Fotomonografija - Foto kino klub Čačak - Izdanje povodom prvih 15 godina postojanja, 36 strana, pretpostavljam da je izdanje 1992., mek povez, ekstra očuvana, 700

XVIII KRAJIŠKI LIKOVNI SALON Medija centar Železnički muzej Beograd 13-28 октобar 2017. Narodna biblioteka Vuk Karadžić, Kragujevac 1-15. новембar 2017. Izdavači: Udruženje Srba iz Hrvatske, SKD Zora Knin-Beograd, Zavičajni klub Kninska krajina - Beograd, Udruženje Srba iz Hrvatske Nikola Tesla - Kragujevac Mek povez, 36 stranica, 22x22cm Tiraž: 500 Vrlo dobro očuvano - Na koricama: Manastir Krupa, rad Milića od Mačve (fundus umjetničkog bratstva manastira Krka) III1

The South Slav Journal The South Slav Research and Study Centre, 2010 166 str. meki povez stanje: vrlo dobro Volume 29 No. 1-2 (111-112) Spring 2010 (New Series) Political Science and South Slav Lands Siniša Marčić The State of Liberal Democracy in Bosnia and Herzegovina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Margaret Blunden Secession, Sovereignty and the Small European State . . . 15 Tanja Kovačič Balkanism and the Erased: Nation-State and Identity Building in Slovenia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Vassilis Petsinis Two Paths to Modernity: Reform and Separatist Nationalism in Central and Southeast Europe . . . . . . . . . 48 George Voskoupolous Nationalism and Human Rights in South-Eastern Europe: Territorial and Cultural Factors . . . . . . . . . . . . . . 58 Tahir Mahmutefendic Economic Performance in South East European Transition Countries in 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 In Memoriam Dimitrije Djordjević, by Jelena Milojković-Djurić. . . . . . 98 Information The Dubrovnik International University . . . . . . . . . . . . . . 100 Opinion Vlado Bevc Reparation of Injustices – Slovenia Style . . . . . . . . . . . . . . 101 Zoran Ristić The Balkans: Geopolitics on a Small Scale . . . . . . . . . . . . 108 Miguel Nunes Silva Black Swan and the White Cities . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Book Reviews by: Bojan Aleksov, Sanja Boskovic, Tahir Mahmutefendic, Damir Mirkovic and Antonia Young. . . . . 121

1. OMC `99 - IV Medjunarodna Naucna Konferencija o Povrsinskoj Eksploataciji 22-24. septembar 1999. Hotel Jezero Bor 2. Fortran IV - Nebojsa Parezanovic 3. Journal of Mining and Metallurgy - Knjiga na Engleskom - Volume 36, Number 1-2 4. Optimizacija i Matematicko Modeliranje Procesa Usitnjavanja i Flotacijske Koncentracije - Prof. dr Milorad Grujic - Tvrd Povez (starija) 5. Dimenzionisanje Jamskih Prostorija - Radne Operacije i Definisanje Radne Sredine - Prof. dr Petar Jovanovic - RGF Univerzitet u Beogradu 6. Rudarsko Topionicarski Basen Bor - Prilozi za monografiju - Dr Tomislav Pajic 7. Australia`s Mineral Wealth - 208str. - Iag Coghil - Tvrd Povez, Puno Ilustracija - Knjiga na Engleskom Jeziku 8. Tamo gde teku Bakar i Zlato - Rajko Cukic -Tvrd Povez (starija) 9. Organizacija Elektronicke Obrade Podataka - Dr Vilim Ferisak 10. REMIP - Racunarski Ekonomski Model investicionog planiranja u Rudarstvu, metalurgiji i preradi baziran na Unido Standardima - Dr Radoslav Zdravkovic 11. Zbornik Radova VII Jugoslovenski Simpozijum o Podzemnoj Eksploataciji - `Rudarstvo Juce, Danas, Sutra` 12. Zbirka Zadataka iz Matematike - za vise obrazovanje radnika 13. Bakar Copper - Broj 1, Volumen 23, 1998 14. Geodezija I - Nikola M. Dimitrijevic (ostecena, ali se moze iskoristiti) 15. Linearno i Nelinearno Programiranje - N. Limic, H. Pasagic, C. Rnjak 16. Numericki metodi za Mikroracunare - Nenad Mladenovic, Veljko Spasic, Milorad Jovanovic

