Šifra proizvoda: 9783836535601 ISBN: 9783836535601EAN: 3836535601Izdavač: TASCHENTip robe: TrgovaćkaAutor: Elizabeth A. T. SmithGodina izdanja: 2016Jezik: ENGPismo: LatinBroj strana: 96Format i povez: Tvrdi | 210 x 260 mmMesec izdanja: 2 Kategorije: Arhitektura, Umetnost Oznake: include feed, Strana izdanja Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Keramika žolnai Madjarska rucno pečena keramika, svaka autorko delo umetnika časice za alkohol 3 komada dimenzije 7 cm visina, prečnik 3,5

Šifra proizvoda: 9783836587877 ISBN: 9783836587877EAN: 3836587877Tip robe: TrgovaćkaAutor: Francesco SolinasGodina izdanja: 2021Izdavač: TASCHENJezik: ENGPismo: Broj strana: 512Format i povez: Tvrdi | 156 x 217 mm Kategorije: Arhitektura, Umetnost Oznake: include feed, Strana izdanja Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Jazz - Ilustrirana enciklopedija - Brian Case - Stan Britt - Joseph Abend - Mladost Zagreb - 1980 godina . YU - Jazz napisao Mladen Mazur . Zastitni omot je na par mesta cepnut i izguzvan , knjiga je dosta dobro ocuvana .

Nina Holland - Inkle loom weaving Pitman publishing, London 1973. godine na 144. strane, bogato ilustrovano, u tvrdom povezu sa zastitnim omotom. Knjiga je odlicno ocuvana. Synopsis: Techniques. Building an inkle loom; Alternative loom plans; Making a shuttle; Shopping for yarn; Warping the loom : a three-color belt; Yarn texture : a choker; Pattern design: tied bodice belts; Color ideas : curtain ties; Dyeing your yarn : a tie-die belt; The Rya technique : decorative bell hangings; Color plates; Projects. Belts for different occasions; A guitar strap; Headbands; A man`s tie; An eyeglass case; A belt in leno lace; A campstool seat; Slip covers for a director`s chair; Handbags; Pin cushions and balsam bags; Border designs; lothing designs; Wall hangings; A room divider; A hanging that moves; Christmas tree swags; Weaving a wider fabric; Selling your weaving; Glossary; elected bibliography.

Izdavač: AMPHOTO, American Photographic Book Publishing Co., New York Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 175 Ilustrovano. Vrlo dobro očuvana. This book gives you the latest comprehensive information on the Konica Autoreflex models T and A. It explains in clear and precise terms how to operate the Autoreflex, and how to get the best results from youe excellent Konica equipment. There are chapters devoted to lenses, accessories, flash, exposure, closeup and macro photography, as well as an extended section on composition, craftsmanship, and timing. C O N T E N T S : 1. Introduction to Konica Autoreflex 2. Features of the Konica Autoreflex T and A 3. Lenses for the Konica 4. Exposure Tricks and Treats 5. Flash with the Konica 6. Closeup Photography 7. Konica Accessories 8. Composition: The Way We See 9. Konica Case History Pictures (K-135)

Broj strana: 200 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Evoluta Magistralni tok proučavanja arhitekture vizantijske crkve predugo je u dubokoj senci ili pod neadekvatnim svetlom ostavio vremenu tumačenje celine njenih najvažnijih svojstava, njene raznovrsne i vrhunski slojevite slike svetosti. Jer uistinu je teško zamisliti da je čas pre ulaska u dom Gospodnji, prosečni Romej u crtežu trijumfalnog luka na fasadama prepoznavao trodelnu podelu prostora crkve upisanog krsta s kupolom. Prepoznavao je, međutim i izvesno, nešto sasvim drugo, mnogostruke vizuelne kodove kojima je svetost bila iskazivana.

U dobrom stanju Publisher: Random House Special Attributes: 1st Edition Binding: Hardcover Place of Publication: New York Language: English Year Printed: 1959 “Moss Hart`s Act One is not only the best book ever written about the American theater, but one of the great American autobiographies, by turns gripping, hilarious and searing.” ―Frank Rich “Reading Act One is like going to a wonderful dinner party and being seated next to a man who is more charming, more interesting, smarter, and funnier than you ever knew men were capable of being. Moss Hart is alive in these pages, and I am in love with him.” ―Ann Patchett, author of This Is the Story of a Happy Marriage and Bel Canto “Is Act One for you? Only if you know that theater is spelled theatre, cast albums are not soundtracks, and intermission is twice as fun as halftime. In that case, not only is Act One for you--it is immediate and required reading.” ―Tim Federle, author of Better Nate Than Ever and Five, Six, Seven, Nate! “Act One is legendary in the theater world for one simple reason: it speaks personally to those of us who have chosen a life on or around the stage.” ―James Lapine About the Author Born in New York City in 1904, Moss Hart began his career as a playwright in 1925 with The Hold-Up Man, yet achieved his first major success in the 1930 collaboration with George S. Kaufman, Once in a Lifetime. In addition to numerous Broadway productions, such as The Man Who Came to Dinner and You Can`t Take it With You, which was awarded the Pulitzer Prize in 1938, Hart wrote screenplays for Gentleman`s Agreement and A Star is Born. Moss Hart also gained universal recognition for his award-winning direction of My Fair Lady in 1956.

Knjiga ne izgleda ovako izvitopereno uživo. Slobodan Marković PISMA PROFESORU PALAVIČINIJU DA KOSTI Libero Markoni Retko u ponudi Faksimil izdanje Slobodan Marković Libero Markoni Ilustrovano crtežima Izdavač Prosveta Požarevac Povez broš Format veliki faksimil Godina 1977 Слободан Марковић (Скопље, 26. октобар 1928 — Београд, 30. јануар 1990) био је српски песник. Познат је и под надимком „Либеро“ или „Либеро Маркони“. Слободан Марковић S.Kragujevic, Sl.Markovic,Libero Markoni, 1983.JPG Слободан Марковић 1983. године Лични подаци Датум рођења 26. октобар 1928. Место рођења Скопље, Краљевина СХС Датум смрти 30. јануар 1990. (61 год.) Место смрти Београд, СФР Југославија Биографија Уреди Рођен је 1928. у Скопљу где му је отац Димитрије био на служби као официр војске. Детињство је провео у Пећи и у Београду, где је матурирао у Другој београдској гимназији. 1943. је био заточен у логору у Смедеревској Паланци. Неке од његових књига песама су „Седам поноћних казивања кроз кључаоницу“, „Једном у граду ко зна ком“ (1980). Објавио је 62 књиге а још две су штампане после његове смрти: „Јужни булевар“ и „Запиши то, Либеро“ које је приредила његова супруга Ксенија Шукуљевић-Марковић. Бавио се и превођењем, био је новинар у „Борби“, сликар и боем. За књигу „Лука“ добио је 1975. Змајеву награду. Написао је сценарио за филм Боксери иду у рај. Умро је 30. јануара 1990. и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. У време хајке на Милоша Црњанског Марковић је објавио поему `Стражилово` (као уредник у недељнику `Наш весник`). По доласку Црњанског у Београд, живели су у истом крају и повремено се дружили. Либеро о себи Уреди Слободан Марковић је сâм написао увод у књигу изабране поезије `Једном у граду ко зна ком`, у којем се овако изјаснио: `Уметност је мој живот. Нисам се трудио да у свемиру нађем сличност са собом. Знам да сам уникат и да немам двојника. По свој прилици, нећу ни имати потребе да га ангажујем.`[1] Истицао је да је прошао путем од интернационалисте и космополите ка безграничном универзализму: `Регионалне кловнове надуване национализмом, жалим. Моја сестра заиста спава на Поларном Кругу у спаваћици од фокине коже. Ноге перем у Њујоршкој луци. У Азербејџану имам унука... У Истанбулу деду који носи црквицу на длану. Извор киселе воде у Царској Лаври Високим Дечанима, моја је клиника, и моје опоравилиште.`[1] Анегдоте о Либеру Уреди Момо Капор је у својим забелешкама `011 (100 недеља блокаде)` описао Либерово умеће у кафанској кошарци, односно игри званој `убацивање шибице у чашу`, где се чаша поставља на средину кафанског стола, подједнако удаљена од свих играча који покушавају да са ивице стола убаце кутију шибица у њу. `Покојни Либеро Маркони је жмурећи убацивао шибицу у чашу, био је апсолутни првак света у том спорту, којим се може бавити само припит играч. Тада се постиже права зен-концентрација; играч се поистовећује с кутијом шибице у лету и њеним циљем, звонцавим дном чаше. Када шибица падне на дно, педесет поена. Стотину поена добија онај коме се шибица задржи на ивици чаше. Онај ко изгуби, плаћа следећу туру...` Борислав Михајловић Михиз је у својој књизи `Аутобиографија - о другима` описао и бројна дружења са писцима и песницима. Проводио је сате без алкохола са `учењацима` Дејаном Медаковићем и Павлом Ивићем, али и време уз чашицу са `распојасанима` Слободаном Марковићем и Либеровим пријатељем, сликаром Славољубом Славом Богојевићем. Дешавало се да весело друштво целу ноћ проведе у кафани, и ујутру прелази преко лукова панчевачког моста. Са пуним поуздањем у истинитост старе мудрости да `пијанцима и деци анђели подмећу јастуке`, окуражени приличном количином алкохола, правили су Либеро, Слава и Михиз такве вратоломије од којих `нормалним` људима застаје дах. Милиционери, који би их скидали са лукова моста, били су забезекнути пред оним што виде, и на крај памети им није било да `озлоглашену тројку` казне. Либеро је своје доживљаје и осећања приликом пијанчења описао у књизи `Пијанци иду дијагонално`, а прелажење луковима панчевачког моста учинио је вечним, помињући га у некрологу свом рано преминулом пријатељу Слави Богојевићу.[2] Слободан Глумац Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2019), главни уредник листа Борба, новинар и преводилац, био је пратилац Слободана Марковића на путовању у Швајцарску. Либеро је у једном периоду сарађивао у том листу пишући запажене прилоге који су излазили суботом. Редакција листа је одлучила да предузме нешто у погледу Либеровог опијања, за које је сматрано да иде на уштрб угледа листа. У циљу преваспитања, песнику је омогућен плаћени боравак у швајцарском санаторијуму за лечење зависности од алкохола. Због потребе да се у швајцарском конзулату у Милану среде неки папири, Слободан Глумац је оставио свог имењака и колегу у једном кафанчету, знајући да овај нема новца. Наручио му је лимунаду, и безбрижно се запутио ка конзулату. Формалности су потрајале, и Глумац се тек после три сата вратио у кафанче. Тамо га је сачекао следећи призор: Препун астал флаша пића, разбарушени Либеро даје такт и запева прве стихове: `Тиии ме, Мииицо, нееее воолеш...`, а италијански конобари дигнути на шанк, као и присутни гости, отпевају: `Цисто сумлам, цисто сумлам`...[3] Позамашни цех је некако плаћен, а како - ни данас се са сигурношћу не зна. Дела Уреди Од великог броја објављених књига Либера Марконија, тридесет и две су збирке песама. Писао је и препеве, путописе, репортаже, краћу прозу, драме, сценарија, приређивао антологије... Слободан је посебно уживао у поезији Јесењина, а о томе сведоче његови препеви песама великог руског песника у књигама Ко је љубио тај не љуби више и Растаћемо се уз смешак нас двоје. Ево неких наслова Либерових књига поезије: После снегова Свирач у лишћу Морнар на коњу Пијанци иду дијагонално Седам поноћних казивања у кључаоницу Ведри утопљеник Три чокота стихова Црни цвет Икра Умиљати апостол Посетилац тамног чела Тамни банкет Уклета песникова ноћна књига Елеонора жена Килиманџаро Једном у граду ко зна ком (штампана поводом 50 година од песниковог рођења и 35 година књижевног рада) Чубура међу голубовима (Либерова поезија и цртежи) Јужни булевар (објављена после песникове смрти, приредила ју је Либерова супруга и верни пратилац Ксенија).

Tvrd povez sa omotom, nova, veci format izdavac CID Podgorica grupa autora Zoran Gavrić: Reč unapred Zoran Gavrić: Na kraju mita o dvodelnom Rembrantu Jan Bjalostocki: Novi pogled na Rembrantovu ikonografiju Ketrin B. Skalen: Rembrantova reformacija katoličke teme - ispovednički i pokajnički sveti Jeronim Lars Olof Larson: Portreti koji govore: Zapažanja o nekim Rembrantovim portretima Maks Imdal: Govorenje i slušanje kao scensko jedinstvo - zapažanja sobzirom na Rembrantov Čas anatomije doktora Tulpa Maks Imdal: Promena kroz podražavanje - Rembrantov crtež prema Lastmanovoj Suzani u kupanju Maks Imdal: Rembrantova Noćna straža - Razmišljanja o izvornom obliku slike Margaret Dojč Kerol: Rembrantov aristotel - Uzorni posmatrač Kenet M. Krejg: Rembrant i zaklani vo Volfgang Štehov: Rembrantovi prikazi Večere u Emausu Alojz Rigl: Rembrant: Staalmeesters Maks Imdal: Režija i struktura na poslednjim Rembrantovim i Halsovim grupnim portretima Bendžamin Binstok: Videće predstave ili skriveni majstor na Rembrantovim Predstavnicima Zoran Gavrić: O boji, svetlosti i houding u Rembrantovom slikarstvu K4

Manuel Cabré Hardcover – January 1, 1980 Spanish Edition by Juan Calzadilla (Author) Hardcover — Manuel Cabré by Juan Calzadilla. Ediciones Armitano. 1975. Hardcover. 232 pages. 140 illustraciones a color y 20 en blanco y negro. Increiblemente conservado. Nuevo!!! De la figura central del Círculo de Bellas Artes, Manuel Cabré, uno de los más importantes protagonistas del hasta entonces casi desconocido género paisajístico en Venezuela, trata este libro conformado por cuatro fuentes explicativas: un discurso crítico que, sin desmedro de la visión y evolución estilísticas globales del artista, se detiene en el análisis de algunas obras especialmente representativas; la propia palabra de Cabré, recogida por J. Calzadilla, con la cual se deja invalorables testimonios acerca de los conceptos creativos del artista, así como un anecdotario que facilita la comprensión histórica de esa época; una cronología precisa y resumida, y por último, la serie de excelentes reproducciones de las obras dedicadas a la exploración plástica de nuestro entorno, por parte de este gran maestro. Solicita fotos adicionales TVRD POVEZ,veliki format, 1h

Не дешава се често да се о једном песнику, посебно не рок песнику, у часу када је он, упркос свему, и даље стваралачки присутан – напише и објави докторска дисертација. Не дешава се пак често ни Бранимир Џони Штулић. Ни 30 година пошто је највећи песник југословенског рока напустио простор Балкана, одлучан у идеји да јавно не наступа, интересовање публике за његово дело не јењава. Напротив, и данас је (све)присутан. У овој књизи, заснованој на истраживањима која су претходила одбрани прве докторске дисертације о Штулићу, анализирају се његово поетско дело, животне епизоде, лутања, трагања – сусрети који су имали улогу у развоју песничке идеје и поетског израза култног аутора. (330 стр, илустровано) Милан Младеновић иде у ред аутора који су остварили највеће домете српске и југословенске рок поезије. Након увида у основне елементе Миланове поетике и њеног развоја, те утицаја његових сарадника, готово једнако моћних индивидуалаца и креативаца, следи појединачна књижевнотеоријска анализа жанровски карактеристичних песама овог аутора, а затим и свеобухватна типолошка подела комплетног опуса према изворима инспирације, те прегледна анализа одабране дискографије ЕКВ са увидом у њен музиколошки и књижевни сегмент. Закључно поглавље нуди детаљан преглед и анализу медијске рецепције стваралаштва овог врхунског рок аутора, чије ванвременско дело поседује изузетну вредност и снажан утицај на генерације савременика и млађе, све до данас. (230 стр, илустровано)

Knjiga koja je u trenu postala bestseler New York Timesa. Raspamećujuće zabavna, opasno inteligentna knjiga o filmu, jedinstvena i kreativna kao i ostala dela Kventina Tarantina. Pored toga što se ubraja među najslavnije savremene sineaste, Kventin Tarantino je možda osoba koja najzanosnije i sa najviše entuzijazma širi ljubav prema filmu. Godinama je napominjao da će se na kraju posvetiti pisanju knjiga o filmovima. Kucnuo je čas za to, a Bioskopska promišljanja odgovor su svim željama i nadama njegovih strasnih poklonika i ljubitelja filma. Organizovana oko ključnih američkih filmova iz sedamdesetih godina, koje je prvi put gledao kao mladi bioskopski gledalac, ova knjiga je intelektualno rigoriozna i pronicljiva koliko i razigrana i zabavna. Istovremeno filmska kritika, filmska teorija, reportraža, divan lični istorijat, napisana je jedinstvenim glasom koji se odmah prepoznaje kao Tarantinov. „Opako zabavno... Tarantino zna šta mu se dopada i mami čitaoca s lakoćom... Izuzetna pohvala prljavih i jezivih filmova njegove mladosti.“ – San Francisco Chronicle „Nimalo ne čudi što su Tarantinovi filmski prikazi jednako snažni, pametni i iznenađujući kao i njegovi filmovi: u izvesnom smislu on je godinama pisao i jedno i drugo... Tarantinova kritička inteligencija istovremeno prelama i odražava svetlost... Tarantino neumoljivo slavi ona prljavija zadovoljstva koja bioskop nudi.“ – New York Times Book Review „Briljantno i strastveno... Tarantinova radost, velikodušnost i jedinstveno stanovište podupiru njegove argumente, a kada govori loše o svojim junacima, on to čini iz ljubavi... Oštar, pametan i opsesivan, Tarantino je strahovito zabavan i teško ga je nadmašiti.“ – Publishers Weekly

Srbija od zlata jabuka / Serbia the Golden Apple Beograd 2005. Tvrd povez, zaštitni omot,zaštitna kutija, bogato ilustrovano, tekst uporedo na srpskom i engleskom jeziku, veliki format (30 cm), 328 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). Srbija, od zlata jabuka knjiga je najlepših pejzaža Srbije. Snimili su ih najbolji fotografi. Reke, planine, gradovi, ljudi...ova knjiga prati ih u njihovim traganjima za lepotom. A Tvorac ovde nije bio štedljiv. Srbija, od zlata jabuka knjiga je pravljena u senci srpskih zvonika koji se dižu put neba. Najlepši srpski manastiri svedoče – hramovi „bogolepi i nebotični” – o srpskoj duhovnoj vertikali, kroz vekove. Freske s njihovih zidova najlepši su poklon jednog malog naroda kulturnoj baštini Evrope. Srbija, od zlata jabuka oslikana je sa dve nijanse zlatnog – vizantijskom i baroknom. Ovde su se ukrstili svetovi, ovde su se pomešali Istok i Zapad. Duša ovog naroda rodila se u borbi mističnog i racionalnog. Nedostižni cilj ove knjige bio je da otkrije tajne srpske duše, koja miriše čas na bosiok, čas na barut. Srbija, od zlata jabuka knjiga je puna prošlosti, ovo je zemlja u kojoj prošlost „dugo traje”. Ovo je knjiga o trajanju lepote i duha u oskudnim vremenima, kao i ova što su – a kad takva nisu bila. Zeleno, sivo, plavo: Iz sliva Drine Srbija, od zlata jabuka knjiga je o precima. Ona hoće da kaže kako ova zemlja u kojoj kroz život hodimo nije naša: nasledili smo je od predaka, dugujemo je potomcima. Srbija, od zlata jabuka priča je o Srbiji. Jedna od bezbroj mogućih. Počinje od Lepenskog Vira, završava na Oplencu. Ne pitajte zašto tamo počinje, ni zašto tamo završava. Znate odgovor. I da je drugačije počela i drugačije završila, opet bi ga znali. Srbija, od zlata jabuka knjiga je u kojoj, jedne kraj drugih, stoje slike strogih klasicista, zaneseni romantizam, salonski bidermajer i seoski, bojom i optimizmom pretrpani, pejsaži naših naivaca. Da bi se videlo koje o srpskoj duši jasnije svedoče. Srbija, od zlata jabuka nije knjiga o ratovima, nego o stvaralaštvu i kulturnom nasleđu. Nekima od nas jako je stalo do takvog prevrednovanja srpske istorije. U njoj su, na primer, „najvažniji Srbi” Sveti Sava, Nikola Tesla i Ivo Andrić. Srbija, od zlata jabuka knjiga je pravljena gotovo dve godine. Ovo je njena „stota” verzija. Kako da budemo sigurni da je bolja od prve. Jer, kad kažete „Srbija” svako pomisli na nešto drugo. Setite se toga kad njenim autorima budete stavljali primedbe. I nemojte nam suditi suviše strogo. Srbija, od zlata jabuka knjiga je pravljena s ljubavlju. „Nekako oštro i bistrorečno ljubavi je delo”. Ne terajte nas da odgovaramo da li je ova knjiga „nekako oštra i bistrorečna”. Ne znamo, Bog zna. Srbija, od zlata jabuka bila je zahtevna za pravljenje, pa će biti takva i za čitanje. Oni koji u Srbiju nemaju vere i nade, bolje da se ne dotiču njenih korica. Srbija, od zlata jabuka svoju će svrhu ispuniti tek ako je, posle čitanja, poklonite nekom ko Srbiju voli manje od Vas, i još je manje razume – ona je pravljena protiv svake bahatosti i predrasude. A puno je o Srbiji predrasuda i prema Srbiji bahatosti. I kod nas a kamoli kod drugih. Srbija, od zlata jabuka projekat je koji se svojim krajem ne završava. Naša izdavačka kuća uveliko priprema sličnu monografiju na temu Srbija danas. Ne ulazimo u taj izdavački i urednički posao bez straha i treme. Hoćemo li uspeti da napravimo ovaj nastavak Zlatne jabuke. Neko mora.

z3 - Slika na naslovnoj strani : Prikaz seljačke bune na velikom reljefu koji je 1912. godine izradio samouki seoski umjetnik Antun Fridel iz sela Bukovja kod Pušće Bistre u Hrvatskom zagorju. Ovo je ujedno njegova prva izložba. = - Slika na pisljednjoj strani : Kao spomenar i sjećanje na proslavu 400-godišnjice seljačke bune mogla bi poslužiti ova glava Matije Gupca (kao ukrasni kip , pozdravni bilikum , vaza , čaša). Po zamisli pokretača ove akcije izradio ju je nadareni seljak i lončar Franjo Batelja iz Rastoka kod Sv. Jane, općina Jaska. = - Povijesni muzej Hrvatske , Zagreb , 1973. = - Fotografije : Ljerka Krtelj = - Tisak : `Medicinska naklada` , Zagreb ===== - 59 str. - Meki uvez - Format : 17 × 24 cm Ledić, Gerhard, hrvatski novinar i kolekcionar (Zagreb, 5. V. 1926 – Zagreb, 23. I. 2010). Građansku školu i Trgovačku akademiju završio (1943) u Zagrebu. Kao đak bio sudionik tragičnoga Križnog puta 1945. od slovenske granice do Osijeka i natrag do Bjelovara. Novinarstvom se počeo baviti 1947. u Vjesniku. U toj je novinskoj kući proveo cijeli radni vijek, s vremena na vrijeme mijenjajući uredništva (najduže radio u Vjesniku u srijedu i Večernjem listu). Veliku popularnost stekao je rubrikom Lutajući reporter pronalazi, a pisao ju je pune 32 godine. Tragajući za neobičnostima proputovao je mnoge zemlje, te skupio značajne kolekcije knjiga i slika naivne umjetnosti. Surađivao na Televiziji Zagreb, s više od 300 putopisa i serija, kao voditelj, autor i urednik. U njegovoj biblioteci nalazi se oko 25 000 knjiga i svezaka od XV. stoljeća nadalje s raritetima tiskovina i rukopisa (pjesme Katarine Zrinske, rukopis Gundulićeva Osmana i dr.). Pisao je o naivnoj umjetnosti (Seljačka buna u djelima naivnih umjetnika Hrvatske, 1973; Ivan Lacković Croata, 1974).

