Fiksirajte na jednostavan način tepih, stolnjak, prekrivač, i šta sve ne. Jednostavne za upotrebu i sve rešavate u par poteza. Na stanju: * bele, okrugle Načini plaćanja: - Pouzećem (slanje Post ekspresom. Dostava je 295 dinara). - Plaćanje pre slanja (PostNetom na broj telefona ili uplatom na tekući račun u Pošti ili banci. Dostava je u tom slučaju 195 dinara ako šaljemo Post ekspresom, odnosno 110 dinara, ako šaljemo kao preporučeno pismo). U Novom Sadu može i lično preuzimanje.

Milje 7 komada vez i heklana čipka 31x21 31x18 Prečnik 18 4 kom prečnik 12 Potrebno pranje Na neko ima malo razlivena boje 3 kom braon čipka ostalo belo

Krojni arak `Nada` broj 292 iz 1987 godine,u dobrom je stanju. Sadrži šeme: -za behar na jastuku, -za irise u dve boje. -za cvet po cvet-stolnjak. -za staru čipku. -kroj i šemu za polo-poluver. -za ražkosni beli vez. -za šahovski motiv. -šeme za kroj.

bez stolnjak sa vezom beli cvetovi rucni rad 100% pamuk 82 x 82cm bez mane

beli okrugli stolnjak sa radom u tkanju marke SMAIL damast precnik 133cm ima nekolike bledje fleke,teze uocljive

okrugli stolnjak sa cipkicom na ivicama,nema deklaraciju,moguce mesavina precnik 155cm blago je zaprljan i to iskljucivo u transportu a ne flekav od koriscenja,oznacila sam s toga kao polovan iako je kao nov

Informacije o Proizvodu Veličina: XXL Brend: nepoznat Grad: Leskovac Materijali: sintetika Tagovi: belo biseri bluza Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: Bela Materijal: sintetika Model rukava: Bez rukava Tip: Bluza Tip kragne: Okrugli izrez Veličina (USA): XXL Dimenzije: ramena: - 37cm 8 bez ukrasne trake) poluobim grudnog dela - 50cm dužina od kragne na dole - 62cm Iako je označena xxl vel ,nije tako velika;zato obratite pažnju na dimenzije. Nova , nikad korišćena. Tačka koja izgleda kao fleka nije na bluzi, već na mom foto aparatu kada uključim zum. Pitajte sve što vas interesuje pre kupovine, rado ću odgovoriti svima. Svaki predmet brižljivo zapakujem, tako da ne snosim odgovornost za oštećenje u transportu. Poštarinu plaća kupac.

Set od 3 četke. Flah, ugaona i okrugla. Colour Shapers. Debljina: br. 2,6,10. Drška crna, bele. Broj ocena: 34 Cena sa PDV: 655 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 87413 Vreme slanja: 3 - 5 radnih dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.10 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Royal Talens Brend: Royal Talens Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: TALENS Art Creation Brushes Set - Three Colour Shapers - Četkice flah, ugaona, okrugla 3kom. 699217 TALENS Art Creation Brushes Set - Three Colour Shapers - Četkice flah, ugaona, okrugla Šifra: 699217 3 komada u pakovanju Vrsta: flah, ugaona i okrugla Debljine: flah br.10; ugaona br.6; okrugla br.2 Boja: drška crna, bela Silikonska dlaka Opis proizvoda: TALENS Art Creation Brushes Set - Three Colour Shapers - Četkice flah, ugaona, okrugla 3kom. 699217 Okrugle četke pogodne su za rad na detaljima. Flah četkama radi se na širim površinama i kada se slika malim širokim potezima. Kada imaju dužu dlaku koriste se za kvašenje i slikanje na širim površinama, kao i za stvaranje ravnih i širokih poteza. Filbert (cat tongue) četke imaju karakteristike i flah i okruglih, ravna ferula sa dužom dlakom u sredini, zbog čega su pogodne kako za šire površine tako i za rad na detaljima. Colour shapers četkica ima mogućnost da pored nanošenja boje može i da uklanja boju. Izrađena je od mekog silikona. Svi proizvodi iz: Umetnički Pribor i Štafelaji Sve iz: Slikarstvo, Crtanje i Primenjena Umetnost * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Veoma dobro očuvano. Potpis bivšeg vlasnika na predlistu, inače odlično. Naslov Povest o Trištanu i Ižoti / [priredila i na savremeni jezik prenela Irena Grickat] Ostali naslovi Tristan i Izolda Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta : Srpska književna zadruga, 1988 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 216 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Grickat-Radulović, Irena, 1922-2009 = Grickat-Radulović, Irena, 1922-2009 Zbirka Stara srpska književnost u 24 knjige ; ǂknj. ǂ20 Napomene Tiraž 7000 Beleška o ovom izdanju / Irena Grickat: str. 209-211 Ilustracije: [217-220] Bibliografija: str. 212-214 Registar. Tristan i Izolda je roman koji je od pre mnogo stoleća poznat među narodima Evrope, a danas već i širom sveta u svojim modernim uobličenjima. Legenda o Tristanu i Izoldi spada među nekoliko najlepših priča što ih je sazdala ljudska mašta. Tristan i Izolda je srednjovjekovna ljubavna tragična priča. Prepoznatljivi motiv nesretne odnosno nemoguće ljubavi poznat je u brojnim varijacijama u literaturi te kao predložak za brojna druga umjetnička djela, od kojih su najpoznatiji opera Richarda Wagnera Tristan i Izolda te film Kevina Reynoldsa iz 2006. godine, također s nazivom Tristan i Izolda. Nastanak i razvoj Iako nastala dosta ranije među Keltima, ova legenda tek od srednjeg veka dobija na važnosti, naročito u Francuskoj i to u više verzija, od kojih je najpoznatiju napisao Toma Dangleter (fr. Thomas d`Angleterre) oko 1180 god. U moderno ruho ovu verziju je uvio Žozef Bedije (fr. Joseph Bédier) 1900 god. Sagu „Tristan i Izolda“ je takođe obradio i Gotfrid fon Strazbur (nem. Gottfried von Straßburg), na osnovu koje je Rihard Vagner napisao čuvenu istoimenu operu, Tristan i Izolda. Osnovna priča Tristan, sin kralja Rivalena, ostavši siroče, našao je u vjernom štitonoši Gorvenalu odgojitelja i prijatelja. U petnaestoj godini dolazi na dvor svoga ujaka Marka, kralja od Cornvalla. Tristan je hrabar, vješt u oružju, zadivljuje sviranjem na harfi. U dvoboju s gorostasom Morholtom Tristan svlada protivnika, ali je pri tom ranjen otrovanim kopljem. Otrovni zadah njegove rane udaljuje od njega sve prijatelje te ojađen zbog takvog udesa, Tristan je, po vlastitoj želji, prepušten pučini, sam s harfom u malenom čamcu, Čamac ga, nošen vjetrovima, dovede do obala Irske. Irska kraljica (kojoj se predstavio kao žongler) izliječi ljekovitim travama njegovu ranu i povjeri mu svoju kćerku Zlatokosu Izoldu modrih očiju da je poučava u glazbi. Vrativši se u Cornvall, ujaka je toliko oduševio opisom Izoldine ljepote, da kralj Marko odluči njome oženiti. Tristan se ponovno vraća u Irsku, ovaj put s misijom da za svoga ujaka isprosi Izoldinu ruku. Kraljica povjeri Izoldinoj pratilici Brangijeni napitak koji je imao čudesnu moć da one koji ga ispiju sjedini zauvijek u ljubavi i smrti. Ali za vrijeme putovanja taj ljubavni napitak (namijenjen Izoldi i Marku) ispiše, zabunom, Izolda i Tristan. Od toga trenutka ni čast, ni obziri, ni vjenčanje Marka i Izolde - ništa nije moglo raskinuti sudbinsku vezu Izolde i Tristana. Saznavši da se ljubavnici potajno sastaju, kralj Marko progna Tristana iz Convalla. Da bi zaboravio svoju ljubav, Tristan se u progonstvu (u Bretanji) ženi kćerkom vojvode Hoela (kojoj je također ime Izolda), nazvanom Izoldom bijelih ruku. Čežnju za Zlatokosom uzalud nastaju potisnuti viteškim bojevima i lovom. Sudjelujući s prijateljem Kaheridnom u nekoj pustolovini, Tristan je smrtno ranjen. Po Kaherdinu šalje poruku Zlatokosoj Izoldi da je želi vidjeti prije smrti. Bijelo jedro na lađi biti će znak da Izolda stiže, a crno da se oglušila pozivu. Zlatokosa Izolda odmah krene na put. Međutim Izolda bijelih ruku, opsjednuta ljubomorom, laže Tristanu da se primiče lađa s crnim jedrima. Tristan od boli umire, a Zlatokosa Izolda, našavši ga mrtva, pada mrtva do njega. Kralj Marko, koji je u isti mah saznao i za njihovu smrt i za tajnu ljubavnog napitka, prenio je u Cornvall tijela nesretnih ljubavnika i sahranio ih jedno do drugoga. Iz njihovih grobova izrasla su dva stabla, čije su se grane međusobno ispreplele nerazdvojivo Priča o Tristanu i Izoldi (engl. Tristan and Iseult) je stara keltska saga o tragičnoj ljubavi dvoje mladih. Nastanak i razvoj Iako nastala dosta ranije među Keltima, ova legenda tek od srednjeg veka dobija na važnosti, naročito u Francuskoj i to u više verzija, od kojih je najpoznatiju napisao Toma Dangleter (franc. Thomas d`Angleterre) oko 1180 god. U moderno ruho ovu verziju je uvio Žozef Bedije (franc. Joseph Bédier) 1900 god. Sagu „Tristan i Izolda“ je takođe obradio i Gotfrid fon Strazbur (nem. Gottfried von Straßburg), na osnovu koje je Rihard Vagner napisao čuvenu istoimenu operu, Tristan i Izolda. Zaplet Glavni junaci ove legende su tragični vitez Tristan, sestrić kralja Marka od Kornvola (u Britaniji), i princeza Izolda, kćerka istoimene irske kraljice. Tristanov zadatak bio je da doprati Izoldu svom ujaku za koga je ova bila obećana, ali greškom, u putu, oboje uzimaju ljubavni napitak. Zbog svoje ljubavi prema Izoldi, Tristan krši zavet na odanost stricu. Tristan je inače jedan od vitezova okruglog stola kralja Artura. MG90 (L)

Opis proizvoda Karakteristike: • Glavna tkanina: 100% Pamuk • Majica dugih rukava za dečake • Okrugli izrez oko vrata sa dugmićima, vez sa šljokicama, majica dugih rukava

Opis proizvoda • Glavna tkanina: 100% Pamuk • Duks za bebe dečake • Okrugli izrez oko vrata, ravan rukav, detaljna dukserica za vezom

Stolnjak 4 salvete (vez) Stolnjak 75/75 + resice 2cm 4 salvete(kao sustikle isto vez 33/33+ resice oko 2cm Napomena dobijene na poklon u kutiji sa ostalim stvarima kao nasledje od rodjake, mnoge stvari slozene i najverovatnije nisu koriscene ili Su malo koriscene ali sve bez ostecenja i tragova upotrebe, neke su stare preko 60/70g/posudje-raritet, neke vise neke manje starosti Vez je masinski , retro starinski motiv boje drveta, osnova boja bela (slonova kost) Pogledaj ostale moje oglase hvala Posle uplate na racun salje se posiljka

