Autor - osoba Radović, Momčilo Naslov Ravni krovovi : održavanje i popravke / Momčilo Radović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Građevinska knjiga, 2006 (Zrenjanin : Budućnost) Fizički opis 190 str. : ilustr. ; 25 cm ISBN 86-395-0459-8 (karton) Napomene Autorova slika Tiraž 500 Beleška o autoru: str. [195] Bibliografija: str. [193]. Predmetne odrednice Ravni krovovi -- Održavanje Ravni krovovi – Hidroizolacija Kroz dugogodišnji rad i iskustvo stečeno na izgradnji i održavanju ravnih krovova, autor je stručno obuhvatio, analizirao i na sažet i pregledan način izložio celokupnu materiju koja karakteriše ravne krovove – od projektovanja, izvođenja i održavanja, do uzroka i posledica u njihovom korišćenju. U knjizi je na prikladan način prikazan veliki broj savremenih materijala i proizvoda koje nudi domaća i svetska građevinska industrija, sa osvrtom na njihovu upotrebu, dobre osobine i nedostatke, što će svima koji se u svom poslu susreću sa ovom problematikom biti od dragocene koristi. Znalački i stručno autor je obradio problematiku identifikacije nedostataka koji se manifestuju u eksploataciji ravnih krovova, dajući odgovarajuća tehnička rešenja i uputstva za njihovo otklanjanje. Na osnovu tematskih celina koje je autor obradio i potkrepio brojnim primerima iz prakse, knjiga „Ravni krovovi – održavanje i popravke” nesumnjivo će naći svoju čitalačku publiku među stručnjacima – građevinarima i arhitektima, ali isto tako i među svima onima koji će u ovom priručniku videti brojne odgovore na neka svoja pitanja i interesovanja. Odabrani primeri sanacije krovova karakterističnih objekata prikazani u knjizi predstavljaju odlične primere identifikacije uzroka oštećenja i stručno odabranih i izvedenih rešenja sanacije. SADRŽAJ REČ AUTORA 9 IZVODI IZ RECENZIJA 11 О RAVNIM KROVOVIMA 15 PODELE I VRSTE RAVNIH KROVOVA – PREMA NAGIBU 16 PODELA RAVNIH KROVOVA – PREMA PROHODNOSTI 16 PODELA RAVNIH KROVOVA – PREMA PROVETRAVANJU 17 a) Neprovetreni jednoljuskasti krovovi („topli”) 17 b) Neprovetreni jednostruki krovovi 18 c) Topli ravni krovovi 18 d) Provetreni dvoljuskasti krovovi 19 e) Ravni krovovi i po broju slojeva. 21 SLOJEVI U TOPLIM KROVOVIMA 23 PLAFONI 23 NOSEĆE KROVNE PLOČE ILI NOSEĆE KONSTRUKCIJE KROVNIH POKRIVAČA 23 SLOJEVI ZA NAGIB 24 SLOJEVI ZA IZJEDANAČAVANJE 24 PARNE BRANE 25 TOPLOTNE IZOLACIJE 25 HIDROIZOLACIJE RAVNIH KROVOVA 26 a) Zaštita krovnih izolacija 26 b) Slojevi za odvajanje u ravnim krovovima 26 c) Slojevi u hladnim krovovima 27 Ravni krovovi – održavanje i popravke 0 KLIMATSKI – SPOLJNI I UNUTRAŠNJI UTICAJI 28 a) Uticaji klime u unutrašnjosti objekta. 29 b) Uticaji od opterećenja i ostali spoljni uticaji 30 c) Uticaji koji proizilaze iz konstrukcije 31 MATERIJALI 31 a) Slojevi za nagib 33 b) Slojevi za izjednačavanje pritiska 33 c) Parne brane 34 TOPLOTNE IZOLACIJE 34 a) Autoekspandirana pluta 35 b) Mineralna vuna 35 c) Staklena vuna 36 d) Penasto staklo 36 MATERIJALI ZA HIDROIZOLACIJE I NJIHOVA PODELA 36 a) Višeslojne bitumenske hidroizolacije 36 b) Višeslojne bitumenske hidroizolacije koje se ugrađuju varenjem 37 c) Materijali višeslojnih hidroizolacija ugrađenih vrućim postupkom 37 Trake sa uloškom od staklenih tkanina 37 Trake sa uloškom od staklenih voala 37 d) Materijali za bitumenske višeslojne krovne hidroizolacije ugrađene po vrućem postupku varenjem 40 e) Materijali za hidroizolacije na bazi bitumenskih pasta s ugrađivanjem hladnim postupkom 40 f) Materijali za zaštitu krovnih izolacija na prohodnim krovovima 40 PRAVILNA ZAŠTITA KROVNIH IZOLACIJA 43 NEPRAVILNA ZAŠTITA KROVNIH IZOLACIJA 44 STANJE REGULATIVE IZ OBLASTI IZOLACIONIH MATERIJALA I RADOVA U GRAĐEVINARSTVU 44 PROJEKTOVANJE, IZVOĐENJE I KADROVI 49 O PROJEKTOVANJU RAVNIH KROVOVA 49 О KADROVIMA ANGAŽOVANIM NA RAVNIM KROVOVIMA 60 DIIATACIJE, OTPARIVAČI, SLIVNICI, ALVITRA-PROFILI 65 DILATACIJE U KROVU 65 MONTAŽNE ARMIRANO-BETONSKE POKLOPNE PLOČE 68 OTPARIVAČI 69 KROVNI SLIVNICI 73 HORIZONTALNI DVOSTRUKI, ZA PROHODNE KROVOVE 77 О ALVITRA-PROFILIMA 79 OPŠAV ATIČKOG ZIDA AI ,VITRA-PROFILOM TIPA W-2 81 REŠENJA I PONUDE ZA POPRA VKU RA VNIH KROVOVA 83 KOSI ILI RAVNI KROVOVI 89 ODRŽAVAN JE RAVNIH KROVOVA 95 KAKO PREPOZNATI I PRONAĆI UZROKE VLAŽENJA 101 KARAKTERISTIČNI PRIMERI SANACIJE RA VNIH KROVOVA 119 PRIMER ZGRADE OSNOVNE ŠKOLE ”PAVEL ROVINSKI” 125 RADOVI NA KONAKU MANASTIRA OŠTROG 131 IDEJA POPRAVKE KROVA KONAKA MANASTIRA OŠTROG 135 RAD NA DRŽA VNOM A RHIVU CRNE GORE U CETIN JU 137 RELEJ NA PLANINI BJELASICI 141 HOTEL `ZLATICA” U PODGORICI 155 ZELENILO I VRTOVI NA KROVOVIMA („PETA FASADA”) 159 PRIPREMNI I OSTALI RADOVI 165 IZBOR OBJAVLJENIH RADOVA U STRUČNIM ČASOPISIMA 169 ISKUSTVO SA INJEKTIRANJA STROJARE NA HIDROELEKTRANI „GLAVA ZETE” 169 SANACIJA PROTIV VLAGE JEDNOG OBJEKTA U PODGORICI 180 LITERATURA 193 MG146 (N)

Kurs iz fizike I za srednje specijalizovane obrazovne ustanove (КУРС ФИЗИКИ),u dobrom je stanju. Autori:L.S.Ždanov;V.A.Marandžjan. Izdavač:Nauka,Moskva 1966. Format:20,5cm x 13,5cm. Broj Strana:463 strane,tvrd povez. Deo 1. Mehanika i molekularna fizika. Sadržaj: Odeljak I. FIZIČKE VREDNOSTI. Poglavlje 1. Fizika kao nauka o prirodi. Poglavlje 2. Fizičke veličine i njihovo merenje. Odeljak II. OSNOVI MEHANIKE. Poglavlje 3. Osnovi kinematike. Poglavlje 4. Osnove dinamike. Poglavlje 5. Osnove statike. Poglavlje 6. Deformacije. Poglavlje 7. Rad i energija. Zakon o očuvanju energije. Poglavlje 8. Krivolinijsko i rotaciono kretanje. Poglavlje 9. Univerzalna gravitacija. Poglavlje 10 Oscilacije i talasi. Poglavlje 11. Zvuk. Poglavlje 12. Elementi hidrodinamike i aerodinamike. Odeljak III. MOLEKULARNA FIZIKA I TOPLINA. Poglavlje 13. Temelji molekularne kinetičke teorije. Poglavlje 14. Osobine tečnosti i čvrstih tela. Poglavlje 15. Termičko širenje tela. Poglavlje 16. Osobine gasova. Poglavlje 17. Toplina i rad. Prvi zakon termodinamike. Poglavlje 18. Promena agregatnog stanja materije. Poglavlje 19. Toplotni motori. Ukupno 464. stranice. Postoje problemi sa rešenjima i u obliku samostalnih vežbi. Deo 2. Električna energija. Optika. Atomska fizika. Odeljak IV. ELEKTRIČNA ENERGIJA. Poglavlje 20. Električno polje. Poglavlje 21. Konstantna električna struja i njeni zakoni. Poglavlje 22. Rad i toplotni efekat električne struje. Poglavlje 23. Termička emisija. Termoelektričnost i piezoelektričnost. Poglavlje 24. Elektromagnetizam. Poglavlje 25. Elektromagnetna indukcija. Poglavlje 26. Električna struja u elektrolitima. Poglavlje 27. Galvanske ćelije i akumulatori. Poglavlje 28. Električna struja u gasovima i vakuumu. Poglavlje 29. Naizmenična električna struja. Poglavlje 30. Električna svojstva poluprovodnika. Poglavlje 31. Elektromagnetne vibracije i talasi. Odeljak V. OPTIKA Poglavlje 32. Priroda svetlosti. Širenje svetlosti. Poglavlje 33. Fotometrija. Poglavlje 34. Refleksija i refrakcija svetlosti. Poglavlje 35. Dobijanje slika pomoću sfernih naočara i ogledala. Poglavlje 36. Očni i optički uređaji. Poglavlje 37. Pojave objašnjene talasnim svojstvima svetlosti. Poglavlje 38. Raspršivanje svetlosti. Vrste elektromagnetnih talasa. Poglavlje 39. Pojave objašnjene kvantnim svojstvima zračenja. Odeljak VI. ATOMSKA FIZIKA. Poglavlje 40. Građa atoma. Poglavlje 41. Nuklearna fizika. Upotreba nuklearne energije u miroljubive svrhe. Postoje problemi sa rešenjima i u obliku samostalnih vežbi.

253 uputstvo za pregledace kola novo izdanje 2006 godina , BEOGRAD ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH ZELEZNICA -260 stranica RETKO DOBRO OCUVANO ,malo su izlizane korice na ivicama ,ima potpis na najavnoj stranici П Р Е Г Л Е Д радника и радних места која морају да буду снабдевена овим упутством Овим упутством морају бити снабдевени: а) радници на пословима и радним задацима у извршној служби: - шеф секције, - заменик шефа секције, - шеф ОЈ за вучу возова и ТКП, - шеф ОЈ за одржавање теретних кола, - шеф ОЈ за саобраћај и транспорт, - помоћник шефа ОЈ за саобраћај и транспорт, - шеф станице, - помоћник шефа станице, - оперативни помоћник шефа станице, - главни инжењер за вучу возова и ТКП, - прегледач кола, - диспечер вуче и ТКП, - транспортно комерцијални техничар, - магационер, - возовођа, - колски отправник, - колски диспечер. б) радници у Секторима оних делатности који раде на пословима и радним задацима везаним за техничко-колске послове: - директор Сектора за вучу возова и ТКП - заменик директора Сектора за вучу возова и ТКП, - помоћник директора Сектора за вучу возова и ТКП, - директор Сектора за одржавање возних средстава, - заменик директора Сектора за одржавање возних средстава, - директор Сектора за саобраћај и транспорт, - заменик директора Сектора за саобраћај и транспорт, - главни диспечер вуче, - Центар за унутрашњу контролу, - Сектор за управљање квалитетом пословања и системима безбедности, - одељење за безбедност и здравље на раду, - радна места у стручним службама на којима се обављају послови везани за одредбе овог упутства. С А Д Р Ж А Ј Страна I.УВОДНЕ ОДРЕДБЕ члан 1. Предмет Упутства........................................................................................................................ 1 члан 2. Техничко-колске прегледне станице.......................................................................................... 2 члан 3. Опште одредбе у раду прегледача кола.................................................................................... 2 члан 4. Распоред, предаја и пријем службе............................................................................................ 3 члан 5. Поучавање и испитивање прегледача кола............................................................................... 4 члан 6. Обавештавање прегледача кола................................................................................................ 5 члан 7. Обавештавање између прегледача кола и станичног особља................................................ 5 члан 8. Опрема службених просторија техничко-колске прегледне службе........................................ 5 члан 9. Опрема прегледача кола............................................................................................................. 6 II. ПРЕГЛЕД КОЛА И ВОЗОВА члан 10. Дужности при прегледу кола....................................................................................................... 7 члан 11. Олиставање кола......................................................................................................................... 7 члан 12. Преглед кола................................................................................................................................ 10 члан 13. Преглед кола пре утовара, односно употребе........................................................................... 11 члан 14. Преглед кола после утовара, односно пре додавања возу...................................................... 12 члан 15. Преглед кола после истовара, односно употребе..................................................................... 13 члан 16. Преглед кола после оштећења и утврђивање штете................................................................ 13 члан 17. Поступак са исклизлим колима................................................................................................... 15 члан 18. Преглед кола после завршене оправке у радионици................................................................ 15 члан 19. Преглед кола у резерви, гарираних и неисправних кола.......................................................... 16 члан 20. Преглед и пријем на превоз нарочитих пошиљака................................................................... 16 члан 21. Преглед кола товарених опасним теретима.............................................................................. 17 члан 22. Преглед кола у возовима............................................................................................................. 19 члан 23. Преглед састава воза.................................................................................................................. 20 члан 24. Преглед воза у полазним станицама......................................................................................... 20 члан 25. Преглед воза у успутним станицама.......................................................................................... 21 члан 26. Преглед воза у крајњим станицама............................................................................................ 22 члан 27. Преглед кола у међународном саобраћају................................................................................ 23 члан 28. Преглед кола у зимском периоду................................................................................................ 23 члан 29. Начин прегледа кола................................................................................................................... 24 члан 30. Заштита на раду при прегледу кола........................................................................................... 24 члан 31. Поступак са неисправним колима............................................................................................... 25 члан 32. Упућивање кола власништво „Србија Карго“ а.д. на оправку................................................... 25 члан 33. Поступак са колима корисника превоза (приватна) и са колима у закупу............................... 26 члан 34. Подмазивање тарућих делова и кола са клизним лежиштима................................................ 27 члан 35. Сакупљање изгубљених делова................................................................................................ 27 III. КРИТЕРИЈУМИ ПРИ ПРЕГЛЕДУ КОЛА члан 36. Осовински склоп........................................................................................................................... 28 члан 37. Осовинса лежишта....................................................................................................................... 39 члан 38. Огибљење..................................................................................................................................... 42 члан 39. Кочница......................................................................................................................................... 49 члан 40. Постоље кола............................................................................................................................... 61 члан 41. Обртно постоље........................................................................................................................... 64 члан 42. Одбојник........................................................................................................................................ 68 члан 43. Тегљенички уређај....................................................................................................................... 73 члан 44. Сандук теретних кола.................................................................................................................. 77 члан 45. Товарење кола, товарне јединице (контејнери) и товарни прибор......................................... 92 IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ члан 46. Прилози......................................................................................................................................... 108 члан 47. Тумачење упутства...................................................................................................................... 108 члан 48. Подучавање.................................................................................................................................. 108 члан 49. Прелазне одредбе........................................................................................................................ 108 члан 50. Завршне одредбе......................................................................................................................... 108 ПРИЛОЗИ Прилог 1 Дозвољене граничне мере код експлоатације и одржавања кола........................................... 110 Прилог 2 Подсетник за превоз опасних терета......................................................................................... 116 Прилог 3 Појам нарочите пошиљке............................................................................................................ 125 Прилог 4 Упутство за употребу мерила 77 EWP 5573.............................................................................. 126 Прилог 5 Упутство за употребу помичног мерила за мерење дебљине обруча или моноблок точка.. 128 Прилог 6 Упутство за употребу мерила за мерење размака точкова осовинског склопа...................... 130 Прилог 7 Сигнални знаци код пробе кочница............................................................................................ 131 Прилог 8 Преглед ТК образаца................................................................................................................... 132 Прилог 9 Техничко-колске прегледне станице „Србија Карго“ а.д.................................. (kutija 2)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Svetski klasik. Zlatna grana` opisuje primitivne metode obožavanja naših predaka, seksualne prakse, čudne rituale i festivale. Pobijajući popularnu misao da je primitivni život bio jednostavan, ovo monumentalno istraživanje pokazuje da je divlji čovek bio upleten u splet magije, tabua i sujeverja. Ovde je otkrivena evolucija čoveka od divljaštva do civilizacije, od modifikacije njegovih čudnih i često krvoločnih običaja do ulaska u trajne moralne, etičke i duhovne vrednosti. Sir James George Frazer OM FRS [1] FRSE FBA (1. januar 1854 – 7. maj 1941), bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije.[2] Često ga se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije djelo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih vjerovanja širom svijeta. Frazer je tvrdio da su ljudska vjerovanja evoluirala kroz tri stadija: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku. Djelomični opus Creation and Evolution in Primitive Cosmogenies, and Other Pieces (1935) The Fear of the Dead in Primitive Religion (1933–36) Condorcet on the Progress of the Human Mind (1933) Garnered Sheaves (1931) The Growth of Plato`s Ideal Theory (1930) Myths of the Origin of Fire (1930) Fasti, autor: Ovidije (prijevod i komentar), 5 tomova (1929) skraćena verzija (1931) revizija G. P. Goold (1989, isrp. 1996): ISBN 0-674-99279-2 Devil`s Advocate (1928) Man, God, and Immortality (1927) The Gorgon`s Head and other Literary Pieces (1927) The Worship of Nature (1926) (from 1923–25 Gifford Lectures,[3]) The Library, autor: Apolodor (prijevod i napomene), 2 toma (1921): ISBN 0-674-99135-4 (vol. 1); ISBN 0-674-99136-2 (vol. 2) Folk-lore in the Old Testament (1918) The Belief in Immortality and the Worship of the Dead, 3 volumes (1913–24) The Golden Bough, 3. uzdanje: 12 tomova (1906–15; 1936) 1922 skraćena verzija: ISBN 0-486-42492-8 Totemism and Exogamy (1910) Psyche`s Task (1909) The Golden Bough, 2. izdanje: 6 tomova (1900) Pausanias, and other Greek sketches (1900) Description of Greece, by Pausanias (prijevod i komentar) (1897-) 6 tomova. The Golden Bough: a Study in Magic and Religion, 1st edition (1890) Totemism (1887) Jan Harold Brunvard, American Folklore; An Encyclopedia, s.v. `Superstition` (p 692-697) Potku Zlatne grane čini mit o vladavini sveštenih kraljeva u šumi posvećenoj Dijani, na obali jezera Nemi, u albijskim brdima u Italiji. Da bi zauzeo mesto sveštenog kralja, kandidat je morao da sa vrha jednog drveta odlomi granu imele (`zlatnu granu`) i da ubije svog prethodnika. Zbog toga je Dijanin sveštenik živeo u stalnom strahu od sledećeg pretendenta na njegov položaj i sa isukanim mačem čuvao drvo na kome je bila kobna grana imele. Frejzer je sebi postavio zadatak da odgovori na dva pitanja: `Najpre, zašto je Dijanin sveštenik sa obala Nemija, šumski kralj, morao da ubije svog prethodnika? Zatim, zašto je morao, pre no što će ga ubiti, da sa izvesnog drveta odlomi granu koju su stari poistovećivali sa Vergilijevom zlatnom granom?` Da bi odgovorio na ova pitanja, Frejzer je napisao jednu od najvećih studija o magiji i religiji. Sir James George Frazer OM FRS [1] FRSE FBA (1. januar 1854 – 7. maj 1941), bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije.[2] Često ga se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije djelo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih vjerovanja širom svijeta. Frazer je tvrdio da su ljudska vjerovanja evoluirala kroz tri stadija: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku. Djelomični opus Creation and Evolution in Primitive Cosmogenies, and Other Pieces (1935) The Fear of the Dead in Primitive Religion (1933–36) Condorcet on the Progress of the Human Mind (1933) Garnered Sheaves (1931) The Growth of Plato`s Ideal Theory (1930) Myths of the Origin of Fire (1930) Fasti, autor: Ovidije (prijevod i komentar), 5 tomova (1929) skraćena verzija (1931) revizija G. P. Goold (1989, isrp. 1996): ISBN 0-674-99279-2 Devil`s Advocate (1928) Man, God, and Immortality (1927) The Gorgon`s Head and other Literary Pieces (1927) The Worship of Nature (1926) (from 1923–25 Gifford Lectures,[3]) The Library, autor: Apolodor (prijevod i napomene), 2 toma (1921): ISBN 0-674-99135-4 (vol. 1); ISBN 0-674-99136-2 (vol. 2) Folk-lore in the Old Testament (1918) The Belief in Immortality and the Worship of the Dead, 3 volumes (1913–24) The Golden Bough, 3. uzdanje: 12 tomova (1906–15; 1936) 1922 skraćena verzija: ISBN 0-486-42492-8 Totemism and Exogamy (1910) Psyche`s Task (1909) The Golden Bough, 2. izdanje: 6 tomova (1900) Pausanias, and other Greek sketches (1900) Description of Greece, by Pausanias (prijevod i komentar) (1897-) 6 tomova. The Golden Bough: a Study in Magic and Religion, 1st edition (1890) Totemism (1887) Jan Harold Brunvard, American Folklore; An Encyclopedia, s.v. `Superstition` (p 692-697)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zlatna grana Svetski klasik. Zlatna grana` opisuje primitivne metode obožavanja naših predaka, seksualne prakse, čudne rituale i festivale. Pobijajući popularnu misao da je primitivni život bio jednostavan, ovo monumentalno istraživanje pokazuje da je divlji čovek bio upleten u splet magije, tabua i sujeverja. Ovde je otkrivena evolucija čoveka od divljaštva do civilizacije, od modifikacije njegovih čudnih i često krvoločnih običaja do ulaska u trajne moralne, etičke i duhovne vrednosti. Sir James George Frazer OM FRS [1] FRSE FBA (1. januar 1854 – 7. maj 1941), bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije.[2] Često ga se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije djelo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih vjerovanja širom svijeta. Frazer je tvrdio da su ljudska vjerovanja evoluirala kroz tri stadija: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku. Djelomični opus Creation and Evolution in Primitive Cosmogenies, and Other Pieces (1935) The Fear of the Dead in Primitive Religion (1933–36) Condorcet on the Progress of the Human Mind (1933) Garnered Sheaves (1931) The Growth of Plato`s Ideal Theory (1930) Myths of the Origin of Fire (1930) Fasti, autor: Ovidije (prijevod i komentar), 5 tomova (1929) skraćena verzija (1931) revizija G. P. Goold (1989, isrp. 1996): ISBN 0-674-99279-2 Devil`s Advocate (1928) Man, God, and Immortality (1927) The Gorgon`s Head and other Literary Pieces (1927) The Worship of Nature (1926) (from 1923–25 Gifford Lectures,[3]) The Library, autor: Apolodor (prijevod i napomene), 2 toma (1921): ISBN 0-674-99135-4 (vol. 1); ISBN 0-674-99136-2 (vol. 2) Folk-lore in the Old Testament (1918) The Belief in Immortality and the Worship of the Dead, 3 volumes (1913–24) The Golden Bough, 3. uzdanje: 12 tomova (1906–15; 1936) 1922 skraćena verzija: ISBN 0-486-42492-8 Totemism and Exogamy (1910) Psyche`s Task (1909) The Golden Bough, 2. izdanje: 6 tomova (1900) Pausanias, and other Greek sketches (1900) Description of Greece, by Pausanias (prijevod i komentar) (1897-) 6 tomova. The Golden Bough: a Study in Magic and Religion, 1st edition (1890) Totemism (1887) Jan Harold Brunvard, American Folklore; An Encyclopedia, s.v. `Superstition` (p 692-697) Potku Zlatne grane čini mit o vladavini sveštenih kraljeva u šumi posvećenoj Dijani, na obali jezera Nemi, u albijskim brdima u Italiji. Da bi zauzeo mesto sveštenog kralja, kandidat je morao da sa vrha jednog drveta odlomi granu imele (`zlatnu granu`) i da ubije svog prethodnika. Zbog toga je Dijanin sveštenik živeo u stalnom strahu od sledećeg pretendenta na njegov položaj i sa isukanim mačem čuvao drvo na kome je bila kobna grana imele. Frejzer je sebi postavio zadatak da odgovori na dva pitanja: `Najpre, zašto je Dijanin sveštenik sa obala Nemija, šumski kralj, morao da ubije svog prethodnika? Zatim, zašto je morao, pre no što će ga ubiti, da sa izvesnog drveta odlomi granu koju su stari poistovećivali sa Vergilijevom zlatnom granom?` Da bi odgovorio na ova pitanja, Frejzer je napisao jednu od najvećih studija o magiji i religiji. Sir James George Frazer OM FRS [1] FRSE FBA (1. januar 1854 – 7. maj 1941), bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije.[2] Često ga se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije djelo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih vjerovanja širom svijeta. Frazer je tvrdio da su ljudska vjerovanja evoluirala kroz tri stadija: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku. Djelomični opus Creation and Evolution in Primitive Cosmogenies, and Other Pieces (1935) The Fear of the Dead in Primitive Religion (1933–36) Condorcet on the Progress of the Human Mind (1933) Garnered Sheaves (1931) The Growth of Plato`s Ideal Theory (1930) Myths of the Origin of Fire (1930) Fasti, autor: Ovidije (prijevod i komentar), 5 tomova (1929) skraćena verzija (1931) revizija G. P. Goold (1989, isrp. 1996): ISBN 0-674-99279-2 Devil`s Advocate (1928) Man, God, and Immortality (1927) The Gorgon`s Head and other Literary Pieces (1927) The Worship of Nature (1926) (from 1923–25 Gifford Lectures,[3]) The Library, autor: Apolodor (prijevod i napomene), 2 toma (1921): ISBN 0-674-99135-4 (vol. 1); ISBN 0-674-99136-2 (vol. 2) Folk-lore in the Old Testament (1918) The Belief in Immortality and the Worship of the Dead, 3 volumes (1913–24) The Golden Bough, 3. uzdanje: 12 tomova (1906–15; 1936) 1922 skraćena verzija: ISBN 0-486-42492-8 Totemism and Exogamy (1910) Psyche`s Task (1909) The Golden Bough, 2. izdanje: 6 tomova (1900) Pausanias, and other Greek sketches (1900) Description of Greece, by Pausanias (prijevod i komentar) (1897-) 6 tomova. The Golden Bough: a Study in Magic and Religion, 1st edition (1890) Totemism (1887) Jan Harold Brunvard, American Folklore; An Encyclopedia, s.v. `Superstition` (p 692-697)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zlatna grana Svetski klasik. Zlatna grana` opisuje primitivne metode obožavanja naših predaka, seksualne prakse, čudne rituale i festivale. Pobijajući popularnu misao da je primitivni život bio jednostavan, ovo monumentalno istraživanje pokazuje da je divlji čovek bio upleten u splet magije, tabua i sujeverja. Ovde je otkrivena evolucija čoveka od divljaštva do civilizacije, od modifikacije njegovih čudnih i često krvoločnih običaja do ulaska u trajne moralne, etičke i duhovne vrednosti. Sir James George Frazer OM FRS [1] FRSE FBA (1. januar 1854 – 7. maj 1941), bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije.[2] Često ga se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije djelo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih vjerovanja širom svijeta. Frazer je tvrdio da su ljudska vjerovanja evoluirala kroz tri stadija: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku. Djelomični opus Creation and Evolution in Primitive Cosmogenies, and Other Pieces (1935) The Fear of the Dead in Primitive Religion (1933–36) Condorcet on the Progress of the Human Mind (1933) Garnered Sheaves (1931) The Growth of Plato`s Ideal Theory (1930) Myths of the Origin of Fire (1930) Fasti, autor: Ovidije (prijevod i komentar), 5 tomova (1929) skraćena verzija (1931) revizija G. P. Goold (1989, isrp. 1996): ISBN 0-674-99279-2 Devil`s Advocate (1928) Man, God, and Immortality (1927) The Gorgon`s Head and other Literary Pieces (1927) The Worship of Nature (1926) (from 1923–25 Gifford Lectures,[3]) The Library, autor: Apolodor (prijevod i napomene), 2 toma (1921): ISBN 0-674-99135-4 (vol. 1); ISBN 0-674-99136-2 (vol. 2) Folk-lore in the Old Testament (1918) The Belief in Immortality and the Worship of the Dead, 3 volumes (1913–24) The Golden Bough, 3. uzdanje: 12 tomova (1906–15; 1936) 1922 skraćena verzija: ISBN 0-486-42492-8 Totemism and Exogamy (1910) Psyche`s Task (1909) The Golden Bough, 2. izdanje: 6 tomova (1900) Pausanias, and other Greek sketches (1900) Description of Greece, by Pausanias (prijevod i komentar) (1897-) 6 tomova. The Golden Bough: a Study in Magic and Religion, 1st edition (1890) Totemism (1887) Jan Harold Brunvard, American Folklore; An Encyclopedia, s.v. `Superstition` (p 692-697) Potku Zlatne grane čini mit o vladavini sveštenih kraljeva u šumi posvećenoj Dijani, na obali jezera Nemi, u albijskim brdima u Italiji. Da bi zauzeo mesto sveštenog kralja, kandidat je morao da sa vrha jednog drveta odlomi granu imele (`zlatnu granu`) i da ubije svog prethodnika. Zbog toga je Dijanin sveštenik živeo u stalnom strahu od sledećeg pretendenta na njegov položaj i sa isukanim mačem čuvao drvo na kome je bila kobna grana imele. Frejzer je sebi postavio zadatak da odgovori na dva pitanja: `Najpre, zašto je Dijanin sveštenik sa obala Nemija, šumski kralj, morao da ubije svog prethodnika? Zatim, zašto je morao, pre no što će ga ubiti, da sa izvesnog drveta odlomi granu koju su stari poistovećivali sa Vergilijevom zlatnom granom?` Da bi odgovorio na ova pitanja, Frejzer je napisao jednu od najvećih studija o magiji i religiji. Sir James George Frazer OM FRS [1] FRSE FBA (1. januar 1854 – 7. maj 1941), bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije.[2] Često ga se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije djelo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih vjerovanja širom svijeta. Frazer je tvrdio da su ljudska vjerovanja evoluirala kroz tri stadija: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku. Djelomični opus Creation and Evolution in Primitive Cosmogenies, and Other Pieces (1935) The Fear of the Dead in Primitive Religion (1933–36) Condorcet on the Progress of the Human Mind (1933) Garnered Sheaves (1931) The Growth of Plato`s Ideal Theory (1930) Myths of the Origin of Fire (1930) Fasti, autor: Ovidije (prijevod i komentar), 5 tomova (1929) skraćena verzija (1931) revizija G. P. Goold (1989, isrp. 1996): ISBN 0-674-99279-2 Devil`s Advocate (1928) Man, God, and Immortality (1927) The Gorgon`s Head and other Literary Pieces (1927) The Worship of Nature (1926) (from 1923–25 Gifford Lectures,[3]) The Library, autor: Apolodor (prijevod i napomene), 2 toma (1921): ISBN 0-674-99135-4 (vol. 1); ISBN 0-674-99136-2 (vol. 2) Folk-lore in the Old Testament (1918) The Belief in Immortality and the Worship of the Dead, 3 volumes (1913–24) The Golden Bough, 3. uzdanje: 12 tomova (1906–15; 1936) 1922 skraćena verzija: ISBN 0-486-42492-8 Totemism and Exogamy (1910) Psyche`s Task (1909) The Golden Bough, 2. izdanje: 6 tomova (1900) Pausanias, and other Greek sketches (1900) Description of Greece, by Pausanias (prijevod i komentar) (1897-) 6 tomova. The Golden Bough: a Study in Magic and Religion, 1st edition (1890) Totemism (1887) Jan Harold Brunvard, American Folklore; An Encyclopedia, s.v. `Superstition` (p 692-697)