Bioskopska promišljanja - Kventin Tarantino Izdavač: Laguna Broj strana: 408 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 8. decembar 2023. Format: 13 x 20 cm Prevodilac: Goran Skrobonja NOVA knjiga!!! Knjiga koja je u trenu postala bestseler New York Timesa. Raspamećujuće zabavna, opasno inteligentna knjiga o filmu, jedinstvena i kreativna kao i ostala dela Kventina Tarantina. Pored toga što se ubraja među najslavnije savremene sineaste, Kventin Tarantino je možda osoba koja najzanosnije i sa najviše entuzijazma širi ljubav prema filmu. Godinama je napominjao da će se na kraju posvetiti pisanju knjiga o filmovima. Kucnuo je čas za to, a Bioskopska promišljanja odgovor su svim željama i nadama njegovih strasnih poklonika i ljubitelja filma. Organizovana oko ključnih američkih filmova iz sedamdesetih godina, koje je prvi put gledao kao mladi bioskopski gledalac, ova knjiga je intelektualno rigoriozna i pronicljiva koliko i razigrana i zabavna. Istovremeno filmska kritika, filmska teorija, reportraža, divan lični istorijat, napisana je jedinstvenim glasom koji se odmah prepoznaje kao Tarantinov. „Opako zabavno... Tarantino zna šta mu se dopada i mami čitaoca s lakoćom... Izuzetna pohvala prljavih i jezivih filmova njegove mladosti.“ – San Francisco Chronicle „Nimalo ne čudi što su Tarantinovi filmski prikazi jednako snažni, pametni i iznenađujući kao i njegovi filmovi: u izvesnom smislu on je godinama pisao i jedno i drugo... Tarantinova kritička inteligencija istovremeno prelama i odražava svetlost... Tarantino neumoljivo slavi ona prljavija zadovoljstva koja bioskop nudi.“ – New York Times Book Review „Briljantno i strastveno... Tarantinova radost, velikodušnost i jedinstveno stanovište podupiru njegove argumente, a kada govori loše o svojim junacima, on to čini iz ljubavi... Oštar, pametan i opsesivan, Tarantino je strahovito zabavan i teško ga je nadmašiti.“ – Publishers Weekly

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vasilije Jordan - Josip Depolo Format: 26 x 32 cm, 264 str. Izdavač: Grafički zavod Hrvatske, 1982 Tvrdi povez Reprodukcije u boji Autori: Josip Depolo Patrick Waldberg Matko Peić Grgo Gamulin Saša Vereš Veno Zlamalik Ive Šimat Banov Radoslav Putar Jelena Uskoković Željo Sabol Stephane Rey Alain Bosquet J.M. Lo Duca Jacques Collard Monografija u odličnom stanju Vasilije Josip Jordan (Zagreb, 1. ožujka 1934. – Zagreb, 12. ožujka 2019.) bio je hrvatski akademski slikar, grafičar, kazališni scenograf i likovni pedagog.[1] Životopis Rodio se 1. ožujka 1934. godine u Zagrebu u obitelji slovenskih korijena. Školu primijenjene umjetnosti završio je 1953. godine. U Zagrebu je diplomirao na Akademiji likovnih umjetnosti u klasi profesora Ljube Babića. Za profesore je imao poznate umjetnike kao što su Krsto Hegedušić, Vjekoslav Parać, Vid Mihičić, Matko Peić i ine. Od 1960. započinje njegova profesionalna karijera samostalnog umjetnika. Prvi put je izlagao - s mladima - 1958. godine, dok je samostalno prvi put izložio svoja djela 1961. godine.[2] Bilo je to u Zagrebu u Gradskoj galeriji suvremene umjetnosti. Za tu je izložbu i sentimentalno vezan jer je na njoj upoznao svoju buduću suprugu.[3] Ukupno je samostalno izlagao više od stotinjak puta u domovini i inozemstvu. Likovni kritičari su ga uvrstili u slikare poetskog nadrealizma. Europski galeristi su ga prepoznali. Uvršten je u antologije figurativnog slikarstva 20. stoljeća. O njemu su pisali Giorgio Segato, Alain Bosquet, Stephane Rey, Paul Caso i ini. Članci o o Jordanovom slikarstvu izlazili su i u novinama kao što su to Le Soir i Le Figaro. Bavio se i grafikom i ostavio je iznimno brojne mape. Okušao se i u kazalištu kao scenograf. Napravio je scenografiju Verdijeve opere `Simon Boccanegra` u HNK-u Zagreb.[1] Bio je redovni profesor katedre za crtanje i slikanje na Akademiji likovnih umjetnosti. U istoj ustanovi bio je dekan. Sredinom 1990-ih skupa sa Stipom Sikiricom i Miroslavom Šutejom suosnivač Akademije likovnih umjetnosti u Širokom Brijegu gdje je bio i pročelnik studija za slikarstvo te dekan. [1] Ostavio je traga u sakralnoj umjetnosti: zagrebačkoj crkvi sv. Antuna izradio je četrnaest postaja Križnog puta, u zagrebačkoj kapeli sv. Dizme, crkvi sv. Frane u Splitu, crkvi sv. Marka na Plehanu, crkvi sv. Franje u Tuzli, župnoj crkvi u Osoru i dr. Djela su mu i u Vatikanskom muzeju sakralne umjetnosti. Autor je svečanog zastora Harmica u zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu. Zastor je izveo Rudi Labaš. Preminuo je 12. ožujka 2019. u 86. godini.

NOVA URAMLJENA IKONA BOGORODICE SA ISUSOM Dimenzije ikone su 29,8cmx22,8cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu. Najprije par riječi o roditeljima Majke Božje. Njezina majka Sveta Ana rođena je u Betlehemu iz roda kralja Davida. Od djetinjstva je bila urešena svim krepostima. Dobro je poznavala Sveto Pismo i njegova otajstva. Žarko je molila da dođe Spasitlej. Po poruci Arkanđela Gabrijela uzima Svetog Joakima za muža. Živjeli su u Nazaretu. Dugo nisu imali potomastva. Učinili su zavjet da će Bogu posvetiti svoje dijete, poput majke Samuelove. Arkanđeo Gabrijel se ukaza Svetoj Ani kao najljepši mladić. Javlja joj da je Svevišnji Gospodin uslišao njezine molitve: “Ti i Jopakim ponizili ste se u svojim prošnjama, zato će vam Svevišnji velikom darežljivošću ispuniti vaše želje. Ustrajte u molitvama. Znaj, kako sam i Joakimu već navijestio – on će imati Blaženu i Blagoslovljenu Kćerku. Ali njemu Gospodin nije otkrio tajnu, njemu nije objavljeno da će Ona biti Majka Mesije, stoga moraš ovu tajnu čuvati.” Za vrijeme Marijina začeća Sveta Ana je imala 44, a Sveti Joakim 66 godina. Taj događaj Crkva slavi velikom svetkovinom 8. prosinca. Stoljećima se rođendan Blažene Djevice Marije spominje 8. rujna. Nebeska Kraljica je koncem dvadesetog stoljeća objavila da je Njezin datum rođenja bio 5. kolovoza -na koji je dan par stoljeća kasnije učinila u Rimu čudo snijega na mjestu gradnje prve crkve sebi u čast. Po savjetu Neba Sveta Ana je spoznala da je dužnost da svojoj kćerki dade ime Mirjam – Marija, što znači Zvijezda mora. Nekoliko dana prije, nego li je Bl. Djevica Marija navršila tri godine, Sveta Ana u zanosu primi od Boga nalog, da izvrši zavjet te Kćerku zadnji dan njene treće godine prikaže u jeruzalemskon Hramu. Tog se događaja spominjemo u bogoslužju 21. studenog, kada je na taj dan posvećena u Jeruzalemu crva Sveta Marija Nova ( godine 543.) pokraj jeruzalemskog Hrama. Sveta Ana je završila zemaljski život u 56. godini sa ovim riječima svojoj Kćeri: “Baštinu Joanima i Ane dijeli sa siromasima. Tajne svoje čuvaj u dubini Srca svojega i moli neprestance Svemogućega da pošalje na svijet spasenje po obećanom Mesiji.!” Po Božjem promislu kad je Djevici Mariji bilo 14 godina zaručena je sa Svetim Josipom iz Nazareta koji je imao 33 godine. Prošlo je šest mjeseci i 17 dana od zaruka kada se – 25. ožujka po pristanku Josipove zaručnice Marije, u njezinom krulu začeo primivši tijelo Sin Božji. Djevica je postala živi ciborij u koji silazi Kruh koji dolazi s Neba. Tijelo Gospodinovo postalo je tijelom u krilu Bezgrešne, koja je to ostala od časa začerća. Najčišća Djevica je prihvatila Nebo u svoje krilo odijevajući svojim tijelom Riječ Očevu nakon božanskog vjenčanja s Duhom Svetim. Tako je Blažena Djevica postala prvo živo Svetohranište Presvetog Trojstva gdje se Otac Nebeski neprestano slavi, Sin savršeno ljubi a Duh Sveti u potpunosti posjeduje. 25 prosinca Djevica Marija rodi u Betlehemu Spasitelja. Prema objavi Isusa Krista Službenici Božjoj Mariji Agredskskoj prošlo je od stvaranja Adama do Božića ukupno 5199 godina.Činom stalne vjere Bogorodica je u svom Sinu Isusu vidjela svog Boga i duboko Mu se ljubavlju klanjala:- kao sitnom zametku dajući Mu svoju krv i tijelo; nakon rođenja promatrajući Ga u jaslama siromašne spilje; dječaku Isusu koji raste, mladiću koji se razvija te mladom čovjeku nad svakodnevnim tesarskim poslom i Mesiji koji vrši svoje javno poslanje. Klanjala se Isusu primivši Ga u prilikama Kruha i Vina nakon Apostola na Posljednjoj Večeri. Kad su Isusa svukli na Kalvariji Majka Mesije daruje svoj bijeli veo da se zaštiti Sin u svojoj stidljivosti. Tako je na Veliki Petak bila prisutna kod Isusovog prikazivanja Njegove krvave žrtve na Križu. Osobitim načinom ostale su u njezinu Srcu slike Muke Isusove redom kako su slijedile te je kod razmatranja uvijek osjećala one boli, koje je podnosio njezin Božanski Sin. Iz ljubavi prema Bogu trpjela je više nego Mučenci ili Sveci. Svaki petak duboko je Gospa proživljaval smrt i ukop svojeg Sina. U svojoj sobi bi započela razmatranje kako je Gospodin prao noge svojim učenicima te proslijedila do sjećanja na prvi susret sa Uskrslim Sinom. Nakon silaska Duha Svetoga Marija je skoro svaki dan najsavršenije sudjelovala u prikazivanju Nekrvne Žrtve koju je obično slavio Sveti Ivan. Najprije bi se molili Psalmi i čitali odlomci Starog Zavjeta Pretvorba je bila kao i danas. Službenica Božja Marija Agredska spominje da je vidjela kako se Bogorodica tri puta do zemlje poklanjala i tada s godućom ljubavlju primala Nebreski Kruh.. (Poklon do zemlje prije Svete Pričesti navodi kao redovitu praksu u svoje vrijeme Sveti Augustin). Nakon Pričesti povukla bi se Bogorodica u svoju sobu i ostala u svojoj sobi čak po tri sata. Tako žarka bijaše njena priprava i zahvala Svete Pričesti da je njezin Božanski Sin na to odgovarao osobnom posjetom Svojoj Majci. Kroz to vrijeme zanosnog motrenja Sveti Ivan je viđao kako blistave sjajne zrake izlaze iz Majke Božje. Presveta Djevica Marija je zadnjih godina svojega života vrlo malo jela i spavala. Spavala bi po jedan sat a jela par komadića kruha i malo ribe. Ali je brižno spremala hranu i majčinski dvorila Apostola Ivana. Prva je živjela od Svete Pričesti, Ona je mogla živjeti samo od Nebeske Hrane što će se ponoviti kroz stoljeć kod Svetaca koji su posebno častili Oltarski Sakramenat. U ovom prikazu će o tim karizmama biti riječ. Od 16. do 25. pripravljala se Bogorodica na spoemn Utjelovljenja te je samo primala Svetu Pričest i bila bez jela i pila. Majka Velikog Svećenika Isusa biva prisutna kod svakog oltara kada Isus u osobi svojeg službenika žrtvuje Sebe za sve nas na nekrvni način u Svetoj Misi. Isus sa slavnim Tijelom ostaje Marijin Sin, koji je nama za ljubav prisutan pod bijelom pojavom posvećenog Kruha. Bogorodica je prostrta pred svakim Svetohraništem u činu vječnog klanjaja i zadovoljštine sa Zborovima Anđela i mnoštvom Svetih. Blažena Djevica, Majka Emanuela - Boga s nama, je naša Majka Euharistije. Zemaljski život završila je u pedeset petoj godini, 22 godine nakon Isusova uzašašća. Dušom i tijelom uzeta je u Nebo i okrunjena kao Kraljica Anđela i Svetih 15. kolovoza kada Crkva slavi svetkovinu Uznesenja Blažene Djevice Marije u Nebo.

NOVA URAMLJENA IKONA-SVETI APOSTOL LUKA Dimenzije ikone su 30,7cm SA 24,4cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu-svaka ikona koju prodajem ima staklo-tj.uramljena je sa staklom. Свети апостол и јеванђелист Лука Свети Еванђелист Лука беше родом из Антиохије Сиријске. У младости он добро изучи грчку философију, медицину и живопис. Он одлично знађаше египатски и грчки језик. У време делатности Господа Исуса на земљи Лука дође из Антиохије у Јерусалим. Живећи као човек међу људима, Господ Исус сејаше божанско семе спаооносног учења свог, а Лукино срце би добра земља за то небеско семе. И оно проклија у њему, ниче и донесе стоструки плод. Јер Лука, гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет апостола, и послат на проповед. О томе он сам говори у Еванђељу свом: Изабра Господ и других Седамдесеторицу, и поana их по два и два пред лицем својим у сваки град и место куда шћаше сам доћи (Лк. 10, 1). И свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповеда Еванђеље и чини чудеса, хођаше `пред лицем` Господа Исуса Христа, светом проповеђу припремајући пут Господу и убеђујући људе да је на свет дошао очекивани Месија. У последње дане земаљског живота Спаситељевог, када Божански Пастир би ударен и овце се Његове од страха разбегоше, свети Лука се налажаше у Јерусалиму, тугујући и плачући за Господом својим, који благоволи добровољно пострадати за спасење наше. Али се његова жалост убрзо окрену на радост: јер васкрсли Господ, у сами дан Васкрсења Свог јави се њему када је с Клеопом ишао у Емаус, и вечном радошћу испуни срце његово, о чему он сам подробно говори у Еванђељу свом (Лк. 24, 13-35). По силаску Светога Духа на апостоле, свети Лука остаде неко време са осталим апостолима у Јерусалиму, па крену у Антиохију, где је већ било доста хришћана. На том путу он се задржа у Севастији,[1] проповедајући Еванђеље спасења. У Севастији су почивале нетљене мошти светога Јована Претече. Полазећи из Севастије, свети Лука је хтео да те свете мошти узме и пренесе у Антиохију, али тамошњи хришћани не дозволише да остану без тако драгоцене светиње. Они допустише, те свети Лука узе десну руку светога Крститеља, под коју је Господ при крштењу Свом од Јована преклонио Своју Божанску Главу. Са тако скупоценим благом свети Лука сгимсе у свој завичај, на велику радост антиохијских хришћана. Из Антиохије свети Лука отпутова тек када постаде сарадник и сапутник светог апостола Павла. To се догодило у време Другог путовања светога Павла.[2] Тада свети Лука отпутова са апостолом Павлом у Грчку на проповед Еванђеља. Свети Павле остави светога Луку у Македонском граду Филиби, да ту утврди и уреди Цркву. Од тога времена свети Лука остаде неколико година у Македонији,[3] проповедајући и ширећи хришћанство. Када свети Павле при крају свог Трећег апостолског путовања поново посети Филибу, он посла светог Луку у Коринт ради скупљања милостиње за сиромашне хришћане у Палестини. Скупивши милостињу свети Лука са светим апостолом крену у Палестину, посећујући успут Цркве, које су се налазиле на острвима Архипелага, на обалама Мале Азије, у Финикији и Јудеји. А када апостол Павле би стављен под стражу у Палестинском граду Кесарији, свети Лука остаде поред њега. He напусти он апостола Павла ни онда, када овај би упућен у Рим, на суд ћесару. Он је заједно са апостолом Павлом подносио све тешкоће путовања по мору, подвргавајући се великим опасностима (ср. Д. А. 27 и 28 глава). Дошавши у Рим, свети Лука се такође налазио поред апостола Павла, и заједно са Марком, Аристархом и неким другим сапутницима великог апостола народа, проповедао Христа у тој престоници старога света.[4] У Риму је свети Лука написао своје Еванђеље и Дела Светих Апостола.[5] У Еванђељу он описује живот и рад Господа Исуса Христа не само на основу онога што је сам видео и чуо, него имајући у виду све оно што предаше `први очевидци и слуге речи` (Лк. 1, 2). У овом светом послу светог Луку руковођаше свети апостол Павле, и затим одобри свето Еванђеље написано светим Луком. Исто тако и Дела Светих Апостола свети Лука је, како каже црквено предање, написао по налогу светог апостола Павла.[6] После двогодишњег затвора у узама римским, свети апостол Павле би пуштен на слободу, и оставивши Рим он посети неке Цркве које је био основао раније. На овоме путу свети Лука га је пратио. He прође много времена а цар Нерон подиже у Риму жестоко гоњење хришћана. У то време апостол Павле по друга пут допутова у Рим, да би својом речју и примером ободрио и подржао гоњену Цркву. Но незнабошци га ухватише и у окове бацише. Свети Лука и у ово тешко време налажаше се неодступно поред свог учитеља. Свети апостол Павле пише о себи као о жртви која је већ на жртвенику. Ја већ постајем жртва, пише у то време свети апостол своме ученику Тимотеју, и време мога одласка наста. Постарај се да дођеш брзо к мени: јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене (2 Тм. 4, 6.10). Врло је вероватно да је свети Лука био очевидац и мученичке кончине светог апостола Павла у Риму. После мученичке кончине апостола Павла свети Лука је проповедао Господа Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у Македонији, у којој се и раније трудио неколико година. Поред тога благовестио је Господа Христа у Ахаји.[7] У старости својој свети Лука отпутова у Египат ради проповеди Еванђеља. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. И удаљену Тиваиду он просвети вечном светлошћу Христова Еванђеља. У граду Александрији он рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим Еванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији,[8] рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом. Светом Луки беше осамдесет четири година, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (= Теби) Беотијској. Чесно тело његово би погребено у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине четвртога века, када бише пренесене у Цариград, у време цара Констанција, сина Константиновог. У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија[9] да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано.[10] У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја. Стари црквени писци казују, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама. Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. И тако свети апостол и еванђелист Лука постави почетак дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих, а на благољепије светих цркава, и на спасење верних који побожно почитују свете иконе. Амин. Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija

Dimenzije ikone su 29.8cm SA 24,1cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu-svaka ikona koju prodajem ima staklo-tj.uramljena je sa staklom. Свети апостол и јеванђелист Лука Свети Еванђелист Лука беше родом из Антиохије Сиријске. У младости он добро изучи грчку философију, медицину и живопис. Он одлично знађаше египатски и грчки језик. У време делатности Господа Исуса на земљи Лука дође из Антиохије у Јерусалим. Живећи као човек међу људима, Господ Исус сејаше божанско семе спаооносног учења свог, а Лукино срце би добра земља за то небеско семе. И оно проклија у њему, ниче и донесе стоструки плод. Јер Лука, гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет апостола, и послат на проповед. О томе он сам говори у Еванђељу свом: Изабра Господ и других Седамдесеторицу, и поana их по два и два пред лицем својим у сваки град и место куда шћаше сам доћи (Лк. 10, 1). И свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповеда Еванђеље и чини чудеса, хођаше `пред лицем` Господа Исуса Христа, светом проповеђу припремајући пут Господу и убеђујући људе да је на свет дошао очекивани Месија. У последње дане земаљског живота Спаситељевог, када Божански Пастир би ударен и овце се Његове од страха разбегоше, свети Лука се налажаше у Јерусалиму, тугујући и плачући за Господом својим, који благоволи добровољно пострадати за спасење наше. Али се његова жалост убрзо окрену на радост: јер васкрсли Господ, у сами дан Васкрсења Свог јави се њему када је с Клеопом ишао у Емаус, и вечном радошћу испуни срце његово, о чему он сам подробно говори у Еванђељу свом (Лк. 24, 13-35). По силаску Светога Духа на апостоле, свети Лука остаде неко време са осталим апостолима у Јерусалиму, па крену у Антиохију, где је већ било доста хришћана. На том путу он се задржа у Севастији,[1] проповедајући Еванђеље спасења. У Севастији су почивале нетљене мошти светога Јована Претече. Полазећи из Севастије, свети Лука је хтео да те свете мошти узме и пренесе у Антиохију, али тамошњи хришћани не дозволише да остану без тако драгоцене светиње. Они допустише, те свети Лука узе десну руку светога Крститеља, под коју је Господ при крштењу Свом од Јована преклонио Своју Божанску Главу. Са тако скупоценим благом свети Лука сгимсе у свој завичај, на велику радост антиохијских хришћана. Из Антиохије свети Лука отпутова тек када постаде сарадник и сапутник светог апостола Павла. To се догодило у време Другог путовања светога Павла.[2] Тада свети Лука отпутова са апостолом Павлом у Грчку на проповед Еванђеља. Свети Павле остави светога Луку у Македонском граду Филиби, да ту утврди и уреди Цркву. Од тога времена свети Лука остаде неколико година у Македонији,[3] проповедајући и ширећи хришћанство. Када свети Павле при крају свог Трећег апостолског путовања поново посети Филибу, он посла светог Луку у Коринт ради скупљања милостиње за сиромашне хришћане у Палестини. Скупивши милостињу свети Лука са светим апостолом крену у Палестину, посећујући успут Цркве, које су се налазиле на острвима Архипелага, на обалама Мале Азије, у Финикији и Јудеји. А када апостол Павле би стављен под стражу у Палестинском граду Кесарији, свети Лука остаде поред њега. He напусти он апостола Павла ни онда, када овај би упућен у Рим, на суд ћесару. Он је заједно са апостолом Павлом подносио све тешкоће путовања по мору, подвргавајући се великим опасностима (ср. Д. А. 27 и 28 глава). Дошавши у Рим, свети Лука се такође налазио поред апостола Павла, и заједно са Марком, Аристархом и неким другим сапутницима великог апостола народа, проповедао Христа у тој престоници старога света.[4] У Риму је свети Лука написао своје Еванђеље и Дела Светих Апостола.[5] У Еванђељу он описује живот и рад Господа Исуса Христа не само на основу онога што је сам видео и чуо, него имајући у виду све оно што предаше `први очевидци и слуге речи` (Лк. 1, 2). У овом светом послу светог Луку руковођаше свети апостол Павле, и затим одобри свето Еванђеље написано светим Луком. Исто тако и Дела Светих Апостола свети Лука је, како каже црквено предање, написао по налогу светог апостола Павла.[6] После двогодишњег затвора у узама римским, свети апостол Павле би пуштен на слободу, и оставивши Рим он посети неке Цркве које је био основао раније. На овоме путу свети Лука га је пратио. He прође много времена а цар Нерон подиже у Риму жестоко гоњење хришћана. У то време апостол Павле по друга пут допутова у Рим, да би својом речју и примером ободрио и подржао гоњену Цркву. Но незнабошци га ухватише и у окове бацише. Свети Лука и у ово тешко време налажаше се неодступно поред свог учитеља. Свети апостол Павле пише о себи као о жртви која је већ на жртвенику. Ја већ постајем жртва, пише у то време свети апостол своме ученику Тимотеју, и време мога одласка наста. Постарај се да дођеш брзо к мени: јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене (2 Тм. 4, 6.10). Врло је вероватно да је свети Лука био очевидац и мученичке кончине светог апостола Павла у Риму. После мученичке кончине апостола Павла свети Лука је проповедао Господа Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у Македонији, у којој се и раније трудио неколико година. Поред тога благовестио је Господа Христа у Ахаји.[7] У старости својој свети Лука отпутова у Египат ради проповеди Еванђеља. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. И удаљену Тиваиду он просвети вечном светлошћу Христова Еванђеља. У граду Александрији он рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим Еванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији,[8] рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом. Светом Луки беше осамдесет четири година, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (= Теби) Беотијској. Чесно тело његово би погребено у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине четвртога века, када бише пренесене у Цариград, у време цара Констанција, сина Константиновог. У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија[9] да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано.[10] У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја. Стари црквени писци казују, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама. Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. И тако свети апостол и еванђелист Лука постави почетак дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих, а на благољепије светих цркава, и на спасење верних који побожно почитују свете иконе. Амин. Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U ovoj univerzalno priznatoj knjizi Elizabeth Dejvid se bavi svim aspektima mlevenja brašna, kvasca, peći za hleb i različitim vrstama hleba i brašna koji su dostupni. Recepti pokrivaju kuvanje sa kvascem svih vrsta, a mnogi ljupki, staromodni začinjeni hlebovi, lepinje, palačinke i mafini, između ostalog, su opisani sa njenom tipičnom elegancijom i znanjem bez premca. Elizabet Dejvid (rođena kao Elizabet Gvin, 26. decembar 1913 – 22. maja 1992) bila je britanska kuvarica. Sredinom 20. veka snažno je uticala na revitalizaciju engleske kuhinje u svojoj rodnoj zemlji i šire člancima i knjigama o evropskim kuhinjama i tradicionalnim britanskim jelima. Elizabet, rođena u porodici više klase, pobunila se protiv društvenih normi. Tridesetih godina 20. veka studirala je umetnost u Parizu, postala glumica i pobegla sa oženjenim čovekom s kojim je stigla do Italije. Stigli su do Grčke, gde su bili zarobljeni od nemačke invazije 1941. godine, ali su pobegli u Egipat, gde su se razišli. Potom je radila za britansku vladu, vodeći biblioteku u Kairu. Ubrzo su se ona i njen suprug rastali i potom razveli. Godine 1946. Dejvidova se vratila u Englesku, gde je na snazi ostao zakon za jedan obrok hrane dnevno nametnut tokom Drugog svetskog rata. Razorena kontrastom između loše hrane koja se poslužuje u Britaniji i jednostavne, odlične hrane na koju je navikla u Francuskoj, Grčkoj i Egiptu, počela je da piše članke iz časopisa o mediteranskom kuvanju. Privukli su povoljnu pažnju, a 1950. u 36. godini izdala je Knjigu mediteranske hrane. Njeni recepti zahtevali su sastojke poput patlidžana, bosiljka, smokava, belog luka, maslinovog ulja i šafrana, koji su u to vreme bili jedva dostupni u Britaniji. Sledile su knjige o francuskoj, italijanskoj i, kasnije, engleskoj kuhinji. Do 1960-ih Elizabet je imala veliki uticaj na britansko kuvanje. Bila je duboko neprijateljski raspoložena prema bilo čemu drugorazrednom i preterano izraženom kuvanju i lažnim zamenicama klasičnih jela i sastojaka. Godine 1965. otvorila je prodavnicu koja prodaje kuhinjsku opremu, koja je nastavila da trguje pod njenim imenom nakon što ju je napustila 1973. godine. Njena reputacija počiva na člancima i knjigama, koji su neprestano prepisivani. Između 1950. i 1984. godine objavila je osam knjiga; nakon smrti njen književni izvršilac je završio još četiri knjiga. Njen uticaj na britansko kuvanje proširio se i na profesionalne i na domaće kuvare, a kuvari kasnijih generacija poput Terensa Konrana, Simona Hopkinsona, Pru Lit, Džejmija Olivera, Toma Parkera i Rika Stajna, prepoznali su njen značaj. U SAD, kuvari i spisatelji, uključujući Džulije Čajld, Ričarda Olneja i Alis Vaters, pisali su takođe o njenom uticaju. Život i karijera Detinjstvo i mladost Dejvidova je rođena kao Elizabet Gvin, drugo od četvoro dece Ruperta Sakvila Gvina i njegove supruge, Hon Stele Gvin. Porodice oba roditelja imale su veliko bogatstvo. Preko dve porodice Dejvidova je bila engleskog, škotskog i velškog ili irskog porekla, a preko pretka s očeve strane, takođe imala i holandskog porekla. Ona i njene sestre odrasle su u dvorcu u Saseksu, dvorcu iz sedamnaestog veka. Njen otac, uprkos slabom srcu, insistirao je da nastavi zahtevnu političku karijeru, postajući konzervativni poslanik za Istburn. Prekomeran rad, u kombinaciji s njegovim burnim rekreativnim zabavama, uglavnom trkama i jahanjem, doneo je njegovu smrt 1924. godine u 51. godini.[1] Udovica Stela Gvin bila je poslušna majka, ali njeni odnosi sa ćerkama bili su više udaljeni nego ljubazni.[2][3] Elizabet i njene sestre Prisila, Dijana i Felisita poslane su u internatske škole. Nakon što je bila učenica u pripremnoj školi, Elizabet je poslata u privatnu školu za dame, koju je napustila u dobi od šesnaest godina. Devojke su odrasle ne znajući ništa o kuvanju, što je u tadašnjim domaćinstvima bilo isključiva `mešavina` porodične kuvarice i njenog kuhinjskog osoblja.[4] Kao tinejdžerka, Dejvidova je uživala u slikanju, a njena majka je mislila da se njen talenat vredi razvijati. Godine 1930. poslata je u Pariz, gde je privatno studirala slikarstvo i upisala se u Sorboni na kurs francuske civilizacije koji je pokrivao istoriju, književnost i arhitekturu. Otkrila je da su joj studije u Sorboni naporne i na mnogo načina neinspirativne, ali ostavili su je s ljubavlju prema francuskoj književnosti i tečnim jezikom koji je ostao uz nju celog života. Živela je kod pariške porodice, čija se fanatična posvećenost užicima stola predstavljala komično u delu French Provincial Cooking (Francusko provincijalno kuvanje). Ipak je priznala da je to iskustvo bilo najdragoceniji deo njenog vremena u Parizu: „Shvatila sam na koji je način porodica ispunila svoj zadatak da podstaknu francusku kulturu u bar jedan od njihovih britanskih optužbi... Ono što je zapelo bio je ukus za neku vrstu hrane, u idealnom slučaju za razliku od svega što sam ikad ranije poznavala. ` Njena majka nije bila željna ranog povratka svoje ćerke u Englesku nakon kvalifikacije za sorbonsku diplomu, pa ju je poslala iz Pariza u Minhen 1931. na učenje nemačkog jezika.[5] Gluma Nakon povratka u Englesku 1932. godine, Dejvidova je s entuzijazmom prolazila kroz društvene rituale za mlade žene viših klasa.[6] Ugledni mladi Englezi koje je upoznala nisu joj se obraćali. Njena biografkinja Lisa Šanej komentariše da bi s njenim „nežno smrknutim izgledom i njenom sramežljivošću zaštićenom hladnom i bodljikavim jezikom“ predstavljala zastrašujuću perspektivu za mlade muškarce više klase koje je susrela. Elizabet je odlučila da nije dovoljno dobra kao slikarka i da je na majčino nezadovoljstvo postala glumica. Pridružila se trupi J. B. Fagan`s company na Oksfordu 1933. godine. Njeni kolege izvođači uključuju Džoan Hikson. Posle Oksforda, ona se sledeće godine preselila u pozorište na otvorenom u Park Regenta, London. Iznajmila je sobe u velikoj kući u blizini parka, dala sebi poklon za 21. rođendan na opremanju kuhinje i naučila kuvati. Poklon njene majke „The Gentle Art of Cookery“ Hilde Lejel bila je njena prva knjiga o kuvanju. Kasnije je napisala: `Pitam se da li bih ikad naučila kuvati da nisam dobila rutinu od gospođe Biton da učim, umesto romantične gospođe Lejel sa svojim prilično divljim, maštovitim receptima.` [7] U Parku Regent, Elizabet je postigla mali profesionalni napredak. Među njenim kolegama u glumačkoj trupi bio je glumac koji je stariji devet godina, Čarls Gibon. Njegovo nepoštovanje socijalnih konvencija snažno joj se dopalo. Njegov brak nije ih zaustavio pa su započeli su aferu koja je nadmašila njenu scensku karijeru. Čejn komentariše, `Gibon je bio krajnji autsajder. Bio je radnička klasa, levo krilo, Jevrejin, glumac, džeparoš, koji je jedno vreme živeo u pećinama u Hejstingsu. Majka ga je zvala pacifistički crv. On je bio seksualno prisutan i spavao je sa svime što se kretalo. ` Njena majka nije odobravala i pokušala je da zaustavi aferu. Dogovorila je da njena ćerka provede nekoliko nedelja odmarajući se sa porodicom i prijateljima na Malti u prvoj polovini 1936. godine i u Egiptu kasnije iste godine, ali u svojoj biografiji iz 1999. godine Artemis Kuper komentariše da njeno dugo odsustvo nije uspelo da je oduzme od njenog odnosa sa Gibonom.[8] Tokom boravka na Malti, Dejvidova je mogla da provede vreme učeći od kuvarice, svoje domaćice Anđele, koja je rado predala stručnost. Iako je mogla da napravi sjajne večere kada je to bilo potrebno, najvažnija lekcija koju je učila bila je da radi iz dana u dan, sa svim raspoloživim sastojcima, pokazujući joj kako da od stare ptice ili žilavog komada mesa napravi dobro jelo. Francuska, Grčka, Egipat i Indija Nakon povratka u London početkom 1937. godine, Dejvidova je priznala da neće biti uspešna na pozornici i napustila je misli o pozorišnoj karijeri. Kasnije te godine zaposlila se kao mlađa asistentinja u modnoj kući, gde su elegantne mlade žene iz više klase bile tražene kao hostese. Otkrila je da je posluga u maloprodajnom poslu neugodna i da je podnela ostavku početkom 1938. godine. Tokom narednih nekoliko meseci provodila je vreme odmarajući se na jugu Francuske i na Korzici, gde ju je podvela priroda ljudi s kojima je boravila i jednostavna izvrsnost njihove hrane. Nakon povratka u London i razočarana životom tamo, pridružila se Gibonu kupujući mali čamac sa motorom - sa namerom da otplovi u Grčku. Prešli su Kanal u julu 1939. godine i čamcem su se uputili kroz kanalski sistem Francuske do obale Sredozemnog mora.[9] Norman Daglas, Elizabetin mentor Izbijanje Drugog svetskog rata u septembru 1939. zaustavio je njihov napredak. Nakon što su se nakratko zaustavili u Marseju, uplovili su u Antib, gde su ostali više od šest meseci jer nisu uspeli da dobiju dozvolu za odlazak. Tamo je Elizabet upoznala i ostala pod velikim uticajem starijeg pisca Normana Daglasa o kome je kasnije opširno pisala. On je nadahnuo njenu ljubav prema Mediteranu, podstakao je interesovanje za dobru hranu i naučio je da traži najbolje: `insistirajte na tome i odbacite sve što je bilo lažno i drugorazredno `. Kuper ga opisuje kao njenog najvažnijeg mentora.[9] Par je konačno napustio Antib u maju 1940. godine, uplovili su na Korziku i potom ka Siciliji. Oni su stigli do Mesinskog tesnaca kada je Italija ušla u rat 10. juna. Oni su osumnjičeni za špijuniranje i internirani su. Posle 19 dana u pritvoru u raznim delovima Italije, dozvoljeno im je da pređu granicu u Jugoslaviju, koja je u tom trenutku ostala neutralna. Izgubili su gotovo sve što su imali - čamac, novac, rukopise, sveske i njenu zbirku recepata. Uz pomoć britanskog konzula u Zagrebu, prešli su u Grčku, a u Atinu su stigli jula 1940. godine. U to vreme Elizabet više nije bila zaljubljena u svog partnera, već je ostala s njim iz nužde. Gibon je na ostrvu Siros pronašao posao podučavanja engleskog, gde je Dejvid naučila kuvati sveže sastojke koji su dostupni lokalno. Kada su Nemci napali Grčku u aprilu 1941, par je uspeo da ode na civilni konvoj u Egipat.[10] Sposobna da odlično govori francuski i dobar nemački jezik, ona je obezbedila posao u pomorskom šifarskoj kancelariji u Kairu. Brzo je spašena iz privremenog izbegličkog smeštaja, pošto je upoznala starog prijatelja Engleza koji je imao „apsurdno grandiozan“ stan u gradu i pozvao je da čuva kuću za njega. Ona i Gibon su krenuli svojim zasebnim putevima i ona se uselila u veliki stan.[11] Angažovala je kuvara, Kirikaou, grčku izbeglicu, čije ga ekscentričnosti nisu sprečile da proizvodi veličanstvenu hranu: „Ukus te čorbe od hobotnice, bogat vinski tamni sos a miris planinskog bilja bio je nešto što se nije lako zaboravilo. `Godine 1942. uhvatila je infekciju koja je zahvatila njena stopala. Provela je nekoliko nedelja u bolnici i osećala se obaveznom da se odrekne posla u šifarskoj kancelariji. Potom se preselila u Kairo, gde je od nje zatraženo da postavi i vodi referentnu biblioteku za britansko Ministarstvo informacija. Biblioteka je bila otvorena za sve i angažovala je dosta novinara i pisaca. U svom malom stanu u gradu zaposlila je Sulejmana, sudanskog kuvara. Pisala je: Sulejman je učinio mala čuda sa dve peći Primus i pećnicom koja je bila nešto više od limene kutije. Njegovi suflei nisu nikada bili manje uspešni. ... Tri ili četiri godine živela sam uglavnom na prilično grubim, ali veoma aromatizovanim šarenim jelima od povrća, sočivom sa mlekom ili svežeg paradajza, ukusnim začinjenim pilavima, jagnjećim pljeskavicama na žaru, salatom sa hladnim jogurtovim prelivom sa aromom mente, egipatskim felaho jelo od crnog graška sa maslinovim uljem i limunom i tvrdo kuvana jaja - te stvari nisu bile samo privlačne, već i jeftine. [12] Kuper komentariše ovo razdoblje njenog života: `Njene slike tada prikazuju kvintesencijalnu bibliotekarku, obučenu u tamni kardigan preko bele košulje sa primalnim okovratnikom zapetljenim do vrata: ali noću, bila je drugačije stvorenje: pila u baru Hedjaki, jela u lokalu `P`tit Coin de France`, plesala na krovu Kontinentala, a zatim se uputila u noćni klub Madam Badi. ` Za vreme provedenog u Kairu, ona je imala niz ljubavnih afera. Uživala je u njima zbog onoga što jesu, ali samo se jednom zaljubila. To je bilo sa mladim oficirom Piterom Langom, ali veza je prestala kada je teško ranjen i vratio se u rodnu Kanadu. Nekoliko drugih njenih mladića se zaljubilo u nju; jedan od njih je bio potpukovnik Entoni Dejvid (1911—1967). Do tad sa trideset godina, odmeravala je prednosti i nedostatke ostajanja u braku do trenutka kada se idealni muž može pojaviti, i sa znatnom zabrinutošću konačno je prihvatila prosidbu Tonija Dejvida.[13] Par se venčao u Kairu 30. avgusta 1944. godine. Za godinu dana Entoni Dejvid je poslat u Indiju. Njegova supruga pratila ga je tamo u januaru 1946. godine, ali živeti kao supruga britanskog oficira je zamoran i dosadan i hrana opšte `frustrirajuća`. Kasnije u životu je više cenila kuhinju i napisala o nekoliko indijskih jela i recepata u svojim člancima i knjigama. U junu 1946. patila je od jakog sinusitisa i lekari su joj rekli da će se stanje nastaviti ako ostane u letnjoj vrućini Delhija. Umesto toga, savetovali su je da se vrati u Englesku. Ona je to uradila; Kuper primećuje, „Bila je udaljena iz Engleske šest godina, a za to vreme ona i Engleska su se promenile do neprepoznavanja.“ [14] Post-ratna Engleska Vrativši se nakon godina mediteranske toplote i pristupa bogatstvu svežih sastojaka, ona je zatekla svoju rodnu zemlju u posleratnom periodu sivu i zastrašujuću, dok su obroci hrane još uvek bili na snazi. Naišla je na užasnu hranu: `Postojala je supa od brašna i vode začinjena isključivo biberom; hleb i rižoto od zrnevlja; sušeni luk i šargarepa; proja. Ne moram dalje da nabrajam.` U Londonu je srela Džordža Lesleja, bivšeg ljubavnika iz njenih dana Kaira, a njihova afera se ponovo rasplamsala. Par je otišao u Ros-on-Vije u novembru 1946. ali su bili smešteni u gradu zbog vremenskih neprilika. Iznenađena lošom hranom koju je hotel pružao, Džordž ju je ohrabrio da stavi svoje misli na papir.[15] Jedva da sam znala šta radim ... Sela sam i počela razrađivati mučnu žudnju za Suncem i besna i revoltirana protiv te užasne vesele, bezobzirne hrane opisujući mediteranskog i bliskoistočnog kuvanja. Čak i pisanje reči poput kajsija, maslina i putera, pirinča i limuna, ulja i badema, stvorilo je uverenje. Kasnije sam shvatila da su u Engleskoj 1947. godine to bile prljave reči koje sam izlagala. [16] exterior of large terrace house Dom Elizabet Dejvid od 1947. godine pa do njene smrti Kad se njen suprug 1947. vratio iz Indije, ona se odmah odvojila od Džordža i nastavila sa ulogom supruge. Uz pomoć Stel Gvin, Elizabet i njen suprug kupili su kuću u Čelsiju, koja je ostajala njen dom do kraja života. Toni pokazao se neučinkovitim u civilnom životu, ne mogavši da nađe odgovarajući posao; imao je dugove, delom iz propalog poslovnog poduhvata. Ono što je ostalo od iskre u vezi ubrzo je umrlo, a živeli su odvojeno već od 1948. godine.[17] Veronika Nikolson, prijateljica sa vezama u izdavačkoj branši, nagovorila je Elizabet da nastavi pisati s ciljem da napiše knjigu. Ponuđen joj je ugovor, a njeno delo se počelo pojavljivati u publikaciji od marta 1949. Elizabet je rekla urednici časopisa da planira da članke objavi kao knjigu, a magazin joj je omogućio da zadrži autorska prava. Pre nego što su svi članci objavljeni, ona ih je sastavila u zborniku koji se zove A Book of Mediterranean Food (Knjiga mediteranske hrane); mnogi recepti zanemarili su ograničenja obroka u korist autentičnosti, a u nekoliko slučajeva sastojci nisu bili dostupni u britanskim prodavnicama. Dejvidova je svoj rukopis predala nizu izdavača koji su svi odbili. Elizabet se držala kratke proze i citirala od poznatih autora čiji pogled na Mediteran može imati veću težinu. Izdavač je prihvatio i pristao na avansno plaćanje u iznosu od 100 funti. Knjiga objavljena je u junu 1950.