Odlično Michel Picar: TEMPLARI : VITEZOVI GOSPODNJI, 121 strana, izdavač: Arion - Zemun sadržaj: - UVOD - KVART TEMPLARA - RED I PRAVILA REDA - POLITIČKA AVANTURA - MISTIČNA SPOZNAJA - ISKUPLJENJE - ZAKLJUČAK Hronologija istorije Hrama i Velikih Majstora Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма (лат. Pauperes commilitones Christi Templique Salomonici), познати и као Ред Соломоновог храма, Витезови Темплари или само Темплари, били су католичка витешки ред који је 1139. године папском булом Omne datum optimum признала Света столица.[4] Ред је основан 1119. године и дјеловао је од 1129. до 1312. године.[5] Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма Pauperes commilitones Christi Templique Salomonici (латински) Seal of Templars.jpg Амблем Темплара[1] Активност око 1119 — 1312. Припадност Папа Тип Католички витешки ред Улога Заштита хришћанских ходочасника Величина 15.000—20.000 на самом врхунцу, од чега су 10% били витезови[2][3] Штаб Храмовна гора Јерусалим Краљевина Јерусалим Надимак Ред Соломоновог храма Витезови Темплари Патрон Бернард од Клервоа Мото Не нама Господе, не нама, већ Имену Свом славу дај (лат. Non nobis, Domine, non nobis, sed Nomini tuo da gloriam) Маскота Два витеза која јашу једног коња Ред, који је био међу најбогатијим и моћнијим, постао је омиљена добротворна организација цијелог хришћанског свијета, док су чланство и моћ реда муњевито расли. Темплари су били истакнути у хришћанским финансијама. Витезови Темплари, у својим препознатљивим бијелим мантијама са црвеним крстом, били су међу највјештијим борбеним јединицама током крсташких ратова.[6] Неборбено чланство реда, које је чинило 90% људства, управљало је великом економском инфраструктуром широм западног хришћанског свијета,[7] развијајући иновативне финансијске технике које су рани облик банкарства,[8][9] изградњом сопствене мреже од приближно 1.000 командерства и фортификација широм Европе и Свете земље, вјероватно оснивајући прву међународну корпорацију на свијету.[10][11] Темплари су били блиско повезани са крсташким ратовима; када је Света земље изгубљена, подршка реду је нестала.[12] Гласине о тајним церемонијама иницијације Темплара довеле су до неповјерења према реду, и француски краљ Филип IV — у великим дуговима према реду — искористио је ту ситуацију како би стекао контролу над њима. Године 1307, наредио је хапшења великог броја припадника реда у Француској, којима су кроз мучења изнуђена лажна признања, а затим су спаљивани на ломачи.[13] Папа Климент V забранио је ред 1312. године под притиском краља Филипа IV. Муњевит пад моћи веома значајне скупине у европском друштву довео је до ширења разних нагађања, легенди и предања кроз вијекове. Касније организације које су у свом називу користиле ријеч „Темплар”, сачувале су ред од заборава, иако прикривајући његово поријекло. Организација Уреди Темплари су били организовани као монашки ред, слично као Бернардов Цистерцијански ред, који се сматра првом дјелотворном међународном организацијом у Европи.[14] Организациона структура је имала снажан ланац власти. Темплари су били добро повезани и убрзо су постали битан фактор на међународној политичкој сцени тог времена. Свака земља са значајнијим присуством Темплара (Француска, Пуату, Анжу, Јерусалим, Енглеска, Арагон, Португалија, Италија, Триполи, Антиогија, Угарска и Хрватска[15]) имала је Мајстора Реда за Темпларе у тој области. Сви они су били подређени Великом мајстору, који је постављан доживотно, а који је надгледао војне напоре реда на Истоку и његове финансије на Западу. Велики мајстор је своја овлашћења спроводио преко генералног надзорника реда, који су били витезови које су Велики мајстор и јерусалимски манастири посебно постављали како би нагледали различите покрајине, исправљајући малверзације, уводећи нове прописе и рјешавајући важне спорове. Генерални надзорник је имао овлашћења да уклони витеза са дужност и суспендује Мајсторе одређене покрајине.[16] Нема прецизних бројки, али се процјењује да је ред на врхунцу моћи имао између 15.000 и 20.000 чланова, од којих су десетина били прави витезови.[2][3] Чинови унутар реда Уреди Три главне класе Уреди Постојале су три главне класе унутар Темпларског реда: племенити витезови, неплеменити оружници и капелани. Темплари нису вршили витешке церемоније, тако да је свако које желио постати витез Темплара морао већ бити витез.[17] Они су били највидљивија грана реда и носили су чувене бијеле мантије, које симболизују чистоћу и непорочност.[18] Били су опремљени као тешка коњица, са три или четири коња и једним или двојицом јахача. Јахачи углавном нису били чланови реда, већ су били аутсајдери унајмљени на одређено вријеме. Испод витезова у реду били су оружници неплеменитог поријекла.[19] Они су у ред донијели виталне вјештине и трговину као што је ковачки занат и грађевинарство, а управљали су и многом својим реда у Европи. У крсташким државама, борили су се заједно са витезовима као лака коњица са једним коњем.[20] Неки од највиших положаја у реду били су одређени за оружнике, укључујући и положај Команданта Свода Акре, који је био дефакто адмирал темпларске флоте. Оружници су носили црну или смеђу одјећу. Од 1319. године, капелани су чинили трећу класу Темплара. Били су то посвјећени свештеници задужени за духовне потребе Темплара.[21] Све три класе реда носиле су црвени крст.[22] Велики мајстори Темплара Уреди Главни чланак: Велики мајстор Темплара Темпларска грађевину у Сен Мартен де Шану, Француска Почевши од оснивача реда Ига де Пејена у периоду 1118—1119, највиши положај унутар реда био је Велики мајстор, дужност која се обављала цио живот, иако узимајући у обзир борбену природу реда, то је могло представљати веома кратак временски рок. Сви осим два Велика мајстора умрла су положају, а неколико је умрло током војних кампања. На примјер, током опсаде Акалона 1153. године, велики мајстор Бернар де Тремеле предводио је скупину од 40 Темплара кроз рушевине градских зидина. Како их остатак крсташке војске није пратио, Темплари су, заједно са Великим мајстором, заробљени и обезглављени.[23] Великог мајстора Жерара де Ридфора обезглавио је Саладин 1189. године током опсаде Акре. Велики мајстор је нагледао све операције које је спроводио ред, укључујући и војне операције у Светој земљи и Источној Европи и финансијске и пословне поступке реда у Западној Европи. Неки велики мајстори су били и команданти на бојном пољу, мада то није увијек било најмудрије: неколико грешака у борбеном вођству Ридфорда довело је до тешког пораза у бици код Хитина. Посљедњи велики мајстор је био Жак де Моле, који је по наређењу француског краља Филипа IV спаљен на ломачи 1314. године.[24] Понашање, облачење и брада Уреди Представа Темплара (музеј опатије Тен Дајнен, фотографије из 2010) Приказ двојице Темплара како сједе на једном коњу (истичући сиромаштво), са Бусоном, светим барјаком (гонфалоном) (Метрју Перис, ц 1250).[25] Бернард од Клервоа и оснивач Иг де Пејен осмислили су посебан код понашања за Темпларски ред, познат међу савременим историчарима као Латинско правило. Његове 72 одредбе дефинисале су идеално понашање витезова, као што је врста одјеће коју могу носити и колико коња могу имати. Требало је да витезови једу своје оброке у тишини, јести месо не више од три пута седмично и не ступати у било какав физички контакт било ког типа са женама, па чак и онима из своје породице. Великог мајстору су додјељена „4 коња и један брат-капелан и један црквењак са три коња и један брат-наредник са два коња и један џентлмен слуга да носи његов штит и копље са једним коњем”.[26] Како је ред растао, првобитни списак од 72 одредбе је проширен на неколико стотина у свом коначном облику..[27][28] Витезови су носили бијели сорко са црвеним крстом и бијели плашт такође са црвеним крстом; наредници су носили црну тунику са црвеним крстом напријед и црни или смеђи плашт.[29][30] Бијели плаштов су витезовим додјељени на Троатском концилу 1129. године, а крст је на одјећу вјероватно додан пред почетак Другог крсташког похода 1147. године, када су папа Евгеније III, француски краљ Луј VII и многи друге угледне личности присуствовале састанку француских Темплара у њиховом сједишту код Париза.[31][32][33] Према темпларском Правилу, витезови увијек треба да носе бијели плашт, чак им је забрањено да једу и пују ако га не носе.[34] Црвени крст који су носили Темплари је симбол мучеништва, а смрт у борби се сматрала за велику част која осигурава мјесто на небу.[35] Постојало је кардинално правило по коме се витезови реда не смију никада предати осим ако падне темпларска застава, па чак и тада прво је требало да се прегрупишу са других хришћанским редовима, као што су Хоспиталци. Тек након што су све заставе пале, било им је дозвољено да напусте бојно поље.[36] Иако није прописано Темпларским правилом, касније је постало уобичајено да чланови реда носе дугачке и истакнуте браде. Око 1240. године, Албер из Труа-Фонтена описује Темпларе као „ред брадате браће”; док су током испитивања папских комесара у Паризу 1310—1311, од скоро 230 испитаних витезова и браће, 76 је описано као да носе браду, у неким случајевима назначено је да је „у стилу Темплара”, а 133 је рекло да је обријало браду, било у одрицању од реда или у нади да ће избјећи откривање.[37][38] Иницијација,[39] позната као Пријем у ред, била је дуковно посвјећена и укључује свечану церемонију. Странци су били обесхрабрени да присуствују церемонији, што је изазивало сумње средњовјековних истражитеља током каснијих суђења. Нови чланови су морали беспоговорно да препишу сва своја богатства и добра реду и узму завјете сиромаштва, чедности, побожности и послушности.[40] Већина браће се реду придружило за цио живот, мада је некима било дозвољено да се придруже на одређено временско раздобље. Некада је ожењеним мушкарцима било дозвољено да се придруже реду уколико је његова супруга дала пристанак,[30] али њима није било дозвољено да носе бијели плаштове.[41] Историја Уреди Главни чланак: Историја Темплара Успон Уреди Након што су Франци у Првом крсташком рату заузели Јерусалим од муслиманских освајача 1099. године, многи хришћани су кренули на ходочашће ка разним светим мјестима у Светој земљи. Иако је Јерусалим био релативно сигуран под контролом хришћана, остатак крсташких држава није био. Бандити и друмски разбојници пљачкали су ходочаснике, које су рутински клали, понекад на стотине њих, током покушаја да путују од приобаља код Јафе до унутрашњости Свете земље.[42] Заставе које су користили Темплари у биткама Године 1119, француски витез Иг де Пејен обратио се јерусалимском краљу Балдуину II и јерусалимском патријарху Вармунду и предложио им стварање монашког реда ради заштите ходочасника. Балдуин и Вармунд су се сложили, вјероватно на Наблуском сабору у јануару 1120. године, а краљ је Темпларима додијелио сједиште у лијевом крилу краљевског двора на Храмовној гори у заузетој џамији Ал Акса.[43] Храмовна гора је била од значаја јер се налазила изнад онога што се сматрало рушевинама Соломоновог храма.[44][6] Зато су крсташи џамију Ал Аксу посматрали као Соломонов храм, а због овог мјеста новоосновани ред је узео име Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма или само Витезови Темплари. Ред је са око девет витезова, укључујући Годфреја де Сен-Омера и Андреа де Монбара, имао мало финансијских средстава и ослањао се на прилоге за опстанак. Амблем реда била су два витеза која јашу једног коња, наглашавајући сиромаштво реда.[45] Прво сједиште Темплара било је у Јерусалиму, на Храмовној гори. Сиромашни статус Темплара није дуго трајао. Имали су моћног заговорника у Бернарду од Клервоа, водећа црквена личност, француског опата првенствено одговорног за оснивање цистерцитског реда монаха и нећака Андреа де Монбара, једног од оснивача реда. Бернард је ставио своју личност иза њих и написао убједљиво писмо у њихово име „У похвали новом витештву”[46][47] и 1129. године на сабору у Трои, предводио је скупину водећих црквењака који су тражили званично одобрење и потврду реда у име цркве. Овим формалним благословом, Темплари су постали омиљено добротворно друштво широм западног хришћанског свијета, примајући новац, земљу, послове и племените синове од породица које су једва чекале да помогну у борби у Светој земљи. Још једна велика корист десила се 1139. године, када је папа Иноћентије II издао папску булу Omne datum optimum, који је ред изузет од поштовања мјесних закона. Ова одлука је значила да Темплари могли слободно пролазити кроз све границе, нису морали плаћати порезе и били су изузети од свих власти осим папске.[48] Са јасном мисијом и обилним ресурсима, ред је брзо растао. Темплари су често били наредне ударне снаге у кључним биткама у крсташким ратовима, јер би тешко оклопљени витезови на својим ратним коњима кренули у напад на непријатеља, испред главних војних снага, у покушају да пробију противничку линију одбране. Једна од њихових најпознатијих побједа била је 1177. током битке код Монт Жисара, гдје је око 500 темпларских витезова помогло да неколико хиљада пјешадинаца побједи Саладинову војску од више од 26.000 хиљада војника.[10] Иако је главна мисија реда била милитаристичка, релативно мали број чланова били су борци. Остали су дјеловали на положајима за подршку витезовима и управљали финансијском инфраструктуром. Ред Темплара, иако су се чланови заклели на индивидуално сиромаштво, добио је контролу над богатством мимо непосредних донација. Племић који је био заинтересован за учешће у крсташким ратовима могао би сву своју имовину ставити под управу Темплара док је био одсутан. Акумулирајући богатство на овај начин широм западног хришћанског свијета и Оутремера, ред је 1150. почео да генерише акредитиве за ходочаснике који путују у Свету земљу: ходочасници су депоновали своје вриједности код мјесне темпларске заједнице прије укрцавања, затим добијали документ у којем се наводи вриједност њиховог депозита и тај документ су користили по доласку у Свету земљу да би преузели средства у количини блага једнаке вриједности. Овај иновативни аранжман био је рани облик банкарства и можда је био први формални систем који подржава употребу чекова; побољшавао је сигурност ходочасника чинећи их мање привлачним метама за лопове, а такође је допринио темпларског каси.[49][6] На основу ове комбинације донације и пословања, Темплари су успоставили финансијске мреже широм цијелог западног хришћанског свијета. Стекли су велике површине земљишта, како у Европи, тако и на Блиском истоку; куповали су и управљали фармама и виноградима; градили су масивне камене катедрале и дворце; били су укључени у производњу, увоз и извоз; имали су своју флоту бродова; а у једном тренутку су чак посједовали и цијели острво Кипар. Ред витезова Темплара се може квалификовати као прва међународна корпорација на свијету.[10][50][51] Пад Уреди Битка код Хитина 1187. године, прекретница која је довела до Трећег крсташког рата. Средином 12. вијека, ток крсташких ратова се промијенио. Исламски свијет се ујединио под ефикасним вођама попут Саладина. Неслога је настала међу хришћанским фракцијама у Светој земљи и око ње. Витезови Темплари повремено су се сукобили са друга два хришћанска војна реда, са Хоспиталцима и Тевтонцима, а деценије међусобних сукоба ослабиле су хришћанске положаје, како у политичком тако и у војном погледу. Након што су Темплари учествовали у неколико неуспјешних похода, укључујући и кључну битку код Хитина, док је Јерусалим поново пао у муслиманске руке под вођствством Саладина 1187. године. Цар Светог римског царства Фридрих II повратио је град у хришћанске руке у Шестом крсташком рату 1229, без помоћи Темплара, али га је под контролом држао нешто више од деценије. Ајубиди заједно са хорезмидским плаћеницима поново су заузели град 1244. и град се вратио под западну контролу тек 1917. када га је током Првог свјетског рата Британија заузела од Османског царства.[52] Темплари су били приморани да преселе своје сједиште у друге градове на сјеверу, попут морске луке Акре, коју су држали наредног вијека. Изгубљен је 1291, заједно са њиховим посљедњим копненим упориштима, Тартус и Атлит у данашњем Израелу. Њихово сједиште је затим пребачено у Лимасол на Кипру,[53] а такође су покушали да одрже гарнизон на малом острву Арадос, непосредне уз обалу Тартуса. Било је неколико покушаја ангажовања у координисаним војним напорима са Монголима,[54] путем нове инвазије на Арадос. Темплари су међутим оство изгубили 1302. или 1303. током мамелучке опсаде Арадоса. Са губитком острва, крсташи су изгубили посљедње упориште у Светој земљи.[10][55] Са војном мисијом реда која је постала мање важна, подршка организацији је почела опадати. Стање је, међутим, било сложено, јер су током двије стотине година постојања Темплари постали дио свакодневног живота западног хришћанског свијета.[56] Темпларски домови, стотине њих који су се налазили широм Европе и Блиског истока, пружали су им широку распрострањеност на мјесном нивоу.[3] Темплари су и даље управљали многим пословањима, а многи Европљани су имали свакодневни контакт са темпларском мрежом, као што је рад на фарми или винограду у власништву Темплара или користећи ред као банку у којој се могу чувати личне вриједности. Ред још увијек није био подређен мјесној власти, што га је чинило „државом у држави” — њихова стајаћа војска, иако више није имала добро дефинисану мисију, могла је пролази слободно кроз све границе. Ово стање појачало је тензије са појединим европским племством, посебно пошто су Темплари указивали на интерес оснивања сопствене монашке државе, као што су Тевтонци урадили у Пруској[49] и Хоспиталци на Родосу.[57] Хапшења, оптужбе и распуштање Уреди Нови папа Климент V, са сједиштем у Авињону у Француској, послао је писма 1305. и великом мајстору Темплара Жаку де Молеу и великом мајстору Хоспиталаца Фулку де Вилареу како би разговарали о могућем спајању два реда. Ни један ни други нису ту идеју сматрали прихватљивом, али је папа Климент устрајао и позвао оба велика мајстора у Француску 1306. како би разговарали о том питању. Де Моле је први стигао почетком 1307, али је де Виларе одлагао долазак неколико мјесеци. Док су чекали, де Моле и папа Климент разговарали су о кривичним пријавама које је двије године раније поднио протјерани Темплар и о којима су разговарали француски краљ Филип IV и његови министри. Генерално су се сложили да су оптужбе лажне, али папа Климент послао краљу Филипу писани захтјев за помоћ у истрази. Према појединим историчарима, краљ Филип, који је већ био у великим дуговима према Темпларима због ратова против Енглеске, одлучио је да искористи гласине у своју корист. Почео је да врши притиске на цркву како би предузели мјере против реда, као начин да се ослободи дугова.[58] Самостан Христов у Томару у Португалији. Изграђен 1160. као упориште Темплара, а касније је постао сједиште преименованог реда Христова. Проглашен је Свјетском баштином Унеска 1983. године.[59] У зору у петак, 13. октобра 1307. (датум понекад повезан са поријеклом сујеверја на петак 13.)[60][61] краљ Филип IV је наредио да се истовремено ухапсе де Моле и многи други француски Темплари. Хапшење је почело са фразом: „Бог није задовољан, у краљевству имамо непријатеље вјере” (франц. Dieu n`est pas content, nous avons des ennemis de la foi dans le Royaume).[62] Изнијете су тврдње да су током церемоније пријема, регрути су били принуђени да пљују на крст, негирају Христоса и непристојно се љубе; такође су оптужени за обожавање идола, а сматрало се да је ред подстицао хомосексуалну праксу.[63] Ови наводи су, међутим, били високо политизовани без икаквих стварних доказа.[64] Ипак, Темплари су оптужени за бројна друга кривична дјела као што су финансијска корупција, превара и утаја.[65] Многи оптужени признали су ове оптужбе под мучењем (иако су Темплари порицали мучење у писменим признањима), а њихова признања, иако добијена под принудом, изазвала су скандал у Паризу. Затвореници су морали признати да су пљували на крст: „Ја, Рајмон де Ла Фер, 21 годину стар, признајем да сам три пута пљунуо на крст, али само из уста, а не из срца” (франц. Moi, Raymond de La Fère, 21 ans, reconnais que [j`ai] craché trois fois sur la Croix, mais de bouche et pas de cœur). Темплари су оптужени за идолопоклонство и сумњало се да су обожавали или лик познат као Бафомет или мумифицирану одсјечену главу коју су опоравили, а поред многих артефакта, многи научници вјерују да су се у њиховом првобитном сједишту на Храмовој гори налазиле мошти Светог Јована Крститеља.[66] Повлачећи се под Филиповим захтјевима, папа Климент је 22. новембра 1307. издао папску булу Pastoralis praeeminentiae, којом је свим хришћанским монарсима у Европи наложено да ухапсе све Темпларе и заплијене њихову имовину.[67] Папа Климент позвао је на папска саслушања како би се утврдила кривица или невиност Темплара, а једном ослобођени од тортуре инквизитора, многи Темплари одустали су од својих признања. Неки су имали довољно правног искуства да се бране на суђењу, али 1310. именовао је Санског надбискупа Филипа де Марињи да води истрагу, Филип је блокирао овај покушај, користећи претходно изнуђена признања да десетине Темплара спали на ломачи у Паризу.[68][69][24] Уз Филипа који је пријетио војном акцијом, осим ако папа не удовољи његовим жељама, папа Климент је коначно пристао да распусти ред, позивајући се на јавни скандал који је изазван признањима. На Вјенском сабору 1312, издао је низ папских була, укључујући Vox in excelso, којом је јавно распуштен ред, и Ad providam, којом је већина темпларских добара предата Хоспиталцима.[70] Спаљивање Темплара на ломачи. Што се тиче вођа реда, старији велики мајстор Жак де Моле, који је под притиском мучења признао кривицу, своје признање је касније повукао. Жофроа де Шарнеј, прецептор Нормандије, такође је повукао своје признање и инсистирао на својој невиности. Обојица су проглашени кривима за поновљену јерес и осуђени да се живи спале на ломачи у Паризу 18. марта 1314. године. Де Моле је наводно остао пркосан до краја, тражећи да га вежу на такав начин да буде окренут према катедрали Нотр Дам и да му руке држи спојене током молитве.[71] Према легенди, из пламена је викао да ће га и папа Климент и краљ Филип ускоро срести пред Богом. Његове стварне ријечи забиљежене су на пергаменту: „Бог зна ко је погријешио и згријешио. Ускоро ће се догодити несрећа онима који су нас осудили на смрт” (франц. Dieu sait qui a tort et a péché. Il va bientot arriver malheur à ceux qui nous ont condamnés à mort).[62] Папа Климент је преминуо мјесец дана касније, а краљ Филип је страдао несрећним случајем током лова прије краја године.[72][а][б] Преостали Темплари широм Европе или су ухапшени и суђено им је под папском истрагом (са скоро ниједним осуђеним), апсорбовани су у друге католичке војне редове или су пензионисани и дозвољено им је да мирно проживе остатак живота. Папским декретом, имовина Темплара пренијета је на Хоспиталце, осим у краљевинама Кастиљи, Арагону и Португалији.[21] Португалија је била прва европска земља у којој су се населили, а то се догодили само двије или три године након оснивања реда у Јерусалиму.[76][77] Португалски краљ Динис одбио је да гони и мучи бивше витезове, што се дешавало у свим осталим сувереним државама под утицајем Католичке цркве. Под његовом заштитом, темпларска организација мијења име, из „Витезови Темплари” у Ред Христов и такође паралелном Врховном реду Христовом Свете столице; оба реда се сматрају наследницима Темплара.[77][78][79][80][81][82][83][84][85] Шинонски пергамент Уреди Главни чланак: Шинонски пергамент У Ватиканској тајној архиви Барбара Фрале је септембра 2001. пронашла документ познат као Шинонски пергамент који датира из периода 17—20. августа 1309, очигледно након што је похрањена на погрешном мјесту 1628. године. Запис говори о суђењу Темпларима и указује да је папа Климент ослободио све Темпларе гријеха јереси 1308. прије него што је ред формално расформирао 1312. године,[86] као и други Шинонски пергамент од 20. августа 1308. упућен краљу Филипу IV, у којем је наведе да су сви Темплари који су признали јерес „враћени тајнама и у јединство Цркве”. Други Шинонски пергамент добро је познат историчарима,[87][88][89] а објавили су га Етјен Балус 1693.[90] и Пјер Дупуи 1751. године.[91] Тренутни став Римокатоличке цркве је да је средњовјековни прогон Темплара био неправедан, да ништа није суштински погрешно са редом и његовом владавином, а да је папа Климент на уступке био приморан под притиском јавног скандала и доминантног утицаја краља Филипа IV, који је био Климентов рођак.[92][93] Насљеђе Уреди Главни чланак: Списак мјеста повезаних са Темпларима Темпл црква у Лондону. Као капела Новог храма у Лондону, била је мјесто свечаности темпларске иницијације. У данашње вријеме дио је парохијске цркве Мидл и Инер Темпла, два од Судска ина, и популарна је туристичка одредница. Са својим војним мисијама и обимним финансијским средствима, Темплари су финансирали велики број грађевинских пројеката у Европи и Светој земљи. Многе од ових грађевина и даље постоје. Многа мјеста у свом називу садрже ријеч Темпл, јер вишевјековне повезаности са Темпларима.[94] Нпр, неки од темпларских посједа у Лондону су касније изнајмљене адвокатима, што довело до назива капије Темпл бар и метро станице Темпл. Два од четири Судска ина који могу позвати своје чланове да поступају као баристери јесу Инер Темпл и Мидл Темпл, а цјелокупна област је позната као Темпл.[95] Особити архитектонски елементи темпларских грађевина укључују употребу слике „два витеза на једном коњу”, приказујући сиромаштво витезова, и округле грађевине дизајниране да подсјећају на цркву Васкрсења Христовог у Јерусалиму.[96] Савремене организације Уреди Витезови Темплари су распуштени Повељом Католичке цркве 1309. године; са сузбијањем реда, одређени број Темплара придружио се новооснован Реду Христовом, који је ефикасно окупио Темпларе и њихова својства 1319, нарочито у Португалији.[97][98] Прича о прогону и изненадном распуштању тајанствених, али моћних средњовјековних Темплара привукла је многе друге скупине да искористе наводне везе с њима као начин за побољшање сопствене слике и стварање мистерије.[99] Осим Реда Христа,[97][98] не постоји јасна историјска веза између Темплара и било које друге савремене организације, од којих је прва јавно настала у 18. вијеку.[100][101][102][103] Католички темплари Италије Уреди Главни чланак: Католички темплари Италије Ред Христов Уреди Детаљније: Ред Христов и Историја Реда Христовог Након распуштања Темплара, Ред Христов је успостављен 1319. и окупио је многе Темпларе у својим редовима, заједно са темпларским посједима у Португалији.[97][98] Сједиште реда постао је замак у Томару, бивши темпларски замак.[97] Трезвењачки покрет Уреди Главни чланци: Међународна организација добрих Темплара и Темплари части и умјерености Многе трезвењачке организације назвале су се по Реду Темплара, цитирајући увјерење да прави Темплари „пили кисело млијеко, али су зато водили ’велики крсташки рат’ против ’ужасног порока’ алкохола”.[104] Највећа међу њима јесте Међународна организације добрих Темплара, која се проширила широм свијета након што успостављена у 19. вијеку и наставила се даље залагати за апстиненцију од алкохола и других дрога; међу други редови у овој традицији су Темплари части и умјерености, који су широко распрострањени у Скандинавији.[104][105] Самозвани витешки редови Уреди Суверени војни ред Витезова Храма Јерусалимског самозвани је витешки ред успостављен 1804. и „који је УН акредитовао као невладину организацију (НВО) 2001. године”.[106] Екуменски је по томе што у своје редове прима хришћане многих конфесија. Оснивач реда, Бернар-Ремон Фабр-Палапра, израдио је Ларменијеву повељу реда како би га покушао повезати са првобитним католичким хришћанским војним редовима.[107] Слободни зидари Уреди Главни чланак: Витезови Темплари (слободно зидарство) Слободно зидарство је укључило симболе и ритуале неколико средњовјековних војних редова у бројна слободнозидарска тијела најкасније од 18. вијека.[6] То се може видјети у Црвеним крсту Константина, који је инспирисан Константиновским редом Светог Георгија; Малтешки ред инспирисан је Хоспиталцима; а Витезови Темплари су инспирисани Темпларима. Малтешки ред и Темплари карактерише јоркширки обред. Једна теорија о поријеклу слободног зидарства, тврди да поријекло води непосредно од историјских Темплара кроз његове посљедње чланова из 14. вијека, који су се наводно склонили у Шкотску и помогли Роберту Брусу у његовој побједи у Бенокберну. Ову теорију обично одбијају сва слободнозидарска тијела[108] и историчари због недостатка доказа.[109][110] Савремена популарна култура Уреди Главни чланак: Темплари у популарној култури Темплари су постали повезани са легендама о тајнама и мистеријама које постоје од давнина. Гласине су кружиле чак и за вријеме самих Темплара. Масонски писци додали су сопствене спекулације у 18. вијеку, а даља измишљена уљепшавања додата су у популарним романима као што су Ајванхо, Фукоово клатно и Да Винчијев код,[6] савременим филмовима као што су Национално благо, Посљедњи темплар и Индијана Џоунс и посљедњи крсташки поход, телевизијским серијама Пад витеза, као и видео-играма као што су Broken Sword, Deus Ex, Assassin`s Creed и Dante`s Inferno.[111] Почетком шездесетих година 20. вијека, било је спектакуларних популарних публикација које су говоре о темпларском раном заузимању Храмове горе у Јерусалима и нагађања о томе које су реликвије Темплари тамо могли пронаћи, као што је потрага за Светим гралом или Завјетним ковчегом[112] или историјска оптужба за идолопоклонство (Бафомет) трансформисана у контекст „врачања”.[113] Повезивање Светог грала са Темпларима има претходника у фикцији 12. вијека; у Парцифалу Волфрама фон Ешенбаха витезове који чувају краљевство Грала назив templeisen, очигледно свјесна фикционализација templarii.[114][115] Не постоје докази о било каквој стварној вези историјских Темплара са Гралом, нити било каква тврдња било ког темплара да је открио такву реликвију.[116] Напомене