U dobrom / vrlo dobrom stanju Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik srpski Godina 2016-2019 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Gradska biblioteka, 2016 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 254 + 195 + 203 + 331 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Mladenović, Vlasta Napomene Autorove slike Tiraž 500 Knjiga I Sadržaj I knjige: Kako je nastala ova knjiga 5 DRAGOMIR POPNOVAKOV i njegovi Slikari donje zemlјe 13 2. Najmanja sahrana kojoj sam prisustvovao - STOJAN TREĆAKOV 19 3. ILIJA MOLJKOVIĆ — revolucionar ili pisac 34 4. Tragovi doživlјaja - TIBOR SEKELJ 58 5. Pesnik ZORAN VUKOVIĆ iz Iriga 107 6. MILO DOR ni tamo, ni ovamo 105 7. Razglednica - ZORAN PETROVIĆ 155 8. Nulti stepen umetnosti - ČASOPIS „ADRESA” 9. Portret ANDRLE 12. MILORAD CRNJANIN — čik pogodi ko je 208 14. JOVAN PAČIĆ - dve neobjavlјene pesme 221 15. Mala slučajna panorama - BRANKO ANDRIĆ, VOJISLAV DESPOTOV, STOJAN TREĆAKOV, DRAGOMIR POPNOVAKOV, ĐURA ĐUKANOV 244 Vlasta Mladenović, Sećanje za budućnost (Knjiga sećanja Milorada Grujića) 251 Beleška o autoru 254 Knjiga II Ispravke, zahvalnost, stigli ormani! 5 10. SIMO PURGIĆ - srpski pisac u Danskoj 11 11. MILORAD KRSTIĆ - novosadski slikar u Budimpešti 35 13. DRAGOMIR POPNOVAKOV — zavičaj kao inspiracija 50 16. Iz novosadskog književnog života 1981. godine (BOŠKO PETROVIĆ) 55 17. Posvećeni Novosađani i Orfelinova bista (LAZA ČURČIĆ) 65 18. VLADIMIR MILANKOV iz Srpske Crnje i ĐURA JAKŠIĆ u Novom Sadu 71 19. FEDORA BIKAR i njena Sentandreja 104 20. Dobro došli u Zrenjanin! (VOJISLAV DESPOTOV) 132 21. DARINKA ZLIČIĆ iz Đurđeva i ANICA SAVIĆ REBAC 163 Beleška o autoru 195 Knjiga III Uz treću knjigu 5 22. ŽIVOJIN ŽIVOJNOVIĆ - prevodilac 11 23. JOVAN ĆULUM- srpski filozof 29 24. RADMILO MULIĆ - knjižar 64 25 Padaš, a ne veruješ (BOŠKO PETROVIĆ, početak rata 1991) 26. BOBOĆANI (Sa ratnog područja 1991) 78 27. Zarobljen s prvim brojem Adrese (M. G.) 81 28. Manje od igre - više od života (MOMIR BULATOVIĆ) 97 29. Vojvođanska kompozicija (MILORAD CRNJANIN) 111 30. Usred mog prvog rata (1999, bombardovanje) 115 31. Šta me je vuklo (posete ratištima, sećanje Đurđine Toporaš Dragić) 123 32. PAVLE JANKOVIĆ ŠOLE 143 33. Društvo književnika Vojvodine u Kanjiži (TODOR MANOJLOVIĆ) 150 34. MARINKO ARSIĆ IVKOV 163 35. Nekoliko anegdota Beleška o autoru 203 Knjiga IV Ili `kraj` ili `nastaviće se` 36. LAZAR RAKIĆ 37. Arhiv Vojvodine 38. IVAN TELEČKI - počasni građanin 39. Vojvođanske kuvarice 40. Pesnik VOJISLAV DESPOTOV 41. Čet`r` konja debela 42. Pariz I 43. Nekoliko anegdota Beleška o autoru

Peter Ackroyd - Tudors: A History of England Volume II MacMillan, 2012 507 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro Following on from Foundation, Tudors is the second volume in Peter Ackroyd`s astonishing series, The History of England. Rich in detail and atmosphere and told in vivid prose, Tudors recounts the transformation of England from a settled Catholic country to a Protestant superpower. It is the story of Henry VIII`s cataclysmic break with Rome, and his relentless pursuit of both the perfect wife and the perfect heir; of how the brief reign of the teenage king, Edward VI, gave way to the violent reimposition of Catholicism and the stench of bonfires under `Bloody Mary`. It tells, too, of the long reign of Elizabeth I, which, though marked by civil strife, plots against the queen and even an invasion force, finally brought stability. Above all, however, it is the story of the English Reformation and the making of the Anglican Church. At the beginning of the sixteenth century, England was still largely feudal and looked to Rome for direction; at its end, it was a country where good governance was the duty of the state, not the church, and where men and women began to look to themselves for answers rather than to those who ruled them. Table of Contents Contents List of illustrations vii 1. Hallelujah 1 2. All in scarlet 14 3. Heretic! 25 4. The woes of marriage 34 5. Into court 46 6. Old authentic histories 62 7. The king`s pleasure 78 8. A little neck 91 9. The great revolt 105 10. The confiscation 118 11. The old fashion 129 12. The body of Christ 139 13. The fall 145 14. War games 157 15. A family portrait 168 16. The last days 176 17. The breaking of the altars 184 18. Have at all papists! 193 19. The barns of Crediton 206 20. The lord of misrule 222 21. The nine-day queen 235 22. In the ascendant 245 23. Faith of our fathers 262 24. An age of anxiety 272 25. Nunc Dimittis 281 26. A virgin queen 287 27. Two queens 297 28. The thirty-nine steps 311 29. The rivals 325 30. The rites of spring 337 31. Plots and factions 354 32. The revels now are ended 371 33. The frog 384 34. The great plot 400 35. The dead cannot bite 418 36. Armada 428 37. Repent! Repent! 436 38. The setting sun 444 39. A disobedient servant 454 40. The end of days 463 41. Reformation 467 Further reading 473 Index 483 Nonfiction, History, 0230706401

55446) ARHIEPISKOP DANILO II I NJEGOVO DOBA, grupa autora , Srpska akademija nauka i umetnosti Beograd 1991 , međunarodni naučni skup povodom 650 godina od smrti , decembar 1987 , urednik akademik Vojislav Đurić, sadržaj : Pozdravna reč akademika Miroslava Pantića, sekretara Odeljenja jezika i književnosti SANU 1. Božidar Ferjančić, Arhiepiskoй Danilo II i Vizantija 2. Ljubomir Maksimović, Vizantinci u Srbiji Danilovog vremena 3. Sotirios К. Кisas, Danilo II i solunska okolina. Beleške o vizantijsko-srpskim odnosima početkom XIV veka 4. Jovanka Кalić, Raško nasleđe u vreme Danila II 5. Sima Ćirković, Biografija kralja Milutina u Ulijarskoj povelji 6. Leonidas Mavromatis. O ideji monarhije u srednjovekovnoj Srbiji 7. Mirjana Živojinović. Svetogorski dani Danila II 8. Marija Janković, Danilo, banjski i humski episkop 9. Radomir Popović, Arhiepiskoй Danilo II i upravljanje crkvom 10. Pribislav Simić, Arhiepiskoй Danilo II i crkveni ustavi 11. Atanasije Jevtić, jeromonah. Eklisiologija arhiepiskopa Danila Drugog (Osnovni aspekti) ... 12. Dimitrije M. Кalezić, Arhiepiskop Danilo II i pitanje njegova pripadanja isihazmu 13. Stanislav Hafner, Danilo II kao srednjovekovni istoriograf 14. Miloš Blagojević, Srpsko kraljevstvo i ’’države` u delu Danila II 15. Srbobran Milojević, Ekonomija u ogledalu Danilovih žitija 16. Ivan Đurić. Deževski sabor u delu Danila 17. Ljubomir Кotarčić, Zbornik Danila II kao izvor pri sastavljanju žitija Nikodimu Tismanskom 18. Damjan Petrović, Dela arhiepiskopa Danila II u Sopoćanskom zborniku iz 1526. g. 19. Aleksandar Naumov. Prepis Danilovog zbornika koji je bio u Lavovu (BUL 198 III), a danas se čuva u varšavskoj Narodnoj biblioteci ( Aks 10780 ) 20. Gordon L. Mak Daniel, Genezis i sastavljanje Danilovog zbornika 21. Radmila Marinković, Кako proučavati Danilov zbornik 22. Miodrag Pavlović, Čitati Danila II 23. Ljiljana Juhas-Georgievska, Domentijan i arhiepiskop Danilo II 24. Ninoslava Radošević, Danilo II i vizantijska dvorska retorika 25. Tatjana Subotin-Golubović, Mineji u Danilovom 26. Aleksandar Mladenović, Neke jezičke osobine žitija kraljice Jelene arhiepiskopa Danila II (Prepis iz 1536. godine) 27. Biljana Jovanović-Stipčević, O sređivanju srpskoslovenskog pravopisa u prvim decenijama XIV veka 28. Vojislav J. Đurić, Sveti pokrovitelji arhiepiskopa Danila II i njegovih zadužbina 29. Milka Čanak-Medić, Arhiepiskop Danilo II i arhitektura Pećke pašrijaršije 30. Janko Maglovski, Skulptura Pećke pašrijaršije. Motivi, značenja 31. Danica Popović, Grob arhiepiskopa Danila II 32. Srđan Đurić, Portret Danila II iznad ulaza u Bogorodičinu crkvu u Peći 33. Кristofer Valter, Značenje portreta Danila II kao ktitora u Bogorodičinoj crkvi u Peći. 34. Branislav Todić, Ikonografski program fresaka iz XIV veka u Bogorodičinoj crkvi i priprati u Peći 35. Gordana Babić, Liturgijske teme na freskama u Bogorodičinoj crkvi u Peći 36. Mirjana Tatić-Đurić, Bogorodica u delu arhiepiskopa Danila II 37. Vesna Milanović, Proroci su te nagovestili u Peći 38. Svetlana Tomeković, Monaška tradicija o zadužbinama i spisima arhiepiskopa Danila II 39. Ljubica Popović, Figure proroka u kupoli Bogorodice Odigitrije u Peći: identifikacija i tumačenje tekstova 40. Zaga Gavrilović, Pogledi arhiepiskopa Danila II i teme kraljevstva i krštenja u srpskom slikarstvu XIV veka 41. Ivan M. Đorđević, Prozne i pesničke slike Danila II i srpske freske crve polovine XIV veka tvrd povez, format 20 x 28,5 cm , ilustrovano, ćirilica, 495 strana

Fatmakologija 5. izdanje Rang Dale Ritter nekorišćena Autor: H. P. Rang, M. M. Dale, J. M. Ritter, P. K. Moore Odična phototipska verzija 798 strana NOVO Izdavač Data Status Predgovor U ovom, petom izdanju, kao i u prethodna četiri, naš pristup bio je ne samo da opišemo dejstvo lekova, već i da istaknemo mehanizme kojim to dejstvo ostvaruju - na ćelijskom i molekulskom nivou, gde god je moguće. Terapijska sredstva zastarevaju velikom brzinom a nove supstance se pojavljuju svake godine. Usvajanje mehanizama delovanja jedne grupe lekova kojoj pripada novi agens obezbeđuje dobru osnovu za razumevanje i racionalno korišćenje novog jedinjenja. Farmakologija je dinamična naučna disciplina koja se razvija sopstvenim putem i čiji značaj prevazilazi osnovne postavke korišćenja lekova u tecapiji. Mi smo stoga, gde god je to bilo prikladno, dodali kratak pregled korišćenja lekova kao markera za razjašnjenje ćelijskih i fizioloških funkcija, čak i kada te supstance nemaju kliničku primenu. SADRŽAJ I OPŠTI PRINCIPI 1. Šta je farmakologija, 2 2. Kako lekovi deluju: opšti principi, 7 3. Kako lekovi deluju: molekulski aspekti, 22 4. Ćelijski mehanizmi: ekscitacija, kontrakcija i sekrecija, 51 5. Ćelijski mehanizmi: ćelijska proliferacija i apoptoza, 69 6. Metod i merenje u farmakologiji, 80 7. Resorpscija i raspodela lekova, 91 8. Eliminacija lekova i farmakokinetika, 106 II HEMIJSKI MEDIJATORI 9. Hemijski medijatori i autonomni nervni sistem, 122 10. Holinergička transmisija, 136 11. Noradrenergička transmisija, 161 12. Ostali periferni medijaroi: 5-hidroksitriptamin i purini, 184 13. Peptidi i proteini kao medijatori, 198 14. Azot oksid, 208 15. Lokalni hormoni, zapaljenje i imune reakcije, 217 16. Antiinflamatorni i imunosupresivni lekovi, 244 III LEKOVI KOJI UTIČU NA GLAVNE SISTEME ORGANA 17. Srce, 264 18. Vaskularni sistem, 285 19. Ateroskleroza i metabolizam lipoproteina, 306 20. Hemostaza i tromboza, 314 21. Hematopoezni sistem, 330 22. Respiratorni sistem, 340 23. Bubreg, 352 24. Gastrointestinalni trakt, 367 25. Endokrini pankreas i kontrola glikemije, 380 26. Gojaznost, 394 27. Hipofiza i kora nadbubrežne žlezde, 404 28. Štitnjača, 421 29. Reproduktivni sistem, 429 30. Metabolizam kosti, 446 IV NERVNI SISTEM 31. Hemijska transmisija i delovanje lekova u centralnom nervnom sistemu, 456 32. Aminokiseline kao transmiteri, 462 33. Ostali transmiteri i modulatori, 474 34. Neurodegenerativni poremećaji, 490 35. Opšti anestetici, 503 36. Anksiolitički i hipnotički lekovi, 515 37. Antipsihotički lekovi (antipsihotici), 525 38. Lekovi koji se koriste kod afektivnih poremećaja, 535 39. Antiepileptici, 550 40. Analgetici, 562 41. CNS stimulansi i psihotomimetski lekovi, 585 42. Zavisnost od lekova i drugih supstanci i njihova zloupotreba, 594 43. Lokalni anestetici, 612 V LEKOVI KOJI SE KORISTE U LECENJU INFEKCIJA I MALlGNIH BOLESTI 44. Osnovni principi hemioterapije, 620 45. Antibakterijski lekovi, 635 46. Antivirusni lekovi, 654 47. Antigljivični lekovi, 666 48. Antiprotozoalni lekovi, 672 49. Antihelmintici, 687 50. Hemioterapija kancera, 693 VI POSEBNE TEME 51. Individualne varijacije i interakcije između lekova, 712 52. Neželjena dejstva lekova, 724 53. Genska terapija, 738 54. Otkriće i razvoj lekova, 747 Dodatak, 753 Index, 761 Detaljni podaci o knjizi Naslov: Farmakologija, 5. izdanje Izdavač: Data Status Strana: 798 (cb) Veliki izbor knjiga za Farmaceutski fakultet MOŽE ZAMENA I OTKUP KNJIGA ZA FARMACEUTSKI FAKULTET IKSTRUČNEKNJIGE internet knjižara OTKUP/ZAMENA/PRODAJA stručnih knjiga

