- Slavistika, Knjiga XV (2011) Slavističko društvo srbije, Beograd, 2011 408 str. meki povez stanje: vrlo dobro Славистика XV (2011) САДРЖАЈ Петнаест уводних речи „Славистике“ (Богољуб Станковић) — 9–34 XLIX СКУП СЛАВИСТА СРБИЈЕ – РЕФЕРАТИ Јасмина Грковић-Мејџор, У спомен на академика Александра Младеновића — 35–39 * Александра Корда, Три словенска војника – Швејк, Чонкин и Милутин — 40–44 Богдан Косановић, Актуелни проблеми проучавања српских тема у руској поезији Првог светског рата — 45–54 Оливера Радуловић, Архетипска естетика Ф.М. Достојевског и И. Андрића — 55–66 Мелина Панаотовић, Публицистика и есејистика Леонида Андрејева – сведочанство времена и прожимања култура — 67–74 Ирена Суботић, Александар Блок у савременој српској критици — 75–82 Галина Лукич, Библейское пространство в поэтическом мире А. А. Ахматовой — 83–90 Јелена Fay-Лукић, Библијске теме Јосифа Бродског — 91–98 Тања Гаев, Импресионистичка проза Михајла Коцјубинског — 99–108 Јармила Ходолич, Нова књига за омладину словачке војвођанске списатељице Марије Котвашове – Јонашове „Su to važne veci“ — 109–114 Zuzana Čižikova, Generacie kritikov v slovenskej vojvodinskej literature — 115–121 Adam Svetlik, Andrej Mraz v kontexte slovenskej vojvodinskej literarnej kritiky — 122–127 Ivana Kočevski, Človek je jidne. A dejiny? — 128–138 * Ксенија Кончаревић, Руска сакрална комуникативна култура XIX и XX века кроз призму књижевности и публицистике — 139–148 Лесја Петровска, Има ли среће у несрећи? (Разумевање „среће“ у фразеологији јужнословенских језика) — 149–155 Марина Курешевић, Значење конструкције хотѣти+ инфинитив у Српској Александриди са становишта теорије граматикализације — 156–166 Марија Стефановић, Ка гендерном стереотипу у језичкој свести Руса — 167–181 Ружица Радојчић, Именице са теличном семантиком у руском језику у поређењу са српским — 182–188 Милена Маројевић, Граматичке особине безлично-предикативних лексема — 189–194 Драгана Поповић, Теорија говорних жанрова – актуелни правац руске лингвистике — 195–201 Ana Marić, Semantika glagola sa prefiksom pod- i nad- u slovačkom i srpskom jeziku — 202–209 Ana Makišova, Izražavanje negacije prefiksom ne- u slovačkom i srpskom jeziku —. 210–215 Jasna Uhlarikova, Vyjadrovanie priestorovych vzt’agov v slovenčine — 216–221 Михал Тир, Партикуле у словакистици и србистици — 222–228 Мирослав Дудок, Лексичка категоризација и употреба словачког језика у дијаспори — 229–236 Snežana Linda Popović, Struktura a vyběr hesel budouciho česko-srbskeho frazeologickeho slovniku —. 237–245 Лиляна Цонева, Бoлгарская политическая метафора и национальная ментальность — 246–257 * Вучина Раичевић, Улога, статус и актуелни задаци лингвокултурологије —. 258–266 Драгослава Жутић, Антон Павлович Чехов у наставном проучавању — 267–276 Маја Павловић-Шајтинц, Семантизација полисемичних лексема у настави руског језика на српском говорном подручју —. 277–282 Марина Кебара, Психолошки аспекти комуникативно-индивидуализованог приступа у индивидуализованој настави страног (руског) језика — 283–292 Слободанка Перкучин, Улога предмета историјског филолошког подручја у формирању профила филолога-русисте на нашим универзитетима —. 293–300 Ана Голубовић, Лингвистичка библиографија у научним часописима у Србији — 301–308 СЛАВИСТИЧКИ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКТИ Елена Михайловна Маркова, Образы деревьев в русской и чешской лингвокультурах — 309–315 Драгана Поповић, Анализа перформативних глагола из групе апелатива (на материјалу руског и српског језика) — 316–324 Слободанка Перкучин, Јединствени модел система наставе дијахронијских дисциплина у високошколској русистици у српској говорној и социокултурној средини — 325–338 Martin Tomašek, Vzajemne zrcadleni: česka společnost a jižni Slovane v perspektivach obrozenskeho cestopisu — 339–351 У СВЕТУ СЛАВИСТИЧКЕ ЛИТЕРАТУРЕ Ivo Pospišil: Strědní Evropa a Slované. – Brno:Ústav slavistiky Filozoficke fakulty Masarykovy univerzity, 208, 246 str. (Ivana Kočevski) — 353–355 Dinamicke tendencie