Japan, 1868. Poslednji šogun je poražen i počinje doba careva. Međutim, na hladnom severu Japana mala grupa ratnika očajnicki pruža poslednji otpor... Hana je imala sedamnaest godina kada je njen muž otišao u rat i ostavio je nezašticenu. Bežeci od neprijateljske vojske, Hana dolazi u razrušeni Tokio i pronalazi utocište u zloglasnom gradu Jošivari. Tamo dospeva u bordel i postaje kurtizana. Jozo, avanturista i sjajan mačevalac, vraća se u Japan posle šest godina provedenih u inostranstvu i otkriva da je zemlja koju je davno napustio duboko razorena. Putuje na sever sa željom da se pridruži pobunjenicima, ali suočava se sa neprijateljskom vojskom. Pošto beži iz zarobljeništva, Jozo shvata da jedini spas može pronaći na mestu gde je svaki čovek izvan zakona – u Jošivari. Tamo, u gradu bez sna, u kom živi tri hiljade kurtizana, Jozo, begunac, sreće lepu Hanu. Međutim, oboje kriju strahovite tajne, tajne koja mogu da ugroze ne samo njihovu ljubav, već i njihov život... Čitaj dalje

Zlatni paviljon Zlatni paviljon je jedno od najznacajnijih dela koje je napisao Jukio Mišima. Zasnovano je na stvarnom dogadaju iz 1950. godine. Roman opisuje složeno patološko ponašanje i zlocin iz ocaja, koji je izvršio jedan mladic, student zen-budizma, za vreme priprema za sveštenicki poziv u hramu u Kjotu, remek-delu budisticke arhitekture, starom više od petsto godina. Buduci sveštenik – ružnog lica i od detinjstva mucavac – patio je opsednut nedostižnom lepotom Zlatnog paviljona. Na užas svih Japanaca, dvadesetjednogodišnji Mizoguci, kome je lepota Zlatnog paviljona bila životni problem, spalio je ovaj istorijski spomenik i budisticko svetilište, koje je podigao veliki šogun Ašikaga Jošimucu (1358–1408), vojskovoda, esteta i veliki poklonik zenitizma. Japanci su ubrzo obnovili Zlatni paviljon, svoje nacionalno blago, a Mišima je napisao svoje remek-delo. Kada se 1956. godine pojavio Zlatni paviljon, Jukio Mišima (1925–1970) postao je najcitaniji, a ubrzo i najprevodeniji japanski pisac. Proslavio se kao izvanredan poznavalac i japanske tradicije i zapad- njacke kulture, koji u svojim delima uspešno spaja oba ova uticaja. U suštini, ostao je više naklonjen japanskim vrednostima, isticuci se kao izvrstan tumac japanskog mentaliteta i japanskog života. Odabrao je sepuku, ili harakiri, kako glasi ovaj popularni termin na Zapadu, da bi okoncao svoj život, to jest izvršio je samoubistvo paranjem utrobe na tradicionalni samurajski nacin, zahtevajuci da se njegova odsecena glava preda japanskom caru. Taj dogadaj je odjeknuo u Japanu i u celom svetu, otvarajuci mnoga poglavlja iz nesvakidašnjeg života ovog znacajnog pisca. U biblioteci „Maboroši”, posvecenoj najboljim japanskim romanima XX veka, do sada su objavljena Mišimina dela Ispovest maske i Žed za ljubavlju. Prikaži više

