Odlično stanje Kao na slikama Miloš Ćirić (Despotovo, 1931. – Beograd, 1999) bio je srpski likovni umetnik i profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu čije su oblasti interesovanja bile slobodna grafika, grafička identifikacija, pismo, oglašavanje, grafika knjige, grafička animacija, prostorna grafika i heraldika.[1] Miloš Ćirić Lični podaci Datum rođenja 1931. Mesto rođenja Despotovo, Srbija, Kraljevina Jugoslavija Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 1999. Mesto smrti Beograd, Srbija, SRJ Savezna Republika Jugoslavija Umetnički rad Polje grafika, tipografija, grafički dizajn, heraldika Najvažnija dela Grafički znak i simbol;Letopis simbola Suprug Ide Ćirić, otac Rastka i Vukana Ćirića.[2] Biografija Uredi Na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu diplomirao je 1954. a magistrirao 1959. kod prof. Mihaila S. Petrova. Bio je član ULUPUDS od 1959, a ULUS od 1962. godine. Autor izuzetno obimnog dela: projektovao je više od 1000 zaštitnih znakova, desetak gradskih grbova, oko 20 bibliofilskih i unikatnih knjiga i isto toliko autorskih projekata pisama, veliki broj plakata i drugih radova iz oblasti grafičkog dizajna. Najvažniji radovi: Izložba „Robija — škola revolucionara“, Beograd — Sremska Mitrovica, 1963: Studija pisma: „Ćirićica“, Beograd, 1970/72; Grafičke komunikacije VMA, Beograd, 1976/77; Povelja posvećena Svetosavskom hramu, 1985. Vrhunac njegovih istraživanja je „Letopis simbola“ 1–5, petotomni hronološki leksikon vizuelnih simbola sa tla Balkana, na 2500 strana i sa više od 10.000 ilustrovanih priloga (2009). Bio je redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, odsek Primenjena grafika, atelje Grafički dizajn. Osnivač i profesor predmeta Grafičke komunikacije. Na FPU od 1964. do 1997. Šef Katedre od 1974. do 1975. Godine 1999, na Fakultetu primenjenih umetnosti ustanovljena je nagrada „Fonda Miloš Ćirić“ za najboljeg studenta u oblasti grafičkog dizajna. Od 2004. na FPU se krajem oktobra meseca održava manifestacija „Ćirini Dani“ Milošu Ćiriću u čast. Glavne monografije Uredi Grafička identifikacija 1961–1981, SKZ, Beograd, 1982; Grafičke komunikacije 1954–1984, „Vajat”, Beograd, 1986; Heraldika 1, udžbenik, Univerzitet umetnosti, Beograd, 1983. (drugo izdanje 1988); Grb grada Beograda, „Cicero”, Beograd, 1991; Grafički znak i simbol (posthumno), „Prometej” i FPU, 2001; Letopis simbola 1–5, Univerzitet umetnosti, 2009. Bibilofilske i unikatne knjige Uredi Spomenici, 1961, 10 drvoreza, tiraž 10 Kornjače, 1961, linorezi i ofset otisci, tiraž 10 Imena, 1961, 10 drvoreza i linoreza, tiraž 10 Devet triptihona, 1962, 10 linoreza, tiraž 36 Beli teror, 1963, 9 drvoreza i linoreza, tiraž 10 Žar ptica velegrada, 1965, 8 linoreza, tiraž 20 Rodoslov, 1968, 12 strana, tempera, 20x41 cm Vojnici, 1969, tempera, 6 strana, 29x36 cm Ratnik, 1970, tempera,10 strana Ni crno ni belo ni jeste ni nije, 1971, tuš i tempera Pečati, 1972, 10 linoreza, tiraž 12 Samostalne izložbe Uredi Beograd, 1961, 1965, 1968, 1971, 1982, 1986; Zrenjanin, 1964, 1969; Subotica, 1964; Bol na Braču, 1967; Novi Sad, 1967; Skoplje, 1972; Priboj, 1977; Stolac, 1981. Nagrade i priznanja (izbor) Uredi Zlatno pero Beograda, 1964; Velika plaketa Univerziteta umetnosti u Beogradu, 1983; Velika nagrada Republičke zajednice za kulturu, 1987; Nagrada za životno delo, ULUPUDS, Beograd, 1998. Dizajn logoi logo izrada logoa logotipi logoa