OBIMAN PRIRUČNIK ZA UČENJE ALATA ZA DIZAJN ŠTAMPANIH PLOČA! Stampana ploča (PCB) je možda najviše potcenjena komponenta moderne elektronike. Projektovanje kompleksnih štampanih ploča je nešto što samo vešti inženjeri mogu da urade. Tokom poslednjih 20 godina videli smo vrhunske inženjerske mogućnosti koje postaju dostupne praktično svima koji ih žele. CAD alatke i proizvodni objekti za štampane ploče su dostupni samo jednim klikom miša. KiCad je jedna od takvih alatka. Možda svetski najpopularnija (i najbolja) alatka za projektovanje štampanih ploča pomoću računara, KiCad, je otvorenog koda, potpuno opremljena, dosta bogata i podržana, ali i dobro dokumentovana. Ovo je savršena alatka za inženjere elektrotehnike, ali i za hobiste, koji kreiraju fantastične štampane ploče. KiCad je dostigao zrelost i sada je potpuno opremljen i stabilan izbor za svakoga ko treba da projektuje prilagođene štampane ploče. U ovoj knjizi ćete naučiti kako se koristi KiCad. Bilo da ste hobista ili inženjer elektrotehnike, ova knjiga će vam pomoći da brzo postanete produktivni i započnete projektovanje sopstvenih ploča. Ova knjiga ima praktičan pristup učenju. Sastoji se od četiri projekta povećane složenosti i recepata. Iz projekata ćete naučiti osnovne i napredne funkcije ploče KiCad. Ako nemate apsolutno nikakvo prethodno znanje o projektovanju štampanih ploča, videćete da ćete iz uvodnog projekta naučiti osnove. Zatim možete nastaviti sa ostatkom projekata. Projektovaćete prototipsku ploču sa napajanjem, mali Raspberry Pi HAT i Arduino klon sa proširenom memorijom i integrisana kola sa satom. Knjiga sadrži različite recepte za često korišćene aktivnosti. Ovaj deo možete koristiti za brzi pregled u bilo kom trenutku. Autor pruža podršku za knjigu putem stranice koja obezbeđuje pristup dodatnim izvorima podataka. Kratak sadržaj Deo 1: Brzi uvod u dizajn štampanih ploča Poglavlje 1 • Šta je štampana ploča? Poglavlje 2 • Postupak dizajna štampane ploče Poglavlje 3 • Proizvodnja Poglavlje 4 • Instalacija Poglavlje 5 • Primeri KiCad projekata Deo 2: Praktični put kroz KiCad na jednostavnom projektu Poglavlje 6 • uvod u ovaj odeljak Poglavlje 7 • Početak KiCada Poglavlje 8 • Električne šeme u Eeschema Poglavlje 9 • Izgled u Pcbnew (Layout) Deo 3: Principi dizajna i osnovni koncepti Poglavlje 10 • O ovom delu Poglavlje 11 • Simboli na šemama Poglavlje 12 • Ključni pojmovi štampanih ploča Poglavlje 13 • Tok dizajna električnih šema Poglavlje 14 • Tekući dijagram dizajna izgleda štampane pločice Poglavlje 15 • Dodatna razmatranja o dizajnu Poglavlje 16 • O ovom delu Poglavlje 17 • Projekat 1: Dizajn pločice štampanih veza napajanja za eksperimentalnu pločicu Poglavlje 18 • Projekt 2: Dizajn malog Raspberry Pi HAT Poglavlje 19 • Projekt 3: Arduino klon sa ugrađenim EEPROM-om od 512K i takt modulom Poglavlje 20 • Dodavanje biblioteke simbola električnih šema u program Eeschema Poglavlje 21 • Dodavanje biblioteke otisaka u Pcbnew Poglavlje 22 • Korišćenje biblioteka otisaka kada niste priključeni na internet Poglavlje 23 • Korišćenje biblioteka simbola kada niste na internetu Poglavlje 24 • Pravljenje zabranjene zone Poglavlje 25 • Pravljenje bakarne ispune Poglavlje 26 • Kako izračunati širinu voda Poglavlje 27 • Posebna pravila dizajna i promena širine vodova Poglavlje 28 • Kreiranje posebnih pravila dizajna za određene čvorove Poglavlje 29 • Kako ubaciti tekst i jednostavnu grafiku na beli film Poglavlje 30 • Kako dodati logo na sito štampu Poglavlje 31 • Kako da štampanu pločicu proizvedete kod firme Oshpark Poglavlje 32 • Kako napraviti i ispitati Gerber fajlove Poglavlje 33 • Kako da proizvedete štampanu pločicu kod PCBWay-a Poglavlje 34 • Zaobljeni uglovi Poglavlje 35 • Montažne rupe i otvori Poglavlje 36 • Kreiranje simbola Poglavlje 37 • Modifikacija postojećeg simbola Poglavlje 38 • Ručno pravljenje novog otiska Poglavlje 39 • Kreiranje novog otiska uz pomoć odgovarajućeg alata (wizard) Poglavlje 40 • Modifikacija postojećeg otiska Poglavlje 41 • Upotreba rutera Poglavlje 42 • Kako napraviti spisak materijala Poglavlje 43 • Kako dizajnirati željeni izgled stranice Poglavlje 44 • Kako koristiti hijerarhijske strane Poglavlje 45 • Kako upotrebiti diferencijalni par Poglavlje 46 • Interaktivni ruter Poglavlje 47 • Pravljenje jedinstvenih izreza pločice Poglavlje 48 • Upotreba Git za kontrolu verzije Poglavlje 49 • Kreiranje višeslojne štampane pločice Poglavlje 50 • Kako koristiti sabirnice Poglavlje 51 • Kako ažurirati električnu šemu i dizajn (sa Git-om) Poglavlje 52 • Pojedinačno pokretanje KiCad aplikacija Poglavlje 53 • Pravljenje nove verzije štampane pločice bez izmene originala Poglavlje 54 • Pravljenje štampane pločice bez šeme Poglavlje 55 • Kako podesiti tekst editor i zašto Poglavlje 56 • Kako instalirati trodimenzionalne oblike Dr PETER DELAMARIS je pedagog, inženjer elektronike i stvaralac. Kreator je “Uradi Sam“ video kurseva iz elektronike koji se odvijaju uživo i pisac nekoliko tehničkih knjiga. Peter je skoro izdao svoju knjigu “Stvaranje obrazovne revolucije“, o tome kako stvaralaštvo menja način na koji učimo u 21. Veku. Kao vođa tehničkih istraživanja od 2013 u Tech Explorations, kompanije koju je osnovao u Sidneju, Australija, Peterova misija je da istražuje tehnologiju i obrazuje svet. Njegova firma nudi obrazovne kurseve i centre za obuku za elektronske hobiste, studente i nastavnike nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike (STEM). Kao stalni učenik, Peterova osnovna veština leži u objašnjavanju teških pojmova preko videa i pisanja. Sa preko 15 godina iskustva predavanja za treći stepen, Peter je razvio jednostavan ali jasan stil učenja koji cene studenti širom sveta. Njegova strast za tehnologiju i svet hardvera ’Uradi Sam’ otvorenog koda je bio glavni razlog koji ga je vodio kroz sopstveni razvoj i rad na tehničkim istraživanjima.

BRZ, KONKRETAN I EFEKTIVAN KORPORATIVNI VODIČ ZA UPRAVLJANJE CIJENAMA TOKOM INFLACIJE! Snažna inflacija, kakva nije viđena u proteklih 50 godina, pogodila je sve kompanije na svijetu. Nakon decenija relativne stabilnosti cijena, inflacija se vratila i vjerovatno će neko vrijeme ostati. Inflacija znači ogroman gubitak vrijednosti novca, posebno na dugi rok. Američki dolar je izgubio 85 posto svoje vrijednosti od 1971. Trenutna inflacija će dati dodatni poticaj ovom gubitku vrijednosti novca. Oba kratkoročna faktora kao što su pandemija Covid-19 i rat u Ukrajini, izazivaju trgovinske sukobe, nestašicu robe i dugoročnu ekspanziju ponude novca, djelujući kao pokretači rasta cijena. Čak i ako neki od njih imaju samo privremeni efekat, očekuje se da će inflacija trajati duže, jer se napuhana novčana masa ne može brzo smanjiti. Pogled na pojedinačne proizvode pokazuje da povećanja cijena uveliko variraju. U tom smislu, svaka mjera protiv inflacije mora uzeti u obzir situaciju pojedinačnog poslovnog slučaja, a ne voditi se prosječnim vrijednostima. Ova knjiga nastala je kao pomoć i konkretan vodič kompanijama kako da kroz pametno upravljanje cijenama odgovore na tu inflaciju. Napisana je na bazi višedecenijskog iskustva predavanja i konsultantskog rada sa kompanijama na projektima upravljanja cijenama. Knjiga je originalno objavljenja na njemačkom jeziku krajem 2022. godine i do sad je prevedena na pet jezika (engleski, francuski, španski, talijanski i koreanski). U toku je prevođenje na još desetak jezika. Izdanje na BHS jezicima prilagođeno je poslovnom okruženju Zapadnog Balkana. „U modernoj eri ekonomske teorije i prakse, malo je izazova koji su se u posljednjim godinama ponovno pojavili s tako jakim intenzitetom kao inflacija. Knjiga POTUĆI INFLACIJU Hermanna Simona i Denisa Berberovića nije samo temeljita analiza ovog izazova, već je i priručnik za sve one koji žele efikasno upravljati svojim poslovanjem u uslovima inflacije.“ — Prof. dr. Emir Agić, Univerzitet u Sarajevu – Ekonomski fakultet, BiH „Autori su uspješno demistificirali kompleksnost upravljanja cijenama, pružajući čitateljima jedinstven pogled na različite aspekte pametnog određivanja cijena tokom inflatornih razdoblja. Knjiga ima jednu iznimnu prednost – jednostavan stil pisanja. Autori se služe jasnim i razumljivim jezikom te izbjegavaju upotrebu tehničkih ekonomskih termina, što omogućava čak i onima koji nisu ekonomisti da lako razumiju i primijene koncepte predstavljene u knjizi.“ — Prof. dr. Merima Činjarević, Univerzitet u Sarajevu – Ekonomski fakultet, BiH „Ukratko, ovo je knjiga za svakog pametnog i odgovornog menadžera i poslovnog lidera.“ — Prof. dr. Danica Purg, IEDC Bled School of Management, Slovenija Kratak sadržaj Predgovor 1. Povratak inflacionog spektra 2. Žrtve i profiteri inflacije 3. Inflacija, trajanje i tajming 4. Razumjeti mehanizam profita 5. Optimizacija cijene i inflacije 6. Inflacija i vrijednost za kupca 7. Inflacija i konkurencija 8. Inflacija i cjenovna moć 9. Inflacija i digitalizacija 10. Inflacija i taktičko određivanje cijena 11. Inflacija i inovativni sistemi određivanja cijena 12. Inflacija i prodaja 13. Inflacija i financije 14. Inflacija i upravljanje troškovima 15. Šta uraditi? Izvori Bilješke Prof. dr. dr. HERMANN SIMON je osnivač i počasni predsjednik Simon-Kuchera, vodeće svjetske konsultantske kuće za cijene sa 47 ureda i 2.200 zaposlenih. On je jedini Nijemac od 50 najuticajnijih mislilaca u oblasti menadžmenta u Kući slavnih. Objavio je preko 36 knjiga iz oblasti upravljanja cijenama. Idejni je tvorac koncepta Skrivenih šampiona u menadžmentu. Doc. dr. DENIS BERBEROVIĆ je docent na Katedri za marketing Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Ispred Alijanse asocijacija za razvoj menadžmenta u rastućim ekonomijama i IEDC Bled School of Management iz Slovenije imenovan je za voditelja globalnog kvalitativnog istraživanja „Skriveni šampioni u rastućim ekonomijama“ u kojem učestvuje preko 40 timova iz Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike.

ANALOGNA ELEKTRONIKA I PROJEKTI SA MIKROKONTROLERIMA! Hobi elektroničarima može biti zanimljivo da nauče nove veštine koje mogu koristiti u karijeri. Oni koji razumeju osnove elektronike mogu praviti sopstvena kola i projekte. Ipak pre nego što potrčite potrebno je naučiti da hodate. Počinje sa analognom elektronikom. Trebalo bi da se upoznate sa jednostavnim komponentama i kolima, i razumete njihove osnovne osobine i ponašanje, kao i probleme sa kojima bi mogli da se susrećete. Najbolji način da to uredite je preko eksperimenata. Sama teorija nije dovoljna. Knjiga nudi veliki broj praktičnih početničkih kola koje svako može sastaviti sa osnovnim iskustvom. U elektronici je počelo novo poglavlje sa širenjem primene mikrokontrolera. Mikrokontroleri sada izvode sve više zadataka koji su ranije bili rešavani korišćenjem diskretnih komponenata i konvencionalnih, standardnih integrisanih kola. Rad sa mikrokontrolerima je postajao sve lakši i lakši zahvaljujući platformama kao što su Bascom, Arduino, Micro:bit. U knjizi su predstavljane brojne primene mikrokontrolera kojima se lako upravlja. Sada imamo slučaj elektronike sa manje lemljenja a više programiranja Kompletna knjiga je u koloru! Kratak sadržaj Deo 1 • Analogna elektronika Poglavlje 1 • Elektronika za početnike (1) Poglavlje 2 • Elektronika za početnike (2) Poglavlje 3 • Elektronika za početnike (3) Poglavlje 4 • Elektronika za početnike (4) Poglavlje 5 • Elektronika za početnike (5) Poglavlje 6 • Elektronika za početnike (6) Poglavlje 7 • Elektronika za početnike (7) Poglavlje 8 • Elektronika za početnike (8) Poglavlje 9 • Elektronika za početnike (9) Poglavlje 10 • Elektronika za početnike (10) Poglavlje 11 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 12 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 13 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 14 • Granične vrednosti EMV-EMC i CE deklaracija Poglavlje 15 • LED-LDR ring oscilator Poglavlje 16 • Piko ampermetar Poglavlje 17 • LC oscilator sa podešavanjem uz pomoć potenciometra Poglavlje 18 • Merenje radijacije sa FET-om Poglavlje 19 • “zelena” solarna lampa Poglavlje 20 • Održavanje baterije Poglavlje 21 • Naponski pretvarač sa jednim tranzistorom Poglavlje 22 • Analogno trčeće LED svetlo Poglavlje 23 • Eksperimentalni Hall senzor Poglavlje 24 • Jednostavni Dip metar Poglavlje 25 • Širokopojasni prijemnik za varničar Poglavlje 26 • Ring oscilator Poglavlje 27 • LED višestruka bljeskalica Poglavlje 28 • Audion sa emiterskim sledilom Poglavlje 29 • Relaksacioni oscilatori sa NPN tranzistorima Poglavlje 30 • Merenje Gama zraka sa foto diodom Poglavlje 31 • Kratkotalasni regenerativni prijemnik Poglavlje 32 • DRM superheterodini prijemnik (digitalni radio) Poglavlje 33 • Tranzistorski Dip metar Poglavlje 34 • DRM sa direktnim mikserom upotrebom cevi EF95/6AKS Poglavlje 35 • Modulator srednjih talasa Poglavlje 36 • EE večni treptač Poglavlje 37 • Kratkotalasni super regenerativni prijemnik Poglavlje 38 • Kratkotalasni pretvarač Deo 2 • Mikrokontroler Poglavlje 39 • Osnove osnova (1) Poglavlje 40 • Osnove osnova Mikrokontrolera (2) Poglavlje 41 • Osnove osnova Mikrokontrolera (3) Poglavlje 42 • Osnove osnova Mikrokontrolera (4) Poglavlje 43 • Osnove osnova Mikrokontrolera (5) Poglavlje 44 • Osnove osnova Mikrokontrolera (6) Poglavlje 45 • Osnove osnova Mikrokontrolera (7) Poglavlje 46 • Senzori imaju smisla (1) Poglavlje 47 • Senzori imaju smisla (2) Poglavlje 48 • Senzori imaju smisla (3) Poglavlje 49 • Senzori imaju smisla (4) Poglavlje 50 • Uputstvo za početnike za rad sa razvojnim okruženjem Poglavlje 51 • BBC micro:bit za elektroničare (1) Poglavlje 53 • RF detektor uz pomoć Arduino Poglavlje 54 • Merenje otpornosti sa Arduino Poglavlje 55 • AM predajnik uz pomoć Arduino Poglavlje 56 • Bezbednosne nalepnice kao ključ BURKHARD KAINKA je rođen 1953, radio amater sa pozivnim znakom DK7JD. Više godina je radio kao nastavnik fizike a od 1996 je samostalni razvojni inženjer i autor knjiga iz oblasti elektronike i mikrokontrolera. Između ostalih projekta održava stranice www.elektroniklabor.de i www.b-kainka.de

