Signalni pravilnik JDŽ Kraljevina Jugoslavija,iz 1939 godine,hrabat pocepan,korice zaprljane,sa tragovima žutih fleka od stajanja.

Signalni pravilnik JDŽ Kraljevina Jugoslavija,iz 1939 godine,hrabat pocepan,korice zaprljane,sa tragovima žutih fleka od stajanja.

PUNO VIZA, PEČATA, TAKSENIH MARAKA. LIST NA KOME JE FOTOGRAFIJA VLASNIKA PASOŠA SE MALO LEPI ZA LIST ISPRED NJEGA (VIDI SE NA FOTOGRAFIJAMA)

Uverenje o učestvovanju u ratu izdato od strane ađutantskog odeljenja Ministarstva Vojske i Mornarice Kraljevine Jugoslavije, 22. decembra 1931. godine na molbu Milošević A. Milorada, rezervnog kapetana I klase i učitelja iz Knjaževca. Uverenjem se se potvrđuje odsluženje obaveznog đačkog roka kao i učešće u ratu i obavljanje vojnih dužnosti u periodu od 1. septembra 1914 do 15. aprila 1919. godine. Vidi takođe: rez. major Milošević A. Milorad, Objava 23. Pešadijskog puka, 13. mart 1941. https://www.kupindo.com/Istorijski-dokumenti/77376385_Objava-23-Pesadijski-puk-vojske-KJ-Stip-13-3-1941 * Slanje preporučenom pošiljkom, postekspresom ili lično preuzimanje na adresi.

EB1 Kongresna knjižica Jadranske straže Ljubljana IV Kongres Jadranske straže v Ljubljani 5.-8. IX 1935 slovenački jezik format 11,8 x 17,1 cm , ilustrovano reklamama , sadrži neiskorišćen kupon za Ljubljanski Sajam 40 strana članska knjižica , legitimacija, Kraljevina Jugoslavija , Jadranska straža

Izradio: Vlad. Marinković Izdanje knjižare Gece Kona: Beograd-Sarajevo-Skoplje ( Kraljevina Jugoslavija ) Format korica: 25 x 15,5 cm Dimenzije karte: 87 x 64 cm Razmera: 1:7.500.000 Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom ili pismom ?-pitati za poštarinu.. Q

Album Dinastije Karađorđevica iz 1927 godine u izdanju Udruzenja ratnih invalida Kraljevine Jugoslavije dimenzija 16x12cm vrlo dobro ocuvao.

Персонални досије др Милорада Ђорђевића, министра у Краљевини Југославији. члана УО НБ Краљевине Југославије, са фотографијом. Занимљиво за сакупљаче аутограма. Милорад Ђорђевић (Шабац, 16. јуни 1896 — Београд, 9. мај 1943) био је српски економиста и банкар, министар финансија 1931-1934. године Студије је завршио у Алжиру за време Првог светског рата, где је и докторирао 1919. тезом О аграрном кредиту у Југославији. Исте године се запослио у Министарству финансија, где је радио до 1931, када је краће време вицегувернер Народне банке. 19. новембра 1931. постао је министар финансија, на ком положају је остао до 20. децембра 1934. Касније је био председник управног одбора Београдске задруге. 1940. предводио је југословенску делегацију у преговорима о успостављању дипломатских односа са СССР-ом, што је вероватно довело до његовог хапшења од стране Немаца новембра 1941. и слања у Бањички логор, где је стрељан 9. маја 1943.

Novo otkriće, antologijski primerak Politike, izdanje koje je izašlo dana kada je bombardovan Beograd. Kompletan primerak, sa svim stranama, čitko i pregledno. Ovo je poslednji primerak novine u miru, pre početka Drugog Svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji.

