VEKFILDSKI SVEŠTENIK - Oliver Goldsmit knjiga iz 1898 Skz49

VEKFILDSKI SVEŠTENIK - knjiga iz 1898 - Oliver Goldsmit Srpska književna zadruga 1898 god.,tvrd povez,176 str Mali pečat na predlistu STANJE VRLO DOBRO l. 1 pol. bela 3

II deo blago sa trećeg vodopada izdanje radomir ćuković klasična dela omladinske književnosti jako lepo očuvan kolekcionarski antikvarni primerak

Antikvarno izdanje (iz 1933.) poznatog engleskog književnika Philipa MacDonalda, autora niza popularnih trilera koji je pisao pod više psudonima (Oliver Fleming, Anthony Lawless, Martin Porlock, W. J. Stuart, Warren Stuart) ✰The Albatros Crime Club, 1933., broširani povez, 256 strana, nepodvlačena, ime vlasnika na par strana, par manjih oštećenja. *

Autor - osoba Hamsun, Knut, 1859-1952 = Hamsun, Knut, 1859-1952 Naslov Žene na studencu / Knut Hamsun ; [preveo sa nemačkog Milan A. Tabaković] Jedinstveni naslov Konerne ved vandposten. srpski jezik Vrsta građe knjiga ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1964 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Progres, 1964 (Senta : Udarnik) Fizički opis 425 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Tabaković, Milan, 1927- = Tabaković, Milan, 1927- Zbirka ǂBiblioteka ǂMeridijani ; 10 ISBN (Ppl. s omotom) Napomene Prevod dela: Konerne ved vandposten. Stanje: malo ižvrljana najavna stranica (v. sliku), ne smeta čitanju, unutra veoma dobro očuvano. „Žene na studencu“, još jedan veliki Hamsunov roman, obimniji od prethodnih, objavljen je tri godine nakon „Plodova zemlje“. U nizu likova sa vrha i dna društva u malom gradu, izdvajaju se neuništivi Oliver Andersen i njegova žena Petra, kroz čiji se život i život njihove porodice, uz naizmenične uspone i padove, odvija radnja ove knjige, hronike jednog vremena koja se proteže na period od preko trideset godina. Knjiga je objavljena u dva toma i dostupna je samo kao komplet. Knut Hamsun je bio norveški pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. godine. Rođen je 1859. a umro je 1952. godine. Posle Ibzena, najpoznatiji je norveški književnik. Tridesetih godina dvadesetog veka bio je angažovan kao političar, promovišući desničarske ideje. Podržavao je nacističku filozofiju i norvešku kvislinšku vladu, zbog čega je bio osuđen na robiju. Dešavalo se da su mu čitaoci, nezadovoljni političkim idejama koje je izlagao u svojim delima, vraćali kupljene knjige. U književnim počecima pisao je romantičarskim stilom koji je naginjao ka modernoj književnosti. Njegovo prvo značajnije delo bilo je Misterije. Neki kritičari su ovo delo nazvali jevanđeljem modernizma, poredeći ga sa delima poput Tako je govorio Zaratustra. Delo je teško žanrovski definisati budući da se u njemu prepliću lirski i epski elementi uz dominantnu iracionalnost koja počiva na kritičkom odnosu prema građanskom društvu i njegovom nastojanju da se oslobodi stvaralačka ličnost. U vreme nastanka „misterija“ nastala su i dela Pan i Viktorija. Hamsun je u Viktoriji ispevao himnu ljubavi. Romani „Pan“ i „Viktorija“ su delovi trilogije u koju spada i roman „Glad“. Pan govori o čoveku koji na bolan način shvata kako stapanje čoveka sa prirodom više nije moguće. Hamsun prikazuje onaj deo ljudske istorije kada je „čovek postao bolesno čedo grada“. Bavio i dramom i poezijom, ali sa slabijim uspehom. Nikada se nije pokajao zbog svojih političkih uverenja, čak ni u autobiografiji „Na zaraslim stazama“. Rad i dela Prvi put je privukao pažnju 1890. godine romanom „Glad“. U poluautobiografskom delu opisao je pad mladog pisca u ludilo kao rezultat gladi i siromaštva. Ostala dela: Pan, Misterije, Avgust, Skitnice, Ruža, Po zaraslim stazama, Plodovi zemlje, Poslednje poglavlje, Nitkov iz skitničkog života, Krug se zatvara, Glas života, Žene na studencu, Viktorija, Urednik Lunge, Zavodnik i druge priče. MG56 (N)