Stolnjak Kiša II CRNO-BELI, okrugli prečnika 140cm. Sastav je pamuk (70%) i poliester (30%). Izradjen je od lagane tkanine sa strukturom u vidu rebrastih pruga i čvorića. Pogodni su za kombinovanje sa nadstolnjacima i podmetačima iz naše palete proizvoda, obzirom da su za njihovu izradu upotreblj... DETALJNIJE

Stolnjak beli vez vrhunske izrade. Može se koristiti kao stolnjak ili nadstoljnak. Domenzije 80x80 cm.

Stolnjak beli vez dimenzija 100 x 80 cm. Na stolnjaku postoje dve jedva vidljive minamlne fleke.

LED panel snage 15W, sa podesivim štipaljkama. Daje toplo belu svetlost. Broj ocena: 57 Cena sa PDV: 899 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 81222 Vreme slanja: 2 - 3 radna dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.65 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Prosto Brend: Prosto Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: LED ugradna panel lampa 15W toplo belo svetlo LUPF-O-15/WW LED panel lampa Montaža: Ugradna Napajanje: 230 V~ Snaga: 15W Boja svetlosti: toplo bela svetlost Temperatura svetlosti: 3200 K Jačina svetlosti: 1020 lm Ugao osvetljenja: 120° Radni vek: do 30000 h Dimabilnost: Ne Materijal kućišta: Metal, plastika Boja kućišta: Bela IP zaštita: IP20 Prekidač: Ne Radna temperatura: -20 do +40°C Dimenzije: 20x175 mm Raspon podešavanja štipaljki: 50-115 mm Opis proizvoda: LED ugradna panel lampa 15W toplo belo svetlo LUPF-O-15/WW Ugradna okrugla LED panel lampa sa podesivim štipaljkama. Jednostavno i brzo se montira na odgovarajuće mesto. Dizajnirana je tako da se raspon fiksirajućih štipaljki može podešavati, što Vam omogućava ugradnju u stare otvore bez potrebe za dodatnim bušenjem. Upotrebom ove lampe postiže se velika ušteda električne energije i smanjenje emisije ugljen dioksida. Odlikuje je velika efikasnost, dug radni vek i malo zagrevanje. Svi proizvodi iz: LED Rasveta Sve iz: RASVETA: Lampe, Lusteri, LED, Dekorativna * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Knjiga je nova. Đurđica Petrović - Od pusta do zlatoveza, Tkanja i vez Ђурђица Петровић - Од пуста до златовеза, Ткања и вез 406 strana : ilustrovano ; 17 cm Beograd : Srpski genealoški centar, 2003 Prof. dr Đurđica Petrović (Nova Pazova 1927 - Beograd 2003) – redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu – ulazi u red naših najznačajnijih etnologa druge polovine XX veka. Gimnaziju je pohađala u Beogradu; studirala etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1948-1952); doktorirala na istom fakultetu sa temom Oružarski zanati u našoj zemlji za vreme osmanske uprave (1964). Radila je u Vojnom muzeju JNA u Beogradu (1952-1971) i Filozofskom fakultetu u Beogradu (1971-1992). Više puta je bila upravnik Odelenja za etnologiju, rukovodilac naučnih projekata Odelenja, član fakultetskih komisija, predsednik Velikog saveta Fakulteta, prva žena dekan u istoriji Filozofskog fakulteta (1989-1992). Objavila je preko 160 naučnih radova i posebnih izdanja u zemlji i inostranstvu. Bila je stalni drugi sekretar Etnološkog društva Srbije, član-osnivač Mreže za etnološka i istorijska istraživanja Saveta Evrope, kao predstavnik SFRJ, a zatim Srbije. Specijalnosti: zanatska izrada oružja u zapadnom delu jugoistočne Evrope, materijalna kultura i svakodnevni život (kraj XIII-polovina XIX. veka), pretežno na Jadranu i bližem kopnenom zaleđu. Bila je član Demokratske stranke od njenog osnivanja, predsednik Odbora za kulturu Demokratske stranke i član njenog Glavnog odbora. Ideja za objavljivanje ove knjige potekla je od studenata, diplomaca, magistranata i doktoranata prof. Đurđice Petrović sa namerom da se njenim publikovanjem obeleži 75 godina njenog života i etnološkog rada, visoko cenjenog u zemlji i inostranstvu. S tim ciljem predano smo radili na pripremi rukopisa za štampu devet meseci u protekloj 2002. godini. U međuvremenu, u drugoj polovini prošle godine, prof. dr Đurđica Petrović se teško razbolela. I pored naših nadanja da će savladati tešku i neizlečivu bolest ona je preminula 12. januara 2003.godine. Nadali smo se da će doživeti da vidi ovu knjigu čijem se izdavanju veoma radovala. Ipak videla je knjigu na pausu i otisak korica na papiru. Nama, njenim studentima, ostala je obaveza da ovaj započeti posao dovršimo. Čini nam se da bi ova knjiga trebalo da bude nezaobilazno štivo i priručnik svima onima, koji se bave proučavanjima materijalne kulture, ne samo etnolozima – istraživačima tekstilnog rukotvorstva i narodnih nošnji – po muzejima, već i drugima, onima koji se posredno i neposredno bave istorijskim, tradicijskim ali i savremenim tekstilom i produktima od njega.Knjigu Od pusta do zlatoveza čine studije o tekstilu na prostorima ex-Jugoslavije, uticajima i prožimanjima graničnih kultura na ovom prostoru, pa i šire na prostoru Balkana i Podunavlja. Kao što se vidi iz sadržaja prvi deo je posvećen srednjovekovnom tekstilu, a drugi deo različitim načinima ukrašavanja tekstilnih rukotvorina. Ove studije danas mogu da posluže kao prilog izučavanju kulturnog kontinuiteta i akulturacija u materijalnoj kulturi jugoistočne Evrope,Sadržaj: Tkanja Srednjovekovni vuneni pokrivači; Prostirke i pokrivači, Pust; Sklavina, Čerga, Rakno, Guba, Kosmač, Sagovi, Stolnjaci, Ubrus. Razboj, Likovne karakteristike narodnih domaćih rukotvorina; Vezovi: Aplikacije, Građa, Zlatovez, Beli vez, Gradski vez, Vez perlicama.