Персонални досије Владе М. Теокаревића, познатог индустријалца штофова из Параћина и Лесковца, члана УО Народне банке Краљевине Југославије, са својеручним потписао. Интересантно за сакупљаче аутограма. Влада Теокаревић и комп. су биле фабрике за производњу свих врста тканина у Параћину и Вучју код Лесковца, као и велелепне продавнице штофа у Београду. Теокаревићи су одмах после Првог светског рата одлучили да прошире пословање - Димитрије - Мита Теокаревић у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца са синовима Владом, Лазом и Славком подигао је 1921. године у Параћину сопствену фабрику. Заправо, он је за себе задржао фабрику гајтана у Стојковцу, касније Вучју, а у Параћину основао предузеће под називом ` Влада Теокаревић и комп.` Мита Теокаревић је, припремио своје синове за индустријалце. Сви су се образовали у Немачкој, Француској, Белгији и Енглеској. Тамо су изучили најмодернију технологију такстилне индустрије и то своје знање применили у новој фабарици. Индустрија Теокаревић је врло брзо освјила производњу свих врста вунених тканина, а оријентација је била на сигурно Министарство војске, којем испоручује тканине и готове моделе. Вредност цеелокупне имовине Теокаревића је 1925. године процењена на 45 милиона динара, а имовина фабрике штофа је у односу на 1922. године дуплирана. Фирми 1928. године приступа и сестрић Владе Теокаревића, инж. Предраг Николић који, осим свог у Енглеској стеченог знања, доноси и пет милиона динара у новцу и машинама. Граде се нови енергетски капацитети, прширује ткачница, дозиђује и друг спрат на предионици чешљаног предива. Према Теокаревићима највише је ишла на руку протекционистичка политика државе према домаћој индустрији. Домаћи произвођачи, а међу њима и текстилци, били су заштићени високим царинама. Тим пре што је 1920. године од укупног увоза на текстил одлазило 49,55 одсто. Вредност фабрике је за три године дуплирана. После Другог светског рата, судском одлуком Компанија прелази у државну својину, а потом у друштвену својину, и добија име „Бранко Крсмановић“. Влада Теокаревић је био хапшен после рата, али касније пуштен и живео до средине седамдесетих година прошлог века.

Перонални досије Милорада Зебића, другог вицегувернера и члана УО Нар. банке Краљевине Југославије, са својеручним потписао, својеручно попуњен и са фотографијом. Занимљиво за сакупљаче аутограма. Милорад Зебић (Лозница, 25. март/6. април 1883 — Београд, 3. јануар 1976) је био српски економиста, главни секретар Београдске берзе 1935—1937, вицегувернер Народне банке 1937—1939. Рођен је у Лозници од оца Уроша и мајке Милеве рођене Скорић. Четири разреда основне школе завршио је у Лозници. Гимназију, која је тада трајала 8 година, учио је у Лозници (прва два разреда), Ваљеву, Шапцу и Београду (последња три разреда). Матурирао је 1903. у 3. београдској гимназији која се тада звала Гимназија краља Александра I и налазила код Вазнесенске цркве. Завршио је економско-финансијски одсек на Правном факултету Универзитета у Београду 1907. године. Усавршавање је наставио 1912. и 1916-1918 на Правном факултету на Сорбони у Паризу. Од 1908. до 1930. године радио је у државној служби при Министарству финансија, Министарству народне привреде и Министарству трговине и индустрије, као инспектор, делегат у Паризу и начелник. Пензионисан је 1930. године, да би 1935. био изабран за главног секретара Београдске берзе. На том положају остаје до краја 1937. године када је изабран за вицегувернера Народне банке где остаје до 1939. године. Обављао је и друге дужности у банкарском сектору, био је експерт на Хашком избраном суду по споровима мађарских банака против Југославије. Био је члан више комисија за израду закона: о Занатској банци, о Ликвидационој банци, Закона о Каналу краља Петра, Закона о бродарству на Дунаву, Закона о земљорадничким дуговима, Закона о Државној хипотекарној банци итд. Током Балканских ратова 1912. и 1913. био је војни цензор. Током Првог светског рата радио је у Прес-бироу Министарства војске и био дописник белгијских, пољских и француских листова. Са војском је прешао Албанију и потом евакуисан у Француску. За свој рад награђен је од француске владе Академском палмом, а потом Орденом официра легије части. Током 1917. примљен је за редовног члана Париског статистичког друштва. У својој земљи одликован је орденима Светог Саве, Белог орла и Југословенске круне. У стручном раду бавио се питањем пореза, привредног развоја земље и унапређењем финансија. Објављивао је дела на српском, француском и немачком језику. Период током и после Другог светског рата провео је повучено, не учествујући у јавном животу. За то време се бавио научним радом и објавио неколико дела. Преминуо је у 93. години, 3. јануара 1976. у Београду.