VOJVOĐANSKA SCENA – pozorišni list, izlazio u Novom Sadu od 1946. do 1948: 1946. objavljeni su br. 1–7, 1947. br. 8–11, 1948. br. 12–15; tada prestaje da izlazi. Prvi br. izišao je 29. VI 1946, poslednji (15) 9. VI 1948. Od 1. do 7. br. naveden je ispod imena lista podnaslov: „List Vojvođanskog narodnog pozorišta“; tada je njegov vlasnik i izdavač Vojvođansko narodno pozorište u Novom Sadu (kojem je 1951. vraćeno njegovo staro, istorijsko ime – SNP). Od 8. do 15. br. vlasnik i izdavač je Sindikalna podružnica pri VNP; otada se u podnaslovu navodi: od 8. do 11. br. – „List vojvođanskih narodnih pozorišta“, a od 12. do 15. br. „List narodnih pozorišta u Vojvodini“. Od 1. do 5. br. glavni i odgovorni urednik lista je Jovan Konjović, dramaturg VNP; br. 6. i 7. uređuje Redakcioni odbor (Stanislav Bajić, Vlada Popović i Luka Dotlić), a odgovorni urednik je S. Bajić, upravnik VNP; od br. 8. do br. 12. uređuje ga Redakcioni odbor, ali se ne navodi njegov sastav, odgovorni urednik je Bogdan Čiplić, upravnik VNP; od br. 13. do br. 15. list uređuje J. Konjović, reditelj, a odgovorni urednik je B. Čiplić, upravnik VNP. Administrator lista sve vreme je L. Dotlić, a od 1. do 11. br. i tehnički redaktor. Svih 15 br. štampani su u Štampariji „Budućnost“ u Novom Sadu. Svi br. lista izišli su u formatu 20 x 14 cm, slagani pretežno petitom (ponekad garmondom i borgisom), preko cele str.; manjim delom petitom (i nonparejom) dvostubačno; do 5. br. štampan je isključivo ćirilicom, a od 6. br. ćirilicom i latinicom. List u početku izlazi na 12 str., docnije na 16, 20, pa i znatno više str. Od 1. do 7. br. paginacija ide u kontinuitetu, iz br. u br., – od str. 1 do str. 136, a od 8. do 15. br. svaki je zasebno paginisan. Ilustrovan je i ima i oglasa. Utvrđen je tiraž samo za tri br. lista: br. 9, 10 i 11 štampani su u ukupno 10.000 primeraka. Prodavan je isključivo u pozorišnom foajeu, publici, i poštom dostavljan pretplatnicima van Novog Sada. U prvim br. pratio je samo život i rad VNP, od 5. br. objavljuje i članke o radu ostalih profesionalnih teatara u AP Vojvodini, a od 7. br. na njegovim str. pojavljuju se i napisi o pozorišnom amaterizmu u Pokrajini. U listu su štampani članci o piscima čija su dela izvođena u SNP, objavljivan je tekući repertoar Pozorišta, kratki prilozi iz istorije SNP i pozorišta u Vojvodini, biografski napisi o glumcima, intervjui sa rediteljima, pozorišne vesti iz zemlje i inostranstva i vesti iz Kuće. Takođe, list je donosio i prikaze novih knjiga iz oblasti pozorišta, objavio jedan članak o savremenoj inscenaciji, registrovao značajnija gostovanja u Novom Sadu, stogodišnjicu Vukove pobede u borbi za jezik i pravopis, otvaranje obnovljene Opere i osnivanje Baletskog studija u Novom Sadu i otvaranje nove zgrade NP u Pančevu. U listu su štampani i referati o piscima i delima koja je pripremala Drama