Stanje: NOVA KNJIGA! ARISTOKRATSKO STOPALO - Olivera Katarina Olivera Katarina rođena je u Beogradu, 5. marta 1940. godine. Nakon završene gimnazije, upisuje Pravni fakultet, ali ubrzo shvata da to nije njen pravi poziv, pa nakon godinu dana provedenih u Parizu upisuje glumu na beogradskom FDU. Igrala je u desetak domaćih i dvadesetak inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića… Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa. Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploče sa srpskom, ciganskom, grčkom, indonežanskom i crnačkom muzikom. Pevala je kompozicijeEnija Morikonea, Šarla Dimona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovača. Godine 1984. godine snima svoj poslednji LP i potom se povlačai iz javnosti. Posle više od dve decenije, 2005. godine sarađuje sa Marinom Abramović na performansu Balkan Epik. Par godina posle tj. 2008. godine je zaigrala i na velikom platnu u filmu Uroša Stojanovića – Čarlston Za Ognjenku. Iste godine održava veliki solistički koncert u Sava Centru. U novembru 2013. održala je oproštajni koncert u Sava Centru. Izdavač: Kontrast Pismo: Latinica Povez: Mek Broj strana: 202 Погледајте остале предмете које продајемo: http://put_do_knjige.kupindo.com/kupindo http://put_do_knjige.kupindo.com/limundo Плаћање поузећем је могуће само код чланова који немају негативне оцене.

Informacije SKU 9788652121755 Kategorije DOMAĆI PISCI, BIOGRAFIJE I MEMOARI Težina 0.4 kg Proizvođač Večernje novosti Povez knjige Mek Pismo latinica Pisac Olivera Ćirković Godina izdanja knjige 2018 Izdavač Večernje novosti Jezik Srpski Tagovi Autobiografija Knjiga Knjizara Domaći pisci Beletristika Beletristika-Domaći pisci Laguna Pink Panter Moja zatvorska ispovest Olivera Ćirković Olivera Ćirković

Informacije SKU 9788690091805 Kategorije DOMAĆI PISCI, BIOGRAFIJE I MEMOARI Težina 0.4 kg Proizvođač Večernje novosti Povez knjige Mek Broj strana 272 Pismo latinica Pisac Olivera Ćirković Godina izdanja 2019 Izdavač Večernje novosti Jezik Srpski Tagovi Autobiografija Knjiga Knjizara Domaći pisci Beletristika Beletristika-Domaći pisci Laguna Olivera Ćirković Ja, Pink Panter 2: Arhondisa - Olivera Ćirković

Olivera Jovanović - Uvek i samo tvoja , izdanje Vulkan . Odlično očuvana

PINK PANTER moja zatvorska ispovest Olivera Ćirković lepo očuvana ocena 4, stranice sa spoljašnje strane malo požutele Od reprezentacije do rešetaka. Ratovi i raspad stare Jugoslavije označili su početak novog, burnog i strašnog vremena. Novi idoli mladih postali su ratni profiteri, a karijere folk pevačica primeri životnog uspeha. Kriminal je u Srbiji postao uvaženo zanimanje. Nisam nimalo ponosna na svoj život i ne predlažem nikome na ovom svetu da mu budem uzor. Ipak moram da kažem da nisam nezadovoljna. Za svojih četrdeset pet godina života pretrpela sam mnogo manju kaznu nego većina mojih vršnjaka koji su inženjeri, arhitekte, radnici… Ispovest Olivere Ćirković iskrena je i na mahove potresna priča žene koja sebe nije štedela jer je verovala u ljude, sebe i svet koji će je na kraju izdati. Platiće skupu cenu za to, ostaće bez slobode, prava na istinu, biće žrtva sistema, osude i konvencionalnog shvatanja pravde. I sama opljačkana i razočarana, odlučila je da uzme pravdu u svoje ruke. I ispriča svoju priču, ne štedeći ni sebe ni druge. Istovremeno, to je i hronika „olovnih“ godina, kraja jedne ere i početka nove, istorija velikih zabluda i velikih snova koji su često znali da budu isto. Da li je put koji je izabrala ova izuzetna košarkašica bio lični ili nametnuti izbor? U kojoj meri se o njenom izboru može govoriti u kategorijama ispravnosti? I da li se u nečasnom okruženju može uvek časno opstajati? Mogu li prestupnici imati moralne nazore uzvišenije od onih koje propoveda „elita“ okorišćena iskvarenim sistemom vrednosti?

retko

Tvrd povez, posveta autorke, 5 Udruzenje pisaca Poeta 2016

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: HarperCollins - New York, 2012. god. Broširan povez, 20,5 cm. 391 str. Goodreads Choice Award - Nominee for Best Goodreads Author (2012), Nominee for Best Young Adult Fantasy & Science Fiction (2012) The old life is dead. But the old Lena is dead too. I buried her. I left her beyond a fence, behind a wall of smoke and flame. In this electrifying follow-up to her acclaimed New York Times bestseller Delirium, Lauren Oliver sets Lena on a dangerous course that hurtles through the unregulated Wilds and into the heart of a growing resistance movement. This riveting, brilliant novel crackles with the fire of fierce defiance, forbidden romance, and the sparks of a revolution about to ignite.

