razmišljanje treba da postoje i odgovarajuće pretpostavke. U ovom tekstu će one biti samo naznačene. Polimerni i kombinovani ambalažni materijali mogu da se koriste neposredno za pakovanje proizvoda. Od njih se proizvodi ambalaža u procesu pakovanja sadržaja, ili se sadržaji pakuju u prethodno proizvedenu (preformiranu) ambalažu. Sve navedene mogućnosti ne postoje kod ostale ambalaže, tako da polimerna i kombinovana ambalaža može da ispuni skoro sve zahteve kod pakovanja. Primenom polimerne i kombinovane ambalaže proizvodi se mogu pakovati u atmosferi vazduha, pod vakuumom i u atmosferi zaštitnih gasova. U aseptičnim uslovima se proizvodi najviše pakuju u ovu ambalažu, a zatvaranje ispod nivoa sadržaja je jedino moguće kod polimerne i kombinovane ambalaže. Upakovani proizvodi mogu da se konzervišu pasterizacijom, sterilizacijom, mogu se zamrzavati, a za konzervisanje se mogu koristiti i jonizujuća zračenja. Na isti način se mogu konzervisati i proizvodi upakovani u drugu ambalažu, ali samo proizvodi upakovani u ambalažu od polimernih i kombinovanih materijala sa papirom i kartonom se mogu tretirati mikrotalasima. Polimerni materijali imaju značajnu ulogu i kod izrade ambalaže od drugih materijala. Hermetičnost metalne ambalaže se postiže elastomerima, a staklene plastomerima. Područje primene papirne i kartonske ambalaže je u značajnoj meri prošireno oslojavanjem sa polimernim materijalima. Zbog makromolekulske strukture polimeri ne stupaju u interakciju sa upakovanim sadržajima. Postupci izrade i dodaci koji se koriste pri izradi polimernih materijala se brižljivo biraju, sa ciljem izrade zdravstveno ispravnih materijala i ambalaže. Komponente koje mogu nepovoljno uticati na zdravstvenu ispravnost upakovanih namirnica, farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda su materija male molekulske mase. One su organskog ili neorganskog porekla i mogu preći (migrirati) u upakovane sadržaje i na taj način usloviti promene senzornih, fizičkih i hemijskih karakteristika proizvoda. Potencijalni migranti mogu poticati od: zaostalih monomera, zaostalih inicijatora, katalizatora i aktivatora polimerizacije ili proizvoda njihove razgradnje, zaostalih rastvarača, zaostalih površinski aktivnih sredstava, dodataka, posebno onih koji migriraju na površinu proizvoda i proizvodi termičke razgradnje polimernih materijala u procesima prerade i primene. Većina navedenih materija male molekulske mase ne utiče nepovoljno na zdravstvenu ispravnost upakovanih proizvoda, ali ima i takvih koji su toksični ili okarakterisani kao kancerogeni. Propisi o zdravstvenoj ispravnosti u najvećem broju zemalja sadrže tzv. „pozitivne liste” materija male molekulske mase koje se mogu koristiti za izradu polimernih materijala. Za toksične ili potencijalno kancerogene materije utvrđen je najviše dozvoijeni sadržaj u polimernom materijalu, a češće najveća dozvoljena količina koja iz ambalaže može da pređe u upakovani proizvod, odnosno, u model-sadržaj. Sastav model sadržaja, površina ambalaže (ambalažnog materijala), temperatura, vreme kontakta, kao i metode ispitivanja su potpuno definisani. Propisima je utvrđena najveća dozvoljena količina svake ispitivane materije koja može da pređe u model-rastvor (specifična migracija), ali i najveća dozvoljena količina svih materija male molekulske mase koje mogu da pređu u modelsadržaj (globalna migracija). Dozvoljena vrednost globalne migracije je najčešće manja od zbira dozvoljenih vrednosti specifičnih migracija. Pošto su razvijene savremene analitičke metode, sa sigurnošću se može tvrditi da je smanjena mogućnost kvalitativne i kvantitativne kontaminacije upakovane hrane komponentama polimerne i kombinovane ambalaže, koje mogu ugroziti zdravlje čoveka. Na usavršavanju proizvodnje polimernih materijala, primene netoksičnih materija i analitičkih metoda za utvrđivanje prisustva ili migracije kontaminenata malih molekulskih masa se radi vrlo intenzivno. Sve to će usloviti najveću moguću zaštitu zdravlja čoveka kod korišćenja proizvoda pakovanih u polimernu i kombinovanu ambalažu. Zahvaljujući razvoju svesti čoveka o potrebi očuvanja životne i radne sredine i evolucijom shvatanja o mogućem uticaju ambalaže na zagađenje okoline, polimerna ambalaža se sa pozicije najneprihvatljivije našla u poziciji ekološki najprihvatljivije. Razlozi za to se mogu pronaći u sveobuhvatnom sagledavanju uticaja ambalaže na čovekovu okolinu, a ne samo odbačene ambalaže. Vrlo vidljivi deo otpada jednog domaćinstva predstavlja iskorišćena ambalaža. Zbog toga je u komunalnom otpadu akcenat na zaštitu životne srednine stavljen upravo na nju. Procenjujući efekte takve ambalaže uveden je pojam ekološke podobnosti ambalaže. Pod ovim pojmom podrazumevaju se kriterijumi za procenu uticaja iskorišćene i odbačene ambalaže na čovekovu okolinu. Prema tim kriterijumima najprihvatljivija je ona izrađena od drveta (papirna, kartonska, drvena), jer je prirodnog porekla i raspada se pod uticajem atmosferilija. Takođe, postoji nesmetana mogućnost spaljivanja. Manje je prihvatljiva metalna i staklena ambalaža. Ona je od mineralnih sirovina, metali korodiraju i na taj način se ambalaža raspada, ali u znatno dužem vremenu od papirne. Staklena ambalaža najmanje zagađuje zemIjište i vodotokove, a pogodnom mehaničkom obradom se može pripremiti za ponovnu izradu staklene ambalaže ili za druge namena. Najmanje prihvatljiva je ambalaža od polimernih materijala jer se pod uticajem atmosferilija vrlo sporo raspada, praktično je neuništiva. Eventuaina upotreba kao sekundarne sirovine uslovljena je razdvajanjem na polimerne materijale istog porekla, a spaljivanje u velikoj meri zagađuje vazduh. Međutim, na čovekovu okolinu ne utiče samo iskorišćena i odbačena ambalaža, nego i procesi dobijanja i prerade sirovine, proizvodnje ambalaže i pakovanja proizvoda, kao i postupci sa iskorišćenom i odbačenom ambalažom. Procena ovih efekata definisana je pojmom ekološkog balansa ambalaže. U okviru njega postoje dve grupe kriterijuma: podobnost ambalaže za pakovanje proizvoda i uticaj ambalaže na čovekovu okolinu. Kada za pakovanje proizvoda postoji mogućnost korišćenja više vrsta ambalaže, podobnost se procenjuje na osnovu prve grupe kriterijuma. Nakon toga se ekološka prihvatljivost tako odabrane ambalaže procenjuje primenom druge grupe (ekoloških) kriterijuma. Primena grupe ekoloških kriterijuma podrazumeva procenu uticaja: na zagađenje zemljišta, na zagađenje vodotokova, na zagađenje vazduha i utroška energije. Proceni po ovoj grupi kriterijuma se mora podvrgnuti ambalaža za svaki konkretni proizvod, što je vrlo obiman posao. Vrlo meritorna ocena ekološke prihvatljivost se može dati primenom samo kriterijuma utroška energije u celom ciklusu, od dobijanja sirovina do postupaka sa iskorišćenom i odbačenom ambalažom. Ovaj kriterijum definisan je pojmom ekološkog bilansa ambalaže. Globalnom procenom prihvatljivosti po kriterijumima ekološkog balansa se može utvrditi da je najmanje prihvatljiva papirna i kartonska ambalaža, jer se proizvodi od drveta. Sečom šuma se pravi „ekološka katastrofa” (uništava se prirodni proizvođač kiseonika). Pored toga, proizvodnja papira u velikoj meri zagađuje vodotokove i vazduh. Ekološka prihvatljivost papirne ambalaže se može povećati jedino korišćenjem starog papira kao sekundarne sirovine. Prihvatljivija je ambalaža izrađena od metala, a posebno stakla. Najprihvatljivija je ambalaža izrađena od polimernih materijala, jer je najmanje mase po jedinici upakovanog proizvoda i zbog toga ima najpovoljniji ekološki bilans (najmanji utrošak energije po jedinici upakovanog proizvoda). Pored toga, ova ambalaža se može više puta koristiti za pakovanje istih proizvoda (povratna ambalaža), razvijeni su postupci prerade polimernih otpadnih materijala, pa se dobijaju vrlo vredne sekundarne sirovine (reciklovani polimerni materijali, sirovine za hemijsku industriju), a već danas se komunalni otpad spaljuje za dobijanje energije (toplane u velikim gradovima). U tom pogledu je značajan doprinos i osvajanje proizvodnje i primene degradabilnih polimernih ambalažnih materijala. Prethodnim postupcima se u značajnoj meri smanjuje masa polimernog otpada za deponovanje. U uređenim deponijama su polimerni materijali najmanji zagađivači vodotokova (ne rastvaraju se u vodi) i ne zagađuju vazduh. U ovom poglavlju su samo naznačene neke mogućnosti i razlozi primena polimerne i kombinovane ambalaže. Ta problematika je detaljno obrađena u knjizi PRIMENA POLIMERNE I KOMBINOVANE AMBALAŽE. K.M.S.

VELIKA RASPRODAJA KNJIGA UPOREDITE CENE OVIH NASLOVA SA ONIMA NA KUPINDU I VIDEĆETE DA SU DRASTIČNO NIŽE KAD UĐETE U PREGLED SVIH NAŠIH PREDMETA, I NEŠTO VAM ZAPADNE ZA OKO, POTRAŽITE TAJ PREDMET U OPŠTEM PRETRAŽIVAČU DA BISTE VIDELI KOLIKO SU NAM CENE POVOLJNE. NEMOJTE DA VAS MRZI DA PROŠETATE KROZ MOJU PONUDU I NA KUPINDU JER ĆU U NAREDNIH NEKOLIKO MESECI SVAKODNEVNO PODIZATI PO PAR STOTINA NOVIH PREDMETA – KNJIGA, STRIPOVA, ALBUMA SA SLIČICIMA, DO KONAČNE CIFRE OD OKO 60.000 PREDMETA, KO NIJE LENJ SIGURNO ĆE NAĆI NEŠTO ZA SVOJU DUŠU Pitajte sve što vam je nejasno pre kupovine. Gotovo sve fotografišem sa istog stalka i pod istim svetlom da bi se izbegla sumnja da nešto prikrivam. U koliko u knjizi ima nešto pisano posveta ili slično, ili podvlačeno, trudim se da to prikažem na zasebnoj fotografiji. Kupljene predmete šaljem u rokovima predviđenim pravilima sajta na adresu navedenu u profilu kupca koju dobijam od sajta nakon prodaje, post ekspresom u njihovoj zaštitnoj kartonskoj koverti. Samo u koliko gabariti kupljenih predmeta prelaze veličinu koverte pakujem ih u kartone i tako upakovane šaljem. Šaljem nakon uplate a za članove koji nemaju negativnih ocena i pozitivne ocene od minimum pet prodavaca sa sajta moguće plaćanje pouzećem (samo za Srbiju). ŠALJEM ISKLJUČIVO POST EKSPRESOM i to tek nakon što mi porukom na sajtu javite TAČAN IZNOS koji je uplaćen I IME UPLATIOCA kao i potvrdu adrese na koju šaljem Ukoliko se pošiljka ošteti u transportu, ne prihvatam reklamacije. Ukoliko niste zadovoljni predmetom prema zakonu o zaštiti potrošača moram da pristanem da ga vratite ali isključivo post ekspresom pouzećem na vaš teret za sve troškove koji pri tome proizilaze. ODBIJAM DA NA MOJ RAČUN IDU BILO KAKVE POŠTARINE, TROŠKOVI TRANSFERA NOVCA I BILO ŠTA DRUGO OSIM CENE PREDMETA. P A Ž NJ A:::: SVA KOMUNIKACIJA ISKLJUČIVO PORUKAMA PREKO SAJTA. Za stare kupce koji imaju moj broj telefona, moguće dodatne fotografije na Viber. LIČNO PREUZIMANJE ISKLJUČIVO NA MOJOJ ADRESI uz prethodni dogovor porukom na sajtu kojom ću dati dva termina kada možete doći da preuzmete predmete, a u koliko Vam ti termini ne odgovaraju onda to javite na vreme da bih vam predmete poslao pod istim uslovima i u rokovima koji važe i za kupce koji su se pri kupovin odmah opredelili za slanje pošiljke. Kupci iz inostranstva su dobrodošli ali su opcije za plaćanje: plaćanje iz Srbije; plaćanje Western Unionom; plaćanje preko Pošte ako takva opcija postoji iz vaše zemlje, ali sve eventualne reklamacije prihvatam da rešavam samo u Srbiji i pod uslovima koji važe i za kupce iz Srbije.