[18] Knjiga je bila dobro prihvaćena od strane recenzenata. Elizabet Nikolas, pišući za The Sunday Times, mislila je da je Dejvidova `gastronom retkog integriteta`, koji `odbija ... da napravi bilo kakve nesavesne kompromise sa brzinom`. Iako je Džon Čandos, pišući u časopisu The Observer, istakao da `Neka niko ne jede u Londonu - bez obzira na to čega mora da se odrekne - zamislite da jede mediteransku hranu u nedostatku mediteranske zemlje i vazduha`, svoj je pregled završio rekavši da je knjiga `zaslužuje da postane poznati saputnik svih koji u kuhinji traže nesputano uzbuđenje.` Uspeh knjige doveo je do ponuda za rad od magazina: The Sunday Times - za koji su joj platili predujam od 60 gvineja - Go putopisnog časopisa u vlasništvu novina, i Wine and Food. U avgustu 1950. ona i njen suprug otišli ​​su na poslednji odmor zajedno sa novcem od novih ugovora, iako su imali problema sa automobilom koji su koristili za turneju i odmor je bio neuspešan. Po povratku je pozvala sestru Felisiti, da se useli u gornji stan u njenoj kući. Ona je bila nevoljni i spretni daktilograf - preferirala je osećaj pisanja olovkom - i u zamenu za nisku kiriju Felisiti je vešto kucala članke i knjige, a kasnije je bila glavni istraživač.[19] Knjiga je bila dovoljno uspešna da je Leman naredio Elizabet da napiše nastavak i prikaže jela ruralne Francuske. Ta knjiga se zove French Country Cooking, koju je završila sa pisanjem u oktobru 1950. Minton je bio zaposlen da ilustruje delo, a ona mu je dala detaljna uputstva o vrsti crteža. Uprkos njihovoj teškoj vezi, ona je knjigu posvetila svojoj majci. Pre nego što je knjiga objavljena, ona je napustila Englesku da živi nakratko u Francuskoj. Motivisala ju je želja da stekne šire znanje o životu na francuskom selu i da napravi distancu između nje i supruga. Napustila je London marta 1951 za Menerbes u Provansi. Provela je tri meseca u Provansi; iako je vreme u početku bilo hladno i vlažno, ubrzo je postalo toplije i toliko je uživala da je razmišljala o kupovini kuće tamo. U junu 1951. godine napustila je Menerbes i otputovala na ostrvo Kapri da poseti Normana Daglasa. Kada je otišla krajem avgusta, nakratko je obišla italijansku rivijeru istražujući članak za časopise, pre nego što se vratila u London.[20] U septembru, nedugo nakon njenog povratka, objavljena je knjiga French Country Cooking. Kritičari su je toplo pregledali iako je Lusi Marion, pišući u Mančester Gardijanu, smatrala da „ne mogu misliti da je gospođa Dejvid zapravo pokušala da napravi mnoga jela za koja daje recepte“.[21] Italijanska, francuska i druge kuhinje Leman i ona složili su se da njena sledeća knjiga treba da bude o italijanskoj hrani; u to vreme se u Britaniji malo znalo o italijanskoj kuhinji, a interesovanje za tu zemlju je u porastu. Za knjigu je dobila predujam u iznosu od 300 funti. Planirala je da poseti Italiju radi istraživanja i htela je ponovo da vidi Daglasa u Kapriju, ali je u februaru 1952. dobila vest o njegovoj smrti. ELizabet je napustila London u martu, stigla je u Rim neposredno pred proslavu Uskrsa. Ona je obilazila zemlju, gledajući kuvarice kod kuće i u restoranima i pisala je o regionalnim razlikama u kuhinji. Dok je bila u Rimu, upoznala je slikara Renata Gutuzoa; duboko impresionirana njegovim radom, posebno mrtvima, upitala je da li bi on ilustrovao njenu knjigu. Na njeno iznenađenje, pristao je i, smatrajući da je honorar od 60 funti apsurdno nizak, držao se svoje reči i stvorio seriju ilustracija.[22] Vrativši se u London u oktobru 1952. godine, ona je započela vezu sa sa Peterom Higinsom, razvedenim brokerskim posrednikom; bio je to početak najsrećnijeg perioda u njenom životu. Sledećih meseci je provela pišući knjigu, rekreirajući recepte za izradu tačnih merenja. Osećala se manje emocionalno povezana s Italijom nego s Grčkom i južnom Francuskom, i napisala je da je napisano „neobično problematično“, iako „kako je izašao recept po recept… Shvatila sam koliko učim i koliko enormno ta jela uvećavaju moje obim i uživanje “. Italian Food objavljena je u novembru 1954. godine. U to vreme je u Britaniji još uvek bilo teško nabaviti mnoge sastojke koji se koriste u receptima. Gledajući davnu 1963. godine, Dejvid je napisao: U Sohu, ali gotovo nigde drugde, nije trebalo da se prave italijanske testenine, parmezan, maslinovo ulje, salama i povremeno pršut. ... Sa južnim povrćem poput patlidžana, crvene i zelene paprike, komorača, tikvicama preovladavala je ista situacija.[23] Recenzenti i javnost su toplo primili knjigu o italijanskoj hrani a prva štampa je rasprodana u roku od tri nedelje. Recenzent The Times Literary Supplement napisao je: `Ova knjiga je više od zbirke recepata čitljivija i uočljiva je disertacija o italijanskoj hrani i regionalnim jelima i njihovoj pripremi u engleskoj kuhinji.` Freja Stark, recenzirajući časopis The Observer, primetila je, „gospođa Dejvid... može se računati među dobročinitelje čovečanstva.“ Evelin Vau je u Tajmsu italijansku hranu nazvala jednom od dve knjige koje su joj 1954. pružile najviše zadovoljstvo.[24] U vreme kada je dovršila knjigu, matičnu kompaniju je zatvorila Lemanova izdavačka kuća, a ona je morala da promeni izdavača. Uopšte joj se nije dopadala nova kompanija i napisala je njeno viđenje te kompanije u članku iz 1985. godine. Ne odobravajući pristup njenim knjigama koje je preduzeće preuzelo, njen agent, Pol Skot, nagovorio je izdavača Makdonalda da se odrekne njihovih prava za sledeću knjigu. Umesto toga, ona je potpisala za n ovog izdavača za knjigu koju je izdala 1955. godine.[25] Summer Cooking ilustrovao je njen prijatelj, umetnik Adrijan Dantrej. Posetio bi je kod kuće i skicirao je u kuhinji, dok je ona spremala ručak za njih oboje. Neograničena geografskim planovima svojih prvih tri knjiga, ona je pisala o jelima iz Britanije, Indije, Mauricijusa, Rusije, Španije i Turske, kao i Francuske, Italije i Grčke. Knjiga je odražavala njeno čvrsto verovanje da jede hranu u sezoni; volela je „zadovoljstvo otkrivanja povrća svake sezone“ i smatrala je „prilično dosadnim jesti istu hranu tokom cele godine“.[26] Rekla je da joj je cilj bio da: naglasak na dva aspekta kuvanja koji se sve više zanemaruju: pogodnost određene hrane određenom godišnjem dobu i zadovoljstvo jesti povrće, voće, perad, meso ili ribu koja je u sezoni, dakle u najboljem slučaju, najbrojnija i najjeftinija. [27] Ubrzo nakon objavljivanja knjige, ona se udaljila od svoje redovne kolumne u časopisima, što joj je ponudilo više novca i više mesta u časopisima. Novi ugovor značio je da je pisala i za Vougov sestrinski magazin House & Garden. Odri Viters, urednica Vougua, želela je da ona napiše više ličnih kolumni nego što je to činila za ranije časopise i plaćala joj 20 funti mesečno za sastojke hrane, a povremeno i 100 funti za istraživačka putovanja u Francusku.[28] Dejvid je posetio nekoliko oblasti Francuske, upotpunivši istraživanje za svoju sledeću knjigu, French Provincial Cooking, koja je bila `vrhunac i sinteza decenije rada i razmišljanja`. Objavljena 1960. godine, to je, prema Oksfordovom rečniku, knjiga po kojoj bi je najbolje pamtili. Njen agent pregovarao je ugovore sa novim izdavačem, Majkl Džozefom, i novom ilustratorkom, Džulijet Reni.[29][30] Recenzije o novoj knjizi su podjednako laskave kao i kritike za njene prethodnike. Times Literary Supplement je napisao: `Francusko provincijsko kuvanje treba čitati, a ne brzo. Ono diskutuje o određenoj vrsti i poreklu jela popularnih u raznim francuskim regionima, kao i o kulinarskim terminima, travama i kuhinjskoj oprem koje se koristi u Francuskoj. Ali oni koji mogu dati dodatno vreme ovoj knjizi biće dobro vraćeni jelima kao što su La Bourride de Charles Bérot i Cassoulet Colombié. ` Posmatrač je rekao da je teško razmišljati o tome bilo koji dom koji može učiniti bez knjige i nazvao je Elizabet `vrlo posebnom vrstom genija`. Knjiga je bila posvećena Peteru Higinsu, još uvek njenom ljubavniku. Njen otuđeni muž živeo je u Španiji od 1953. godine, i na sramotu svoje supruge, imenovan je u slučaju razvoda koji je prijavljen u koloni tračeva „Dejli Ekpresa“. U intervjuu objavljenom u novinama, Toni je nju nazivao `mojom bivšom ženom`; podnela je zahtev za razvod, a postupak je okončan 1960. godine.[31] 1960 painting of a plucked duck hanging in a kitchen Slika Žan Batista Odrija za ilustraciju knjige French Provincial Cooking. Dejvid je 1960. prestala da piše za Sandej Tajms, pošto nije bila zadovoljna zbog uredničkog uplitanja u njen primerak; ubrzo posle toga takođe je napustila Voug jer promena smera časopisa nije odgovarala stilu njene kolumne. Pridružila se nedeljnim publikacijama: The Spectator, Sunday Dispatch, The Sunday Telegraph. Njene knjige su sada došle do široke javnosti, nakon što ih je izdavač masovnog tržišta Penguin Books štampao u mekom omotu, gde su prodate u više od milion primeraka između 1955. i 1985. godine. Njen rad je imao uticaja i na britansku kulturu hrane: istoričar Peter Klark smatra da „semenični uticaj francuske provincijske kuvarice Elizabet Dejvid (1960), uz njenu ogromnu prodaju knjiga zaslužuje istorijsko priznanje.“ Kuper smatra da je njena `profesionalna karijera bila na vrhuncu. Ona je bila cenjena ne samo kao vodeća spisateljica u Britaniji o hrani i kuvanju, već kao žena koja je promenila prehrambene navike Engleske srednje klase.` [32] Njen privatni život bio je manje dobar. U aprilu 1963. godine njena veza sa Higinsom završila se kada se ponovo oženio. Jedno vreme je pila previše alkohola i prečesto je pribegavala tabletama za spavanje.[33] Verovatno kao rezultat ovih faktora i prekomernog rada, Dejvid je 1963. godine, kada je imala 49 godina, doživela izliv krvi u mozgu. Vest o događaju držala je u svom bliskom krugu prijatelja - nijedan urednik publikacija za koje je radila nije bio svestan kolapsa - pošto nije želela da joj se naruši reputacija teškog radnika. Oporavila se, ali samopouzdanje joj je bilo loše poljuljano i njen osećaj ukusa privremeno je pogođen; tokom određenog vremena nije mogla da okusi so ili uticaj soli na ono što je kuvala, ali njen osećaj za miris prženja luka bio je toliko pojačan da je bio neugodan za nju. U novembru 1965. godine ona je zajedno sa četiri poslovna partnera otvorio Elizabeth David Ltd, prodavnicu kuhinjske opreme. Među njenim kupcima bili su Albert i Majkl Ru, koji su tamo kupovali opremu koju bi inače morali kupiti u Francuskoj.[34] Elizabet, koja je odabrala zalihe, bila je beskompromisna u izboru robe; uprkos velikom asortimanu kuhinjskih pomagala, prodavnica nije imala ni zidne oštrice noža ni prese za beli luk. Dejvid je napisala članak pod nazivom `Prese za beli luk potpuno su beskorisne`, odbila ih je prodati i savetovala kupce koji su tražili da idu negde drugde. Na drugom mestu, nasuprot tome, neke njene knjižice nisu štampane posebno za radnju. Neke od njih kasnije su uklopljene u zbirke njenih eseja i članaka.[35] Prodavnica je u The Observer opisana kao: ... potpuno jednostavna. Na prozoru stoje piramide francuskih šoljica za kafu i engleskih gvozdenih lonaca. ... Gvozdene police sadrže kalupe i kalupe svakog oblika, glazirane i neglazirane zemljane posude, činije i posuđe tradicionalnih boja, obične posude i tave od debelog aluminijuma, livenog gvožđa, staklastog emajla i vatroslatni porcelan, neprirodno posuđe klasičnih oblika i uredni redovi kuvarskih noževa, kašika i viljuški. [36] Dejvid je smanjila svoje obaveze pisanja da se koncentriše na vođenje radnje, ali je pridodala neke članke u časopisima i počela više da se fokusira na englesku kuhinju. Ona je još uvek uključivala mnoge recepte, ali sve je češće pisala o mestima - pijacama, farmama - i ljudima, uključujući profile poznatih kuvara i gurmana poput Marsela Bulestina i Eduara de Pomijane. U svojim kasnijim člancima izrazila je snažno stanovište o širokom rasponu tema; gnusila je reč `hrskava`, zahtevajući da zna šta je to što `hrskavo` nije; priznala je nemogućnost dopunjavanja bilo čije čaše sve dok se ne isprazni; insistirala je na tradicionalnom obliku spremanja ` Velški zec “; ona je prezirala Mišelinovim standarde. Dok je vodila prodavnicu, ona je napisala još jednu knjigu „ Spices, Salt and Aromatics in the English Kitchen“ (1970). Bila je to njena prva knjiga u deceniji i prva od projektovanog serijala o engleskoj kuhinji koja se zvala `englesko kuvanje, drevno i moderno`. Odlučila se da se koncentriše na to dok se oporavlja od cerebralnog krvarenja 1963. godine. Knjiga je bila odstupanje od njenih ranijih dela i sadržavala je više istorije hrane o tome što je nazivala `engleskom zaokupljenošću začinima i mirisima, voćem, arome, izvori i začine orijenta, u blizini i daleko `.[37] Posle 1970 Njena prodavnica nikada nije bila više nego skromno profitabilna, ali ona neće sniziti svoje standarde u potrazi za komercijalnim povratom. Doveden je novi menadžer koji je vodio radnju i ona se borila protiv mnogih njegovih promena, ali ona je uvek bila u manjini protiv svojih kolega direktora. Stres neslaganja oko kompanije - i smrti sestre Dijane u martu 1971. i majke u junu 1973. - doprinele su zdravstvenim problemima i patila je od hroničnog umora i natečenih nogu. Postepeno su njeni poslovni partneri smatrali da je njen komercijalni pristup neodrživ, a 1973. napustila je kompaniju. Na njenu ljutnju, radnja je i dalje trgovala pod njenim imenom, mada je periodično pokušavala da ubedi svoje bivše kolege da to promene. Njena druga knjiga o engleskoj hrani bila je English Bread and Yeast Cookery koja je provela pet godina istražujući i pišući. Rad je obuhvatio istoriju proizvodnje hleba u Engleskoj i ispitivanje svakog upotrebljenog sastojka. Ljutila se zbog standarda hleba u Britaniji i napisala: Ono što je krajnje zastrašujuće je nered koji naša briga za mlevenje i pečenje uspevaju napraviti sa dragim kupljenim zrnom pšenice. Jednostavno, troši se nacija kojoj je toliko malo stalo do kvaliteta svog hleba da je sebi dozvolio da se očara, kupujući ekvivalent osam i četvrt miliona velikih belih fabričkih hlebova svakog dana u godini.[38] Godine 1977. ona je teško povređena u saobraćajnoj nesreći - zadobila je prelom levog lakta i desnog zgloba, oštećenu kapicu kolena i slomljenu vilicu - od čega joj je trebalo dugo vremena da se oporavi. Dok je bila u bolnici, objavljena je knjiga English Bread and Yeast Cookery. Njena knjiga dobila je veliku pohvalu, a Džejn Grigson, pišući u časopisu The Times Literary Supplement, sugerisala je da kopiju knjige treba dati novopečenom bračnom paru, dok je Hilari Spurling, pregledavajući časopis The Observer, pomislila da nije samo to `grozna optužnica britanske industrije hleba`, ali jedna sa `urednošću, autoritetom, fenomenalnim opsegom i velikom pažnjom prema detaljima`.[39][40] Neke od istraživanja koje je ona preduzela za English Bread and Yeast Cookery obavljena je sa Džil Norman, njenom prijateljicom i izdavačom. Odlučile su da bi trebalo da proizvedu još knjiga, prva od dve je bila Ice and Ices i zbirku Elizabetinih ranih kolumni. Kompilacija postojećih eseja i članaka za štampu trajala je manje vremena, a 1984. godine objavljena je knjiga „Omelette and a Glass of Wine“, čiji je urednik Norman, koji je postao njen književni izvršilac i koji je uređivao dalje njene radove nakon njene smrti.[41] Smrt njene mlađe sestre Felisiti, koja je trideset godina živela na zadnjem spratu svoje kuće, bila je težak udarac za Dejvidovu. Počela je da pati od depresije i otišla je lekaru posle bolova u grudima; dijagnosticiran joj je tuberkuloza i ona je hospitalizovana. Nakon neprijatnog vremena tokom tromesečnog boravka u bolnici, gde su lekovi koji su joj prepisivali imali nuspojave koje su uticale na njenu jasnoću razmišljanja, njen prijatelj, uvoznik vina i pisac Džerald Ašer, dogovorio je da ona ostane kod njega u Kaliforniji da se oporavi.[42] Ona je bila u nekoliko poseta Kaliforniji, u čemu je veoma uživala, ali njeno zdravlje je počelo da propada. Budući da su joj noge već neko vreme bile teške i bolne, trpela je niz padova što je rezultiralo nekoliko šavova u bolnici. Postala je sve više samosvojna, ali uprkos periodima provedenih u krevetu kod kuće, nastavila je da radi na knjigama. Shvatila je da neće moći da završi posao i zamolila je Normana da je dovrši umesto nje. Objavljena je 1994. godine, pod naslovom Harvest of the Cold Months.[43] Maja 1992. ona je doživela moždani udar, pa je dva dana kasnije usledio drugi, što je bilo fatalno; umrla je u svojoj kući u Čelsiju 22. maja 1992. godine, stara 78 godina. Sahranjena je 28. maja u porodičnoj crkvi Svetog Petra u Folkingtonu. Tog septembra održana je komemoracija. Pru Lit je za njen stari kuhinjski sto platila 1.100 funti jer je tamo „kuvala svoje omlete i napisala većinu svojih knjiga“. Ukupni prilivi na aukciji bili su tri puta veći od očekivane vrednosti.[44][45] Knjige Od 1950. godine ona je bila poznata po člancima iz časopisa, a tokom 1960-ih i 70-ih, po svojoj kuhinji, ali njen ugled počivao je i dalje uglavnom leži na njenim knjigama. Prvih pet, objavljeno između 1950. i 1960, obuhvataju kuhinju kontinentalne Evrope i šire. 1970-ih Dejvid je napisala dve knjige o engleskom kuvanju. Poslednja njena knjiga objavljena u životu bila je zbirka prethodno štampanih eseja i članaka. Iz opsežnih beleški i arhiva koje je autorka ostavila, njena književna izvršiteljica, Džil Norman, uredila je i dovršila još četiri knjige koje je ona planirala da objavi. Šest drugih knjiga koje su objavljene nakon autorkine smrti bile su kompilacije izvedene iz njenih postojećih radova.[46] Po savetu svog izdavača, Dejvid je konstruirala svoje rane knjige kako bi izmeštala recepte sa odgovarajućim odlomcima putopisa i scenskih slika ranijih pisaca, a kako je samopouzdanje i reputacija rasla i sama. A Book of Mediterranean Food (1950) se bavila sa devet autora, između jedanaest odeljka recepata. Recenzenti su komentarisali da njene knjige poseduju književne zasluge, kao i praktične instrukcije.[47] Neki kritičari, naviknuti na prepisivačke pisce o kulinarstvu, smatrali su da njen pristup zahteva previše znanja od strane čitalaca. Po njenom mišljenju, „Idealni pisac o kuvanju je onaj koji čini da čitaoci žele da kuvaju, kao i da im govori kako se to radi; trebalo bi da ostave nešto, možda ne previše, ali malo: ljudi moraju da naprave svoja sopstvena otkrića, koriste sopstvenu inteligenciju, u suprotnom će im biti uskraćen deo zabave. ` U Njujork Tajmsu, Kreg Kjelborn se divio Elizabet, ali je napomenuo da je to zato što je pretpostavljala da su njeni čitaoci već poznavali osnove kuvanja bi je „više cenili od strane onih koji ozbiljno brinu za hranu nego onih koji imaju povremeni interes“. Pisac Džulijan Barns je prokomentarisao da je kao kuvar amater pronašao njene krajnje instrukcije zastrašujuće: „Prva rečenica glasi ovako:„ istopite naseckane i narezane paradajze na maslinovom ulju pola kilograma „… Rastopite? Rastopite paradajz? ... Može li biti da je i Elizabet Dejvid bila previše dobar pisac da je pisac hrane? ` Kasniji kuvar, Tom Parker Bauls, primećuje: „Ne okrećete se ka Elizabet Dejvid zbog dadilje, detaljnih uputstava ili preciznih iznosa i vremena. Pretpostavlja da znate osnove i pisac je koji nudi inspiraciju, i predivna, odvažna proza. Njeni recepti su bezvremenski, a sve njene knjige divna referentna dela (i neumorno istražena) i nudi lepa čitanja. `[48] Osam knjiga i osam brošura koje je ona objavila tokom svog života pokrivaju hranu Francuske; Italija; ostatak Mediterana i šire, u Aziju; i Englesku. Francuska Dve njene najpoznatije knjige fokusiraju se na francusku kuhinju: French Country Cooking (1951) and French Provincial Cooking (1960); Francuska se ističe, mada ne isključivo, u druge dve: A Book of Mediterranean Food (1950) and Summer Cooking (1955). Ona je postavila obrazac za svoje knjige grupišući recepte po kategorijama, sa odeljcima koji su povezani njenim odabranim odlomcima iz literature. U svojoj prvoj knjizi Mediteranska hrana Dejvid je predstavila poglavlja o supama; jaja i ručak; riba; meso; obilna jela; živina i divljač; povrće; hladna hrana i salate; slatkiši; džemovi, kanali i konzerve; i sosovi. Ona je široko sledila ovaj obrazac u svoje sledeće četiri knjige. Njen pogled na mesto francuskog kuvanja u hijerarhiji svetske kuhinje izložen je u njenom uvodu u knjizi French Country Cooking: „Francuska regionalna i seljačka kuhinja ... u najboljem slučaju je najukusnija na svetu`. Bila je čvrsta vernica tradicionalnom francuskom pristupu kupovini i pripremi hrane: Dobro kuvanje je iskreno i jednostavno, i time ne mislim da podrazumevam da ćete u ovoj ili u bilo kojoj drugoj knjizi pronaći tajnu otkrivanja prvoklasne hrane za nekoliko minuta bez problema. Dobra hrana je uvek problem i njenu pripremu treba smatrati trudom ljubavi, a ova knjiga namenjena je onima koji stvarno i pozitivno uživaju u poslu koji zabavljaju prijatelje i obezbeđuju porodicama prvoklasnu hranu. [49] Iako ne zanemaruje složena jela - posvetila je šest stranica izboru sastojaka za kuvanje pot-au-feu (kuvanje zeca) - Dejvid je smatrala jednostavno svakodnevno kuvanje kao na neki način i zahtevnijim i dala mnogo recepata za `vrstu hrane koja se često jede u štedljivim francuskim domaćinstvima i to je veoma dobro`.[50] Dejvid je naglasila važnost pažljive i oprezne kupovine sastojaka. Napisala je poglavlja o francuskim tržištima. Uprkos raširenoj percepciji da je njen pogled na hranu u osnovi mediteranski, French Provincial Cooking, daleko njena najduža knjiga do danas, istraživala je kuhinju Francuske od Normandije, kao i jug. Gledajući čitavo polje kuvarskih knjiga, Džejn Grigson je ovo shvatila kao „najbolju i najsimpatičniju od svih njenig knjiga“.