Mali stolnjak, ne korišćen, uštirkan, urađen beli vez

beli stolnjak starinski,okolo cipkica rucni rad 110 x 119cm ima samo jedna flekica

okrugli beli novogodisnji stolnjak sa motivima paketica marke SANDER EXCLUZIV DESIGN PORTUGAL 50% poliester i 50% pamuk precnik 165cm

CeKaDe, 1987. Drugo, dopunjeno izdanje. Odlično očuvana. Tijesna mi bijaše pozornica Silna energija koja teče predstavom dobivena je ne samo redateljskom frazeologijom, što bi rekao Kamov atraktivnim spojevima, naturalističkih, mističnih, ekspresionističkih i simboličkih prizora zaodjevenih u spektakl, većiz velike predanosti ansambla ZKM: Slobodan Šnajder, Kamov, smrtopis, red. Branko Brezovec Tijesna mi bijaše pozornica Silna energija koja teče predstavom dobivena je ne samo redateljskom frazeologijom, što bi rekao Kamov atraktivnim spojevima, naturalističkih, mističnih, ekspresionističkih i simboličkih prizora zaodjevenih u spektakl, većiz velike predanosti ansambla Tijesna mi bijaše pozornica jer velebna je scenska mašta moja — parafraza stihova Janka Polića Kamova »tijesan mi bijaše vijek a velebna je duša moja« bio bi najkraći opis predstave Branka Brezovca prema jednoj od najboljih drama Slobodana Šnajdera Kamov, smrtopis, premijerno izvedenoj u Zagrebačkom kazalištu mladih. Vječni nemiri Šnajderov tekst, »freska iz života jednog problematičnog sveca«, kao u posljednjem samrtnom hropcu sabire drame života i književnosti Janka Polića Kamova, tog lica uvijek u prekršaju, u psovci, u vječnim nemirima što ih raspiruju Eros i Thanatos. U međuvremenu izmjenjuju se realni, snoviti i mitski prostori ispunjeni njegovim pobunama, koje Šnajder slaže u red: obitelj — društvo — zavičaj — žena, dramatizira njegove juriše na religiju, rad, ćudorednost, zakon. Mani Gotovac piše o Šnajderovu tekstu: »On pokazuje udes bića što je pokušalo svijetu ponuditi razliku« i svoj esej naslovljuje Misa za Kamova. Redatelj Branko Brezovec upravo tihom misom i započinje predstavu. Likovi Kamovljeva života i književnosti zakrabuljeni kukuljicama što prizivaju prizore Meštrovićeva reljefa Pieta u pol glasa mrmore gregorijanski koral. Suputnici njegova pakla skidaju kukuljice, iz poda se dižu stolovi oko kojih je okupljena Kamovljeva obitelj čiji je moto ispisan na stolnjacima: uči, štedi, radi. I Kamovljeva pobuna počinje, ali na način kakav samo Brezovec može smisliti. Pridodanim imenom Kamov, pobunjeni pjesnik prizivao je mit o Noinu sinu Kamu, koji je razgolitio pijana oca i bio proklet. Brezovec je Šnajderovoj drami učinio slično — razgolitio ju je (u doslovnom i metaforičkom smislu), no ne da je prokaže, nego da joj pojača šanse u ovom vremenu. Taj protivnik logocentrične tradicije stoga je od drame napravio, uvjetno rečeno, mjuzikl. Šnajderov tekst isprepleo je s pedesetak popularnih melodija uglavnom hrvatske i nešto eks-jugoslavenske estrade, koje je s odličnim smislom za kontekst odabrao Dario Bulić, a glazbeno preradio makedonski skladatelj Marjan Nećak. Pri uglazbljenju Smrtopisa Nećak se poslužio svim raspoloživim sredstvima prerađujući odabrane šlagere i rock u mnoštvo parafraziranih stilova, od opere, kantate do etna, dok su obrade iskorištene kao ironični komentari, asocijacije ili prepjevi te zajedno s Brezovčevim slikama i asocijacijama otvarale tekst novim slojevima čitanja, koji je slijedeći tragičnu sudbinu ukletoga buntovnika s početka stoljeća prizivao neke sličnosti i s današnjim vremenom. Spektakularan krajolik patnje Atraktivnim slikama u nekoliko planova redatelj je stvarao spektakularan krajolik patnje obojen satirikonskim slikama Erosa, kojima Kamov razara i poriče sve autoritete, oca (obitelj), crkvu (religiju), zavičaj (močvaru, blijedu ikonu) slijedeći trag svoga boga Dioniza na putu ka smrti kao zalogu slobode koju ne nalazi ni u njezinu prividu — putujućoj kazališnoj družini, ni kod salonskih revolucionara, ni tamo gdje ju je mislio naći — u tuđini. I svagdje ga prati, što Brezovac suptilno naglašava, kruh i krv. Kruh kao simbol doma i prezrene domovine (Khuen-Héderváry lomi domaći kruh), ali i kruh kao simbol vječnog opstanka misli. Krv kao tragovi biča, razdjevičenja, krv sušičavca, unutarnje krvarenje kojim je prožeta cijela predstava. Za stvaranje takva theatra mundi redatelj je pouzdane suradnike našao u kostimografkinji Doris Kristić, koreografkinji Jasni Frankić Brkljačić, a napose u scenografu Željku Zorici, koji maštovito širi prostorne i vremenske okvire, gradeći klaustrofobične prostore isto kao i bordele, čamce i brodove, koji će Kamova i Brezovca prenijeti u novu pečalbu. Jer mora se zapaziti da drugi dio postaje i Brezovčeva priča, gdje on sam sebe tematizira. Nakon scene gdje na brodu Galeb dekadentno društvo s Maršalom i opernom divom na čelu pjeva Kud plovi ovaj brod pojavljuje se plato nove pečalbe na koju asocira prepjev pjesme Barcelona, a u kojem se refren pjeva i kao Makedonija, no ta će slika postati jasna samo onima koji znaju da je redatelj posljednih desetak godina pečalbario u toj zemlji. Još je nekoliko asocijativnih nizova koje redatelj rasprostire po palimpsetu Šnajderova teksta, uključujući i poziciju sama autora u konteksu naše kulture, što predstavu povremeno zasićuje i čini je predugom, no i to je tipični Brezovec. Silna energija A šećer dolazi na kraju. Silna energija koja teče predstavom dobivena je ne samo redateljskom frazeologijom, što bi rekao Kamov atraktivnim spojevima, naturalističkih, mističnih, ekspresionističkih i simboličkih prizora zaodjevenih u spektakl, već iz velike predanosti ansambla. Mladi student Akademije Jasmin Telalović Kamova je prikazao teatralnošću tijela i glasa, suptilno naznačujući frojdovsku ikonografiju lika i dionizijske žudnje, bunt koji kliče Suncu. Nataši Dorčić namijenjena je uloga dvostruke figure, koja u sebi sadrži incestuozne žudnje glavnoga junaka. Igrala je majku i razbludnicu iz satirikonskih prizora te pokazala da može sve bez zadrške i srama s glumačkom prirodnošću i lakoćom koja očarava. Glumačke i pjevačke sposobnosti Galijana Pahora kao voditelja glumačke družine dragocjenost su, što naše kazalište premalo koristi. Šarmantna dijaboličnost njegova lika bila je jedan od važnih pokretača i pratitelja Kamovljeva puta, ono bakhovsko načelo zamamne i lažne slobode. Jednakom energijom spomenutima se pridružila i Suzana Brezovec (Kitty), ali i Pjer Meničanin, Danijel Ljuboja, Marica Vidušić, Damir Šaban, Katarina Bistrović Darvaš, Zoran Čubrilo i drugi. Jest da je predstava kao i u slučaju Meštra dvadesetak minuta preduga i da je i ovaj put redatelj pretjerao u gomilanju scena previše šireći asocijativna polja, ali to je Branko Brezovec. Gordana Ostović Slobodan Šnajder (Zagreb, 8. srpnja 1948.) je hrvatski pisac i publicist. Životopis Diplomirao je filozofiju i anglistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Bio je suosnivač i urednik teatrološkog časopisa „Prolog“, te urednik edicije izdavačke kuće Cekade. Novele, eseje i kazališne komade objavljuje od 1966. godine. Od siječnja do lipnja 1993. bio je kolumnist dnevnika Glas Slavonije (Početnica za melankolike), a od 1994. do 2013. riječkog Novog lista (Opasne veze). Izbor političkih kolumna koje je pisao u riječkom “Novom listu” od 1994. do 1999. objavio je u knjizi “Kardinalna greška”, a od 1999. do sredine 2004. u knjizi “Umrijeti pod zvijezdom”. Kolumne, kao i drame, imaju svojih poštovatelja i oponenata. Od 2001. do 2004. bio je ravnatelj ZKM-a. Čest je suradnik 3-eg programa Hrvatskoga radija. Svoj prvi roman „Morendo“ objavio je 2012. Važnije praizvedbe Prva profesionalna izvedba bio je “Minigolf”, 1968, u tadašnjem Zagrebačkom dramskom kazalištu (danas Dramsko kazalište Gavella) u režiji Dina Radojevića. U zagrebačkom Hrvatskome narodnom kazalištu praizvedena su tri njegova djela, “Kamov, smrtopis” 1978. i “Držićev san” 1980. u režiji Ljubiše Ristića, te 2003. “Nevjesta od vjetra” u režiji Ivice Boban. “Kamov, smrtopis” izveden je 2003. u Zagrebačkom kazalištu mladih u režiji Branka Brezovca. “Dumanske tišine” idu u red njegovih izvođenijih tekstova: Varaždin, Bitola (režija Vlado Milčin), Zagreb, Rijeka (režija Zlatko Sviben), Novi Sad (režija Mira Erceg). Njegova drama koja je do danas predmet žestokih sporenja “Hrvatski Faust” imala je hrvatsku praizvedbu na Splitskom ljetu 1982. u režiji Dina Radojevića, da bi potom bila izvedena u Jugoslavenskom dramskom pozorištu u režiji Slobodana Unkovskog. Šnajderov “izlazak u svijet” počeo je godinom 1987. i upravo tim tekstom – kad je Roberto Ciulli u Theateru a.d. Ruhr postavio njegovu dramu “Hrvatski Faust”, odigravši je oko 100 puta u njemačkim zemljama, Europi i SAD. Posljednja predstava u kako-tako redovitom nizu bila je “Bauhaus”, ZKM, režija Paolo Magelli, početak 1990. U 1990-ima isključen je iz hrvatskog kazališta političkom represijom i njegove drame nisu igrane do jeseni 1999. kad je u varaždinskom HNK-u Petar Veček postavio post-socijalistički grand-guignol “Kod Bijelog labuda”. Kako se politička zabrana nije dala protegnuti na Europu, upravo su u tom razdoblju mnogi njegovi tekstovi igrani izvan domovine, od Irske do Izraela: “Hrvatski Faust” (1993. u bečkom Burgtheateru, režija Hans Hollmann); “Zmijin svlak” (Tübingen, praizvedba koju je režirao Manfred Weber), Mülheim (Roberto Ciulli), Frankfurt/Main, Veroli/Rim (režija Petar Veček, na jeziku izvornika), Oslo, Kopenhagen, Beč, Varšava, Krakov, Dublin, Beograd); “Utjeha sjevernih mora” (Frankfurt/Oder, praizvedba na njemačkom, režija Michael Funke, `Nevjesta od vjetra` (Bochum, na njemačkom, u režiji Wernera Schroetera). Miloš Lazin postavio je Šnajderovu dramu “Ines & Denise”, nastalu u naročitoj suradnji pisca i redatelja, praizvevši je u Sarajevu 1997. Iste godine drama je imala francusku premijeru u Villeneuve-lès-Avignon. Drama “Peto evanđelje”, pisana prema dnevniku Ilije Jakovljevića “Konclogor na Savi”, izvedena je u dvije verzije: njemačkoj, (Theater Kampnagel, Hamburg), te hrvatskoj (Zagreb, ZKM), obje 2004, u režiji Branka Brezovca. Praizvedba drame “Kosti u kamenu”, prema nekim elementima političke biografije Josipa Broza Tita, izvedena je (na makedonskom) u Bitoli, u režiji Branka Brezovca, 2007. godine. Tekst `Moja draga Tilla!`, pisan za lutke postavila je 2010. Kruna Tarle, u koprodukciji Zagrebačkog kazališta lutaka i berlinske lutkarske akademije HfS Ernst Busch, koja je svoju njemačku verziju istog naslova praizvela u Leverkusenu i Berlinu. Praizvedbu “Enciklopedije izgubljenog vremena” u Varaždinu, (2011) kao i praizvedbu “Kako je Dunda spasila domovinu” u Puli (Istarsko narodno kazalište, 2012), režirala je Snježana Banović. Nagrade i priznanja Nagrada Branko Gavella za dramu Hrvatski Faust (1982.) Nagrada Marin Držić za dramu Kosti u kamenu (2006.) Nagrada Marin Držić za dramu Kako je Dunda spasila domovinu (2008.) Nagrada Marin Držić za dramu Enciklopedija izgubljenog vremena (2009.) Priznanje Kraljevskog pozorišta Zetski dom s Cetinja, za najbolji dramski tekst inspiriran djelom i životom Danila Kiša, objavljen na cjelokupnom prostoru bivše Jugoslavije, za komediju “Enciklopedija izgubljenog vremena” (2010.) Počasni doktorat Univerziteta za audioviozualne umjetnosti ESRA u Skopju (2011.) Nagrada Meša Selimović za roman Doba Mjedi (2016.) Nagrada Radomir Konstantinović za roman Doba Mjedi (2016.) Nagrada Kočićevo pero za roman Doba Mjedi (2016.) Nagrada [email protected] za roman Doba Mjedi (2016.) Nagrada Mirko Kovač za roman Doba Mjedi (2016.) Nagrada Višnja Machiedo za najbolje književno-esejističko djelo napisano na hrvatskom jeziku za knjigu eseja `Umrijeti u Hrvatskoj` (2019.) Bibliografija Kamov (CKD, Zagreb 1978, 1987) YU ISBN 86-7091-061-6 Kamov, thanatographie (na francuskom, prijevod Nicolas Raljevic, Prozor edition, Paris 2019) ISBN 978-2-9558962-7-3 Hrvatski Faust (CKD, Zagreb 1981, 1988) YU Glasi iz Dubrave (CKD, Zagreb 1986) YU Radosna apokalipsa (IC Rijeka, Rijeka 1988) YU ISBN 86-7071-083-8 Kroatischer Faust (Burgtheater, Vienna 1993) Utjeha sjevernih mora (Durieux, Zagreb 1996) ISBN 953-188-057-3 Knjiga o sitnom, proza (Konzor, Zagreb 1996) ISBN 953-6317-28-1 Kardinalna greška (Novi list – Adamić, Rijeka 1999) ISBN 953-6531-52-6 La dépouille du serpent, (na francuskom, prijevod Mireille Robin, L`espace d`un instant, Pariz 2002) ISBN 2-9516638-6-2 Nevjesta od vjetra (Durieux, Zagreb 2003) ISBN 953-188-165-0 Umrijeti pod zvijezdom (Novi list – Adamić, Rijeka 2005) ISBN 953-219-236-0 Le Faust croate (prijevod Mireille Robin, L`espace d`un instant, Pariz 2005) ISBN 2-915037-17-5 Odabrana djela kod Prometeja, Zagreb, devet svezaka u tri kola, 2005-2007: Knjiga o sitnom, proza, dramoleti, sv. prvi (Prometej, Zagreb 2005) ISBN 953-6460-51-3 Kaspariana, eseji, sv. drugi (Prometej, Zagreb 2005) ISBN 953-6460-52-1 Smrtopis, drame, sv. treći (Prometej, Zagreb 2005) ISBN 953-6460-53-X Početnica za melankolike, sv. četvrti (Prometej, Zagreb 2006) ISBN 953-6460-63-7 Radosna apokalipsa, eseji, kritike; sv. peti (Prometej, Zagreb 2006) ISBN 953-6460-63-7 Bosanske drame, sv. šesti (Prometej, Zagreb 2006) ISBN 953-6460-63-7 San o mostu, sv. sedmi (Prometej, Zagreb 2007) ISBN 978-953-6460-76-2 Neka gospođica B., sv. osmi (Prometej, Zagreb 2007) ISBN 978-953-6460-77-9 Faustova oklada, sv. deveti (Prometej, Zagreb 2007) ISBN 978-953-6460-78-6 505 s crtom, pripovijetke (Profil International, Zagreb 2007) ISBN 978-953-12-0551-1 Kosti u kamenu, drama (Kazalište, Vol. XVII, No. 37/38, 2009) Morendo, roman (Profil International, Zagreb 2011) ISBN 978-953-319-264-2 Hrvatski Faust i drugi drami (na makedonskom, izbor i prijevod Jelena Lužina), BLESOK, Skopje 2011) Le Cinquième évangile (L`espace d`un instant, Pariz 2012) ISBN 978-2-915037-66-1 Tri pjesi (na ruskom, izbor Larisa Savelljeva, prijevod Natalija Vagapova, Larisa Saveljeva, Tri kvadrata, Moskva, 2012) ISBN 978-5-94607-171-0 Svjetlucanje kome, časopis Forum, broj 1-3, Zagreb, 2015. ISSN 0015-8445 Umrijeti u Hrvatskoj : pet eseja (Fraktura, Zagreb 2019), ISBN 978-953358129-3 Doba mjedi (TIM press, Zagreb 2015) ISBN 978-953-8075-11-7 II. izdanje (TIM press, Zagreb 2016) ISBN 978-953-8075-19-3 III. izdanje (TIM press, Zagreb 2018) ISBN 978-953-8075-36-0 IV. hrvatsko odnosno I. srpsko izdanje (Akademska knjiga, Novi Sad 2021), ISBN 978-86-6263-347-7 V. izdanje (Fraktura, Zagreb 2022) ISBN 978-953839801-8 Doba brona (na slovenskom, prijevod Sonja Polanc, V.B.Z. Ljubljana, Ljubljana 2017) ISBN 978-961-6468-97-8 Исцелување на светот (Isceluvanje na svetot, na makedonskom, prijevod Vladimir Jankovski, Antolog, Skopje 2018) ISBN 978-608-243-314-1 Reparatur der Welt (na njemačkom, prijevod Mirjana i Klaus Wittmann, Paul Zsolnay Verlag, Wien 2019) ISBN 978-3-552-0592-4-5 La riparazione del mondo (na talijanskom, prijevod Alice Parmeggiani, Solferino, Milano 2019) ISBN|978-88-282-0273-8 Die Reparatie van de wereld (na nizozemskom, prijevod Roel Schuyt, Wereldbibliothek, Amsterdam 2020) ISBN 978 90 284 5046 2 La reparation du monde (na francuskom, prijevod Harita Wybrands, Liana Levi, Pariz 2021) ISBN 979-10-349-0349-8 Мідна доба (Midna doba, na ukrajinskom, prijevod Andrij Ljubka, НОРА-ДРУК, Kijev 2021) ISBN 978-966-688-055-3 Rézkorszak (na mađarskom, prijevod Csordás Gábor, Vince Kiadó, Budimpešta 2022) ISBN 978-963-3031-09-4 Боснійські драми (Bosnijski drami, in Ukrainian, na ukrajinskom, prijevod Ala Tatarenko,Vidavnictvo Aneti Antonenko, Lavov 2021) ISBN