v slovenskom pravopisu (Zborník materialov konferencie konanej 18–19 maja 2006 v Bratislave). – Bratislava: Vidavatel’stvo SAV, 2009, 211 s. (Anna Makišova) — 356–358 Дара Дамљановић, Ксенија Кончаревић: Настава и методика наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку: прилози за историју. – Београд: Славистичко друштво Србије, 2010, 310 стр, (Наташа Ајџановић) — 358–360 Ирина Леонидовна Резниченко: Словарь ударений русского языка. Словари XXI века. – Москва: АСТ-Пресс книга, 2010, 944 стр. (Јелена Гинић) — 360–364 Ксенија Кончаревић: Руски језик у теологији. Обликобање теолошког текста. Техника превођења. – Београд: Православни богословски факултет, 2011 (Дара Дамљановић) — 364–366 Богољуб Станковић, Руско-српски и српско-руски речник за средњу школу. – Београд: Завод за уџбенике, 2011 (Ксенија Кончаревић) —. 366–369 Вучинa Раичевић: Речник лингводидактичке терминологије. – Београд: Завод за уџбенике, 2011 (Ксенија Кончаревић) — 370–373 ИЗ СЛАВИСТИЧКОГ ЖИВОТА Драгољуб Петровић и Снежана Гудурић – добитници награде „Павле Ивић“ за 2010. годину (Слободан Реметић) — 375–376 Први међународни симпозијум Русское слово на Балканах (Шумен, 14–16 октобар 2010) (Драгана Керкез, Биљана Марић) —. 376–377 Международная научно-практическая конференция рки в современной образовательной и геополитической парадигме (Москва, 18–19 ноября 2010 г.) (Е. М. Маркова) — 378–379 Предјубиларно славистичко окупљање: 49. скуп слависта Србије (Београд, 11 – 14. јануар 2011) (Богољуб Станковић) — 380–382 Материјали и одлуке са Годишње скупштине Славистичког друштва Србије — 382 Извештај о раду Славистичког друштва Србије у 2010. години (Богољуб Станковић) — 382–384 Извештај о раду Подружнице у Београду у 2010. години (Снежана Марковић) — 385–387 Извештај о раду Подружнице у Новом Саду у 2010 години (Јован Косановић) — 388–389 Извештај о раду Подружнице у Нишу у 2010. години (Надежда Лаиновић Стојановић) — 389–392 План активности Славистичког друштва Србије у 2011. години —. 393 Одлуке Скупштине — 394–395 IN MEMORIAM Радосав Конатар (Зоран Божовић) —. 397–398 Марија Најческа-Сидоровска (Надежда Лаиновић Стојановић) — 399–401 Памяти Беллы Ахмадулиной (Ненад Благоевич) — 402–404 УПУТСТВО САРАДНИЦИМА — 405–406

NAUČNI SASTANAK SLAVISTA U VUKOVE DANE 41 - 15-17. IX 2011. IVO ANDRIĆ U SRPSKOJ I EVROPSKOJ KNJIŽEVNOSTI Izdavač - Međunarodni slavistički centar, Beograd Godina - 2012 904 strana 24 cm ISBN - 978-86-6153-085-2 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MIODRAG B. LOMA - Andrićev Alija Đerzelez SVETLANA S. ŠEATOVIĆ DIMITRIJEVIĆ - Nacionalni i verski identitet žena u pripoveci `Put Alije Đerzeleza` RADIVOJE B. MIKIĆ - `Mračajski proto” i `Mustafa Madžar` - geneza jednog tipa književnog junaka DRAGAN B. BOŠKOVIĆ - Biti Ćamil ili ne biti ontološko zasnivanje identiteta u prozi Ive Andrića SLOBODAN V. VLADUŠIĆ - Ćamil i Omerpaša latas - dva tipa hibridnog identiteta kod Andrića GORDANA S. POKRAJAC - Istorijske inspiracije Proklete avlije BOJAN T. ČOLAK - Progonitelj, prognani: `Mustafa Madžar” Ive Andrića JANA M. ALEKSIĆ - Priča o istoriji (jedno čitanje istorijske fikcije u Prokletoj avliji Ive Andrića) BRANKO M. VRANEŠ - Tužna sreća poslednjih vitezova: Andrićev Ćamil i knez Miškin Dostojevskog LIDIЯ GAVRЮŠINA - Bog i čovek u lirskoj prozi Ive Andrića JOVAN M. DELIĆ - `Da ostane ono što je - kulturan ali svoj` Ivo Andrić, njegoš, Ljubomir Nenadović, Italija i Evropa LIDIJA R. TOMIĆ - Andrićevo ekspresionističko nasleđe SYLWIA NOWAK-BAJCAR - Jelena, žena koje nema i koje ima. prilog proučavanju krakovske biografije Ive Andrića KORNELIJE D. KVAS - Granice Andrićevog realizma SONJA V. VESELINOVIĆ - Lirski postupak u osnovi nekoliko Andrićevih novela ZDZISŁAW DARASZ - Jevreji u Andrićevom svetu ili o razoružavanju etnokulturnih stereotipa KRINKA B. VIDAKOVIĆ-PETROV - Jevrejski likovi u delu Ive Andrića JASNA V. STOJANOVIĆ - Španski doprinos nastanku srpskog humorističko-realističkog romana VESNA 3. DICKOV - Ivo Andrić i hispanske kulture