[51] Italija Za razliku od svoja dva prethodnika, knjiga Italian Food (1954) izvukla je malo iz svega što je već napisala. Provela je mnogo meseci u Italiji istražujući pre nego što je započela rad na rukopisu. Dejvid je već imala dve uspešne knjige za manje promene izvoda ranijih pisaca da bi poboljšala svoju prozu i prepisala recepte sa svojim vlastitim esejima i uvodi u različite odeljke. Knjiga započinje poglavljem „Ormar italijanske prodavnice“, koji daje britanskim kuvarima, koji su u to vreme uglavnom bili nepoznati većinom italijanske kuhinje i metoda, uvid u italijansko bilje, začine, konzervirane, flaširane ili sušene sastojke uključujući inćune, tuna, fungi, pršut, i italijanski osnovni sastojci, kao što su beli luk i maslinovo ulje, oboje su retko viđeni u Britaniji ranih 1950-ih.[52] Ostatak knjige sledi osnovni obrazac ranijih dela, sa poglavljima o supi, ribi, mesu, povrću i slatkišima, sa dodatkom dodatnih predmeta relevantnih za italijansku hranu, testeninu poput raviole i njoke, takođe i pirinač i italijansko vino. Pored ove knjige, u njenim ostalim delima postoje mnogi italijanski recepti i opisi zemlje i ljudi. Prvi recept u njenoj prvoj knjizi Mediterranean Food - je đenovskog porekla. Takođe se u toj knjizi nalaze recepti za bokokos, oso buko, i nekoliko italijanskih testenina i jela od piletine. Među receptima u letnjem kuvanju je peperonata (pimentos ili slatka paprika kuvana sa paradajzom na maslinovom ulju i maslacu) koja je preispitana kao naslovni članak u kasnijoj selekciji njenih dela. U „Omletu i čaši vina“ ona je štampala italijanske recepte, uključujući supe i omlete od hmelja. Takođe se u toj knjizi nalaze značajni eseji o italijanskim ljudima i mestima. Postoji li muškatni oraščić u kući? uključuje članak sa šest stranica o jelima od povrća iz Mantue, i drugi slične dužine o varijacijama pica u Italiji i šire.[53] Druge mediteranske zemlje i šire Kada je 1950. godine objavljena njena prva knjiga, Mediterranean Food, britanska javnost je i dalje trpela restrikcije obroke hrane posle Drugog svetskog rata. Njeno evociranje svakodnevnog obilja i izvrsnosti mediteranske hrane bilo je razotkrivajuće i iako nije dosegla široku javnost sve dok sredinom pedesetih godina 20. veka nisu izašla jeftina izdanja knjiga sa mekim koricama, recenzenti su odmah uočili njenu važnost. U uvodu za ovu knjigu, ona je iznela svoju osnovnu premisu: „Kuvanje mediteranskih obala, obdareno svim prirodnim resursima, bojom i aromom Juga, spoj je tradicije i sjajne improvizacije. Latinski genij blista iz posude za kuhinju. I to je iskreno kuvanje; nijedna od sramne Grande kuhinje hotela International Palas. ` Ipak priznala je da kultura Mediterana nije isključivo grčka i cvetala je na` kopnu `. Opisala je neprestane elemente u hrani u tim zemljama kao: ... ulje, šafran, beli luk, oštra lokalna vina; aromatični parfem od ruzmarina, divljeg majorana i bosiljka u kuhinjama; sjaj pijačnih klupa nagomilanih pimentom, patlidžanima, paradajzom, maslinama, dinjama, smokvama i limetama; velike gomile sjajnih riba, srebra, vrhova ili tigrastih pruga i one duge igle ribe čije su kosti tako misteriozno ispadale zelene.[54] U svojim drugim knjigama ona daje recepte sa celog Sredozemlja, uključujući gaspačo i tortilje iz Španije; dolmades, i jaja sa skordalijom iz Grčke, ovčetine punjene patlidžanima, supu od jogurta, papriku od šargarepe i pirinča iz Turske; i sirijsko jelo od piletine s bademima i pavlakom. S druge strane, ona uključuje Mauricijansku kašu od krompira; ledena supa od krastavaca i cikle iz Rusije; perzijski patlidžan, pirinač i ovčetina; šiš kebab i garam masala iz Indije; i jermenska pica, za koje se tvrdi da je starija od italijanske verzije.[55] U istraživanju za Udruženje jezika i književnosti Australijskih univerziteta iz 2012. godine, Karodi Kulver piše, `Njen jezik, posebno njena upotreba opisa, najjače primenjuje narativan i književni kvalitet mediteranske hrane. Njene slike, anegdote i književni citati preobražavaju se njeni recepti u pričama o iskustvu i sećanju ... ... Sastojci i jela nisu samo dati kao spisak uputstava, već su predstavljeni kao deo specifične kulture. `[56] Engleska Spices, Salt and Aromatics in the English Kitchen (1970) i English Bread and Yeast Cookery (1977) uključuju nekoliko britanskih jela izvan Engleske, kao što su škotska dimljena zlatoperka; i patka od valijske soli. Dejvidova je, kao i mnogi iz njene generacije i klase, koristila izraze `Engleska` i `Engleski` da bi se odnosio na čitavu Britaniju.[57] Neki pisci veruju da je Dejvid zapostavila kuvanje sopstvene države u korist mediteranske kuhinje. U šaljivom časopisu Punch, Humphrey Lyttelton je smatrala da preferira „nepristupačne saksije“ nego „sjajnu kumbersku kobasicu“. Godine 2009. autor o hrani Tim Hejvard optužio ju je za `romantično široko naočeno`, preteranu usredsređenost na Francusku i Mediteran. Čejni komentariše da su, kad su 1970. godine objavljeni Spices, Salt and Aromatics in the English Kitchen, neki njeni najvatreniji obožavaoci ostali zaprepašćeni kada su je otkrili kako ističe britansku kulinarsku tradiciju, `u najboljem slučaju ... jednako bogatu i nagrađujuću kao i Mediteran `. Kuper piše da je, iako je promena fokusa sa francuske i mediteranske hrane na englesku iznenadila javnost, ona već neko vreme krenula ka tome.[58] Dejvid je detaljno obrađivao svoje teme iz engleskog jezika: Spices, Salt and Aromatics duži su od knjige o mediteranskoj hrani, francuske kuhinje ili letnjeg kuvanja. Zamišljala je da to bude prva u nizu od tri ili čak pet knjiga o engleskoj kuhinji: `Zavisi koliko vremena imam ... Kasnije će se sveske baviti hlebom, kvascima, kolačima, kremama, sirevima i jelima od jaja, i meso i divljač `. Nikad nisu napisani, osim knjizi o engleskom hlebu i kvascu, koji je gotovo 100 stranica najduži od svih Dejvidovih dela.[59] Dejvid je svesno sledila put Hilde Lejel i Doroti Hartli u istraživanju britanskih sastojaka i jela. Poput njih, ona se osvrnula na regionalnu istoriju kako bi pronašla ono što je videla kao „tradiciju kulture koja je ukorenjena na zemlji“, `pre pustoši industrijske revolucije`. Ona nije romantizovala britansku kulinarsku prošlost: `Radnici na farmama i u fabrikama, zanatlije i sveštenici i dalje su živeli na veoma ograničenoj ishrani ... njihovi kuhinjski prostori bili su tako primitivni, a oprema tako oskudna da su mogli postojati samo najosnovniji oblici kuvanja `. Ali, njena stalna merila su bili pošteni sastojci i nezahtevno kuvanje. Osudila je - i objasnila alternative - veštačkom, `ozloglašenom hlebu` i `svim sintetičkim pomagalima za aromatizaciju ... Niko nikada nije uspeo da otkrije zašto Englezi smatraju da se čaša vina koja se dodaje u supu ili gulaš, deluje kao bezobzirna ekstravagancija i u isto vreme troši kilograme na sosove u bocama, kocke supe, kečape i veštačke arome “.[60] Obe knjige na engleskom jeziku su u dva dela. Prvi odeljak je istorijski, stavljajući temu u kontekst savremenog čitaoca. U knjizi Spices, Salt and Aromatics, ona piše o pozadini bilja i začina koji su se koristili u britanskim kuhinjama tokom prethodnih vekova i skicira istoriju njihovog usvajanja iz Azije i kontinentalne Evrope. Književni prilog Tajmsa ovaj je deo knjige nazvao `teškim za gledanje kao dobar triler`. Pregledavajući knjigu Hilari Sparling napisala je da ona sadrži `istoriju gotovo svakog razvoja od useva i žitarica kamenog doba`.[39] Kolekcija eseja i članaka Iako je ona crtala iz svojih mnogih članaka iz časopisa za materijal u svojim ranijim knjigama, An Omelette and Glass of Wine (1984) bila je prva direktna antologija njenog rada. Sastavljen uz pomoć Džil Norman, sastoji se od njenih izbora iz njenih eseja i članaka objavljenih od 1949. godine. Članak iz kojeg knjiga nosi svoj naslov esej je o „gotovo primitivan i elementaran obrok evociranom rečima:„ Idemo samo omlet i čašu vina “ komentarisala je Elizabet svoju knjigu. Među ostalim temama su i profili ljudi, uključujući Normana Daglasa, Marsela Boulestina, gospođu Biton i `gurmana u Edvardanskom Londonu`, pukovnika Natanijela Nunjam-Dejvisa. Nekoliko odeljka posvećeno je opisima tržišta gradova u francuskim državama i nepretencioznih restorana i hotela u Francuskoj. Postoje članci o limunu, mesu iz lonca, majonezu, pici, salamurima, tartufima, kao i o kuhinjama Španije i Maroka. Za većinu članaka ona je pružila ili uvod ili napomenu ili oboje.[61] Ona je imala nameru da objavi drugu takvu brošuru i osam godina nakon njene smrti, Norman, njen književni izvršilac, objavio je nastavak, Is There a Nutmeg in the House? (2000). Kao i njegov prethodnik, on je bio izvučen iz članaka iz časopisa, eseja i drugih ranijih napisa, kojima je Norman dodao člancima koje je ona napisala u 1980-ima. Prvi deo knjige je kratak autobiografski deo, retkost od nje, koja je pažljivo čuvla njenu privatnost. Njeno interesovanje za istorijske aspekte kuhinje daje opseg u esejima o istoriji. Članci namenjeni domaćem kuvaru uključuju `Do not Despair over Rice`, `Making Ice Cream`, i jedan koji izriče pogled po kome je bila poznata: `Garlic Presses are Utterly Useless`. Njujork Tajms je knjigu nazvao `ovom vrlo privlačnom, potpuno upijajućom raznolikošću. ... Ovo je knjiga koja je dovoljno dobra za jelo - i, na neki način, možete i da je pojedete.`[62] Brošure Ona je napisala osam knjižica (brošura) na pojedinačne teme. Prve dve, The Use of Wine in Fine Cooking (1950) i The Use of Wine in Italian Cooking (1952), naručili su i objavili trgovci vinom. Ona je ponovo koristila prvo kao poglavlje u knjizi French Country Cooking.[63] Ona je za svoju prodavnicu kuhinjske opreme napisala: Dried Herbs, Aromatics and Condiments (1967); English Potted Meats and Fish Pastes (1968); The Baking of an English Loaf (1969); Syllabubs and Fruit Fools (1969), Green Pepper Berries (1972). Deo sadržaja preuzet je iz njenih ranije objavljenih članaka iz časopisa, a neki su dodatno upotrebljeni i prošireni u kasnijim knjigama.[64] Njena poslednja brošura je Cooking with Le Creuset (1989) napisana francuskim proizvođačima posuđa Le Creuset.[65] Posthumne publikacije painting of old market stall selling drinks La Belle Limonadière, 1827, slika prikazana u knjizi Harvest of the Cold Months Pored Is There a Nutmeg in the House? još tri knjige koje je ona dovršiola a koje je uredio Norman nakon što je autorka umrla. Harvest of the Cold Months (1994) nosi titl `A social history of ice and ices`. Elizabet je na njemu povremeno radila nekoliko godina pre bolesti. Knjiga prati istoriju leda u kuhinjama Evrope iz srednjovekovnih vremena, kada ga je trebalo doneti iz planina i čuvati u ledenim kućama. Nezavisni recenzent opisao je to kao `nekuvarsku knjigu, već zadivljujući podvig detektivske stipendije ... raskošan i dostojanstven`. Pregledajući knjigu u Tajmsu, Najdžela Loson je napisala da je, premda je zaslužila mesto na policama svakoga ko se brine o hrani, otkrila nestajanje autorske energije i „nedostaje joj uobičajena, živahna i žestoka, čitljivost“.[66] South Wind Through the Kitchen(1997) bio je završetak jednog od njenih projekata u kasnijim godinama na kome je radila sa Normanom: zbirka jednih svezaka najboljih njenih opsežnih radova. Norman je pozvao kuvare, pisce i njene prijatelje da odaberu svoje omiljene članke i recepte. Mnogi autori, kao što je kuvar Simon Hopkinson, dali su uvod ili prigodne reči za odabrane komade. Ekstrakti i recepti preuzeti su iz svih knjiga objavljenih 1996. godine. Postoji više od 200 recepata, organizovanih na uobičajeni način sa odeljcima o jelima i sastojcima - jaja i sir, riba i školjke, meso, živina i divljač, povrće, testenine, mahunarke i žitarice, umaci, slatka jela i kolači, konzerve i hleb - isprepleteni su, kao u Dejvidovim ranijim radovima, sa člancima i esejima. Naslov knjige potiče iz eseja objavljenog 1964. godine i repriziranog u „An Omelette and a Glass of Wine“ i referenca je na Južni vetar, najpoznatiji roman njenog mentora Normana Daglasa.[67] Poslednja od knjiga koje je ona planirala da objavi bila je Elizabeth David`s Christmas (2003). Ona i Norman razgovarali su o takvoj knjizi još tokom 1970-ih, ali rad na drugim projektima je to sprečio. Nakon njene smrti, Norman je ustanovio da njeni autorski radovi pišu i sastavljaju mnogo više materijala o božićnoj temi nego što je to iko drugi shvatio. Božićni recepti od kojih se najčešće pitala Elizabet su činili jezgro knjige. Zajedno sa nekoliko božićnih recepata iz mediteranske hrane, francuskog provincijskog kuvanja i začina, soli i aromatike u engleskoj kuhinji i revidiranih članaka objavljenih prethodnih godina u časopisima, pretvoreni su u delo na 214 stranica. Poglavlja su se bavila društvenom i istorijskom stranom Božića, prvim jelima i hladnim mesom, supovima, perutninom i divljači, mesom, povrćem i salatama, umacima, kiselim krastavcima i nadjevima, desertima, kolačima i pićima. Knjiga preispituje jednu od najcitiranijih njenih rečenica, koja je prvi put štampana u Vougu 1959. godine, a uključena je u knjizi iz 2000. godine: `Da sam se snašla - a neću - moj božićni dan je jesti i piti omlet i hladne šunku, uključujući i lepe boce vina tokom ručka i sendviča sa dimljenim lososom, uz čašu šampanjca u krevet uveče. `[68] Između 1995. i 2011. godine Penguin Books izdale su četiri publikacija iz različitih knjiga Elizabet nazvajući je: I`ll be with You in the Squeezing of a Lemon(1995), Peperonata and Other Italian Dishes (1996), Of Pageants and Picnics (2005), and A Taste of the Sun (2011) . Objavljena su još dve publikacije njenih spisa, dok je Norman bio urednik. At Elizabeth David`s Table (2010) objavljena je obeležavajući 60. godišnjice njene prve knjige. Uz priloge nekoliko uglednih britanskih kuvara, uključujući Hopkinsona, Hju Farnli-Vitingstala, Rouz Grej i Džejmija Olivera, sadrži recepte i eseje iz njenih ranije objavljenih dela. Postoji dvanaest poglavlja koja pokrivaju različite tipive večere od supa do deserta i druge teme kao što su pečenje, kuvanje `brzo i sveže` i njeni opisi francuskog i italijanskog tržišta. Elizabeth David on Vegetables (2013) crpljena je uglavnom iz knjiga o mediteranskoj hrani, italijanskoj, francuskoj pokrajinskoj kuhinji. Postoje odeljci o supama; malim jelima; salatama; testeninama; njoki i polentama; pirinču; pasulju i sočivu; glavna jela; hleb; i deserti.[69] Nagrade i pohvale Elizabet je osvojila Glenfiddich nagradu za najboljeg autora 1978. godine za knjigu English Bread and Yeast Cookery. Univerziteti u Eseksu i Bristolu su joj dali počasne doktorate, a dobila je i orden iz Francuske za postignuća u agrokulturi. Postavljena je za oficira Reda Britanskog Carstva 1976. godine, a unapređena je u komandanta Reda 1986. godine. Čast koja ju je najviše obradovala, pripalo joj je saradnikom Kraljevskog društva književnosti u 1982. kao priznanje za njenu književnost. memorial plaque bearing David`s name and dates Plava ploča engleske baštine ispred kuće u kojoj je živela Elizabet Dejvid u Čelsiju Godine 2012. na obeležavanje dijamantskog jubileja Elizabete II, Elizabet je odabrana od strane BiBiSi Radija 4 kao jednog od 60 Britanaca koji su bili najuticajniji tokom 60 godina kraljičine vladavine. Godine 2013. njen portret bio je jedan u nizu poštanskih marki prve klase izdatih u znak proslave stogodišnjice deset „velikih Britanaca“. 2016. godine podignuta je plava ploča engleske baštine na njenom bivšem domu u ulici Halsi 24 u Čelsiju, gde je živela 45 godina; ona je bila prva spisateljica hrane koja je dobila ovaj oblik priznanja.[70] Nasleđe Sećanja na Elizabet bile su tople i pune hvale za njen rad i zaostavštinu. U časopisu Gardijan, pisac hrane Kristofer Drajver nazvao ju je `najuticajnijim piscem kuvarstva i učenjakom engleskog jezika` dok je u Tajmsu pisalo: Elizabet Dejvid bila je doajen engleskih kuvarskih pisaca. Uticala je na generacije koje su dolazile za njom, bilo da su i oni nameravali da budu kulinarski stručnjaci ili su samo uzeli neku njenu knjigu s kuhinjske police za naredni dan večere. `Elizabet Dejvid kaže ...` je davala rešenja koliko začina - i koji začini - treba dodati u papriku, a koliko belog luka ubaciti u preliv. U najboljem slučaju, njena proza bila je precizna kao i njena uputstva, za razliku od nekih njenih prethodnika koji su ponekad davali savete šta da rade u kuhinji neprobojnim rečenicama. Bilo je zadovoljstvo čitati, ona je stilista istinskog razlikovanja. Možda bi je samo u Britaniji klasifikovala kao `pisca hrane`, prečesto prigušnu frazu. Elizabet Dejvid kombinovala je osećanje naučnika prema istoriji sa darom putnika-estete da prenese osećaj za mesto. [71] Njeno pisanje uticalo je na kulturni pristup Britanaca prema hrani. Prema rečima novinarke Džoane Blitman, ona je `izvršila i kulturno i gastronomsko čudo u posleratnoj Britaniji, uvodeći naciju u viziju sveže kontinentalne hrane`, dok spisateljica Rouz Prins smatra da se ona `promenila zauvek način na koji Britanci kuvaju `. Dženet Flojd, profesorka američke književnosti na Kraljevom Koledžu u Londonu, tvrdi da ona nije pokretačica promena, ali je došla da upokoji tu promenu. Istoričar književnosti Nikola Hambl primećuje da je `revolucija hrane u postu`. - ratne godine bi se verovatno desile bez Elizabet Dejvid, mada bi se u njenom odsustvu dogodilo sasvim drugačije `.[72] Flojd komentariše da je Elizabet „pokazala malo interesovanja za privlačenje publike izvan društvene elite ili povezivanje sa njim“; Kuper se posvetio istoj tački, mada naglašava pozitivnu kritiku knjige o francuskom provincijskom kuvanju u časopisu koji predstavlja Komunistička partija Velike Britanije - kao dokaz da je ona imala veći broj čitalaca nego što su ljudi mislili.[73] David se bar dva puta pojavila u izmišljenom obliku. Godine 2000, roman „Ručak sa Elizabet David“ Rodžera Vilijamsa a 2006. BiBiSi je emitovao film: Elizabet Dejvid: Život sa receptima. Godine 1998. Lisa Čejni objavila je biografiju Dejvida; novinar Pol Levi smatrao je film `brzopletim, prevarenim`, mada ga je Laura Šapiro u `Njujork Tajmsu` smatrala `sveobuhvatnim`. Sledeće godine autorka Artemis Kuper je napisala autorizovanu biografiju `Pisanje za kuhinjskim stolom`. Napisala je i zapis za Elizabet u Rečniku nacionalne biografije 2004. (ažuriran 2011). Njeni radovi nalaze se u biblioteci Šlezinger u Institutu za napredno istraživanje Radklif, Univerzitet Harvard.[74] Njena strast prema posuđima pokazala se uticajem na tadašnji stil. Konran priznaje da je njen rad „činio važan deo procesa učenja koji je doveo do staništa“, a uspeh prodajnog preduzeća sa posuđima doprineo je zahtevu za knjigu o francuskom provincijskom kuhinjom. Dejvidova se trudila da obezbedi ilustratorima njenih knjiga tačne detalje - u nacrtu uvoda za francusko provincijsko kuvanje napisala je: „Bila sam zabrinuta da se takvi detalji unesu u obzir jer su neke od ovih regionalnih lonaca već u Francuskoj je vrlo teško naći tako da crteži Džulijet Reni u neku ruku predstavljaju mali istorijski zapis.` Če Njena kampanja protiv masovne proizvodnje i standardizacije hrane bila je ispred svog vremena, iako je Čejni svoje misli opisala kao „instinktivna i neartikulisana“. Jedna od njenih strasti, premisa o kupovini lokalnih proizvoda u sezoni i jednostavnoj pripremi, je poruka koju nastavljaju Stajn, Staler i Farnli Vitingstal.[75] Kuvari i kuvari priznali su Elizabetin uticaj na njihova dela i dela svojih kolega; njena savremena Džejn Grigson napisala je 1967. `Niko ne može da napravi kuvarsku knjigu ovih dana bez dubokog uvažavanja dela Elizabet David.` Grigson je kasnije napisala: Bosiljak nije bilo više od imena neželjenih ujaka, tikvica je štampana kurzivom kao tuđa reč, a malo ko je od nas znao jesti špagete ili podeliti artičoke na delove. ... Zatim je došla Elizabet David poput sunca, pišući sa kratkom elegancijom o dobroj hrani, odnosno o dobro izmišljenoj hrani, dobro kuvanoj. Ona nam je dala do znanja da možemo bolje sa onim što imamo. [76] Rik Stajn, kuvar novijeg doba, kaže da je David na njegov rani rad toliko uticala da je koristio jednu od Mintonovih ilustracija iz knjige mediteranske hrane na svojim menijima kada je prvi put otvorio restoran. Na druge, Najdžela Slejtera, Gordona Remzija, Džejmija Olivera, Pru Lit i Klarisu Dikson Rajt, ona je uticala; Klarsa je rekla da me je David `naučila da je hrana više od kuvanja; takođe je i poezija i strast. Takođe me naučila da se nikada ne slažem sa nečim drugorazrednim`.[77] Norman citira Lit da je prilično šokiran kada je ona pitala studente na ugostiteljskom fakultetu koliko je njih pročitalo njene knjige, a nijedan student nije podigao ruku.` Njen uticaj putovao je dalje od Britanije, a Marijan Buros je u Njujork Tajmsu 1992. napisala da su `desetine mladih kuvara koji su u poslednje dve decenije doneli slavu američkom kuvanju` dužni gospođi Dejvid. ` Iste godine, novinarka Suzan Parsons napisala je u časopisu Kanbera Tajms da „svaki vodeći australijski kuvar stariji od 40 godina odaje počast Elizabet Dejvid kao veliki uticaj na njihov pristup hrani“. Moderniji australijski kuvari, poput Kili Kvong, takođe su naveli nju kao kontinuirani uticaj na njihov rad.[78] Majkl Bejtman, kritičar hrane za The Independent, smatrao je da će ona `biti upamćen kao daleko veći uticaj na englesku hranu od gospođe Biton`; pisac Oberon Vog je napisao da ako ga pita da imenuje ženu koja je dovela rod najveće poboljšanje u engleskom životu u 20. veku, „moj glas bi pripao Elizabet Dejvid.“ Njen biograf Kuper zaključuje ovako svoj članak o Nacionalnom biografskom listu Oskford: Elizabet Dejvid je bila najbolji pisac o hrani i pićima koje je ova zemlja ikada proizvela. Kada je počela da piše 1950-ih, Britanci su jedva primetili šta se na njihovim policama i u tanjirima uopšte nalazi, a možda je tako i bilo dobro. Njene knjige i članci ubedili su čitaoce da je hrana jedno od najvećih životnih zadovoljstava i da kuvanje ne bi trebalo da bude pijaca, već uzbudljiv i kreativan čin. Pri tome je inspirisala čitavu generaciju ne samo da kuva, već i da razmišlja o hrani na potpuno drugačiji način.