Opis Sjajan dvosoban stan u lepom delu Nove Detelinare. Stan je u odličnom stanju i prodaje se sa nameštajem za koji postoji dogovor. Stan nema krovne prozore. Pored zgrade su sve stvari bitne za život, kao što su škola, vrtić, supermarket, kafići. Za više informacija pozovite naše agente prodaje. ag šifra 517643 Kontakt 064912949... Prikaži broj Ivan Kontakt podaci Slične nekretnine

Opis Sjajan dvosoban stan u lepom delu Nove Detelinare. Stan je u odličnom stanju i prodaje se sa nameštajem za koji postoji dogovor. Stan nema krovne prozore. Pored zgrade su sve stvari bitne za život, kao što su škola, vrtić, supermarket, kafići. Za više informacija pozovite naše agente prodaje. ag šifra 517643 Kontakt 064912949... Prikaži broj Ivan Kontakt podaci Slične nekretnine

Opis Sjajan dvosoban stan u lepom delu Nove Detelinare. Stan je u odličnom stanju i prodaje se sa nameštajem za koji postoji dogovor. Stan nema krovne prozore. Pored zgrade su sve stvari bitne za život, kao što su škola, vrtić, supermarket, kafići. Za više informacija pozovite naše agente prodaje. ag šifra 517643 Kontakt 064912949... Prikaži broj Ivan Kontakt podaci Slične nekretnine

ANTROPOLOG MEĐU NAVIJAČIMA: Ivan Đorđević **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Antropolog među navijačima / Ivan Đorđević Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2015 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 246 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 222 ISBN 978-86-7562-126-3 (broš. ; XX vek) Napomene Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. [4] `Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije` - -> str. 11 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. [229]-237 Registar. Predmetne odrednice Fudbalski navijači -- Antropološki aspekt -- 19-20v „Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. *** Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam.

Nova, nekorišćena Antropolog među navijačima / Ivan Đorđević Vrsta građe naučna monografija Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2015 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 246 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 222 Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. [4] `Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije` - -> str. 11 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. [229]-237 Registar. Predmetne odrednice Fudbalski navijači -- Antropološki aspekt -- 19-20v „Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. *** Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam.

Opis Na prodaju odlično garažno mesto u samom centru Novog Sada. Garaža je u polu suterenu, ima ventilaciju, rolo vrata sa daljinskim. Uz garažu se dobija i neuknjižen prostor koji se može koristiti kao ostava. U garaži ima pet uknjiženih garažnih mesta, i postoji mogućnost kupovine svih pet. G1 - 20m2; G2 - 17m2; G3 - 29m2; G4 - 13m2; G5 - 16m2. Cena je 1400 eura po metru kvadratnom. Ukoliko se kupi sve popust. Za sve informacije pozovite nas. ag šifra 517950 Kontakt 064912949... Prikaži broj Ivan Kontakt podaci Slične nekretnine

IVAN ĐORĐEVIĆ ANTROPOLOG MEĐU NAVIJAČIMA Izdavač - Biblioteka XX vek, Beograd; Knjižara Krug, Beograd Godina - 2015 246 strana 17 cm Edicija - Biblioteka XX vek ISBN - 978-86-7562-126-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor UVOD: Antropologija na tribinama I `NARODNA IGRA` KOJA JE OSVOJILA SVET Fudbal kao produkt modernog vremena Fudbal između Istoka i Zapada Kriza i transformacija II `MOJA JE NACIJA REPREZENTACIJA` Sport, Evropa, mi i drugi Vrla, nova Srbija III DOGAĐANJE FUDBALA Labudova pesma jugoslovenskog fudbala Zvezda, Srbija, nikad Jugoslavija Muke u nacionalnom raju Više od igre IV RAT JE POČEO NA MAKSIMIRU? Nelagodna sećanja Maksimir za sva vremena Krivac je `onaj drugi` V `UTAKMICE STOLEĆA` `Tko ne skače pravoslavac` `Ah, taj Bizant!` Nakon `meča stoleća` VI RAT SE ZAVRŠIO NA MAKSIMIRU? Izvori i literatura Indeks imena `„Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. ***Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Milica Bakić Hayden Alex Bellamy Majk Bilig Michael Billig Zvonimir Boban Dario Brentin Rodžers Brubejker Rogers Brubaker Ivan Čolović Vuk Drašković Gordana Đerić Aleksandar Đorđević Dejvid Goldblat David Goldblatt Stef Jansen Robert Jarni Todor Kuljić Dražen Lalić Dragoslav Draža Mihailović Srećko Mihailović Siniša Mihajlović Slobodan Milošević Ričard Mils Richard Mills Zoran Bata Mirković Marko Tompson Perković Emma Poulton Željko Ražnatović Josip Džo Šimunić Igor Štimac Davor Šuker Franjo Tuđman Džonatan Vilson Jonathan Wilson Srđan Vrcan Aleksandar Vučić