Odeljak Bibliografija možete da pronađete ovde. Meditacija o životu zaodevena u priču o obilasku grada i upoznavanju s njegovim žiteljima. Upoznajte Tokio i njegove građane Kad su šoguni vladali Japanom, dan je imao dvanaest časova. Svaki je nosio ime po jednoj životinji kineskog zodijaka, tako da je u zoru bio čas zeca, a u suton čas pevca. Podne je bilo čas konja, čas tigra padao je baš pred izlazak sunca, kad se polazi na putovanja i kad se ljubavnici rastaju. U Edu su se časovi menjali s godišnjim dobima: čas zimskog dana bio je znatno kraći nego čas letnjeg dana. Noćni čas je bio dug zimi, kratak leti. Od 1632. do 1854. godine vladari Japana strogo su ograničavali dodir sa stranim zemljama, nametnuvši Japancima gotovo potpunu izolaciju u kojoj je odnegovana upečatljiva i jedinstvena kultura. Opčinjavajućom prozom s mnogo čulnih detalja Ana Šerman prikazuje potragu za velikim zvonima koji su u doba šoguna stanovnicima Eda, današnjeg Tokija, govorila koliko je sati. Istraživanje Tokija postaje meditacija ne samo o vremenu nego i o istoriji, sećanju i nepostojanosti. Zvona starog Tokija idu za glasovima prošlosti kroz lavirint japanske prestonice. Jedna starica se seća kako je za vreme Drugog svetskog rata bežala od američkih napalm-bombi. Jedan naučnik pravi najtačniji sat na svetu, koji neće kasniti ni sekundu u pet milijardi godina. Poglavar šogunske kuće Tokugava kazuje svoje misli o razaranju grada njegovih predaka. „Ono što je izgubljeno – izgubljeno je. Ako pokušavate da trčite za izgubljenim, ono će vas odvesti u tamu.“ Ali Ana Šerman nas vodi i na putešestvija po gradu slikajući svoje prijateljsvo s vlasnikom malog, sasvim naročitog kafea, koji uživanje u kafi uzdiže do čiste umetnosti.

Meditacija o životu zaodevena u priču o obilasku grada i upoznavanju s njegovim žiteljima. Upoznajte Tokio i njegove građane Kad su šoguni vladali Japanom, dan je imao dvanaest časova. Svaki je nosio ime po jednoj životinji kineskog zodijaka, tako da je u zoru bio čas zeca, a u suton čas pevca. Podne je bilo čas konja, čas tigra padao je baš pred izlazak sunca, kad se polazi na putovanja i kad se ljubavnici rastaju. U Edu su se časovi menjali s godišnjim dobima: čas zimskog dana bio je znatno kraći nego čas letnjeg dana. Noćni čas je bio dug zimi, kratak leti. Od 1632. do 1854. godine vladari Japana strogo su ograničavali dodir sa stranim zemljama, nametnuvši Japancima gotovo potpunu izolaciju u kojoj je odnegovana upečatljiva i jedinstvena kultura. Opčinjavajućom prozom s mnogo čulnih detalja Ana Šerman prikazuje potragu za velikim zvonima koji su u doba šoguna stanovnicima Eda, današnjeg Tokija, govorila koliko je sati. Istraživanje Tokija postaje meditacija ne samo o vremenu nego i o istoriji, sećanju i nepostojanosti. Zvona starog Tokija idu za glasovima prošlosti kroz lavirint japanske prestonice. Jedna starica se seća kako je za vreme Drugog svetskog rata bežala od američkih napalm-bombi. Jedan naučnik pravi najtačniji sat na svetu, koji neće kasniti ni sekundu u pet milijardi godina. Poglavar šogunske kuće Tokugava kazuje svoje misli o razaranju grada njegovih predaka. „Ono što je izgubljeno – izgubljeno je. Ako pokušavate da trčite za izgubljenim, ono će vas odvesti u tamu.“ Ali Ana Šerman nas vodi i na putešestvija po gradu slikajući svoje prijateljsvo s vlasnikom malog, sasvim naročitog kafea, koji uživanje u kafi uzdiže do čiste umetnosti. Čitaj dalje