Kao na slikama Lepo očuvano Pottery is the process and the products of forming vessels and other objects with clay and other raw materials, which are fired at high temperatures to give them a hard and durable form. The place where such wares are made by a potter is also called a pottery (plural potteries). The definition of pottery, used by the ASTM International, is `all fired ceramic wares that contain clay when formed, except technical, structural, and refractory products`.[1] End applications include tableware, decorative ware, sanitaryware, and in technology and industry such as electrical insulators and laboratory ware. In art history and archaeology, especially of ancient and prehistoric periods, pottery often means vessels only, and sculpted figurines of the same material are called terracottas. Pottery is one of the oldest human inventions, originating before the Neolithic period, with ceramic objects such as the Gravettian culture Venus of Dolní Věstonice figurine discovered in the Czech Republic dating back to 29,000–25,000 BC,[2] and pottery vessels that were discovered in Jiangxi, China, which date back to 18,000 BC. Early Neolithic and pre-Neolithic pottery artifacts have been found, in Jōmon Japan (10,500 BC),[3] the Russian Far East (14,000 BC),[4] Sub-Saharan Africa (9,400 BC),[5] South America (9,000s–7,000s BC),[6] and the Middle East (7,000s–6,000s BC). Pottery is made by forming a clay body into objects of a desired shape and heating them to high temperatures (600–1600 °C) in a bonfire, pit or kiln, which induces reactions that lead to permanent changes including increasing the strength and rigidity of the object. Much pottery is purely utilitarian, but some can also be regarded as ceramic art. An article can be decorated before or after firing. Pottery is traditionally divided into three types: earthenware, stoneware and porcelain. All three may be glazed and unglazed. All may also be decorated by various techniques. In many examples the group a piece belongs to is immediately visually apparent, but this is not always the case; for example fritware uses no or little clay, so falls outside these groups. Historic pottery of all these types is often grouped as either `fine` wares, relatively expensive and well-made, and following the aesthetic taste of the culture concerned, or alternatively `coarse`, `popular`, `folk` or `village` wares, mostly undecorated, or simply so, and often less well-made. Cooking in pottery became less popular once metal pots became available,[7] but is still used for dishes that benefit from the qualities of pottery cooking, typically slow cooking in an oven, such as biryani, cassoulet, daube, tagine, jollof rice, kedjenou, cazuela and types of baked beans.[7] Main types[edit] Earthenware[edit] Main article: Earthenware Earthenware jar from the Neolithic Majiayao culture China, 3300 to 2000 BCE The earliest forms of pottery were made from clays that were fired at low temperatures, initially in pit-fires or in open bonfires. They were hand formed and undecorated. Earthenware can be fired as low as 600 °C, and is normally fired below 1200 °C.[8] Because unglazed earthenware is porous, it has limited utility for the storage of liquids or as tableware. However, earthenware has had a continuous history from the Neolithic period to today. It can be made from a wide variety of clays, some of which fire to a buff, brown or black colour, with iron in the constituent minerals resulting in a reddish-brown. Reddish coloured varieties are called terracotta, especially when unglazed or used for sculpture. The development of ceramic glaze made impermeable pottery possible, improving the popularity and practicality of pottery vessels. Decoration has evolved and developed through history. Stoneware[edit] Main article: Stoneware 15th-century Japanese stoneware storage jar, with partial ash glaze Stoneware is pottery that has been fired in a kiln at a relatively high temperature, from about 1,100 °C to 1,200 °C, and is stronger and non-porous to liquids.[9] The Chinese, who developed stoneware very early on, classify this together with porcelain as high-fired wares. In contrast, stoneware could only be produced in Europe from the late Middle Ages, as European kilns were less efficient, and the right type of clay less common. It remained a speciality of Germany until the Renaissance.[10] Stoneware is very tough and practical, and much of it has always been utilitarian, for the kitchen or storage rather than the table. But `fine` stoneware has been important in China, Japan and the West, and continues to be made. Many utilitarian types have also come to be appreciated as art. Porcelain[edit] Main article: Porcelain Contemporary porcelain plate by Sèvres Porcelain is made by heating materials, generally including kaolin, in a kiln to temperatures between 1,200 and 1,400 °C (2,200 and 2,600 °F). This is higher than used for the other types, and achieving these temperatures was a long struggle, as well as realizing what materials were needed. The toughness, strength and translucence of porcelain, relative to other types of pottery, arises mainly from vitrification and the formation of the mineral mullite within the body at these high temperatures. Although porcelain was first made in China, the Chinese traditionally do not recognise it as a distinct category, grouping it with stoneware as `high-fired` ware, opposed to `low-fired` earthenware. This confuses the issue of when it was first made. A degree of translucency and whiteness was achieved by the Tang dynasty (AD 618–906), and considerable quantities were being exported. The modern level of whiteness was not reached until much later, in the 14th century. Porcelain was also made in Korea and in Japan from the end of the 16th century, after suitable kaolin was located in those countries. It was not made effectively outside East Asia until the 18th century.[11] Archaeology[edit] Archaeologist cleaning an early mediaeval pottery sherd from Chodlik, Poland. The study of pottery can help to provide an insight into past cultures. Fabric analysis (see section below), used to analyse the fabric of pottery, is important part of archaeology for understanding the archaeological culture of the excavated site by studying the fabric of artifacts, such as their usage, source material composition, decorative pattern, color of patterns, etc. This helps to understand characteristics, sophistication, habits, technology, tools, trade, etc. of the people who made and used the pottery. Carbon dating reveals the age. Sites with similar pottery characteristics have the same culture, those sites which have distinct cultural characteristics but with some overlap are indicative of cultural exchange such as trade or living in vicinity or continuity of habitation, etc. Examples are black and red ware, redware, Sothi-Siswal culture and Painted Grey Ware culture. The six fabrics of Kalibangan is a good example of use of fabric analysis in identifying a differentiated culture which was earlier thought to be typical Indus Valley civilisation (IVC) culture. Pottery is durable, and fragments, at least, often survive long after artifacts made from less-durable materials have decayed past recognition. Combined with other evidence, the study of pottery artefacts is helpful in the development of theories on the organisation, economic condition and the cultural development of the societies that produced or acquired pottery. The study of pottery may also allow inferences to be drawn about a culture`s daily life, religion, social relationships, attitudes towards neighbours, attitudes to their own world and even the way the culture understood the universe. Terracotta Army following excavation It is valuable to look into pottery as an archaeological record of potential interaction between peoples. When pottery is placed within the context of linguistic and migratory patterns, it becomes an even more prevalent category of social artifact.[12] As proposed by Olivier P. Gosselain, it is possible to understand ranges of cross-cultural interaction by looking closely at the chaîne opératoire of ceramic production.[13] The methods used to produce pottery in early Sub-Saharan Africa are divisible into three categories: techniques visible to the eye (decoration, firing and post-firing techniques), techniques related to the materials (selection or processing of clay, etc.), and techniques of molding or fashioning the clay.[13] These three categories can be used to consider the implications of the reoccurrence of a particular sort of pottery in different areas. Generally, the techniques that are easily visible (the first category of those mentioned above) are thus readily imitated, and may indicate a more distant connection between groups, such as trade in the same market or even relatively close settlements.[13] Techniques that require more studied replication (i.e., the selection of clay and the fashioning of clay) may indicate a closer connection between peoples, as these methods are usually only transmissible between potters and those otherwise directly involved in production.[13] Such a relationship requires the ability of the involved parties to communicate effectively, implying pre-existing norms of contact or a shared language between the two. Thus, the patterns of technical diffusion in pot-making that are visible via archaeological findings also reveal patterns in societal interaction. Chronologies based on pottery are often essential for dating non-literate cultures and are often of help in the dating of historic cultures as well. Trace-element analysis, mostly by neutron activation, allows the sources of clay to be accurately identified and the thermoluminescence test can be used to provide an estimate of the date of last firing. Examining sherds from prehistory, scientists learned that during high-temperature firing, iron materials in clay record the state of the Earth`s magnetic field at that moment. Fabric analysis[edit] The `clay body` is also called the `paste` or the `fabric`, which consists of 2 things, the `clay matrix` – composed of grains of less than 0.02 mm grains which can be seen using the high-powered microscopes or a Scanning Electron Microscope (SEM), and the `clay inclusions` – which are larger grains of clay and could be seen with the naked eye or a low-power binocular microscope. For geologists, fabric analysis means spatial arrangement of minerals in a rock. For Archaeologists, the `fabric analysis` of pottery entails the study of clay matrix and inclusions in the clay body as well as the firing temperature and conditions. Analysis is done to examine the following 3 in detail:[14] How pottery was made e.g. material, design such as shape and style, etc. Its decorations, such as patterns, colors of patterns, slipped (glazing) or unslipped decoration Evidence of type of use. The Six fabrics of Kalibangan is a good example of fabric analysis. Clay bodies and raw materials[edit] Preparation of clay for pottery in India Removing a filter cake of porcelain body from a filter press Body, or clay body, is the material used to form pottery. Thus a potter might prepare, or order from a supplier, such an amount of earthenware body, stoneware body or porcelain body. The compositions of clay bodies varies considerably, and include both prepared and `as dug`; the former being by far the dominant type for studio and industry. The properties also vary considerably, and include plasticity and mechncial strength before firing; the firing temperature needed to mature them; properties after firing, such as permeability, mechanical strength and colour. There can be regional variations in the properties of raw materials used for pottery, and these can lead to wares that are unique in character to a locality. The main ingredient of the body is clay. Some different types used for pottery include:[15] Kaolin, is sometimes referred to as china clay because it was first used in China. Ball clay: An extremely plastic, fine grained sedimentary clay, which may contain some organic matter. Fire clay: A clay having a slightly lower percentage of fluxes than kaolin, but usually quite plastic. It is highly heat resistant form of clay which can be combined with other clays to increase the firing temperature and may be used as an ingredient to make stoneware type bodies. Stoneware clay: Suitable for creating stoneware. Has many of the characteristics between fire clay and ball clay, having finer grain, like ball clay but is more heat resistant like fire clays. Common red clay and shale clay have vegetable and ferric oxide impurities which make them useful for bricks, but are generally unsatisfactory for pottery except under special conditions of a particular deposit.[16] Bentonite: An extremely plastic clay which can be added in small quantities to short clay to increase the plasticity. It is common for clays and other raw materials to be mixed to produce clay bodies suited to specific purposes. Various mineral processing techniques are often utilised before mixing the raw materials, with comminution being effectively universal for non-clay materials. Examples of non-clay materials include: Feldspar, act as fluxes which lower the vitrification temperature of bodies. Quartz, an important role is to attenuate drying shrinkage. A section cut-through of ball mill, which are widely used to mill raw materials for pottery Nepheline syenite, an alternative to feldspar. Calcined alumina, can enhance the fired properties of a body. Chamotte, also called grog, is fired clay which it is crushed, and sometimes then milled. Helps attenuate drying shrinkage.[17] Bone ash, produced by the calcination of animal bone. A key raw material for bone china. Frit, produced made by quenching and breaking up a glass of a specific composition. Can be used at low additions in some bodies, but common uses include as components of a glaze or enamel, or for the body of fritware, when it usually mixed with larger quantities of quartz sand. Various others at low levels of addition such as dolomite, limestone, talc and wollastonite. Production[edit] The production of pottery includes the following stages: Clay body being extruded from a de-airing pug Preparing the clay body. Shaping Drying Firing Glazing and decorating. (this can be undertaken prior to firing. Also, additional firing stages after decoration may be needed.) Shaping[edit] Before being shaped, clay must be prepared. This may include kneading to ensure an even moisture content throughout the body. Air trapped within the clay body needs to be removed, or de-aired, and can be accomplished either by a machine called a vacuum pug or manually by wedging. Wedging can also help produce an even moisture content. Once a clay body has been kneaded and de-aired or wedged, it is shaped by a variety of techniques, which include: Hand-building: This is the earliest forming method. Wares can be constructed by hand from coils of clay, combining flat slabs of clay, or pinching solid balls of clay or some combination of these. Parts of hand-built vessels are often joined together with the aid of slip. Some studio potters find hand-building more conducive for one-of-a-kind works of art. 0:56CC A potter using a potters wheel describes his materials (in Romanian and English) The potter`s wheel: In a process called `throwing` (coming from the Old English word thrownاا which means to twist or turn,[18]) a ball of clay is placed in the centre of a turntable, called the wheel-head, which the potter rotates with a stick, with foot power or with a variable-speed electric motor. During the process of throwing, the wheel rotates while the solid ball of soft clay is pressed, squeezed and pulled gently upwards and outwards into a hollow shape. Skill and experience are required to throw pots of an acceptable standard and, while the ware may have high artistic merit, the reproducibility of the method is poor.[19] Because of its inherent limitations, throwing can only be used to create wares with radial symmetry on a vertical axis. Press moulding: a simple technique of shaping by manually pressing a lump of clay body into a porous mould. Granulate pressing: a highly automated technique of shaping by pressing clay body in a semi-dry and granulated form in a mould. The body is pressed into the mould by a porous die through which water is pumped at high pressure. The fine, free flowing granulated body is prepared by spray drying a high-solids content slip. Granulate pressing, also known as dust pressing, is widely used in the manufacture of ceramic tiles and, increasingly, of plates. Jiggering a plate Jiggering and jolleying: These operations are carried out on the potter`s wheel and allow the time taken to bring wares to a standardized form to be reduced. Jiggering is the operation of bringing a shaped tool into contact with the plastic clay of a piece under construction, the piece itself being set on a rotating plaster mould on the wheel. The jigger tool shapes one face while the mould shapes the other. Jiggering is used only in the production of flat wares, such as plates, but a similar operation, jolleying, is used in the production of hollow-wares such as cups. Jiggering and jolleying have been used in the production of pottery since at least the 18th century. In large-scale factory production, jiggering and jolleying are usually automated, which allows the operations to be carried out by semi-skilled labour. Roller-head machine: This machine is for shaping wares on a rotating mould, as in jiggering and jolleying, but with a rotary shaping tool replacing the fixed profile. The rotary shaping tool is a shallow cone having the same diameter as the ware being formed and shaped to the desired form of the back of the article being made. Wares may in this way be shaped, using relatively unskilled labour, in one operation at a rate of about twelve pieces per minute, though this varies with the size of the articles being produced. Developed in the UK just after World War II by the company Service Engineers, roller-heads were quickly adopted by manufacturers around the world; it remains the dominant method for producing both flatware and holloware, such as plates and mugs.[20] Pressure casting: Is a development of traditional slipcasting. Specially developed polymeric materials allow a mould to be subject to application external pressures of up to 4.0 MPa – so much higher than slip casting in plaster moulds where the capillary forces correspond to a pressure of around 0.1–0.2 MPa. The high pressure leads to much faster casting rates and, hence, faster production cycles. Furthermore, the application of high pressure air through the polymeric moulds upon demoulding the cast means a new casting cycle can be started immediately in the same mould, unlike plaster moulds which require lengthy drying times. The polymeric materials have much greater durability than plaster and, therefore, it is possible to achieve shaped products with better dimensional tolerances and much longer mould life. Pressure casting was developed in the 1970s for the production of sanitaryware although, more recently, it has been applied to tableware.[21][22][23][24] RAM pressing: This is used to shape ware by pressing a bat of prepared clay body into a required shape between two porous moulding plates. After pressing, compressed air is blown through the porous mould plates to release the shaped wares. Filling a plaster mould with slip De-moulding a large vase after it has been slip cast Slip casting: This is suited to the making of shapes that cannot be formed by other methods. A liquid slip, made by mixing clay body with water, is poured into a highly absorbent plaster mould. Water from the slip is absorbed into the mould leaving a layer of clay body covering its internal surfaces and taking its internal shape. Excess slip is poured out of the mould, which is then split open and the moulded object removed. Slip casting is widely used in the production of sanitaryware and is also used for making other complex shaped ware such as teapots and figurines. Injection moulding: This is a shape-forming process adapted for the tableware industry from the method long established for the forming of thermoplastic and some metal components.[25] It has been called Porcelain Injection Moulding, or PIM.[26] Suited to the mass production of complex-shaped articles, one significant advantage of the technique is that it allows the production of a cup, including the handle, in a single process, and thereby eliminates the handle-fixing operation and produces a stronger bond between cup and handle.[27] The feed to the mould die is a mix of approximately 50 to 60 per cent unfired body in powder form, together with 40 to 50 per cent organic additives composed of binders, lubricants and plasticisers.[26] The technique is not as widely used as other shaping methods.[28] 3D printing: There are two methods. One involves the layered deposition of soft clay body similar to fused deposition modelling (FDM), and the other uses powder binding techniques where clay body in dry powder form is fused together layer upon layer with a liquid. Injection moulding of ceramic tableware has been developed, though it has yet to be fully commercialised.[29] Drying[edit] Prior to firing the water in an article needs to be removed. A number of different stages, or conditions of the article, can be identified: Greenware refers to unfired objects. At sufficient moisture content, bodies at this stage are in their most plastic form (as they are soft and malleable, and hence can be easily deformed by handling). Leather-hard refers to a clay body that has been dried partially. At this stage the clay object has approximately 15% moisture content. Clay bodies at this stage are very firm and only slightly pliable. Trimming and handle attachment often occurs at the leather-hard state. Bone-dry refers to clay bodies when they reach a moisture content at or near 0%. At that moisture content, the item is ready to be fired. Additionally, the piece is extremely fragile at this stage and must be handled with care. Firing[edit] A modern tunnel kiln Firing produces permanent and irreversible changes in the body. It is only after firing that the article or material is pottery. In lower-fired pottery, the changes include sintering, the fusing together of coarser particles in the body at their points of contact with each other. In the case of porcelain, where higher firing-temperatures are used, the physical, chemical and mineralogical properties of the constituents in the body are greatly altered. In all cases, the reason for firing is to permanently harden the wares, and the firing regime must be appropriate to the materials used. Temperature[edit] As a rough guide, modern earthenwares are normally fired at temperatures in the range of about 1,000°C (1,830 °F) to 1,200 °C (2,190 °F); stonewares at between about 1,100 °C (2,010 °F) to 1,300 °C (2,370 °F); and porcelains at between about 1,200 °C (2,190 °F) to 1,400 °C (2,550 °F). Historically, reaching high temperatures was a long-lasting challenge, and earthenware can be fired effectively as low as 600°C, achievable in primitive pit firing. Atmosphere[edit] A bottle kiln The atmosphere within a kiln during firing can affect the appearance of the body and glaze. Key to this is the differing colours of the various oxides of iron, such as iron(III) oxide (also known as ferric oxide or Fe2O3) which is associated with brown-red colours, whilst iron(II) oxide (also known as ferrous oxide or FeO) is associated with much darker colours, including black. The oxygen concentration in the kiln influences the type, and relative proportions, of these iron oxides in fired the body and glaze: for example, where there is a lack of oxygen during firing the associated carbon monoxide (CO) will readily react with oxygen in Fe2O3 in the raw materials and cause it to be reduced to FeO.[30][31] An oxygen deficient condition, called a reducing atmosphere, is generated by preventing the complete combustion of the kiln fuel; this is achieved by deliberately restricting the supply of air or by supplying an excess of fuel.[30][31] Methods[edit] Firing pottery can be done using a variety of methods, with a kiln being the usual firing method. Both the maximum temperature and the duration of firing influences the final characteristics of the ceramic. Thus, the maximum temperature within a kiln is often held constant for a period of time to soak the wares to produce the maturity required in the body of the wares. Kilns may be heated by burning combustible materials, such as wood, coal and gas, or by electricity. The use of microwave energy has been investigated.[32] When used as fuels, coal and wood can introduce smoke, soot and ash into the kiln which can affect the appearance of unprotected wares. For this reason, wares fired in wood- or coal-fired kilns are often placed in the kiln in saggars, ceramic boxes, to protect them. Modern kilns fuelled by gas or electricity are cleaner and more easily controlled than older wood- or coal-fired kilns and often allow shorter firing times to be used. Niche techniques include: Pottery firing mound in Kalabougou, Mali. Much of the earliest pottery would have been fired in a similar fashion In a Western adaptation of traditional Japanese Raku ware firing, wares are removed from the kiln while hot and smothered in ashes, paper or woodchips which produces a distinctive carbonised appearance. This technique is also used in Malaysia in creating traditional labu sayung.[33][34] In Mali, a firing mound is used rather than a brick or stone kiln. Unfired pots are first brought to the place where a mound will be built, customarily by the women and girls of the village. The mound`s foundation is made by placing sticks on the ground, then: [...] pots are positioned on and amid the branches and then grass is piled high to complete the mound. Although the mound contains the pots of many women, who are related through their husbands` extended families, each women is responsible for her own or her immediate family`s pots within the mound. When a mound is completed and the ground around has been swept clean of residual combustible material, a senior potter lights the fire. A handful of grass is lit and the woman runs around the circumference of the mound touching the burning torch to the dried grass. Some mounds are still being constructed as others are already burning.[35] Stages[edit] Biscuit (or bisque)[36][37] refers to the clay after the object is shaped to the desired form and fired in the kiln for the first time, known as `bisque fired` or `biscuit fired`. This firing results in both chemical and physical changes to the minerals of the clay body. Glaze fired is the final stage of some pottery making, or glost fired.