Ideja za objavljivanje ove knjige potekla je od studenata, diplomaca, magistranata i doktoranata prof. Đurđice Petrović sa namerom da se njenim publikovanjem obeleži 75 godina njenog života i etnološkog rada, visoko cenjenog u zemlji i inostranstvu. S tim ciljem predano smo radili na pripremi rukopisa za štampu devet meseci u protekloj 2002. godini. U međuvremenu, u drugoj polovini prošle godine, prof. dr Đurđica Petrović se teško razbolela. I pored naših nadanja da će savladati tešku i neizlečivu bolest ona je preminula 12. januara 2003.godine. Nadali smo se da će doživeti da vidi ovu knjigu čijem se izdavanju veoma radovala. Ipak videla je knjigu na pausu i otisak korica na papiru. Nama, njenim studentima, ostala je obaveza da ovaj započeti posao dovršimo. Čini nam se da bi ova knjiga trebalo da bude nezaobilazno štivo i priručnik svima onima, koji se bave proučavanjima materijalne kulture, ne samo etnolozima – istraživačima tekstilnog rukotvorstva i narodnih nošnji – po muzejima, već i drugima, onima koji se posredno i neposredno bave istorijskim, tradicijskim ali i savremenim tekstilom i produktima od njega. Knjigu Od pusta do zlatoveza čine studije o tekstilu na prostorima ex-Jugoslavije, uticajima i prožimanjima graničnih kultura na ovom prostoru, pa i šire na prostoru Balkana i Podunavlja. Kao što se vidi iz sadržaja prvi deo je posvećen srednjovekovnom tekstilu, a drugi deo različitim načinima ukrašavanja tekstilnih rukotvorina. Ove studije danas mogu da posluže kao prilog izučavanju kulturnog kontinuiteta i akulturacija u materijalnoj kulturi jugoistočne Evrope Sadržaj: Tkanja, Srednjovekovni vuneni pokrivači; Prostirke i pokrivači, Pust; Sklavina, Čerga, Rakno, Guba, Kosmač, Sagovi, Stolnjaci, Ubrus. Razboj, Likovne karakteristike narodnih domaćih rukotvorina; Vezovi: Aplikacije, Građa, Zlatovez, Beli vez, Gradski vez, Vez perlicama.

