`Nolit`-Izd.1965.str.64.dim.12x19. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Kainov ožiljak Autori - Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković Izdavač - Laguna, Beograd, 2014.god. Broširan povez, latinica, 335. strana. Kao nova knjiga. Od autora romana Top je bio vreo i Konstantinovo raskršće. Roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, Kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora. Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe „hiljadugodišnjeg“ Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispred Berlinske opere pronaći knjigu pesama koja nosi naslov Kainov ožiljak. Napisao ju je austrijski nacista rođen u Bosni, misteriozno nestao u Noći dugih noževa. Istovremeno, prateći političke potrese u Evropi, kreću diplomatske i špijunske igre između Nemačke i Kraljevine Jugoslavije koje će imati tragičan ishod.

Antologija savremenih srpskih pesnika sa sela Izdavač: Svetlost, Kragujevac Povez: broširan Broj strana: XXVIII + 206 Ilustrovano. Zbirkom su obuhvaćena 33 autora, a primetno je da su najbolje zastupljena dva kraja: požarevački i Gornja Gruža, u kojima je, doduše, tradicija seljaka pisaca najstarija i najjača (u Gruži naročito), ali koji su istovremeno za ovu priliku i najbolje istraženi. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Izdavač: Nolit, Beograd Biblioteka Mala knjiga, knjiga 77 Prevod i pogovor: Svetozar Brkić Povez: mek Broj strana: 117 Manji format knjige. Drama za glasove „Pod mlečnom šumom“ nema radnje ni sukoba, ali poseduje čvrsto jedinstvo mesta i vremena. Kroz tri čina koja označavaju jutro, podne i noć, data je atmosfera nekog malog, fiktivnog mesta i njegovih živih i mrtvih građana, i to jedinstvenom mešavinom humorističkih i tragičnih elemenata i čudesnim spojem fantazije i stvarnosti. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, Kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora. Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe „hiljadugodišnjeg“ Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispred Berlinske opere pronaći knjigu pesama koja nosi naslov Kainov ožiljak. Napisao ju je austrijski nacista rođen u Bosni, misteriozno nestao u Noći dugih noževa. Istovremeno, prateći političke potrese u Evropi, kreću diplomatske i špijunske igre između Nemačke i Kraljevine Jugoslavije koje će imati tragičan ishod u potpisivanju Trojnog pakta, puču 27. marta i neminovnom ratu u kome će goreti cela Evropa. U srcu velikog zla, progonjen nemirima, nesanicom i žudnjom, rastrzan između dužnosti, ljubavi i moralnih dilema, ambasador Andrić će krenuti u potragu za zagonetnim zemljakom i tajnom njegove uklete knjige. Roman Kainov ožiljak je istovremeno uzbudljiv politički triler, priča o nemogućoj ljubavi, potresna istorijska drama, parabola o ljudskosti u dehumanizovanom svetu, partija karata sa đavolom, faustovska dilema jednog velikog pisca i hipoteza o tome kako je nastao Andrićev roman Prokleta avlija.