[19] A glaze may be applied to the biscuit ware and the object can be decorated in several ways. After this the object is `glazed fired`, which causes the glaze material to melt, then adhere to the object. Depending on the temperature schedule the glaze firing may also further mature the body as chemical and physical changes continue. Decorating[edit] Pottery may be decorated in many different ways. Some decoration can be done before or after the firing, and may be undertaken before or after glazing. Methods[edit] Hand painting a vase Painting has been used since early prehistoric times, and can be very elaborate. The painting is often applied to pottery that has been fired once, and may then be overlaid with a glaze afterwards. Many pigments change colour when fired, and the painter must allow for this. Glaze: Perhaps the most common form of decoration, that also serves as protection to the pottery, by being tougher and keeping liquid from penetrating the pottery. Glaze may be colourless, especially over painting, or coloured and opaque. Crystalline glaze: acharacterised by crystalline clusters of various shapes and colours embedded in a more uniform and opaque glaze. Produced by the slow cooling of the glost fire. Carving: Pottery vessels may be decorated by shallow carving of the clay body, typically with a knife or similar instrument used on the wheel. This is common in Chinese porcelain of the classic periods. Burnishing: The surface of pottery wares may be burnished prior to firing by rubbing with a suitable instrument of wood, steel or stone to produce a polished finish that survives firing. It is possible to produce very highly polished wares when fine clays are used or when the polishing is carried out on wares that have been partially dried and contain little water, though wares in this condition are extremely fragile and the risk of breakage is high. Terra Sigillata is an ancient form of decorating ceramics that was first developed in Ancient Greece. Lithography, also called litho, although the alternative names of transfer print or `decal` are also common. These are used to apply designs to articles. The litho comprises three layers: the colour, or image, layer which comprises the decorative design; the cover coat, a clear protective layer, which may incorporate a low-melting glass; and the backing paper on which the design is printed by screen printing or lithography. There are various methods of transferring the design while removing the backing-paper, some of which are suited to machine application. Banding is the application by hand or by machine of a band of colour to the edge of a plate or cup. Also known as `lining`, this operation is often carried out on a potter`s wheel. Agateware: named after its resemblance to the mineral agate. Is produced by parially blending clays of differing colours. In Japan the term `neriage` is used, whilst in China, where such things have been made since at least the Tang Dynasty, they are called `marbled` wares. Engobe: a clay slip is used to coat the surface of pottery, usually before firing. Its purpose is often decorative though it can also be used to mask undesirable features in the clay to which it is applied. The engobe may be applied by painting or by dipping to provide a uniform, smooth, coating. Such decoration is characteristic of slipware. For sgraffito decoration a layer of engobe is scratched through to reveal the underlying clay. Gold: Decoration with gold is used on some high quality ware. Different methods exist for its application, including: Burnishing a plate`s gold decoration Best gold – a suspension of gold powder in essential oils mixed with a flux and a mercury salt extended. This can be applied by a painting technique. From the kiln, the decoration is dull and requires burnishing to reveal the full colour Acid Gold – a form of gold decoration developed in the early 1860s at the English factory of Mintons Ltd. The glazed surface is etched with diluted hydrofluoric acid prior to application of the gold. The process demands great skill and is used for the decoration only of ware of the highest class. Bright Gold – consists of a solution of gold sulphoresinate together with other metal resonates and a flux. The name derives from the appearance of the decoration immediately after removal from the kiln as it requires no burnishing Mussel Gold – an old method of gold decoration. It was made by rubbing together gold leaf, sugar and salt, followed by washing to remove solubles Underglaze decoration is applied, by a number of techniques, onto ware before it is glazed, an example is blue and white wares. Can be applied by a number of techniques. In-glaze decoration, is applied on the surface of the glaze before the glost firing. On-glaze decoration is applied on top of the already fired, glazed surface, and then fixed in a second firing at a relatively low temperature. Glazing[edit] Main article: Ceramic glaze Spraying glaze onto a vase Glaze is a glassy coating on pottery, and reasons to use one includes decoration, ensure the item is impermeable to liquids and minimise the adherence of pollutants. Glaze may be applied by spraying, dipping, trailing or brushing on an aqueous suspension of the unfired glaze. The colour of a glaze after it has been fired may be significantly different from before firing. To prevent glazed wares sticking to kiln furniture during firing, either a small part of the object being fired (for example, the foot) is left unglazed or, alternatively, special refractory `spurs` are used as supports. These are removed and discarded after the firing. Some specialised glazing techniques include: Salt-glazing - common salt is introduced to the kiln during the firing process. The high temperatures cause the salt to volatilise, depositing it on the surface of the ware to react with the body to form a sodium aluminosilicate glaze. In the 17th and 18th centuries, salt-glazing was used in the manufacture of domestic pottery. Now, except for use by some studio potters, the process is obsolete. The last large-scale application before its demise in the face of environmental clean air restrictions was in the production of salt-glazed sewer-pipes.[38][39] Ash glazed jar from 9th century Japan Ash glazing – ash from the combustion of plant matter has been used as the flux component of glazes. The source of the ash was generally the combustion waste from the fuelling of kilns although the potential of ash derived from arable crop wastes has been investigated.[40] Ash glazes are of historical interest in the Far East although there are reports of small-scale use in other locations such as the Catawba Valley Pottery in the United States. They are now limited to small numbers of studio potters who value the unpredictability arising from the variable nature of the raw material.[41] Health and environmental issues[edit] Although many of the environmental effects of pottery production have existed for millennia, some of these have been amplified with modern technology and scales of production. The principal factors for consideration fall into two categories: Effects on workers. Notable risks include silicosis, heavy metal poisoning, poor indoor air quality, dangerous sound levels and possible over-illumination. Effects on the general environment. Historically, lead poisoning (plumbism) was a significant health concern to those glazing pottery. This was recognised at least as early as the nineteenth century. The first legislation in the UK to limit pottery workers` exposure to lead was included in the Factories Act Extension Act in 1864, with further introduced in 1899.[42][43] Silicosis is an occupational lung disease caused by inhaling large amounts of crystalline silica dust, usually over many years. Workers in the ceramic industry can develop it due to exposure to silica dust in the raw materials; colloquially it has been known as `Potter`s rot`. Less than 10 years after its introduction, in 1720, as a raw material to the British ceramics industry the negative effects of calcined flint on the lungs of workers had been noted.[44] In one study reported in 2022, of 106 UK pottery workers 55 per cent had at least some stage of silicosis.[45][46][47] Exposure to siliceous dusts is reduced by either processing and using the source materials as aqueous suspension or as damp solids, or by the use of dust control measures such as Local exhaust ventilation. These have been mandated by legislation, such as The Pottery (Health and Welfare) Special Regulations 1950.[48][49] The Health and Safety Executive in the UK has produced guidelines on controlling exposure to respirable crystalline silica in potteries, and the British Ceramics Federation provide, as a free download, a guidance booklet. Environmental concerns include off-site water pollution, air pollution, disposal of hazardous materials, disposal of rejected ware and fuel consumption.[50] History[edit] Main article: Ceramic art § History A great part of the history of pottery is prehistoric, part of past pre-literate cultures. Therefore, much of this history can only be found among the artifacts of archaeology. Because pottery is so durable, pottery and shards of pottery survive for millennia at archaeological sites, and are typically the most common and important type of artifact to survive. Many prehistoric cultures are named after the pottery that is the easiest way to identify their sites, and archaeologists develop the ability to recognise different types from the chemistry of small shards. Before pottery becomes part of a culture, several conditions must generally be met. First, there must be usable clay available. Archaeological sites where the earliest pottery was found were near deposits of readily available clay that could be properly shaped and fired. China has large deposits of a variety of clays, which gave them an advantage in early development of fine pottery. Many countries have large deposits of a variety of clays. Second, it must be possible to heat the pottery to temperatures that will achieve the transformation from raw clay to ceramic. Methods to reliably create fires hot enough to fire pottery did not develop until late in the development of cultures. Third, the potter must have time available to prepare, shape and fire the clay into pottery. Even after control of fire was achieved, humans did not seem to develop pottery until a sedentary life was achieved. It has been hypothesized that pottery was developed only after humans established agriculture, which led to permanent settlements. However, the oldest known pottery is from the Czech Republic and dates to 28,000 BC, at the height of the most recent ice age, long before the beginnings of agriculture. Fourth, there must be a sufficient need for pottery in order to justify the resources required for its production.[51] Early pottery An Incipient Jōmon pottery vessel reconstructed from fragments (10,000–8,000 BC), Tokyo National Museum, Japan Methods of forming: Hand-shaping was the earliest method used to form vessels. This included the combination of pinching and coiling. Firing: The earliest method for firing pottery wares was the use of bonfires pit fired pottery. Firing times might be short but the peak-temperatures achieved in the fire could be high, perhaps in the region of 900 °C (1,650 °F), and were reached very quickly.[52] Clay: Early potters used whatever clay was available to them in their geographic vicinity. However, the lowest quality common red clay was adequate for low-temperature fires used for the earliest pots. Clays tempered with sand, grit, crushed shell or crushed pottery were often used to make bonfire-fired ceramics because they provided an open-body texture that allowed water and volatile components of the clay to escape freely. The coarser particles in the clay also acted to restrain shrinkage during drying, and hence reduce the risk of cracking. Form: In the main, early bonfire-fired wares were made with rounded bottoms to avoid sharp angles that might be susceptible to cracking. Glazing: the earliest pots were not glazed. The potter`s wheel was invented in Mesopotamia sometime between 6,000 and 4,000 BC (Ubaid period), and revolutionised pottery production. Moulds were used to a limited extent as early as the 5th and 6th century BC by the Etruscans[53] and more extensively by the Romans.[54] Slipcasting, a popular method for shaping irregular shaped articles. It was first practised, to a limited extent, in China as early as the Tang dynasty.[55] Transition to kilns: The earliest intentionally constructed were pit-kilns or trench-kilns, holes dug in the ground and covered with fuel. Holes in the ground provided insulation and resulted in better control over firing.[56] Kilns: Pit fire methods were adequate for simple earthenware, but other pottery types needed more sophisticated kilns. History by region[edit] Beginnings of pottery[edit] Xianren Cave pottery fragments, radiocarbon dated to circa 18,000 BC, China[57][58] Pottery bowl from Jarmo, Mesopotamia, 7100–5800 BC. Pottery may well have been discovered independently in various places, probably by accidentally creating it at the bottom of fires on a clay soil. The earliest-known ceramic objects are Gravettian figurines such as those discovered at Dolní Věstonice in the modern-day Czech Republic. The Venus of Dolní Věstonice is a Venus figurine, a statuette of a nude female figure dated to 29,000–25,000 BC (Gravettian industry).[2] But there is no evidence of pottery vessels from this period. Weights for looms or fishing-nets are a very common use for the earliest pottery. Sherds have been found in China and Japan from a period between 12,000 and perhaps as long as 18,000 years ago.[4][59] As of 2012, the earliest pottery vessels found anywhere in the world,[60] dating to 20,000 to 19,000 years before the present, was found at Xianrendong Cave in the Jiangxi province of China.[61][62] Other early pottery vessels include those excavated from the Yuchanyan Cave in southern China, dated from 16,000 BC,[59] and those found in the Amur River basin in the Russian Far East, dated from 14,000 BC.[4][63] The Odai Yamamoto I site, belonging to the Jōmon period, currently has the oldest pottery in Japan. Excavations in 1998 uncovered earthenware fragments which have been dated as early as 14,500 BC.[64] The term `Jōmon` means `cord-marked` in Japanese. This refers to the markings made on the vessels and figures using sticks with cords during their production. Recent research has elucidated how Jōmon pottery was used by its creators.[65] It appears that pottery was independently developed in Sub-Saharan Africa during the 10th millennium BC, with findings dating to at least 9,400 BC from central Mali,[5] and in South America during the 9,000s–7,000s BC.[66][6] The Malian finds date to the same period as similar finds from East Asia – the triangle between Siberia, China and Japan – and are associated in both regions to the same climatic changes (at the end of the ice age new grassland develops, enabling hunter-gatherers to expand their habitat), met independently by both cultures with similar developments: the creation of pottery for the storage of wild cereals (pearl millet), and that of small arrowheads for hunting small game typical of grassland.[5] Alternatively, the creation of pottery in the case of the Incipient Jōmon civilisation could be due to the intensive exploitation of freshwater and marine organisms by late glacial foragers, who started developing ceramic containers for their catch.[65] East Asia[edit] Main articles: Chinese ceramics, Korean pottery, and Japanese pottery Chinese Ming dynasty blue-and-white porcelain dish with a dragon Group of 13th-century pieces of Longquan celadon In Japan, the Jōmon period has a long history of development of Jōmon pottery which was characterized by impressions of rope on the surface of the pottery created by pressing rope into the clay before firing. Glazed Stoneware was being created as early as the 15th century BC in China. A form of Chinese porcelain became a significant Chinese export from the Tang Dynasty (AD 618–906) onwards.[9] Korean potters adopted porcelain as early as the 14th century AD.[67] Japanese porcelain was made in the early 16th century after Shonzui Goradoyu-go brought back the secret of its manufacture from the Chinese kilns at Jingdezhen.[68] In contrast to Europe, the Chinese elite used pottery extensively at table, for religious purposes, and for decoration, and the standards of fine pottery were very high. From the Song dynasty (960–1279) for several centuries elite taste favoured plain-coloured and exquisitely formed pieces; during this period porcelain was perfected in Ding ware, although it was the only one of the Five Great Kilns of the Song period to use it. The traditional Chinese category of high-fired wares includes stoneware types such as Ru ware, Longquan celadon and Guan ware. Painted wares such as Cizhou ware had a lower status, though they were acceptable for making pillows. The arrival of Chinese blue and white porcelain was probably a product of the Mongol Yuan dynasty (1271–1368) dispersing artists and craftsmen across its large empire. Both the cobalt stains used for the blue colour, and the style of painted decoration, usually based on plant shapes, were initially borrowed from the Islamic world, which the Mongols had also conquered. At the same time Jingdezhen porcelain, produced in Imperial factories, took the undisputed leading role in production. The new elaborately painted style was now favoured at court, and gradually more colours were added. The secret of making such porcelain was sought in the Islamic world and later in Europe when examples were imported from the East. Many attempts were made to imitate it in Italy and France. However it was not produced outside of the Orient until 1709 in Germany.[69] South Asia[edit] See also: Pottery in the Indian subcontinent A potter with his pottery wheel, British Raj (1910) Cord-Impressed style pottery belongs to `Mesolithic` ceramic tradition that developed among Vindhya hunter-gatherers in Central India during the Mesolithic period.[70][71] This ceramic style is also found in later Proto-Neolithic phase in nearby regions.[72] This early type of pottery, also found at the site of Lahuradewa, is currently the oldest known pottery tradition in South Asia, dating back to 7,000–6,000 BC.[73][74][75][76] Wheel-made pottery began to be made during the Mehrgarh Period II (5,500–4,800 BC) and Merhgarh Period III (4,800–3,500 BC), known as the ceramic Neolithic and chalcolithic. Pottery, including items known as the ed-Dur vessels, originated in regions of the Saraswati River / Indus River and have been found in a number of sites in the Indus Civilization.[77][78] Despite an extensive prehistoric record of pottery, including painted wares, little `fine` or luxury pottery was made in the subcontinent in historic times. Hinduism discourages eating off pottery, which probably largely accounts for this. Most traditional Indian pottery vessels are large pots or jars for storage, or small cups or lamps, occasionally treated as disposable. In contrast there are long traditions of sculpted figures, often rather large, in terracotta; this continues with the Bankura horses in Panchmura, West Bengal. Southeast Asia[edit] See also: Philippine ceramics Late Neolithic Manunggul Jar from Palawan used for burial, topped with two figures representing the journey of the soul into the afterlife. Pottery in Southeast Asia is as diverse as its ethnic groups. Each ethnic group has their own set of standards when it comes to pottery arts. Potteries are made due to various reasons, such as trade, food and beverage storage, kitchen usage, religious ceremonies, and burial purposes.[79][80][81][82] West Asia[edit] See also: Levantine pottery, Persian pottery, and Pottery of ancient Cyprus Around 8000 BC during the Pre-pottery Neolithic period, and before the invention of pottery, several early settlements became experts in crafting beautiful and highly sophisticated containers from stone, using materials such as alabaster or granite, and employing sand to shape and polish. Artisans used the veins in the material to maximum visual effect. Such objects have been found in abundance on the upper Euphrates river, in what is today eastern Syria, especially at the site of Bouqras.[83] The earliest history of pottery production in the Fertile Crescent starts the Pottery Neolithic and can be divided into four periods, namely: the Hassuna period (7000–6500 BC), the Halaf period (6500–5500 BC), the Ubaid period (5500–4000 BC), and the Uruk period (4000–3100 BC). By about 5000 BC pottery-making was becoming widespread across the region, and spreading out from it to neighbouring areas. Pottery making began in the 7th millennium BC. The earliest forms, which were found at the Hassuna site, were hand formed from slabs, undecorated, unglazed low-fired pots made from reddish-brown clays.[56] Within the next millennium, wares were decorated with elaborate painted designs and natural forms, incising and burnished. Earthenware Ubaid jar. c. 5,300-4,700 BCE The invention of the potter`s wheel in Mesopotamia sometime between 6,000 and 4,000 BC (Ubaid period) revolutionised pottery production. Newer kiln designs could fire wares to 1,050 °C (1,920 °F) to 1,200 °C (2,190 °F) which enabled increased possibilities. Production was now carried out by small groups of potters for small cities, rather than individuals making wares for a family. The shapes and range of uses for ceramics and pottery expanded beyond simple vessels to store and carry to specialized cooking utensils, pot stands and rat traps.[84] As the region developed, new organizations and political forms, pottery became more elaborate and varied. Some wares were made using moulds, allowing for increased production for the needs of the growing populations. Glazing was commonly used and pottery was more decorated.[85] In the Chalcolithic period in Mesopotamia, Halafian pottery achieved a level of technical competence and sophistication, not seen until the later developments of Greek pottery with Corinthian and Attic ware. Europe[edit] Main articles: Minoan pottery, Pottery of ancient Greece, and Ancient Roman pottery Greek red-figure vase in the krater shape, between 470 and 460 BC, by the Altamura Painter Europe`s oldest pottery, dating from circa 6700 BC, was found on the banks of the Samara River in the middle Volga region of Russia.[86] These sites are known as the Yelshanka culture. The early inhabitants of Europe developed pottery in the Linear Pottery culture slightly later than the Near East, circa 5500–4500 BC. In the ancient Western Mediterranean elaborately painted earthenware reached very high levels of artistic achievement in the Greek world; there are large numbers of survivals from tombs. Minoan pottery was characterized by complex painted decoration with natural themes.[87] The classical Greek culture began to emerge around 1000 BC featuring a variety of well crafted pottery which now included the human form as a decorating motif. The pottery wheel was now in regular use. Although glazing was known to these potters, it was not widely used. Instead, a more porous clay slip was used for decoration. A wide range of shapes for different uses developed early and remained essentially unchanged during Greek history.[88] Fine Etruscan pottery was heavily influenced by Greek pottery and often imported Greek potters and painters. Ancient Roman pottery made much less use of painting, but used moulded decoration, allowing industrialized production on a huge scale. Much of the so-called red Samian ware of the Early Roman Empire was produced in modern Germany and France, where entrepreneurs established large potteries. Excavations at Augusta Raurica, near Basel, Switzerland, have revealed a pottery production site in use from the 1st to the 4th century AD.[89] Pottery was hardly seen on the tables of elites from Hellenistic times until the Renaissance, and most medieval wares were coarse and utilitarian, as the elites ate off metal vessels. Painted Hispano-Moresque ware from Spain, developing the styles of Islamic Spain, became a luxury for late medieval elites, and was adapted in Italy into maiolica in the Italian Renaissance. Both of these were faience or tin-glazed earthenware, and fine faience continued to be made until around 1800 in various countries, especially France, with Nevers faience and several other centres. In the 17th century, imports of Chinese export porcelain and its Japanese equivalent raised the market expectations of fine pottery, and European manufacturers eventually learned to make porcelain, often in the form of soft-paste porcelain, and from the 18th century European porcelain and other wares from a great number of producers became extremely popular, reducing Asian imports. United Kingdom[edit] Main articles: Wedgwood, Staffordshire figure, Royal Doulton, Mintons, Midwinter Pottery, and Spode Handpainted bone china cup. England, 1815–1820 The city of Stoke-on-Trent is widely known as `The Potteries` because of the large number of pottery factories or, colloquially, `Pot Banks`. It was one of the first industrial cities of the modern era where, as early as 1785, two hundred pottery manufacturers employed 20,000 workers.[90][91] Josiah Wedgwood (1730–1795) was the dominant leader.[92] In North Staffordshire hundreds of companies produced all kinds of pottery, from tablewares and decorative pieces to industrial items. The main pottery types of earthenware, stoneware and porcelain were all made in large quantities, and the Staffordshire industry was a major innovator in developing new varieties of ceramic bodies such as bone china and jasperware, as well as pioneering transfer printing and other glazing and decorating techniques. In general Staffordshire was strongest in the middle and low price ranges, though the finest and most expensive types of wares were also made.[93] By the late 18th century North Staffordshire was the largest producer of ceramics in the UK, despite significant hubs elsewhere. Large export markets took Staffordshire pottery around the world, especially in the 19th century.[94] Production had begun to decline in the late 19th century, as other countries developed their industries, and declined notably after World War II. Employment fell from 45,000 in 1975 to 23,000 in 1991, and 13,000 in 2002.[95] Islamic pottery[edit] Main articles: Islamic pottery and Persian pottery Early Islamic pottery followed the forms of the regions which the Muslims conquered. Eventually, however, there was cross-fertilization between the regions. This was most notable in the Chinese influences on Islamic pottery. Trade between China and Islam took place via the system of trading posts over the lengthy Silk Road. Islamic nations imported stoneware and later porcelain from China. China imported the minerals for Cobalt blue from the Islamic ruled Persia to decorate their blue and white porcelain, which they then exported to the Islamic world. Likewise, Islamic art contributed to a lasting pottery form identified as Hispano-Moresque in Andalucia (Islamic Spain). Unique Islamic forms were also developed, including fritware, lusterware and specialized glazes like tin-glazing, which led to the development of the popular maiolica.[96] One major emphasis in ceramic development in the Muslim world was the use of tile and decorative tilework. Bowl painted on slip under transparent glaze (polychrome), 9th or 10th century, Nishapur. National Museum of Iran Persian mina`i ware bowl with couple in a garden, around 1200. These wares are the first to use overglaze enamel decoration. Persian mina`i ware bowl with couple in a garden, around 1200. These wares are the first to use overglaze enamel decoration. Chess set (Shatrang); Gaming pieces. 12th century, Nishapur glazed fritware. Metropolitan Museum of Art Americas[edit] Main article: Ceramics of indigenous peoples of the Americas Earthenware effigy of the Sun God. Maya culture, 500–700 CE Most evidence points to an independent development of pottery in the Native American cultures, with the earliest known dates from Brazil, from 9,500 to 5,000 years ago and 7,000 to 6,000 years ago.[6] Further north in Mesoamerica, dates begin with the Archaic Era (3500–2000 BC), and into the Formative period (2000 BC – AD 200). These cultures did not develop the stoneware, porcelain or glazes found in the Old World. Maya ceramics include finely painted vessels, usually beakers, with elaborate scenes with several figures and texts. Several cultures, beginning with the Olmec, made terracotta sculpture, and sculptural pieces of humans or animals that are also vessels are produced in many places, with Moche portrait vessels among the finest. Africa[edit] Faience lotiform chalice. Egypt 1070–664 BCE (reconstructed from eight fragments) Evidence indicates an independent invention of pottery in Sub-Saharan Africa. In 2007, Swiss archaeologists discovered pieces of some of the oldest pottery in Africa at Ounjougou in the central region of Mali, dating to at least 9,400 BC.[5] Excavations in the Bosumpra Cave on the Kwahu Plateau in southeastern Ghana, have revealed well-manufactured pottery decorated with channelling and impressed peigne fileté rigide dating from the early tenth millennium cal. BC.[97] Following the emergence of pottery traditions in the Ounjougou region of Mali around 11,900 BP and in the Bosumpra region of Ghana soon after, ceramics later arrived in the Iho Eleru region of Nigeria.[98] In later periods, a relationship of the introduction of pot-making in some parts of Sub-Saharan Africa with the spread of Bantu languages has been long recognized, although the details remain controversial and awaiting further research, and no consensus has been reached.[12] Ancient Egyptian pottery begins after 5,000 BC, having spread from the Levant. There were many distinct phases of development in pottery, with very sophisticated wares being produced by the Naqada III period, c. 3,200 to 3,000 BC. During the early Mediterranean civilizations of the fertile crescent, Egypt developed a non-clay-based ceramic known as Egyptian faience. A similar type of body is still made in Jaipur in India. During the Umayyad Caliphate of Islam, Egypt was a link between early centre of Islam in the Near East and Iberia which led to the impressive style of pottery. Oceania[edit] Polynesia, Melanesia and Micronesia Pottery has been found in archaeological sites across the islands of Oceania. It is attributed to an ancient archaeological culture called the Lapita. Another form of pottery called Plainware is found throughout sites of Oceania. The relationship between Lapita pottery and Plainware is not altogether clear. The Indigenous Australians never developed pottery.[99] After Europeans came to Australia and settled, they found deposits of clay which were analysed by English potters as excellent for making pottery. Less than 20 years later, Europeans came to Australia and began creating pottery. Since then, ceramic manufacturing, mass-produced pottery and studio pottery have flourished in Australia.[100] vajanje vajarstvo skulpture keramika pravljenje posuda od gline grnčarstvo ...