Odlično stanje Katalog izložbe Sjajan dizajn 1976 Gordana Stojanović Glid (Bihać, 1936). tekstilni dizajner i tapiseeristkinja, koja intenzivno radi i svoja umetnička dela izlaže od 1968. godine. Ka član ULUPUDS-a izlagala je na dvadesetak samostalnik i više od 90 kolektivnih izližbe. Dobitnica je brojnih nagrada, od kojih je najznačajnija Nagrada ULUPUDS-a za životno delo.[1] Gordana Glid Datum rođenja 1936. Mesto rođenja Bihać Kraljevina Jugoslavija Polje dizajn tekstila, izrada tapiserija Život i karijera Uredi Rođena je u Bihaću, 1936. godine. Srednju školu završila je u Banjoj Luci. Dizajner je tekstila, a bavi se i tkanjem tekstila i izradom tapiserija od 1968. godine. Bila je angažovana u dizajniranju tekstila za nekoliko predstava beogradskih pozorišta i na beogradskoj televiziji. Izradila je brojne tapiserije u saradnji sa arhitektama, u okviru organizacije javnih prostora.[2] Neprestano sarađuje sa mnogim modnim kućama u Srbiji i inostranstvu.[1] Na stručnom usavršavanju u Edinburgu i Londonu, boravila je 1974. godine, kao stipendista Fonda Moša Pijade, Učesnica je i više studijskih putovanja u: Jugoslaviji, Italiji, Mađarskoj, Austriji, Nemačkoj, Španiji, Izraelu, Engleskoj, Škotskoj, Libiji i Francuskoj. Član je ULUPUDS-a od 1972. godine. Živi i radi u Beogradu kao slobodni umetnik. Likovno stvaralaštvo Uredi Svoja umetnička dela izlagala je na 17 samostalnih i na više od 90 grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu.[3] Nagrade Uredi Gordana Stojanović Glid, je dobitnik brojnih nagrada, uključujući: Nagradu Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, Nagrade za tapiserijsku minijaturu na četvrtom bijenalu minijature u Gornjem Milanovcu, Nagrada Oktobarskog salona u Beogradu, Nagrada ULUPUDS-a za životno delo (1997). Izvori Jagoda buic tapiserija avangarda

Široka `Vezenina` bluza sa dugačkim rukavima Proizvedeno: “Vezenina”, Bled, Slovenija Vreme nabavke: oko 1980. godine Materijal: meka tanka tkanina Boja: Podloga: Bež Kragna. Vezeni motiv u drap boji konca Prednjica u porupčićima: Visina: 26 cm, Širina 11 cm Dugmeta: 3 + 2 mala bež Veličina: 40 Dimenzije: Ukupna dužina: 67 cm Rukavi dužina: 55 cm, širina, obim: 56 cm Obim prsa ispod pazuha: 109 cm Obim ukupan po obodu: 120 cm Porub: 1 cm Detaljno stanje: Bluza je potpuno nova, bila je u original pakovanju do skora, tako da nema tragova protoka vremena. Opis: Bluza je širokog kroja, tako da je raskošna i u kroju bluze i rukava. Kragna je izvežena tzv “belim vezom”, u ovom slučaju “drap vezom”, jer je konac u nijansi boje cele bluze. Podloga je tanko, meko platno. Istorija: Tovarna “Vezenina” na Bledu postojala je još u Kraljevini Jugoslaviji (od 1924) i proizvodila čipke i vezene ženske odevne predmete. A u socijalističkoj Jugoslaviji “Vezenina” Bled je bila u vrhu jugoslovenske modne industrije. Prisutna na svakom Sajmu mode sa novim kolekcijama i sa svojim poznatim manekama nametnula svoj pečat jedinstvenosti i originalnosti ukupnoj modi toga vremena. Nažalost posle prve privatizacije 1992. godine, “Vezenina” je opstala do 2004. godine, kada je likvidirana, srušena fabrika i na njenom mestu podignut trgovački centar, kao svugde, kao i kod nas. Šta će proizvodnja, bitna je samo trgovina! – logika današnjice.