Informacije Kategorije STRANI PISCI, TINEJDŽ ROMAN, SAJAM 2023 Težina 0.4 kg Proizvođač Laguna Povez knjige Mek Pismo latinica Godina izdanja 2018 Izdavač LAGUNA Jezik Srpski Tagovi Knjiga Knjizara Beletristika Laguna Internet knjizara Loren Oliver Amor delirija Loren Oliver Knjige za decu laguna knjige

Svetovi, Novi Sad, 1998, meki povez, 217 str. Kratka proza Prevod: Jasmina Burojević, Olivera Durbaba u odličnom stanju

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zanimljiv prikaz mračnog kriminalnog podzemlja Londona, objavljen u Penguin Classics Priča o Oliveru Twistu - siročetu, kojemu su zlo i nevolje od prvog udisaja udarili - šokirala je čitatelje kad je objavljena. Nakon što je pobjegao iz radničke kuće i pompoznog g. Bumblea, Oliver se nađe namamljen u jazbinu lopova koju naseljavaju živopisni i nezaboravni likovi - Vješti Dodger, opaki provalnik Bill Sikes, njegov pas Bull`s Eye i prostitutka Nancy, a sve nad njima nadgleda lukavi majstor-lopov Fagin. Kombinirajući elemente gotičke romanse, romana Newgate i popularne melodrame, Dickens je stvorio potpuno novu vrstu fikcije, oštru u svojim optužbama protiv okrutnog društva i prožetu nezaboravnim osjećajem prijetnje i misterija. Ovo Penguin Classics izdanje Olivera Twista prvo je kritičko izdanje koje vjerno reproducira tekst na način na koji su ga najraniji čitatelji mogli susresti nakon njegove serijalizacije u Bentleyjevom zborniku, a uključuje uvod Philipa Hornea, rječnik viktorijanskog lopovskog slenga, kronologiju Dickensova života, kartu suvremenog Londona i sve originalne ilustracije Georgea Cruikshanka. Više od sedamdeset godina Penguin je vodeći izdavač klasične literature na engleskom govornom području. S više od 1700 naslova, Penguin Classics predstavlja globalnu knjižnu policu najboljih djela kroz povijest i kroz žanrove i discipline. Čitatelji vjeruju da serija pruža autoritativne tekstove obogaćene uvodima i bilješkama uglednih znanstvenika i suvremenih autora, kao i ažurirane prijevode nagrađivanih prevoditelja. Čarls Džon Hafem Dikens (engl. Charles John Huffam Dickens; Lendport, 7. februar 1812 — Hajam, 9. jun 1870) je bio najznačajniji engleski romanopisac XIX veka. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma.[1] Dikens se danas smatra osnivačem socijalnog romana, a možda je njegova najveća zasluga što je malograđansku publiku pridobio za literaturu. Takođe je najpoznatiji pripovedač viktorijanskog vremena.[2][3] Dok je bio djete njegova porodica je često menjala mesto boravka u potrazi za poslom. Na kratko se školovao u privatnoj školi. Nakon što mu je otac uhapšen zbog nevraćanja dugova, Čarls 10 sati dnevno radi u fabrici paste za cipele. Kad je odrastao počeo je da radi kao novinar. Napisao je više obimnih romana. O tome koliko je njegov rad bio popularan u njegovo vreme govori to da se sva njegova dela, od prvog objavljivanja, stalno nadoštampavaju.[4] Novela Oliver Tvist je najpoznatije Dikensovo delo. Iako govori o jako ozbiljnoj temi, Oliver Tvist je pun sarkazma i crnog humora. Dikens je za svoje najbolje delo smatrao Dejvida Koperfilda,[5] roman koji sadrži dosta autobiografskih elemenata. Zagonetnost i tajanstvenost fabula njegovih romana tragovi su prethodne stilske formacije romantizma.[6] Dikens je slikar engleskog srednjeg i nižeg građanskog staleža i osnivač socijalnog romana. Njegova dela odražavaju sklonost humoru i satiri, ali i primesa romantičnog i sentimentalnog Rođen je 7. februara 1812. u Landportu, Portsi, kao drugo od osmoro dece Džona i Elizabet Dikens. Otac mu je bio činovnik. Ubrzo nakon Čarlsovog rođenja porodica se seli u Norfolk Strit, Blumsberi, te kada mu je bilo četiri godine u Čatam,[9] pa u Kent, gde je boravio sve do uzrasta od 11 godina. Puno vremena je provodio napolju, ali je i vrlo rado čitao, naročito romane Tobajas Smoleta i Henrija Fildinga.[10] Kratko vreme u kome je otac radio kao činovnik u mornaričkoj postaji za plate (engl. `Navy Pay Office`),[11] školovao se u privatnim školama. Njegovo školovanje u privatnim školama naglo je prekinuto, zbog finansijskih problema u porodici, zbog kojih se porodica preselila iz Kenta u Kamden Taun u Londonu 1822. godine. Sklon životu iznad svojih mogućnosti Xon Dikens je zatvoren zbog dugova u Sautvarku u Londonu 1824.[12] Ubrzo su s njime zatvorena njegova supruga i najmlađa deca, kao što je bio običaj u to vreme.[13] Čarls tada star 12 godina dodeljen je porodičnoj prijateljici Elizabeti Rojlans u Kamden Taunu.[14] Kasnije je stanovao na tavanu kuće agenta za insolvenciju Arčibald Rasela.[15] Obe su mu kasnije poslužili kao obrasci za likove.[16][12] Nedelje je sa sestrom Francis, kada je bila slobodna od obaveza na Kraljevskoj muzičkoj akademiji, provodio u zatvoru Maršalsi.[17] Da bi platio svoj smeštaj i pomogao porodici bio je primoran napustiti školu i da radi po 10 sati na dan u fabrici lepeći nalepnice na posude crnila za cipele, za 6 šilinga nedeljno. Teški, a često i okrutni radni uslovi ostavili su trajan trag na Dikensa, što je kasnije uticalo na njegove romane i eseje, te postalo osnova za njegov interes u socioekonomsku reformu i uslove rada. Nakon nekoliko meseci u zatvoru Maršalsi, preminula je Elizabeta Dikens, baka Džona Dikensa po ocu i ostavila mu imetak od 450 £. Zbog preuzimanja Džon je pušten iz zatvora. Podmiriviši svoja dugovanja, porodica Dikens je napustila zatvor.[18] Iako je Čarls počeo da pohađa školu Wеллингтон Хоусе Ацадемy u severnom Londonu, majka ga nije odmah izvukla iz fabrike.[19] Taj događaj razvio je kod Dikensa osećaj da bi očevi morali da vladaju porodicom, dok bi majke svoj deo uticaja trebalo da zadrže unutar doma. Odbijanje njegovog zahteva da se vrati iz fabrike bio je značajan faktor u njegovom odnosu prema ženama.