GORANA S. RAIČEVIĆ - Andrićeva slika o Austrougarskoj monarhiji na Balkanu JELENA N. PILIPOVIĆ - Ex ponto preobražavanje samoće u Andrićevim lirskim zapisima i Ovidijevim Elegijama iz izgnanstva VLADIMIR V. GVOZDEN - Putopisne reportaže Ive Andrića VALENTINA D. PITULIĆ - Folklorni podtekst u `Anikinim vremenima` Iva Andrića SNEŽANA D. SAMARDŽIJA - Poetika usmenog pripovedanja u Andrićevoj `priči” BOŠKO J. SUVAJDŽIĆ - Andrić i Kočić - kneževići i knezovi JELENKA J. PANDUREVIĆ - Doktorska disertacija Ive Andrića i srpska usmena tradicija SUNČICA M. DENIĆ - Volja i otpor kao čin nadživljavanja u Andrićevim pripovetkama i srpskim narodnim pesmama JASMINA S. JOKIĆ - Istočnjačko pozorište senki i Andrićeva Prokleta avlija TAMARA R. GRUJIĆ - Forma usmenog kazivanja u Andrićevoj Prokletoj avliji GERHARD RESSEL (TRIER)/SVETLANA RESSEL (HEIDELBERG) - Prostori samoće u delima Ive Andrića i Meše Selimovića OLIVERA V. RADULOVIĆ - Priča i komentar u romanima Prokleta avlija i Derviš i smrt NENAD V. NIKOLIĆ - Ivo Andrić o Vuku Karadžiću ALEKSANDAR Ž. PETROVIĆ - Ćuprija i kanap: Ivo Andrić i B. Vongar MINA M. ĐURIĆ - Gnomon i uncanny – Džojs i Andrić VLADIMIR B. OSOLNIK - Ivo Andrić i slovenci IVAN DOROVSKÝ - Recepcija dela Ive Andrića u Čehoslovačkoj (Češkoj) GORAN P. KORUNOVIĆ - `Mera ženskog bića”: oblikovanja identiteta ženskih likova u pripovetkama Ive Andrića i emilijana staneva MARIJA Đ. CINDORI-ŠINKOVIĆ - Recepcija Ive Andrića u mađarskoj književnosti TATJANA M. SAMARDŽIJA-GREK - Ivo Andrić i američka književnost: motiv beline u Prokletoj avliji i Mobi diku Hermana Melvila NEMANJA J. RADULOVIĆ - Smrt od žabe/kornjače u usmenim narativima o sudbini SMILJANA Ž. ĐORĐEVIĆ-BELIĆ - Od naracije do refleksije - hipertrofija autorskih komentara u novijem sloju hroničarske epike SAŠA D. KNEŽEVIĆ - Što se ono Travnik zamaglio? ALEKSANDRA R. POPIN - Elementi solarnog kulta i verovanja u ženske demone u triptihu `Jelena, žena koje nema” BUBA D. STOJANOVIĆ - Narodna mudrost u delu `Aska i vuk” Iva Andrića BOJANA S. STOJANOVIĆ PANTOVIĆ - Narativni i egzistencijalni identitet Andrićevih priča o gradovima INA I. HRISTOVA - Grad u romanima Ive Andrića (na Drini ćuprija i Travnička hronika) TIHOMIR D. BRAJOVIĆ - Andrićev i Krležin Goja: dva vida modernističkog razumevanja umetnikovog odnosa prema stvarnosti BRANIMIR Đ. ČOVIĆ - Dihotomija `svoje” – `tuđe` u narativnoj strukturi Travničke hronike PREDRAG Ž. PETROVIĆ - Andrićev Omerpaša Latas kao roman o umetniku ČASLAV V. NIKOLIĆ - Istorija, kultura, govor: svedočanstvo traume u romanu travnička hronika Ive Andrića MIRJANA D. STEFANOVIĆ - `Ubilački identiteti` u kratkoj prozi Ive Andrića PAVEL N. RUDЯKOV - Tri vrste pričanja i ćutanja kod Andrićevih junaka MAJA M. ANĐELKOVIĆ - `Pismo iz 1920. godine`: mržnja i strah kao osnova identiteta MAGDALENA KOCH - Andrićevo delo kao inspiracija u savremenoj bosanskoj književnosti. intertekstualni i dijaloški karakter `Drugog pisma iz 1920. godine` i ostalih tekstova Muharema Bazdulja MILAN D. ALEKSIĆ - Zlo kao obeležje sveta u pripovetkama Ive Andrića PREDRAG M. JAŠOVIĆ - Prilog proučavanju eksplicitne poetike Ive Andrića POLINA ZENOVSKA - Sistem umetničkog vremena i prostora u fratarskom ciklusu Iva Andrića BOGUSŁAW ZIELIŃSKI - Ivo Andrić kao pisac međukulturnog dijaloga SOFIJA M. KOŠNIČAR - Interakcija kultura u Andrićevoj prozi s aspekta semiosfere i semiosfernogo samoopisivanja JELENA R. NOVAKOVIĆ - Francuska putopisna literatura u Andrićevim zapisima MILENKO B. PEKIĆ - I Andrić Ivo je rušio Austrougarsku monarhiju OLENA DZЮBA-POGREBNЯKET - Ivo Andrić i Prvi svetski rat MIRJANA K. DRNDARSKI - Aneksija Bosne i Hercegovine u viđenju Ive Andrića BRANKO R. ZLATKOVIĆ - Ivo Andrić u sećanjima i kazivanjima savremenika LJILJANA BANJANIN - Pripovetka Ive Andrića `Put Alije Đerzeleza` u italijanskim prevodima ALEKSANDRA Lj. KORDA-PETROVIĆ - Prevodi Andrićevih dela na češki MILUNKA Lj. MITIĆ - Pripovetka `San Bega Karčića” Ive Andrića i njen prevod na turski JOVANKA S. ĐORĐEVIĆ JOVANOVIĆ - Ivo Andrić u prevodima na grčki PREDRAG J. MUTAVDŽIĆ - Prvi prevod na Drini ćuprija Iva Andrića na savremeni grčki jezik DRAGANA B. VUKIĆEVIĆ - Protiv strasti i drugih demona (prosvetiteljska paradigma strasti) BOJAN M. JOVIĆ - Sedma umetnost i pripovedanje avangarde (pretpostavke razmatranja intermedijalnog uticaja filma na pripovedne teme i postupke u srpskoj avangardi) SNEŽANA M. MILOSAVLJEVIĆ MILIĆ - Virtuelni narativ kao znak modernizacije srpske proze na početku XX veka LIDIJA D. DELIĆ - Forma i značenje: mi-pripovedanje Ćamila Sijarića VIOLETA P. JOVANOVIĆ - Konstrukcija i vizura naivne svesti u delu Dragoslava Mihajlovića MARKO S. AVRAMOVIĆ - Romani Vladimira Tasića u kontekstu savremene srpske književnosti BRANKO S. LETIĆ - `Sasudi` reči anđeoske hrane i čaše` Životvorećeg pića u staroj srpskoj književnosti SLAVICA M. VASILJEVIĆ-ILIĆ - Forme pripovijedanja u srednjovjekovnoj pripovijeci Stefanit i Ihnilat JOVAN M. LJUŠTANOVIĆ - `Konstrukt detinjstva` i forme pripovedanja u pripovetkama o deci Ive Andrića NEDELJKA V. PERIŠIĆ - Dijete kao fokalizator u pripovijetkama Iva Andrića Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mihajlo Pantić (Beograd, 10. jun 1957) srpski je književnik, kritičar i univerzitetski profesor. Bio je urednik u više izdavačkih kuća (Matica srpska, Filip Višnjić, Otkrovenje, Albatros plus) i više listova i časopisa (Književna reč, Književne novine, Letopis Matice srpske, Sarajevske sveske). Trenutno je glavni urednik Književne opštine Vršac. Član je Srpskog PEN centra, Srpskog književnog društva i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu. Bio je stalni kritičar Naše borbe, Politike, Vremena, Danasa, NIN-a i saradnik gotovo svih književnih časopisa koji su izlazili i dalje izlaze u Srbiji i regionu. Obrazovanje Mihajlo Pantić je pohađao osnovnu školu u nekoliko gradova, među kojima su Beograd, Nikšić, Zenica i Skoplje, da bi je završio u Beogradu (OŠ „Josip Broz Tito“, danas OŠ „Jovan Dučić“). Po završetku osnovne škole upisao je Dvanaestu beogradsku gimnaziju, da bi potom prešao u Desetu beogradsku gimnaziju na Novom Beogradu, kada je u Bloku 21. otvorena njena nova zgrada. Tokom srednjoškolskog obrazovanja počinje da se interesuje za književnost. Najpre upisuje Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, da bi nakon godinu dana prešao na Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, na kojem diplomira 1981. Na istom fakultetu je 1998. godine odbranio doktorat Modernističko pripovedanje. Počasni je građanin Novog Beograda. Dela Knjige priča „Hronika sobe” (1984, 2007) „Vonder u Berlinu” (1987, 1994, 2007, 2015) „Pesnici, pisci i ostala menažerija” (1992, 2007) „Ne mogu da se setim jedne rečenice” (1993, 1996, 2000, 2004, 2007) „Novobeogradske priče” (1994, 1998, 2002, 2006, 2007, 2010, 2016) „Sedmi dan košave” (1999, 2002, 2007, 2010) „Jutro posle” (2001) „Ako je to ljubav” (2003, 2004, 2005, 2007, 2008, 2010, 2014, 2020) „Najlepše priče Mihajla Pantića” (2004) Sve priče Mihajla Pantića 1-4 (2007) „Žena u muškim cipelama” (2006) „Ovoga puta o bolu” (2007, 2010, 2016) „Priče na putu” (2010, 2013) „Hodanje po oblacima” (2013, 2014) „Priče od vode” (sa Milanom Tucovićem, 2014) „Kada me ugleda ono što tražim” (2017) Suviše vremena za nevažne stvari (2018) Priče o piscima (2021) Studije, kritike, ogledi, kritička proza Iskušenja sažetosti – kritička panorama kratkih proznih oblika u mlađoj srpskoj književnosti (1984) Aleksandrijski sindrom – eseji i kritike iz savremene srpske i hrvatske proze (1987) Protiv sistematičnosti – studija o dnevnoj kritici i kritike 1980-1988 (1988) Šum Vavilona – kritičko-poetska hrestomatija mlađe srpske poezije, zajedno sa Vasom Pavkovićem (1988) Deset pesama, deset razgovora – intervjui i eseji, zajedno sa Slobodanom Zubanovićem (1992) Aleksandrijski sindrom 2 – ogledi i kritike o savremenoj srpskoj prozi (1994) Novi prilozi za savremenu srpsku poeziju – ogledi i kritike (1994) Puzzle – eseji (1995) Šta čitam i šta mi se