U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

O knjizi: Lenova pustinja je roman za poklonike priča o Drugom svetskom ratu, naročito za one koji žele da osete mirise i čuju zvuke Zapadne pustinje, o kojoj se premalo izveštavalo. Džerard Vilijams uspeva da prenese čitaoca na linije fronta nedaleko od Kaira, u pripreme za bitku kod El Alamejna, u kojoj su Saveznici postigli prvu veliku pobedu nad nacistima. Glavni junak ove priče je mladi Velšanin Bil Leonard, koji napreduje i postaje oficir zahvaljujući svojim smelim podvizima u „Plavetnilu“, kako Britanci nazivaju pustinju Saharu. Njegovi okršaji prsa u prsa s neprijateljima podsećaju na to da sukob iz 1941. i 1942. nimalo nije bio nalik ratovanju izdaleka, te na to kako su relativno neiskusni dvadesetogodišnji vojnici, poput Lena, bili primorani na sazrevanje i brzi prelazak u rang veterana. Lenu podršku daju: odred smrtonosnih Gurki, koji vitlaju kukri-noževima, a specijalnost im je ubijanje Nemaca jednim jedinim potezom krivog sečiva uvis; jevrejske izbeglice koje govore nemački i žele osvetu zbog sve okrutnijih zverstava u Holokaustu, kao i maorski ratnici, od čijeg se haka-napeva ledi krv u žilama. Ovo je veoma dobar roman o specijalcima u Severnoj Africi u Drugom svetskom ratu, o svakodnevnim mukama vojnika u pustinji. Opisuje sjajne akcije na bojištima i donosi priče o špijunima koji deluju u Kairu, ali i zdravu dozu priča o seksualnim peripetijama. Likovi su uverljivi, a krvavi i neprijatni aspekti rata nimalo nisu ulepšani…

O knjizi: Lenova pustinja je roman za poklonike priča o Drugom svetskom ratu, naročito za one koji žele da osete mirise i čuju zvuke Zapadne pustinje, o kojoj se premalo izveštavalo. Džerard Vilijams uspeva da prenese čitaoca na linije fronta nedaleko od Kaira, u pripreme za bitku kod El Alamejna, u kojoj su Saveznici postigli prvu veliku pobedu nad nacistima. Glavni junak ove priče je mladi Velšanin Bil Leonard, koji napreduje i postaje oficir zahvaljujući svojim smelim podvizima u „Plavetnilu“, kako Britanci nazivaju pustinju Saharu. Njegovi okršaji prsa u prsa s neprijateljima podsećaju na to da sukob iz 1941. i 1942. nimalo nije bio nalik ratovanju izdaleka, te na to kako su relativno neiskusni dvadesetogodišnji vojnici, poput Lena, bili primorani na sazrevanje i brzi prelazak u rang veterana. Lenu podršku daju: odred smrtonosnih Gurki, koji vitlaju kukri-noževima, a specijalnost im je ubijanje Nemaca jednim jedinim potezom krivog sečiva uvis; jevrejske izbeglice koje govore nemački i žele osvetu zbog sve okrutnijih zverstava u Holokaustu, kao i maorski ratnici, od čijeg se haka-napeva ledi krv u žilama. Ovo je veoma dobar roman o specijalcima u Severnoj Africi u Drugom svetskom ratu, o svakodnevnim mukama vojnika u pustinji. Opisuje sjajne akcije na bojištima i donosi priče o špijunima koji deluju u Kairu, ali i zdravu dozu priča o seksualnim peripetijama. Likovi su uverljivi, a krvavi i neprijatni aspekti rata nimalo nisu ulepšani…

Korice: Marko Stojnic Ilja Iljf (Ilja Arnoldovič Fajnziljberg, rus. Илья Арнольдович Файнзильберг, 1897-1937) i Jevgenij Petrov (Jevgenij Petrovič Katajev, rus. Евгений Петрович Катаев, 1903-1942) su bila dva Sovjetska književnika aktivna u 1920-im i 1930-im. Većinu dela su napisali zajednički, tako da se najčešće spominju kao Iljf i Petrov. Postali su veoma popularni po svoja dva romana: „Dvanaest stolica“ i „Zlatno tele“. U oba romana glavni junak je avanturista i dovitljivi prevarant Ostap Bender, koji je u potrazi za bogatstvom. Dela Dvanaest stolica (1928, Двенадцать стульев) Zlatno tele (1931, Золотой теленок) Jednospratna Amerika (Odnoэtažnaя Amerika) Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPr

ZA UBISTVO JE POTREBNO DVOJE 1 i 2 Najbolje svetske krimi price Priredio Zoran Glušcevic Izdavac: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1988 Format: 20 X 12 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana knjiga 1: 488 Broj strana knjiga 2: 489 - 1056 Krimi prica je najprivlacniji književni žanr bez koga se više ne može zamisliti savremena književnost u svetu. Ona obogacuje ljudski duh zadovoljavajuci našu iskonsku žudnju za avanturom, izazovom, radoznalošcu, saznanjem, pravdom, romantikom, mitom, idealom, uzbudljivošcu, zapletom, neizvesnošcu, tajanstvom, jezom, neizrecivim doživljajem - sve u isti mah. U ovom izboru od 44 price, od kojih nujedna nije ranije objavljena na našem jeziku, zastupljeno je 38 najboljih krimi-pisaca sveta. Dok citate njihove price, pridružite se najvecem broju citalaca koje je ikada okupio jedan književni rod i otkrvate duhovna bogastva i njiževne lepote koje vam dosad nisu bile poznate. Ove price vezuju vašu pažnju i drže vas u napetosti do posledne procitane stranice. Sadržaj knjiga 1: Predgovor - Zoran Glušcevic......7 Artur Konan Dojl - ÐAVOLJE STOPALO....45 Artur Konan Dojl - NOVE KATAKOMBE....79 Enist Brama Smit - DIONISIJEV NOVCIC....95 Gilbert Kit Cesterston - POGREŠAN OBLIK....115 Somerset Mom - PRE PRIJEMA......137 Žak Futrel - SABLASNI AUTOMOBIL.....167 Henri Kristofer Bejli - SLUCAJ SPALJENOG LEŠA....185 Lord Danseni - UKRŠTENE RECI......223 Tomas Berk - RUKE GOSPODINA OTERMOLA......235 Reks Staut - PAS NA PLOCNIKU.....257 Agata Kristi - SLAVUJEV DOM.....311 Doroti Li Sejers - VAŽNO JE UMETI......339 Milvord Kenedi - UZALUDNO UBISTVO....357 Oldos Haksli - ÐOKONDIN OSMEH.....375 Vilijam Fokner - DIM.....409 Lusi Beatrice Melson - (ENTONI GILBERT) NE VEŠA SE DVAPUT....441 Horhe Luis Borhes - DVANAEST FIGURA SVETA.....469 Sadržaj knjiga 2: Horhe Luis Borhes: Tai Anovo produženo traganje. Siril Besi: Sestra Besi. Siril Her: Za ubistvo je potrebno dvoje. Žorž Simenon: Covek na ulici, Svedocenje decaka iz crkve. Grejem Grin: Soba u suterenu. Eleri Kvin: Slucaj bradate žene. Džon Dikson Kar: Gospodin iz Pariza. Heri Kemelman: Šetnja od devet milja. Patrik Kventin: Sedmo nebo. Majkl Gilbert: Milo za drago. Jirži Marek: Otisak prsta. Ruald Dal:Žrtveno jagnje, Gazdarica. Barbara Gordon: Haron iz Brezovice. Filis Doroti Džejms: Žrtva. Hajserg Martin: Dobri noževi dugo ostaju oštri. Fridrih Direnmant: Nazgoda. Edmund Krispin i Džefri Buš: Ko je ubio Bejkera? Klareta Cerio: Prokletstvo rdavog dela. Andre-Pol Dišato: Bulevar macaka. Renato Olivieri: Pansio dobre nade. Marek Hlasko: Begunac. Vladimir Kajak. Brigita. Žan Mazaren: Posrednik. Vitorio Kurton: Osveta u provinciji. Zoran Glušcevic roden je 1926. godine u Užickoj Požegi. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na katedri za germanistiku. Posebno se bavio izucavanjem nemacke književnosti, a bio je veoma cenjen kao književni kriticar. Osim eseja pisao je drame za radio i televiziju. Autor je tridesetak knjiga medu kojima se izdvajaju: Putevi humaniteta I i II (Oktobarska nagrada 1966. godine), Perom u raboš, Studija o Kafki, Alfa i omega, Književnost i rituali, Okultna moc, Sava Rakocevic, Antologija krimi price, i Život u ružicastom – antologija svakodnevnog kica. Njegovo poslednje delo Mefisto i on objavila je Prosveta 2005. godine. Važio je za najboljeg domaceg poznavaoca opusa Hermana Hesea i bio priredivac njegovih sabranih dela koje je objavilo Slovo ljubve. Kao urednik u nekoliko izdavackih kuca priredio je mnoge naslove, medu kojima i sabrana dela Isidore Sekulic. Svojevremeno je bio urednik `Književnih novina`. U ovom casopisu 1969. godine objavio je clanak kojim osuduje ulazak vojnih trupa SSSR u Cehoslovacku, zbog cega je osuden na šest meseci zatvora. U svojim knjigama bavio se i aktuelnom politickom situacijom, pa su dela Kosovo i nikad kraj, Ratne igre oko Kosova, F-117 ili sunovrat NATO strategije posvecena kritici medunarodne politike prema Kosovu i SCG. ***Ocuvano***