IZVEŠTAJ I Beogradski centar za ljudska prava, 2010. 181 strana. Veoma lepo očuvana. I DEO 1. Navodi o zlostavljanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 2. Upotreba mera prinude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 3. Odnosi između zatvorskog osoblja i lica lišenih slobode . . . . . . . . . . 26 4. Nasilje među licima lišenim slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 5. Disciplinski prestupi, postupci i mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 6. Posebne mere. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 7. Pretres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 8. Smeštaj i prenaseljenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 9. Režim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 10. Kontakt sa spoljnim svetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 11. Posebne kategorije lica lišenih slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 12. Zdravstvena zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 II DEO 1. Kazneno–popravni zavod u Somboru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 2. Okružni zatvor u Subotici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 3. Okružni zatvor u Zaječaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 4. Okružni zatvor u Negotinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 5. Okružni zatvor u Novom Pazaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 6. Kazneno – popravni zavod za žene u Požarevcu . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 7. Okružni zatvor u Kraljevu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 8. Okružni zatvor u Kragujevcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 9. Okružni zatvor u Novom Sadu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 10. Kazneno – popravni zavod u Požarevcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 11. Okružni zatvor u Šapcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 12. Okružni zatvor u Zrenjaninu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 13. Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 14. Okružni zatvor u Beogradu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 15. Okružni zatvor u Smederevu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 16. Kazneno-popravni zavod u Ćupriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 17. Kazneno-popravni zavod u Nišu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 18. Okružni zatvor u Kruševcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 19. Okružni zatvor u Čačku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 20. Okružni zatvor u Užicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zatvor, zatvorenici, Srbija... s