[20] Pravednički gnev prema situaciji i uslovima u kojima je radna klasa ljudi živela postala je glavna tema njegovih dela. Radio je u pravnoj kancelariji advokata Elisa i Blekmora, kao mlađi činovnik od maja 1827. do novembraa 1828. Tada je napustio kancelariju i postao novinar. Dalji rođak Tomas Čarlton, bio je izveštač na sudu engl. „Doctors` Commons“ (građanski sud), te je Dikens s njim delio mesto, te pisao četiri godine izveštaje sa sud. Ova iskustva preneo je u svoja dela (romani „Nicholas Nickleby“, „Dombey and Son“, te posebno „Bleak House“), te u njima prikazao makinacije i birokraciju pravnog sistema širem broju ljudi, te preneo svoje stavove o teškom teretu koji čeka siromašne ljude ako su primorani da idu na sud. Godine 1830, Dikens je upoznao svoju prvu ljubav, Mariju Bidnel, za koju se smatra da je bila model za lik Dore u romanu „David Koperfild“. Marijini roditelji nisu odobrili udvaranje, te su Mariju poslali na školovanje u Pariz što je prekinulo vezu.[21] Novinarstvo i rani romani Godine 1832, s uzrastom od 20 godina, Dikens je bio energetičan, pun dobrog humora, uživao u poplarnim zabavama, bez jasne vizije šta želi da postane. Znao da želi da bude slavan. Privlačilo ga je pozorište, te je uspio da dobije audiciju u Kovent Gardenu, za koju se je dobro pripremio, ali ju je propustio zbog prehlade, čime su prekinute aspiracije o karijeri na pozornici. Godinu dana kasnije predao je svoju prvu priču „A Dinner at Poplar Walk“ u londonski časopis „Monthly Magazine“. Stanovao je u iznajmljenoj sobi u prenoćištu „Furnival`s Inn“, postao je novinar koji prati politiku, izveštavajući sa parlamentarnih rasprava i putujući Britanijom prateći izborne kampanje za novine „Morning Chronicle“. Njegovo novinarstvo u obliku crtica u časopisima, oblikovalo je u njegovu prvu zbirku dela engl. Sketches by Boz 1836. (Boz je bio njegov porodični nadimak koji je koristio kao pseudonim). Dikens je navodno pseudonim preuzeo od nadimka Mozes koji je on dao najmlađem bratu Augustusu Dikensu, prema liku iz dela Olivera Goldsmita engl. The Vicar of Wakefield. Kada je neko prehlađen htio da izgovori Mozes izgovorio bi Bozes, što je kasnije skraćeno u `Boz`. Naime Dikens je korišteno u to vreme u smislu engl. What the Dickens! u kojem Dikens zamenjuje reč „devil“, što bi se moglo prevesti na kao `Kog đavola!` (prvi je to koristio Šakespir u komediji „Vesele žene vindsorske“). Koristilo se i u frazi engl. to play the Dickens` (kao „uzrokovati haos/napakostiti“). Časopisima je pisao i uređivao ih do kraja života. Nakon uspjeha skica izdavači „Chapman and Hall“ ponudili su Dikensu da piše tekst uz ilustracije Roberta Sejmoura u mesečnom časopisu. Nakon drugog izdanja Sejmour je izvršio samoubistvo, te je Dikens zaposlio Hablot Najt Brauna da radi ilustracije. Iz te saradnje nastao je roman „The Pickwick Papers“ koji se izdavao u nekoliko poglavlja mesečno, te je u zadnjem nastavku prodan u 40000 kopija. U novembru 1836. Dikens je prihvatio radno mesto urednika u „Bentley`s Miscellany“, na kome je ostao tri godine dok se nije posvađao sa vlasnikom. Godine 1836. kada je izdao zadnji nastavak Pikvika počeo je da radi delove Oliver Tvista, uz sav posao u Bentliju koji je obuhvatao pisanje četiri predstave i nadgledanje njihove produkcije. Oliver Tvist, objavljen 1838. postao je jedna od bolje poznatih Dikensovih priča, koje je uspešno adaptirana za pozorište, te je bila prvi viktorijanski roman u kojem je dete bilo glavni lik. Dana 2. aprila 1836. oženio je Katarinu Tomson Hogart (1816–1879), kćerku Džordža Hogarta, urednika „Evening Chronicle“. Nakon kratkog medenog meseca u Čoku, Kent, vratili su se u Furnivalovu gostionicu. U januaru 1837. dobio je prvo od desetero dece, sina Čarlija, a nekoliko meseci kasnije porodica se smestila u Blumsberiju, na adresi 48 Doughty Street, London (Čarls je imao trogodišnji najam za 80 £ godišnje, od 25. marta 1837. do decembra 1839). Dikensov mlađi brat Frederik i Katarinina 17-godišnja sestra Mari doselili su s njima. Dikens se vrlo vezao uz Mary, koja je preminula u njegovom naručju nakon kratke bolesti 1837. Dikens je Mari idealizirao, te se smatra da su prema njoj stvoreni kasniji opisi likova Rose Maylie, Little Nell i Florence Dombey. Njegova tuga je bila tolika velika da je zakasnio sa pisanjem junskog odlomaka u Pickwick Papers i morao je da otkaže nastavke Oliver Tvista za taj mesec. U isto vreme se je nastavio njegov uspeh sa delima „Nicholas Nickleby“ (1838–39), „The Old Curiosity Shop“ i „Barnaby Rudge: A Tale of the Riots of `Eighty“ kao deo „Master Humphrey`s Clock“ serije (1840–41) - koji su se izdavali u nastavcima, a kasnije su izdani kao knjige. Prva poseta SAD Godine 1840. sa suprugom je prvi put posetio SAD i Kanadu. U to vreme još jedna mlađa sestra njegove supruge Katarina, Džeordžina Hogart, uselila se kako bi se brinula o mladoj porodici dok su roditelji bili na putu. Sa njima je ostala sve do Dikensove smrti. Svoja zapažanja i utiske zabeležio je u putopisu engl. American Notes for General Circulation. U delu je u nekoliko navrata oštro osudio robovlasništvo, koje je i ranije napao u delu „The Pickwick Papers“. U Njujorku se zadržao mesec dana, te je držao brojna predavanja. Često je postavljao i pitanje međunarodnog prava o autorstvu zbog svojih dela koja su objavljivana u američkim novinama. Po povratku u Englesku počeo je raditi na svojim božićnim pričama (1843. napisao je „A Christmas Carol“, 1844. „The Chimes“, a 1845. „The Cricket on the Hearth“). Nakon što je kratko živeo u Italiji (1844), putovao je u Švajcarsku (1846) gde počeo da radi na delu „Dombey and Son“ (1846–48).