Historija Turskog Osmanskog carstva 1 , 2 Izdavač: Nerkez Smailagić, Zagreb Autor: Joseph von Hammer Prevod: Nerkez Smailagić Povez: tvrd Broj strana: 536 + 554 - knjige veoma dobro očuvane ,nema šaranja po knjigama Tursko – osmansko carstvo predstavlja zanimljiv, složen i nužan predmet historijske znanosti. Golemi kolos koji se protezao od pustinja Numibije do poljske granice, od Perzije skoro do Venecije, obuhvaćajući dijelove tri kontinenta, bitno je zadugo utjecao i određivao razvoj i sudbinu mnogih naroda, kraljeva i kultura. Nastanak i i učinci tog imperija svakako su jedna od najznačajnijih pojava cjelukupnog srednjevjekovlja na Istoku i Zapadu. 1. TOM 1. Porijeklo i domovina Turaka. Povijest Oguza i Turkmena, perzijskih Seldžuka i Ruma 2. Početak osmanske vladarske kuće. Osmanova vladavina i prvi vladari 3. Od Orhanovog ustoličenja do prvih zaklada u Brusi 4. Od prvih prijelaza Turaka u Evropu do Orhanove smrti 5. Od ustoličenja Murata do njegove smrti 6. Od Bajezidova ustoličenja do daljnih osvajanja u Aziji i Grčkoj 7. Timur-han u osmanskoj povijesti 8. Doba međuvlada nakon Bejezida 9. Od borbi sa vladarom Karamana do Mehmedove smrti 10. Od ustoličenja Murata II do opsade Beograda 11. Od ponovnog Muratovog uspona na prijestol do njegove smrti 12. Od ustoličenja Mehmeda II do osvajanja Konstantinopolja (Carigrada) 13. Od prvih mjera u Carigradu do osvajanja Peloponeza 14. Događaji do osvojenja Negroponta 15. Azijska, karamanska vojna 16. Daljna osvajanja sve do zaposjedanja Skadra 17. Događaji sve do Mehmedove smrti 18. Državne ustanove i kulturna djela za Mehmeda II 19. Ustoličenje Bajezida II i sudbina princa Džema 20. Vladavina Bajezida II 21. Od borbi na Istoku do smjenjivanja i smrti Bajezida II 22. Od ustoličenja Selima do perzijskih ratova 23. Zbivanja na istočnim stranama carstva 24. Osvajanje Egipta i Selimova smrt 25. Prvo razdoblje vladavine Sulejmana I 26. Događaji do opsade Beča 27. Daljni događaji za Sulejmana I 28. Azijske vojne Sulejmana I 29. Od venecijanskog i moldavskog rata do mira s Venecijom 30. Od drugog ugarskog rata do mira sa Ferdinandom i Karlom 31. Daljni događaji, posebno u Perziji i Ugarskoj 32. Daljni događaji, poglavito novi ugarski rat 33. Od smrti Rustem-paše do Sulejmanove smrti 34. Spomenici, istaknute ličnosti i ustanove Sulejmanovog vremena 2. TOM 35. Prvo razdoblje vladavine Selima II 36. Od ciparskog rata do smrti sultana Selima II 37. Od ustoličenja Murata III do smrti Mehmeda Sokolovića 38. Azijske vojne za sultana Murata III 39. Od vanjskih odnosa pod Muratom III do događaja u Arabiji i na Krimu 40. Od pohoda na Perziju do smrti sultana Murata III 41. Od ustoličenja Mehmeda III do osvojenja Kaniže 42. Od smrti velikog vezira Ibrahima do mira na Žitvi 43. Od pohoda na azijske pobunjenike do smrti sultana Ahmeta 44. Od ustoličenja Mustafe I do pogubljenja Osmana II 45. Od ustoličenja Mustafe I do smjenjivanja sultana 46. Od ustoličenja Murata IV do njegova vladarskog osamostaljivanja 47. Od pohoda Husref-paše na Istok do Abazina pogubljenja 48. Od Muratova marša na Erzurum do njegove smrti 49. Od ustoličenja Ibrahimova do venecijanskog rata 50. Od rata s Venecijom do pogubljenja sultanova 51. Od ustoličenja Mehmeda IV do rušenja svemoćne vlasti janičarskih aga 52. Od novih azijskih buna do velikog vezirstva Mehmeda Ćuprilića 53. Veliki vezirat Mehmeda Ćuprilića 54. Od velikog vezirata Ahmeta Ćuprilića do izmjene tursko-austrijskih poslanstava 55. Od okončanja rata na Kreti do osvajanja Kandije 56. Od sultanova povratka u Edrenu do smrti Ahmeta Ćuprilića 57. Od vezirstva Kara Mustafe do drugog opsjedanja Beča (veliki beli ormar)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mihovil Bolonić (Vrbnik, 3. siječnja 1911. – Krk, 16. veljače 1984.) je bio hrvatski povjesničar te aktivni društveni radnik. Životopis Rodio se u Vrbniku 1911. Studirao je u Ljubljani gdje je diplomirao na Bogoslovnom fakultetu. Radio je kao tajnik Krčke biskupije. Obnašao je dužnost Stolnog kaptola na Krku i tajnog komornika (noseći naslov monsinjora). Iako je bio crkvenom osobom, Izvršno vijeće Sabora SRH dodijelilo mu je `izuzetno priznatu mirovinu` zbog zasluga na kulturnom polju. Znanstvenim se radom bavi u kasnijoj dobi. Uglavnom se je bavio arhivskim materijalima na Krku. Najviše ga je znanstveno zanimala srednjovjekovna i novija povijest Krka, glagoljaška prošlost Krka i okolice, a osobita mu je zasluga otkrivanje ekonomskog i socijalnog položaja malog primorskog puka u prošlosti. Kao društveni radnik djelovao je u okviru akcija Katoličke Crkve i SSRNH. BOLONIĆ, Mihovil, povijesni pisac (Vrbnik na Krku, 3. I 1911 — Krk, 16. II 1984). Osnovnu školu završio je u Vrbniku, gimnaziju polazio u Krku (1921–27) i Splitu (1927–29), teologiju studirao u Splitu (1930–32) i Ljubljani (1932–36). Za svećenika je zaređen 1934. Obavljao je službe kapelana (1934–36), biskupijskog arhivara (1936–54) i tajnika biskupske kancelarije (1954–79) u Krku. Istodobno je bio dijecezanski konzultor i prosinodalni ispitivač. — B. istražuje kulturnu, socijalnu i crkvenu prošlost otoka Krka, kvarnerskih otoka i Hrvatskog primorja, napose djelovanje i život glagoljašâ. Objavio je više priloga i povijesnih rasprava u časopisima i godišnjacima: Krčki kalendar (1953–55), Bogoslovska smotra (1965–68, 1970, 1972, 1973, 1975–77), Krčki zbornik (1970–72, 1975), Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci i Pazinu (1972, 1974), Senjski zbornik (1973–75, 1977), Istarska danica (1974), Croatica Christiana periodica (1980) i dr. U brojnim studijama i djelima B. obrađuje dosad nedovoljno rasvijetljena pitanja iz krčke povijesti, temeljeći ih na bogatoj faktografskoj građi i obilju izvornih podataka. DJELA: Parčićeva tiskara u Glavotoku. Rijeka 1965. — Krčki seoski kaptoli pioniri i nosioci liturgijskog života. Bogoslovska smotra, 38(1968) 2, str. 263–284. — O životu i radu Ivana Feretića (1769–1839). Krčki zbornik, 1970, 1, str. 285–349. — O životu i radu Dragutina A. Parčića. Bogoslovska smotra, 42(1972) 4, str. 413–433. — Crkveni patronat na području senjsko-modruške biskupije. Senjski zbornik, 5(1973) str. 219–318. — Kapari vrbnički. Zagreb 1973. — Bratovština sv. Ivana Krstitelja – Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Zagreb 1975. — Stoljetne veze krčkih i senjskih glagoljaša. Senjski zbornik 6(1975) str. 81–139. — Ekonomsko-socijalno stanje krčkih glagoljaša. Bogoslovska smotra, 45(1975) 1, str. 97–116; 46(1976) 4, str. 475–500; 47(1977) 1, str. 101–123. — Otok Krk kroz vjekove (suautor I. Žic Rokov). Zagreb 1977. — Otok Krk kolijevka glagoljice. Zagreb 1980. LIT.: N. Marulić: O prvoj štampariji na otoku Krku. Krčki zbornik, 1972, 5, str. 408–409. — M. Bogović: Bratovštine na otoku Krku. Zvona, 15(1976) 5, str. 5. — V. Dorčić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic-Rokov, Otok Krk kroz vjekove. Marulić, 11(1978) 2, str. 206–207. — S. Kovačić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic Rokov; Otok Krk kroz vjekove. Crkva u svijetu, 13(1978) str. 183–184. — Isti: Mihovil Bolonić, Bratovština sv. Ivana Krstitelja Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Ibid., str. 184–185. — D. Horvatić (D. H.): Mihovil Bolonić »Otok Krk, kolijevka glagoljice«. Marulić, 14(1981) 4, str. 420–421. — F. E. Hoško: Mihovil Bolonić – Ivan Žic-Rokov: Otok Krk kroz vjekove. Croatica Christiana periodica, 5(1981) 7, str. 79–81. — Isti: Mihovil Bolonić: Otok Krk kolijevka glagoljice. Ibid., str. 81–83. — P. Strčić: Radovi Mihovila Bolonića o Krku i glagoljaštvu. Jadranski zbornik, 12(1982–85) str. 555–563. — Isti: In memoriam mons. Mihovilu Boloniću. Vjesnik, 45(1984) 13 097, str. 5. — M. Valković: In memoriam – Mihovil Bolonić 1911–1984 (s bibliografijom radova). Croatica Christiana periodica, 8(1984) 14, str. 225–229. — A. Benvin: In memoriam Mihovil Bolonić. Slovo, 35(1985) str. 155–156. Glagoljica (staroslovenski – sloven – `sloviti` – `govoriti`) je pismo koje su slovenski narodi koristili u drugoj polovini 9. veka. U današnjoj nauci prevladava mišljenje da ju je sastavio jedan od slovenskih misionara Ćiril u drugoj polovini 9. veka (oko 863. godine), uz pomoc svog brata Metoda. On je tim pismom preveo Bibliju i to na staroslovenski jezik. Glagoljica je sastavljena, po jednoj hipotezi, prema grčkom tajnopisu. Prvobitno je imala 40 slova, a posle 38 slova (svako slovo je imalo dvojaku vrednost – glasnovnu i brojnu). Od spomenika pisanih glagoljicom poznati su: Zografsko jevandjelje, Asemanovo jevandjelje, Sinajski psaltir, Marijinsko jevandjelje, Baščanska ploča i Kocev glagoljaš, Bečki listići, Hrvojev misal. Originalni tekstovi Kirila i Metoda nisu sačuvani, vec samo prepisi tih tekstova s kraja 10. i početka 11. veka. Prvobitna glagoljica je predstavljala tip oble glagoljice sa okruglim slovima. Ovom su glagoljicom pisane knjige koje koje su doneli ucenici slovenske brace iz Moravske u Bugarsku, Makedoniju, Rasku, i u primorsku Hrvatsku i Dalmaciju. U zapadnim predelima glagoljica je ostala vrlo dugo u upotrebi u crkvi, ali se promenila pod uticajem beneventane i gotice, postala ostrija, uglasta, sa izlomljenim linijama i zato se naziva uglasta glagoljica. U nekim mestima Dalmacije rimokatolicki svestenici i danas odrzavaju glagoljicu kao slovensko pismo za koje se u 10. veku borio Grgur Ninski. Glagoljicu su negovali i uporno cuvali narodni svestenici nazvani `glagoljasi`, iz otpora prema tudjinskom uticaju preko latinskog pisma u crkvi. Stare hrvatske glagoljske knjige liturgijskog karaktera pisane su svecanom glagoljicom, lepim, uspravnim slovima. Od kraja 14. veka, kada je usla u administraciju, glagoljica je brzopisna, sa mnogo ligatura i abrevijacija (vezanih slova i skracenica).

Izuzetno retko u ponudi. Odlično očuvano. Autor - osoba Anđelković, Žarko, 1951- = Anđelković, Žarko, 1951- Naslov Stambeni odnosi : zakoni i drugi propisi, obrasci odluka i ugovora, sudska praksa, svojina ETAŽUM / Žarko Anđelković Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Poslovni biro, 2004 (Beograd : Birografika) Fizički opis 212 str. : obrasci ; 24 cm (broš.) Napomene Tiraž 500 Autobiografija: str. 210 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 206-209 Bibliografija autora: str. 210-211. Predmetne odrednice Stambeni odnosi -- Srbija i Crna Gora -- Zakonski propisi Stambene zgrade -- Pravni aspekt Sudska praksa -- Stambeni odnosi -- Jugoslavija (SR) SIŽE: ZAJEDNIČKA NEDELJIVA SVOJINA 7 PROPISI 76 OBRASCI 126 SUDSKAPRAKSA 185 LITERATURA 206 AUTO I BIBLIOGRAFIJA 210 S A D R Ž A J: 1. DEO PRAVO ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE (ETAŽUM) UVOD Glava prva SVOJINA VIŠE LICA NA NEPODELJENOJ STVARI 1. Zajednička svojina 10 2. Susvojina 12 3. Etažna (i zajednička nedeljiva) svojina 13 Glava druga ISTORIJSKI RAZVOJ ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE 1. Antičko i srednjovekovno pravo 14 2. Predratno pravo 15 A/ Uporedno pravo 15 B/ Jugoslovensko pravo 16 3. Posleratno pravo 17 A/ Uporedno-pravni sistemi 17 B/ Jugoslovensko pravo 18 V/ Bivše Jugoslovenske republike 19 4. Nastanak prava zajedničke nedeljive svojine 19 5. Terminološko opredeljenje 20 Glava treća PRAVO ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE HA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE 1. Pojam 21 2. Zajednička nedeljiva svojina na zajedničkim delovima stambene zgrade do 1996. god 24 3. Zajednička nedeljiva svojina na zajedničkim delovima stambene zgrade posle 1995. god 26 Glava četvrta SADRŽINA I PREDMET PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE I. SADRŽINA 29 1. Prava 30 A/ Državina i upotreba 30 B/ Raspolaganje 32 V/ Prioritet nadogradnje 34 G/ Uprava zgrade 36 D/ Prava trećih lica na zajedničkim delovima stambene zgrade 37 2. Obaveze 37 A/ Obaveza održavanja 38 B/ Obaveza uzdržavanja 43 V/ Obaveza naknade štete 44 II PREDMET 44 A/ Domarski stan kao deo zgrade 46 Glava peta SUBJEKTI PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE l/ Domaći pravni subjekti 49 2/ Strani pravni subjekti 49 3/ Međusobni odnosi titulara 52 Glava šesta STICANJE I PRESTANAK PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE 1. Sticanje i prestanak 53 2. Zaštita prava zajedničke nedeljive svojine 56 3. Uknjižba prava zajedničke nedeljive svojine 57 Glava sedma PRAVNA PRIRODA PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE 1. Pravna priroda 61 2. Praktični značaj 67 3. Sudska praksa 68 Zaključna razmatranja 70 II DEO PROPISI 1. Zakon o stanovanju 76 2. Zakon o održavanju stambenih zgrada 94 3. Odluka o kućnom redu 103 4. Zakon o etažnoj svojini PO 5. Pravilnik o vrstama radova na održavanju 122 III DEO PRAKSA 1. POSLOVNA PRAKSA – OBRASCI: A) Primeri obrazaca o obrazovanju uprave zgrade i odluke o nadziđivanju: 126 1) Dnevni red organa uprave zgrade 126 2) Odluka o konstituisanju organa zgrade 127 3) Odluka o izboru zapisničara organa zgrade 128 4) Odluka o izboru blagajnika organa zgrade 129 5) Odluka o izboru predsednika skupštine zgrade 130 6) Odluka o izboru saveta zgrade 131 7) Odluka-ovlašćenje za izradu pečata zgrade 132 8) Molba za nadogradnju zgrade 13J 9) Ponuda zgradi za nadziđivanje 134 10) Odluka organa zgrade o nadziđivanju 136 11) Zaključci organa zgrade 137 B) Ugovor o nadziđivanju ravnog krova 138 B) Odluka zgrade o pregradili 142 G) Odluka o nadziđivanju 143 D) Ugovor o pregradnji kolonada 144 Đ) Odluka o izboru saveta, pravilima i nadziđivanju 145 E) Odluka o pripajanju 148 Ž) Ugovor o pripajanju 149 3) Odluka o adaptaciji 151 I) Odluka o pravnoj rekonstrukciji 152 J) Obrazac zakupa zajedničke prostorije 153 K) Odluka o nadziđivanju - potpisima 154 L) Ugovor o poveravanju poslova održavanja zgrade 155 LJ) Ugovor o investicionom održavanju 158 M) Ugovor o servisiranju 161 N) Ugovor o održavanju sa stambenim preduzećem 164 Nj) Niški primer ugovora o održavanju 167 O) Predugovor o kupoprodaji 177 P) Ugovor o kupoprodaji stana 179 P) Ugovor o trampi stanova 181 S) Zahtev za urbanističke uslove 183 T) Zahtev za uknjižbu stana 184 2. SUDSKA PR AKSA - ODLUKE: A) Susvojina na zgradi 185 B) Nastojnički stan i sticanje svojine 185 B) Predmet prava svojine 186 G) Službeni stanovi 187 D) Uslovi korišćenja nastojničkih stanova 187 Đ) Otkup zajedničkih prostorija 188 E) Pravo korišćenja zajedničkih delova zgrade 188 Ž) Uklanjanje električnog brojila 189 3) Zajednička nedeljiva svojina 189 I) Pretvaranje zajedničkih prostorija u poslovni prostor 190 J) Ulaganje u stambeni fond i naknada štete 190 K) Pretvaranje zajedničke prostorije u stan 191 L) Pravni interes skupštine stanara 192 LJ) Održavanje grejnih instalacija 192 M) Otkup stanova 193 N) Obaveza opštine da obezbedi stan 194 Nj) Pravo doživotnog stanovanja 195 O) Deoba zajedničke imovine 196 P) Otkup stana 196 P) Nadležni sud za zgradu 197 S) Svojina na zajedničkim delovima 197 T) Svojina na delovima zgrada 198 Ć) Pravo preče kupovine zajedničkih delova 198 U) Ograničenje prava svojine 198 F) Tekuće i investiciono održavanje 199 X) Naknada za investiciono održavanje 200 C) Investiciono održavanje stambene zgrade 200 Č) Sticanje prava svojine 201 C) Vlasništvo na stanovima 202 Š) Bodovanje za dodelu stana 203 Q) Prinudna zamena stana 203 W) Stanovi izuzeti iz otkupa 204 LITERATURA 206 AUTOBIOGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA 210 MG149 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Praistorijski ćilibar na centralnom Balkanu / Aleksandar Palavestra Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanološki instut Beograd 1995. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, veliki format (29,5 cm), VIII + 314 strana. Iz recenzija: Ova studija predstavlja temeljno, pregledno i dobro urađen posao. Obiljem sređenih podataka, koji se odnose na desetinu hiljada komada ćilibarskih nalaza, monografija Aleksandra Palavestre ponudila je značajan korpus pregledno raspoređenih arheoloških fakata. Autor je svoja široko zasnovana i pažljivo sprovedena istraživanja problematike ćilibara u praistoriji Balkana, teorijski uopštio i problematizovao u široj perspektivi, koja podstiče i omogućuje vrlo raznovrsna i značajna naučna proučavanja i tumačenja praistorijskih kultura na Balkanu. Svojim široko razvijenim i kompleksnim rezultatima, naučnom metodologijom i sistematizacijama, ova monografija označava vredan doprinos našoj arheologiji. Akademik Dragoslav Srejović U monografiji Praistorijski ćilibar na centralnom i zapadnom Balkanu, dr Aleksandar Palavestra, kroz analizu jedne vrste arheološkog materijala - ćilibara - osvetljava pitanja kulturnih komunikacija i dodira, ispituje pojedine vidove ekonomskog i društvenog dinamizma praistorijskih, paleobalkanskih zajednica i predlaže model praistorijske trgovine na Balkanu gvozdenog doba. Osim arheološkom gradom, autor se služi i geografskim analizama terena, istorijskim i etnografskim podacima, pogotovo onima koji bacaju svetlo na komunikacije i trgovinu u prošlosti Balkana. U teorijskom smislu Palavestra se približava supstantivističkoj školi ekonomske antropologije, koja se suprotstavlja formalističkoj ekonomskoj školi i umesto univerzalnih generalizacija sagledava osobenost svakog pojedinačnog društva tumačeći promene u kulturi uglavnom promenama društvene strukture. Nikola Tasić, dopisni član SANU Sadržaj: Uvod I ĆILIBAR I ARHEOLOGIJA 1. Šta je ćilibar? Poreklo i sastav ćilibara. Morfologija i svojstva ćilibara. Način obrade. Glavni nazivi za ćilibar. 2. Kratka kulturna istorija ćilibara. Ćilibar u delima antičkih pisaca. Predanja i prva naučna saznanja o ćilibaru. 3. Ćilibarski put. Ćilibar u praistoriji Evrope. Analize porekla ćilibara kao potvrda ćilibarskog puta. 4. Praistorijski ćilibar u Sredozemlju: Bliski istok, mikenska i pretklasična Grčka, Italija, Sardinija, Korzika, Španija II PRAISTORIJSKI ĆILIBAR NA CENTRALNOM I ZAPADNOM BALKANU 1. Metodološke pretpostavke. Model kataloške obrade lokaliteta. Tipologija. Tipološke table. 2. Lokaliteti ŽAMNJAK (1) KRMEDSKI NOVI GRAD (2) VRČIN (3) BERAM (4) PULA (5) GROBNIK (6) KAŠTEL KOD BUJA (7) KASTAV (8) PRIVLAKA (9) VRSI (10) NIN (11) ZATON (12) VELIKA MRDAKOVICA (13) DRAGIŠIĆ (14) LJUBAČ (15) MEDVIĐA (16) JAGODNJA GORNJA (17) NADIN (18) BAŠKA (19) OSOR (20) KOLAN (21) TRCELA KOD VRANJICA (22) ŽAGANJ DOMC (23) VIČA LUKA (24) VIS (25) NEPOZNATO NALAZIŠTE (26) BEZDANJAČA (27) GOLUBNJAČA (28) SMILJAN (29) VREBAC (30) KOMPOLJE (31) PROZOR (32) ŠIROKA KULA (33) GOLUBIĆ (34) JEZERINE (35) RIBIĆ (36) LIČKI RIBNIK (37) KOMPLEKS PADINE ROČEVIĆ (38) GLASINAC (39) KAČANJ (40) PLANA (41) OŠANIĆI (42) DONJA DOLINA (43) SANSKI MOST (44) KOMPLEKS BELOTIĆ - BELA CRKVA (45) . VRANJANI (46) MAJDAN (47) IGLAREVO (48) GLOGOVIK (49) PILATOVIĆI (50) KREMNA (51) UZIĆI (52) ATENICA (53) MRČAJEVCI (54) NOVI PAZAR (55) KRUŠEVICA (56) PEĆKA BANJA (57) ROMAJA (58) PRČEVO (59) DONJA BITINJA (60) KARAGAČ (61) ROGOVO (62) GOMOLAVA (63) DOROSLOVO (64) ČURUG (65) NOĆAJ (66) SREMSKA MITROVICA (67) ŠABAC (68) VRŠAC (69) LISIJEVO POLJE (70) KLIČEVO (71) POPADIN DOL (72) KALDRMA (73) SARAJ - BROD (74) CRKVIŠTE - BERANCI (75) PETILEP - BERANCI (76) TREBENIŠTE (77) RADOLIŠTE (78) KRIVI DOL - RADANJA (79) GORINO POLE - STAR KARAORMAN (80) ŽDANEC (81) DEDELI (82) DEBELI VRH NAD PREDGRADOM (83) KRIŽEVCI (84) 3. Dodatak uz katalošku obradu lokaliteta: praistorijski ćilibar sa područja Slovenije III TIPOVI I NJIHOVO RASPROSTIRANJE 1. Metodološke pretpostavke i tipološke karte 2. Komentar o tipovima praistorijskog ćilibara. Nastanak i razvoj tipova. Rasprostiranje i analogije. Stil i centri obrade. Značenje, kultna i magijska simbolika tipova ćilibarskog nakita. IV ĆILIBAR: KATALIZATOR KULTURE 1. Metodološke ravni obrade. Prostorne i hronološke analize. Hronološke karte i hronološke tabele. Ćilibar u hronološkoj dimenziji. Ćilibar u praistorijskim kulturama. 2. Ćilibar i praistorijska trgovina na Balkanu. Pokazatelj trgovine. Pravci prodiranja ćilibara. Karavani i karavanski putevi. Ćilibarski putevi Balkana. `Zajednice na vratnicama`. Ceremonijalna razmena i trgovci preduzetnici. Ćilibar kao kulturni katalizator. PREHISTORIC AMBER AS A CATALYST OF CULTURES Bibliografija Aleksandar Palavestra je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, poznat široj javnosti kao publicista i arheolog. Rođen je 1956. godine u Beogradu gde je završio srednju školu i Filozofski fakultet (grupa za arheologiju).[1] Doktorirao je 1991. godine, temom: Ćilibar u praistorijskim kulturama na tlu Jugoslavije. Do sada je objavio knjige: Kneževski grobovi starijeg gvozdenog doba na centralnom Balkanu (1984), Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, (sa D. Spasićem i D. Mrđenovićem 1987, drugo dopunjeno izdanje 1991.), Praistorijski ćilibar na centralnom i zapadnom Balkanu (1993) i Magija ćilibara (2006). Pod pseudonimom A. Peragraš objavio je knjige: Ale i Bauci - prilog proučavanju tajanstvenih bića Balkana (1989, drugo dopunjeno izdanje 2002., treće izdanje, pod nazivom Vampirov primerak, 2013.) O ognjopardu - ogled iz kriptozoologije (2003). A. Peragraš je i glavni junak knjige priča Začarani Velja i ostale muzičke priče (2010) Mirjane Ognjanović. Za ilustracije knjige O ognjopardu dobio je nagradu „Neven“ 2004. godine. Redovni je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 2007. godine, izabran za upravnika odeljenja arheologije.