U dobrom stanju, tvrd povez Autor - osoba Ristić, Marko Naslov Književna politika : članci i pamfleti / Marko Ristić Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1952 (Beograd : Jugoslovensko štamparsko preduzeće) Fizički opis 294 str. ; 21 cm Napomene Predgovor: str. 7-36 Registar. Predmetne odrednice Ristić, Marko, 1902-1984 SADRŽAJ PREDGOVOR OBJAVA POEZIJE KNJIŽEVNA POLITIKA 1 POVODOM PESNIŠTVA RADA DRAINCA (1928) 2 O LIRICI GUSTAVA KRKLECA (1928) 3 PESME RANKA MLADENOVIĆA (1928) 4 VATROMETI TODORA MANOJLOVIĆA (1928) 5 DVA CARSTVA (1928) 6 ROMAN SIBA MIIČIĆA (1929) 7 KRLEŽINI GLEMBAJEVI (1929) 8 POVODOM KRITIKA SVETISLAVA PETROVIĆA (1929) 9 SEOBE (I1929) 10 KROZ NOVIJU SRPSKU KNJIŽEVNOST (1929) 11 NA POČETKU NOVE „KNJIŽEVNE GODINE` (1929) 12 KA IZVORIMA POEZIJE (1929) 13 (KA IZVORIRNA POEZIJE) POEZIJA I PESNIŠTVO (1929) 14 (PREGLED ČASOPISA) PODATCI DUHOVNOG ŽIVOTA (1929) 15 O MODERNOM U POEZIJI (POVODOM NOVIH DRAINČEVIH PESAMA) (1930) 16 PREGLED ČASOPISA (1930) 17 JEDNA PLAKETA I JEDAN PLAKAT (1930) 13 PUTOPISI MILOŠA CRNJANSKOG (1930) 19 (EX CATHEDRA) STRUČNO SHVATANJE KNJIŽEVNOSTI (1930) 20 ODGOVOR G JEREMIJI ŽIVANOVICU (1930) 21 ODLOMAK O MODERNIZMU I O IRACIONALIZMU (1932) 22 (SADA I OVDE) PROTIV MODERNISTLCKE KNJIŽEVNOSTI (1932) 23 DR H C BOGDAN POPOVIĆ, SEDAMDESET GODINA MISLI (1934) 24 O MODERNOJ DECJOJ POEZIJI (POVODOM KNJIGE PODVIZI DRUŽINE „PET PETLIĆA”) (1934) 25 SRPSKI KNJIŽEVNI GLASNIK (UREĐUJE ODBOR) (1934) 26 „LEPA KNJIGA G PETROVIĆA OBILUJE JASNIM SUGESTIJAMA` (1934) 27 DRUŠTVO ZA SPASAVANJE EVROPSKE KULTURE (PAUL VALERY & CO) (1934) 28 „ZBIRKA NAJLEPŠIH PRIMERAKA POSLERATNE SRPSKOHRVATSKE LIRIKE” (1937) DELO I SMRT IVANA GORANA KOVAČIĆA (1945) NAPOMENA INDEX (REGISTAR I TUMAČ IMENA POMENUTIH U OVOJ KNJIZI)

U dobrom stanju Književna politika : članci i pamfleti / Marko Ristić Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1952 (Beograd : Jugoslovensko štamparsko preduzeće) Fizički opis 294 str. ; 21 cm Napomene Predgovor: str. 7-36 Registar. Predmetne odrednice Ristić, Marko, 1902-1984 SADRŽAJ PREDGOVOR 77 OBJAVA POEZIJE ...37 KNJIŽEVNA POLITIKA 1 POVODOM PESNlSTVA RADA DRAINCA (1928) ...47 2 O LIRICI GUSTAVA KRKLECA (1928) ...51 3 PESME RANKA MLADENOVIĆA (1928) ...57 4 VATROMETI TODORA MANOJLOVlCA (1928) ...61 5 DVA CARSTVA (1928) ...66 6 ROMAN SIBA MILlClCA (1929) ...71 7 KRLEŽINI GLEMBAJEVI (1929) ...76 8 POVODOM KRITIKA SVETISLAVA PETROVIĆA (1929) ...81 9 SEOBE (1929) ...88 10 KROZ NOVIJU SRPSKU KNJI2EVNOST (1929) ... 96 11 NA POCETKU NOVE „KNJIŽEVNE GODINE” (1929) , 108 12 KA IZVORIMA POEZIJE (1929) 112 13 (Ka.izvorima poezije) POEZIJA I PESNISTVO (1929) . 116 14 (Pregled časopisa) PODATCI DUIIOVNOG ZIVOTA (1929) ... 121 15 O MODERNOM U POEZIJI (Povodom novih Drainčevih pesama) (1930) ... 126 16 PREGLED CASOPISA (1930) ....... 131 17 JEDNA PLAKETA I JEDAN PLAKAT (1930) ... 136 18 PUTOPISI MILOSA CRNJANSKOG (1930) ... 140 19 (Ex cathedra) STRTJCNO SHVATANJE KNJIŽEVNOSTI (1930) ... 144 20 ODGOVOR G. JEREMIJI ZlVANOVlCU (1930) ... 149 21 ODLOMAK O MODERNIZMU I O IRACIONALIZMU (1932) ... 153 22 (Sada i ovde) PROTIV MODERNISTIČKE KNJIŽEVNOSTI (1932) ... 163 23 DR. H. C. BOGDAN POPOVlC SEDAMDESET GODINA MISLI (1934) 175 24, O MODERNOJ DEČJOJ POEZIJI (Povodom knjige Podvizi družine „Pet Petlića”) (1934) ... 183 25 SRPSKI KNJIZEVNI GLASNIK (Uređuje odbor) (1934) 194 26 „LEPA KNJIGA G. PETROVIĆA OBILUJE JASNIM SUGESTIJAMA” (1934) ... 200 27 DRUŠTVO ZA SPASAVANJE EVROPSKE KULTURE (Paul Valery i & Co) (1934) ... 207 28 „ZBIRKA NAJLEPSIH PRIMERAKA POSLERATNE SRPSKOHRVATSKE LIRIKE” (1937) ... 221 DELO I SMRT IVANA GORANA KOVAČlCA (1945) ... 235 NAPOMENA 241 INDEX (Registar i tumač imena pomenutih u ovoj knjizi) ... 243