Meditacija o životu zaodevena u priču o obilasku grada i upoznavanju s njegovim žiteljima. Upoznajte Tokio i njegove građane Kad su šoguni vladali Japanom, dan je imao dvanaest časova. Svaki je nosio ime po jednoj životinji kineskog zodijaka, tako da je u zoru bio čas zeca, a u suton čas pevca. Podne je bilo čas konja, čas tigra padao je baš pred izlazak sunca, kad se polazi na putovanja i kad se ljubavnici rastaju. U Edu su se časovi menjali s godišnjim dobima: čas zimskog dana bio je znatno kraći nego čas letnjeg dana. Noćni čas je bio dug zimi, kratak leti. Od 1632. do 1854. godine vladari Japana strogo su ograničavali dodir sa stranim zemljama, nametnuvši Japancima gotovo potpunu izolaciju u kojoj je odnegovana upečatljiva i jedinstvena kultura. Opčinjavajućom prozom s mnogo čulnih detalja Ana Šerman prikazuje potragu za velikim zvonima koji su u doba šoguna stanovnicima Eda, današnjeg Tokija, govorila koliko je sati. Istraživanje Tokija postaje meditacija ne samo o vremenu nego i o istoriji, sećanju i nepostojanosti. Zvona starog Tokija idu za glasovima prošlosti kroz lavirint japanske prestonice. Jedna starica se seća kako je za vreme Drugog svetskog rata bežala od američkih napalm-bombi. Jedan naučnik pravi najtačniji sat na svetu, koji neće kasniti ni sekundu u pet milijardi godina. Poglavar šogunske kuće Tokugava kazuje svoje misli o razaranju grada njegovih predaka. „Ono što je izgubljeno – izgubljeno je. Ako pokušavate da trčite za izgubljenim, ono će vas odvesti u tamu.“ Ali Ana Šerman nas vodi i na putešestvija po gradu slikajući svoje prijateljsvo s vlasnikom malog, sasvim naročitog kafea, koji uživanje u kafi uzdiže do čiste umetnosti.

ZA ODELJAK O BIBLIOGRAFIJI KLIKNITE OVDE Meditacija o životu zaodevena u priču o obilasku grada i upoznavanju s njegovim žiteljima. Upoznajte Tokio i njegove građane Kad su šoguni vladali Japanom, dan je imao dvanaest časova. Svaki je nosio ime po jednoj životinji kineskog zodijaka, tako da je u zoru bio čas zeca, a u suton čas pevca. Podne je bilo čas konja, čas tigra padao je baš pred izlazak sunca, kad se polazi na putovanja i kad se ljubavnici rastaju. U Edu su se časovi menjali s godišnjim dobima: čas zimskog dana bio je znatno kraći nego čas letnjeg dana. Noćni čas je bio dug zimi, kratak leti. Od 1632. do 1854. godine vladari Japana strogo su ograničavali dodir sa stranim zemljama, nametnuvši Japancima gotovo potpunu izolaciju u kojoj je odnegovana upečatljiva i jedinstvena kultura. Opčinjavajućom prozom s mnogo čulnih detalja Ana Šerman prikazuje potragu za velikim zvonima koji su u doba šoguna stanovnicima Eda, današnjeg Tokija, govorila koliko je sati. Istraživanje Tokija postaje meditacija ne samo o vremenu nego i o istoriji, sećanju i nepostojanosti. Zvona starog Tokija idu za glasovima prošlosti kroz lavirint japanske prestonice. Jedna starica se seća kako je za vreme Drugog svetskog rata bežala od američkih napalm-bombi. Jedan naučnik pravi najtačniji sat na svetu, koji neće kasniti ni sekundu u pet milijardi godina. Poglavar šogunske kuće Tokugava kazuje svoje misli o razaranju grada njegovih predaka. „Ono što je izgubljeno – izgubljeno je. Ako pokušavate da trčite za izgubljenim, ono će vas odvesti u tamu.“ Ali Ana Šerman nas vodi i na putešestvija po gradu slikajući svoje prijateljsvo s vlasnikom malog, sasvim naročitog kafea, koji uživanje u kafi uzdiže do čiste umetnosti.