Trixie: Interaktivni nameštaj za mačke Ivan Interaktivni nameštaj za mačke Sa platformom i ležaljkom na vrhu Sa stubovima namenjenim grebanju Izrađen od pliša i sisal grebljivog materijala Zadovoljava potrebu za igrom, grebanjem i odmorom U svetlo sivoj boji Naziv proizvoda Trixie: Interaktivni nameštaj za mačke Ivan Šifra PW44420 6.960,00 din. Kol Dodaj u korpu Dodaj u listu želja Dodaj za poređenje Ocenite proizvod Dostava Plaćanje Reklamacije Česta pitanja Kontakt Dostava Isporka proizvoda se obavlja putem Bex kurirske službe na Vašu kućnu adresu direktnim uručenjem. Isporuka se vrši u periodu 2-4 radna dana od dana naručivanja. Osnovna cena dostave je 280 din. Sve porudžbine koje stignu posle 12:00 časova, obrađuju se narednog radnog dana. Za porudžbine čiji je iznos preko 3500 dinara, obezbeđena je besplatna dostava. Pre uručenja kurir će Vas kontaktirati kako bi Vam najavio dolazak. Isporuka se ne obavlja subotom i nedeljom, za vreme verskih i državnih praznika. Porudzbine koje stignu petkom nakon 12h, subotom i nedeljom, obrađuju se u ponedeljak. REKLAMACIJE NA RAD KURIRSKE SLUŽBE Isporuku proizvoda obavlja Bex kurirska služba. Kvalitet isporuke zavisi isključivo od kurira koji isporuku vrši. Ukoliko niste zadovoljni kvalitetom usluge kurira, molimo Vas da nas obavestite o tome slanjem maila na [email protected] naznakom “Reklamacija na rad kurira” kako bi preduzeli mere da se usluga unapredi. Plaćanje Kada obavite kupovinu na svoju e-mail adresu dobićete predračun sa kompletnim iznosom aktuelne kupovine. Ukupan iznos aktuelne kupovine objedinjuje cenu poručenih proizvoda i trošak transporta. Pre isporuke proizvoda operater će vas pozvati kako bi izvršio potvrdu porudžbine. Plaćanje poručenih proizvoda možete obaviti na dva načina. Plaćanje po obavljenoj isporuci (pouzećem) Poručene proizvode možete platiti po izvršenoj isporuci robe. Plaćanje po isporuci robe se obavlja u gotovini kuriru koji je isporuku obavio. Kupac je dužan da plati nadoknadu za poručene proizvode u iznosu preciziranom u predračunu. Uplatom na tekući račun Poručene proizvode možete platiti avansnom uplatom na tekući račun Pet Marketa: 205-215070-25 Komercijalna banka, primalac Bookmark INT doo, Pera Ćetkovića 11j, Beograd. Plaćanje možete izvršiti standardnom uplatnicom u bilo kojoj pošti ili banci ili putem web bankinga. Isporuka poručenih proizvoda će se obaviti nakon evidentiranja uplate. Reklamacije Vašu porudžbinu, u skladu sa čl. 35. i čl. 36. Zakona o zaštiti potrošača (Službeni glasnik RS br. 73/2010) možete otkazati bez naknade (osim neposrednih troškova povraćaja robe) i bez navođenja razloga u roku od 14 dana nakon preuzimanja proizvoda. Reklamacije na proizvode se mogu podneti u slučaju kada je isporučeni proizvod neispravan, neodgovarajući ili isporuka nepotpuna. U slučaju reklamacije proizvode ćemo zameniti ili ćemo obaviti povraćaj novca u zavisnosti od Vašeg zahteva. U slučaju neodgovarajućeg proizvoda nadoknadu za troškove dostave snosi kupac, dok u slučaju neispravnog proizvoda ili nepotpune isporuke, troškove dostave snosi Pet Market. Shodno predhodno navedenom članu Zakona o zaštiti potrošača, Pet Market je u obavezi da u roku od 8 dana od dana podnošenja reklamacije odgovori na istu i u roku od 15 dana reši reklamaciju. Reklamacije možete izvršiti putem maila [email protected] sa naznakom Reklamacije ili pozivom našeg Korisničkog centra na broj 061-29-29-061 i 061-29-29-062. Adresa za prijem reklamacija je Pere Ćetkovića 11j, Beograd. Česta pitanja KAKO DA OBAVIM KUPOVINU? Nakon toga što ste odabrali proizvod i definisali potrebnu količinu, polje “Dodaj u korpu” će Vas uputiti u deo sajta predviđen za kupovinu. Biće Vam ponuđene dve opcije “Nastavi kupovinu” i “Obavi kupovinu”. Izborom opcije “Obavi kupovinu” sistem će zahtevati da se ulogujete u svoj nalog ili registrujete odnosno da kreirate nalog. Kreiranjem naloga ostavljate podatke od značaja za isporuku proizvoda. Nakon registracije ili logovanja, proces se nastavlja izborom načina dostave i načina plaćanja. Izborom opcija i jednostavnim klikom na “Poruči proizvode” kupovinu ste obavili. DA LI MOGU PROIZVODE DA PORUČIM PUTEM TELEFONA? Proizvode iz naše prodavnice možete poručiti i putem telefona pozivom našeg Korisničkog Centra 061-29-29-061 ili 061-29-29-062. Ukoliko se opredelite za ovu opciju poručivanja bitno je da unapred napravite spisak željenih proizvoda kako bi njihov tačan naziv mogli preneti našem operateru. Korisnički Centar radi od 11-18 časova radnim danima i od 11-15 časova subotom. KAKO DA ZNAM DA SU PROIZVODI KOJE SAM ODABRAO PORUČENI? Porudžbina proizvoda koje ste naručili biće potvrđena slanjem predračuna sa pojedinostima obavljene kupovine na vašu mail adresu. ŠTA U SLUČAJU DA PORUČENI PROIZVODI NE STIGNU NA MOJU ADRESU Pet Market isporuku proizvoda obavlja putem Aks kurirske službe. Svi poručeni proizvodi se narednog dana (nakon 24h od poručivanja) šalju na isporuku kupcu. Kurir koji isporuku obavlja dužan je da pre isporuke kupca pozove kako bi najavio svoj dolazak. Ukoliko nakon potvrde porudžbine od strane operatera proizvodi ne stignu u predviđenom roku za isporuku, pozovite Korisnički centar na broj 061-29-29-062. ŠTA U SLUČAJU GREŠKE U CENI? Uprkos našim velikim i konstantnim naporima za održavanje tačnosti i ažurnosti u unošenju promena, ponekada se dogodi da se poneki od preko 7.000 proizvoda u našoj prodavnici nađe sa pogrešnom cenom. Ipak, deo naše standardne procedure isporučivanja je i prethodna provera cena, tako da će eventualna greška biti ispravljena. Za bilo koja odstupanja u ceni (veća ili niža od stvarne), naš operater će Vas obavestiti prilikom telefonske potvrde porudžbine. ŠTA U SLUČAJU GREŠKE U CENI ISPORUKE? Kako isporuku poručenih proizvoda obavlja ovlašćena kurirska služba, postoji mogućnost pojave odstupanja stvarne od obračunate cene isporuke. Deo naše standardne procedure isporučivanja je i prethodna provera težine paketa i cene transporta. Ukoliko do odstupanja dođe, naš operater će Vas obavestiti o tome prilikom telefonske potvrde porudžbine. KOLIKA JE NAJVEĆA TEŽINA PAKETA? Težina paketa odnosi se na zbirnu težinu svih poručenih proizvoda. Maksimalna težina paketa definisana je na osnovu pravila o isporuci kurirske službe koja isporuku obavlja. U okviru Standardne i Ekspres dostave, maksimalna težina paketa je 50 kilograma. Ukoliko težina poručene robe prevazilazi maksimalnu težinu paketa (30 kg), roba se isporučuje u dva paketa. KAKO DA PRONAĐEM ARTIKAL KOJI MI JE POTREBAN? Na našem sajtu postoji veliki broj artikala, i svakim danom ih je sve više. Ukoliko znate šta tražite, jednostavno unestite jednu ili dve reči vezane za željeni artikal u polje za pretraživanje u gornjem levom uglu i kliknite na dugme “Pretraga”. Kada dobijete spisak rezultata, kliknite na naslov koji Vas interesuje ili polje “Detaljne informacije” i sajt će Vam prikazati stranicu sa detaljnim informacijama o artiklu. ŠTA JE ’’KORPA’’? Korpa predstavlja internet servis za kupovinu, koji Vam omogućava da kupujete po istom principu kao i sa ’’pravom korpom’’ u prodavnici. Klikom na dugme „Dodaj u korpu“ pravite spisak proizvoda koje želite da kupite i koji će se trenutno, nakon klika, pojaviti u vašoj korpi. Na taj način izabrani proizvodi biće zapamćeni dok nastavljate pregled sajta. Ubacivanje proizvoda u korpu Vas ne obavezuje da taj proizvod kupite, moguće je izbaciti proizvod iz korpe. U svakom trenutku možete pregledati sadržaj svoje korpe klikom na link ’’Moja korpa’’ koji se nalazi u gornjem desnom zaglavlju sajta. U ČEMU JE RAZLIKA IZMEĐU ’’KORPA’’ I ’’OBAVI KUPOVINU’’? Korpa služi da izaberete proizvode koje želite da kupite.Ubacivanje proizvoda u korpu Vas ne obavezuje da taj proizvod kupite. Međutim, kada se opredelite da odabrane proizvode kupite, funkcija ’’Obavi kupovinu’’ Vam to omogućava. Unošenjem informacije o kupcu, načinu isporuke, načinu plaćanja i klikom na dugme ’’Poruči proizvode’’ izavršili ste konačnu kupovinu proizvoda. ŠTA OMOGUĆAVA FUNKCIJA „UPOREDI PROIZVODE“? U toku kupovine često se srećemo sa dilemom za koji proizvod da se opredelimo. Funkcija „Uporedi proizvode“ proces donošenja odluke u mnogome pojednostavljuje. Omogućava paralelni pregled dva proizvoda, njihovih detaljnih informacija i cene. Primena funkcije je jednostavna. Dovoljno je da odaberete dva proizvoda, aktivirate funkciju „Uporedi proizvode“ i u prozoru za poređenje dobićete njihov paralelni pregled. ŠTA OMOGUĆAVA FUNKCIJA ’’MOJI FAVORITI’’? Kupovinu poizvoda prate potrošačke navike koje se odnose na konkretne proizvode koje kupujete i one koje bi želeli da kupite. Funkcija ’’Favoriti’’ Vam upravo to i omogućava: da kreirate spisak proizvoda koje često kupujete ili onih koje bi u jednom trenutku želeli da kupite. Jednostavnim klikom na dugme ’’Dodaj u favorite’’, proizvod postaje favorit. Odabrani proizvodi se čuvaju u folderu ’’Moji favoriti’’ i dostupni su Vam svakoj narednoj poseti Pet Marketa. Na taj način formirate vaš lični prodajni prostor u okviru prodavnice što Vam omogućava stalan uvid u izabrane proizvode i jednostavnu kupovinu bez suvišnih pretraga. Link ’’Moji favoriti’’ se nalaze u gornjem desnom uglu zaglavlja sajta. Funkcija ’’Favoriti’’ Vam ne omogućava dodatne popuste ili posebne ponude. Kontakt Korisnički centar: 061-29-29-061; 061-29-29-062; Operativni poslovi: [email protected] Marketing: [email protected] Ukoliko želite da nas kontaktirate putem direktne kontakt forme kliknite na sledeći link.

Opis Predstavljamo Vam odličan i komforan dvosoban stan kod hotela 'Sheraton'. Stan se nalazi na idealnom drugom spratu novije zgrade, i kao takav je veoma svetao i prozračan. Sama nekretnine ne zahteva apsolutno nikakva ulaganja. Jedna od mnogih vrlina je ta što uz stan postoji i mogućnost kupovine parking mesta u dvorištu zgrade. Stan se prodaje sa svim ugradnim elementima kao i sa kuhinjom, a postoji mogućnost ostavljanja velikog dela novog i kvalitetnog nameštaja. Ono što ovu nekretninu čini jedinstvenom je ta što postoji mogućnost kupovine i stana pored od 74m2 (517937), i spajanja u pravi porodični petosoban stan sa savršenim rasporedom prostorija. Za sve dodatne informacije pozovite. ag šifra 517938 Kontakt 064912949... Prikaži broj Ivan Kontakt podaci Slične nekretnine

Opis Odličan trosoban stan na jednoj od najboljih lokacija na Novom Naselju-Savina. Stan se sastoji od dnevnog boravka sa trpezarijom, odvojene kuhinje, dve komforne spavaće sobe, kupatilom, wc-om, terasom i ostavom. Postoji mogućnost da se napravi još jedna spavaća soba. U blizini škola, market, pijaca, autobuska stanica, sve što je neophodno za miran porodičan život. Stan uknjižen 1/1. Za više informacija, pozovite nas. ag šifra 520192 Kontakt 064912949... Prikaži broj Ivan Kontakt podaci Slične nekretnine