Boris Ciglic, Dragan Savic - Dornier Do 17 The Yugoslav story Operational record 1937-1947. Jeroplan Books, Beograd, 2007. Mek povez, 155 strana, bogato ilustrovano, posveta jednog od autora. RETKO! Дорније Do 17 (нем. Dornier Do 17) је лаки бомбардер, производио се у немачкој фабрици авиона Дорније. Због своје витке линије, у земљама енглеског говорног пордучја добио је надимак „Летећа оловка“. За време Другог светског рата, био је један од три бомбардера који су чинили главни ослонац тактичких бомбардерских снага Луфтвафеа у првим годинама рата.[1] Релативно кратко време га је користила Луфтвафе да би био замењен бољим Јункерсом Ju 88. Усавршена верзија Do 215 произведена је у мањој серији, али ни она није остала дуго у употреби. Дорнијеа покрећу два радијална мотора, уграђена на крилима, а репне површине имају два вертикална стабилизатора. Био је популаран међу својим посадама због лаког управљања на мањим висинама што му је омогућавало изненадне нападе. Ради његове танке конструкције био је мањи циљ и било га је теже погодити него друге немачке бомбардере. Развој Дорније Do 17 је конструисан почетком 1930-их, вођа пројектантског тима је био др. Клод Дорније. Авион је био један од три главна немачка бомбардера кориштена у прве три године Другог светског рата. Своју прву борбену мисију авион је имао 1937. године током Шпанског грађанског рата, у различитим улогама у Легији Кондор. Током Другог светског рата коришћен је у великом броју у предњој линији сваке веће акције све до краја 1941. године, када му је коришћење ограничено само на ношење бомби с чиме му је смањена ефикасност и долет. Производња Дорнијеа је завршена у лето 1940, у корист тада новог и снажнијег Јункерса Ju 88. Наследник Do 17 је био Do 27, који се почео појављивати 1942. године. И поред новијих авиона Do 17 је наставио службу у флоти Луфтвафеа до краја рата у различитим улогама, као ноћни ловац, извиђач, транспортер, школски и авион за разна аеро-испитивања. Знатан број преосталих авиона послат је у земље савезнице Немачке. Само неколико авиона је преостало после рата, а задњи је приземљен у Финској 1952. године. Мања количина модернизованих авиона произвођена је за извоз под ознаком Do 215, али су на крају и ови авиони завршили у флоти Луфтвафеа. Производња Do 215 је престала 1941. Верзије Do 17K На основу успеха Do 17 за време циришких авио трка, Југословенско краљевско ратно ваздухопловство је откупило лиценцу за производњу авиона у Државној фабрици авиона у Краљеву. Модификације су се састојале у уградњи бољих звезда мотора Гном Рон 14Н, а додат је топ „хиспано“ од 20 mm као и три митраљеза браунинг 7,92 mm. У тадашњој Југославији израђиване су три верзије: бомбардер Do 17 Kb-1, извиђачки Do 17 Ka-2 и такође извиђачки Do 17 Kb-3. Између Ка-1 и Ка-2 постојала је незнатна разлика, задњи нешто увећани део кабине био је помакнут мало уназад. На Do 17 Ka-3 је, према моделу М-1, доњи део крила био прекривен Дуралуминијумом, а ради ширих мотора увећана је и његова оплата. Главни чланак: Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату До почетка Априлског рата укупно је произведено 70 авиона. У току Априлског рата већину авиона су на земљи уништили или непријатељ или посаде авиона. Неколико посада је са авионима пребегло на страну савезника, а 11 су Немци продали квислиншкој НДХ Do 17Z Дорније До-17 Ка-3 ЈКРВ по слетању на Хелиополис Египат април 1941. год. Дорније Do 17Z серија је била је најпрепознатљивија верзија, која је израђена у великом броју. Перформансе ове варијанте су знатно надмашиле перформансе претходника. Прве модификације су настале након стицања борбених искустава у Шпанском грађанском рату, када је уочеан мана да је Do 17 слабо заштићен од напада одоздо. Услед ограничења поља гађања, његов једини митраљез који је постављен надоле није био довољно ефикасан. Због тога је реконструисан предњи део трупа, са застакљеним носом на врху, заједно с пилотском кабином, која је проширена и спуштена с чиме је омогућена уградња додатног митраљеза. И сама купола кабине је била потпуно у стаклу, протегнута је уназад тако да је била упоредна с нападном ивицом крила и његовим кореном. За тестирање ови верзије израђени су модели Do 17S и Do 17U на које су уграђени мотори DB 600. Како су ови мотори били резервисани за ловачке авионе, користили су се Брамо Фафнир 323 А радијални звездасти мотори. Авион је могао понети до 1000 kg бомби, а посади је додат и четврти члан. Ради додатне тежине наоружања и посаде, мотори су се показали преслаби, па су замењени са јачим моторима Брамо 323 P. Изграђена су само три Do 17S и 15 Do 17U. Модификоване верзије су са пуним оптерећењем имале борбени радијус од 322 km. Касније верзије, Do 17Z-3, Z-4 и Z-5, које су биле опремљене с камерама, двоструким контролама и пловцима (за поморске операције) и даље нису могле потпуно савладати проблеме с долетом и пуним оптерећењем наоружања.[2] Верзије Z модела наставиле су се и даље развијати. Z-6 је био извиђачки авион, иако је израђен само као прототип, а Z-8 се није производио. Z-9 је био опремљен посебним механизмом за испуштање бомби и њиховим ослобађањем са задршком за нападе са мањих висина. Посљедње Z верзије, Z-7 Кауц I и Z-10 Кауц II биле су ноћни ловци, који су коришћени до краја 1941. године. Do 215 Do 215 је била извозна (експортна) варијанта авион Do 17 Z, вредно је напоменути да је за њу била заинтересована и Југославија. Та, измењена верзија са ознаком Do 215, од којих је неколико испоручено Луфтвафеу и пре него што је основни нацрт прерађен у знатно бољи модел Do 217. Задње варијанте типа Do 17 били су ноћни ловци Do 17 Z-6 и Do 17 Z-10, код којих је стаклени нос замењен чврстим, наоружаним једним топом и митраљезима.[1] Do 17Z-10 Ћук Три прототипа су израђена из конструкције постојеће З-серије за модел Do 17Z-7 Кауц I (нем. Kauz - Ћук). Каснији редизајнирани модел Do 17Z-10 Кауц II је у свом металном носу имао један IR рефлектор за Spanner Anlage сиситем откривања. Z-10 је био наоружан с четири 7,92 mm MG 17 митраљеза и два 20 mm MG FF у доњем делу носа. Само десет Кауц II авиона је настало реконструкцијом постојећих авиона Z-серије. Спанер систем се показао у већини случајева бескорисним, па у већину авиона Z-10 није уграђиван. Један Z-10, са ознаком као CD+PV је служио је за тестирање и развој Лихтенштајн радарског система 1941. и 1942. године.[3] У тако раној фази рата није се уграђивао радар, а у пролеће 1942, ловци Do 17 кауц искључени су из наоружања. Земље корисници авиона Дорније Do 17 Краљевина Бугарска Финска Краљевина Италија Краљевина Југославија Краљевина Мађарска Хрватска НДХ Њемачка Трећи рајх Краљевина Румунија САД Шпанија Шпанија Швајцарска Уједињено Краљевство Употреба у Краљевини Југославији Дорније До-17 К Југословенског краљевског ратног ваздухопловства Југословенске власти су 1936. године наручиле од Немачке 36 авиона Do 17E, а преговори за добијање лиценце за 36 Do 17Ka су завршили 27. јуна 1938. Југославија је 18. марта 1938. наручила 16 комплета Do 17 Ka-2 и Ка-3 по цени од 3.316.788 РМ. Авиони су испоручени у деловима, а посљедњи је примљен 21. априла 1939. Влада је такође тражила куповину лиценце за производњу. На авион се гледало као на поуздан и квалитетан. Југославија је још током 1920. купила Дорније Комет, којег је користило тадашње Поморско ваздухопловство. Иако много скупљи од Комета, с обзиром на немачку спремност за краткорочну испоруку без ограничења у броју, ипак је одабрана верзија Do 17Ka. Дорнијеи су испоручивани без немачке опреме и мотора те су ови делови набављани из Француске. За уградњу су одабрани француски Гноме-Рон Мистрал Мајор мотори за које се тврдило да имају 649 kW (870 КС) и да могу развити брзину 420 km/h на 3.850 m висине. Пропелери сталне брзине такође су били слаби, а испорука је каснила што је довело и до судског процеса с Пијађо Аеро и Ратијер пропелерсом. Само један од Do 17 испоручен је с немачком опремом. Остали Дорнијеи су били опремљени с белгијским митраљезима FH 7,9 mm, чешким камерама, а неколико је имало Телефункен радио сет. Свеукупно је у југословенским фабрикама израђено 70 примерака авиона Do 17.

SUVA ŠLJIVA Vojislav Marković Suva šljiva: sušenje, skladištenje, prerada i pakovanje Naslov: Suva šljiva: sušenje, skladištenje, prerada i pakovanje Autor: Vojislav Marković Izdavač: Phipo Mesto: Šabac Godina: 1986. Broj strana: 172 U ovoj knjizi autor je postavio za cilj da na jednom mjestu sakupi veliki broj informacija o problematici proizvodnje suhe šljive, njenoj preradi, zaštiti od patogena, te režimima skladištenja. Istovremeno je u knjigu utkao dio vlastitih iskustava i dao brojne prijedloge za poboljšanje cjelokupnog tehnološkog tretmana suhe šljive. Autor je u razvoju koncepta knjige pošao od činjenice da je Jugoslavija u svetskim relacijama značajan proizvođač sveže i suhe šljive, da imamo dugu tradiciju u ovoj proizvodnji, ali da veoma sporo radimo na modernizaciji i unapređivanju tehnologije njene prerade. Imajući u vidu da suha šljiva zauzima drugo mesto, odmah iza šljivovice, u brojnim oblicima prerade autor ukazuje na neodrživost postojećih zastarelih i skupih tehnologija u njenoj proizvodnji i naznačava pravce prevazilaženja tog stanja. Knjiga u mnogim svojim delovima ima neobičan karakter i nadamo se da će biti od koristi svima onima koje interesira problematika suhe šljive, a posebno stručnjake i poslovodne strukture organizacija udruženog rada, studente tehnoloških i poljoprivrednih fakulteta, te učenike srednjeg usmerenog obrazovanja. Veoma korisne stručne savete u knjizi također će naći brojni individualni poljoprivredni proizvođači, koji se bave sušenjem šljive. Izlaženje knjige predstavlja određen doprinos autora obogaćivanju pisane riječi o suhoj šljivi, uz realno očekivanje da će ona brojne proizvođače, prerađivače i prometnike podstaknuti na modernizaciju procesa i primenu savremenih tehnologija u našoj zemlji. Autor Dipl. inž. Vojislav Marković Sadržaj UVOD ZNAČAJ SUVIH ŠLJIVA U ISHRANI Prosečan hemijski i energetski sastav plodova šljiva PRIVREDNI ZNAČAJ SUVIH ŠLJIVA U JUGOSLAVIJI ISTORIJA SUŠENJA ŠLJIVA U JUGOSLAVIJI ISTORIJA SUŠENJA ŠLJIVA PROIZVODNJA SUVIH ŠLJIVA KOD NAS I U SVETU ŠLJIVA ZA SUŠENJE Sorte šljiva za sušenje Plod šljive – fruktus SUŠENJE ŠLJIVA Berba i transport šljiva za sušenje Berba i transport šljiva za sušenje u nekim šljivarski razvijenim zemljama Priprema šljiva za sušenje Priprema i susenje šljiva u SAD Priprema i sušenje šljiva u Jugoslaviji Sušenje šljiva – dehidracija Protivsmerne tunelske sušare Istosmerne tunelske sušare Zagrevanje vazduha Tunelska sušara tipa ,,CER“ Sušenje šljiva u SAD SKLADIŠTENJE I ČUVANJE SUVIH ŠLJ/VA Mikroorganizmi (kvasci i bakterije) Acarina – grinje (pregljevi) Suzbijanje štetočina u skladištima Fumigacija kao metod za suzbijanje štetočina Promene na plodovima suvih šljiva u skladištu TEHNOLOŠKI POSTUPAK PRERADE I PAKOVANJA SUVIH ŠLJIVA Klasiranje suve šljive – kalibriranje Uređaji za klasiranje Rehidracija suvih šljiva Uređaji za rehidraciju POVRŠINSKA ZAŠTITA SUVIH ŠLJIVA PAKOVANJE SUVIH ŠLJIVA Pakovanje suvih šljiva u kartonske kutije u Jugoslaviji Mehanizovano pakovanje suvih šljiva u kartonske kutije Pakovanje suvih šljiva u plastičnu ambalažu u Jugoslaviji Pakovanje suvih šljiva za neposrednu upotrebu – sitna pakovanja Priprema uređaja za pakovanje Pakovanje suvih šljiva u druge vrste ambalaže PROIZVODNJA SUVIH ŠLJIVA BEZ KOŠTICE Suve šljive dobijene odstranjivanjem koštica iz suvih šljiva Suve šljive dobijene iz svežih plodova kojima su izvađene koštice KONTROLA KVALITETA Kontrola prilikom sušenja Kontrola uskladištenih suvih šljiva Kontrola procesa prerade i pakovanja Izolovanje i identifikacija koagulaza pozitivnih Staphylococcae Izolovanje i identifikacija Preteus vrsta Izolovanje i identifikacija Escherichiae coli Određivanje ukupnog broja mikroorganizama u 1g Određivanje kvasaca i plesni Identifikacija Salomonellae Određivanje potrebne koncentracije rastvora konzervansa za proizvodnju ODREĐIVANJE SORBINSKE KISELINE ILI KALIJUM SORBATA Određivanje sa tiebarbiturnom kiselinom Modifikovana spektrofotometrijska metoda sa natrijumbokarbonaton ODREĐIVANJE UKUPNlH ŠEĆERA LUFOVIM RASTVOROM PRILOZI Izvod iz Pravilnika o kvalitetu proizvoda od voća i povrća i pečuraka i pektolitičkih preparata Standardi SAD od 31. decembra 1981. god. Preporuke Ekonomske komisije za Evropu kofe se odnose na promet i kontrolu kvaliteta u prometu suvih šljiva LITERATURA Tehnološki postupak prerade i pakovanja suvih šljiva Suva šljiva je nakon završetka sušenja poluproizvod za dalju preradu i pakovanje. Postupak dalje prerade i pakovanja naziva se i finalizacija, a sastoji se iz sledećih tehnoloških operacija: Tehnološka blok šema – prerada, finalizacija suvih šljiva Izostavljeno iz prikaza klasiranja osušenih plodova po veličini, koje se najčešće u tehnološkoj terminologiji naziva kalibriranje, rehidracije kalibrirane suve šljive, pakovanja u razne vrste ambalaže. Tehnološkim postupkom prerade i pakovanjem, mora da se obezbedi odgovarajući kvalitet gotovog proizvoda, koji regulišu propisi o kvalitetu. Klasiranje suve šljive — kalibriranje Trgovačka vrednost suvih šljiva se određuje veličinom plodova, odnosno brojem komada plodova u pola kilograma. To znači da krupnija suva šljiva ima veću vrednost nego sitnija. Prodajna, kao i nabavna vrednost suvih šljiva određuje se na bazi broja komada u pola kilograma proizvoda. Kvalitet suvih šljiva i njihova trgovačka vrednost se takođe izražava i u anglosaksonskim mernim jedinicama, odnosno brojem komada plodova u jednoj funti (SAD), što u jedinicama SI iznosi 454 grama, a nosi oznaku LB (libra). Jugoslovenske oznake za krupnoću suvih šljiva su sledeće: Oznaka kalibraža Broj komada plodova u 0,5 Trgovački nazivi kg 50/60 50-60 petica 60/70 60-70 šestica 70/80 70-80 sedmica 80/90 80-90 osmica 90/100 90-100 devetka 100/110 100-110 stotinka 110/120 110-120 uzana preko 120 preko 120 merkantil Za neka tržišta se isporučuje suva šljiva sledećih kalibraža, čiji broj može da bude u 0,5 kg ili libri zavisno od ugovora: 45/55, 55/65, 65/75, 75/85, 85/90, 95/105, 110/120, 120/140. U SAD originalna suva šljiva se kalibrira u sledeće kalibraže računato na broj komada u jednoj libri, na osnovu kojih se i plaća proizvođačima: 15/20, 21/22, 23/24, 25/30, 31/33, 34/40, 41/45, 46/51, 52/56, 57/61, 62/60, 67/71, 72/76, 77/81, 82/86, 87/91, 92/96,97/101, 102/111, 112/121, 122/135 i preko 136. Prilikom prodaje za neposrednu upotrebu, prodaju se i deklarišu na pakovanjima sledeće kalibraže pod sledećim trgovačkim nazivima. Broj komada plodova u 1 libri Trgovački naziv 25-30 Čambo 36-43 Ekstra velike 44-53 Velike 54-67 Srednje 68-85 Male Plaćanje suvih šljiva prema krupnoći kod nas nije zakonski regulisano, i još uvek se originalna suva šljiva kupuje bez određivanja krupnoće plodova — (tel-kel). Ovakav način otkupa nije stimulativnog karaktera, jer se proizvođači svežih šljiva i ne trude da agrotehničkim merama i uvođeniem novih selekcija dobijaju krupnije plodove za sušenje. Sadašnja tehnička opremljenost pogona za finalizaciju suvih šljiva nije na tom nivou da se kod prijema izvrši klasiranje originalne suve šljive i obračun naknade na osnovu dobijenih kalibraža. lako je kalibriranje izuzetno važna operacija, kao početak prerade, njoj se malo poklanja pažnja u sadašnjim uslovima rada. Zadnjih godina je uvezeno nekoliko novih uređaja iz Francuske, ali malih kapaciteta koji rade neprekidno u toku cele sezone prerade uporedo sa linijom za finalizaciju. lako su to uređaji vrlo jednostavne konstrukcije, kod nas se ne proizvode, sem po narudžbi, pa su zbog toga izuzetno skupi. Veliki nedostatak ovakvog načina rada je i to što se ne zna kakva će se i koliko pojedinačnih kalibraža dobiti iz originalne suve šljive, što otežava formiranje ponude kupcima pre izvršene kalibraže. Način prijema i kalibriranje u šljivarski najrazvijenijoj zemlji SAD se vrši na sledeći način. Suva originalna šljiva se doprema iz sušara u drvenim boks-paletama sa vlagom od 18 — 20%. Palete se viljuškarom dižu na traku sa valjcima, sa koje se prevrtačem izručuju, a prazna paleta se usmerava u pogon za prihvat kalibrirane šljive. Pošto se sveža šljiva pre sušenja mehanički trese i posle sušenja u osušenoj šljivi ima grančica, lišća i zaostalih peteljki. Izručena šljiva iz palete pada na prvi grubi vibrator sa perforacijama, na kome se odstranjuju grančice i krupnije strane primese. Sa grubog vibratora šljiva pada na drugi finiji, na kome se odstranjuje lišće, peteljke i ostale sitnije primese. Sva ova oprema, sa elevatorom koji unosi očišćenu šljivu u odeljenje za klasiranje, nalazi se izvan objekta za preradu, pod nadstrešnicom. U prvom odeljenju pogona za preradu nalaze se dva paralelna uređaja za klasiranje ogromnog kapaciteta sa po 10 sekcija za pojedinačne veličine plodova. Na prvom se klasira sitnija šljiva u deset kalibraža, a na drugom krupnija, takođe u deset kalibraža, iz pojedinačnih sekcija isklasirana šljiva se prihvata u boks-palete. Na svakoj paleti je karton na kome je evidentirana težina i kalibraža. Za svakog dobavljača originalne suve šljive unose se podaci u poseban obrazac o dobijenim kalibražama, što služi za obračun prilikom isplate originalne suve šljive. Klasirana šljiva u boks-paletama se unosi u komore za fumigaciju, a posle izvršenog tretiranja skladišti se do dalje prerade. Kod nas se šljiva skladišti u rasutom stanju — rinfuz, kalibrira i finalizuje u razne vrste pakovanja. Uređaji za klasiranje Uređaji za klasiranje su u osnovi perforirana sita, preko kojih se usled vibracija kreće suva šljiva u tankom sloju i propada u pojedine sekcije prema veličini perforacija. Pošto svaki kalibrator ima više sekcija, to se u prvoj sekciji izdvajaju, kroz najsitnije perforacije, jako sitni i neuslovni plodovi, koštice, peteljke i razne druge sitne mehaničke primese. U prvoj narednoj sekciji se izdvaja najsitnija šljiva, a u sledećim sve krupnija, sok se na kraju izdvaja najkrupnija. Klasirana šljiva se prihvata u ambalažu ispod pojedinih sekcija. I danas se kod nas koriste kalibratori na kojima su sita od pletene žice sa drvenim ramovima. Uređaj ima usipni koš sa pokretnim šiberom za ispuštanje šljive u tankom sloju. Ispod pojedinačnih sita su koševi za prihvat pojedinih kalibraža iz kojih se šljiva ispušta u transportnu ambalažu pokretanjem ručnog šibera. Zadnjih godina su uvezeni kalibratori iz Francuske, uređaji sa sitima izrađenim od nerđajućeg lima, koji imaju elipsoidne perforacije raznih prečnika. To su još uvek uređaji malog kapaciteta. Kalibratori američke proizvodnje imaju isključivo okrugle perforacije. U Francuskoj se proizvode uređaji velikih kapaciteta, odnos no oprema sa pratećim postrojenjima za opremanje čitavog jednog objekta za klasiranje šljiva. Tu se podrazumeva mahanizovano izručivanje suvih šljiva iz transportne ambalaže, trake za originalnu suvu šljivu, trake za ambalažu, merenje kalibrirane šljive i dr. Koliki se značaj pridaje tehnološkoj operaciji kalibriranja, može se videti u specijalizovanim objektima za preradu suve šljive u SAD i Francuskoj. Kad se suva šljiva kalibrira pre prerade ne samo da se izvrši plaćanje prema dobijenim kalibražama, nego se zna sa kojom kalibražom pogon za preradu raspolaže. Ovaj podatak je bitan, jer se na bazi dobijenih kalibraža može sa sigurnošću suva šljiva nuditi kupcima, a takođe i predvideti finansijski efekti iz buduće prodaje. Prilikom utvrđivanja kvaliteta upakovanih suvih šljiva za neposrednu upotrebu, najveći deo plodova mora da bude ujednačene veličine, a svega 5% sitnijih ili krupnijih plodova od deklarisane kalibraže. Kalibraže originalne suve šljive Trgovački naziv 15/20, 21 /22, 23/24, 25/30 Od ovih kalibraža dobija se suva šljiva srednje kalibraže 25—35 plodova u jednoj libri i koja se prodaje podnazivom DŽAMBO 31/33,34/4, 41/45,46/51 52/56,57/61,62/66 Od ovih kalibraža dobijaju se suve šljive kalibraže 36/43 i označavaju se kao EKSTRA KRUPNE i kalibraža 44/53 koja se na pakovanjima označava VELIKE 63/71,72/76,77/81,82/86, 87/91,92/96,97/101 Od ovih kalibraža dobijaju se pakovanja na kojima se deklarišu sledeće kalibraže broja plodova u jednoj libri 54/67, SREDNJE 68/85, MALE 102/111, 112/121, 122/35,preko 136 Ove kalibraže se ne koriste za pakovanja za neposrednu upotrebu, nego za druge vidove prerade Od 22 klase suvih šljiva dobijenih posle klasiranja u SAD dobija se 5 kalibraža za konzumnu upotrebu a najsitnije šljive se izdvajaju za druge vidove prerade i ne pakuju se. Iz svega ovoga može se izvući zaključak da su potrebni kalibratori u pogonima za preradu, kapaciteta koji će zadovoljiti prijem ukupne količine šljive koja se može u pogonu preraditi. Kalibratori moraju da imaju što više sekcija, jer to je garancija da će se dobiti finalni proizvod sa ujednačenom veličinom plodova, što je uvek prvi uslov kvaliteta. Na osnovu broja klasa kalibratora, tehnolozi moraju da odrede koje se klase mogu mešati, da bi se u određenom pakovanju dobio proizvod sa određenom deklaracijom krupnoće. Knjiga je NOVA..... --------------------------- . ➡️ ➡️ D3