DRAGUTIN TADIJANOVIĆ PRSTEN - izabrane pjesme Izbor - Vlatko Pavletić Predgovor - Branimir Donat Izdavač - Nakladni zavod MH, Zagreb Godina - 1985 372 strana 18 cm Edicija - Arion - integralna biblioteka poezije Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: Lutanje Samostan Samoća Pjesma o Čovjeku i Suncu Pozdrav šumi Stope u snijegu Pjesma Božanstvu Rano sunce u šumi Mladić u trsju tužan Kišoviti dani Pjesma samotnika Rastanak u jesen Plinska svjetiljka Pjesma o dunji i ptici Noć bez jablana Nebo Otvori mi vrata, Grlice Snove sniju stari maslinici U slapu zelene mjesečine Visoka žuta žita Dječak u sjeni vrbe Noćni lokal Vrtna zabava U gostionici pijem vino. . . Hrastovo lišće šumori, šumori. . . Onoj koju naslućujem Sanjam kako idem pored tebe Jesensko pismo Što govore usta Tina Deona Nad vinogradom sunce i oblaci Slika negdašnje ljubavi Lelija Djevojka na prozoru Plavi san Moje pjesme Luđaci Jelena veze Osamljen Zapali svjetiljčicu Osmijesi Lema Kamena Kako sam volio Mariju Vino i ja Lišće, kukuruzno lišće u polju Druga polovina dana Šumski plašt Čeznuća Golubinja krila Žene pod orahom Bolesnom bratu Đuri Pjesma mom srcu Zlatnim pticama PJESME O LJILJANIMA Ljiljani u polju Miris ljiljana Cvijet ljiljanov Zaboravljena svjetiljka na vjeetru Zemlja me zove Šume snivaju Balada o zaklanim ovcama Pred izlogom cvjetarnice Skinuo bih šešir pred Gospodinom Jutarnja zvijezda pozlaćen orah Soba u prvi sumrak Dugo u noć, u zimsku bijelu noć Kad zašušti po vrhovima od dudova Mjesečina Plavetnilo neba Bacam srce pod tuđa stopala Moja sestra nosi u grad mlijeko Povratak Jutro GOLUBOVI, SIROTINJA I JA Daleko su od mene oranice Gospodin Lamian hrani golubove Oh, kako je sirotinja bešćutna Pjesma Mariji Htio bih pokidat žice. . . Mislim na brata u lječilištu Sunce nad oranicama TUŽALJKE ZA MOJIM JAVOROM Poslije njezina odlaska Kada tišina spava, zlato moje Preteška slazi noć Sanjarije budnoga srca DANI DJETINJSTVA Moje igračke Kiša u predvečerje Lov na dugu Ledeni kurjak Djevojčica i ja Da sam ja učiteljica Računska zadaća Hoću li ući u sobu gdje je sag Nosim sve torbe a nisam magarac Moja baka blagosilja žita Dopisnica na ratište Mladež domovini Danas trideset pete Mrtav Večer nad gradom RIJEČI IZGUBLJENOG SINA Misao na moje pređe . . . Misao na moju majku. . . Crtež Sumornost povratka Onome koji leži u šumama bolestan Pjesanca gospođi u crnini Mjesečina na moru Lišće večeri Sunce srdaca Bilješka o tri vrapca Goranov epitaf Elegija o pjesniku . . . Moj Dubrovnik INTIMNA IZLOŽBA CRTEŽA IZ RAB I Sretoh jutros . . . ruže II Bio sam kao i ti III Što će se desiti » one večeri« IV Tiho plakanje V Hiljade mrtvih i ja VI Nevidljive ptice VII Daleko VIII Dva groblja IX Jednostavan život X Oranje mog oca XI Budući pjesnik XII Poruka iz daljine XIII Okrugli kameni stol P. S. Slike još nenaslikane Školjka Kasni žetelac Veličanstvo mora Majci mojoj . . . Spomen na djedovinu Jedan čovjek u Parizu. . . Pred zatvorenim prozorima Place Dauphine Jardin du Luxembourg Prsten Crne vode (1-15) Nek sja mi sunce iz tvojih očiju, Helena Kad mene više ne bude   GLASOVI KRITIKE ANTUN BARAC - Literarni zapisi (ulomak) IVAN GORAN KOVAČIĆ - Poezija Dragutina Tadijanovića, 1936 (ulomci) IVO KOZARČANIN - Dragutin Tadijanović - Dani djetinstva (ulomak) SLOBODAN NOVAK - Malo žalosna i malo tihonasmijana poezija Dragutina Tadijanovića (ulomci) DUBRAVKO IVANČAN - Uz » Blagdan žetve« (ulomci) IVAN V. LALIĆ - » Blagdan žetve« Dragutina Tadijanovića (ulomak) VLADIMIR KOVAČIĆ - Blagdan Tadijanovićeve poezije (ulomak) STEVAN RAIČKOVIĆ - Dragutin Tadijanović - » Blagdan žetve« (ulomci) BRANIMIR DONAT - Vrijeme kao pjesnikova imaginacija (ulomak) VLATKO PAVLETIĆ - Na blagdan žetve Tadijanovićeve poezije (ulomak) NIKOLA MILIĆEVIĆ - Zapis o Tadijanoviću (ulomak) MILOŠ I. BANDIĆ - Čari govora i ćutanja (ulomci) MIROSLAV S. MAĐER - Lirika srca (ulomci) MILAN SELAKOVIĆ - O pjesniku Dragutinu Tadijanoviću (ulomci) IGOR MANDIĆ - Dragutin Tadijanović obilazna lirika (ulomak) JURE KAŠTELAN - Vizija harmonije (ulomci) LJERKA MATUTINOVIĆ - Radost stvaranja (ulomak) ANTUN ŠOLJAN - Stilizirana spontanost (ulomci) MILIVOJE MARKOVIĆ - Na kraju svega – samoća (ulomci) FERENC FEHÉ R - U povodu jedne knjige prijevoda . . . (ulomak) CVJETKO MILANJA - Poetika ogoljelosti (ulomak) ANTE STAMAĆ - Blagdan Tadijanovićeve žetve (ulomak) ŠIME VUČETIĆ - Dragutin Tadijanović (ulomci) DINKO ŠTAMBAK - Oko Dana djetinjstva Dragutina Tadijanovića (ulomak) IVO FRANGEŠ - Dragutin Tadijanović - Večer nad gradom (ulomci) MIROSLAV ŠICEL - Cjelokupna moja poezija autentičan je izraz mog života (ulomci) NEDJELJKO MIHANOVIĆ - Poezija Dragutina Tadijanovića (ulomak) MARIJAN MATKOVIĆ - Lutanja pjesnika vezana za zemlju (ulomak) TOMISLAV SABLJAK - Umijeće tumačenja Tadijanovića (ulomci) ZDRAVKO ZIMA - Taj turobni Tadija (ulomci) DRAŠKO REĐEP -   ERNEST FIŠER -     Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Saksija Melrose okrugla fi50 h41cm / 50l BEZ PRSTENA Dimenzije: – Ø50 x h41 cm / 50L Saksija Melrose okrugla fi50 h41cm okruglog oblika, sa prečnikom od 50 cm i visinom od 41 cm, predstavlja vrhunski proizvod za sve entuzijaste baštovanstva. Njena izdržljivost i funkcionalnost čine je idealnim dodatkom za svaki spoljni prostor, bilo da je reč o terasi, balkonu ili bašti. Izrađena od visokokvalitetne plastike koja je pažljivo odabrana radi svoje izdržljivosti i dugotrajnosti, Saksija Melrose okrugla fi50 h41cm predstavlja pouzdanu zaštitu za vaše biljke čak i u najizazovnijim spoljnim uslovima. Njena sposobnost da izdrži različite vremenske prilike čini je idealnom za svako okruženje, bilo da je izložena suncu, kiši ili snegu. Saksija Melrose okrugla fi50 h41cm / 50L bez prstena – velike saksije za cvece, velike okrugle saksije , plasticne saksije za cvece Jedna od ključnih karakteristika ove saksije je njena UV-stabilnost, što znači da je otporna na štetno dejstvo sunčevih zraka. Ovo je od vitalnog značaja jer intenzivno sunčevo zračenje može uzrokovati oštećenja na površini i boji saksije, što može narušiti njen izgled i funkcionalnost. Međutim, Saksija Melrose okrugla fi50 h41cm je konstruisana tako da se suprotstavlja ovim problemima, pružajući vam dugotrajan estetski i funkcionalni kvalitet. Sposobnost da održi svoj izgled čak i pod intenzivnim sunčevim zračenjem daje vam dodatnu sigurnost u vezi sa dugotrajnošću vaše saksije. Nećete morati brinuti o tome da će boja izbledeti ili da će se plastika oštetiti usled UV zračenja. To znači da će vaša saksija i dalje izgledati sveže i atraktivno, čak i nakon dugog perioda ekspozicije suncu. Osim toga, visokokvalitetna plastika od koje je napravljena ova saksija pruža izuzetnu otpornost na različite spoljne uticaje. Kiša, vetar, sneg ili ekstremne temperature neće uticati na integritet ili funkcionalnost ove saksije. Bez obzira na promenljive vremenske uslove, možete biti sigurni da će vaše biljke biti sigurne i dobro zaštićene unutar Saksije Melrose okrugla fi50 h41cm. Ukratko, Saksija Melrose okrugla fi50 h41cm predstavlja spoj vrhunskog kvaliteta materijala i pažljive izrade, što je čini neizostavnim dodatkom za svakog ljubitelja baštovanstva. Ova saksija nije samo lepa i funkcionalna, već je i pouzdan partner u održavanju zdravlja i vitalnosti vaših biljaka čak i u najizazovnijim spoljnim uslovima. Velike okrugle saksije za cvece – pružite vašim biljkama najbolje! Saksija Melrose okrugla fi50 h41cm / 50L bez prstena – velike saksije za cvece, velike okrugle saksije , plasticne saksije za cvece Sa svojom velikom zapreminom od 50 litara, Saksija Melrose okrugla fi50 h41cm pruža dovoljno prostora ne samo za cveće i začinske biljke, već i za uzgoj manjih jelki ili ukrasnih grmova. Ova prostrana saksija omogućava vam da kreirate predivne božićne ili ukrasne aranžmane čak i unutar vašeg doma ili na terasi. Ova velika zapremina je ključna za omogućavanje zdravog rasta korena biljaka. Dubina i širina saksije pružaju dovoljno prostora za korenov sistem biljaka da se razvije bez ograničenja. To je od vitalnog značaja za biljke jer im omogućava da apsorbuju potrebne hranljive materije iz zemlje, što rezultira jačim i zdravijim biljkama. Zahvaljujući svojoj dubini i širini, Saksija Melrose okrugla fi50 h41cm pruža adekvatnu podršku korenskom sistemu manjih jelki, omogućavajući im da se razvijaju zdravo i snažno. Bez obzira da li želite da unesete praznični duh u vaš dom uzgojem malih jelki ili da dodate dekorativni element u vašu baštu ili terasu, Saksija Melrose je idealno rešenje. Uz ovo veliko saksiju, možete stvoriti divne božićne kompozicije ili ukrasiti vaš spoljni prostor tokom praznične sezone. Bez obzira na to da li se odlučite za tradicionalne jelke ili neke druge vrste ukrasnog zelenila, Saksija Melrose će pružiti pouzdanu podršku i sigurno okruženje za njihov rast i razvoj. Dakle, Saksija Melrose okrugla fi50 h41cm nije samo pogodna za cveće i začinske biljke, već je takođe savršen izbor za uzgoj manjih jelki i ukrasnih grmova, dodajući praznični šarm i lepotu vašem prostoru. Saksija Melrose okrugla fi50 h41cm / 50L bez prstena – velike saksije za cvece, velike okrugle saksije , plasticne saksije za cvece Okrugle saksije su dragocen dodatak svakom baštovanu zbog svojih brojnih prednosti koje pružaju za uzgoj cveća i biljaka. Njihov zaobljeni oblik nije samo estetski prijatan, već ima i praktičnu ulogu koja je od suštinskog značaja za zdrav rast i razvoj biljaka. Jedna od glavnih prednosti okruglih saksija je što omogućavaju optimalnu raspodelu korenskog sistema biljaka. Zahvaljujući svojoj prirodnoj formi, okrugle saksije dopuštaju korenju da se ravnomerno širi u svim pravcima, što rezultira boljim apsorpcijom hranljivih materija iz zemlje. Ovo je ključno za zdrav rast biljaka jer im pruža potrebnu podršku i stabilnost. Pored toga, zaobljeni oblik saksija omogućava biljkama više prostora za rast i razvoj. Bez oštrih ivica ili uskih uglova, biljke imaju slobodu da se šire i razvijaju bez ograničenja, što rezultira snažnijim i bujnijim vegetativnim rastom. Ova prostranost takođe omogućava biljkama da razvijaju zdraviji korenov sistem, što ih čini otpornijim na stresne situacije kao što su suša ili prekomerna vlaga. Saksija Melrose je sjajan primer okrugle saksije koja savršeno ilustruje ove prednosti. Njena zaobljena forma pruža biljkama stabilno i sigurno okruženje za rast, dok im istovremeno omogućava dovoljno prostora za razvoj korenskog sistema. Bez obzira da li uzgajate sezonsko cveće, trajnice ili začinske biljke, Saksija Melrose će se pobrinuti da vaše biljke rastu srećno i zdravo, donoseći vam radost i lepotu u vašem baštovanstvu. Plasticne saksije za cvece – idealan vrt u sred vaše dnevne sobe Plastične saksije predstavljaju izvanredan izbor za svakog baštovana zbog svoje praktičnosti i izdržljivosti. One su idealne za spoljnu upotrebu zbog svoje otpornosti na vremenske uslove, pružajući vašim biljkama sigurno utočište u svim sezonskim varijacijama. Saksija Melrose posebno se ističe u ovoj kategoriji zahvaljujući visokokvalitetnom materijalu od kojeg je napravljena. Otpornost na vremenske uslove je ključna karakteristika plastičnih saksija, posebno u spoljnim okruženjima. Saksija Melrose je dizajnirana da izdrži različite atmosferske uticaje poput jakog sunca, kiše ili snega, zadržavajući svoju strukturu i boju tokom dužeg vremenskog perioda. Ova izdržljivost omogućava vam da se ne brinete o održavanju ili zamenu saksija tokom sezona, pružajući vam mir uma i praktičnost u vašem baštovanstvu. Zapremina od 50 litara koju poseduje Saksija Melrose čini je izuzetno praktičnom za različite vrste biljaka i cveća. Ova optimalna veličina omogućava dovoljno prostora za razvoj korenskog sistema biljaka, pružajući im potrebnu podršku za zdrav rast i cvetanje. Bez obzira da li uzgajate sezonsko cveće, povrće ili ukrasno bilje, Saksija Melrose će se pokazati kao pouzdan partner u vašem baštovanstvu. Velike saksije za cvece kao izkaz kreativnosti! Saksija Melrose okrugla fi50 h41cm / 50L bez prstena – velike saksije za cvece, velike okrugle saksije , plasticne saksije za cvece Ova prostrana saksija ima odličan dizajn i funkcionalnosti, a evo nekoliko predloga za biljke koje možete saditi u njoj: 1.Velike Ukrasne Trave: Ukrasne trave, kao što su Pennisetum, Miscanthus ili Cortaderia, predstavljaju elegantan i dinamičan dodatak vašem vrtu. Njihova visina i vitke stabljike pružaju graciozan pokret vetra, dok njihovi svetlozelene ili srebrnaste cvasti dodaju teksturu i dimenziju vašem spoljnom prostoru. Kada vetar prođe kroz ove trave, stvara se osećaj pokreta i života, dodajući estetski element koji oplemenjuje vaš vrt. Pored svoje dekorativne vrednosti, ukrasne trave su takođe izuzetno otporne na sušu, što ih čini idealnim izborom za saksije poput Saksije Melrose. One su prilagođene suvim klimatskim uslovima i lako se održavaju, čineći ih praktičnim izborom za svakog baštovana. Otpornost na sušu znači da ne zahtevaju često zalivanje i mogu preživeti i u uslovima sa manje vlage, čineći ih idealnim za postavljanje u saksiju gde mogu privući pažnju svojom lepotom i lakoćom održavanja. 