[11] To delo i „Dejvid Koperfild“ (1849–50) učinili su značajan umetički bileg u Dikensovoj karijeri i njegovi romani postali su ozbiljniji u temi i brižnije planirani od ranijih dela. Čovekoljublje U maju 1846. Angela Bardet Kots, nasledinica bogatstva bankarske porodice Kuts, predložila je Dikensu izgradnju prihvatlišta za „posrnule žene“ (prostitutke) iz radne klase. Iako je prvotno odbio, Dikens je osnovao utočište „Urania Cottage“ kojim je upravljao deset godina. Srednje godine U novembru 1851. Dikens se preselio u engl. Tavistock House, gde je napisao „Bleak House“ (1852–53), „Hard Times“ (1854) i „Little Dorrit“ (1857). U novom domu zabavljao se amaterskim pozorištem. Godine 1856. njegova primanja od pisanja bila su dovoljna da kupi Gad`s Hill Place u Highamu, Kent, gde je kao dete često prolazio i sanjao da će jednom živeti na takvom mestu. Neki događaji iz Šekspirovog „Henrija IV“, prvog dela, odvijala su se na tome mestu što je Dikensa takođe veselilo. Godine 1857. Dikens je iznajmio profesionalne glumice za predstavu „The Frozen Deep“ koju je napisao njegov štićenik Vilki Kolins. Dikens se zaljubio u jednu od njih. Ljubav prema Elen Ternan trajala je do kraja života. Dikens je bio star 45 godina, dok je Ternan imala 18 kada se je Dikens 1858. odlučio da se odvoji od supruge, što je po tadašnjim viktorijanskim konvencijama bilo vrlo neprimereno, dok je razvod bio nezamisliv. Kada je Katarina otišla iz doma povela je jedno dete, supruga ga nije više nikada videla, a decu je poverila sestri Džeordžini koje odlučila da ostane u Gad`s Hill Place. U to vreme iako se dvoumio da uzme učešća u javnim čitanjima, Dikensa su iz jedne bolnice (Great Ormond Street Hospital) zamolili da sujeluje u prikupljanju sredstava kako bi izvukao bolnicu iz financijske krize. Čarls Vest, Dikensov prijatelj koji je bio u upravnom odboru bolnice, zamolio ga je za pomoć, na što je Dikens pristao, te svojim javnim čitanjima prikupio dovoljna sredstva da osigura financijsku stabilnost bolnice za duže vreme. Tako je npr. samo 9. februara 1858. prikupio 3000 £. Nakon odvajanja od Katarine, Dikens je započeo niz vrlo popularnih turneja kroz Englesku, Škotsku i Irsku na kojima je čitao svoja dela, što je u sledećoj deceniji zaokupilo veći deo njegove energije, te je u to vreme napisao samo dva romana. Važnija dela „A Tale of Two Cities“ (1859) i „Velika očekivanja“ („Great Expectations“) bila su veliki uspeh. U to vreme bio je urednik, izdavač i autor u časopisima „Household Words“ (1850–1859) i „All the Year Round“ (1858–1870). U septembru 1860. u polju kod svoje kuće, Dikens je naložio veliku lomaču u koje je spalio većinu pisama, preživela su samo ona poslovne prirode. Kako je Elen Ternan takođe spalila sva Dikensova pisma trajanje i dubina njihove veze nije poznata. Tomas Rajt je tokom 1930-ih prisetio da je Ternan možda imala ljubavnu vezu sa Kanonom Benhamom, a da je par imao i sina koji je umro kao novorođenče, napomenula je Kate Peruđini, Dikensova kćerka, u razgovoru pred smrt 1929, koji je objavljen. Dokazi ne postoje. Na samrti Dikens je odredio isplatu anuiteta za Ternan koji ju je učinio financijski nezavisnom. U knjizi Klare Tomalin „The Invisible Woman“, navodi se da je Ternan tajno žvjela sa Dikensom barem 13 godina. Knjiga je kasnije pretvorena u predstavu „Little Nell“ autora Simona Greja. U to vreme Dikens je pokazivao pojačano zanimanje za paranormalno, te je postao jedan od prvih članova organizacije engl. The Ghost Club. Kasne godine Dana 9. juna 1865. na povratku iz Pariza sa Ternan, voz u kojem je Dikens putovao je učestvovao u saobraćajnoj nesreći. Prvih sedam vagona skliznulo je sa željeznog mosta koji je bio u popravci. Jedino je na koloseku ostao vagon prvog razreda u kojem je bio Dikens. Pre nego što su stigli spasioci, Dikens je pomagao unesrećenima sa vodoma i brendijem. Pre odlaska setio se rukopisa za nedovoršeno delo „Our Mutual Friend“ koje mu je ostalo u vagonu, te se vratio po njega. To iskustvo je kasnije iskoristio u kratkoj priči o duhovima „The Signal-Man“, u kojoj glavni lik predoseća vlastitu smrt u željezničkoj nesreći. Priča se bazira i na nekoliko pređašnjih željezničkih nesreća. Dikens je uspeo da izbegne da se pojavi pred istragom o nesreći, jer kako je putovao sa Ternana i njenom majkom, to saznanje bi izazvalo skandal. Iako nije zadobio nikakve ozlede, Dikens se nikada nije oporavio od traume željezničke nesreće. Njegov rad se sveo na završavanje započetog „Our Mutual Friend“ i započinjanje nikad završenog „The Mystery of Edwin Drood“. Druga poseta SAD Dana 9. novembra 1867. Dikens je iz Liverpula zaplovio na drugu američku turneju. Nakon što se iskrcao u Bostonu veći dio meseca posvetio je brojnim večerama sa prominentnim ličnostima kao što su npr. Ralf Valdo Emerson, Henri Vadsvort Longfelou i njegov američki izdavač Džejms Tomas Filds. U decembru su započela čitanja, trebalo je održati 76 nastupa uz zaradu od 19000 £, a trebalo je da traju do aprila 1868. Turneja je bila naporna, te iako bolestan, uspeo je da održi čitanja, a 23. aprila je isplovio na put kući. Oproštajna čitanja Između 1868. i 1869. Dikens je organizovao turneju „oproštajnih čitanja“ u Engleskoj, Škotskoj i Irskoj. Uspeo je odraditi 75 od dogovorenih 100 čitanja. Zbog napada vrtoglavice i paralize, na savet lekara, turneju je otkazao 22. aprila 1869. Nakon što se dovoljno oporavio dogovorio je posljednji niz čitanja, kako bi nadoknadio sponzorima ono što su izgubili zbog prekida turneje. Zadnje čitanje u turneji bilo je u Londonu St. James`s Hall. Zadnji javni nastup mu je bio na banketu Kraljevske akademije uz prisutvu Prica i Princeze od Valsa, gde je odao počast pokojnom prijatelju, ilustratoru Danielu Maklisu. Smrt Dana 8. juna 1870. Dikens je u svome domu doživeo još jedan moždani udar, nakon celog dana rada na delu „Edvin Drud“. Nije se osvestio te je sledećeg dana 9. juna, tačno pet godina nakon željezničke nesreće preminuo. Suprotno željama nije sahranjen u jeftinom, skromnom, i strogo privatnom pogrebu u katedrali u Ročesteru, već u Vestminsterskoj opatiji.