U dobrom stanju Ćirković, Sima M. Istorija lјudskog društva i kulture : (od XII do XVIII veka) : za učenike II razreda gimnazije društveno-jezičnog smera / Sima M. Ćirković Vrsta građe udžbenik Jezik srpski Godina 1966 Izdanje 3. prerađeno izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije, 1966 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 289 str. : ilustr. ; 24 cm Napomene Tiraž 15.000. SADRŽAJ SREDNJI VEK I. DOBA USPONA EVROPSKE PRIVREDE 1. Razvitak gradova i gradske privrede. . . . 6 2. Prvi krstaški ratovi. . . . . . . 14 3. Opadanje Carstva. . . . . . . 19 4. Uspon zapadnoevropskih monarhija. . . . 23 5. Države Zapadnih i Istočnih Slovena u XII i XIII veku. . . 28 6. Društveni revolt u religijskoj formi. . . . . 33 7. Kulturno buđenje Zapadne Evrope. . . . 36 8. Umetnost romanike i gotike. . . . . . 42 P. KRIZE U FEUDALNOM DRUŠTVU I OBRAZOVANJE STALEŠKIH MONARHIJA 9. Slom Vizantije i nezavisnost Srbije. . . . 49 10. Srbija kao velika sila na Balkanu. . . . 54 11. Hrvatska i Ugarska u doba Arpadovaca. . . . . 60 12. Hrvatska pod Anžujcima. . . . . . . 64 13. Slovenačke zemlje pod stranom vlašću. . . . . 67 14. Privreda jugoslovenskih naroda u periodu razvijenog feudalizma 71 15. Gradovi u jugoslovenskim zemljama. . . . 75 16. Balkanske države u sudaru s Turcima. . . . . 79 17. Bosna kao Vodeća jugoslovenska država. . . . . 83 18. Srpska Despotovina. . . . . . 86 19. Pad Vizantije i jugoslovenskih država. . . . . 88 20. Kasnovizantijska kultura i njeni balkanski odjeci . . 95 21. Postanak i uspon Moskovske države. . . . 100 22. Društvene krize i buntovni pokreti . . . . . 104 23. Rimsko-nemačko Carstvo i Češka . . . . 114 24. Krize papstva i katoličanstva . . . . . 117 25. Zapadna Evropa pred kraj srednjeg veka . . . . . 120 26. Italija krajem srednjeg veka. . . . . . 127 27. Počeci moderne kulture. . . . . . . 132 28. Velike vanevropske civilizacije u kasnom srednjem veku. . 142 NOVI VEK III. JAČANJE KAPITALISTIČKE PRIVREDE 29. Velika geografska otkrića. . . . . . 148 30. Počeci evropskog kolonijalizma. . . . . 153 31. Prvobitna akumulacija kapitala i promene u svetskoj privredi 158 32. Postanak Habsburške monarhije. . . . . 164 33. Reformacija u Nemačkoj. . . . . . . 169 34. Reformacija u drugim evropskim zemlјama. . . . 177 35. Protivreformacija. . . . . . 181 36. Španija Filipa II i nizozemska revolucija. . . 184 37. Kultura XVI veka. . . . . . 189 38. Jugoslovenski narodi pod turskomvlašću. . . . 194 39. „Ostaci ostataka hrvatskog kralјevstva`. . . . . 198 40. Počeci opadanja Turske i `ustanci jugoslovenskih naroda. . . 201 41. Suparništvo Rusije i Polјske. . . . . 205 42. Promene u evropskom kolonijalnom sistemu. . . 210 IV. MATERIJALNO I DUHOVNO PRIPREMANJE POBEDE KAPITALIZMA 43. Buržoaska revolucija u Engleskoj. . . . 214 44. Apsolutizam u Francuskoj. . . . . . 220 45. Ratovi protiv Turske i borbe jugoslovenskih naroda. . . 225 46. Dubrovačka Republika i primorski gradovi. . . . 230 47. Preobražaj Rusije. . . . . . 233 48. Barok. . . . . . . . . 237 49. Racionalistička i kritička misao. . . . 240 50. Prosvećenost. . . . . . . . . . 244 51. „Prosvećeni apsolutizam“. . . . . 247 52. Jugoslovenski narodi pod apsolutističkim režimom. . . 252 53. Politika ravnoteže snaga i ratovi evropskih država u XVIII veku. . . . . . . 260 54. Borbe protiv Turskog Carstva u XVIII veku. . . 264 55. Stvaranje Sjedinjenih Američkih Država. . . . 267 56. Uoči epohe buržoaskih revolucija i pobede kapitalizma. . 271 Objašnjenje manje poznatih reči i izraza. . . . 273 Registar. . . . . . . . . 285