MEK Povez, jednom pročitana BEZ podvlačenja i sl... 480str A4 Beton, armirani beton i prethodno napregnuti beton 15 1.2 lstorijski razvoj 18 1.3 Primena 21 1.4 Standardi i propisi 23 2 Osnove proračuna betonskih konstrukcija 23 2.1 Teorijska postavka 25 2.1.1 Granicna stanja nosivosti - sigurnost 25 2.1.2 Granicna stanja upotrebljivosti - funkcionalnost 25 2.1.3 Eksploatacioni vek i trajnost 27 2.1.4 Koncept pouzdanosti - koeficijenti sigurnosti 28 2.2 Osnove proracuna prema SRPS EN 1990 i SRPS EN 1992-1-1 28 2.2.1 Proracunske situacije 29 2.2.2 Reprezentativne, karakteristicne i proracunske vrednosti osnovnih promenljivih 29 2.2.2.1 Dejstva i uticaji od dejstava 31 2.2.2.2 Svojstva materijala i nosivost 32 2.2.2.3 Geometrijski podaci 32 2.2.3 Dokaz granicnih stanja 32 2.2.3.1 Dokaz granicnih stanja nosivosti 36 2.2.3.2 Dokaz granicnih stanja upotrebljivosti 37 2.2.4 Proracunski eksploatacioni vek i trajnost 38 2.2.5 Pouzdanost 39 Primeri 43 3 Materijali 43 3.1 Beton 43 3.1.1 Cvrstoce betona * * * 5.3.3 Neutralna linija van poprecnog preseka - mali ekscentricitet 111 5.3.3.1 Moment savijanja i aksijalna sila pritiska 113 5.3.3.2 Moment savijanja i aksijalna sila zatezanja 114 5.4 Dijagrami interakcije 116 5.5 T - preseci 118 5.5.1 T - preseci, neutralna linija u rebru 122 5.5.2 T - preseci, neutralna linija u ploci 123 5.6 Proracun preseka cija je pritisnuta povrsina proizvoljnog oblika - savijanje sa i bez aksijalne sile 125 5. 7 Koso savijanje sa i bez aksijalne sile 125 5.8 Krivina AB elemenata i veza moment-krivina preseka 130 Primeri 147 6 Graniena stanja nosivosti - smicanje 147 6.1 Uvod -~~~ 149 6.2 Elementi koji nemaju armaturu za smicanje 153 6.3 Elementi koji imaju armaturu za smicanje 159 6.4 Odredbe SRPS EN 1992-1-1 161 163 166 6.4.1 Elementi za koje se ne zahteva proracun armature za smicanje 6.4.2 Elementi za koje se zahteva proracun armature za smicanje 6.5 Smicanje na spoju rebra i flansi u T - presecima i odredbe SRPS EN 1992- 1-1 168 6.6 Modifikovana teorija polja pritisaka [Modified compression field theory - MCFT 168 6.6.1 Uslovi kompatibilnosti i geometrijski uslovi osrednjenih dilatacija 169 6.6.2 JednaCine ravnotefo 170 6.6.3 Veze izmedu napona i deformacija za isprskali beton i čelik armature 171 6.6.4 Oodatni uslovi ravnotefo 173 6.6.5 Opsti metod proracuna greda na smicanje i pojednostavljena modifikovana teorija polja pritiska [SMCFT] 174 6.7 Generalizacija pristupa polja napona [Generalised Stress Field Approach- GSFA] 178 6.8 Proracun greda pri smicanju prema MC 2010 180 Primeri 190 7 Granicna stanja nosivosti - probijanje 190 7.1 Uvod 193 7.2 Mehanizam lama usled probijanja 198 7.3 Uloga armature za smicanje u kontroli probijanja 201 7.4 Uticaj izdufonih optereeenih povrsina [oslonaca] na nosivost pri probijanju 203 7.5 Probijanje u uslovima nesimetrije geometrije i opterecenja 204 7.6 Ookaz granicne nosivosti pri probijanju prema SRPS EN 1992-1-1 204 7.6.1 Položaj i oblik kontrolnog preseka 207 7.6.2 Proracun napona smicanja od probijanja 7.6.3 Nosivost pri probijanju ploca bez armature za smicanje 214 7.6.4 Nosivost pri probijanju ploca sa armaturom za smicanje 217 7.6.5 Temelji 219 7.6.6 Detalji armiranja 220 7.7 Teorija sirine kriticne smicuce prsline [Critical shear crack width theory- CSCT) 225 7.8 Proracun nosivosti ploca pri probijanju prema MC 2010 225 7.8.1 Osnovni i efektivni kontrolni obim i staticka visina s obzirom na smicanje 227 7.8.2 Proracun nosivosti ploce pri probijanju 228 7.8.3 Proracun rotacije ploce u okolini oslonjene povrsine 230 7.8.4 Proracun nosivosti ploce pri probijanju izvan armirane zone 231 7.8.5 Armatura za obezbedenje od progresivnog loma 233 7.8.6 Detalji armiranja 234 Primeri 244 8 Granicna stanja nosivosti - torzija 244 8.1 Uvod 245 8.2 Torziono neisprskali elementi 247 8.3 Torziono isprskali elementi - slucaj ciste torzije 252 8.4 Kombinovano dejstvo smicanja i torzije 253 8.5 Odredbe SRPS EN 1992-1-1 253 8.5.1 Cista torzija 255 8.5.2 Kombinovano dejstvo smicanja i torzije 257 Primer 262 9 Graniena stanja nosivosti - uticaji drugog reda 262 9.1 Efektivna duzina 263 9.2 Klasifikacija konstrukcija 263 9.3 Vitkost i granice vitkosti 264 9.4 Metode analize 265 9.5 Odredbe SRPS EN 1992-1-1 265 9.5.1 Opste 266 9.5.2 Uprosceni kriterijumi za uticaje drugog reda 266 9.5.2.1 Kriterijumi za globalnu analizu 268 9.5.2.2 Kriterijum vitkosti za izdvojene elemente 269 9.5.2.3 Efektivna dužina izdvojenih elemenata 271 9.5.3 Uticaj tečenja 271 9.5.4 Metode analize 271 9.5.4.1 Opsta metoda 273 9.5.4.2 Uproscene metode 277 9.5.4.2.1 Metoda zasnovana na nominalnoj krutosti 280 9.5.4.2.2 Metoda zasnovana na nominalnoj krivini 369 11 Metoda pritisnutih stapova i zatega 369 11.1 Opste o metodi 370 11.2 Metodologija proracuna 371 11.3 Pritisnuti stapovi i odredbe SRPS EN-1992-1-1 372 11.4 Zatege i odredbe SRPS EN-1992-1-1 373 11.5 Cvorovi i odredbe SRPS EN-1992-1-1 375 11.6 Lokalno opterecene povrsine 37 6 11. 7 Kratki elementi 378 11.8 Oblasti diskontinuiteta u gredama usled delovanja koncentrisanog opterecenja u blizini oslonca 378 Primeri 387 12 Trajnost 387 12.1 Uslovi sredine 389 12.2 Deterioracioni mehanizmi betonskih konstrukcija 391 12.2.1 Korozija armature 391 12.2.2 Direktna degradacija betona usled ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja 392 12.2.3 Direktna degradacija betona usled hemijske agresije 393 12.2.4 Direktna degradacija betona usled alkalno-agregatne reakcije 393 12.2.5 Direktna degradacija betona usled odlozenog formiranja etringita 394 12.3 Razvoj degradacije betona i proraeunski eksploatacioni vek 395 12.4 Pouzdanost 396 12.5 Procena stepena degradacije konstrukcije 396 12.6 Odredbe SRPS EN 1992-1-1 400 13 Prianjanje izmedu betona i celika; sidrenje, nastavljanje i vodenje armature 400 13.1 Prianjanje u savijanim AB elementima 403 13.2 Cvrstoca pri prianjanju 405 13.3 Duzina sidrenja zategnutih sipki armature 405 13.4 Duzina sidrenja pritisnutih sipki armature 405 13.5 Nastavljanje podufoe armature 406 13.6 Vodenje podufoe armature 408 13.7 Sidrenje, nastavljanje i vodenje armature prema SRPS EN 1992-1-1 408 13. 7.1 Sidrenje podufoe armature 411 13. 7.2 Sidrenje uzengija i armature za smicanje 412 13.7.3 Sidrenje zavarenim sipkama 413 13.7.4 Nastavljanje armature 418 13. 7.5 Vodenje podufoe armature 420 14 Projektovanje prema ponašanju 420 14.1 Opšte

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Velika Srbija je istorijska studija Vladimira Ćorovića u kojoj u sažetom i prijemčivom obliku prikazuje istoriju srpske države od vladavine Stefana Nemanje do pobede u Prvom svetskom ratu i stvaranja jugoslovenske države. Ćorović opisuje vaskrs srpske državne misli nakon oslobođenja od Osmanlija a potom i austrougarske vladavine, ideje o ujedinjenju Jugoslovena, narodne ideale s kraja 19. i početka 20. veka, ratove s Bugarskom i Austrougarskom, savezništva s evropskim silama, prelazak preko Albanije, poraze ali i nesalomivi duh srpske vojske. Ćorović progovara i o intimnim podacima iz života srpskih kraljeva, o njihovim političkim strategijama, o odnosu naroda i državnog sistema. Dr Vladimir Ćorović (Mostar, 27. oktobar 1885. — Elasona, 12. april 1941) je bio srpski istoričar i redovni član Srpske kraljevske akademije. Vladimir Ćorović je rođen 27. oktobra (15. oktobra po starom kalendaru) 1885. godine u Mostaru, u poznatoj srpskoj trgovačkoj porodici,[1] njegov brat je Svetozar Ćorović, jedan od poznatijih srpskih pripovjedača iz hercegovačkog kraja. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Bila je to sredina sa veoma jakom i razbuđenom srpskom nacionalnom svešću, kojoj je ton davala grupa istaknutih književnika, među kojima je bio i njegov brat Svetozar. Godine 1904. Vladimir Ćorović se upisao na Bečki univerzitet, gde je studirao slovensku filologiju, arheologiju i istoriju. Profesori su mu bili čuveni slavisti Vatroslav Jagić, Konstantin Jiriček i Milan Rešetar. Ćorović je bio vrlo aktivan u Srpskom akademskom društvu „Zora“, o kome je 1905. godine objavio knjižicu. Tezom o Lukijanu Mušickom, doktorirao je u Beču 1908. godine. Specijalističke studije nastavio je u Minhenu (1908—1909) kod poznatog nemačkog vizantologa Karla Krumbahera. Neko vreme je boravio u Parizu i Bolonji, gde je istraživao stare slovenske rukopise. Od septembra 1909. godine Ćorović je živeo u Sarajevu, radeći najpre kao kustos, a zatim kao upravnik biblioteke u Zemaljskom muzeju. Tada je počeo period njegovog vrlo snažnog, intenzivnog i raznovrsnog naučnog i književnog rada. Bio je saradnik vrlo značajnih srpskih časopisa, a posebno „Bosanske vile“, „Srpskog književnog glasnika“ i „Letopisa Matice srpske“ (u kome je objavio i svoju disertaciju o Lukijanu Mušickom). Pored ostalog, u Sarajevu je bio sekretar Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“ i priređivač njenog kalendara za 1911. godinu. Nakon atentata Gavrila Principa, 28. juna 1914. u Sarajevu, Ćorovića su uhapsile austrougarske okupacione vlasti. Na poznatom banjalučkom „veleizdajničkom“ procesu, čiji je prvooptuženi bio Vasilj Grđić, Ćorović je najpre osuđen na pet, ali mu je Vrhovni sud povisio kaznu na osam godina robije zbog intenzivnog rada u „Prosvjeti“. Novi austrougarski car i kralj Karlo IV, pod snažnim pritiskom svetske javnosti, izvršio je 1917. godine zamašnu amnestiju političkih zatvorenika, pa je Ćorović pušten iz zatvora u Zenici, gde je uglavnom izdržavao kaznu. Tada se nastanio u Zagrebu, pa je sa grupom jugoslovenski usmerenih pisaca (Niko Bartulović, Ivo Andrić i Branko Mašić) uređivao časopis „Književni Jug“. U to vreme je počela njegova zapažena saradnja sa jugoslovenskim političarima u raznim zemljama, a naročito u Austrougarskoj, kao i pripremanje dokumentarne Crne knjige (Beograd-Sarajevo, 1920) o stradanju i patnjama srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. U ulozi delegata u privremenom narodnom predstavništvu, Ćorović je bio prisutan 1. decembra 1918. godine u Beogradu na svečanom proglašenju ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu. Od 1919. godine, kada je izabran za vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu, Ćorović je neprestano živeo u Beogradu. Velikim ličnim radom, izvanrednim naučnim rezultatima, stvorio je redak ugled i uticaj i izuzetnu karijeru: 1921. postao je redovni profesor na Filozofskom fakultetu, za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1922, a za redovnog 1934. godine – proglašen je 16. maja 1935.[2] Dve godine bio je i rektor Beogradskog univerziteta, tokom školske 1934/35 i 1935/36 godine.[3] Smenjen je posle studentskog štrajka u aprilu 1936, poznatog po pogibiji Žarka Marinovića (odn. podnosio je ostavku koju Plenum univerziteta u početku nije želeo primiti).[4] Posle napada Nemaca na Jugoslaviju, napustio je Beograd i krenuo u emigraciju zajedno sa više tadašnjih istaknutih jugoslovenskih političara, ali je avion kojim je upravljao Siniša Sinobad i kojim su putovali oboren 12. aprila 1941. godine iznad Olimpa u Grčkoj. Avion je pao u blizini grada Elasone i u toj nesreći poginuo je i Vladimir Ćorović. Početkom 1910. oženio se Jelenom Skerlić (1887—1960), sestrom Jovana Skerlića. Imali su dve ćerke.[5] Portret Ćorovića, rad Koste Hakmana Na osnovu teksta koji je napisao akademik Radovan Samardžić, Vladimir Ćorović je zastupljen u knjizi Sto najznamenitijih Srba (Beograd - Novi Sad, 1993, str. 529-534). Kada je 1941. nesrećno poginuo, još uvek se nalazio u punoj snazi, bliže sredini nego kraju svoga stvaralačkog puta. Uza sve to, on je ostavio u rukopisu toliko spisa, dobrim delom već pripremljenih za štampu, da bi samo to za nekog drugog naučnika značilo dobar životni bilans., napisao je Samardžić. U knjizi Skriveni svet Vladimira Ćorovića autor Borivoje Marinković na 1063 stranice je izložio svoju studiju o celovitom naučnom, književnom i edicionom korpusu V. Ćorovića, SPKD Prosvjeta, (Bileća-Gacko, 2006). Bibliografija Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Istorija Jugoslavije (V. Ćorović). Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Velika Srbija (V. Ćorović). Veoma je velik Ćorovićev stvaralački opus, koji čine brojne knjige i pojedinačni tekstovi rastureni po raznim časopisima i listovima. Iako su činjeni i značajni pokušaji, još nije sastavljena i kompletna bibliografija njegovih radova i priloga o njemu. Ovo su samo neke njegove knjige: Vojislav Ilić (Mostar, 1906) Srpske narodne pripovijetke (Matica srpska: Novi Sad, 1909) Pokreti i dela (Geca Kon: Beograd, 1920) Ćorović, Vladimir (1920). Crna knjiga: Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme Svetskog Rata 1914-1918 (1. izd.). Beograd-Sarajevo. Ćorović, Vladimir (1923). Luka Vukalović i hercegovački ustanci od 1852-1862. godine. Beograd: Srpska kraljevska akademija. Ćorović, Vladimir (1924). Velika Srbija. Beograd: Narodno delo. Ćorović, Vladimir (1925). Bosna i Hercegovina. Beograd: Srpska književna zadruga. Ćorović, Vladimir (1928). Ujedinjenje. Beograd: Narodno delo. Ćorović, Vladimir (1929). Naše pobede. Beograd: Narodno delo. Ćorović, Vladimir (1933). Istorija Jugoslavije. Beograd: Narodno delo. Ćorović, Vladimir (1933). Mostar i njegova Srpska pravoslavna opština. Beograd: Planeta. Ćorović, Vladimir (1936). Odnosi između Srbije i Austro-Ugarske u XX veku. Beograd: Državna štamparija Kraljevine Jugoslavije.(Zabranjeno izdanje-tiraž uništen) Ćorović, Vladimir (1939). Političke prilike u Bosni i Hercegovini. Beograd: Politika. Ćorović, Vladimir (1940). Historija Bosne. Beograd: Srpska kraljevska akademija.[6] Posthumno: Istorija Srba (BIGZ: Beograd, 1989), koristeći originalni rukopis Vladimira Ćorovića, priredili istoričari Rade Mihaljčić i Radoš Ljušić. Ćorović, Vladimir (1989). Istorija Srba. knj. 1. Beograd: BIGZ. Ćorović, Vladimir (1989). Istorija Srba. knj. 2. Beograd: BIGZ. Ćorović, Vladimir (1989). Istorija Srba. knj. 3. Beograd: BIGZ. Ćorović, Vladimir (1992). Odnosi između Srbije i Austro-Ugarske u XX veku. Beograd: Biblioteka grada Beograda.

- I Read Where I Am: Exploring New Information Cultures Valiz/Graphic Design Museum, Breda, 2011 264 str. meki povez stanje: dobro – Visionary texts about the future of reading and the status of the word – With contributions by 82 invited authors: journalists, designers, researchers, politicians, philosophers and many others I Read Where I Am contains visionary texts about the future of reading and the status of the word. We read anytime and anywhere. We read of screens, we read out on the streets, we read in the office but less and less we read a book at home on the couch. We are, or are becoming, a different type of reader. How will we grapple with compressed narratives and the fluid bombardment of text? What are the dialectics between image and word? How will our information machines generate new reading cultures? Can reading become a live, mobile social experience? To answer all these (and other) questions, I Read Where I Am displays 82 diverse observations, inspirations and critical notes by journalists, designers, researchers, politicians, philosophers and many others. Authors: Arie Altena, Henk Blanken, Andrew Blauvelt, Erwin Blom, James Bridle, Max Bruinsma, Anne Burdick, Vito Campanelli, Catalogtree, Florian Cramer, Sean Dockray, Paulien Dresscher, Dunny & Raby, Sven Ehmann, Martin Ferro-Thomsen, Jeff Gomez & 66 other authors Editors: Mieke Gerritzen, Geert Lovink, Minke Kampman Design: LUST When Guy Debord identified the image consumerism of “the society of the spectacle” in the 1960s, he could not have forecast that language would threaten to eclipse the image in the medium of personal technology, creating a world of ubiquitous legibility. Today, we read anytime and anywhere, on screens of all sizes; we read not only newspaper articles, but also databases, online archives, search engine results and navigational structures. We read while out on the street, at home or in the office, with a complete library to hand--but less and less we read a book at home on the couch. In other words, we are, or are becoming, a different kind of reader. I Read Where I Am contains visionary texts about the future of reading and the status of the word in the digital age from designers, philosophers, journalists and politicians, looking at both sides of the argument for printed and digital reading matter. A collection of short reflections on the future of reading, including those from Ellen Lupton, James Bridle, Erik Spiekermann, and N. Katharine Hayles. Independently, none of the essays are especially compelling; but collectively, they reveal our shared unease (the loss of print, increased distraction, information overload) and make clear that none of us has any idea what the future will bring. Which, of course, is what makes the future interesting. Unfortunately, the typesetting (words are colored in different shades of gray depending on their frequency of use) is interesting in theory but incredibly annoying in practice; perhaps it is an attempt to prove that a stubborn reader will suffer through even the worst of reading experiences in order to get at the words? Index Contents Indexes Index on First 140 Characters of Essay |p16 Index of Word Frequency |p22 Index on Related Subjects |p178 82 essays 01|p50 Gathering Up Characters Arie Altena 02|p51 Better Stories Henk Blanken 03|p53 From Books to Texts Andrew Blauvelt 04|p54 I Read More Than Ever Erwin Blom 05|p56 Encoded Experiences James Bridle 06|p57 Watching, Formerly Reading Max Bruinsma 07|p60 If Words, Then Reading Anne Burdick 08|p60 Flowing Together Vito Campanelli 09|p62 Highway Drugs and Data Visualization Catalogtree 10|p64 The Revenge of the Gutenberg Galaxy Florian Cramer 11|p66 Where Do You Read? Sean Dockray 12|p67 Pancake Paulien Dresscher 13|p69 Between Reality and the Impossible: Revisited Dunne & Raby 14|p70 Weapons of Mass Distraction Sven Ehmann 15|p73 Reading Beyond Words Martin Ferro-Thomsen 16|p74 We Left Home; Why Shouldn`t Ideas? Jeff Gomez 17|p75 Delectation Denise Gonzales Crisp 18|p78 Welcome to the Digital Age. What Changed? Alexander Griekspoor 19|p77 Non-linear Publishing Hendrik-Jan Grievink 20|p78 Subtitling Ger Groot 21|p80 Ambient Scholarship Gary Hall 22|p82 Set the Text Free: Balancing Textual Agency Between Humans and Machines John Haltiwanger 23|p83 Educate Well, Read Better N. Katherine Hayles 24|p85 Reading the Picture Toon Horsten 25|p85 Apples and Cabbages Minke Kampman 26|p86 How Will We Read? Lynn Kaplanian-Buller 27|p88 Screening Kevin Kelly 28|p90 I Don`t Read on My Bike Joost Kircz 29|p91 Reading As Event Matthew Kirschenbaum 30|p91 Reading the Network Tanja Koning 31|p93 Nearby and Global in Its Impact Steffen Konrath 32|p95 The Interface of the Graphic Novel Erin La Cour 33|p97 Minimal and Maximal Reading Rudi Laermans 34|p99 Reading Apart Together Warren Lee 35|p100 Unexpected Ways Jannah Loontjens 36|p101 Consume Without a Screen Alessandro Ludovico 37|p103 The Networked Culture Machine Peter Lunenfeld 38|104 From Noun to Verb Ellen Lupton 39|106 The Role of the Hardware Anne Mangen 40|p107 From Reading to Pattern Recognition Lev Manovich 41|p109 Reading `For the Sake of It` Luna Maurer 42|p111 The Matrix: Three Subject- ive and Intuitively Selected Pointers for Building Blocks for The Script in Which We Live Geert Mul 43|p113 Horses Are Fine So Are Books Arjen Mulder 44|p115 Shapes Caroline NeveJan 45|117 Achievement Unlocked! David B. Nieborg 46|p118 U-turn Kali Nikitas 47|p119 The Epitaph or Writing Beyond the Grave Henk Oosterling 48|p121 Jumping Frames David Ottina 49|p123 Pictures and Words Peter Pontiac 50|p125 The Grammar of Images Ine Poppe 51|p127 The Many Readers in My Body Emilie Randoe 52|p129 Arrangements Bernhard Rieder 53|p130 Desecration of Reading Paul Rutten 54|p131 Epi-phany Plea for a Counter- culture of Un-reading and Un-writing Johan Sanctorum 55|p133 Savouring Thoughts Louise Sandhaus 56|p134 The Stutter in Reading (Call for a New Quality of Reading) Niels Schrader 57|p135 I Read in the Mind Ray Siemens 58|p136 Full Circle Karin Spaink 59|p137 Books Erik Spiekermann 60|p138 The New Orality and the Empty House Matthew Stadler 61|p140 Letter en geest I Letter and Spirit F. Starik 62|p141 Social Reading Bob Stein 63|p144 Is the Role of Libraries in Reading Innovation Fading? Michael Stephens & Jan Klerk 64|p146 Slow Reading Carolyn Strauss 65|p147 Cyclops iPad Dick Tuinder 66|p148 Context Is King; Content Is Queen Lian van de Wiel 67|p150 Reading Becomes Looking Bregtje van der Haak 68|p152 The Library Is As Large As One Half of the Brain Eis van der Plas 69|p155 Classic Canon Rick van der Ploeg 70|p156 Content Economies Daniel van der Velden 71|p157 Do Images Also Argue? Adriaan van der Weel 72|p158 Read Me First Erwin van der Zande 73|p160 Designing a New Stratification of Information Rene van Engelenburg 74|p162 Dancing Words Francisco van Jole 75|p163 Books Are Bullets in the Battle for the Minds of Men Peter van Lindonk 76|p165 Reading Surroundings Koert van Mensvoort 77|p166 Reading with Electronic Blinkers Tjebbe van Tijen 78|p168 Better Tools Dirk van Weelden 79|p170 E-Stone Jack van Wijk 80|p172 Mushrooms and Truffles Astrid Vorstermans 81|p173 Book It McKenzie Wark 82|p174 Danger: Contains Books Simon Worthington Nonfiction, 9078088559