Opis Nedugo nakon Tridesetogodišnjeg rata, u bavarskom gradu Šongau iz reke Leh izvučeno je telo mrtvog dečaka. Tetovaža na detetovom ramenu ukazuje na to da je zločin veštičje delo. Žitelji Šongaua okrivljuju babicu, a gradski dželat Jakob Kuisl dobija zadatak da mučenjem istera istinu na videlo. On je, međutim, ubeđen da je starica nevina. Uz pomoć svoje kćeri Magdalene i mladog gradskog lekara, dželat kreće u potragu za zločincem. Ova izuzetno dokumentovana i uzbudljiva priča o sedamnaestovekovnoj Bavariji, strahovima, sujeverjima i politici koji su tada vladali, povešće čitaoce u tajnoviti svet arhaičnog zanata… Oliver Peč je pretvorio svoje neobično porodično nasleđe u priču u kojoj je na autentičan način prikazao svet u kome se humanost prepliće sa mračnim porivima. Povez knjige : broširani Strana : 424 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Edicija „Plava ptica“, knjiga br. 13 Autor - osoba Kervud, Džejms Oliver Naslov Lovci zlata : roman sa Dalekog severa / Džejms Oliver Kervud ; [preveo V. Živković ; ilustracije Đura Pavlović] Jedinstveni naslov ǂThe ǂGold Hunters. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1980 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 212 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Živković, V. Pavlović, Đura Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ13 Napomene Prevod dela: The Gold Hunters / James Oliver Curwood Tiraž 10.000. LOVCI ZLATA Bela divljina Dalekog severa predstavljala je, sve do početka ovog veka, gotovo isto onoliko privlačno područje pustolovina koliko su to, u svoje vreme, ili istovremeno, bili surovi i epski Divlji zapad, topla i nepredvidljiva Južna mora, veličanstvene i preteće džungle crne Afrike, ili užarene i besplodne pustinje rasejane po svim kontinentima... Nije, stoga, neobično što je opora, ali nezamenljivo privlačna čar tih dalekih površina dobila, u svetskoj književnosti, i dvojicu pesnika posve osobene, snažne izražajnosti: Džeka Londona i Džejmsa Olivera Kervuda. Neposredno se nadovezujući na „Lovce vukova”, „Lovci zlata` prate dalje pustolovine dvojice dobrih prijatelja, dvojice mladića čijim krvotokom struji neutaživa potreba za novim doživljajima, i njihova nastojanja da otkriju tajnu koju već decenijama predano čuvaju beskrajna prostranstva Severa. U živopisnom dekoru devičanske prirode, u isti mah pune mirne uzvišenosti i iznenadne surovosti odvija se sred zbivanja – uzbudljivih, dramatičnih, čak i tragičnih – što neumitno vode posve neočekivanom razrešenju jedne mračne misterije iz prošlih vremena... Sav svoj neosporni talenat svu svoju neospornu pripovedačku veštinu, stavio je Kervud u službu ove napete povesti; i retko kad da mu je uspelo da ostvari potpunije, izražajnije delo, u kojem će se čovek i priroda stopiti u jedinstveno biće.

