DŽEMS OLIVER KERBUD - GRIZLI IZDAVAČ: NOVO POKOLJENJE BEOGRAD 1952 STRANA: 207 ILUSTROVANIH MEKOG POVEZA STANJE: POSLEDNJA MALO PRI DNU POGUŽVANA, OČUVANA, OCENA: 4- KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 273

Oliver Twist - Charles Dickens Izdavač Mladost, Zagreb - 1961 god Pogledajte ostale moje predmete na Limundu http://www.Limundo.com/Clan/mdraskovic/SpisakAukcija Moji predmeti na Kupindu koje možete odmah dobiti http://www.Kupindo.com/Clan/mdraskovic/SpisakPredmeta

OLIVER GODSMIT - VEKFILDSKI SVEŠTENIK IZDAVAČ: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA BEOGRAD GODINE NEMA BROJ STANA: 174 TVRDOG POVEZA STANJE: POHABANIH I ZAMRLJANIH KORICA, NEMA PREDLISTA I NASLOVNE STRANE KAO I POSLEDNJE 2 175 I 176 KAO POSLEDNJEG PRAZNOG, KORICE SKLOPNE ODVAJANJU, NA KORICAMA PORUKE, NA STRANICI 59 FALI PRAZNO PARČENCE, FALI STRANICA 33 I 34, OBELEŽAVANA U VERTIKALAMA GRAFITNOM OLOVKOM, UNUTRAŠNJOST VIŠE NEGO KOREKTNA, KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC,

Twist Olivér I - Charles Dickens Kiadó: Christensen és Társa Gutenberg Könyvkiadó Vállalat Kiadás helye: Budapest Kiadás éve: Kötés típusa: Könyvkötői kötés Oldalszám: 386 oldal Sorozatcím: Dickens művei ELŐSZÓ Időrendben Dickensnek második nagy regénye a Twist Olivér. A Pickwick-klub megjelenése közben irta, 1837-ben és 1838-ban jelent meg a Bertley`s Miscellanies cimü folyóiratban folytatásokban,... Tovább TARTALOM I. Fejezet. Amelyben Twist Olivér születési helyéről van szó, és születésének körülményeiről 7 II. Fejezet. Melyben Twist Olivér fejlődéséről és tanulmányairól van szó 9 III. Fejezet. Melyben arról van szó, hogy Twist Olivér csaknem olyan állásba jutott, ami nem lett volna sinecura 18 IV. Fejezet. Olivér más állást talál és nyilvános pályára lép 26 V. Fejezet. Olivér megismeri uj környezetét 32 VI. Fejezet. Melyben Olivér addig ingerli Noah, amig ő maga is elcsodálkozik az eredményen 41 VII. Fejezet. Melyben Olivér tovább is makacskodik Kötetszám: Nyelv: Magyar Méret: 19 cm x 13 cm ISBN: Megjegyzés: Két rész egy kötetben. Légrády nyomda és könyvkiadó r.-t. nyomása, Budapest. A könyv diszítését részben Végh Gusztáv iparművész tervezte. A korabeli illusztrációkat készítette Georg Cruikshank. L. 1. PLAVI. POL. 4.

Tvrd povez. Izdanje SKZ, Beograd, 1898. godine. Očuvana knjiga, 176. strana. mikanović II, 2020.

Srpska književna zadruga 1898 god.,tvrd povez,176 str.,iskrzani sami krajevi rikne i ćoškovi korica,unutra sve korektno.

STANJE - DOBRO IZDANJE - MATICA HRVATSKA 1947 POVEZ - TVRD STRANA - P.S. B9

Roman iz života medvedova sa dalekog severa preveo - S. Petrovć Izdaje - Narodna knjižnica Beograd Stanje knjige se može videti na slikama, korice su pohabane. Broširani povez 151.strana

