LEŽIŠTA NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA ⚠️ DR INŽ.Slobodan Janković DR INŽ.Branimir Vakanjac Građevinska knjiga, univerzitet u Beogradu, 1969. 245 strana, udžbenički format.ILUSTROVANA... Magnezijum, barit, viterit, fluorit, fosfor, brom, jod, stroncijum, bor, sumpor, grafit, azbest, talk, korind, šmirgla, soli, granat, kaolin, glina, kvarc, staklo... Knjiga je GLANZ stanje 1v

Slobodan Janković Branimir Vakanjac Građevinska knjiga, univerzitet u Beogradu, 1969. 245 strana, udžbenički format. Potpis prethodnog vlasnika i podvlačena grafitnom olovkom ( može da se obriše ). Generalno, očuvana. Magnezijum, barit, viterit, fluorit, fosfor, brom, jod, stroncijum, bor, sumpor, grafit, azbest, talk, korind, šmirgla, soli, granat, kaolin, glina, kvarc, staklo... s

MIROLJUB TODOROVIĆ GEJAK GLANCA GULJARKE GEJAK GLANCA GULJARKE / šatrovačka poezijA !!!!!!!!!!!! ..... ---------------------------- Š a t r o v a č k i g o v o r !!! Ilustracije Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1974 102 strana 21 cm Edicija - Savremena poezija 1974 Povez - Broširan SADRŽAJ: KO TI ŠMIRGLA UŠI Ocarinio sam ti sošku Čik odšrafite Nanjušiše ale odmah travu Ko najcrnji temerut Od šljafgusta nema ništa Uposlu ništa falš Upalim celu rupu Idi knjavaj Hteo bi da se kožira Ko ti šmirgla uši OSTANEM SASVIM CIGA Tresu se nacirisane gepavice Ne kopčaš da sam peškir Da je bar kakva šlager butra Ko šljivi mesec Ostanem sasvim ciga Gori si nego drotar Čarni ko čakije Ne znaš odakle da ga pališ Kaliraćeš ko kalaštura GEJAK GLANCA GUNJARKE Neslana nerga Ocinkali nas ortaci Gejak glanca guljarke Skrcajte somove Nisi glavni Bacaju vunu blinderi Masne mandare Kresni klikerom NE ŠZNA KLEODA AD GA LIŠPA Ne šzna kleoda ad ga lišpa Snikre keromkli Mačka je kriva Rečnik O šatrovačkom govoru `Miroljub Todorović (rođen 1940. godine) je osnivač i teoretičar srpskog (jugoslovenskog) neoavangardnog stvaralačkog pokreta signalizam. Poezija, eseji i intermedijalni radovi Miroljuba Todorovića objavljivani su na više jezika u antologijama, zbornicima, katalozima, listovima i časopisima u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Južnoj Koreji i Japanu. Kao umetnik, imao je dvanaest samostalnih izložbi i izlagao je na preko šest stotina kolektivnih međunarodnih izložbi crteža, kolaža, vizuelne poezije, mejl-arta i konceptualne umetnosti. Zastupljen je u biografskom leksikonu Srbi koji su obeležili XX vek (pet stotina ličnosti), Serbs who marked the 20th Century (five hundred persons), Beograd, 2006. Knjiga je NOVA..... ---------------------------- R2

OTP30) MALO JE UMRLJANA NEČIM NA BOČNIH STRANAMA, MOŽE SE ŠMIRGLOM SREDITI.