Ljubo Jandrić JasenovacMeki povezIzdavač Svjetlost SarajevoPilajk: Tema Jasenovca je dosta istražena, ali još nedovoljno prezentovana u javnosti. Još ima novih saznanja, svjedočanstava i dokumenata koji su svojevremeno bili potisnuti i nedovoljno istraženi. Dugo godina Jesenovac je bio potisnuta i `zabranjena` tema, dozirana samo na kašičicu spoznaje zbog lažnog bratstva i jedinstva i zločina koje je počinila monstruozna fašistička tvorevina tzv. Nezavisna Država Hrvatska. Književnik Ljubo Jandrić, bivši logoraš i autor romana `Jasenovac`, kaže: `Ima tema za koje je malo jedan čovjek, čak i pod uslovom da im čitav život ponudi kao žrtvu. Jasenovac je bez sumnje jedna od njih. Preslab je jedan, uz to i književnikov život, za hiljade smrti koje su posijane u tom stravičnom mučilištu. ` I danas je ta tema nedovoljno prisutna u javnosti, medijima i posebno u školstvu i obrazovanju, a trebalo bi da bude obaveza svakog dobronamjernog i neopterećenog čovjeka da kroz nastavu istorije upozna to zlo koje je imalo za cilj uništenje jednog naroda i njegovih potomaka samo zato što su imali drugačije vjerske poglede i svjetonazore od onih koji su vjerovali samo kami i noževima. Za temu Jasenovca zainteresovao sam se tokom prošlog otadžbinskog rata i nakon njega prateći okrugle stolove na tu temu, slušajući ispovijesti preživjelih logoraša i poznajući određen broj njih samih. Kroz stradanja i zločine nad našim narodom u Kninskoj Krajini, Podrinju i Hercegovini u ovom ratu, spoznao sam infrastrukturu ustaških zlodjela i vertikalu njihovih nagona koji još od perioda Ante Starčevića podržavaju ideologiju kame, malja i noža. Godine 2007. objavio sam knjigu poema `Grad bijelih anđela`, koja je doživjela veliki uspjeh i govori o stradanjima u Donjoj Gradini i Jasenovcu.6/19

Autor - osoba Auel, Jean M., 1936- = Oel, Džin M., 1936- Naslov Pleme spiljskog medvjeda : prahistorijski roman / Jean M. Auel ; [preveli Neda i Ruđer Jeni] Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1987 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1987 Fizički opis 485 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Jeni, Neda Jeni, Ruđer Zbirka ǂBiblioteka ǂGlobus Napomene Prevod dela: The clan of the Cave bear. Stanje: posveta na predlistu, mrljice po boku knjižnog bloka, inače dobro očuvano. Pleme „Spiljskog medvjeda“ uzbudljiv je izlet u moguću prošlost čovječanstva – u prahistoriju. Autorica je smjelo zamislila susret pripadnika dvaju različitih stupnjeva u razvoju čovjeka, smještenih na istom području (sjeverna obala Crnog mora), te kroz vješto smišljenu priču opisala svakidašnji život čovjeka kamenog doba, prije tridesetak tisuća godina. Djevojčicu Ejlu, pripadnicu kromanjonske rase, spasilo je i odgojilo neandertalsko pleme, koje je intelektualno i genetski zaostalije od njezine rase. Iz poglavlja u poglavlje, u okviru uzbudljivo satkane priče kroz koju prolazi Ejla i nekoliko izvrsno profiliranih drugih likova, čitatelj saznaje sve o životu neandertalaca: kako izgledaju, kako se sporazumijevaju, u što vjeruju, kako se hrane, kako im je uređeno pleme, kakav