Džems Oliver Kervud : ŠUMA GORI , Narodna knjižnica Beograd (nema godine izdanja negde 1920-30), str. 188. Roman. Očuvanost 4-. Džejms Oliver Kervud (12. jun 1878 — 13. avgust 1927) je bio američki pisac akcionih avantura i zaštitnik prirode. Njegove knjige su često bile zasnovane na avanturama smeštenim u oblasti Hadsonovog zaliva, Jukona ili Aljaske i bile su rangirane među deset najprodavanijih u Sjedinjenim Državama početkom i sredinom 1920-ih, prema Pablišers Vikli. Najmanje sto osamdeset filmova zasnovano je ili direktno inspirisano njegovim romanima i kratkim pričama; jedan je proizveden u tri verzije od 1919. do 1953. U vreme njegove smrti, Kervud je bio najplaćeniji autor na svetu. Sagradio je zamak Kervud (Curvood Castle) kao mesto za doček gostiju i kao studio za pisanje u svom rodnom gradu Oveso, Mičigen. Zamak je uvršten u Nacionalni registar istorijskih mesta i sada njime upravlja grad kao muzej.

DŽEMS OLIVER KERVUD - LOVCI VUKOVA ILUSTROVANO IZDAVAČ: GECA KON BEOGRAD 1938 STRANA: 230 TVRDOG POVEZA STANJE: TAMNIH BOKOVA, BLAGO POHABANIH ČOŠKOVA, UNUTRAŠNJOST VEOMA OČUVANA, OCENA: 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, KNJIGA KAO NA SLICI,

Tvrd povez

IZDAVAČ: Geca Kon Beograd GODINA IZDANJA: 1938. BROJ STRANA: 228 POVEZ: mek, 21cm. NAPOMENA: loše očuvana. SUB

Kao što se vidi sa slike, knjiga je u lošijem stanju, pa shodno tome i snižena cena. Unutrašnjost knjige je dobra, imate sliku sa tekstom, takva je kroz celu knjigu. Takođe, na par stranica naišao sam na tragove grafitne i hemijske olovke, ali ne na puno mesta. Prvih 80 listova su se odvojili od korice, ostatak knjige se drži za koricu. Što se generalno stanja tiče, primetio sam sledeće. Na prednjoj i zadnjoj strani korice tragovi hemijske olovke, kao na slici. Knjiga fizički u stanju kao sa slikama, slikano i spreda i odpozadi za prikaz realnog stanja. Treba napomenuti da prvih nekoliko stranica fale, knjiga kreće od strane 17, što se takođe vidi na slici. Knjiga i sa svim nedostacima može sasvim lepo da se čita, uz činjenicu da prvih nekoliko strana fale. Sama fizička oštećenja ne utiču na čitanje. Za knjigu tog godišta cena sasvim pristupačna, čak i na njeno stanje. Napomena: Za detaljniji opis stanja - kontakt pre kupovine. Prodajem još dosta knjiga, pogledajte sve moje oglase, možda pronađete još nešto što Vas zanima.

1898. predlist odvojen, korica pohabana, žvrljotine na predstrani, 176str.,tvrdi povez,19.5x13.5cm, š z23