događa – kritički dnevnik (1998) Kiš – esej (1998, 2000, 2001, 2007) Aleksandrijski sindrom 3 – ogledi i kritike o savremenoj srpskoj prozi (1998) Modernističko pripovedanje – srpska i hrvatska pripovetka/novela 1918 – 1930 (1999) Tortura teksta (puzzle II) – dnevnici, eseji, poetički memoari (2000) Ogledi o svakodnevici (puzzle III) – dnevnici, eseji (2001) Svet iza sveta – ogledi i kritike o srpskoj poeziji XX veka (2002) Aleksandrijski sindrom 4 – ogledi i kritike o savremenoj srpskoj prozi (2003) Kapetan sobne plovidbe (puzzle IV) – putopisi, eseji, svakodnevni memoari (2005) Svakodnevnik čitanja – kritički dnevnik (2004) Život je upravo u toku (puzzle V) – putopisi, eseji (2005) Pisci govore (2007) Dnevnik jednog uživaoca čitanja (2009) Neizgubljeno vreme (2009) Drugi svet iza sveta (2009) Slankamen (puzzle VI)(2009) A short history of Serbian literature, zajedno sa grupom autora (2011) Biti rokenrol, zajedno sa Petrom Pecom Popovićem (2011, 2012, 2016) Stan bez adrese (puzzle VII) (2014) Od stiha do stiha - Svet iza sveta 3 (2014) Osnovi srpskog pripovedanja (2015) Čitati, šta drugo... (2015) Čitanje, drugi život (2019) Solvitur scribendo (puzzle VIII)(2019) Pisci govore 2 (2020) Aleksandrijski sindrom 5 (2021) Antologije Antologija srpske pripovetke 1945-1995 (1997) Čitanje vode – srpske priče o ribolovu (1998) Mala kutija – najkraće srpske priče XX veka (2001, 2008) Onaj život – 40 pesnika Disovog proleća (2003) The Man Who Ate Death – An Anthology of Contemporary Serbian Stories (2003, 2011) Antologija svetske ljubavne priče (2005, 2008) Antologija srpskih pripovedaka tom I (XIX vek), tom II (prva polovina XX veka), tom III (druga polovina XX veka) (2005) Little Box : anthology of twentieth century Serbian short short stories (2007) Haeums, antologija balkanske poezije, zajedno sa Miodragom Perišićem i Vasom Pavkovićem (2008) Kristin, koja je mahala iz voza - antologija savremene bugarske priče (2011) Zbornici kratke priče „Osluškivanje tišine“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Petrom Lazićem (1989) „Otkucaji peščanog sata“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Petrom Lazićem (1990) „Nekontrolisane senke“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Petrom Lazićem (1991) „Ritam sedmog čula“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Petrom Lazićem (1992) „Simptomi buke“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Vasom Pavkovićem (1993) „Nisam tu, ali radim na tome“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Vasom Pavkovićem (1994) „Otisci srca planete“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Vasom Pavkovićem (1995) „Veština namigivanja mesecu“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Vasom Pavkovićem (1996) „Čamac na Mont Everestu“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Vasom Pavkovićem (1997) „Čuvari ozona“, zajedno sa Davidom Albaharijem, Petrom Lazićem i Vasom Pavkovićem (1997) „Vodič kroz lavirint“, zajedno sa Vasom Pavkovićem (1998) Prevodi Priče Mihajla Pantića prevedene su na dvadesetak jezika i uvrštene su u mnoge antologije u Srbiji i svetu. Posebna izdanja na francuskom, engleskom, ruskom, nemačkom, bugarskom, ukrajinskom, slovenačkom, slovačkom, makedonskom i mađarskom. Ah (na makedonski prevela Olivera Ćorveziroska, 2003) Sretnutie v ulici gaštanov (na slovački preveo Karol Hmel, 2006) Si c’est bien de l’amour (na francuski preveo Alen Kapon, 2007) Ako това је любовта (na bugarski prevele Nička Bečeva, Darina Dončeva i dr., 2008) Ako това је любов (na bugarski prevela Rusanka Ljapova, 2009) Ha ez szerelem (na mađarski prevela Viktorija Radič, 2009) Ако тоа е љубов (na makedonski prevela Jasmina Aleksova, 2010) Если это любовь (na ruski prevela Larisa Savljeva, 2011) Ловец на разкази (na bugarski prevela Žela Georgieva, 2011) Too Much Time for Unimportant Things (na engleski preveli Elen Elias-Bursać, Piter Egnon i dr., 2011) Če je to ljubezen (na slovenački prevela Varja Balžalorski, 2011) Якщо це любов (na ukrajinski