KLASICIZAM KOD SRBA - komplet 1-8 Izdavaci - Narodni Muzej u Beogradu , Prosveta , Beograd Godina - 1965. Povez - Tvrdi platneni , format 22x18 , cirilica Stanje kao na slici , ocuvane veoma dobro za ovu starost knjiga Na par knjiga na predlistu pecat i potpis licne biblioteke , ponegde podvucen red obicnom olovkom , bez vecih ostecenja i mana 1. Klasicizam kod Srba 1790-1848 2. Gradjevinarstvo 3. Slikarstvo i grafika 4. Stampa iz razdoblja klasicizma o umetnosti 5. Katalog gradjevinarstva 6. Katalog crkvenog slikarstva i primenjene umetnosti 7. Katalog slikarstva 8. Katalog crteza i grafike АРХИТЕКТУРА КЛАСИЦИЗМА У СРБИЈИ XIX И XX ВЕКА    У историјско социолошком смислу, крај 18. и прва половина 19. века је време стварања великих царстава  (француско Наполеоново, британско, немачко, руско, аустријско) и нових или обновљених држава (Италија, Грчка, Србија). Ове државе граде  своје велике репрезентативне објекте у класицистичком стилу који је својом  монументалношћу, строгошћу и античким елементима на најпогоднији начин  репрезентовао тежње за приказивањем државне моћи и нових демократских  стремљења народа. Класицизам је у Србији потекао из Аустрије, преко градитеља који  су деловали у градовима Аустријског царства, затим преко архитеката који су из  западних земаља долазили да граде у Србији и коначно, преко српских архитеката који  су се школовали у Аустрији, па то знање пренели у Србију. У Војводини се класицизам  често појављује на црквама, у виду класицистички обрађеног брода и портала цркве у  комбинацији са барокним звоником, затим на јавним репрезентативним грађевинама  (зграде државне управе, позоришта) и летњиковцима богатих грађана. У централној  Србији се појављује и на краљевским палатама и јавним објектима. Релативно мали  број класицистичких објеката прве половине 19. века проузрокован је недовољном  економском развијеношћу тек ослобођене земље. Наиме, земља је из феудалног  ниско‐акумулативног привредног система, карактеристичног за Отоманску империју, тек прелазила у нижи степен капитализма и то углавном захваљујући слободној  трговини и занатству. Такве околности су омогућиле да се озида само понеки  репрезентативни јавни објекат.   Као и у западној Европи, класицизам оживљава крајем 19. и почетком 20. века, мање  или више обогаћен формама везаним за академизам. Привредни потенцијал земље је  омогућио виши степен акумулације и већи грађевински замах. Осим тога, нова држава  Краљевина Југославија је имала потребу за изградњом објеката државне управе. Политичка инкорпорираност у западноевропске структуре (снажна веза са  савезницима из Првог светског рата и потпуна изолованост од СССР‐а) допринели су да  се пренесу токови западне уметности на домаћу архитектонску сцену (академизам, модернизам, прелазне форме). У овом периоду је, поред изузетних домаћих  стваралаца, веома утицајна група руских архитеката, настањених у Краљевини  Југославији, после избијања Октобарске револуције, који су оставили у наслеђе  реализоване пројекте веома репрезентативних јавних објеката. У новијој историји  Србије, класицизам је први стил са којим се земља сусрела у свом окретању од  оријенталног ка европском моделу живота и стварања. Поред тога, веома је битно  рећи да су грађевине стваране у акаемизираном класицистичким стилу 19. и почетка  20. века у великој мери оформиле данашњи урбани лик наших градова и тиме  оствариле везу са европском културом, које смо били лишени током вишевековне  отоманске окупације. Нарочито су класицистички објекти изграђени у првој половини  20. века дали печат препозантљиве монументалности урбаном језгру Београда.   КЉУЧНЕ РЕЧИ: aрхитектура, рационализам, демократија, протокласицизам, класицизам, oбнова, ампир, центар, осовина, субординација   НУЧНА ОБЛАСТ: Историја уметности и архитектуре Srbije , srbija u devetnaestom veku , istorija srbije i srpske umetnosti u osamnaestom , devetnaestom i dvadesetom veku  УЖА НАУЧНА ОБЛАСТ: Историја архитектуре   ŠIF425