U dobrom stanju Veleizdajnički procesi Srbima u Austro-Ugarskoj / Đorđe Beatović, Dragolјub Milanović Vrsta građe stručna monog. Jezik srpski Godina 1989 Književne novine, 1989 (Beograd : Kosmos) Fizički opis 260 str. : ilustr. ; 24 cm Zbirka Biblioteka Izvornici ISBN 86-391-0158-2 (karton sa omotom) Napomene Tiraž 3.000 Na oba spojna lista fotogr. Predmetne odrednice Srbi -- Sudski procesi -- Austro-Ugarska -- 1915 Prvi svetski rat 1914-1918 -- U uspomenama SADRŽAJ JESEN 1915. GODINE ... 7 OPTUŽENI ZA VELEIZDAJU U BANјALUČKOM PROCESU ...15 Potvrda političkih odluka ... 18 POKUŠAJ J1IKVIDACIJE SRPSKOG POKRETA ...23 POSREDNI CILjEVI VELEIZDAJNIČKOG PROCESA ...28 Zagrebački proces ...31 Fridjungov proces ...36 Živa kosturnica ...39 Dani stradanja ...41 Ubijani bez suda i presude ...45 Promena mesta suđenja ...52 VEZE SA SRBIJOM ...57 GAĆINOVIĆ I „CRNA RUKA` ...64 POVERENICI „NARODNE ODBRANE` ...70 KOSTA TODOROVIĆ ...77 „NARODNA ODBRANA` ...83 „PROSVJETA` ...90 „SOKOLI` ...96 „POBRATIMI` I ZADRUGE ...101 GLAVNI OPTUŽENI ...105 Vasilј Grćić ...105 Glava sarajevske organizacije ...110 Neskriveni prezir prema Austriji ...113 Kosta Gnjatić ...117 Matija Popović ...118 Boško Čaprić ...122 Borćo Dakić ...126 Poverenici iz Vlasenice ...130 Tošo Beatoaić ...133 Aleksa Jakšić ...134 Milan Petkoaić ...134 Todor i Pavle Beatović ...135 Mirko Tomović ...137 Maksim Burković i Nikola Jovanović ...139 Dragica Vidanoaić i Darinka Malić ...141 Timotije i Mihailo Savić ...145 Rade Buranović ...146 Jovo Simić ...149 Simo Mirković ...151 Vladimir Ćorović ...155 SUĐENјE ...160 Rekonstrukcija na osnovu optužnice i odbrane...160 Prvooptuženi Vasilј Grćić ...160 Važam svedok ... 164 Kosta Gnjatić na sudu ...169 „Kod vlasti dobro opisan` ...174 Matija Popović na sudu ...179 Tajni sastanci u hanu ...186 Boško Čaprić na sudu ...191 Borćo Dakić na sudu ...196 Krajšumović i Jovanović na sudu ...201 Atanasije Šola na sudu ...206 Mirko Tomović na sudu ...211 OSUDA ...217 NEISTINE KAO DOKAZI ...224 BAČKI PROCESI ...229 U TAMNICI ...234 DOBROVOLjCI ...239 POMILOVANјE ...242 Nota Kardinala Gasparija ...246 Pomoć Lige za lјudska prava ...249 Uloga Nikole Pašića ...251 Intervencija španskog kralјa ...253 IZLAZAK IZ TAMNICE ...257

U dobrom stanju Fernando Claudin: KRIZA KOMUNISTIČKOG POKRETA - Od Kominterne do Kominforma /I-II/. I knj. Predgovor (Rade Kalanj) VII-XXX Predgovor / 3 Uvod / 9 Napomena uz francusko izdanje / 13 I KRIZA KOMUNISTICKE INTERNACIONALE 1. Raspustanje / 19
 Zadnja epizoda dugotrajne krize / 19
 Ironija povijesti / 26 
Objava stecaja / 36
 Dodatak prom poglavlju / 43
 Tekst Rezolucije Prezidijuma Izvršnog komiteta Komunističke internacionale (15. svibnja 1943.) / 43
 Tekst saopćenja Prezidijuma izvrsnog komiteta Komunisticke internacionale (9. lipnja 1943.) / 46
 Tekst Staljinovog odgovora dopisniku Agencije Reuter u Moskvi (28. svibnja 1943.) / 47 1. Teorijska kriza / 48
 Lenjinova teorijska shema / 48
 Umire li kapitalizam? / 60
 Zadnje Leniinove dvoibe / 67
 Staljinova revizija: cijeli socijalizam samo u jednoj zemlji
/ 74
 Uzroci teorijske paralize / 95 2. Monolitnost / 106