prevela Oksana Mikitenko, 2012) Поети, писатели & останалата менажерия (na bugarski prevela Asja Tihinova, 2012) Този път за болката (na bugarski prevela Sevda Dimitrova, 2013) Wenn es Liebe ist (na nemački prevela Margit Jugo, 2013) Овој пат за болката (na makedonski prevela Jasmina Aleksova, 2014) Премногу време за неважни нешта (na makedonski preveo Dimitar Baševski, 2015) Одење по облаците (na makedonski prevela Nataša Dančevska, 2015) Прогулянка хмарами (na ukrajinski prevela Katerina Kalitko, 2015) Старомодная манера ухаживать (na ruski prevela grupa prevodilaca: Julija Sozina, Larisa Saveljeva, Evgenija Šatko, Elena Sagalovič, Žana Perkovska, Olga Saraikina, Anastasija Plotnikova, Vasja Sokolov, 2016) Kto я dlя sebя (na ruski prevela grupa prevodilaca: Evgenij Šatko, Julija Sozina, Larisa Saveljeva, Elena Sagalovič, Sergej Borisov, Žana Perkovska, Anastasija Plotnikova, Olga Saraikina, Tatjana Žarovoi, 2019) La donna con le scarpe da uomo – Amori e altre imperfezioni (na italijanski prevela Anita Vuco, 2022) Nagrade i priznanja Brankova nagrada (1981) Sedam sekretara SKOJ-a (1985) Milan Bogdanović (1985) Nagrada IP Oktoih (1993) Stanislav Vinaver (1994) Grigorije Božović (1994) Nagrada lista BORBA za knjigu godine (1995) Ivo Andrić – za esej (1995) Đorđe Jovanović (1999) Branko Ćopić (2000) Mikina čaša (2000) Karolj Sirmai (2003) Andrićeva nagrada (2004) Danica Marković (2004) Zlatni Hit liber (2004) Ramonda serbica (2006) Majstorsko pismo - Vranje (2008) Nagrada grada Beograda (2008) Orden Ćirila i Metodija – Bugarska (2009) Moma Dimić (2010) JUGRA – Rusija (2012) Veselin Lučić - Univerzitet u Beogradu (2012) Počasni građanin Novog Beograda (2013) Veljkova golubica (2014) Kočićevo pero (2015) Aleksandar Arnautović (2016) Bagdalin prsten Despota Stefana Lazarevića (2021)[1][2] Nagrada „Bora Stanković” (2022) Privatni život Mihajlo Pantić je oženjen Jelenom Dubajić Pantić i ima sinove Đorđa i Bogdana. Živi na Novom Beogradu, koji mu je česta inspiracija za priče. Strastveni je ribolovac. U mlađim danima igrao je košarku u novobeogradskim klubovima „Ušće“ i „Kadinjača“, sa kojom je pet sezona zaredom prelazio u viši rang takmičenja. Kao student je svirao bas-gitaru u nekoliko beogradskih rokenrol grupa. I danas svira i komponuje za svoju dušu.

Epoha, 1965. Omot na obodima iskrzan, unutra sve odlično. Vidi se na slikama. TEMELJNA STUDIJA O NAUČNOJ FANTASTICI Darko Suvin - Od Lukijana do Lunjika Darko Suvin – Od Lukijana do Lunjika Naučna fantastika kao literarni žanr razvijala se par decenija bez kritičkog i teorijskog promišljanja, bez takozvane „sekundarne literature“. Razlozi za ovakvo stanje različiti su: ponajpre je, pre nego što je imenovana kao poseban žanr, naučna fantastika stvarana u korpusu glavnog literarnog toka; kada je, 1920-tih godina u SAD, u cilju lakše prodaje izdanja petparačke namene i vrednosti, izdvojena kao žanr, naučna fantastika je od akademskih krugova prokazana kao polje nedostojno ozbiljne pažnje. Mada ovakav stav u Starom svetu nije u potpunosti uvažavan, „loš glas“ je i tu imao veliki uticaj (ali ne i u zemljama Istočnog bloka u kome je naučna fantastika tretirana kao relevantna pojava od koje su traženi i ozbiljni rezultati). Kao reakcija na odbijanje zvaničnih krugova, u okriljima naučnofantastičkog geta pojavljuju se i dela koja prate istoriju žanra i vrednuju je, rukovodeći se samo za žanr skrojenim vrednosnim parametrima. Ipak, postojanje naučne fantastike kao segmenta kulturnog miljea i njegovog specifičnog fenomena, moralo je da privuče i seriozne teoretičare izvan žanra koji će pokušati da je klasifikuju i vrednuju objektivnim, naučnim instrumentarijumom. Ovaj proces započet retkim knjigama tokom 1960-tih, jačao je i doveo naučnu fantastiku u akademsko-naučno okrilje. Jedna od pionirskih teorijskih knjiga koje se bavila ovim žanrom objavljena u Jugoslaviji je „Od Lukijana do Lunjika“ (izdanje „Epoha“ Zagreb, 1965.) Darka Suvina (1930). Reč je o delu koje i posle pola veka ostaje, uprkos