Opis proizvoda Odeljak Bibliografija možete da pronađete Meditacija o životu zaodevena u priču o obilasku grada i upoznavanju s njegovim žiteljima. Upoznajte Tokio i njegove građane Kad su šoguni vladali Japanom, dan je imao dvanaest časova. Svaki je nosio ime po jednoj životinji kineskog zodijaka, tako da je u zoru bio čas zeca, a u suton čas pevca. Podne je bilo čas konja, čas tigra padao je baš pred izlazak sunca, kad se polazi na putovanja i kad se ljubavnici rastaju. U Edu su se časovi menjali s godišnjim dobima: čas zimskog dana bio je znatno kraći nego čas letnjeg dana. Noćni čas je bio dug zimi, kratak leti. Od 1632. do 1854. godine vladari Japana strogo su ograničavali dodir sa stranim zemljama, nametnuvši Japancima gotovo potpunu izolaciju u kojoj je odnegovana upečatljiva i jedinstvena kultura. Opčinjavajućom prozom s mnogo čulnih detalja Ana Šerman prikazuje potragu za velikim zvonima koji su u doba šoguna stanovnicima Eda, današnjeg Tokija, govorila koliko je sati. Istraživanje Tokija postaje meditacija ne samo o vremenu nego i o istoriji, sećanju i nepostojanosti. Zvona starog Tokija idu za glasovima prošlosti kroz lavirint japanske prestonice. Jedna starica se seća kako je za vreme Drugog svetskog rata bežala od američkih napalm-bombi. Jedan naučnik pravi najtačniji sat na svetu, koji neće kasniti ni sekundu u pet milijardi godina. Poglavar šogunske kuće Tokugava kazuje svoje misli o razaranju grada njegovih predaka. „„Ono što je izgubljeno – izgubljeno je. Ako pokušavate da trčite za izgubljenim, ono će vas odvesti u tamu.““ Ali Ana Šerman nas vodi i na putešestvija po gradu slikajući svoje prijateljsvo s vlasnikom malog, sasvim naročitog kafea, koji uživanje u kafi uzdiže do čiste umetnosti.

Odeljak Bibliografija možete da pronađete ovde. Meditacija o životu zaodevena u priču o obilasku grada i upoznavanju s njegovim žiteljima. Upoznajte Tokio i njegove građane Kad su šoguni vladali Japanom, dan je imao dvanaest časova. Svaki je nosio ime po jednoj životinji kineskog zodijaka, tako da je u zoru bio čas zeca, a u suton čas pevca. Podne je bilo čas konja, čas tigra padao je baš pred izlazak sunca, kad se polazi na putovanja i kad se ljubavnici rastaju. U Edu su se časovi menjali s godišnjim dobima: čas zimskog dana bio je znatno kraći nego čas letnjeg dana. Noćni čas je bio dug zimi, kratak leti. Od 1632. do 1854. godine vladari Japana strogo su ograničavali dodir sa stranim zemljama, nametnuvši Japancima gotovo potpunu izolaciju u kojoj je odnegovana upečatljiva i jedinstvena kultura. Opčinjavajućom prozom s mnogo čulnih detalja Ana Šerman prikazuje potragu za velikim zvonima koji su u doba šoguna stanovnicima Eda, današnjeg Tokija, govorila koliko je sati. Istraživanje Tokija postaje meditacija ne samo o vremenu nego i o istoriji, sećanju i nepostojanosti. Zvona starog Tokija idu za glasovima prošlosti kroz lavirint japanske prestonice. Jedna starica se seća kako je za vreme Drugog svetskog rata bežala od američkih napalm-bombi. Jedan naučnik pravi najtačniji sat na svetu, koji neće kasniti ni sekundu u pet milijardi godina. Poglavar šogunske kuće Tokugava kazuje svoje misli o razaranju grada njegovih predaka. „Ono što je izgubljeno – izgubljeno je. Ako pokušavate da trčite za izgubljenim, ono će vas odvesti u tamu.“ Ali Ana Šerman nas vodi i na putešestvija po gradu slikajući svoje prijateljsvo s vlasnikom malog, sasvim naročitog kafea, koji uživanje u kafi uzdiže do čiste umetnosti.