48 x 68 cm 2 x presavijen, IVICE SECENE i RUPICE movie poster, AFFICHE de FILM Ivan Grozni (sh. Иван Грозный) je sovjetski crno-beli istorijski film u dva dela, sniman od 1942. do 1946. godine u režiji Sergeja Ejzenštejna, poznat kao posljednji u njegovoj filmografiji. U njemu je prikazan život i vladavina ruskog cara Ivana IV Groznog, čiji lik tumači Nikolaj Čerkasov. Film je nastao za vreme drugog svetskog rata, odnosno u vreme kada se Ejzenštejn, kao i mnogi drugi sovjetski filmaši, zbog nemačke invazije sklonio u Alma Atu u današnjem Kazahstanu. Temu za film je predložio sovjetski vođa Staljin koji je Ivana Groznog smatrao jednim od svojih istorijskih uzora, odnosno priču o njegovoj vladavini prikazati kao alegoriju na vlastiti režim. Film se originalno trebao snimiti u tri dela. Prvi deo, koji prikazuje rane godine Ivanove vladavine, njegove ratne uspehe i podršku među ruskim seljacima, je prikazan krajem 1944. godine i dobio je Staljinovu nagradu. Drugi deo, u kome se prikazuju Ivanovi obračuni za boljarima, ali i njegova sve veća okrutnost i paranoja, su, pak, od režimskih cenzora prepoznati kao implicitna kritika Staljinovih metoda vladavine. Zbog toga je drugi dio filma završio u bunkeru, te je prikazan tek nakon Staljinove smrti 1958. godine. Treći deo je, sprečila Ejzenštejnova smrt. Usprkos toga, Ivan Grozni se smatra jednim od najvažnijih i najzanimljivijih Ejzenštejnovih filmova. Drugi deo takođe sadrži nekoliko sekvenci snimljenih u boji, što je bio prvi takav slučaj u istoriji sovjetske kinematografije. Godine 1962. je ušao u izbor 10 najboljih filmova svih vremena u prestižnoj anketi britanskog filmskog časopisa Sight & Sound. --------------------------------------------- Sergej Mihailovič Ejzenštajn (23. januar 1898. — 11. februar 1948) je sovjetski reditelj i filmski teoretičar. Najpoznatiji filmovi su mu: „Oklopljača Potemkin“, „Oktobar“, „Aleksandar Nevski“. Njegovi filmovi pripadaju žanru politički angažovanih filmova. Među istoričarima filma postoji uverenje da je upravo Sergej Ejzenštajn doprineo najviše razvoju montaže, kao ne samo tehničkog postupka povezivanja kadrova, nego kao i načina da se filmski jezik bitno izmeni i unapredi. Sa Lavom Kulješevim razvio je izuzetno značajan teoretski rad na polju razvoja montaže. Svo delo Sergeja Ejzenštajna karakteriše inovativna upotreba montaže, ritma, odabira dominantnih motiva, vrste osvetljenja, u poslednjem filmu i upotreba boja. Ove je bila inovacija u filmskom rečniku svoga doba. Potiče iz porodice u kojoj je dominantno religijsko uverenje bilo pravoslavlje, iako mu je otac, po nacionalnosti bio Jevrejin koji je prihvatio pravoslavlje, a majka Ruskinja. U svojim prvim filmovima nije koristio glumce profesionalce. Bavio se pitanjima klasnih konflikta u kojima su glumci imali stereotipne uloge. Ejzenštajn je bio odan idejama komunizma u vreme Staljina koji je odlično shvatao značaj filma kao propagandnog oružja. Popularnost i značaj Sergeja Ejzenštajna je rastao i opadao u funkciji uspeha njegovih filmova. Godine 1925, stvorio je film „Oklopnjača Potemkin“. Čuvenu scenu sa kolicima koja padaju niz stepenište u Odesi snimio je 22. septembra. Centralni komitet KPSS je organizovao obeležavanje jubileja revolucije iz 1905, a narodni komesari Lunačarski i Maljevič su angažovali Ejzenštajna da napravi film posvećen ovoj komemoraciji. Od mnoštva događaja, Sergej je odabrao pobunu na oklopnjači kao centralni motiv filma. U jesen 1928. godine napušta Sovjetski Savez i odlazi na dvogodišnje studijsko putovanje po Evropi sa saradnicima Edvardom Tiseom i Grigorijem Aleksandrovim. Tamo ih je poslala komunistička partija da bi usavršili saznanja o tehnici zvučnog filma. Tu je napravio jedan film u Francuskoj (Sentimentalna romanasa iz 1930). Studio Paramaunt ga 1930. poziva u SAD i nudi ugovor na 100.000 dolara. Ejzenštajn stiže u Njujork 20. maja. Trebalo je da ekraznizuje jedan od romana Teodora Drajzera, ali se od tog projekta odustalo zbog sukoba reditelja i producenata. Time dolazi u poziciju da ga prijatelji Epton Sinkler i Čarli Čaplin spašavaju od neke vrste progona. Odlazi u Meksiko da snima film za bračni par Sinkler, ali se i tu njegova umetnička priroda susreće sa, za njega u to vreme neprihvatljivim uslovima stvaranja. Film o Meksiku nije dovršen, a Staljin ga u međuvremenu poziva nazad u SSSR. Od snimljenog materijala je 1933. izmontirana verzija filma „Gromovi nad Meksikom“, kasnije poznatog kao „Živeo Meksiko!“ (¡Que Viva México!). Godine 1938. prikazan je prvi Ejzenštajnov zvučni film, „Aleksandar Nevski“. On opisuje istorijsku bitku Rusa i tevtonskih vitezova iz 13. veka na zaleđenom Čudskom jezeru. Filmom dominira ideja patriotizma i stoga je intenzivno korišćen kao propaganda u SSSR-u tokom Drugog svetskog rata. Ejzenštajnov boravak na zapadu ga je učinio sumnjivim u očima Staljina i komunističke nomenklature. Rad na nekim filmovima je otkazan, a rad na filmu „Ivan Grozni“ je često ometan. Prvi deo ovog filma iz 1944. primljen je sa simpatijama i nagrađen je, dok je drugi deo bio cenzurisan i nije prikazan do 1958. U nastavku filma, Ivan nije prikazan kao heroj već kao paranoični tiranin. Neki delovi su snimljeni u koloru, zahvaljujući nemačkim kolor kamerama zaplenjenim u bici kod Staljingrada. Treći deo filma, iz 1946, konfiskovala je komunistička partija. Sergej Ejzenštajn je umro od srčanog udara, 11. februara 1948. u Moskvi. ----------------------------------------------------------- Sergei Mikhailovich Eisenstein (22 January [O.S. 10 January] 1898 – 11 February 1948) was a Soviet film director and film theorist, a pioneer in the theory and practice of montage. He is noted in particular for his silent films Strike (1925), Battleship Potemkin (1925) and October (1928), as well as the historical epics Alexander Nevsky (1938) and Ivan the Terrible (1944, 1958). In its 2012 decennial poll, the magazine Sight & Sound named his Battleship Potemkin the 11th greatest movie of all time. ----------------------------- Ivan the Terrible (Russian: Иван Грозный, Ivan Grozniy) is a two-part historical epic film about Ivan IV of Russia, written and directed by the filmmaker Sergei Eisenstein. It was commissioned by Soviet Premier Joseph Stalin, who admired and identified himself with Ivan. Part I was released in 1944; Part II was not released until 1958, as it was banned on the order of Stalin, who became incensed over the depiction of Ivan therein. Eisenstein had developed the scenario to require a third part to finish the story but, with the banning of Part II, filming of Part III was stopped; after Eisenstein`s death in 1948, what had been completed of Part III was destroyed. PART 1 In the prologue Ivan`s mother and her lover are murdered by the boyars. Later Ivan is enthroned as Grand Prince of Moscow. Part I begins with Ivan`s coronation as Tsar of all the Russians, amid grumbling from the boyars. Ivan makes a speech proclaiming his intent to unite and protect Russia against the foreign armies outside her borders and the enemies within – a reference to the boyars, who are already seen as discontented with his coronation. Shortly after, Ivan marries Anastasia Romanovna and there is a wedding celebration. This causes him to lose the friendship of his two best friends, Prince Andrei Kurbsky and Fyodor Kolychev. The latter receives Ivan`s permission to retire to a monastery, while Kurbsky attempts to resume his romance with the Tsarina, who repels his advances. The marriage feast is interrupted by news of the burning of several boyar palaces, carried into the Tsar`s palace by a mob of the common people who also complain that the Tsar is being led astray by the Tsarina`s family (the Romanovs), the Glinskys and the Zakharins. Ivan calms the crowd, but is interrupted by envoys from the khanate of Kazan, who send him a ceremonial knife with the suggestion that he do himself a favor by using it to commit suicide. Ivan immediately proclaims that his kingdom is at war with Kazan. The next scene shows the siege of Kazan, in which Ivan`s army digs saps underneath the city and fills them with gunpowder. Kurbsky, nominally in command, is reprimanded by Ivan for senseless brutality (he ties Tartar prisoners to palisades within earshot of the walls of Kazan and tells them to shout to the city to surrender; the defending archers immediately shoot the prisoners). The city of Kazan falls to the Russian army. During his return from Kazan, Ivan falls seriously ill and is thought to be on his deathbed; Orthodox priests come to give him the last rites before he dies. Ivan sends for his relatives and orders them to swear allegiance to his son, the infant Dmitri, reminding them of the need for a single ruler to keep Russia united. They demur, with Ivan`s aunt, Efrosinia Staritskaya, openly urging the others to swear allegiance to her son, Vladimir, instead. Emotionally overwrought, Ivan collapses and is thought dead. The relatives, celebrating, all begin to swear allegiance to Vladimir, the `boyar tsar` they have hoped for; meanwhile, Kurbsky is uncertain of his own loyalty, trying to decide between the two sides. However, when the Tsarina says, `Do not bury a man before he is dead,` Kurbsky realizes that Ivan is still alive, and hurriedly swears his allegiance to Ivan`s infant son, Dmitri. He is sent, as a reward, to the western border of the kingdom to defend against the Livonians and Poles. At the same time, Ivan dispatches Alexei Basmanov, a commoner he likes, to the south to take care of the Crimean border. The fact that Ivan promotes a commoner over them creates more discontent amongst the boyars. The Tsarina now falls ill, and while Ivan is receiving bad news from all fronts, the boyars plot to kill her. Efrosinia comes into the palace with a cup of wine hidden in her robes, in which she has put poison. Just as the royal couple receive word that Kurbsky has defected to the Livonians, Efrosinia slips the cup of wine into the room and listens from behind a wall. The news that Kurbsky is a traitor gives the Tsarina a convulsion and Ivan, looking around for a drink to calm her, takes the poisoned wine and gives it to her. The scene changes to show the dead Tsarina lying in state in the cathedral, with Ivan mourning beside her bier. While a monk reads biblical verses over the body, Ivan questions his own justifications and ability to rule, wondering if his wife`s death is God`s punishment on him. However, he pulls himself out of it, and sends for Kolychev. At this point, Alexei Basmanov arrives, suggesting that Ivan surround himself with men he can trust – common people, `iron men,` the Oprichniki – and offers his (rather startled) son, Fyodor, for service. Ivan accepts, and sets about recouping his losses. He abdicates and leaves Moscow, waiting until the people beg him to return, saying that he now rules with absolute power by the will of the people. PART 2 Part II opens in the court of King Sigismund of Poland, to whom Kurbsky swears allegiance. Sigismund promises to make Kurbsky ruler of Ivan`s territories, once he exploits the tsar`s absence by conquering them. The plan is foiled when an emissary announces that Ivan has returned to Moscow. Ivan begins by reforming the land distribution: he takes the boyars` lands, then reinstalls them as managers, increasing his own power at their expense. His friend, Kolychev, arrives, now the monk Philip; after a heated debate, Philip agrees to become metropolitan of Moscow, if Ivan gives him the right to intercede for condemned men. This is mutually agreed upon. But as soon as it is settled, Ivan, propelled by his lieutenant Malyuta Skuratov, finds a way around this: he executes condemned men quickly, before Philip can use his right. In this way he has three of Philip`s kinsmen executed. Fyodor Basmanov, the first of the Oprichniki, helps Ivan figure out that the Tsarina was poisoned, and both suspect Efrosinia of poisoning the cup of wine. Ivan orders Fyodor not to say anything about it until he (Ivan) is certain beyond doubt of her guilt. The boyars, close to desperation, plead their case to Philip and eventually win him over. He vows to block Ivan`s abuse of power, and confronts him in the cathedral while a miracle play is being presented. As the argument heats up, Ivan, angry, proclaims that he will be exactly what the boyars call him – terrible – and has Philip seized. The boyars now decide that their only option is to assassinate Ivan, and the novice Pyotr is selected to wield the knife. Ivan, now certain of Efrosinia`s guilt, invites Vladimir, her son, to a banquet with the Oprichniki. (From here, the film is in colour.) Ivan gets Vladimir drunk while the Oprichniki sing and dance around them; Vladimir mentions that there is a plot to kill Ivan, and he, Vladimir, is to replace him as Tsar. Fyodor Basmanov notices the assassin leaving, and signals to Ivan, who, pretending surprise at Vladimir`s revelation, suggests Vladimir try being Tsar for a while, and has the Oprichniki bring throne, orb, scepter, crown and royal robes, and they all bow down to `Tsar Vladimir.` Then Ivan tells Vladimir to lead them to the cathedral in prayer, as a Tsar should lead. (Back to black-and-white.) Hesitantly, Vladimir does. In the cathedral, the assassin runs up, stabs the mock Tsar and is immediately seized by Fyodor and Malyuta. Efrosinia arrives, jubilant at the apparent death of Ivan, until she sees Ivan alive; rolling the corpse over, she realizes it is her own son. Ivan orders Fyodor and Malyuta to release Pyotr, the assassin, and thanks him for killing not only “a fool”, but “the tsar`s worst enemy”. He sentences Efrosinia, who is holding the crown her son was wearing and is singing over his dead body as if deranged. (Back to colour.) At the end, Ivan is seen proclaiming that all his enemies within Moscow are ruthlessly vanquished and he can now turn his attention to those outside.

Dodatno Uknjižen Dozvoljena gradnja Ostalo Voda Kanalizacija Struja Telefon Asfalt Dodatni opis Prodajem građevinsku parcelu broj 4466/124 KO Čajetina, koja se nalazi u ulici Ćaldov put, 700 metara udaljene od jezera a 350 metara od hotela Olimp. Ukupne površine 21,83 ara. Gradsko građevinsko zemljište, struja, voda, kanalizacija, telekomunikacije, gas, prilaz sa asfaltnog puta. U prilogu možete videti šta i koliko je dozvoljeno za gradnju. Kupovina bez provizije. Pored ove parcele postoji još jedna parcela površine 32,50 ari. Za sve informacije kontaktirati - Ivan.

Vatreno oružje u svetu – Automati Vatreno oružje u svetu – Automati predstavlja svojevrstan indeks vatrenog oružja koji je raspoređen po državama u kojima su modeli nastali. Uz svaki model dolazi i prorpratna slika. Opis, nastanak i istorijat različitih automatskih vaterenih oružja dat je u zanimljivoj i iscrpnoj formi. Za sve ljubitelje istorije sveta i ratovanja, ovo je odlična knjiga koja će vam potpuno zaokupiti pažnju. Kada i kako je nastao čuveni Kalašnjikov AK-47, od kada postoji fabrika Heckler & Koch, kao i kada je nastala puška Vinčesterka – na ovo i druga pitanja pronađite odgovore u knjizi Ivana Č. Stamenova. Karakteristike: Pismo: latinica Broj strana: 444 Broširano izdanje (mek povez) Dimenzije: 23 x 21 cm Sa ilustracijama automatskog oružja Autor: Ivan Č. Stamenov Izdavač: Medija centar, Odbrana Sve knjige iz vojne i istorijske literature pogledajte ovde.