GEJAK GLANCA GULJARKE M. T. VID (MIROLJUB TODOROVIĆ) R e f e r e n c e Ko Ti šmirgla uši BlefiraŠ Prokužio Grebeš se bre Bakutani Mrcine Sitna munđa Ne baroniši Skroziram te Samo šetaš gaće Brišeš blindera Puštaš vodu Čim Ti smeste Dva tri aplauza (šamara!) Trokiraćeš Glonđa Jajara Kališ (Kalemegdan) Zrakam Kulov Kulovčina Naćirisana ćupa Liht leševi Kamenci Labrnja Bulahetke Forpasi Sveži fazon Đanišeš Burazer Ukebali me Dok sam gotovio f i k s Glodari Guša Zabašuriti Ispevam Ušorati se Fanfulja Kužim Skiknuti Šatronada Akumuliram Krletan Đanišem Ždrakam Pletem svoju igru Brisnem kroz prozor Unerediš se Tikva (glava) Ševak Skot Kokadžija Delirko Bunarenje Debeli ulov Strogi fol Truli strendžeri (stranci!) Pamet da Ti stane Ko Ti je rekao da je kamenjarka ? Zagrizao sam Nabacim se Odmrznem auspuh Nisam kandilo Zgotovim je brzo Prodam dva tri fazona Onjušimo se malo Filcujem je pa u gajbicu Zezamo se tako celo veče Odradim četiri puta ! Ronđa personala Počne da mi peva Naravno, nisam gejak Kljun (policajac) Falš Buzdovančine Bulja Nek rikne od muke Blefiraj Kapiraš Šljakator Imaš petlju ! Nisam fenjer ! Stari sam klikeraš Ko bi rekao da je kamenjarka ! Pošizio sam načisto ! Rikne od muke Nisam fenjer ! Gotivna treba Gajba Nisam gedža ! Ko žuti sam zagoreo Šalin Samo što se napenalim ! Ispucavam fazone Švorc sam Bajbokana Brzovozni t u c ! Tapkam Čaršija ........................ Ko te trti seronjo ko ti šmirgla uši kad si tako bled misliš da si dasovan glavni frajer super fazoner ako svako veče vataš zjala kobajagi mutan provetravaš ukandisane giljarke na štrafti i kod `konja` odvajaš žvaku sa još dva tri levaka vonjiferišeš narod alijeriš okolo s namontiranom pišom ! ............................................ Riba je garagabor najobičniji kamen ni mrtvaku se za njom ne bi digla gata ................................................. Naližem se ko bandera litar rubviza već mi uzme pamet .................................................. Klošarim niko neće trubača nema gaže nema kerije nema fukse nema trave Riba lačo ziher ću je zgotoviti ! ..................................................... Kopčaš li ili si lokvar ! Tek tada ukopčam da je časna seka ! Je si li Ti kulove sekin abažur Čim zapišti slobodanka ti presečeš krivinu ! A bio si robija pre kaveza ! Diplomirao sa desetom ribom a ona na akuširanje ! .......................................................... Pažnja !!! Pažnja !!! Pažnja !!! Š a t r o v a č k i g o v o r !!! Ilustracije Latinica Broš 92 stranice Na drugoj/trećoj stranici nečije ime kao pečaT ODLIČAN PRIMERAK R e t k o !!!

``Flanelograf je edukativno sredstvo slično školskoj tabli samo što je presvučeno čvrsto zategnutim flanelom. Na taj flanel mogu da se zakače slike koje sa zadnje strane imaju zalepljenu šmirglu. Flanelograf se koristio polovinom dvadesetog veka u školama. Kasnije je zamenjen metalnim tablama na koje su se stavljale slike sa magnetom u pozadini. U ovoj knjizi se nalaze tri priče i uputstvo kako da napravite i koristite flanelograf. Vrlo interesantno da se igraju deca. Poslušni jarići Neposlušno mače Medved i devojčica Naslov: Radmila Milenković - Tri priče za flanelograf Izdavač: Dečja knjiga, Beograd Godina: 1957 Broj strana: 8 Meki povez Biblioteka: Ocena: 3. Vidi slike. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