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kuran Casni Kuran (arapski: أَلْقُرآن al-qur`ān - u prenesenom prijevodu `kazivanje`; takođe zvan Al Qur`a-n Al Kari-m; ili izvedeni nazivi Quran, Koran, Kuran Časni, te rijetko Alcoran) je sveta knjiga Islama. Muslimani vjeruju da je Kuran objava Božjih riječi i kulminacija Božje objave čovječanstvu, preko Božjeg poslanika Muhameda u periodu od 23 godine preko meleka (anđela) Džabraila (Jibril - Gabriel). Kuran je napisan u 7. veku Format Kuran se sastoji od 114 sura sa ukupno 6236 ajeta isključujući 112 bismilla koje se obično podrazumijevaju kao bezbrojne, ili 6348 uključujući i njih; tačan broj ajeta je različit, ne zbog sadržaja, nego zbog različitih metoda njihovog brojanja. Muslimani obično povezuju sure, ne sa njihovim brojevima, nego sa arapskim imenima koja su izvedena na neki način iz date sure. (Pogledajte listu imena sura.) Sure nisu poredane po hronološkom redu (po redu po kojem islamski učenjaci vjeruju da su i objavljivani) nego po drugačijem redu, prvenstveno prema veličini sura, što muslimani vjeruju da je takođe inspirisano od Boga. Nakon kratkog uvoda, Kuran nastavlja sa najdužom surom, a završava sa nekim najkraćima. Često se zaboravlja da Islam priznaje ranije Knjige (Stari i Novi zavet) kao svoje svete knjige, s tom razlikom što ih nadograđuje novom svetom knjigom - Kur`an-om koja dolazi od istog Boga ,a objavio ju je prorok Muhamed. Lista imena sura: Sura 1. - Fatiha (Al-Fatiha) Sura 2. - Krava (Al-Baqarah) Sura 3. - Imranova obitelj (Ali-Imran) Sura 4. - Žene (An-Nisa`) Sura 5. - Trpeza (Al-Maidah) Sura 6. - Stada (Al-Anam) Sura 7. - Al-Araf Sura 8. - Plijen (Al-Anfal) Sura 9. - Pokajanje (At-Tawbah) Sura 10. - Jona (Yunus) Sura 11. - Hud Sura 12. - Josip (Yusuf) Sura 13. - Grmljavina (Ar-Raad) Sura 14. - Abraham (Ibrahim) Sura 15. - Hidžra (Al-Hijr) Sura 16. - Pčele (An-Nahl) Sura 17. - Noćno putovanje (Al-Isra) Sura 18. - Pećina (Al-Kahf) Sura 19. - Marija (Maryam) Sura 20. - Ta-Ha Sura 21. - Navjesnici (Al-Anbiya) Sura 22. - Hodočašće (Al-Hajj) Sura 23. - Oni koji vjeruju (Al-Muminune) Sura 24. - Svjetlost(An-Nur) Sura 25. - Al Furqan Sura 26. - Pjesnici (As-Shuaraa) Sura 27. - Mravi (An-Naml) Sura 28. - Pripovijest (Al-Qasas) Sura 29. - Pauk (Al-Ankabut) Sura 30. - Rimljani (Ar-Rum) Sura 31. - Luqman Sura 32. - Klanjanje (As-Sajda) Sura 33. - Saveznici (Al-Ahzab) Sura 34. - Saba Sura 35. - Stvoritelj (Fatir) Sura 36. - Ya-Sin Sura 37. - Redovi (As-Saffat) Sura 38. - Sad Sura 39. - Skupine (Az-Zumar) Sura 40. - Onaj koji oprašta (Gafir) Sura 41. - Izloženi Redci (Fussilat) Sura 42. - Savjet (Achoura) Sura 43. - Ures (Azzukhruf) Sura 44. - Dim (Ad-Dukhan) Sura 45. - Ona koja kleči (Al-Jathya) Sura 46. - Al-Ahqaf Sura 47. - Muhamed (Muhammad) Sura 48. - Blistava pobjeda (Al-Fath) Sura 49. - Nastambe (Al-Hujurat) Sura 50. - Qaf Sura 51. - Rasipnik (Ad-Dariyat) Sura 52. - Gora (At-Tur) Sura 53. - Zvijezda (An-Najm) Sura 54. - Mjesec (Al-Qamar) Sura 55. - Premilostivi (Ar-Rahman) Sura 56. - Događaj (Al-Waqi`a) Sura 57. - Željezo (Al-Hadid) Sura 58. - Razprava (Al-Mujadalah) Sura 59. - Izlazak (Al-Hasr) Sura 60. - Iskušenica (Al-Mumtahanah) Sura 61. - Red (As-Saff) Sura 62. - Petak (Al-Jumua) Sura 63. - Licemjeri (Al-Munafiqun) Sura 64. - Veliki gubitak (At-Tagabun) Sura 65. - Razvod (At-Talaq) Sura 66. - Zabrana (At-Tahrim) Sura 67. - Kraljevsko dostojanstvo (Al-Mulk) Sura 68. - Pero (Al-Qalam) Sura 69. - Vjerodostojnica (Al- Haqqah) Sura 70. - Putevi uzašašća (Al- Maarij) Sura 71. - Noe (Nuh) Sura 72. - Djinni (Al-Jinn) Sura 73. - Ovijeni (Al-Muzzamil) Sura 74. - Ogrnuti ogrtačem (Al-Muddattir) Sura 75. - Uskrsnuće (Al-Qiyamah) Sura 76. - Čovjek (Al-Insan) Sura 77. - Poslanici (Al-Mursalate) Sura 78. - Novost (An-Naba) Sura 79. - Angjeli koji čupaju duše (An-Naziate) Sura 80. - On se namrgodio (Abasa) Sura 81. - Zatamnjenje (At-Takwir) Sura 82. - Prekid (Al-Infitar) Sura 83. - Prevaranti (Al-Mutaffifune) Sura 84. - Raskid (Al-Insiqaq) Sura 85. - Sazviježđa (Al-Buruj) Sura 86. - Noćna zvijezda (At-Tariq) Sura 87. - Svevišnji (Al-Ala) Sura 88. - Obvijajuća (Al-Gasiyah) Sura 89. - Zora (Al-Fajr) Sura 90. - Šetalište (Al-Balad) Sura 91. - Sunce (Ach-Chams) Sura 92. - Noć (Al-Layl) Sura 93. - Svitanje (Ad-Duha) Sura 94. - Otvaranje (As-Sarh) Sura 95. - Datulja (At-Tin) Sura 96. - Pristupanje (Al-Alaq) Sura 97. - Sudbina (Al-Qadr) Sura 98. - Dokaz (Al-Bayyinah) Sura 99. - Stres (Az-Zalzalah) Sura 100. - Jurišnici (Al-Adiyate) Sura 101. - Treska (Al-Qariah) Sura 102. - Nadmetanje (At-Takatur) Sura 103. - Vrijeme (Al-Asr) Sura 104. - Klevetnik (Al-Humazah) Sura 105. - Slon (Al-Fil) Sura 106. - Kurajši (Koraïsh) Sura 107. - Oruđa (Al-Maun) Sura 108. - Obilje (Al-Kawtar) Sura 109. - Nevjernici (Al-Kafirune) Sura 110. - Spasenja (An-Nasr) Sura 111. - Vlakna (Al-Masad) Sura 112. - Čisto bogoštovlje (Al-Ihlas) Sura 113. - Praskozorje (Al-Falaq) Sura 114. - Ljudi (An-Nas) Jezik Kuran je jedna od prvih pisanih knjiga u Arabiji. On je napisan u ranoj formi klasičnog književnog arapskog jezika, poznatog u engleskom jeziku kao `Kuranski` arapski. Postoji nekoliko ostalih primjera arapskog iz tog vremena.(Mu`allaqat, ili suspendirana oda, za koju se vjereuje da je jedan primjer arapskog jezika prije islama; ostali kažu da je kreirana poslije Muhameda Preživjelo je samo pet natpisa iz pred islamskog arapskog jezika.) Ubrzo nakon smrti Muhameda 632. godine, Islam se proširio izvan Arabije, te osvojio znatan tadašnjeg Rimskog carstva, usled tek završenih ratova između Vizantije i Persije pod vođstvom cara Iraklija koji su ostavili za sobom veliki nenastanjen prostor i razrušene gradove. Arapi su se morali suočiti s milionima stranih osoba, s kojima su morali na neki način komunicirati. Jezik se brzo mjenjao da bi mogao odgovoriti novonastaloj situaciji, gubeći na svojoj složenosti i nejasnom rječniku. Nekoliko generacija nakon Prorokove smrti, mnoge riječi korištene u Kuranu postale su nejasne za obične ljude koji su govorili svakodnevni arapski, budući da je arapski jezik evoluirao velikom brzinom, a Kur`an i jest zapisan književnim jezikom, a ne pučkim govorom. Beduini su govorili izmjenjenim jezikom, prihvatljivo malom brzinom izgovaranja, tako da su rani arapski leksikografi njih tražili kako bi im objasnili nerazumljive riječi ili razjašnjavanju neke točke gramatike. Dijelom zbog potrebe religije da objasni Kuran slabijim govornicima, arapska gramatika i leksika su postale značajne nauke, pa je model za literarni jezik zadržao do danas taj govor iz Kuranskih dana, prije nego neki od trenutno važećih dijalektata Muslimani smatraju Kur`an velikim i značajnim zbog njegove poezije i dotjeranosti, kao i da je ta njegova literarna perfekcija dokaz njegovog božanskog porijekla. Budući da je ta perfekcija vidljiva samo za govornike arapskog jezika, stoji kao još jedan razlog zašto se samo originalni arapski tekst smatra kao pravi Kuran. Prijevodi su smatrani manje sjajnič, radije kao tumačenjima Božjih poruka, nego li same izravne Božje objave. Tradicionalno ravnanje bprijevodima i publikacijama Kur`ana traži da objavljena knjiga ne nosi jednostavni naslov `Kur`an`. Naslov uvijek mora sadržavati odredbeni pridjev (sprječavajući konfuziju sa ostalim `recitacijama`, u arapskom smislu), pa zbog toga najviše izdanja Kur`ana nosi naslove poput Sveti Kur`an, Plemeniti Kur`an, Kur`an Časni i sl. Svaki priznati znanstvenik islamske škole trebao bi moći čitati i razumijevati Kur`an u njegovoj izvornoj formi. Mnogi muslimani, djeca i odrasli, uključujući i one koji uopće ne razumiju arapski jezik niti ono što memoriraju, uče Kuran na pamet, djelomično ili u cjelini, u izvornom obliku, radi obavljanja molitve - namaza, što kod hrišćana korespondira liturgijskom obredu ili misi...

Potpuno ažurirana za Android Studio 3.2 i Android 9, cilj ove knjige je da vas nauči veštine potrebne za razvoj aplikacija zasnovanih na Androidu upotrebom Android Strudia, Kotlin programskog jezika i Android Architecture Componenta. Ova knjiga započinje od osnova i obezbeđuje opis koraka potrebnih za podešavanje Android razvojnog okruženja i okruženja za testiranje, a zatim je predstavljeno programiranje u Kotlinu uključujući tipove podataka, kontrolu toka, funkcije, lambda izraze i objektno-orijentisano programiranje. Pregled Android Studioa uključuje opis područja kao što su prozori alatki, editor koda i alatka Layout Editor. Zatim je predstavljena arhitektura Androida i uključen je detaljni pregled dizajna Android aplikacija i korisničkih interfejsa upotrebom Android Studio okruženja. Takođe su uključena poglavlja koja opisuju Android Architecture Components uključujući modele prikaza, upravljanje životnim ciklusima, pristup Room bazi podataka, navigaciju aplikacije, “žive” podatke i povezivanje podataka. Takođe su opisane i naprednije teme kao što su namere, rukovanje ekranom osetljivim na dodir, prepoznavanje pokreta prstom, pristup kameri i reprodukovanje i snimanje video i audio zapisa. Ovo izdanje knjige takođe obuhvata štampanje, prelaze i skladištenje fajlova zasnovano na oblaku. Detaljno su opisani i koncepti kao što je Material Design, uključujući upotrebu plutajućih komandnih dugmadi, Snackbara, interfejsa sa karticama, prikaza kartica, navigacionih fioka i palete sa alatkama koje se skupljaju. Osim opisa osnovnih tehnika Android razvoja, knjiga takođe uključuje teme specifične za Google Play kao što su implementiranje mapa pomoću Google Maps Android API-ja, i slanje aplikacija na Google Play Developer Consoleu. Ostale ključne funkcije Android Studioa 3.2 i Androida 9 takođe su opisane detaljno, uključujući Layout Editor, ConstraintLayout i ConstraintSet klase, ulančavanje ograničenja i barijera, obaveštenja o direktnom odgovoru i podrška za više prozora. Pod pretpostavkom da već imate određeno iskustvo u programiranju i da ste spremni da preuzmete Android Studio, spremni ste za početak rada - Učenje osnova Kotlin programiranja - Razumevanje Android Architecture - Upoznavanje Android Studio alatke Layout Editor - Praćenje Android Architecture smernica - Detektovanje dodira ekrana i pokreta prstom - Upotreba Android Architecture Componenti - Dizajniranje korisničkih interfejsa pomoću klase ConstraintLayout - Implementiranje akcija, namera i servisa - Izgradnja funkcije Instant App - Slanje i primanje obaveštenja - Implementiranje podrške Picture-in-Picture - Poboljšanje otkrivanja aplikacije upotrebom funkcije App Link Kratak sadržaj Kratak sadržaj, iii POGLAVLJE 1 Uvod, 1 POGLAVLJE 2 Podešavanje Android Studio razvojnog okruženja, 3 POGLAVLJE 3 Kreiranje primera Android aplikacije u Android Studiou, 13 POGLAVLJE 4 Pregled korisničkog interfejsa razvojnog okruženja Android Studio, 29 POGLAVLJE 5 Kreiranje Android virtuelnog ureÐaja (AVD) u razvojnom okruženju Android Studio, 37 POGLAVLJE 6 Upotreba i konfigurisanje Android Studio AVD emulatora, 47 POGLAVLJE 7 Testiranje Android Studio aplikacija na fizičkom Android ureÐaju, 57 POGLAVLJE 8 Osnove editora koda razvojnog okruženja Android Studio, 63 POGLAVLJE 9 Pregled Android arhitekture, 75 POGLAVLJE 10 Anatomija Android aplikacije, 79 POGLAVLJE 11 Uvod u Kotlin, 83 POGLAVLJE 12 Kotlin tipovi podataka, promenljive i vrednost null, 87 POGLAVLJE 13 Kotlin operatori i izrazi, 97 POGLAVLJE 14 Kotlin kontrola toka, 105 POGLAVLJE 15 Pregled Kotlin funkcija i lambda izraza, 113 POGLAVLJE 16 Osnove objektno-orijentisanog programiranja u Kotlinu, 119 POGLAVLJE 17 Uvod u Kotlin nasleÐivanje i izradu potklasa, 129 POGLAVLJE 18 Razumevanje „životnih ciklusa“ Android aplikacije i aktivnosti, 135 POGLAVLJE 19 Obrada promena stanja Android aktivnosti, 141 POGLAVLJE 20 Promene stanja Android aktivnosti kroz primer, 149 POGLAVLJE 21 Snimanje i vraćanje stanja Android aktivnosti, 157 POGLAVLJE 22 Layout Editor alatka razvojnog okruženja Android Studio, 163 POGLAVLJE 23 Vodič za upotrebu rasporeda ConstraintLayout u razvojnom okruženju Android Studio, 177 POGLAVLJE 24 Upotreba lanaca i razmera klase ConstraintLayout u razvojnom okruženju Android Studio, 195 POGLAVLJE 25 Uputstvo za klasu ConstraintLayout za Layout Editor alatku razvojnog okruženja Android Studio, 203 POGLAVLJE 26 Ručno dizajniranje XML rasporeda u razvojnom okruženju Android Studio, 213 POGLAVLJE 27 Upravljanje ograničenjima upotrebom skupova ograničenja, 219 POGLAVLJE 28 Uputstvo za Android klasu ConstraintSet, 225 POGLAVLJE 29 Vodič za upotrebu funkcije Instant Run u razvojnom okruženju Android Studio, 233 POGLAVLJE 30 Pregled i primer Android funkcije za obradu dogaÐaja, 239 POGLAVLJE 31 Obrada dogaÐaja dodira i višestrukog dodira na Androidu, 247 POGLAVLJE 32 Detektovanje uobičajenih pokreta prstom upotrebom Android Gesture Detector klase, 255 POGLAVLJE 33 Implementiranje prilagoÐenih pokreta prstom i prepoznavanje primicanja i odmicanja prstiju na Androidu, 261 POGLAVLJE 34 Uvod u Android fragmente, 273 POGLAVLJE 35 Upotreba fragmenata u razvojnom okruženju Android Studio – primer, 281 POGLAVLJE 36 Moderna arhitektura Android aplikacije sa Jetpackom, 293 POGLAVLJE 37 Uputstvo za Android Jetpack komponentu ViewModel, 299 POGLAVLJE 38 Uputstvo za Android Jetpack LiveData komponentu, 307 POGLAVLJE 39 Pregled Android JetpackData Binding biblioteke, 311 POGLAVLJE 40 Uputstvo za Android Jetpack povezivanje podataka, 319 POGLAVLJE 41 Upotreba Android komponenata koje su svesne „životnog ciklusa“, 329 POGLAVLJE 42 Uputstvo za Android Jetpack svesnost „životnog ciklusa“, 333 POGLAVLJE 43 Pregled Android Navigation Architecture Componenta, 339 POGLAVLJE 44 Uputstvo za Android Jetpack komponentu navigacije, 347 POGLAVLJE 45 Kreiranje Overflow menija na Androidu i upravljanje njima , 361 POGLAVLJE 46 Animacija korisničkog interfejsa pomoću Android Transitions radnog okvira , 371 POGLAVLJE 47 Uputstvo za Android prelaze upotrebom metoda beginDelayedTransition , 381 POGLAVLJE 48 Implementiranje Android prelaza scene – uputstvo , 387 POGLAVLJE 49 Upotreba plutajućeg komandnog dugmeta i Snackbara , 395 POGLAVLJE 50 Kreiranje interfejsa sa karticama upotrebom komponente TabLayout , 405 POGLAVLJE 51 Upotreba vidžeta RecyclerView i CardView , 417 POGLAVLJE 52 Uputstvo za Android komponente RecyclerView i CardView , 423 POGLAVLJE 53 Uputstvo za primer podataka Layout Editor alatke , 433 POGLAVLJE 54 Upotreba rasporeda AppBar i Collapsing Toolbar , 443 POGLAVLJE 55 Implementiranje Android navigacione fioke , 453 POGLAVLJE 56 Uputstvo za Android Studio šablon Master/DetailFlow , 461 POGLAVLJE 57 Pregled Android namere , 471 POGLAVLJE 58 Android eksplicitne namere – primenjeni primer , 477 POGLAVLJE 59 Android implicitne namere – primenjeni primer , 485 POGLAVLJE 60 Android objekti Broadcast Intents i Broadcast Receivers , 493 POGLAVLJE 61 Pregled osnova programske niti i klase AsyncTasks , 501 POGLAVLJE 62 Pregled Android pokrenutih i vezanih servisa , 509 POGLAVLJE 63 Implementiranje Android pokrenutog servisa – primenjeni primer, 515 POGLAVLJE 64 Android lokalni vezani servis – primenjeni primer, 523 POGLAVLJE 65 Android udaljeni vezani servisi – primenjeni primer, 531 POGLAVLJE 66 Uputstvo za Android obaveštenja, 537 POGLAVLJE 67 Uputstvo za Android Direct Reply obaveštenja, 551 POGLAVLJE 68 Uvod u Android podršku za više prozora, 561 POGLAVLJE 69 Uputstvo za Android Studio režime sa više prozora Split-Screen i Freeform, 569 POGLAVLJE 70 Pregled Android SQLite baza podataka, 575 POGLAVLJE 71 Android Room Persistence biblioteka, 581 POGLAVLJE 72 Uputstvo za Android TableLayout i TableRow, 591 POGLAVLJE 73 Uputstvo za Android Room bazu podataka i skladište, 599 POGLAVLJE 74 Pristupanje skladištu u oblaku upotrebom Android Storage Access radnog okvira, 613 POGLAVLJE 75 Primer za Android Storage Access radni okvir, 619 POGLAVLJE 76 Implementiranje video reprodukovanja na Androidu upotrebom klasa VideoView i MediaController, 629 POGLAVLJE 77 Android Picture-in-Picture režim, 637 POGLAVLJE 78 Uputstvo za Android Picture-in-Picture režim, 643 POGLAVLJE 79 Snimanje video zapisa i fotografija na Androidu pomoću objekta CameraIntent, 651 POGLAVLJE 80 Kreiranje zahteva za dozvolu izvršenja u Androidu, 657 POGLAVLJE 81 Snimanje i reprodukovanje audio fajlova na Androidu upotrebom klasa MediaPlayer i MediaRecorder, 665 POGLAVLJE 82 Upotreba Google Maps Android API-ja u razvojnom okruženju Android Studio, 677 POGLAVLJE 83 Štampanje pomoću Android Printing radnog okvira, 691 POGLAVLJE 84 Primer štampanja HTML-a i veb sadržaja na Androidu, 699 POGLAVLJE 85 Vodič za štampanje sopstvenog dokumenta na Androidu, 709 POGLAVLJE 86 Predstavljanje Android funkcije App Links, 723 POGLAVLJE 87 Uputstvo za Android Studio App Links, 727 POGLAVLJE 88 Predstavljanje Android funkcije Instant Apps, 739 POGLAVLJE 89 Uputstvo za Android funkciju Instant App, 745 POGLAVLJE 90 PrilagoÐavanje Android Studio projekta za funkciju Instant App, 751 POGLAVLJE 91 Vodič za Android Studio alatku Profiler, 757 POGLAVLJE 92 Uputstvo za Android biometrijsku proveru identiteta, 769 POGLAVLJE 93 Kreiranje, testiranje i slanje paketa Android aplikacije, 777 POGLAVLJE 94 Pregled Gradle sistema u Android Studiou, 795 Povez knjige : bro širani Strana :818 Pismo : latinica