Ivana Jordan - Ovaj Svet Originalno izdanje sa bukletom. Knjizica ima 12 strana. Made in Serbia and Montenegro Ocuvanost CD: 5- Omot/knjizica: 5 Na kutiji postoje tragovi koriscenja. Spisak pesama: 01 Teško Je Ostati Normalan U Zemlji Ludih 3:49 02 Samo Tebe Želim Ja 3:34 03 Pomoli Se 3:18 04 Ovaj Svet 3:38 05 Sve Je Dobro Kad Si Tu 4:39 06 Lazarica 3:02 07 Upomoć 3:43 08 Korak Do Tebe 4:10 09 Čarobna Noć 3:28 10 Korak Do Tebe - Remix Ver. 4:04 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: funk, soul, pop pvs3r7

Dodatno Uknjižen Dozvoljena gradnja Deljiv Ostalo Voda Kanalizacija Struja Telefon Asfalt Dodatni opis Prodajem građevinsku parcelu broj 4466/31 KO Čajetina, koja se nalazi u ulici Ćaldov put, 700 metara udaljene od jezera a 350 metara od hotela Olimp. Ukupne površine 32,50 ari. Gradsko građevinsko zemljište, struja, voda, kanalizacija, telekomunikacije, gas, prilaz sa asfaltnog puta. U prilogu možete videti šta i koliko je dozvoljeno za gradnju. Kupovina bez provizije. Pored ove parcele postoji još jedna parcela površine 21,83 ari. Za sve informacije kontaktirati - Ivan.

Opis Predstavljamo vam odličan i komforan trosoban stan kod hotela 'Sheraton'. Stan se nalazi na idealnom drugom spratu novije zgrade, i kao takav je veoma svetao i prozračan. Sastoji se od prelepom dnevnog boravka sa trpezarijom i izlazom na komfornu terasu, odvojene kuhinje sa prirodnom ventilacijom i dve komforne spavaće sobe. Sama nekretnina ne zahteva apsolutno nikakva ulaganja. Jedna od mnogih vrlina je ta što uz stan postoji i mogućnost kupovine parking mesta u dvorištu zgrade. Stan se prodaje sa svim ugradnim elementima kao i sa kuhinjom, a postoji mogućnost ostavljanja velikog dela novog i kvalitetnog nameštaja. Ono što ovu nekretninu čini jedinstvenom je ta što postoji mogućnost kupovine i stana pored od 40m2 (517938), i spajanja u pravi porodični petosoban stan sa savršenim rasporedom prostorija. Za sve dodatne informacije pozovite. ag šifra 517937 Kontakt 064912949... Prikaži broj Ivan Kontakt podaci Slične nekretnine

Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, 1972. Izuzetno retko u ponudi. Jedna od retkih autentično disidentskih knjiga, koja je doživela zvaničnu osudu i zabranu. Blago iskrzan omot, potpis prethodnog vlasnika, sve se vidi na slikama, inače vrlo dobro očuvano. Usponi i padovi Ivana Ivanovića: autoportret poslednjeg srpskog književnika - disidenta (2) Crveni kralj na sudu U svim režimima nepodoban, ugledni srpski književnik, Ivan Ivanović, pisac kultnog disidentskog dela `Crveni kralj` (i još petnaest romana!), sumirajući rezultate epohe u kojoj je stvarao, došao je do zaključka da je, kao Hemingvejev ribar, svoj ulov dovukao do obale, ali da je njegova lovina oglodana do kosti. Šta se stvarno dešavalo sa romanima Ivana Ivanovića, tokom trajanja socijalističke Jugoslavije i nakon njenog pada i kako su ga (ne)vešto zaobilazili, kad god bi se smenjivali razni režimi? Komunistima je smetalo što mu je otac, Boža Ivanović, bio komandant topličkih ravnogoraca, `demokratskim vlastima` je smetao što je naklonjen tradicionalnoj Srbiji i njenim vrednostima, a novim desničarima je smetao zbog toga što im se nije pridružio i što ima kritički stav prema svakoj nadri-ideologiji. O svemu tome, piše u eseju `Usponi i padovi Ivana Ivanovića`, koji Magazin Tabloid objavljuje u nekoliko nastavaka Ivan Ivanović Profesor je tražio od nas da vodimo lični dnevnik. To dotad nismo radili. Ja sam taj posao shvatio krajnje ozbiljno. U stvari, u dnevniku sam neprekidno pisao onaj fatalni pismeni zadatak iz petog razreda koji nisam uspeo da napišem. Tako su nastale moje prve priče. Opisao sam sve ono što se nisam usudio da stavim u pismeni zadatak. (Te motive sam kasnije iskoristio za roman „Vreme sporta i razonode`.) Čak sam opisao i onu kočićevsku epizodu sa zadružnim i seoskim bikom. Zadružnom biku sam dao ime Buđoni! (Na jednoj književnoj večeri u Pirotu, jedan čitalac moje literature, inače posleratni javni tužilac, rekao mi je da sam ga duboko uvredio. Pitao sam kako. - Dali ste biku ime sovjetskog generala Buđonija, komandanta Crvene konjice. Zašto? Rekao sam: - Zato što je taj Staljinov general posekao sabljom negde u sibirskom logoru pisca `Crvene konjice`, Isaka Babelja, jer je bio nezadovoljan načinom na koji je opisan.) Na kraju prvog polugodišta profesor je pokupio naše dnevničke sveske da ih pregleda. Kad ih je u drugom polugodištu doneo, nije krio nezadovoljstvo njihovim učinkom. Ali - izdvojio je moj dnevnik. Još mi je rekao da dođem posle časova kod njega u kancelariju da porazgovaramo. Jedva sam dočekao da se završe ti časovi. A onda - ulazim u školu na profesorski ulaz! Famulus me zaustavlja i pita šta tražim, kažem da idem kod direktora. On me odvodi do kancelarije i prijavljuje direktoru. Čujem kako Buda viče: - Neka uđe. Profesor me dočekuje stojeći, drži moju svesku u rukama. Pruža mi ruku, pozdravlja se sa mnom kao sa sebi ravnim. Zbunjen sam, da ne kažem inhibiran. Profesor mi kaže da sednem, pita me pijem li kafu. Verovatno nisam umeo ništa da kažem, tek on zove onog famulusa i naručuje dve turske kafe. Raspituje se o mom poreklu, kaže da je čuo za mog oca kapetana Božu. Za moju majku kaže da je najbolji učitelj u srezu! Kad famulus donese kafe, Buda me nudi cigaretom, pita me da li pušim. Nisam pušio, a bila je to prva kafa u mom životu! - Slušaj, konačno Buda prelazi na stvar, pozvao sam te da ti kažem da ćeš biti pisac. Imaš talenat! Samo ako istraješ. Onda mi priča kako je on celog života pisao, ali nije imao mnogo uspeha. (U prokupačkom pozorištu, koje je tada bilo profesionalno, izvedene su tri njegove drame. Ja sam u Topličkim sveskama objavio dve, treća je izgleda izgubljena. Objavio je i sedam priča, i njih sam preštampao. Bio je prestrog prema sebi, nije bio bez talenta.) Otpratio me je do vrata kao budućeg pisca. Ne znam kako sam uspeo da izađem na ulicu, ali tog trenutka sam postao pisac. U tom sedmom razredu sam se usudio da odem na literarni sastanak. Bez kompleksa inferiornosti! Vrhovni književni autoritet na literarnoj sekciji bio je učenik osmog razreda, Predrag Milićević. (Kasnije će završiti književnost, uređivati neke zabavne listove, ali, koliko znam, književnošću se nije ozbiljno bavio. I danas mislim da je to šteta!) Na tom sastanku je čitao pesme neki Dragoljub Marković (ako sam ime dobro zapamtio, za njega više nisam čuo); bio je krupan, uobražen, imitirao je Branka Radičevića. Pesme su mu bile patetične, srceparatelne, romantičarske. Usudio sam se da uzmem reč i da raspalim po pesniku! Napao sam lažni romantizam u srpskoj poeziji! (Bio sam pročitao Pevanje i mišljenje Svetozara Markovića.) Čitajući kao Skerlić! Za diskusiju sam bio napadnut od nekih devojaka, ali sam dobio podršku Predraga Milićevića. Postao sam istaknuti član literarne sekcije! Posle toga sam se prijavio da na literarnoj sekciji pročitam jedan svoj rad. Prijavio sam priču `Nikad nije kasno`, iz sveske koju je Buda podržao. I tu nastaju prve peripetije oko moje literature. Šta se stvarno dešavalo u pozadini saznao sam mnogo kasnije od tadašnjeg osmaka, a potom poznatog advokata i političara, Galje Milanovića. Galja je u to vreme bio predsednik Omladinske organizacije škole i član gradske Omladinske organizacije. Na gradskom forumu postavilo se pitanje da li da se uopšte dozvoli sinu Bože Ivanovića da nastupi na literarnom sastanku. Rukovodstvo gradske organizacije, podržano od partijskog komiteta, bilo je protiv moje literarne promocije. Galja, koji je bio liberalni omladinac (kao liberal je politički stradao u partijskoj čistki početkom sedamdesetih godina Dvadesetog veka), zastupao je stav da Omladinska organizacija ne sme da bude cenzor, zbog čega je dobio nekakvu opomenu. Ipak, posle dosta neizvesnosti, dobio sam dozvolu da pročitam priču na školskom literarnom sastanku. Odluku mi je saopštio upravo Galja Milanović, pod uslovom da prihvatim neke sugestije gradskog omladinskog Komiteta. Izvesno je da ne bih prošao da iza mene nije stao direktor Gimnazije Buda Ilić. Ne možemo mi sprečiti četničku decu da se bave umetnošću, samo zato što su im očevi bili na drugoj strani! - navodno je rakao je Buda na sastanku Komiteta. Taj moj prvi literarni nastup u maju 1954. godine bio je senzacionalan! Kasnije sam imao mnogo lomova u literaturi, uspona i padova, pohvala i pokuda, ne može se reći da nisam doživeo izvesnu afirmativnost i popularnost, ali se sve to ne može meriti sa tim mojim literarnim debijem u prokupačkoj Gimnaziji. Razlog je bio u samoj pripoveci, u njenoj sadržini. Postavio sam moralno pitanje svoje generacije. Nažalost, priču nisam sačuvao, kao ni dnevničku svesku. Sećam se da je priča imala naziv `Nikad nije kasno` i bila je tipična moraleska. Bila jedna gimnazijalka Maja i imala dva udvarača. Jedan je bio student Miša, tih i neupadljiv, pesnik; drugi je bio sportista Boban, atraktivan i razmetljiv, fudbaler. Devojka se u svojoj naivnosti i lakomislenosti opredeljuje za fudbalera, ali kad je on uskoro izigra shvati šta je izgubila. (Tako je već ova gimnazijska priča inicirala osnovnu temu moje literature, etičko pitanje.) Pripovetka je u potpunosti podelila, kako učesnike literarnog sastanka, tako i čitavu školu. Cela škola je samo o tome pričala, svaki gimnazijalac je smatrao da treba da se opredeli prema problemu koji sam postavio. (Sličnu situaciju sam ponovio sa `Crvenim kraljem`.) Pogotovo je polemiku izazvala scena slobodne ljubavi na Hisaru. (Bio sam pročitao Lorensa, `Ljubavnik ledi Četerli`.) Diskutanti su se polarizovali. Među onima koji su me hvalili bio je Predrag Milićević, glavni književni autoritet Gimnazije, arbitar eleganciorum. On je rekao: Ljudi, ovo je veliki dan za prokupačku Gimnaziju! Danas smo dobili topličkog Hemingveja! Izneti dileme generacije na tako jasan način, pa to može samo istinski talenat! Među onima koji su me napali bio je jedan učenik, koji je tek bio prispeo u prokupačku Gimnaziju iz Novog Sada, Petar Milosavljević (kasnije profesor univerziteta). On je rekao: Ova pripovetka nema nikakvu umetničku vrednost, jer sam je u potpunosti razumeo! Književnost, dakle, ne sme da bude razumljiva! Poruke ne smeju biti jasne. (Ova dva stava u pogledu moje literature pratiće me do današnjeg dana!) Poslednji pismeni zadatak u sedmom razredu bio je nagradni. Tema je bila ponovo slobodna, kao u petom razredu. Nagradu je dodeljivao Savez književnika Jugoslavije a sastojala se od `Almanaha` Saveza. Sad je moj zadatak ocenjen kao najbolji u školi, dobio sam knjigu sa potpisom predsednika Saveza književnika Jugoslavije Josipa Vidmara. Pola Nastavničkog veća je bilo za mene, a pola protiv. Moj rad je bio dosta slobodan, a to je okrenulo konzervativne profesore protiv mene. Ipak, prevladali su liberali! Tako sam izravnao račune sa odlikašima iz petog razreda. Računam da sam ta dva meseca (maj i jun 1954. godine) bio pravi pisac. O meni se u Gimnaziji neprestano pričalo, čak su i gradske devojke počele da se u mene zaljubljuju! (Samo mi se još jednom to desilo, kad sam objavio `Crvenog kralja`! I tad su u pitanju bila samo dva meseca, septembar i oktobar 1972. godine. Ali to je druga priča.) Još kad mi je Buda u osmom razredu gimnazije objavio U Topličkim novinama priču iz one sveske, `Gaga`, umereno modernističku, mogao sam da upišem Svetsku književnost. Ovaj moj gimnazijski uspon, dolaskom u Beograd bio je u potpunosti poništen. Za četiri godine studiranja nisam uspeo da objavim nijedan redak, iako sam pisao roman! Ako sam u Prokuplju doživeo uzlet, u Beogradu sam doživeo pad. Beograd me je, jednostavno, pojeo. To sam opisao u dve novele, „Ikarov let ili Između oca i ujaka` i „Ikarov pad ili Povratak u zavičaj`. Ova događanja u Prokuplju su u potpunosti odredila moj životni put. Lokalni uspeh priče „Nikad nije kasno` za uvek me je otrgnuo od matematike i gurnuo u literaturu u kojoj sam se proveo kao, da upotrebim narodski izraz u Srba, bos po trnju. Ne znam šta bih uradio kao graditelj, kao pisac sam bio uvek u problemu. Moj drugi uzlet vezan je za „Crvenog kralja`. To je bio let Ikara u bekstvu iz Lavirinta. Ja sam provinciju doživeo kao Lavirint na Kritu. Kao svaki mladić, Ikar je poleteo pravo na sunce. Senzacionalni uspeh „Crvenog kralja` u svemu je podsetio na Ikarov let. Činilo se dva meseca 1972. godine da sam uzleteo u neviđene visine, da sam zauvek pobegao iz Lavirinta. Gotovo da sam postao slavan pisac (ovo mi zvuči degutantno, ali u Beogradu je taj termin bio u opticaju), sa izgledom da postanem svetski pisac! (aluzija na moj studij Svetske književnosti). Ali, uskoro je došao pad. Komunistička država mi nije dala da letim, odlučila je da me strmoglavi. Jednostavno je zabranila „Crvenog kralja`, odsekla mi je krila, priredila mi je zabranu romana. Ako je moj uzlet bio senzacionalan, pad je bio katastrofalan! Prošao sam kao legendarni Ikar. Pošto su se prvom letaču u ljudskom rodu krila od voska, pod toplotom sunca, otopila, Ikar je doživeo strmoglavi pad. Iz Lavirinta je uspeo da pobegne Ikarov otac Dedal, arhitekta koji je sagradio ovo čudnovato zdanje, jer ga je životno iskustvo naučilo da leti neposredno iznad mora i stalno prska krila od voska da se ne otope. Postao sam zabranjeni pisac sa neizlečivim posledicama. Ja nisam umeo da letim kao Dedal. Dedala je za svog književnog junaka uzeo Džems Džojs, to je Stiven Dedalus. Upotrebio sam ovo poređenje, jer sam napisao dve novele o Ikaru, „Ikarov let ili Između oca i ujaka` i „Ikarov pad ili Povratak u zavičaj`. Sa „Crvenim kraljem` mi se desio u stvari Ikar. No da vidimo kako mi se dogodio „Crveni kralj`. Evo šta sam rekao o tome Dragoljubu Todoroviću u knjizi „Antipolitičar`, 2004. godine... „Roman sam napisao u martu i aprilu 1969. godine. Smislio sam ga znatno ranije, ali nisam se usuđivao da literarno uobličim banalnu temu kakva je fudbal. Uz to, tema je zahtevala za govor ulični žargon, kojim je moj zamišljeni junak jedino mogao da govori, jer sam se bojao da taj jezik nije književno legitiman. (Bilo mi je jasno da se fudbalska priča ne može ispričati otmeno i uzvišeno, nego grubo i sirovo.) Nalazio sam se u dilemi da li je fudbal dozvoljena tema i da li je žargon kljiževno dopustiv? Pojava Mihailovićevih `Tikava` i pohvale koje je ovaj roman dobio dali su mi legitimitet da ispričam fudbalsku priču kako sam je zamislio. Roman sam mogao da napišem za tako kratko vreme, jer sam ga dugo pre toga nosio u sebi. Tad sam bio na bolovanju (zarazna žutica) i bio sam oslobođen od školskih poslova. Prvi put sam odlomke iz romana čitao u stanu pesnika i nastavnika Aleksandra Černova u Maloj Plani. Slušaoci su bili Černov, moj kolega iz kuršumlijske Gimnazije Miloš Cvejić i student književnosti na Prištinskom univerzitetu Spasoje Šejić. Sećam se da se Cvejić mrštio (Nije to književno dopustivo!), Černov se kolebao (Đavo bi ga znao!), ali Šejić je bio oduševljen. (Takav „raspored snaga` će ostati do kraja!) Bio je to u svemu šezdesetosmaški roman. Pokrenuo je iste probleme kao studentski protest u junu šezdeset osme. `Crveni kralj` je u rukopisu, nemam izdavača, štampam odlomke. Ovde je bitan odlomak iz romana štampan u listu niških studenata List mladih 68. pod naslovom Zoran Jugović, centarfor na radu u Ameriki. Urednik kulture u ovom šezdesetosmaškom glasilu bio je pesnik Zoran Milić, koga sam poznavao sa Drainčevih susreta. Kad sam mu odneo priču, rekao mi je da je to pravi tekst za revolucionarni studentski list. Ali bio je u neprilici, prethodni broj je prvo bio zabranjen pa posle oslobođen, zato što je preneo odlomak iz romana `Čangi` hrvatskog pisca Alojza Majetića. Taj roman, čija se radnja dešava na radnoj akciji, bio je svojevremeno zabranjen, ali je upravo bio ponovo štampan. Zoran mora da pokaže tekst glavnom uredniku. Sišli smo u bife, gde je glodur zasedao sa još nekim drugovima. Bio je to Ljubiša Igić, kasniji Miloševićev visoki zvaničnik i bankar. Igić je, dozvoljavam na brzinu i ne udubljujući se preterano, pročitao tekst i klimnuo glavom. (Kasnije je tvrdio da tekst uopšte nije video, pa je sva krivica pala na Zorana Milića!) Tekst je objavljen u septembru 1969. godine. To je bila poslednja glava `Crvenog kralja`, ona koja će me kasnije odvesti na sud. Objavljivanje teksta izazvalo je veliku gužvu, najpre u Nišu a potom u Kuršumliji. Zoran Milić mi je panično telefonirao preko školskog telefona (svoj nisam imao, naravno) i rekao mi da je tužilac podneo zahtev za zabranu broja. Tražio je da dam izjavu da je reč o romanu i da je radnja izmišljena. No do zabrane nije došlo, tužilac je povukao prijavu. (Šta se onda dešavalo u Nišu saznao sam mnogo kasnije od Veselina Ilića, koji je u to vreme bio sekretar niškog Komiteta i predsednik Ideološke komisije pri CK Saveza komunista Srbije. Veselin Ilić je napisao studiju o `Crvenom kralju`, pa smo se tako upoznali.) Kad je tužilac podneo prijavu, Veselin je odmah sazvao Komisiju na kojoj je zaključeno da je u pitanju umetničko delo i da Partija ne stoji iza zabrane. Tužilac Niša je poslušao svoju Partiju. Ako sam se spasio Niša, Kuršumlije nisam mogao! U nastalim partijskim podelama, Toplica je dobrim delom podržavala tvrdi kurs koji je predvodio Draža Marković. Najpre me je pozvao direktor Gimnazije da dam pismenu izjavu o tekstu i ja sam napisao ono što sam rekao Zoranu Miliću. Onda se sastao Komitet SK, na kojem je partizanski borac, direktor najveće radne organizacije u gradu ŠIK Kopaonik, Korčagin, udario pesnicom o sto i izrekao čuvenu rečenicu, koja će tri godine kasnije postati partijska maksima: S neprijatelji treba račistiti! Komitet je naredio svim partijskim organizacijama da raspravljaju o mom slučaju. Tako se o mom tekstu u studentskom listu govorilo u najudaljenijim selima opštine, kao što su Žuč ili Merdare. Zaključak je svuda bio isti: da kolektiv Gimnazije u Kuršumliji preispita dalji opstanak u nastavi neprijateljski raspoloženog profesora Ivana Ivanovića. Ali u samoj Gimnaziji nije otvoren proces. Kako? Pošto su 69. liberali bili na vlasti, u Srbiji jači od konzervativaca, spasila ma je Partija, tačnije Veselin Ilić, koji je kao predsednik Ideološke komisije CK Srbije, mogao da zaustavi proces. „Crvenog kralja` sam ipak uspeo da objavim, ali tek 1972. godine, poslednjeg dana avgusta, kod nezavisnog (privatnog) izdavača Slobodana Mašića. Troškove štampanja smo podelili. Komotno se može reći da je to bilo senzacionalno otkriće. Za dva meseca, koliko je roman bio na slobodi, napisano je više veoma pohvalnih kritika i novinskih tekstova; sklopio sam ugovor za snimanje filma i TV serije; roman je stavljen na okvirni repertoar beogradskog pozorišta Atelje 212; bili su u izgledu prevodi. Rečju, bio sam na putu da postanem slavan pisac! A onda, poslednjeg dana oktobra 1972. godine, došao je nokaut! Okružni javni tužilac Pančeva (mesno nadležan pošto je Mašić konačno našao štampariju u Pančevu) pokrenuo je postupak za zabranu `Crvenog kralja`, samo dan kasnije pošto je palo srpsko liberalističko rukovodstvo. Stvoren je politički okvir za seču knezova, što će reći progon liberalnih ljudi. Moguće je da sam ja tu bio kolaterarna šteta, da je sa prljavom vodom iz korita izbačeno i dete. Jednom piscu se teža stvar od zabrane nije mogla dogoditi! Okružni javni tužilac Pančeva, Vladeta Nedeljković, optužio je moj roman da vređa javni moral, a mog junaka da je povredio ugled SFRJ, jer zemlju posprdno naziva Jugom i