2.Šarene Hortenzije: Hortenzije su omiljene među baštovanima zbog svojih bujnih cvetova i bogatog lišća, a u velikim saksijama poput Saksije Melrose, one će procvetati u punom sjaju. Ove biljke stvaraju impresivne cvetove koji mogu biti različitih boja – od svetlo roze do intenzivno plave ili ljubičaste, često sa prelepim nijansama između. Njihova šarena lepota donosi živost i svetlost svakom prostoru. Saksija Melrose pruža dovoljno prostora za razvoj korenovog sistema hortenzija, što je ključno za njihov zdrav rast i razvoj. Dubina saksije omogućava biljkama da razviju snažne korene, dok širina omogućava biljkama da se šire i razvijaju u punoj veličini. To rezultira raskošnim grmovima hortenzija koji preplavljuju saksiju svojim cvetovima i listovima. Osim toga, hortenzije su izuzetno izdržljive biljke i relativno jednostavne za negu. One preferiraju dobro drenirano zemljište i umereno vlažne uslove, što ih čini pogodnim izborom za uzgoj u saksijama. Redovno zalivanje i povremeno đubrenje osiguravaće da vaše hortenzije napreduju i donose obilje cvetova tokom cele sezone. Zahvaljujući svojoj izdržljivosti i atraktivnom izgledu, hortenzije su idealan izbor za svakog ljubitelja baštovanstva, a Saksija Melrose pruža idealno okruženje za njihov uspešan rast i razvoj. Dodajući boju, teksturu i živost vašem vrtu ili terasi, ove biljke će sigurno privući divljenje i oduševljenje svih koji ih vide. 3.Patuljaste Palme: Biljke poput Chamaedorea, Rhapis ili Livistona donose neodoljiv tropski šarm u vaš prostor. Njihova karakteristična, perasto oblikovana lišća i intenzivna zelena boja odmah stvaraju atmosferu tropske oaze. Uz svoju elegantnu pojavu, ove patuljaste palme dodaju egzotičnu notu vašem vrtu ili terasi, stvarajući mirnu i opuštajuću atmosferu. U Saksiji Melrose, ove biljke će se osećati kao kod kuće, pružajući im dovoljno prostora za rast i razvoj. Dubina i širina saksije omogućavaju korenovom sistemu palmi da se razvije bez ograničenja, što je ključno za njihovu dobru kondiciju. Ove biljke traže dobro drenirano zemljište i umereno vlažne uslove, što čini Saksiju Melrose idealnim domom za njihov uspešan rast. Dodatno, ove patuljaste palme su relativno jednostavne za održavanje, što ih čini idealnim izborom za svakog ljubitelja tropske vegetacije. Redovno zalivanje i povremeno prskanje kako bi se održala vlažnost lišća su sve što im je potrebno da bi procvetale u punom sjaju. Njihova sposobnost da podnose različite uslove osvetljenja čini ih savršenim izborom za postavljanje u vaš prostor, bilo da se radi o direktnom ili indirektnom svetlu. Saksija Melrose pruža ne samo prostor za rast ovih palmi, već i estetsku vrednost, doprinoseći ukupnom ambijentu vašeg spoljnog prostora. Njihova prisutnost unosi notu tropske raskoši i lepote, stvarajući harmoničan i prijatan ambijent za opuštanje i uživanje. 4.Mirni Borovi: Patuljaste sorte borova su nezamenjivi dodatak svakom vrtu, pružajući zimsku čaroliju tokom cele godine. Njihove četinarske iglice i kompaktni rast dodaju teksturu, strukturu i dubinu vašem spoljnom prostoru, stvarajući privlačan kontrast u pejzažnom dizajnu. Uz svoj karakterističan izgled, ovi borovi donose i mirisnu notu prirode, dodajući poseban šarm vašem vrtu ili terasi. U Saksiji Melrose, ove biljke će se osećati kao kod kuće, imajući dovoljno prostora za razvoj svojih korenova i rast. Dubina saksije omogućava borovima da razviju snažan korenov sistem, dok širina pruža dovoljno prostora za širenje i razvoj njihovih grana. Ove patuljaste sorte borova često su prilagođene manjim kontejnerima, čineći ih savršenim izborom za sadnju u saksije kao što je Saksija Melrose. Otpornost na hladnoću i niske temperature čini ove borove pouzdanim izborom za ukrašavanje vašeg spoljnog prostora tokom cele godine. Čak i u najhladnijim mesecima, ove biljke će zadržati svoj zeleni sjaj, dodajući svežinu i boju vašem vrtu ili terasi. Njihova sposobnost da podnose različite vremenske uslove čini ih idealnim izborom za postavljanje u Saksiju Melrose, pružajući vam zelenu oazu čak i u najizazovnijim uslovima. Održavanje patuljastih sorti borova je relativno jednostavno, što ih čini pogodnim izborom za svakog ljubitelja baštovanstva. Redovno zalivanje, povremeno đubrenje i obrezivanje kako bi se održao kompaktni oblik su sve što je potrebno da bi ovi borovi prosperirali u vašem vrtu. Njihova sposobnost da zadrže svoj atraktivni izgled tokom cele godine čini ih izvanrednim izborom za pružanje zimske čarolije i lepote u vašem spoljnom prostoru. 5.Sveže Biljke za Baštu: Saksija Melrose pruža idealno okruženje za uzgoj raznovrsnih biljaka koje su korisne i estetski privlačne. Kada je reč o uzgoju povrća, saksija je savršeno rešenje za ograničene prostore poput terasa, balkona ili manjih dvorišta. U njoj možete uzgajati različite vrste povrća, uključujući paradajz, papriku, krastavce, tikvice i mnoge druge. Paradajz, na primer, uspeva izuzetno dobro u saksijama, a Saksija Melrose pruža dovoljno prostora za razvoj snažnog korenovog sistema i obilnu proizvodnju plodova. Paprike takođe vole saksije jer im omogućavaju da zadrže toplotu, što je ključno za njihov uspeh u hladnijim klimatskim uslovima. Osim toga, začinsko bilje poput bosiljka, majčine dušice, ruzmarina i peršuna takođe se odlično uzgaja u saksijama. Saksija Melrose pruža dovoljno prostora za razvoj ovih biljaka, a istovremeno omogućava da budu lako dostupne kada vam zatrebaju za pripremu ukusnih jela. Začinsko bilje može dodati bogatstvo ukusa i aromu vašim jelima, a uzgoj u sopstvenom dvorištu omogućava vam da uživate u svežim i organskim sastojcima. Pored toga, Saksija Melrose je pogodna i za uzgoj različitih vrsta cveća koje će oplemeniti vaš prostor svojom lepotom i bojom. Možete saditi sezonsko cveće poput petunija, begonija, kadifica ili surfinija, prilagođavajući izbor biljaka godišnjim doba ili vašim ličnim preferencijama. Uzgoj cveća u saksijama omogućava vam da kreirate atraktivne aranžmane i osvežite izgled vašeg spoljnog prostora. Ukratko, Saksija Melrose je višenamenski kontejner koji vam omogućava da uzgajate različite vrste biljaka, od povrća do začinskog bilja i cveća. Njena veličina i funkcionalnost čine je idealnom za kreativno eksperimentisanje i dodavanje šarma vašem vrtu, balkonu ili terasi. Uživajte u svežim plodovima, aromatičnom začinskom bilju i šarenim cvetovima uz Saksiju Melrose kao svoj pouzdan sadilski kontejner. 6.Lisnate Biljke: Biljke poput Caladiuma, Begonije ili Marante unose izuzetnu teksturu, boju i živost u vaš vrt ili terasu. Njihovi šareni listovi, bogati uzorci i raznovrsne teksture čine ih atraktivnim izborom za dopunjavanje vašeg spoljnog prostora. Caladiumi su poznati po svojim velikim, srcolikim listovima sa šarenim šarama koje mogu biti u različitim nijansama zelene, crvene, ružičaste ili bele boje. Njihovi upečatljivi listovi stvaraju dramatičan kontrast i dodaju sofisticiranu notu vašem vrtu. Begonije su takođe popularne zbog svojih atraktivnih listova i šarenih cvetova. Njihovi listovi mogu biti u raznim oblicima i bojama, uključujući nijanse zelene, crvene, žute i braon boje, čineći ih izuzetno dekorativnim biljkama. Begonije cvetaju tokom cele sezone, donoseći kontinuiranu lepotu i boju u vaš prostor. Marante, poznate i kao “živopisne biljke”, takođe su popularne zbog svojih šarenih listova i izražajnih uzoraka. Njihovi listovi često imaju kontrastne pruge, tačkice ili mrlje u različitim nijansama zelene, crvene, ljubičaste ili žute boje. Marante donose živopisnost i dinamiku u vaš prostor, čineći ih atraktivnim dodatkom u vašem vrtu ili terasi. U Saksiji Melrose, ove lisnate biljke će se istaknuti i postati centralni deo vašeg baštovanstva. Dubina i širina saksije pružaju dovoljno prostora za razvoj njihovog korenovog sistema, omogućavajući im da rastu zdravo i bujno. Njihova prisutnost dodaje dramu, šarm i osobnost vašem spoljnom prostoru, čineći ga vizuelno bogatijim i interesantnijim. Održavanje Saksije Melrose je ključno kako bi vaše biljke ostale zdrave i srećne. Evo detaljnijih smernica za održavanje: 1.Drenaža: Iako Saksija Melrose već ima ugrađeni drenažni sistem, dodavanje dodatnog sloja šljunka ili peska na dno saksije može poboljšati drenažu. Ovo je posebno važno kako bi se sprečilo zadržavanje viška vode u saksiji, što može dovesti do truljenja korena biljaka. 2.Zalivanje: Prilagodite učestalost zalivanja prema potrebama vaših biljaka. Veće saksije, poput Saksije Melrose, obično zahtevaju manje često, ali duboko zalivanje. Pre zalivanja proverite vlažnost zemlje prstom. Ako je zemlja suva na dodir, vreme je za zalivanje. Pazite da ne preterate s vodom, jer prekomerno zalivanje može dovesti do propadanja korena biljaka. 3.Zemlja: Koristite visokokvalitetnu zemlju za saksije koja ima dobar sadržaj humusa. Ova vrsta zemlje obezbeđuje dobru drenažu i hranljive materije koje su neophodne za zdrav rast biljaka. Takođe, redovno proveravajte i obnavljajte zemlju u saksiji kako bi se osigurala optimalna nutritivna vrednost za vaše biljke. 4.Prihrana: Redovno dodajte tečno đubrivo ili sporootpuštajuće đubrivo u zemlju kako biste osigurali adekvatnu ishranu vaših biljaka. Pratite uputstva na pakovanju đubriva i primenjujte ih prema potrebama biljaka i sezoni. Prihrana će osigurati da vaše biljke dobiju sve potrebne hranljive materije za zdrav rast i cvetanje. 5.Rotacija Biljaka: Periodično rotiranje biljaka unutar saksije je važno kako bi se osiguralo ravnomerno osvetljenje sa svih strana. Ovo će sprečiti neravnomerni rast biljaka i omogućiti im da maksimalno iskoriste svetlost. Rotiranje biljaka takođe pomaže u održavanju njihovog zdravlja i estetike. Prateći ove smernice za održavanje, vaša Saksija Melrose će pružiti idealno okruženje za rast i razvoj vaših biljaka, doprinoseći lepoti i živosti vašeg prostora. Melrose saksija bez prstena pruža vam priliku da stvorite spektakularan vrt u svom domu, izrazite svoj stil i uživate u raznovrsnosti biljaka koje možete saditi u njoj. Sve MELROSE saksije možete pogledati OVDE Ukoliko su vam potrebne veće saksije, pogledajte OVDE Ukoliko su vam potrebne zidne saksije, pogledajte OVDE Ukoliko su vam porebne ogradice , pogledajte OVDE Sve saksije možete pogledati na linku.