je spolni život, kako pale vatru, kakvim se oruđem služe itd. Da bi mogla napisati takvo djelo, Jean M. Auel je godinama skupljala znanje i iskustvo, čak je osobno boravila u polarnim i stepskim uvjetima bez pomagala naše civilizacije, i učila paliti vatru bez šibica, izrađivati kamene sjekire i noževe, košare, užad i sve ostalo bez čega se ne može preživjeti. Nakon velikog uspjeha Plemena Spiljskog medvjeda autorica je napisala i nastavak – Dolinu konja, gdje opisuje Ejlin novi život nakon napuštanja plemena i njezin susret s pripadnicima vlastite rase. MG41 (N)

Via print, 2022. Dva vremešna seoska momka sa grupom istomišljenika, u donkihotovskom naporu grade novi život u zagrljaju netaknute prirode. Ali njihov svet je brutalno napadnut. Ratni profiteri i prevaranti, lažnodiplomci, pseudorodoljupci, i vlasnici vlasti, nasrću i na goru i na vodu, i na čoveka i na Boga. Reke guraju u uske betonske cevi, kradu narodnu volju, seku i rasprodaju šume, promovišu lažnu nauku, kopaju rudnike trovačnice, slave šund i troše narodne pare. Junaci ovog romana, Džontra i Gorča, veruju da se takvom zlu mora stati za vrat. Roman Saše Mladenovića Kozji ustanak, slika obične ljude, neiskvarenih duša i namera, odane prirodi i izvornim vrednostima, spremne da se bore za pravičnost, solidarnost i čovekoljublje i uspravan život na sopstvenoj zemlji. Pisac ne štedi aktere izmilele iz tmuše aktuelne stvarnosti. I kad je zlo gotovo nadomak trijumfa, zajednica se budi, ljudi se prepoznaju, otpad se povlači pred glasnim talasom naroda. Jer, kazano je već – tek će padati kiša, nove će poteći bujice, poslednja će biti narodna volja. Autobiografija: Zovem se Saša Mladenović. Rano sam počeo da skitam. Još kao dete. Ne znam da li su tome krive priče koje bi mi deda pričao o ratovima i zemljama dalekim po kojima je bio, ili svakojake nabubrele stranice starih čitanki, stripova ili atlasa gledajući različite boje iscrtanih država i svakojakih čudesa koja su u sebi nosili, dok bi krave mirno pasle. I tada sam naučio da ne moraš prelaziti kilometre da bi bio skitnica. Dovoljno je u sebi tragati za nekim svojim, dalekim i skrivenim svetom i uvek ćeš biti tamo gde niko kročio nije. Imao sam sreću da imam roditelje takve, kod kojih je sve moglo, onako, kako ja odlučim. Učen sam da sam sam sebi jedini sudija. I za dobro, a i za loše. Sa dvanaest sam već menjao autobuse bivše nam države, a sa četrnaest sam prvi put otišao u daleku Bosnu, koja tada nije bila toliko daleka kao sada. A ja, išao sam samcat: autobusom pa vozom. Nosač kofera će mi uzeti pola para koje su mi moji dali jer ću misliti da u prestonici živi fin i kulturan svet koji želi da pomogne. Čak sam morao da se snalazim za prenoćište. Sam i u nepoznatom gradu. Mlad svet je tada išao po radnim i istraživačkim akcijama. Smislila je tada država dobro: mladi su gradili prugu da bi pruga gradila njih, a one druge, ne manje vredne, ali koji su znali da pitaju svakojaka pitanja, išli su u Mlade istraživače. Dakle, država je plaćala studentariju i školarce da stvaraju svakojaka dobra. To mu danas dođe kao ovi različiti vladini i nevladini mladi stranački činovnici u poznim dvadesetim ili ranim tridesetim. Ali tada je tako bilo. Završiću farmaciju, jer su me po tim akcijama učili da maštam kako ću iz nekih bilja lekovite sokove izvući. Tamo su me zarazili gitarom, tako da sam vrlo brzo od šegrstke ušteđevine svog brata kupio gitaru. Nastaće grupa Deca evolucije, koja će biti uspešna kao i vreme u kome je nastala. Ostaće mi u memoriji na desetine pesama koje smo vežbali na starom lampašu koiji je služio kao pojačalo