Lepo očuvano Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950. COBISS.SR-ID - 133303047 (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/133303047) Садржај 1 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 2 ПЕЧАЛБАРСКЕ ПЕСМЕ 3 ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ 3.1 А) УСПАВАНКЕ 3.2 Б) ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ 3.3 В) ЉУБАВ МАЈКЕ И ДЕЦЕ 4 СТАРЕ РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ 5 УМЕТНИЧКЕ ПЕСМЕ И НАРОДНЕ ПЕСМЕ СА СЛИКОВИМА 6 ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ 6.1 А) СВАДБЕНЕ ПЕСМЕ 7 Референце ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ[уреди] 1. Ај, висока си, висока планино 2. Што имаш косе, љат, мори љаљо 3. Шта ћу, боже, шта ћу, боже, дика ми не може 4. Бога моли младо ђаче 5. Ангелина воду лила 5. Ангелина воду лила (Варијанта) 6. Служим цара три године дана 7. На две грањке две јабуке 8. Долетеше два сокола 9(а). Ој, јабуко зеленико, зеленико 9(б). Ој, јабуко зеленико, зеленико 9(в). Ој, јабуко зеленико, аман 9(г). Ој, јабуко зеленико 10. Оре, аго, аго, буљукбашо 11. Од кати сом, маје, бећар било 12. Симбил цвеће, море, симбил цвеће 13. Побратаме, ти видоф дивојка 14. Каранфиле, цвеће моје 15(а). Што тај сокак на каранфил мирише 15(б). Што тај сокак, аман 16. Љубичице, љуби ме за драго 17. Љубичице, љубичице 18. Невен вене 19(а). На миндер ми до три Анке сеђау, сеђау 19(б). Под пенџер јој до три цвета цветау, Лено 20. Синоћ ми драги долази 21. Мајко мила 22. Коња ми јаше, бре џанум 23. Савила се бела лоза винова 24. Ја посади виту јелу 25. Сади ружу 26. Сиви сокол долетео 27(а). Прелетеше тице ластавице 27(а). Једва чекам да недеља дође 27(б). Једва чекам да недеља дође 28. Мара ми шета 52. Разболе се Ванка 53. Разболе се дилбер Тута 54. Болна љуба, болна љуба 55. Џанум, зађе слунце 55. Ајде, слунце зађе (Варијанта) 56. Волело се двоје млади 57. Разболе се Ленче 58(а). И! Под ноћ ти пођо 58(б). Под ноћ пођо на воду, лале лако 59. Порани рано на воду 60. Љуљанка ми се љуљаше, море, јагње бело 61. Умре и загина, мајчице милале 62(а). Кој ће ти купи ал канаринче 62(б). Кој ће ти купи ал канаринче 63. Варај, Стамено 64(а). Ој, Като, Като, мори Пећанке 64(б). Ој, Като, Като, мори Пећанке 65. Да л’ си месила, мори, белу погачу 66. Девојче, девојче, девојче шарено 67. Ори Лешо, Лешо, Лешо, бе дејче 68. Шарено пиле, џанум 69. Донке, мори, Донке девојке 69. Жени ме, мaјко, жени ме 70. Ти сом сакала шес године 71. Мене мајка једну има 72(а). Три девојке запојале 72(б). Три девојке запевале 73. А што ми се памет померава 74(а). Шта се оно зелени 74(б). Шта се оно зелени 74(в). Шта се оно зелени 75(а). Иди, дојди, Асан-ага, на пенџера 75(б). Иди, дојди, Асан-ага, на пенџера 76(а). Ој, весело, веселице 76(б). Ој, весело, веселице 77. А што ти је, када Коцо 78. Ил ми грми, ил ми грми 79. Назли Петко, богме, офце чува 80(а). Шта се сјаји тамо горе 80(б). Што засјајна тамо горе 80(в). Што засјајна тамо горе 81. Аман, мајка Нацу 82. Алтано кад’но мори, припни на колена 83. На три гранће, јадо, три јабуће 84. Зора руди, ај, зора руди 85(а). Џан’м, Имер-ага, Имер-паша 85(б). Џан’м, Имер-ага, Имер-паша 86. Текст код мелодије. Певао Зарије Зарковић, шофер (Гњилане, 1947). 87(а). Аман, воденичаре, стар пријателе 87(б). Кузум, воденичар, море, воденичар 88. Аој коњче, добро моје, а шта ти се додијало 88. Ој, коњићу, добро моје (Варијанта) 89(а). Вино пије Дојчин Петар 89(б). Опио се Дојчин Петар 90. Ево, већ је трећа вечер 91. Кара-Алија, кара ли те мати 92. Мајчице, мори, мила, премила 93. Ој, девојко, сас мајку вечерај 94. Ој, девојко, кара коса 95(а). Ој, девојко, те обрве твоје 95(б). Ој, девојко, те обрве твоје 96. Пала је магла, море, над Рајановце 97. Разболе се, мајко 98. У колибу пудар, мори 99. Чија ли је оно девојка 100. Која беше синоћ на вратима, неверо 101. Никнало, никнало, бело цветиче 102. Зар ја немам русе косе 103. Жалос моја, и! 104(а). Ветар душе 104(б). Ветар душе 104(в). Ветар душе 105(а). Чарна горо 105(б). Чарна горо, чарна горо 106(а). Месечина, месечина 106(б). Месечина сву недељу дана 106(в). Месечина сву недељу дана 107. Пала магла кроз махалу 107. Пала магла кроз махалу Пуховац 108. Развило се бадем дрво, мила нано 109. Ситна киша заросила, нане 110(а). Ај, дошла Дрина 110(б). Дошла Дрина 111(а). Не чудим се шиби у планини 111(б). Не чудим се шиби у планини 112(а). А што ми се бунар вода мути 112(б). А што ми се бунар вода мути 112(в). А што ми се бунар вода мути 113. Девојка изашла 114. Друг се другу, море, друг се другу 115(а). Листај ми, горо зелена 115(б). Лиснај се, горо 116. Чуј, драгане, одо за другога 117. Мајчице, мила, премила 118(а). Чарне очи у драгана мога 118(б). Чарне очи у драгана мога 118(в). Чарне очи у драгана мога 119(а). Сунце јарко, не сијаш једнко 119(б). Сунце јарко, не сијаш једнко 120. Мерак имам, море, мерак имам 121. Киша пада, трава расте 122. Пуче пушка више града 123. Мурсел ми седи више село, ајде 124. Тамна ноћи 125. Карала мајка Фанију 126(а). Мајкале Назу, еј, Назо 126(а). Мајкале Назу, еј, Назо (Варијанта) 126(б). Ај, мајка Мару 126(б). Мајка Мару на вечеру звала (Варијанта) 127. Кој те даде, мори, Лизуле 128. Назли јеленче, злато моје 129. Добро вече, мила моја 130. Не плачи, Стано мори 131. Имам мужа великога 132(а). Имам мужа ка пужмужа, бре! 132(б). Имам мужа ка пужмужа 132(б). Имам мужа ка пужмужа (Варијанта) 132(б). Имам мужа ка пужмужа (Варијанта) 133. Лешо пиле, лешо ћеро, мајкина калешо 134. Срце ми болује 135. Ој, Ајшо, Ајшо, момиче младо 136. Кад сам била девојана 137. Двоје су се заволели млади 138. Еј, жалос моја, и! 139. Дај девојко, дај девојко, мама и помама 140. Ружа сам, ружа 141. Ранио сам јутрос рано 142. Тресну девојче јабуку 143. Текла вода текелија 144. Текла ми је ладна вода Бистрица, Бистрица 145(а). Да ја знајем, мори мајкеле 145(б). Да знам јадна ја, да знам, јадна 145(в). Еј, да знам, јадна, море 146(а). Саба зора, сунце огрејало 146(а). Девојка је у гори стајала (Варијанта) 146(б). Саба зора је 147. Дајте ми, моми, една чаша вода 148. Бре девојко, душо моја 149. Излези, старо Сајдиче, леле 150. Ај, јадан Мујо, што те паша кара 151(а). Бостан саде, море, бостан саде 151(б). Девојке су бостан посејале 151(в). Три девојке башчу заградише 152. Де си била, Недо, Недо чанаклијо 152. Што си дошла, Вето, Вето Ћор-Лекина (Варијанта) 153. Горанине, ћафанине 154. Еј, црне очи, да вас бог убије 155. Ћеро мила, ћеро мила 156. Из Јањева пођо, море, из Јањева пођо 157{а). Ја прошета доле, горе сокаке 157(б). Ја прошета горе ми, доле 158(а). Лепа Цанка двори мела 158(б). Лепа Цанка двори мела 158(в). Лепа Цанка двори мела 158(г). Лепа Цанка двори мела 159. Обложи се момче и девојче 160. О, мој Мијо 161. Расла је јела, јелика, вај, вај! 162. Које ли је доба ноћи, вај! 163. Чарне очи 164. Што л’ га снађе 165. Еј у Призрену ПЕЧАЛБАРСКЕ ПЕСМЕ[уреди] 166. На гурбет ће идем 167. Мело, мело, Себуранче два равни дворои 168. Гледај ме, гледај, бре гледанице 169. Бре, угурола, сирома 170. Зора зори, дан се бели 171. Мој се драги на пут спрема 172. Како ће се одвојиме, еј, моме! 173. Ја ти бринем твоју бригу 174. Ја сум се напроменило 175(а). Босиоче мој зелени 175(б). Босиоче мој зелени 175(в). Босиоче мој зелени 175(г). Босиоче мој зелени 176. Ој, ти, тице ластавице 177. Туђа земљо, туго моја 178. Киша пада, трава расте 179(а). Ја се диго јутрос рано 179(б). Ја урани јутрос рано 179(в). Ја ураних јутрос рано 180. Што ти лика 181. Ај, бели лице Призренка девојка 182. Туђа земљо, земљо клета 183. Пошла је Борка уз брдо, низ брдо 184(а). Синоћ стиже младо момче 184(б). Синоћ ми стигла ситна књига 185. Драга моја, јеси л’ ми заспала 185. а Драга моја, јеси л’ се удала (Варијанта) 185. б Кад се Јово из Стамбола врати (Варијанта) 186. Кад се Јово из Стамбола врати 187. Се заженило спаиче, леле ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ[уреди] А) УСПАВАНКЕ[уреди] 188. Нани, нани 189. Нина мајка сина да ми спава 190. Сан заспа ђузел Марче у башче Б) ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ[уреди] 191. Зунзар ми менту женише 192(а). Три кутије из чаршије 192(б). Оће јежо да се жени 192(в). Оће јежо да се жени 192(г). Оће јежо да се жени 192(д). Оће јежо да се жени 192(ђ). Оће јежо да се жени 193. Пошла Ђурђа на пазар В) ЉУБАВ МАЈКЕ И ДЕЦЕ[уреди] 194. Прошетај ми, злато * 194. Прошетај ми, драга (Варијанта) 195. Свуноћ виле прооде 196. Стојан свири, посвиркује 197(а). Навали се Шар Планина 197(б). Растури се Шар Планина 198(а). Возила се по мору галија 198(б). Возила се по мору галија 199. Рани мајка, чујте, почујте! 200. Пију вино два Јакшића млада 201. Што се бели, бабо мори 202. И, роса паде 203. И, висока је 204. Дошла је сестра Јелена 205. Пошла Бојана, море 206(а). Што Морава мутна тече, ај, вај! 206(б). Што Морава 207. Сеја брата на вечеру звала 207(б). Наградила сестра бареницу 208. Чудно чудо с’м видела 209(а). Имала мајка 209(б). Имала мајка 210. Офце чува Јован и Јованка СТАРЕ РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ[уреди] 211. Браћо и господо 212. Везден (ми) веза свилено марамче 213. Зејнелова мајка, нано 214. Јани коња, Омер-аго 215. Маријо, дели, бела кумријо, мори! 216. Митровице, скоро начињена 217. Не седи, Ђемо, не седи, синко 218. Недо, Недо, Недо 219. Ој, ти, дрво, високо ли растеш 220. Прошета се Гајка 221. Пуче пушка, Јагодо 222. Соко бира где ће наћи мира 223. Соко бира где ће наћи мира 224. Што ти чело невесело УМЕТНИЧКЕ ПЕСМЕ И НАРОДНЕ ПЕСМЕ СА СЛИКОВИМА[уреди] 240. Ој, девојко ђаволе, ђаволе 241. Кажи мала 242. Створићу се мрена риба 243. Шетао сам свуд по свету 244(а). Штуца ми се, помиње ме мајка 244(б). Штуца ми се, помиње ме мајка ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ[уреди] А) СВАДБЕНЕ ПЕСМЕ[уреди] 245. За град зађо, и! 246(а). Девојка је зелен бор садила 246(б). Девојка је, девојка је 246(в). Девојка је зелен бор садила 246(г). Девојка је, сеф да га 246(д). 247(а). Дуни ми, дуни, лађане 247(б). Дуни ми, дуни, лађане 248. Играло коло под Видин 249(а). Што је лепо рано уранити 249(б). Ај, што је лепо рано подранити 250. Излегни, Марче, излегни 251. За градом, за градом вода студена 252(а). Сади ружу 252(б). Сади ружу 253(а). Три путника, лале мој 253(б). Три путника путом путоваше 254. Што ту нема Цвета, мила нано 255. Стојна мома бразду копа, дадо 256. Ајде, Стамено, бела румено 257. Ајде, бе, Лешо, да бегаме није 258. Атиџиче, отвори вратиче 259. Атинџче, бело, црвено 260. Ори Пембе, пембе Дуде 261. Се валила, џанум 262. Ке сом сакало, мила нанице 263. Ој девојко, боју ти турамо 264. Смиљ Смиљана 265. Мара девојка три венца плела 266. И! бричи ми се, и! в1. Дзвездо дано, не огреј ми рано в2. Кујунџија, тако ти заната 267. Колико су шарке 268. Густа ми магла паднала, море 269. Текла вода студена 270. Заспа, задрема 271. Еј, што настаде ова добра година 272. Зора зори 273. Редом, по редом, јасење 273(в). Редом, по редом, јасење 274. Ђуљ Ђулија под ђуља заспала 275. Луг се зелењаше 276. Препојало мор пиленце 277. Свуноћ ми биљбиљ препева 278. Прелетеше, аман, два бијела 278(б). Ај, прелетела два млада биљбиља 279. Бре девојко, девојко 280(а). Свуноћ ми санак не дође 280(б). Певала Добрила Столић (Велика Хоча, 1946). 281(а). Славељ тица запојала 281(б). Ајде, Като, ајде, злато 281(в). Устај Като, устај злато 282(а). Два билбила свуноћ препојала 282(б). Певао Стеван Живковић, столар (Вучитрн, 1947). 282(в). Певала Крстана Николић (Ораховац, 1946). 283. Девојчице, турунжице 284. Расти, расти, мој боре зелени 284(в). Ој убава, убава девојко 285. Покрај пута родила јабука 286. Девојка се, ај, девојка се 287. Берите се, мори, мило свује 288. Купала се Дреновка девојка 289. Ој девојко, ој неверо 290. Ој девојко, невернице Narodne igre jugoslavije srbije srpske srpski folklor