Jugovinom. Mašić se dogovorio sa advokatom Srđom Popovićem, koji je tada branio gotovo sve disidente, da zastupa odbranu pred Okružnim sudom u Pančevu. Odbrana je predložila veštačenje, da se utvrdi da li roman povređuje javni moral. Za veštake smo predložili profesora Pravnog fakulteta Radomira Lukića i profesora Filozofskog fakulteta Vuka Pavićevića. Sud je, na veliko iznenađenje Srđe Popovića, kome su dotad svi sudovi odbijali veštačenje, prihvatio za veštaka Vuka Pavićevića, koji je predavao etiku i bio član CK SK Jugoslavije! Činilo se da se stvari odvijaju povoljno po nas i da će sud da donese oslobađajuću odluku. Kako je postupio sudija Antonije Stojković? On je Vukovu ekspertizu delimično uvažio, onaj deo koji se odnosio na moral, pa je knjigu oslobodio od optužbe da vređa javni moral. Ali je odbacio onaj deo koji se odnosio na politiku, profesor tu nije stručan. (A član je CK!) `Crveni kralj` je, bez sumnje, politička diverzija i Sud je jedini nadležan da to utvrdi! Tako je Okružni sud u Pančevu zabranio `Crvenog kralja`` iz političkih razloga, a Vrhovni sud Vojvodine je tu presudu potvrdio. Nevidljiva strana mog slučaja izgledala je ovako. (Priču je ispričao direktor štamparije, u kojoj je `Crveni kralj` štampan, Slobodanu Mašiću, a ovaj je preneo meni. Ne znam da li je priča istinita, ali veoma je ubedljiva.) Kad je u Okružni sud stigao zahtev za zabranu romana, predsednik Suda je predmet poverio svom najobrazovanijem sudiji, Antoniju Stojkoviću. Ovaj je pročitao roman i bio njime oduševljen. Ali sudija ipak nije taj koji može da donosi takve dalekosežne odluke kao što je sloboda umetničkog stvaralaštva. Stoga je učinio ono što bi uradio svaki vojnik Partije, otišao je u Novi Sad predsedniku vojvođanskih komunista, Mirku Čanadanoviću, da od njega čuje svoje mišljenje. Čanadanović je bio u liberalističkom timu, ali je važio za čvrstorukaša (kao i predsednik beogradskih komunista Bora Pavlović). Zvali su ga Čanadašvili. Ali bio je magistar književnosti, što znači neko ko zna kako su u istoriji prolazili oni koji su nasrtali na umetnička dela. Stoga je njegov odgovor bio da ne treba zabraniti roman. Zato je sudija prihvatio predlog za veštačenje da bi u ekspertizi imao pokriće za oslobađajuću presudu, kakvu u to vreme nije bilo lako doneti. Međutim, za mesec dana, dok je Vuko Pavićević napisao ekspertizu, stvari su se bitno promenile. Mirko Čanadanović, koji se pominjao kao naslednik Marka Nikezića na položaju predsednika srpskih komunista, i sam je došao pod udar, nabeđen je da je liberal. Da bi pokazao da to nije tačno, da je na liniji Partije i kursa druga Tita, predsednik vojvođanskih komunista je instruirao pančevačkog sudiju da zabrani roman. Moguće da je računao da će se time spasiti. (Nije. Otišao je sa vlasti neopravdano svrstan u libarale, kao i Bora Pavlović u Beogradu.) Antonije Stojković, kao poslušan đak, odnosno sudija, revnosno je izvršio domaći zadatak. Žrtva te politike bio sam ja!` Dakle, bio je to moj drugi uspon i pad. Zabrana romana značila je zabranu mene kao pisca.` O ovome je dosta pisano, a ja ću ovde ću da govorim o Dragoljubu Todoroviću. Todorović je bio advokat ljudskih prava i književnošću se bavio samo uzgred. Ali, po osećanju umetnosti, po dubini prodora u književnost, po argumentaciji u odbrani slobodne reči, po jasnoći kazivanja te odbrane - u potpunosti je nadmašio univerzitetske profesore književnosti, koji su se bavili književnom kritikom u vidu profesije. Ovoga puta amater je bio iznad profesionalaca. Todorovićeve knjige su do danas, nažalost, ostale nepročitane, da ih ovde navedem: „Knjiga o Ćosiću` 2005. godine; „Boja đavola` 2006. godine; „Bilans srpskog termidora` 2010. godine. Ja znam još za rukopis o Branku V. Radičeviću, na kojem je advokat najduže radio, koji je ostao nepublikovan. Vidim da ga Marinko Arsić Ivkov citira - to znači da ga je Todorović pokazivao i drugima. Tekst kojim ću da se bavim u ovom poglavlju, Dragoljub Todorović je objavio prvi put u maju 2002. godine, u listu Republika, glasilu građanskog samooslobođenja, koje je uređivao Nebojša Popov. I prodavao na ulicama Beograda, kao što je Andre Žid prodavao svoje knjige na mostovima na Seni u Parizu. Kasnije je ovaj tekst više puta preštampavan, a konačnu verziju je dobio kao predgovor knjige „Slučaj Crveni kralj`, 2005. godine. Kad god je neko pisao o meni, po pravilu je citirao ovaj tekst, tako da se može reći da je to jedan od najznačajnijih eseja o meni. Na početku eseja, pod tačkom 1, Todorović eksplicitno ističe da se moj proces dosta razlikuje od drugih: „U bogatoj tradiciji montiranih, političkih, sudskih procesa, suđenja za verbalni delikt, delikt mišljenja, zabrana umetničkih i naučnih dela, sudskih progona političkih neistomišljenika (...) procesi Ivanu Ivanoviću pre više od četvrt veka odlikuju se nizom specifičnosti i posebnosti sa velikim brojem karakterističnih detalja, koji slučaj Ivana Ivanovića čine izuzetnim, osobenim i drukčijim od svih progona ljudskog mišljenja koje traje skoro 60 godina. Te originalnosti Ivanovićeve golgote i, čak i za Srbiju, nezapamćenog i nezabeleženog progona, tema su ovog teksta.` Na čemu zasniva Todorović ovu tvrdnju? „...Ivan Ivanović je kao profesor gimnazije u najdubljoj srpskoj provinciji, 1969. godine napisao roman Crveni kralj i objavio ga 1972. godine kod privatnog i nezavisnog izdavača Slobodana Mašića. Prijem romana kod kritike, čitalaca i najšire javnosti bio je izuzetan, moglo bi se reći briljantan. O kakvim relacijama i razmerama pohvala i visokog vrednovanja romana se radilo dovoljno je, primera radi, podsetiti da su dvojica značajnih i vrlo uglednih beogradskih književnih kritičara ocenila da je Crveni kralj bolja knjiga od romana Dragoslava Mihailovića Kad su cvetale tikve.` Zatim Todorović daje ocenu mog romana. „Crveni kralj je autentično i po svim merilima i kriterijumima potpuno nesporno umetničko delo koje podleže samo estetskim ocenama, vrednovanjima i tumačenjima. Glavni junak romana Crveni kralj Zoran Jugović plod je autorove imaginacije i predstavlja romansijerski lik par ekselans, koji je autor stvorio i umetničkim sredstvima u njega ugradio život, karijeru i sudbinu stvarno postojećih fudbalera toga doba: Ostojića, Milutinovića, Bečejca, Lamze, Šekularca i drugih.` Kao komentar, ja bih ovde mogao da dodam istinitu anegdotu sa suđenja u Pančevu kad je zabranjen moj roman. Pritešnjen znalačkom ekspertizom sudskog veštaka, profesora etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dr Vuka Pavićevića, Okružni javni tužilac Pančeva, da bi opovrgao profesora, izašao je sa tvrdnjom da taj moj izmišljeni junak Zoran Jugović King nije otišao u Ameriku da igra fudbal nego da radi za CIJU protiv Jugoslavije! Pri tom je mahao nekakvim papirom koji je dobio od Službe državne bezbednosti o špijunskoj delatnosti rečenog fudbalera. Začas je sudnica pretvorena u teatar apsurda. Junak romana koji je izmišljen, koji ne postoji, koji je plod piščeve fikcije, proizveden je od strane tajne policije u istinskog špijuna! U teatru apsurda jedini se snašao moj izdavač Slobodan Mašić i obratio se Sudskom veću: „Mogu da izjavim da ja nisam znao za takvu delatnost junaka Ivanovićevog romana, sad to prvi put čujem. Da sam znao, ne bih štampao roman. A uveren sam da ni pisac to nije znao. Da je znao, svakako ne bi ni napisao roman!` Svejedno, u tom teatru apsurda, moja knjiga je stradala. Dragoljub Todorović je dalje napisao da sam ja za kratko vreme bio žrtva tri procesa. „Nikome nije organizovano toliko procesa i to u intervalu od dve godine (oktobar 1972 - oktobar 1974.) koji su svi bili zasnovani na eklatantnom i vrlo otvorenom i bahatom kršenju zakona. U drugim slučajevima, makar je fingirana primena zakona, primenjivane su, inače vrlo rastegljive, a bezobalne zakonske norme. Kod Ivanovića ni takav napor podvođenja dela pod nekakav zakonski tekst, makar nasilno, nije učinjen.` Pod tačkom 2 Todorović govori o mom radnom procesu na kojem sam udaljen s posla gimnazijskog profesora. „Od sva tri procesa najteži, najnemoralniji i najmonstruozniji bio je onaj u kome su Ivanoviću presudile njegove kolege, profesori gimnazije Radoš Jovanović - Selja u Kuršumliji. Po tadašnjim komplikovanim i birokratskim pravilima samoupravnog socijalizma, predlog Disciplinskog suda o Ivanovićevom isključenju iz škole trebalo je da potvrdi Radna zajednica gimnazije. Svi profesori, njih 24, prisustvovali su sednici Radne zajednice i na tajnom glasanju čak 18 izjasnilo se za isključenje Ivana Ivanovića, samo dvoje je bilo protiv, a četvoro su se uzdržali od glasanja. Ivan Ivanović nije napravio nikakav propust, prekršaj ili bilo šta nedozvoljeno kao profesor. Naprotiv, bio je jedan od najuglednijih profesora, posebno omiljen kod učenika. Sa svim kolegama bio je u dobrim, korektnim i kolegijalnim odnosima. Međutim, sve to, kao ni tajnost glasanja, nije pomoglo. Kod profesora je prevladao strah koji ledi krv u žilama, atavizam, malograđansko poimanje sveta, tipično provincijsko licemerje i hipokrizija, podanički mentalitet, beskrajna prosečnost, neinventivnost, moralna tupost i ravnodušnost, karakteristični za provincijske prosvetne radnike i, u poslednjoj instanci, zavisti, pošto je Ivanović potpuno neočekivano visoko uzleteo i vinuo se do, za njih, nedostižne i nezamislive visine.` Ja bih dodao da je to bila slika Srbije toga vremena. U tački 3. Todorović ističe da je u svemu tome bilo dobro to što su sudovi priznali da se radi o romanu, dakle o umetničkom delu. „U svim ostalim slučajevima suđenja umetničkom ili naučnom delu tužioci i sudije su se trudili da izbegnu eksplicitno priznanje da se krivično delo vrši umetničkom ili naučnom tvorevinom, jer nauka i umetnost mogu se procenjivati samo naučnim i umetničkim metodama i za njih važe samo estetička i naučna merila. U tom izbegavanju korišćeni su termini štampana stvar, spis, materijal, tekst i tako je stvoren privid da se ne sudi umetničkom ili naučnom delu. Kod Ivanovića otvoreno se priznaje da je u pitanju književno delo i da se sudi piscu za književno delo.` Problem je bio u tome što po Ustavu SFRJ umetnička i naučna delatnost je slobodna, dakle, nije podložna sudskom gonjenju. Sudovi su sudeći meni kršili Ustav SFRJ! Ivan Ivanović (Niš, 19. decembar 1936) srpski je književnik.[1] Njegov legat deo je Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. Život Rođen je 19. decembra 1936. godine u Nišu. Otac Božidar, Boža Ivanović, oficir, poginuo je u Drugom svetskom ratu boreći se u sastavu Jugoslovenske vojske u Otadžbini Dragoljuba Mihailovića, a majka Milja bila je učiteljica u selu Žitnom Potoku u Pustoj reci, odakle su Ivanovići i poreklom. Osnovnu školu završio je u Žitnom Potoku, gimnaziju u Prokuplju[1]. Diplomirao je svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.[1] Deset godina je radio kao srednjoškolski profesor književnosti u Aleksandrovcu i Kuršumliji, a onda otpušten iz službe. Posle toga se preselio u Beograd, gde se bavi pisanjem u vidu profesije. U vreme SFRJ su mu knjige zabranjivane, a on suđen zbog njih. U to doba su ga branili poznati advokati Srđa Popović i Milivoje Perović, pa je izbegao zatvorsku kaznu. Nastankom višestranačja u Srbiji, postaje aktivni opozicionar kao član Demokratske stranke i aktivno učestvuje u svim protestima protiv Miloševića devedesetih godina. Iz Demokratske stranke se iščlanio 6. oktobra 2000. godine. Kao član Srpskog pokreta obnove bio je na dužnosti pomoćnika ministra kulture od 2004. do 2006. godine. Književni rad i sudski progon vlasti U literaturu je ušao 1972. godine romanom „Crveni kralj”[2] koji je štampan u hiljadu primeraka. Knjigu je napisao 1969. u Kuršumliji u vreme kada su sa političke scene uklanjane nepodobne struje u partiji - liberali. Prvobitno nije mogao da pronađe izdavača i bio je odbijen nekoliko puta. Godine 1972. knjigu je objavio jedan od retkih nezavisnih izdavača u Srbiji tog perioda, Slobodan Mašić.[3] Glavni lik u romanu je fudbaler Zoran Jugović (Zoka King), koji emigrira u Ameriku gde uspešno igra fudbal. Za lika je pisac imao inspiraciju u popularnim fudbalerima Dragoslavu Šekularcu, Jovanu Miladinoviću i Veliboru Vasoviću. Za vlast problematičan deo u romanu je bio kada glavni lik kaže: „Ma ta Jugoslavija je zemlja u kojoj ne želim da živim, majke joj ga...“ [3] Javni tužilac u Prokuplju je smatrao da roman „napada Jugoslaviju i socijalizam”. Komunistička vlast je roman zabranila svega dva meseca nakon izlaska, pisca osudila na dve godine zatvor i otpustila ga s posla kao moralno i politički nepodobnog da vaspitava omladinu. Na suđenju za zabranu knjige Ivanovićev izdavač Slobodan Mašić je za veštake izabrao profesora etike Vuka Pavićevića i profesora prava Radomira Lukića. Pavićević je govorio je da se oni nisu izborili za revoluciju da bismo zabranjivala knjige, da i četnička deca imaju pravo da pišu kao i svi drugi... Javni tužilac je u jednom trenutku rekao Pavićeviću: „Profesore, svaka Vama čast, ja znam da ste Vi veliki znalac i komunista, član CK, ali ja imam podatke od Udbe da je taj glavni junak, Zoran Jugović radio za CIA.“[3] Većina intelektualaca je podržavala Ivanovića, posebno Borislav Pekić, Dragoslav Mihailović i Branko Ćopić. Drugi pisci i intelektualci držali su se po strani, poput Miodraga Pavlovića, Vaska Pope, Mirka Kovača i Danila Kiša.[3] Tokom progona književnika, njegovu kuću je u više navrata pretresala UDBA. Glavni povod za to je bio slučaj kada su mu navodno pronašli emigrantski četnički list, koji mu je ispao iz pisma koje mu je predao i zahtevao da pismo otvori, sekretar škole gde je bio zaposlen.[3] Prvobitnu presudu su preinačili, zbog pritiska javnosti i procene da ne bi ostavljala dobar utisak u narodu.[3] Iako je presuda bila poništena, Ivanović nikada nije bio rehabilitovan niti je dobio obeštećenje.[3] Sedamdesetih i osamdesetih godina biva suočen sa velikim problemima oko izdavanja svojih drugih dela, da bi tek krajem devedesetih njegova dela dobila na značaju i konačno bio priznat kao značajan srpski savremeni pisac.[3] Roman „Crveni kralj” je ponovo objavio BIGZ 1984. godine.[3] Legat Ivana Ivanovića Ivan Ivanović, književnik, u udruženju `Adligat` daje intervju Ranku Pivljaninu, novinaru dnevnog lista `Blic` (28.02.2019.) Njegov legat deo je Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. U legatu se nalazi 821 monografska publikacija, od čega je dve trećine potpisano sa posvetom autora, 165 primeraka periode i 121 predmet za posebne fondove. Legat obuhvata Ivanovićevu arhivu, rukopise, isečke iz novina i mnogobrojna dokumenta koja se odnose na progon i sudske procese koji su se u više navrata vodili protiv njega. U legatu se nalazi originalno sudsko rešenje o zabrani knjige `Crveni kralj` te odluke o izbacivanju sa posla povodom objave knjige. Nakon čina zabrane različito su reagovale Ivanovićeve kolege pisci. Tako Borislav Pekić šalje pismo podrške i izražava protivljenje cenzuri i gušenju sloboda pisca. Njegovo pismo kao i korespondencija vođena povodom procesa, takođe su deo legata. Ivanović je u svoj legat ostavio i antiratnu knjigu „Ukleti Srbijanac” koja nije bila po volji vlasti u Srbiji sa početka devedesetih, tako da je tek mali broj primeraka knjige štampan u ograničenom tiražu i sačuvan, dok je ostatak tiraža verovatno završio u starom papiru.[4] Dela Romani Crveni kralj (1972) Vrema sporta i razonode (1978) Arizani (1982) Živi pesak – živo blato (1986) Niški gambit (1988) Jugovac ili Kako ući u istoriju (1989) Fudbalska generacija (1990) Braća Jugovići ili Kako izaći iz istorije (1990) Ukleti Srbijanac (1993) Vojvoda od Leskovca (1994) Crni dani Rake Drainca (1997) Drainac između četnika i partizana (2003) Narodna buna; Četnici (Prvi deo trilogije) (2006) Narodna buna; Toplička država (Drugi deo trilogije) (2007) Portret umetnika u starosti: roman bez laži (2007) Drainac (2011) Narodna buna; Partizani (Treći deo trilogije) (2014) `Ivanov gambit` (vodič kroz opus pisca), izdavači `Adligat` i biblioteka `Milutin Bojić` Beograd, 2020. Zbirke novela Ikarov let / Razgovor sa Lujom (1968) Novele - male (1997). Ova knjiga sadrži 7 novela[5]: „Medved u južnoj Srbiji”, „Ikarov let ili između oca i ujaka”, „Ikarov pad ili povratak u zavičaj”, „Razgovor sa Lujom”, „Kučka i njeni sinovi”, „Šećer dete”, „Šopska ambasada”. Novele - velike (1997). Ova knjiga sadrži 8 novela[6]: To su: „Dva mrtva pesnika”, „Garinča”, „Kozja krv”, „Orlovi nokti”, „Džika iz Džigolj”, „Lopta je okrugla”, „Vampir”, „Beli anđeo”, „Holanđanin lutalica”. Kako upokojiti Drainca - Antropološke novele (2011). Ova knjiga se sastoji od deset novela[7]: „Evropa u Srbiji”, „Vampiri su među nama”, „Mirakulum na pravnom fakultetu u Beogradu”, „Srpske akademije”, „Upokojen Drainac”, „Rat romanima u Toplici”, „Posle pesedet godina u Župi”, „Don Vito Korleone”, „Srbija neće da čuje za Vlastu iz Šarkamena”, „Mrtav pisac”. Drame Crveni pevac, crni rak (2001) Niš na krstu: tri drame iz političkog života Niša [Udbaš; Crveni pevac; Niški tribunal] (2005) Zbirka poezije Čitanka srpske političke poezije (sa Marinkom Arsićem Ivkovim) Politički spisi Srpska priča: četnici i partizani Nisam kriv Antipolitičar (2004) Draža Mihailović na sudu istorije - esej-rasprava (2012) Roman o njemu Dragoljub Todorović - Slučaj „Crveni kralj“: (osuda i izgon Ivana Ivanovića) (2005)[8]