manjkavostima, relevantno na ovim prostorima (pa i šire, pošto je Suvin, posle odlaska u Kanadu, od 1970-tih na ovamo objavio više knjiga u kojima je, između ostalog, produbljivao i razvijao teze formulisane u ovoj knjizi). „Od Lukijana do Lunjika“ sa podnaslovom „Povijesni pregled i antologija naučnofantastične literature“, u obimu većem od 560 strana, čine Suvinova istorijsko-teorijska razmatranja (oko 20% knjige) i „praktični primeri“: priče, poezija, delovi drama i romana kojima se „ilustruje“ određena epoha odnosno savremeni trenutak žanra. Autor nakon izlaganja namera i pristupa-koncepcije dela daje hronološki pregled dela značajnih za žanr (skraćeno ga označava kao SF, engl. Science Fiction) počev od „Mitološke epohe“ i „generičkih mitova“ starih naroda do 1932.g. i Hakslijevog „Vrlog, novog sveta“. U nastavku Suvin se najpre bavi „prenaučnom fantastikom“, u poglavljima o antici, srednjem veku, renesansi i baroku. Tezu o postojanju naučne fantatike pre nastanka nauke u savremenom značenju tog pojma on opravdava i marksističkim istorijskim materijalizmom. Kako god bilo, očito je reč o temama (žeđ za znanjem, utopije, nove zemlje u kojima se može stvoriti pravedno društvo) koje su u temeljima ljudske civilizacije (bez obzira da li postoji nauke kao posebna delatnost). U delu knjige koji je fokusiran na 19. i 20. vek klasifikuju se određene teme naučne fantastike i analizira njihov razvoj i dometi. Svako poglavlje završava se odlomcima analiziranih dela, od Lukijanovih „Istinitih priča“, Danteovog „Pakla“, Držićevog „Dundo Maroja“, Siranovih „Pokrajine i carstva Meseca“, Bekonove „Nove Atlantide“ do „Pogleda unazad 2000-1888“ E. Belamija, i „Vijesti iz Nigdjenijeva“ V. Morisa. Segment „Na prelazu stoljeća„ bavi se rodonačelnikom naučne fantastike H. Dž. Velsom, odnosno autorima ovog perioda uz ilustracije iz dela Londona, Čapeka, Zamjatina i Krleže. Poslednja celina „Druga trećina 20. stoljeća“ analizira (tadašnju) savremenu naučnu fantastiku, bogatstvo tema i ideja koje prezentuje. Kao ilustracija, na čak 200 stranica, slede priče američkih i engleskih pisaca (Hajnlajna, Kordvejnera Smita, Olivera, Kristofera, Šeklija, Oldisa), ali i francuskih (Klajna, Batina) i istočnoevropskih (Lema, braće Strugacki, Aljtova) i pesmu „Zaljubljeni kosmonaut“ Vesne Parun (u knjizi je objavljena i pesma „Saopštenje o Ikaru“ Ivana V. Lalića). Knjigu okončava „Nešto kao zaključak – SF kao folklor naučnog razdoblja“ u kome Suvin tvrdi da je naučna fantastika „folklor naučnog razdoblja“ koje je počelo Oktobarskom revolucijom. „Ona odgovara naučnom razdoblju po širini svoje vizije, koja čovjeka uvijek prikazuje u odnosu na veće celine – društvo, kosmos i sl.; po kvalitetu vizije, otkrivačke i antiindividualističke; i po smjeru vizije, anticipatorno otvorene prema zbiljno novome.“ To je književni rod „koji je spreman da najsvetije datosti mjesta, vremena, ljudskih i kosmičkih odnosa tretira kao varijable, te (u slučaju, dakako, da posjeduje književne kvalitete) prevaziđe didaktiku činjenicom da ne razmatra samo smjerove mogućih odgovora na goruća pitanja već i mogućnosti iskrsavanja novih usijanih pitanja čiji vulkani još skriveni drijemaju.“ Suvin naučnu fantastiku ne posmatra kao pristrasni, vatreni ljubitelj, već teži da je pozicionira u literarnoj istoriji i da joj prepozna karakteristike. Njegova zaključak je da je ovaj žanr „književnost spoznajnog očuđenja“ velikih umetničkih kapaciteta (termin „začudnosti u naučnom razdoblju“ preuzet je od Bertolda Brehta iz njegovog dela „Mali organon za pozorište“). Uprkos metodološkim manjkavostima, ponekim nedovoljno obrazloženim tvrdnjama i preteranom insistiranju na marksističkoj teoriji, ova temeljna studija za izučavanje naučne fantastike svakako zaslužuje pažnju savremenih čitalaca, bilo da su ljubitelji svekolike književnosti ili samo ovog žanra. Ilija Bakić Darko Suvin (Zagreb, 19. jula 1930) je akademik Kanadske akademije, profesor emeritus književnosti, istaknuti međunarodni teoretičar naučne fantastike. Životopis Darko Suvin je rođen 19. 