AVANGARDA NEOAVANGARDA KONCEPTUALNA UMETNOST ISTORIJA UMETNOSTI Šifra artikla: 384910 Isbn: 9788661360015 Autor : Miško Šuvaković Izdavač : ORION ART BOOKS Tekstovi sabrani u ovoj knjizi proistekli su iz različitih istraživanja i objavljivani su u različitim publikacijama. Knjigom se ukazuje na jednu specifičnu istoriju „radikalnih“ ili „asimetričnih“, „inovativnih“, „interdisciplinarnih“, „alternativnih“ i „transgresivnih“ umetničkih, kulturalnih i... Detaljnije Tekstovi sabrani u ovoj knjizi proistekli su iz različitih istraživanja i objavljivani su u različitim publikacijama. Knjigom se ukazuje na jednu specifičnu istoriju „radikalnih“ ili „asimetričnih“, „inovativnih“, „interdisciplinarnih“, „alternativnih“ i „transgresivnih“ umetničkih, kulturalnih i društvenih praksi tokom dvadesetog veka. Opšti pojam avangardnosti je otvoreni i relativno neodređeni naziv za vanstilske, radikalne, ekscesne, kritičke, eksperimentalne, projektivne, programske i interdisciplinarne prakse u umetnosti i kulturi. „Avangardnost“ se interpretira kao mnoštvo impakta, intervencija i produkcija unutar umetničkih i kulturalnih praksi uslovljenih složenim kontradikcijama uspostavljanja nacionalne buržoaske modernosti pre Drugog svetskog rata i izvođenja socijalističkih modernosti u epohi hladnog rata posle Drugog svestkog rata, odnosno, razgradnje ili, čak, ubrzavanja modernosti na kraju hladnog rata. Prvim delom knjige „Mainstream konteksti: umetnost i politika“ indeksiraju se i predočavaju dominantne političke, kulturalne i umetničke paradigme vizuelnih/likovnih umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji. Ponuđene su skice državnih makrokoncepata kulture i umetnosti u Kraljevini Srbiji, Kraljevini SHS/Jugoslaviji i Socijalističkoj Jugoslaviji i Srbiji. Završno poglavlje prvog dela govori o krizi socijalističkog društvenog modela, sugerisanog filmskim i slikarskim crnim talasom. Tekstovi drugog, trećeg i četvrtog dela fokusirani su na bitne, a otvorene i nestabilne, umetničke pojave karakteristične za antagonizme, obrte, prelome i emancipatorske učinke: 1) istorijske avangarde 2) neoavangarde 3) konceptualnu umetnost. Knjiga Avangarda, neoavangarda, konceptualna umetnost – izabrana poglavlja o taktičkim, eksperimentalnim i kritičkim umetničkim praksama u Srbiji je proširena zbirka autorskih tekstova Miška Šuvakovića o ranim radikalnim umetničkim praksama. Urednik i autor Miško Šuvaković i izdavač Dragorad Kovačević su čitaocima omogućili pristup I i II tomu ISTORIJE UMETNOSTI U SRBIJI – XX VEKA u elektronskom obliku – na CD-ovima koji su priloženi uz ovu knjigu. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ISTORIJA UMETNOSTI Autor Miško Šuvaković Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač ORION ART BOOKS Pismo Latinica Povez Broš Godina 2022 Format brou0161 Strana 393 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Meštrović i savremeni sukob skulptora s arhitektom *6688*01-2023 (jedan estetički problem) / Teorija i filozofija kiparstva,Teorija i filozofija arhitekture Žarko Vidović Dr.