na kome bi kačili gitare putem žice koju smo vezivali za membranu izvađenu iz ručnog digitronskog sata koji su tada bili moderni. Imao sam čast da svoje studentske dane provodim u najprespektivnijem dobu naše istorije. Te hiljadudevetsto devedeset i treće živeću u Studentskom domu 4 April. Nosiću đubretarac, naočare lenonke, krašću hleb iz menze (jer te godine nas je sledovalo samo tri parčeta) trpajući ga u džepove đubretarca koji su bili procepani. A onda ćemo u sobi u najvećoj slasti mazati pekmez, mast, šećer… I posle toga čitaonica. Jesu se pravile puškice ali među nama nije bilo zabušanata. I danas, što bi ovi čestiti rekli, pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću mogu reći da sve moje kolege sa Farmaceutskog fakulteta su ispite polagali neispavani i bledi kao kreč. Mi, u to vreme, nismo znali za nepotizam. Bar kad je Farmacija bila u pitanju. Ali, ako je i bilo, to je bilo da smo svi međusobno jednaki ali da su neki sasvim malo bili jednakiji od drugih. Nisam tada znao da će apoteke postati radnje za prodaju onoga što se prodajalo na vašarima. Biće to ratno vreme kada je instikt za preživljavanjem bio, onaj, životinjski. I kada su se za pazuhom trenerki, u kojima su bile uvučene kožne jakne, nosile utoke, ili jel’te pištolji. Tako da će u neke sitne sate, neki Vesko, pijan, da upadne u čitaonicu, izvuče pištolj, uperi u glavu momku koji je studirao pravo i da mu kaže, ajd’ pjevaj da vidim što si naučio . A momak peva li peva. I danas mu je verovatno zahvalan jer takvo preslišavanju ne bi dobio ni od roda rođenog. Živeću i u Studenjaku, Loli, Patrisu… I biću na čelu studentske kolone koja je htela da menja svet. Naravno, sa istim žarom, sa kojima smo spremali ispite i imali snove velike. Neću znati da će oni pored mene vrlo brzo svet prilagoditi sebi. Iz perioda moga studiranja napisaću dva romana: Rt dobre nade, o Studentskim demonstracijama 1996/97; i drugi, o mojim brucoškim danima, te magične 1993, Vaše karte molim. Po zavšetku fakulteta obrešću se u vojsku u kojoj sam imao čast da upoznam divne ljude. Radiću kao bolnički farmaceut u Vojnoj bolnici, završiću specijalizaciju iz medicinske biohemije koja mi nikada ni zašta neće trebati, sem da nekoj starijoj babi ili dedi iz komšiluka pogledam rezultate. Tada će mi biti jasno da oni koji su prepisivali ne vole nas neprepisivače. I da te debele knjige ne uče onim drugim stvarima, kako opstati u društvu. Gledaću kako mladi ljudi puni znanja dolaze i odlaze, a država se neće truditi da ih zadrži i povratiti novac uložen u njihovo obrazovanje. Odlučivaće oni koji su teže završili niže škole od doktorata. Doktorati će se nositi kao nekada repuljci Halida Muslimovića ili Dragane Mirković. Iz tog perioda perioda, mnogo godina kasnije, napisaću jednu crnu komediju Guten morgen, Srbijo. Svet se, ma kakav god bio, lakše prihvata uz smeh. Vojska će mi omogućiti da budem deo prvog kontigenta Plavih šlemova nakon naših nesrećnih ratova i sloma države koji će otići u Afriku da pruža pomoć onima koji su u ratu. Imaću čast da provedem vreme sa sjajnim profesionalcima, oficirima, lekarima i medicinskim tehničarima, u zbrinjavanju povređenih i obolelih pripadnika UN-a. Nosiću plavi šlem, isto kao što su nekada, neki drugi nosili u mojoj zemlji. I imaću jako gorak ukus u ustima. Tamo ću upoznati ljude iz različitih krajeva sveta. Dobijaću poklone i suvenire, učiti njihove običaje i veselite se sa njima na jednom jedinom jeziku, ljudskom. Moje najveće bogastvo je Kukri nož (dobijen od nepalskog vojnog lekara); majca sa slikom Himalaja ( dobijena od nepalskog medicinskog