Odličan dvosoban stan na Bulevaru Evrope Lokacija: Bulevar Evrope (Srbija, Novi Sad, Novi Sad) Sobnost: Dvosoban Kvadratura: 45m2 Grejanje: Gradsko Nivo u zgradi: 7. sprat Dodatne informacije Terasa, Lift Tekst oglasa Kompletno namešten dvosoban stan u novogradnji! Zgrada visokog kvaliteta, jedna od najlepših i najvalitetnije građenih na ovom potezu! Blizina marketa, škola, autobuskih stajališta i svih sadržaja potrebnih za komforan život. U ceni stana je i kompletan nameštaj, a ukoliko kupujete stan za izdavanje, postoji mogućnost i da trenutni podstanari ostanu. Prelep, otvoren pogled sa terase! Za sve informacije pozovite 0649129497 -Ivan

Opis Predstavljamo vam fenomenalan stan u mirnom delu Stelita. Zgrada je građena od kvalitetnih materijala, a stan ne zahteva nikakva ulaganja. U stan uloženo dosta vremena, novca i truda, urađeno sve od poda do plafona. Grejanje je na norveške radijatore i inverter klimu, te su se troškovi znatno smanjili, a postoji mogućnost vraćanja na centralno grejanje. Okruženje krasi prelepo zelenilo, kao i lako dostupan parking. Stan vredan svake pažnje! Za više informacija pozovite nase agente prodaje! ag šifra 515245 Kontakt 064912949... Prikaži broj Ivan Kontakt podaci Slične nekretnine

STAN - VRBAS - VRBAS - 59m2 - 27000 evra Lokacija: Vrbas (Srbija) Sobnost: Trosoban Kvadratura: 59m2 Grejanje: Gas Nivo u zgradi: Prizemlje Tekst oglasa Agencijska šifra -1017638- Prodaje se uknjižen dvorišni stan u Vrbasu. Nalazi se u delu koji gravitira ka železničkoj stanici. Postoji fizička podela parcele u kojoj ovom stanu pripada dvorište i garaža sa ulične strane. Papirološki je to sve jedna parcela na kojoj ima 6 vlasnika i svi objekti su uknjiženi. Stan je trsoban. Potrebna su izvesna ulaganja. Grejanje je na čvrsto gorivo i TA Peći. Kontakt 065/910-82-95 Ivan

Opis Predstavljamo vam ovaj fantastičan trosoban stan na Podbari u neposrednoj blizini centra grada. Stan je nov i nikad nije useljavan. Stan je na prizemlju koje je odignuto četiri stepenika i dvorišno je orijentisan. Najveća prednost ovog stana je što dolazi sa parking mestom u suterenu zgrade, a postoji i mogućnost kupovine garaže u suterenu. U blizini se nalazi osnovna škola, vrtić, marketi, pekare i sve što je potrebno za život. Za više informacija pozovite naše agente prodaje. ag šifra 527594 Kontakt 064912949... Prikaži broj Ivan Kontakt podaci Slične nekretnine