Izdavac - Plato, Beograd Godina - 2007. Prevela Olivera Zivanovic Sopenhauer, Psihoterapija, Jalom Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez ostecenja,sa podvlacenjima,bez ispisane posvete,mek povez,format 20 cm,389 str. (37)

Informacije SKU 9788660354282 Kategorije STRANI PISCI, TINEJDŽ ROMAN, FILMOVANE KNJIGE, SAJAM 2023 Težina 0.42 kg Proizvođač Publik Praktikum Broj strana 312 Povez knjige Mek Pismo latinica Pisac Loren Oliver Godina izdanja knjige 2017 Izdavač PUBLIK PRAKTIKUM Jezik Srpski Format 140 x 200 mm Prevodilac Milica Rakić Tagovi Publik Praktikum Pre nego što odem Loren Oliver Loren Oliver

Opis Format: 13x20 cm Broj strana: 368 Pismo: Latinica Povez: Mek

PUTOVANJE JEDNOG NOSOROGA ASERTIVNOST, MOTIVACIJA I SAMOPOŠTOVANJE Autor : Oliver Bantle k400+

Džejms Oliver Kervud LOVCI ZLATA (Plava ptica, knjiga 13) izdanje Jugoslavija / Prosveta 1980. Stanje vrlo dobro, oštećenje omota.

Džejms Oliver Kervud Lovci zlata (Plava ptica, knjiga 13) izdanje Jugoslavija / Prosveta 1980. Stanje vrlo dobro, oštećenje omota.

O knjizi: Džejmi Oliver i njegove kolege sa FoodTube kanala napravili su sjajne mini-kuvare koji sadrže recepte za najpopularnija i najpraktičnija jela. Džema Vilson je kraljica kapkejkova FoodTube-a. Ova knjiga sadrži četiri poglavlja prelepih sezonskih recepata i otkriva vam sve što je bitno da znate kako biste tokom čitave godine spremali neodoljive đakonije. Ova sjajna knjižica sadrži 50 recepata za spektakularne kolače, koje je Džema razvrstala u grupe nazvane po godišnjim dobima, tako da ćete na raspolaganju imati odličan izbor poslastica za svako doba godine. Knjiga možda jeste mala, ali je puna sjajnih recepata i služiće vam godinama. Džema će vam na svoj karakterističan način, neposredno i s puno ljubavi, objasniti kako da napravite veličanstvene i neverovatno ukusne poslastice – od osnovnih i jednostavnih kolača do onih koji oduzimaju dah i za koje nećete verovati da su vaših ruku delo. Uz to će vam otkriti sve bitne tajne, preporuke i savete, koji će vam uliti samopouzdanje i omogućiti vam da sve ove fantastične poslastice napravite sami kod kuće. Ništa ovde nije previše komplikovano, tako da nemate izgovora – probajte sve.

O knjizi: Džejmi Oliver i njegove kolege sa FoodTube kanala napravili su sjajne mini-kuvare koji sadrže recepte za najpopularnija i najpraktičnija jela. Džema Vilson je kraljica kapkejkova FoodTube-a. Ova knjiga sadrži četiri poglavlja prelepih sezonskih recepata i otkriva vam sve što je bitno da znate kako biste tokom čitave godine spremali neodoljive đakonije. Ova sjajna knjižica sadrži 50 recepata za spektakularne kolače, koje je Džema razvrstala u grupe nazvane po godišnjim dobima, tako da ćete na raspolaganju imati odličan izbor poslastica za svako doba godine. Knjiga možda jeste mala, ali je puna sjajnih recepata i služiće vam godinama. Džema će vam na svoj karakterističan način, neposredno i s puno ljubavi, objasniti kako da napravite veličanstvene i neverovatno ukusne poslastice – od osnovnih i jednostavnih kolača do onih koji oduzimaju dah i za koje nećete verovati da su vaših ruku delo. Uz to će vam otkriti sve bitne tajne, preporuke i savete, koji će vam uliti samopouzdanje i omogućiti vam da sve ove fantastične poslastice napravite sami kod kuće. Ništa ovde nije previše komplikovano, tako da nemate izgovora – probajte sve.