Razglednica koju je 1901 iz Pariza za Mramorak uputio i potpisao Milan Grol. Milan Grol (Beograd, 31. avgust/12. septembar 1876 — Beograd, 3. decembar 1952) bio je srpski i jugoslovenski književnik i političar, predsednik Demokratske stranke od 1940. godine, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Bio je ministar prosvete 1928−1929. godine. Posle puča 27. marta 1941. godine postaje ministar socijalne politike i narodnog zdravlja, u izbeglištvu postaje ministar saobraćaja 1941−1943. i potom ministar inostranih poslova 1943. Od 7. marta do 24. avgusta 1945. godine potpredsednik Privremene vlade DFJ Josipa Broza Tita. Na čelu Demokratske stranke prilikom bojkota izbora za Ustavotvornu skupštinu DFJ 1945. Rođen je 1876. godine u Beogradu od oca Stevana i majke Julke, rođene Burmaz. Diplomirao je 1899. godine na Filološko-literarnom odseku Filozofskog fakulteta u Beogradu, a potom studirao dve godine u Parizu književnost i pozorište. Radi kao dramaturg u Narodnom pozorištu od 1903. do 1906. godine, potom predaje francuski jezik u Prvoj gimnaziji, a 1909. godine biva postavljen za upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu. U toku Prvog svetskog rata obavlja dužnost šefa srpskog Pres-biroa u Ženevi. Posle rata se vraća na mesto upravnika Narodnog pozorišta, gde ostaje sve do 1924. godine. Tada je postavljen na mesto podsekretara u Ministarstvu inostranih dela, a zatim i na mesto ambasadora Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Turskoj. Za poslanika u Narodnoj skupštini Kraljevine je izabran 1925. na listi Demokratske stranke. Tri godine kasnije postao je i ministar prosvete, a na toj dužnosti ostaje do januara 1929. godine. Po prestanku ministarskog mandata organizuje osnivanje Kolarčevog narodnog univerziteta, na čijem čelu je bio od osnivanja do početka Drugog svetskog rata. Do 1943. godine bio član Jugoslovenske kraljevske vlade u emigraciji u Londonu, a posle sporazuma Tito-Šubašić u martu 1945. kao potpredsednik ušao u Vladu Demokratske Federativne Jugoslavije u kojoj je bio do avgusta iste godine. Milan Grol počinje avgusta 1945. godine otvorenu borbu protiv komunista svojim nedeljnim listom „Demokratija“, ali koji se ubrzo zatvara jer su sindikati odbili da njihovi članovi štampaju taj list. Demokratskoj stranci je ubrzo zabranjen rad, a izvestan broj omladinaca nastavlja ilegalno da deluje. Međutim, ubrzo su skoro svi pohapšeni i poslati na dugogodišnje robije (među njima i Borislav Pekić). Milan Grol je bio predsednik Demokratske stranke od 1940. do 1946. godine. U braku sa Ljubicom (1884—1929), ćerkom Mite Rakića, imao je sina Vojislava (1911—1987), pravnika, i ćerku Milojku. Kao na fotografijama.