Odlično stanje Potpis autora Ilustrovano Slobodno zidarstvo, masonstvo ili masonerija, je sinkretističko udruženje koje se sastoji od bratskih organizacija koje porijeklo vode od mjesnih bratstava kamenorezaca, koja su od kraja 14. vijeka određivala kvalifikacije kamenorezaca i njihovu interakciju sa vlastima i mušterijama. Stepeni slobodnog zidarstva su tri ocjene srednjovjekovnog zanatskog ceha, a to su učenički, pomoćnički i majstorski stepeni. Ovo su stepeni koje nudi Plava loža Slobodnog zidarstva. Članovi ove organizacije su poznati kao slobodni zidari ili masoni. Postoje i dodatni stepeni, koji se razlikuju od područja i nadležnosti i njima obično upravljaju tijela koja se razlikuju od zanatskih stepeni. Osnovna, mjesna organizaciona jedinica slobodnog zidarstva je loža. Lože obično nadziru i njima upravljaju na regionalnom nivou (obično vezano za državnu, pokrajinsku ili nacionalnu granicu) Velike lože ili Veliki orijenti. Ne postoji međunarodna, svjetska Velika loža koja nadzire cjelokupno slobodno zidarstvo; svaka Velika loža je nezavisna i Velike lože ne moraju nužno da se međusobno priznaju da bi bile legitimne. Savremeno slobodno zidarstvo se sastoji od dvije glavne prepoznatljive skupine. Regularno slobodno zidarstvo insistira na tome da se u radnoj loži čitaju sveti spisi, da svaki član iskreno vjeruje u Vrhovno biće, da ženama nije dozvoljeno stupanje u organizaciju i da su rasprave o religiji i politici zabranjene. Kontinentalno slobodno zidarstvo je danas opšti pojam za „liberalnu” jurisdikciju koja je uklonila neka, ili sva, ograničenja. Masonska loža[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Masonska loža Loža u palati Rofija u Firenci, postavljena za francuski ritual Masonska loža je osnovna organizaciona jedinica slobodnog zidarstva.[1] Loža se redovno sastaje kako bi sprovela uobičajene formalnosti bilo koje druge manje organizacije (plaćanje računa, organizovanje društvenih i dobrotvornih događaja, izbor novih članova itd). Osim poslovnih pitanja, sastanak se može održati povodom svečanosti dodjele masonskog stepena[2] ili održavanje predavanja, koja su obično o nekom vidu masonske istorije ili ritualu.[3] Po završetku, sastanak Lože se može prekinuti formalnom večerom, koja ponekad uključuje zdravicu i pjesmu.[4] Većina masonskih rituala sastoji se od svečanosti stepena. Kandidati se postepeno iniciraju u slobodno zidarstvo, prvo u stepen učenika. Poslije nekog vremena, na posebnoj svečanosti, mogu biti unapređeni u stepen pomoćnika i na kraju će biti podignuti u stepen majstora masona. U svim ovim svečanostima, kandidat se provjerava lozinkama, znakovima i držanjem (tajno rukovanje) svojstvenim svakom stepenu.[5] Još jedna svečanost je godišnje postavljanje majstora i oficira lože. U nekim ložama instalirani majstor se vrednuje kao poseban čin, sa sopstvenim tajnama koje ga razlikuju od ostalih članova.[6] U drugim jurisdikcijama, ovaj čin nije priznat i nema nikakve unutrašnje ceremonije prenošenja novih tajni tokom postavljanja novog majstora lože.[7] Većina loža ima neku vrstu društvenog kalendara, koji omogućava masonima i njihovim partnerima da se sastanu u manje ritualizovanim okruženju.[8] Često u kombinaciji sa ovim događajima je obaveza svakog masona da da prilog u dobrotvorne svrhe. To se dešava i na nivuo Lože i Velike lože. Masonske dobrotvorne organizacije daju doprinose na mnogim poljima, kao što je obrazovanje ili pomoć u nepogodama.[9] Privatne mjesne Lože čine okosnicu slobodnog zidarstva i slobodni zidari će nužno biti inicirani u jednoj od njih. Takođe, postoje i posebne Lože u kojima se slobodni zidari sastaju kako bi proslavili događaji, kao što je sport ili masonsko istraživanje. Čin majstora masona takođe daje pravo masonu da dalje istražuje masonstvo kroz druge stepene, administrativno odvojene od Zanata, ili stepeni „Plave lože” koji su opisani ovdje, ali imaju sličan format na njihovim sastancima.[10] Postoji vrlo malo dosljednosti u slobodnom zidarstvu. S obzirom da je svaka masonska jurisdikcija nezavisna, svaka određuje sopstvene procedure. Izražavanje rituala, broj prisutnih oficira, raspored prostorija za sastanka itd, variraju od jurisdikcije do jurisdikcije.[10][11] Oficiri Lože se biraju ili imenuju na godišnjem nivou. Svaka Masonska loža ima Majstora, dva Čuvara, sekretara i blagajnika. Tu je i Privratnik, ili spoljašnji čuvar, koji se uvijek nalazi ispred vrata radne Lože. Ostali oficiri variraju između jurisdikcija.[10] Svaka Masonska loža postoji i djeluje u sklopu sa nizom drevnih pravila poznatih kao Masonski orijentiri. Ovi principi su do sada izbjegli sve univerzalno prihvaćene definicije.[12] Pridruživanje loži[uredi | uredi izvor] Kandidati će se susresti sa najaktivnijim članovima masonske lože kojoj se pridružuju prije inicijacije. Postupak varira između jurisdikcija, ali kandidate obično predstavljaju prijatelji u društvenoj funkciji lože ili u nekom obliku otvorene večeri u loži. U savremeno doba, zainteresovani često pronalaze mjesnu ložu preko interneta. Dužnost kandidata je da zatraži pridruživanje; iako se kandidati mogu ohrabriti na pridruživanje, oni se nikada ne pozivaju. Jednom kada se napravi inicijalni upitnik, obično slijedi intervju kako bi se odredila podobnost kandidata. Ako kandidat odluči da nastavi dalje, u loži se glasa o aplikaciji prije nego što on (ili ona, u zavisnosti od jurisdikcije) bude prihvaćen. Apsolutno minimalni uslov za bilo koje tijelo slobodno zidarstva jeste da kandidat mora biti slobodan i da se smatra da ima dobar karakter. Obično postoji uslov o starosti, koji se u velikoj mjeri razlikuje između Velikih loža i (u nekim jurisdikcijama) sposobnosti da bude prevaziđena izuzećem iz Velike lože. Osnovna pretpostavka je da kandidat treba da bude zrela odrasla osoba. Dodatno, većina Velikih loža zahtjeva da kandidat izjavi da vjeruje u Vrhovno biće. U nekoliko slučajeva, od kandidata se može zahtjevati da bude određene religije. Taj oblik slobodnog zidarstva je najčešći u Skandinaviji (poznat kao švedski red), gdje npr. primaju samo hrišćane. Na drugom kraju spektra, „liberalno” ili kontinentalno slobodno zidarstvo, npr. Veliki orijent Francuske, ne zahtjevaju od kandidata da vjeruju u bilo koje božanstvo i u članstvo prihvataju ateiste (uzrok nesklada sa ostatkom slobodnog zidarstva). Tokom svečanosti inicijacije, od kandidata se očekuje da se zakune (najčešće na izdanju svetog teksta prihvatljivog njegovoj ličnoj vjeroispovijesti) kako bi ispunio određene obaveze kao slobodni zidar. Organizacija[uredi | uredi izvor] Velike lože[uredi | uredi izvor] Velike lože i Veliki orijekti su nezavisna i suverena tijela koja upravljaju slobodnim zidarstvom u određenoj zemlji, državi ili geografskoj oblasti (nazvane jurisdikcije). Ne postoji jedinstveno nadzorno tijelo koje predsjedava svetskim slobodnim zidarstvom; veze između različitih jurisdikcija zavise isključivo od međusobnog priznanja.[13][14] Članstvo slobodnog zidarstva, koje postoji u različitim oblicima širom svijeta, Ujedinjena velika loža Engleske procjenjuje na oko 6 miliona.[15] Bratstvo je upravno organizovano u nezavisne Velike lože (ili ponekad Velike orijente), koja upravlja sopstvenom masonskom jurisdikcijom, koja se sastoji od podređenih (ili konstitutivnih) loža. Najveća jedinstvena jurisdikcija, u smislu članstva, jeste Ujedinjena velika loža Engleske (čije se članstvo procjenjuje na 250.000). Velika loža Škotske i Velika loža Irske zajedno imaju oko 150.000 članova. U Sjedinjenim Američkim Državama, ukupno članstvo broji nešto manje od 2 miliona.[16] Priznavanje, prijateljstvo i regularnost[uredi | uredi izvor] Veze između Velikih loža su određene konceptom priznanja. Svaka velika loža održava spisak drugih velikih loža koje priznaje.[17] Kada se dvije velike lože priznaju i u međusobnoj su masonskoj komunikaciji, kaže se da su u prijateljstvu, a bratstvo jedno lože može posjećivati drugu ložu i obrnuto i mogu djelovati masonski. Kada dvije velike lože nisu u prijateljstvu, međusobne posjete nisu dozvoljene. Postoji mnogo razloga zbog koga će jedna velika loža zadržati ili povući priznanje druge velike lože, ali dva najčešća razloga su ekskluzivna jurisdikcija i regularnost.[18] Ekskluzivna jurisdikcija[uredi | uredi izvor] Ekskluzivna jurisdikcija je koncept pri kome samo jedna velika loža može biti priznata na određenom geografskom području. Ukoliko dvije velike lože polažu pravo na jurisdikciju na istom području, druga velika loža mora da bira između te dvije lože i možda sve ne odluče sve lože da priznaju istu (npr. Velika loža Njujorka se 1849. podijelila dvije rivalske frakcije, od kojih je svaka tvrdila da je legitimna Velika loža. Ostale Velike lože morale su da izaberu između dvije frakcije, sve dok se raskol ne riješi).[19] Ekskluzivna jurisdikcija se može izbjeći kada se jurisdikcija dvije Velike lože preklapa ukoliko su one u prijateljstvu i slažu se da dijele jurisdikciju (npr. s obzirom da je Velika loža Konektikata u prijateljstvu sa Princ Hol Velikom ložom Konektikata, princip ekskluzivne jurisdikcije se ne primjenjuje i ostale Velike lože mogu priznate obje).[20] Regularnost[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Regularno slobodno zidarstvo Regularnost je koncept zasnovan na privrženosti Masonskim orijentirima, osnovnim zahtjevima, načelima i ritualima zanatstva. Svaka Velika loža postavlja sopstvenu definiciju toga što su Orijentiri, i time određuje šta je regularno a šta je neregularno (i te definicije se ne moraju nužno slagati između Velikih loža). U suštini, svaka Velika loža će zadržati svoje orijentire (svoje zahtjeve, načela i rituale) kao regularne i sudiće ostalim Velikim ložama na osnovu njih. Ako su međusobne razlike velike, jedna Velika loža može drugu proglasiti „neregularnom” i povući ili odbiti priznanje.[21][22] Najčešća zajednička pravila za priznavanje (zasnovana na regularnosti) su ona koje je Ujedinjena velika loža Engleske donijela 1929. godine:[23] Veliku ložu bi trebalo da uspostavi postojeća regularna Velika loža ili najmanje tri regularne Lože; Vjerovanje u Vrhovno biće i u spise uslov je članstva; Inicijati bi trebalo da uzmu svoje zavjete nad tim spisima; Samo muškarci mogu biti primljeni i ne postoje veze između miješanih Loža; Velika loža ima punu kontrolu nad prva tri stepena i nije potčinjena drugom tijelu; Sve Lože trebaju prikazati spise sa šestarom i kompasima tokom sesije; Nema rasprave o politici ili religiji; Pridržavati se „drevnih orijentira, običaja i postupaka”. Ostali stepeni, redovi i tijela[uredi | uredi izvor] Vidi još: Masonska tijela i Spisak masonskih redova Slobodno zidarstvo Plave lože nudi samo tri tradicionalna stepena, i u većini jurisdikcija, čin prošlog ili postavljenog majstora. Masonski majstor može da proširi svoje iskustvo sticanjem viših stepeni, u pratećim tijelima koje je odobrila njegova Velika loža.[24] Drevni i Prihvaćeni Škotski red je sistem od 33 stepena (uključujući i tri stepena Plave lože) kojim upravlja mjesni ili nacionalni Vrhovni savjet. Ovaj sistem je popularan u Sjevernoj Americi i kontinentalnoj Evropi. Jorkški red, sa sličnim opsegom, vrši upravu nad tri reda Masonstva, prvenstveno Kraljevskom arkom, Kriptom i Vitezovima Templarima.[25] U Ujedinjenom Kraljevstvu, odvojena tijela upravljaju svakim redom. Slobodi zidari se podstiču da se pridruže Svetoj kraljevskoj arci, koja je povezana sa Mark masonstvom u Škotskoj i Irskoj, ali je odvojena u Engleskoj. Templarsko i Kripstsko masonstvo takođe postoji.[26] U nordijskim zemljama, preovlađuje Švedski red, a varijacija ovog reda zastupljena je i u Njemačkoj. Rituali i simbolika[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Rituali i simbolika slobodnog zidarstva Slobodno zidarstvo sebe opisuje kao „prekrasan sistem moralnosti, prikriven u alegoriji i ilustrovan simbolima”.[27] Simbolika je uglavnom, ali ne isključivo, zasnovana na ručnim alatima kamenorezaca — šestar i uglomjer, libela, gleterica i ostali. Za svaki od ovih alata priložena je moralna lekcija, iako namjerna nikako nije konzistentna. Značenje simbolike se podučava i istražuje kroz rituale.[10] Svi slobodni zidari svoje putovanje započinju u svom „zanatu” postepeno inicijacijom, usvajanjem i podizanjem tri stepena Zanata ili slobodnog zidarstva Plave lože. Tokom ova tri rituala, kandidat se postepeno podučava značenju simbola Lože, a kandidat držanjem, znacima i riječima drugim masonima pokazuje da je iniciran. Inicijacija je dijelom alegorija i dijelom lekcija i okreće se oko gradnje Solomonovog hrama, kao i umješnost i smrt njegovog glavnog arhitekte, Hirama Abifa. Stepeni koji se stiču su učenik, pomoćnik i majstor. Iako postoje različite verzije ovih rituala, sa najmanje dvije razlike u rasporedu i verziji Hiramovog mita u ložama, svaka verzije je prepoznatljiva bilo kom slobodnom zidaru iz bilo koje jurisdikcije.[10] U nekim jurisdikcijama, glavne teme svakog stepena su ilustrovane na masonskoj tabli. Ovaj slikani prikaz masonskih tema izložen je u loži u zavisnosti o kome se stepenu radi i kandidatu se na taj način objašnjava kako da ilustruje legendu i simboliku svakog stepena.[28] Ideja o bratstvu slobodnih zidara vjerovatno potiče iz pravne definicije brata iz 16. vijeka kao onog ko se zakleo na uzajamnu podršku drugome. Prema tome, slobodni zidari se zaklinju svakom stepenu da će čuvati tajnu tog stepena i da će podržavati i štititi svoju braću, osim ako nisu prekršili zakon.[29] U većini loža zakletva ili obećanje se vrši iznad Knjige Svetog zakona, koja je knjiga božanskog otkrovenja prikladna religijskim uvjerenjima pojedinog brata (u anglo-američkoj tradiciji to je Biblija). U liberalnom kontinentalnom slobodnom zidarstvu, dozvoljene su knjige osim svetih spisa, koje su jedan od razloga raskola među Velikim ložama.[30] Istorija[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Istorija slobodnog zidarstva Razvoj[uredi | uredi izvor] Goose & Gridiron u Londonu, mjesto osnivanja Velike lože Londona i Vestminstera (kasnije Velika loža Engleske) Od sredine 19. vijeka, masonski istoričari su tražili porijeklo pokreta u nizu sličnih dokumenata poznatih kao Old Charges, koji vodi porijeklo iz Regius Poem do 1425. godine[31] do početka 18. vijeka. Aludirajući na članstvo u loži operativnih masona, oni povezuju mitološku istoriju zanata, dužnosti stepena i način na koji se zaklinju na vrijednosti prilikom pristupanja.[32] U 15. vijeku se vidi i prvi dokaz ceremonijalne regalije.[33] Ne postoji jasan mehanizam pomoću koga su ove mjesne trgovinske organizacije postale današnje Masonske lože, ali najraniji rituali i poznate lozinke, iz operativnih loža sa prelaza sa 17. na 18. vijek, pokazuju kontinuitet sa ritualima koje su na kraju 18. vijeka razvili prihvaćeni ili mogući masoni, pošto su oni članovi koji nisu praktikovali fizički zanat postali poznati.[34] Zapisnik iz Lože Edinburga (Kapela Svete Marije) br. 1 u Škotskoj pokazuje kontinuitet od operativne lože 1598. godine do savremene moguće Lože.[35] To je najstarija masonska loža na svijetu.[36] Pogled na sobu u Masonskoj dvorani u Beri Sent Edmundsu u Engleskoj, početkom 20. vijeka. Soba je pripremljena za saziv Svetog kraljevskog svoda Alternativno, Tomas de Kvinsi u svom radu Rosicrucians and Freemasonry predstavlja teoriju koja ukazuje da se slobodno zidarstvo možda razvilo iz rozenkrojcerizma. Ovu teoriju je predstavio i njemački profesor J. G. Buhle 1803. godine.[37][38] Prva Velika loža, Velika loža Londona i Vestminstera (kasnije poznata kao Velika loža Engleske (VLE) osnovana je na Jovanjdan 24. juna 1717. godine,[39] kada su se već postojeće četiri londonske lože sastale na zajedničkoj večeri. Mnoge engleske lože su se pridružile novom regularnom tijelu, koja je samo ušla u period samopromocije i širenja. Međutim, mnoge lože nisu mogle podržati promjene koje su neke od loža VLE napravila u ritualu (postale su poznate kao moderne) i nekoliko njih je formiralo suparničku Veliku ložu 17. maja 1751. godine pod imenom Drevna velika loža Engleske. Ove dvije Velike lože su se borila za nadmoć, sve dok moderne lože nisu vratile drevni ritual. One su se 27. decembra 1813. godine ujedinile u Ujedinjenu veliku ložu Engleske (UVLE).[40][41] Velika loža Irske i Velika loža Škotske osnovane su 1725. i 1736. godine, iako nisu uspjele ubijediti sve postojeće lože u svojim zemljama da im se pridruže.[42][43] Sjeverna Amerika[uredi | uredi izvor] Spomenik Erasmusu Džejmsu Filipsu, prvom slobodnom zidaru na prostoru današnje Kanade Najstarija američka loža osnovana je u Pensilvaniji. Kolektor za luku Pensilvanije, Džon Mur, pisao je svim prisutnim ložama u Pensilvaniji 1715. godine, dvije godine prije nego osnovana prva Velika loža u Londonu. Prva velika loža Engleske imenovala je Pokrajinskog Velikog majstora za Sjevernu Ameriku 1731. godine, sa sjedištem u Pensilvaniji. Ostale lože u koloniji dobila su ovlašćenja od kasnije Drevne velike lože Engleske, Velike lože Irske i Velike lože Škotske, koje su bile prilično dobro zastupljene u putujućim ložama Britanske vojske. Mnoge lože nastale su bez naloga iz bilo koje Velike lože, tražiće i plaćajući njihovo odobrenje tek nakon što su bile sigurne u svoj opstanak. Nakon Američke revolucije, nezavisna Velika loža SAD se razvila u svakoj od saveznih država. Neki misle da je kratko organizovanje sveobuhvatne „Velike lože SAD” sa Džordžom Vašingtonom (koji je bio član Virdžinijske lože) kao prvim Velikim majstorom, ali ta ideja je bila kratkotrajna. Razne državne Velike lože nisu željele izgubiti sopstveni autoritet time što bi pristale na takvo tijelo. Princ Hol slobodno zidarstvo[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Princ Hol slobodno zidarstvo Princ Hol slobodno zidarstvo postoji jer su rane američke lože odbijale da u svoje redove prime Afroamerikance. Godine 1775, Afroamerikanac Princ Hol,[44] zajedno sa još 14 Afroamerikanaca, iniciran je u Britansku vojnu ložu po nalogu Velike lože Irske, nakon što su odbili da ih prime u druge lože u Bostonu. Kada je Britanska vojna loža napustila Sjevernu Ameriku nakon završetka Američke revolucije, ovi 15 ljudi dobili su ovlašćenje da se sastanu kao loža, ali ne da iniciraju slobodne zidare. Godine 1784, ove osobe su dobile nalog od Prve velike lože Engleske (PVLE) i osnovali su Afričku ložu, br. 459. Kada je 1813. godine osnovana Ujedinjena velika loža Engleske (UVLE), sve lože sa sjedištem u SAD su izbrisane sa njenog spiska — uglavnom zahvaljujući Ratu iz 1812. Tako, odvojena i od UVLE i od bile koje priznate Velike lože SAD, Afrička loža promijenilo je svoje ime u Afrička loža, br. 1. — i defakto je postala „Velika loža” (ova loža se ne smije miješati sa raznim ložama na afričkom kontinentu). Kao i ostalo slobodno zidarstvo u SAD, Princ Hol slobodno zidarstvo ubrzano je rasla i organizovala se po sistemu Velikih loža u svakoj saveznoj državi.[45] Širenjem rasne segregacije u Sjevernoj Americi sredinom 19. i početkom 20. vijeka Afroamerikancima je otežano pridruživanje ložama izvan jurisdikcije Princ Hola — uz to je i onemogućena priznanje zajedničke jurisdikcije između paralelnih masonskih tijela u SAD. Od osamdesetih godina, takav vid diskriminacije je otišao u prošlost. Danas većina Velikih loža u SAD priznaje svoje Princ Hol dvojnike i predstavnici obje tradicije rade na punom priznanju.[46] Ujedinjena velika loža Engleske nema problema sa priznanjem Velikih loža Princ Hola. Iako ističu svoje nasljeđe kao lože crnih Amerikanaca,[47] Princ Hol je otvoren za sve ljude bez obzira na rasu ili religiju.[48] Pojava kontinentalnog slobodnog zidarstva[uredi | uredi izvor] Englesko slobodno zidarstvo se proširilo na Francusku dvadesetih godina 18. vijeka, prvo kao loža protjeranih jakobita, a zatim se proširilo na francuske lože koje su pratile moderni ritual. Iz Francuske i Engleske, slobodno zidarstvo se raširilo na većinu kontinentalne Evrope tokom 18. vijeka. Velika loža Francuske osnovana je za vrijeme Velikog majstora vojvode Klermona, koji je imao samo nominalni autoritet. Njegov nasljednik, vojvoda Orleana, rekonstruisao je centralno tijelo kao Veliki orijent Francuske 1773. godine. Nakratko zaustavljena tokom Francuske revolucije, francusko slobodno zidarstvo nastavilo je svoj rast u narednom vijeku,[49] prvo pod vođstvom Aleksandra de Grasa. Kao karijerni armijski oficir, sa svojom porodicom je živio u Čarlstonu u Južnoj Karolini od 1783. do početka 19. vijeka, nakon što je napustio San Domingo tokom Haićanske revolucije. Tags: Masoni u Srbiji Jugoslaviji masonska loža mason istorija masona simboli