Žarko Vidović MEŠTROVIĆ i sukob skuluptora sa arhitektom Sarajevo 1961.g izdavač: Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1961.g Tvrd povez,latinica,ilustrovana cb. ukupno: 455.strana,255 strana teksta + 200.str [100 tabli ] listova s tablama:ilustracijama ;format: 20 x 14 cm, težina 630.grama stanje: vrlo dobro očuvana-nema ispisivanja Sadržćaj knjige na slikama iz sadržaja: I. Uvod, -II.-Meštrović -problem arhitektonskih pretenzija u skulpturi. III.-Secesija i traženje stila u Srednjoj E vropi, IV.-A. Hiildebrant i Minhenska škola teoretičara., V.-O Meštrovićevom traženju kompozicije u skulpturi. VI.-Rodenovo gledanje na skulpturu i njegova suprotnost Hiildebrantovom gledanju..osnov za autonomiju ili čistotu plastike..Modelacija kao suština skulpture, Uticaj na Meštrovića i srenju Evropu,..VII.-Autonomija ili čistota arhitekture. VIII.-Klasično shvatanje odnosa arhitekture i skulpture, IX.-Arhitektonske skulpture, X. -KRATAK PIKAZ MEŠTROVIĆEVIH SPOMENIKA...... Žarko Vidović (istoričar umetnosti) Žarko Vidović (Tešanj, 6. januar 1921 — Beograd, 18. maj 2016) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i istoričar civilizacije. Žarko Vidović spada u red onih tako malobrojnih filozofa koji neguju hrišćanski pogled na svet i sva društvena pitanja. Duboko je uticao na čitavu generaciju pravoslavnih mislilaca koja je krenula njegovim tragom u sagledavanju one filozofije i istorije srpskog naroda koja se u najkraćem sažima u dve reči: Srpski zavet. Arhaična komponenta u kiparstvu Ivana Meštrovića Između javnih spomenika i kapija mosta: Meštrovićeve konjaničke predstave vladara za Zemunski most viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja [Between the Public Monuments and Bridge Gates: Equestrian Statues of Rulers by Ivan Mestrovic for Zemun Bridge of Chivalric King Alexander I the Unifier] u „Belom dvoru izložen je model Vidovdanskog hrama našeg čuvenog vajara Ivana Meštrovića… kao i skulpture iz kosovskog ciklusa“...u knjizi ima maketa Kosovskog hrama Maketa hrama u kojem je umetnik hteo da predstavi mesopotamsko-egipatskim gigantinizmom srpsku i jugoslovensku rasu bila je izložena u Veneciji, upravo na dan kada je Gavrilo Princip ubio Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju u Sarajevu. Na vest o atentatu, koja je, kako je u svojim memoarima zapisao Meštrović, stigla uveče dok je sedeo u kafani, on se na Trgu Svetog Marka sa „našima, većinom mladih“ vrlo veselio. Taj hram je dobro poznat i stručnoj i svetskoj javnosti, onima koje je destrukcija Jugoslavije izbacila danas na površinu, naravno da nije. Više puta su mu i u Kraljevini Srbiji, i u staroj i u novoj Jugoslaviji uzimane umetničke i finansijske mere. O ovom megalomanskom projektu su mišljenje dali Crnjanski, Petar Dobrović, Krleža, Matoš, Drainac, Rastko Petrović, Žarko Vidović, Lazar Trifunović. I sva su negativna. Svi su saglasni da je taj hram ordinarni kič. Pohvale su dobile samo neke skulpture iz kosovskog ciklusa. Beogradska publika imala je prilike da maketu razgleda još pre sto godina i nije bila oduševljena, a od njegove realizacije odustao je prvo kralj Petar i zbog ogromnih troškova, i zbog toga što po njegovom mišljenju u tom asirskom hramu punom golotinje nije bilo ničeg „srpskog“, najmanje pravoslavne crkve. Kasnije je Aleksandar Karađorđević dao prednost mnogo skromnijem Spomeniku neznanom junaku na Avali, koji je projektovao i uradio hrvatski i jugoslovenski umetnik Ivan Meštrović. Hvaljen i osporavan, uzdizan i huljen, Vidovdanski hram Ivana Meštrovića jedan je od najmanje poznatih slavnih umetničkih i političkih projekata u Srbiji. Nastao je u vreme oživljenog i moćnog nacionalnog zanosa…“