O knjizi: Osamnaesti vek, Japan potresaju nemiri, u šogunovom dvoru u Edou (današnji Tokio) vladaju raskoš i korupcija. U kvartovima zadovoljstva drevnog grada Kjota caruje raspusni život. Opada moc plemstva, sveštenstva i ratnickog staleža – samuraja. Istinita prica koju donosi ova knjiga pocinje u Edou 1701. godine. U trenutku besa i potištenosti, feudalni gospodar Asano od Akoa napada korumpiranog dvorskog velikodostojnika, zapocevši tako lavinu dogadaja kojima je okoncana jedna od najkrvavijih osveta u istoriji feudalnog Japana. Asanou je naredeno da izvrši sepuku (ritualno samoubistvo), oduzeta mu je imovina, porodica proterana, a njegovi verni samuraji postaju ronini – ratnici bez gospodara. Dogadaji su šokirali citavu zemlju, a samog šoguna doveli u zakonski i moralni corsokak. Na kraju je Japan dobio nove heroje – 47 ronina. Nezaboravno svedocanstvo o samurajima koji su se oglušili o carske zakone i šogunove izricite zabrane da bi osvetili smrt i obescašcenje svog gospodara. Njihov podvig postaje najpoznatija i najslavnija prica o hrabrosti, veštini i odanosti. Slavljani su u pesmama, dramama i filmovima, ali tek ova uzbudljiva knjiga donosi dosad nepoznate i zadivljujuce pojedinosti. Po ovom romanu snima se filmski spektakl cije prikazivanje Holivud najavljuje krajem 2013. godine.

O knjizi: Osamnaesti vek, Japan potresaju nemiri, u šogunovom dvoru u Edou (današnji Tokio) vladaju raskoš i korupcija. U kvartovima zadovoljstva drevnog grada Kjota caruje raspusni život. Opada moc plemstva, sveštenstva i ratnickog staleža – samuraja. Istinita prica koju donosi ova knjiga pocinje u Edou 1701. godine. U trenutku besa i potištenosti, feudalni gospodar Asano od Akoa napada korumpiranog dvorskog velikodostojnika, zapocevši tako lavinu dogadaja kojima je okoncana jedna od najkrvavijih osveta u istoriji feudalnog Japana. Asanou je naredeno da izvrši sepuku (ritualno samoubistvo), oduzeta mu je imovina, porodica proterana, a njegovi verni samuraji postaju ronini – ratnici bez gospodara. Dogadaji su šokirali citavu zemlju, a samog šoguna doveli u zakonski i moralni corsokak. Na kraju je Japan dobio nove heroje – 47 ronina. Nezaboravno svedocanstvo o samurajima koji su se oglušili o carske zakone i šogunove izricite zabrane da bi osvetili smrt i obescašcenje svog gospodara. Njihov podvig postaje najpoznatija i najslavnija prica o hrabrosti, veštini i odanosti. Slavljani su u pesmama, dramama i filmovima, ali tek ova uzbudljiva knjiga donosi dosad nepoznate i zadivljujuce pojedinosti. Po ovom romanu snima se filmski spektakl cije prikazivanje Holivud najavljuje krajem 2013. godine.

Opis proizvoda Osamnaesti vek, Japan potresaju nemiri, u šogunovom dvoru u Edou (današnji Tokio) vladaju raskoš i korupcija. U kvartovima zadovoljstva drevnog grada Kjota caruje raspusni život. Opada moc plemstva, sveštenstva i ratnickog staleža – samuraja. Istinita prica koju donosi ova knjiga pocinje u Edou 1701. godine. U trenutku besa i potištenosti, feudalni gospodar Asano od Akoa napada korumpiranog dvorskog velikodostojnika, zapocevši tako lavinu dogadaja kojima je okoncana jedna od najkrvavijih osveta u istoriji feudalnog Japana. Asanou je naredeno da izvrši sepuku (ritualno samoubistvo), oduzeta mu je imovina, porodica proterana, a njegovi verni samuraji postaju ronini – ratnici bez gospodara. Dogadaji su šokirali citavu zemlju, a samog šoguna doveli u zakonski i moralni corsokak. Na kraju je Japan dobio nove heroje – 47 ronina. Nezaboravno svedocanstvo o samurajima koji su se oglušili o carske zakone i šogunove izricite zabrane da bi osvetili smrt i obescašcenje svog gospodara. Njihov podvig postaje najpoznatija i najslavnija prica o hrabrosti, veštini i odanosti. Slavljani su u pesmama, dramama i filmovima, ali tek ova uzbudljiva knjiga donosi dosad nepoznate i zadivljujuce pojedinosti. Po ovom romanu snima se filmski spektakl cije prikazivanje Holivud najavljuje krajem 2013. godine.