 Presađivanje sovjetskog modela / 106 3. Ultracentralizam i rusifikacija / 115 Put monolitnosti / 119 4. Politička kriza / 129 Njemacko iskustvo / 130 Iskustvo fronta / 171 Zaokret 1934. / 176 Nepodobna revolucija / 215 Kolonijalno iskustvo / 256 Kineska revolucija / 286 Zadnji čin / 311 Indeks imena / 322 predgovor napisao Rade Kalanj ; [prevela s francuskog Radmila Zdjelar] Jezik hrvatski Godina 1988 Zagreb : Globus, 1988 Fizički opis XXX, 326 str. ; 22 cm II knj. II ZENIT STALJINIZMA 1. Revolucija i utjecajne sfere / 1
 Od Kominterne do Kominforma / 3 
Zauzdana revolucija (Francuska) / 11
 Zauzdana revolucija (Italija) / 39
 Revolucija bez dozvola. Kritika francusko-talijanskog oportunizma / 65
 Od »velikog savezništva« do »dva tabora« / 82
 Pitanja i nagadanja / 129 2. Kominform / 149
 Revolucija u grudobranu / 149 
Kominform i nova tahnika / 159
 Opći uzmak komunističkog pokreta na Zapadu / 168 3. Jugoslavenska pukotina / 173
 Uvodenje birokratsko-policijske diktature u grudobranu
/ 173 
Heretična revoluciia / 176 
Procesi / 212
 Kampanja protiv titoizma u komunističkim partijama na
 Zapadu / 233 4. Buđenje Istoka / 247
 Kineska revolucija i »veliko savezništvo« / 249 
Revolucionarni rat ili »nacionalno jedinstvo« / 256
 Sve boje kineskog »titoizma« / 262
 Kinesko-sovjetsko savezništvo / 267 5. Nova svjetska ravnoteža / 275 »Borci za mir« / 275 Neriješena utakmica u »hladnom ratu« / 285 Bilanca Kominforma / 288 Prvi epilog / 297 Indeks imena / 339 [prevela s francuskog Radmila Zdjelar] Jezik hrvatski Godina 1988 Zagreb : Globus, 1988 Fizički opis 342 str. ; 22 cm Registar. Zbirka Bibliotka Prometej ; 32 Prevod dela: La crise du mouvement communiste. Predmetne odrednice Komunistički pokret -- 1919-1956 Claudín, Fernando, 1915-1990 = Klaudin, Fernando, 1915-1990

U dobrom stanju Portreti / Slobodan Inić ; [urednik i priređivač Latinka Perović] Jezik srpski Godina 2001 Beograd : Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2001 (Beograd : `Zagorac`) Fizički opis 295 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Perović, Latinka, 1933-2022 = Perović, Latinka, 1933-2022 Zbirka Biblioteka Svedočanstva : 6 ISBN 86-7208-037-8 (broš.) Napomene Str. 7-10: Predgovor / Latinka Perović Tiraž 400 Bio-bibliografija: str. 294-295. Predmetne odrednice Kadijević, Veljko Gračanin, Petar Marković, Mirjana Bulatović, Momir Đukanović, Milo Kontić, Radoje Milutinović, Milan Lilić, Zoran Đuretić, Veselin Danojlić, Milovan Popović, Mića Stojanović, Radoslav Ćosić, Dobrica Milošević, Slobodan Panić, Milan Drašković, Vuk Šešelj, Vojislav Krajišnik, Momčilo Plavšić, Biljana Koštunica, Vojislav Đinđić, Zoran Političari -- Portreti -- Jugoslavija U deceniji koju su obeležili slom komunističke ideologije i nestanak jugoslovenske države, glas Slobodana Inića (1946-2000) bio je jedinstven, i zato lako prepoznatljiv. Inić je mnogo pisao. Kao da je hteo da otme od zaborava i, u isto vreme, da zaustavi: obnovu i primenu velikosrpskog nacionalističkog projekta; kolektivno stradanje naroda i lične patnje ljudi; uništavanje dobara koja su teškom mukom sticale generacije; provalu duboko arhaične svesti koja je vodila samoizopštavanju i nepomirljivoj isključivosti; oslobañanje atavističkih instinkata koje je rezultiralo otrovnom mržnjom prema svakom drugom i svemu drugačijem, nasiljem i zločinom, - jednim bolesnim stanjem duha. U svemu tome, Inića su najviše zanimali ljudi kao žrtve, ali i kao demijurzi zla, stvarni ili umišljeni akteri istorije. Zbog prvih je patio, druge je naslikao onako kako ih je on, kao savremenik, video. U tom smislu, njegovi su Portreti nezaobilazno istorijsko svedočanstvo. To nije istorija ideologije, države, poretka, dogañaja. Ali, Portreti su, na osoben način, istorija svega toga, samo ne bezlična. Pred čitaocem su ljudi od krvi i mesa, sa imenom i prezimenom, moćni i opasni, uvereni u svoje misije, ali bez smisla za istoriju. Bez moći, oni su samo ljušture, a njihovo profetstvo - obična lakomislenost. To je ta igra istorije koju savremenici ne priznaju. S A D R Ž A J Predgovor ........... 