odlično očuvano, nekorišćeno ali ima malo sitnih pegica od starosti zanemarljivo, može se skinuti finim šmirgl-papirom ENCIKLOPEDIJA NARODNOG ŽIVOTA, OBIČAJA I VEROVANJA U SRBA NA KOSOVU I METOHIJI VI - početak XX veka TATOMIR VUKANOVIĆ 2001. ETNOLOŠKI REČNIK Srba Metohije, Kosova i Morave 6-početak 20. veka... a) Narodni OBIČAJI - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije b) Narodna VEROVANJA - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije/ Više od 2000 ODREDNICA, Ilustracije (82), Ćirilica, Šiven povez, Obeleživač stranica, 544 str, 30 cm, Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i Metohiji od VI veka - početka XX veka Delo o postojanju našeg naroda na ovim prostorima od 6. veka pa do danas. Ova enciklopedija je neuništivo svedočanstvo o srpskom bivstvovanju na Kosmetu, ali istovremeno i zaveštanje, poput onog Stefana Nemanje, kada je rekao da `tamo gde se izgovarala reč jednog naroda, da on tamo mora i da ostane`. Enciklopedija od 550 strana velikog obima ima vise od 2.000 odrednica iz svih oblasti stvaralaštva. Ona je istovremeno i velika panorama o traganju našeg stanovništva u oblasti u kojoj je utemeljena kultura i državnost Srba. Kosovo narodne igre narodni vez ornamenti ... istorija srba srpskog naroda kosova tradicija kultura

odlično kao na slikama samo ima mali trag od boje sa strane na listovima, ako nekom smeta može ukloniti šmirglom knjiga je bila u ateljeu akademskog slikara Dragana Šijačkog i sadrži njegov pečat i potpis Srpska grafika XVIII veka - Zbornik radova Izdavač: Matica srpska, SANU, Beograd-Novi Sad 1986; tvrd povez sa omotom, strana 256 + strane sa ilustracijama, veći format: 28cm Бакрорез – цртеж нанесен челичном иглом на бакарну плочу и отиснут на хартији − постаје у првој половини XVIII века водећа графичка техника. Као садржајан и технички прецизан предложак, снажано је утицао на сликарску и дрворезбарску уметност. Графику можемо посматрати као прву масовну производњу уметности или – осмишљену визуелизацију просветитељских идеја. У тако постављеним циљевима бакрорезни лист са одређеним садржајем и писаном речју, постаје популаран начин саопштавања порука кроз уметност, подједнако и сакралних и профаних тема. Штампање бакрореза са ликовима угледних српских владара уклапало се у идеје о континуитету српске државности. Фрушкогорски и други манастири у Карловачкој митрополији поручују бакрорезне листове на којима су представљени свеци заштитници са изгледом манастира. Тако је графика XVIII века прворазредни документ о изгледу и стању манастирских грађевина и пре појаве фотографије.Напуштањем и потискивањем визуелних уметности у корист писане речи као главне комуникацијске делатности, графика се у последњим деценијама XVIII века повлачи и све више ставља у службу илустрација књига. Istorija umetnosti - ta, kod nas, relativno mlada disciplina-našla je u XVIII veku obilje istraživačkih i stručno-naučnih problema, a počela je da ih rešava, takoreći, u naše vreme. Posle opštih dela Veljka Petrovića i Milana Kašanina, kao i monografija Lazara Mirkovića, došla je generacija poratnih naučnih radnika čija je bibliografija radova o srpskoj umetnosti i srpskoj grafici XVIII veka veoma bogata. Tu generaciju Dejana Medakovića, Pavla Vasića i Miodraga Kolarića, čija aktivnost u ovim godinama daje krupne rezultate, slede mlađi istoričari umetnosti. Stoga se može reći da su istraživači naše umetnosti XVIII veka na najboljem putu da u ovoj prelomnoj epohi nacionalne kulture obrade umetničke spomenike toga vremena na najširim područjima nekadašnje Karlovačke mitropolije, da prouče ikonografiju slikarskih dela, da izdaju naučne korpuse obrađenog materijala i da otkriju skrivene tajne stilskog razvoja ove umetnosti, kako bi se time objasnio njen brzi rast i put od srednjovekovnih tradicija, preko ukrajinskih i ruskih uticaja, do savremenih zapadnoevropskih stilskih opredeljenja. dinko davidov zaharija orfelin barok barokno slikarstvo hristifor žefarović ... gavril stefanović venclović ... istorija stare srpske umetnosti starog srpskog slikarstva