Kao na slikama Lepo očuvano Tvrd povez sa papirnom omotom Kapitalno delo Lazara Trifunovića, profesora Univerziteta u Beogradu, dragoceni prilog istoriji srpske umetnosti, pogotovo razdoblja, kada je, u prvoj polovini 20. veka, dostigla umetničke vrhove na evropskom nivou. Lazar Trifunović je srpsko slikarstvo posmatrao sintetički i hronološki, prema vodećim likovnim elementima u pojedinim periodima: svetlost, forma, boja, tema. Nezaobilazan udžbenik tumačenja slikarstva... Izdavač: NOLIT, Beograd 1973; tvrd povez sa omotom, strana 534, ilustracije, 28cm Lazar Trifunović (Beograd, 14. januar 1929 — Pariz, 23. jul 1983) je bio srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu. Lazar Trifunović Petar Omčikus, Portret Lazara Trifunovića, 1973.jpg Petar Omčikus, Portret Lazara Trifunovića, 1973 Rođenje 14. januar 1929. Beograd, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca Smrt 23. jul 1984. (55 god.) Pariz, Francuska Biografija Uredi Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beogradu, diplomirao istoriju umetnosti 1955. na Filozofskom fakultetu, na kome je 1960. doktorirao sa temom „Srpsko slikarstvo u prvoj polovini XX veka“. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu je asistent od 1957. godine a 1976. izabran je za redovnog profesora Istorije moderne umetnosti. U vremenu 1962 – 1968. godine bio je direktor Narodnog muzeja u Beogradu. Osnivač je i jedno vreme direktor Savremene galerije u Nišu. Bio je likovni kritičar skoro tri decenije. Još kao student počeo je da objavljuje tekstove u „Vidicima“ i „Narodnom studentu“. objavljujući tekstove u NIN-u, Politici, Umetnosti (gde je bio glavni i odgovorni urednik) i drugim časopisima i listovima. Bio je član i predsednik Jugoslovenske sekcije AICA (Međunarodno udruženje umeničkih kritičara). Delatnost Uredi Lazar Trifunović je stručno delovao u dve osnovne oblasti: kao istoričar (moderne) umetnosti i likovni kritičar, uz to i kao profesor Moderne umetnosti na beogradskom Univerzitetu i muzeolog kao direktor Narodnog muzeja i osnivač i direktor Galerije savremene umetnosti u Nišu. Trifunović je bio osnivač katedre za Modernu umetnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je predavao istoriju modernizma do kraja života. Uveo je metodologiju proučavanja srpske moderne umetnosti na osnovama francuske istojsko-umetničke nauke koju je izneo u kapitalnom, sintetičkom delu „Srpsko slikarstvo 1900-1950“ objavljenom 1973. a koje je nastalo iz njegove doktorske disertacije 1960. godine. Drugo, veoma važno delo Lazara Trifunovića je antologija „Srpska likovna kritika“ objavljena 1967. u kojoj je prvi put dat sistematizovan pregled istorije naše umetničke kritike od njenih početaka do kraja šeste decenije. Ovim dvema knjigama Trifunović je postavio temelje naučnog izučavanja moderne srpske umetnosti i likovne kritike. Kao likovni kritičar redovno je pisao za brojne dnevne i nedeljne novine, stručne časipise i druge publikacije u kojima je pratio tekući likovni život. Započeo je kao pozorišni kritičar da bi ubrzo, tokom šeste decenije postao najuticajniji umetnički kritičar u vremenu tokom koga se bavio tumačenjem novih pojava na našoj umetničkoj sceni. Kao kritičar NIN-a od 1959. do 1963. godine posebno se istakla njegova angažovanost u ovoj oblasti kada je jasno razdvajao umetničke od neumetničkih pojava. Upravo u tom periodu zabeležena je i njegova zenitna kritičarska aktivnost jer je kao