tehniara); vojna ruska kapa ( dobijena od ruskog doktora); polo vojna majca (dobijena od norveškog farmaceuta); čast da sa egipćanima jedem rukama; ananas dobijen od čistača iz Centralnoafričke republike; simbol koji je nigerijski vojnik skinuo sa uniforme i dao meni… i na desetine sličnih stvarčica… U Čadu ću obići Vadu Rai, oazu na kojoj se nalazi lokalna pijaca na kojoj se skupljaju nomadi iz okolnih sela po kojima se zadržavaju izvestan period u toku godine. Živeće srećnim životom trgujući stokom, mesom iz tek zaklanih životinja, saharskim povrćem, zrnevljem, kineskim sandalama i papučama, afrčkim haljinama… Na jednoj tezgi pokušaću da fotografišem muškarca koji sedi, priča mobilnim telefonom i prodaje koplja i noževe… Videću najlepšu decu i žene i naučiću kako je lepo da se život posmatra mesečevim očima. Pokušavajući da se sklonim na nekoj steni kako bih pobegao od očiju dece i na miru pojeo svoje sendviče, neko će me prstom lupiti po leđima i videću lepog dečaka u čistoj, kao sneg beloj, afričkoj odori. Oko njega će biti musavi sitni dečaci. Ovaj je bio pubertaš. Ponudiće mi novčanicu od pet CEF-a za hranu i vodu. Postideće me. Ostaviću mu i hranu i vodu iza stene, jer UN ne dozvoljava da se daje lokalcima. Jer kako kažu, izbije sukob zbog flaše vode. Surova su pravila tamo gde je i život surov. Jedan od njih će mi pokloniti komad šećerne trske sa kojom umalo nisam slomio zube. Pre nego što će mi je dati, on će zagrsisti poveći griz, da mi pokaže kako se jede i ja ću, sa iste strane, pokušati da zagrizem za njim. Ali njegovi zubi načeti karijesom , biće jači od mojih redovno servisiranih. Videću kako su afričkim vojnicima dovoljne samo kutije da naprave filharmoniju i kako će sve ostale pokrenuti ritam i shvatiću krilaticu Litla Ričarda, Dajte mi ritam i ja ću promeniti svet. Kao uspomenu na taj period napisaću roman Laku noć Mr Hokins, koji će ući u finale za dodelu Deretine nagrade, ali neće pronaći izdavača. U Centralnoafričkoj republici ću upoznati Džaslina. Mladog momka sa najlepšim osmehom koji sam ikada video. Dan u bolnici bi mi počinjao kafom koju bi skuvao njemu i sebi. On bi kasnije uzimao kofu sa džogerom a ja bi se okretao pacijentima. Davao bih mu fotoaparat i on bi mi donosio fotografije od tamo, kuda moje oko nije moglo da proviri, jer je u Bangiju bilo sukoba. Pitaće me jednom da li mogu da mu pozajmim pare za cipele. Dao sam mu novac. Došao je sav srećan pokazujući cipele pitajući me da li su lepe. On se radovao kao dete, a ja sam učio kako da se radujem. Nama je ovde ponestala ta sposobnost. NLP coach i kurs te to ne mogu naučiti. Doneće mi ananas. I slikaćemo se: ja, Džaslin i ananas. Pričaće mi o vrlo ukusnim gusenicama koje su specijalitet tamo, ja ću se mrštiti a on će se tako lepo smejati da mi sav rat, vrućina, sparina i ne znam sve šta je bilo oko nas, bilo gotovo nebitno. Kada ću poći nazad za Srbiju, dovešće svoje dve jednogodišnje bliznakinje da se slikamo svi zajedno. Obućiće im najlepše haljinice koje su imale. U Bangiju ću upoznati i čoveka koji će pričati srpski. Imaće ogromnu familiju, dvorište u kome će žene spremati ručak i gomilu dece koja će se igrati, smejati i radovati gostima. Bio je on nekada diplomata u Jugoslaviji u vreme kada se Tito družio sa Bokasom. Govoriće mi o ćevapima na Slaviji i jednoj Svetlani sa kojom je dobio ćerku koju nikada više nije video. Eto, ako kojim slučajem ta, sada žena, čita ovo, moći će da sazna da ima jako dobrog oca i prelepu familiju u Centalnoafričkoj republici. Toliko o meni… A da i umalo da zaboravim. Napisao sam i dramu Guten morgen, Serbia.