7. 1930 godine u Zagrebu u jevrejskoj obitelji Miroslava i Trude Šlezinger. U Zagrebu je pohađao Elementarnu židovsku školu u Palmotićevoj ulici. 1939 godine, nešto prije Drugog svetskog rata, Darkova obitelj je promenila prezime iz Šlezinger u Suvin, ponajpre zbog političke situacije i antisemitizma uzrokovanog ustaškom i nacističkom propagandom. Mnogi članovi Darkove porodice su stradali u Holokaustu, među njima Darkov deda Lavoslav i baka Josipa Šlezinger.[1] Za vreme Drugog svetskog rata (1943. ili 1944), nekih 50 metara od njega eksplodirala je bomba, što je imalo u vidu tadašnju starost (13 ili 14 godina) koja je presudno uticala na njegovo razmišljanje o alternativnim istorijama i na kraju na sveživotno interesovanje za naučnu fantastiku.[2] Radio je na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, na Katedri za komparativnu književnost od 1959. do 1967. Preselio se u Kanadu, gdje je od 1968. predavao dramsku književnost i naučnu fantastiku na Makgil univerzitetu u Montrealu. Doktorirao je 1970. u Zagrebu disertacijom `Dramatika Ive Vojnovića: geneza i struktura`.[3] Penzisao se sa Univerziteta Makgil 1999. godine, a nakon penzionisanja preselio se u Italiju . Rad u naučnoj fantastici Darko Suvin je verovatno najpoznatiji svetski teoretičar naučne fantastike, koju je definisao kao književnost kognitivnog očuđenja . Njegovo ključno delo je knjiga `Metamorphoses of Science Fiction: On the Poetics and History of a Literary Genre` (Metamorfoze naučne fantastike: o poetici i istoriji književnog žanra), objavljeno 1979.[4] Pored podučavanja i pisanja o naučnoj fantastici, bio je suurednik naučnog časopisa Science-Fiction Studies od osnivanja 1973. do 1981. Na zagrebačkom SFeraKon-u je 2009. godine dobio Nagradu Sfera za životno delo. Dela Dva vida dramaturgije: eseji o teatarskoj viziji (Zagreb, 1964) Od Lukijana do Lunjika (Zagreb, 1965) Other Worlds, Other Seas: Science-Fiction Stories from Socialist Countries (1970) Uvod u Brehta (Zagreb, 1970) Russian Science Fiction, 1956-1970: A Bibliography (1971) Andere Welten, andere Meere (1972) Autres mondes, autres mers (1973) Science-Fiction Studies: Selected Articles on Science Fiction, 1973-1975 (1976) Dramatika Iva Vojnovića: geneza i struktura (1977) Pour une poétique de la science-fiction : études en théorie et en histoire d`un genre littéraire (Montreal 1977) H. G. Wells and Modern Science Fiction (1977) Science-Fiction Studies: Selected Articles on Science Fiction, 1976-1977 (1978) Metamorphoses of Science Fiction: On the Poetics and History of a Literary Genre (1979) Poetik und Science Fiction. Zur Theorie einer literarischen Gattung (1979) Victorian Science Fiction in the UK: The Discourses of Knowledge and of Power (1983) To Brecht and Beyond: Soundings in Modern Dramaturgy (1984) Metamorfosis de la ciencia ficción (Meksiko, 1984 and 1987) Le Metamorfosi della fantascienza (Bologna, 1985) The Long March, Notes on the Way 1981-1984, Poems (1987) Positions and Presuppositions in Science Fiction (1988) Armirana Arkadija (Zagreb, 1990) SF no hen`yô (Tokyo 1991) Lessons of Japan: Assayings of Some Intercultural Stances (1997) Learning from Other Worlds: Estrangement, Cognition, and the Politics of Science Fiction and Utopia (Liverpool, 2001) US Science Fiction and War/Militarism (2004) Gdje smo? Kuda idemo? Za političku epistemologiju spasa: eseji za orijentaciju i djelovanje u oskudnom vremenu (Zagreb, 2006) Of Starship Troopers and Refuseniks: War and Militarism in US Science Fiction Spoznaja, sloboda, The Dispossessed kao klasik (Zagreb, 2008) Naučna fantastika, spoznaja, sloboda (Beograd, 2009) Defined by a Hollow: Essays on Utopia, Science Fiction and Political Epistemology (2010) Kje smo? Kam gremo? Za politično ekonomijo odrešitve (Ljubljana, 2010) Metamorfoze znanstvene fantastike (Zagreb, 2010) Darko Suvin, a Life in Letters (Washington, 2011) Preživjeti Potop: fantasy, po-robljenje i granična spoznaja (Zagreb, 2012)