kritičar i istoričar beogradskog enformela napisao neke od najvrednijih stranica srpske umetničke kritike i teorije uopšte, na primer, izložba „Beogradski enformel (mladi slikaria)“ 1962. i izložba i studija „Enformel u Beogradu“ 1982. Značajan doprinos dao je i kao muzeolog budući da je brojne inovacije uneo u delatost Narodnog muzeja u Beogradu i Galeriji savremene umetnosti u Nišu u kojima je bio direktor. Iako najmlađi direktor ove najstarije muzejske ustanove u Srbiji Trifunović se nije ustručavao da unese novine koje su često nailazile na oštre otpore akademske i umetničke javnosti. Držeći se ideje da se i muzeologija, kao i druge društvene nauke, razvija, on je u delatnost Narodnog muzeja unosio specifilnosti koje su prethodile potonjim promenama u mnogim muzejskim institucijama kod nas. Izmenio je način rada i organizaciju ove kuće, na nov način periodizovao je istoriju srpske umetnosti, promenio je postavku primerenu tom vremenu, podsdsticao je kustose sa se mnogo angažovanije postave prema izložbenoj delatnosti itd. Na nove osnove postavio je samu zaštitu kulturnih dobara i njihovo publikovanje itd. Uspeo je čak za svog mandata i da adaptira ovu zgradu (1964-1966) na koji način joj je omogućio življu aktivnost i veću prisutnost u javnosti. Bibliografija Uredi Knjige Uredi 1962 Pol Gogen, Jugoslavija, Beograd 1963 Galerija evropskih majstora, Jugoslavija, Beograd 1963 Moša Pijade o umetnosti, Srpska književna zadruga, Beograd 1964 Petar Lubarda, Slikari i vajari III, Prosveta, Beograd 1964 Leonardo da Vinči, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd 1966 Vinsent Van Gog, Narodni muzej, Beograd 1967 Srpska likovna kritika, (antologija) Srpska književna zadruga, Beograd 1968 Milan Kašanin, Sabrana dela, Matica srpska, Novi Sad, Srpska književna zadruga, Beograd 1969 Risto Stijović, Galerija SANU, Beograd 1973 Srpsko slikarstvo 1900 – 1950, Nolit, Beograd 1973 Petar Ubavkić, Institut za istoriju umetnosti, Beograd 1973 Sreten Stojanović: O skulpturi, Galerija SANU, Beograd 1978 Stvarnost i mit u slikarstvu Milana Konjovića, Galerija Milana Konjovića, Sombor 1978 Srpska crtačko-slikarska i umetničko-zanatska škola u Beogradu (1895 – 1914), Univerzitet umetnosti, Beograd 1978 Đura Jakšić, pesnik i slikar, Glasnik, Beograd 1980 Grafički antidizajn Boleta Miloradovića, Narodni muzej, Kragujevac 1982 Od impresionizma do enformela, Nolit Beograd 1982 Slikarski pravci XX veka, Jedinstvo, Priština 1983 Slikarstvo Miće Popovića, Galerija SANU, Beograd 1988 Jugoslavija - umetnički spomenici od praistorije do danas, Turistička štampa, Beograd Predgovori kataloga (izbor) Uredi 1962 Beogradski enformel (mladi slikari), Kulturni centar, Beograd 1965 Sava Šumanović, Narodni muzej, Jajce 1967 Asocijativno slikarstvo, lirska apstrakcija, enformel, III trijenale likovne umetnosti, Muzej savremen umetnosti, Beograd 1969 Angažovana umetnost Srbiji, u Angažovana umetnost u Jugoslaviji 1919-1969, Slovenj Gradec 1970 Vidovi savremene apstrakcije, IV trijenale likovne umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1974 Između anime i logosa, Mladen Srbinović, Galerija Kulturnog centra Beograd, Beograd 1976 Od nostalgije za zavičajem do poetskog doživljaja, Bogić Risimović, Galerija Kulurnog centra, Beograd 1978 Kosa Bokšan, Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Beograd 1982 Enformel u Beogradu, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd Savremena umetnost u Jugoslaviji, Beograd Studije i kritike (izbor) Uredi 1954 Lubardina slika „Kosovski