Petar S. Petrović : ROĐA , Srpska književna zadruga 1934, tvrdi povez, str. 166. Roman. Očuvanost 4-; ima posvetu. Савременик Српске књижевне задруге. коло 4 ; књ. 15 Petar S. Petrović Pecija (Lađevac, 9. jun 1899 — Beograd, 20. oktobar 1952) bio je književnik i dramski pisac, glumac i pozorišni reditelj[1]. Otac Stevan je bio guslar i sakupljač narodnih pesama i kafedžija. Majka Evica, domaćica, brat Emil, književnik iz Sarajeva. Završio je glumačku školu u Zagrebu u klasi Branka Gavele i Tita Strocija, (diplomirao 1920). Po završetku glumačke škole najpre je radio kao glumac u Sarajevskom narodnom pozorištu, a zatim, posle nekoliko godina radi u Skopskom pozorištu kao glumac, gde se proslavio u ulozi Hamleta. Godine 1928. dolazi na poziv u Narodno pozorište u Beogradu, gde radi sve do svoje smrti, u svojstvu glumca, reditelja i dramskog pisca, čije se drame prikazuju u istom pozorištu i gde učestvuje i dalje kao glumac, reditelj i dramski pisac. Istovremeno radi i u Radio Beogradu, gde zajedno sa Nikolom Popovićem, glumcem, osniva poznatu i veoma popularnu emisiju „Čas humora“, koja je prva u najavi imala svoj popularni i lako prepoznatljivi „džingl“, koji je počinjao rečima: „Dobro veče, želim svima...“ U Narodnom pozorištu u Beogradu prikazuju se njegove drame „Oslobođenje Koste Šljuke“, u kojoj igraju prvaci Narodnog pozorišta, zatim, „Mis Beograd“, „Pucanj iz publike“, komedija za decu „Družina Mike Miša“ na Kolarčevom univerzitetu i najzad, velika istorijska tragedija, „Dušan, mladi kralj,” koja je okupila sve najveće glumce Narodnog pozorišta u Beogradu. Nažalost, javni tužilac iz Beograda Banić, nakon reprize zabranjuje predstavu, kojoj je trebalo da prisustvuje i kraljević Petar Drugi Karađorđević, prestolonaslednik, jer je navodno utvrdio da predstava predstavlja udarac na političke prilike i sistem u predratnoj Jugoslaviji. Ovu predstavu je režirao veliki reditelj Jurij Rakitin. Zatim, tu je i istorijska drama „Carica Milica“, iz kosovskog triptiha („Carica Milica“, „Olivera“ i „Joasaf“) sa kojom je sa velikim uspehom gostovalo u Ateljeu 212 Kruševačko pozorište[2]. Posle toga, Petar S. Petrović je napravio nekoliko veoma uspelih dramatizacija: Rankovićevu „Seosku učiteljicu“, Ignjatovićevog „Večitog mladoženju“, zatim „Rodoljupce“ i „Ženidbu i udadbu“ Jovana Sterije Popovića, pa „Ugašeno ognjište“, koje su prikazivane u Beogradu i u više pozorišta u Srbiji (Beograd, Zrenjanin, Kragujevac, Kruševac i druga mesta sa pozorišnom tradicijom). Sve dramatizacije su imale velikog uspeha kod publike, a režirao ih je sam autor, iskazavši se ponovo, kao i ranije, i kao vrstan reditelj. Potom piše komediju „Sve po planu“, komad u tri čina, pozorišne slike Branka Radičevića, scensku hroniku „Parlamentarci“, nakon toga komediju „Mis Beograd“, te konačno, poslednju dramu pred izbijanje Drugog svetskog rata pod nazivom „Daktilografkinje“. Posle Drugog svetskog rata napisao je dramske tekstove „Simići“, „Mi ne priznajemo“ i „Pucanj u noći“. Po završetku rata, iako već bolestan, bio je jedan od osnivača Beogradskog dramskog pozorišta u Beogradu, gde je prvu sezonu otvorio, 28. 2. 1948. svojom režijom, predstavom „Mladost otaca“, Borisa Gorbatova. Međutim, nije bio samo pozorišni čovek, već i istaknuti dramski pisac i literata. Napisao je zbirku pripovedaka „Godina dana“, zatim romane „Rođa“ u izdanju SKZ, „Zemlja ostavljena“, „Bez zemlje“ i „Mladi kurjak“, roman za koji je 1936. godine dobio prvu nagradu za najbolji jugoslovenski roman, sve u izdanju Gece Kona. Potom piše „Begunce“ (dva izdanja), dečje priče: „Deca u selu i gradu“, u ediciji popularne „Zlatne knjige“, roman za decu „Mali Milkin“, i konačno „Bele vrane“ (u rukopisu). Neki romani su mu prevođeni na nemački, češki i bugarski jezik. Gostovao je kao reditelj u Pragu, u Narodnom divadlu, na poziv poznatog praškog reditelja Gabriela Harta, i u Sofiji. Godinama je bio stalni saradnik dnevnog lista „Politika“, u kojoj je objavio veliki broj pripovedaka. Sarađivao je i u više drugih listova i časopisa. Neposredno pred kraj rata, krajem 1944. i 1945. godine, pozvan je iz kragujevačkog partizanskog štaba da organizuje kulturni život u Aranđelovcu, a zatim i u kragujevačkom pozorištu, gde je režirao ratnu dramu Leonida Leonova, „Najezda“, kada su ga po završetku premijere partizanski komandanti izneli na ramenima. Umro je relativno mlad, u 52. godini života, kada je sazreo i bio u naponu stvaralačke snage, mada je iza sebe ostavio veliki književni i stvaralački opus. Bio je jedan od najpriznatijih pisaca i dramskih autora između dva rata.