uprljana je sa strane na vrhu stranica moglo bi se srediti šmirglom ostalo je sve u redu, nije baš kolekcionarski primerak, al za proučavanje i uživanje u umetnosti je više nego dobra prisutan je blag miris starosti Izdavač: Globus Zagreb, Paris Art Center, Zagreb. Autor: Pierre Francastel, Jean Lescure. Godina izdanja: 1988. Uvez: meki. Broj stranica: 358. Léon Gischia was one of the most influential artists of the post-war Jeune École de Paris, an intellectual artist, who dedicated himself to painting in 1923 and enrolled at the Academie Moderne where he studied under Othon Friesz and Fernand Leger. In 1934 he worked with Leger, Mazenod and Le Corbusier on the Pavillon des Temps Nouveaux at the International Exposition in 1937. The following year he held his first one-man exhibition at the leading avant-garde gallery of Jeanne Bucher on Boulevard Montparnasse. In 1939 Galerie Alfred Poyet organised a further exhibition dedicated to Gischia’s work, launching him to the forefront of the Parisian artistic milieu. Over the next few years Gischia would play a major role in the development of the post-war avant-garde. During the war, despite the Occupation, Gischia and a small group of fellow artists including Jean Bazaine, Alfred Manessier, Gustave Singier and Jean Le Moal managed to hold several highly important and controversial exhibitions in Paris, in protest of the Nazi’s neo-classical aestheticism and denigration of abstract art as “Degenerate”. The first, organised by Jean Bazaine and André Lejard at Galerie Braun in 1941, was Peintres de la Tradition Française. The second, Douze Peintres D’Aujourd’hui, was in 1943 at Galerie de France. Later in 1943 Gischia participated in a further exhibition at Galerie de France, Cinq Peintres d’Aujourd’hui, with Beaudin, Borès, Pignon, and Estève; and in 1944, Dix Peintres Subjectifs; and again in 1946, Six Peintres D’Aujourd’Hui. Of this group of young radical artists, Gischia was the dominant intellectual, and largely responsible for defining their new aesthetic of pure poetical expression that created a fluid dialectical exchange between man and nature, and would predominate the early post-war period in Paris. Not favouring the established salons, Gischia became a founding-member of the radical Salon de Mai in 1946. This year he also held a significant one-man exhibition at Galerie Billiet-Caputo, and would hold further exhibitions there in 1947, and 1949. Further exhibitions in 1947 include Jeune Peintres de l’École de Paris in Zurich and Geneva. In 1948 he was selected to represent France at the Venice Biennale. Gischia exhibited extensively both in France and abroad, and in recognition of his achievements he was awarded a comprehensive retrospective exhibition at the Musée du Harvre in 1963. In the catalogue Frank Elgar writes, “Nous sommes en présence d’un créateur qui mortifie le lyrisme par crainte de l’éloquence... Gischia, lui, s’efforce courageusement d’inventer un language où espace, lumière et forme se trouvent éléves au même degré d’évidence dans l’expression à fois la plus riche et la plus châtiée” Like many artists of the École de Paris, Gischia maintained a diverse and pluralist approach to art, painting murals and designing scenery and costumes for many productions, notably at the Theatre National Populaire, where he was appointed Jean Vilar’s official designer. He also wrote two books, Les Arts Primitif and La Sculpture en France depuis Rodin. The artist is represented in numerous major museums of modern art, including: Musée National d’Art Moderne, Centre Georges Pompidou, Paris; Le Havre; Marseille; Amsterdam; Liege; Brussels; Turin; Victoria & Albert Museum, London; Art Museum of New Zealand; also throughout the USA; and has been give retrospectives at the Paris Art Centre, 1985; Galerie d’Art International Paris, 1988; Musée de Zagreb, 1988; Muséede Borda, 1988; Paris Art Centre, 1990; and participated in the Venice Biennale in 1988. avangarda kubizam nadrealizam francusko slikarstvo xx veka moderno francuska francuski slikari pablo pikaso ...