boj“, Oslobođenje, br. 1, avgust, Sarajevo 1957 Sreten Stojanović, Umjetnost br. 3, oktobar, Zagreb 1957 Levo krilo ruskog modernog slikarstva, Izraz, br. 5, Sarajevo 1957 Neki problemi geneze socijalističkog realizma u ruskom slikarstvu, Izraz, br. 11, Sarajevo 1957 Čovek pred slikom, Delo, br. 3, Beograd 1958 Vasilij Kandinski, Izraz br. 7, 8, 9, Sarajevo 1958 Neke pojave u posleratnom srpskom slikarstvu, Delo, br. 3, pp. 548-563, Beograd 1958 Umetnost Zorana Petrovića, Umjetnost, br. 2, Zagreb 1959 Moderne igre smrti, NIN, 5. juli, Beograd 1959 Umetnost naivnih, NIN, 16. avgust, Beograd 1959 Putovanje u slikarstvo, Železničke novine, god. 1, br. 8, 30. decembar, Beograd 1960 Zagonetni svet Lazara Vujaklije, NIN, 17. april, Beograd 1960 Devetorica u Dubrovniku, NIN, juli, Beograd 1960 Moderni naturalizam, NIN, 9. septembar, Beograd 1961 Srpsko slikartvo HH veka, Savremenik, br. 10, pp. 286-296, Beograd 1961 Od revolucionarne do građanske umetnosti, NIN, 11. jun, Beograd 1961 Mit o Meštroviću, Danas, 30. avgust, Beograd 1961 Oktobarski salon - u znaku mladih generacija, NIN, 5. septembar, Beograd 1961 Američko slikarstvo, NIN, 23. septembar, Beograd 1962 Beli prostori Gabrijela Stupice, NIN, 25. februar, Beograd 1962 Reduktivni metod Stojana Ćelića, NIN, 8. april, Beograd 1962 Sinteza - šta je to?, Danas, 4. juli, Beograd 1962 Čovekovo pravo na umetnost, Politika, 21. oktobar, Beograd 1962 Između sna i strukture, NIN, 28. oktobar, Beograd 1963 Problemi slike, Danas, br. 47, 27. februar, Beograd 1963 Samoubistvo slike, Politika, 27. oktobar, Beograd 1963 Bijelićeva životna poezija, Politika, 31. decembar, Beograd 1964 Industrijsko oblikovanje, Politika, 12. april, Beograd 1964 U susret teoriji umetnosti, Politika, 9. avgust, Beograd 1965 Magija predmeta i stvari, Politika, 1. januar, Beograd 1965 Nadežda Petrović, Slikar srpskog predela, Politika, 25. april, Beograd 1965 Milena Pavlović Barili, Braničevo, br. 3, Požarevac 1965 Prva Jugoslovenska umetička izložba, Komunist, 23. septembar, Beograd 1968 Srpsko slikarstvo između dva svetska rata, NIN, 24. novembar, Beograd 1968 Umetnost Oktobra, Umetnost, br. 13, Beograd 1969 Blistavi rep Medialine komete, Politika, 19. januar, Beograd 1969 Stara i nova umetnot, Zograf, br. 3, Galerija fresaka, Beograd 1969 Savremena američka umetnost, Umetnost br. 17, januar-mart, Beograd 1969 Likovne osnove i osobenosti fotografije, Novinarstvo, br. 3-4, Beograd 1970 Nedeljko Gvozdenović, Izraz, br. 10, pp. 285-293, Sarajevo 1970 Nadrealizam i `socijalna umetnost`, Umetnost, br. 21, Beograd 1970 Putevi i raskršća srpske skulpture, Umetnost, br. 22, Beograd 1970 Stvaralačka sposobnost nove umetnosti, Politika, 18. juli, Beograd 1971 Vera Božičković Popović, Umetnost, br. 21, januar-mart, Beograd 1971 Jugoslovenska izložba u Parizu, Umetnost, br. 25-26, Beograd 1971 Likovni izraz Kosovskog predanja, Književne novine, br. 385, 27. februar, Beograd 1972 Fotografija između slikarstva i filma, Foto-kino revija, br. 4, Beograd 1979 Skulptura kao biografija, Matija Vuković, Borba, 3. februar, Beograd 1982 O Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, 3+4, br. d, Katedra za Istriju umetnosti, Filozofski fakultet, Beograd 1982 Devojka s lautom, Književne novine, 11. novembar, Beograd 1982 Od racionalnog ka metafizici, Danas, 16. novembar, Beograd 1982 Marko Čelebonović, Danas, 21. decembar, Beograd Tags: Avangarda nadrealizam u slikarstvu ekspresionizam kubizam sava sumanovic jovan bijelic ... Istorija srpskog slikarstva xx vek veka 20.