VNP, nekoliko prikaza predstava ostalih vojvođanskih pozorišta i nekoliko nekroloških članaka. Objavljeno je i nekoliko informativnih članaka o životu i radu Sindikata prosvetnih radnika (kojem su, tada, pripadali i pozorišni trudbenici), jedan prilog iz pozorišnog zakonodavstva i odlomak iz komada Rusko pitanje K. Simonova. Od 12. br. list je počeo u prevodu da u nastavcima objavljuje delo K. Mironova Rad rediteljev, ali je posle prvog nastavka prestao da ga štampa. Pojedini br. skoro su u celini ili pretežno posvećeni jednom teatarskom događaju: br. 2 prvom gostovanju ljubljanske Opere u Novom Sadu; br. 3 proslavi 25-ogodišnjice umetničkog rada Milana Ajvaza; br. 5 pripremama Sterijine Pokondirene tikve u VNP, a br. 15 drugom Festivalu vojvođanskih pozorišta. Znatan broj priloga u listu nije potpisan. U listu su sarađivali: Mladen Leskovac (M.), Žarko Vasiljević, dr Mihovil Tomandl, Josip Kulundžić (J. K. – pod ovim inicijalom samo u br. 7), Jovan Konjović (J. K.), Vlada Popović (V. P.), Luka Dotlić (L. D. i D.), Bora Hanauska (B. H.), Vojislav Ilić (V. I.), Radoslav M. Vesnić, Bogdan Čiplić (B. Č.), Dušan Medaković, Subotica (D. M.), Sima Cucić, Zrenjanin; Ištvan Latak, Subotica; Stevan Jatić, Stevan Molerov Stjenka (S. M. S.), Milan Barić, Pančevo (M. B.), Mihailo Vasiljević, Ivanka Rackov, Zrenjanin (I. R.), Đorđe Kostić, Pančevo, Oliver Novaković (O. N.), Milan S. Kronić, Sombor (M. S. K.) i drugi. List je pokrenut sa ciljem da se novosadska publika obaveštava o planovima i radu VNP, pripremama novih predstava, kadrovskim planovima i promenama u Kući; zatim: o raznim inicijativama i akcijama Pozorišta i društvenim aktivnostima njegovih članova. Preuzimanjem lista od strane Sindikalne podružnice pri VNP, prošireno je i područje s kojeg je pratio teatarska zbivanja: otada se češće u njemu nalaze i članci o radu ostalih pozorišta i prilozi o pozorišnom amaterizmu u Vojvodini. Skromnog obima i uređivan bez pretenzija, sem isključivo informativnih, list je na ukupno 338 str. u objavljenim prilozima i, naročito, kratkim vestima, registrovao mnoge napore, događaje i aktivnosti VNP, ostalih vojvođanskih pozorišta, teatarskih umetnika i pozorišnih amatera u trima posleratnim g. (1946–1948), koji verovatno nisu zabeleženi nigde drugde. U tom pogledu on u priličnoj meri odslikava jedno vreme, u kojem su svi naši radni ljudi, pa i pozorišni, s poletom, oduševljeno i požrtvovano radili na obnovi zemlje; takav list je u granicama svojih prostornih mogućnosti popunjavao jednu prazninu u našem tadašnjem pozorišnom životu i časno odigrao ulogu koja mu je bila namenjena. Po prestanku lista, 1950. pokrenuta je „Naša scena“ (v) kao njegov poslednik, revija sa znatno širom programskom usmerenošću i raznovrsnijim sadržajem. LIT: Vojvođanska scena, god. I, br. 1-7, 1946; g. II, br. 8-11, 1947; g. III, br. 12-15, 1948. MG46 (N)