O knjizi Priručnik za srećniji život. Šta je istinska sreća i kako je dostići? Ova blagotvorna knjiga predstavlja više nego uverljiv dokaz da je onima koji teže celovitom ličnom razvoju neophodna pomoć i psihologije i duhovnosti. Kroz otvoren, prisan i dinamičan dijalog sa svojim skrivenim anđelom čuvarem, Olivera Ptica nam otkriva mnoge važne tajne o dostizanju fizičkog, psihičkog i duhovnog blagostanja i unutrašnje ravnoteže. Ovog puta saznajemo kako da iscelimo telo i dušu, kako da izađemo na kraj sa obmanama sopstvenog uma, kako da se snalazimo među „vukovima“ a da to i sami ne postanemo, kako da kroz praštanje sebi i drugima dosegnemo apsolutnu slobodu. Hrišćansko učenje objavljuje nam, već dve hiljade godina, Nevidljivog u vidljivom: otac Justin Popović voleo je da ponavlja: „Sve vidljivo u nama i van nas – počiva na nevidljivom.“ Olivera Ptica je Nevidljivo pokušala da ovaploti u anđelu čuvaru, sa kojim je počela – a nije završila – dijalog. Pronađi svog anđela čuvara napisala je Olivera Ptica, za sebe i za druge. Najpre za sebe, jer je ovo njeno kazivanje autobiografija, samoočišćujuća, smela, iskrena (onoliko iskrena koliko je čoveku uopšte moguće da bude iskren u pisanju). Autorka je u svome alter egu pronašla svog anđela čuvara i sa njime krenula u dugačku i opširnu avanturu razgovora: duhovnih, intelektualnih, emotivnih. U tome iscprljujućem razgovoru, ona se pitala, a i pokušavala je da pita. Šta najčešće? Ono što svakoga čoveka može, mora, treba da zanima: Okakle, zašto, kuda? Vladeta Jerotić

O knjizi Priručnik za srećniji život. Šta je istinska sreća i kako je dostići? Ova blagotvorna knjiga predstavlja više nego uverljiv dokaz da je onima koji teže celovitom ličnom razvoju neophodna pomoć i psihologije i duhovnosti. Kroz otvoren, prisan i dinamičan dijalog sa svojim skrivenim anđelom čuvarem, Olivera Ptica nam otkriva mnoge važne tajne o dostizanju fizičkog, psihičkog i duhovnog blagostanja i unutrašnje ravnoteže. Ovog puta saznajemo kako da iscelimo telo i dušu, kako da izađemo na kraj sa obmanama sopstvenog uma, kako da se snalazimo među „vukovima“ a da to i sami ne postanemo, kako da kroz praštanje sebi i drugima dosegnemo apsolutnu slobodu. Hrišćansko učenje objavljuje nam, već dve hiljade godina, Nevidljivog u vidljivom: otac Justin Popović voleo je da ponavlja: „Sve vidljivo u nama i van nas – počiva na nevidljivom.“ Olivera Ptica je Nevidljivo pokušala da ovaploti u anđelu čuvaru, sa kojim je počela – a nije završila – dijalog. Pronađi svog anđela čuvara napisala je Olivera Ptica, za sebe i za druge. Najpre za sebe, jer je ovo njeno kazivanje autobiografija, samoočišćujuća, smela, iskrena (onoliko iskrena koliko je čoveku uopšte moguće da bude iskren u pisanju). Autorka je u svome alter egu pronašla svog anđela čuvara i sa njime krenula u dugačku i opširnu avanturu razgovora: duhovnih, intelektualnih, emotivnih. U tome iscprljujućem razgovoru, ona se pitala, a i pokušavala je da pita. Šta najčešće? Ono što svakoga čoveka može, mora, treba da zanima: Okakle, zašto, kuda? Vladeta Jerotić

Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 424 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 20. maj 2021. Prevodilac: Saša Novaković Stanje: kratka posveta na najavnom listu, inače nečitana Kako sam napisao, režirao i preživeo Vod, Ponoćni ekspres, Lice s ožiljkom i filmske igre u Holivudu Višestruki dobitnik Oskara za scenario i režiju. Intimni memoari kontroverznog i rečitog, Oskarom nagrađivanog režisera i scenariste, ujedno i pravi insajderski pogled na sedamdesete i osamdesete godine u Holivudu. „Sjajno napisana priča o jednoj generaciji.“ – Pol Šreder „U poteri za svetlom je duboka knjiga, prosvetljujuća i nemilosrdna proza u najboljem izdanju... Ono što je Oliver Stoun napisao trajaće, jer dosad nisam čitao ništa slično o tome na koji način posluje i radi filmska industrija.“ – Verner Hercog „Bez ikakve sumnje Stoun zna kako da snimi blokbaster koji će isprovocirati publiku, razgneviti kritičare i osvojiti mnoge nagrade. Takođe zna kako se pišu velike hrabre knjige.“ – New York Journal of Books „Narativ Olivera Stouna, njegova životna priča o lomovima, promašajima i na kraju o trijumfu pravi je holivudski film. On nam ponekad brutalno izlaže šta je sve bilo potrebno da uradi da bi postao uspešan scenarista i režiser u Holivudu. Težak je to bio put.“ – Spajk Li „U poteri za svetlom nam pokazuje čoveka koji i dalje juriša na rovove. Ovo je izvanredna knjiga, pitka, zabavna i uznemirujuća.“ – Sunday Times „Oliver Stoun je kolosalni provokator holivudskog filmskog sistema. Njegova autobiografija je zadivljujuće otkrivanje njegovog života, velike energije i genija koji su mu obezbedili mesto među najboljim svetskim filmskim stvaraocima.“ – Ser Entoni Hopkins „Stoun zna kako da zarobi pažnju bioskopske publike i čitalaca... Pored toga što je uspešan i ostvaren scenarista, on je i sjajan prozni pisac. Očekujemo nastavak.“ – Kirkus Reviews Prikaz memoara Olivera Stouna „U poteri za svetlom“ Oliver Stoun, uspešni režiser koji je osvojio nekoliko Oskara, osamdesetih godina je imao niz hit filmova koji su se bavili savremenom istorijom, a tadašnja iskustva opisuje u svojim memoarima: „U potrazi za svetlom; Kako sam napisao, režirao i preživeo ʼVodʼ, ʼPonoćni Ekspresʼ, ʼLice s ožiljkomʼ i filmske igre u Holivudu“. Iako knjiga ima više od 400 strana, to nije kompletna priča, jer je Stoun odlučio da stavi tačku na ovu autobiografiju odmah nakon što je „Vod“ osvojio Oskara za najbolju režiju. Iako je detaljno opisao razvoj filma „Rođen 4. jula“, priča o tome kako je pokrenuo taj dugo pripremani scenario verovatno će jednog dana da posluži kao materijal za nastavak. Ovde takođe ne iznosi svoje stavove o Džonu Kenediju, Ričardu Niksonu i Džimu Morisonu. Ne pominje se nijedan od Stounovih skorašnjih dokumentaraca – dokumentaraca koji su ocenjeni kao kontroverzni i zbog kojih su ga mnogi kritikovali (samo potražite na internetu intervju sa Stivenom Kolberom u emisiji „The Putin Interviews“). Usredsređivanje na ključne trenutke na filmskoj sceni sedamdesetih i osamdesetih je hvale vredno. Scene i situacije koje bi u kraćoj knjizi bile pomenute samo kao anegdote ovde zaista dobijaju prostor da se razviju. Među ovim stranicama su isprepletene zamršene priče o finansiranju filmova, odbijanjima, gerilskom snimanju u Meksiku i na Filipinima, danima provedenim u montaži i jednom neobičnom govoru na dodeli Zlatnog globusa za najbolji scenario, koji je osvojio „Ponoćni ekspres“. Sa ovim pričama iz profesionalne sfere isprepleteni su lični komentari o prvom i drugom Stounovom braku, o odnosu sa njegovim razvedenim roditeljima, o njegovom francusko-američkom poreklu i o potrazi za domom u Los Anđelesu, na Menhetnu i Long Ajlendu, u Njujorku. Naravno, lični i profesionalni život povezuju detalji o iskustvu u Vijetnamu, koje ga je inspirisalo, uništilo i oblikovalo. „Vod“ je zapravo njegov najautobiografskiji film, gde lik Čarlija Šina predstavlja samog Stouna, a ostali su zasnovani na stvarnim ljudima koji su sa njim služili vojsku. Ovi memoari su najbolji kada šanse nisu na Stounovoj strani, a on ipak snima filmove, naročito „Vod“ i „Salvador“. Tražio je posao u Meksiku (za „Salvador“) i na Filipinima (za „Vod“), u pokušaju da ostane za korak ispred ulagača koji su ga pritiskali da hvata krivine i privede kraju svoja epska snimanja. Zapošljavao je meštane kao statiste i pomoćnike. Pokušavao je da radi sa glumcima na njihovim likovima, a neki od njih (Džejms Vuds) su zadavali muke ovom režiseru sa vizijom. Može se uživati i u Stounovim sećanjima na dodele nagrada za ove filmove. On se proglasio za holivudskog autsajdera koji je za dlaku odustao, pa mu nagrade koje je naposletku osvojio za neke od ovih filmova pružaju naročito zadovoljstvo, jer je zbog njih postao zvezda preko noći. Stoun se takođe ne ustručava kada priča o prikazima svojih filmova, a mnoge i citira. Njegovi filmovi kao da moraju prvo da budu iskritikovani, i tek da s vremenom steknu reputaciju (naročito „Lice s ožiljkom“ i „Salvador“). Stoga ne treba da nas čudi što Stounu ide od ruke pisanje dužih formi, jer su njegovi scenariji fascinantne igre rečima (mnogo upečatljivih citata iz filmova osamdesetih može da se poveže sa Stounovim scenarijima). Kroz celu knjigu on pokušava da što više citira „Odiseju“ i „Ilijadu“, u većini slučajeva uspešno. Psihoanaliza njegovog odnosa sa majkom i ocem se baš i ne uklapa u ovu pripovest, a neki politički stavovi koje je imao na prekretnici života ne mogu lako da se protumače. Većina onoga što Stoun ovde iznosi jeste priča o odrastanju – odrastanju u komplikovanoj, ali ne neobičnoj porodici, i kasnije o službi u vojsci i pronalaženju kreativne varnice za pripovedanje iskonskih priča o događajima u svetu. To mu uglavnom polazi za rukom, iako priča vapi za nastavkom. Autor: Džon Solts Oliver Stoun je američki reditelj i scenarista. Rođen je u Njujorku, kao mlad je učestvovao u Vijetnamskom ratu, a nakon toga je počeo da piše scenarija i preselio se Los Anđeles. Dobio je tri Oskara. Jedan kao scenarista, za Ponoćni ekspres i dva kao režiser za Vod smrti i Rođen 4. jula. Poznat je i po kultnim filmovima Lice s ožiljkom, Volstrit i J. F. K. Snima i radi u Holivudu. MG95 (N)

South East Europe Media Handbook 2005/2006 na engleskom jeziku urednik Olivera Vujović izveštaj o stanju medija i medijskoj slici u istočnoevropskim zemljama za 2005/2006. godinu Istočnoevropska organizacija za medije / SEEMO - South East Europe Media Organistaion mek povez veći format 740 strana knjiga je kao nova ilustrovano