7 Veljko Kadijević 1. Zamislite, đenerale, da odete s vlasti! ............. 12 Petar Gračanin 2. Ðeneral-predsjednik ......... 36 Mirjana Marković-Baca 3. Drugarica svojih drugova ..... 46 4. Čime se familija bavi ......... 55 Momir Bulatović i Milo Ðukanović 5. Junaci Asteriksovog sela ................ 58 6. Momir meñu Evropljanima ................ 68 7. Državnik, bez pardona .... 71 8. Milo protiv Crnogoraca u dvoru ....... 75 Radoje Kontić 9. Kolektivni portret jedne vlade ............ 80 Milan Milutinović 10. Ozarena ograničenost ..... 92 Zoran Lilić 11. Naredba o`zgo: problem Kosova ne postoji .... 104 12. Predsednikov `predsednik` ................ 107 Veselin Ðuretić 13. (Č)etnizacija političkog prostora u Srbiji ........ 110 Milovan Danojlić 14. Mića u Pariz, Mića iz Pariza ................. 118 Mića Popović 15. Disident koji to nije bio ................. 124 Radoslav Stojanović 16. Bivši `titić` kao `aleksandrić` Dobrica Ćosić 17. Predsjednik propalih ideja ............. 134 18. Odlazak Dobrice Ćosića ................ 136 19. Uspon i pad srpskog Atlasa ................ 138 20. Odlazak bez taksija ........... 140 21. Intelektualisimus na Drini .... 143 22. Neke nove Dobričine ujdurme ................. 148 23. Novi spot Dobrice Ćosića ....... 151 24. Čas iz `kajmakčalanske istorije` ............ 153 Slobodan Milošević, Dobrica Ćosić, Milan Panić 25. Tri musketara ..... 158 Vuk Drašković 26. Vuk(ovijada) ....... 174 27. Uličarski političar .............. 187 28. Vuk, ipak, nije Crvenkapica ....... 194 29. Vođa budala ........ 200 30. Čovek koji `nikada nije lagao` ............ 207 Vojislav Šešelj 31. Odrastanje demona .......... 218 Praxis 32. Praxis kao rat ...... 230 Momčilo Krajišnik 33. Srpski vođa iz Zabrđa............. 258 Biljana Plavšić 34. Genetičar u funkciji velikog zločina ................268 Vojislav Koštunica 35. Demokrata na velikosrpski način .................278 Zoran Ðinđić 36. Politika kao šverc ....................286 Dr Slobodan Inić..............294

U dobrom stanju Celokupna dela. Sv. 1, Memoari : (rukopis) / Prota Matija Nenadović ; priredio Aleksandar Mladenović Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, 1988 Fizički opis 345 str., [4] str. tabli : faks. ; 24 cm Zbirka Kritička izdanja srpskih pisaca / Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti ; 4 Napomene Na spor. nasl. str.: Les oeuvres completes / L`archiprétre Matija Nenadović Na spor. nasl. str.: Memoires : (manuscrit) O rukopisu `Memoara` Prote Matije Nenadovića: str. 157-254 Beleške uz tekst Registri. SADRŽAJ PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Prota Matija Nenadović: MEMOARI (Rukopis). . …. 5 DODATAK (RKK) . . . . . . . . . . . . . . . 155 O RUKOPISU „MEMOARA“ PROTE MATIJE NENADOVIĆA …... 157 I. Nastanak rukopisa . . . . . . . . . . . . 157 II. Otkup rukopisa . . . . . . . . . . . . . 165 III. Obim rukopisa . . . . . . . . . . . . . 170 Opis listovaistrana RM. . . . . . . . . . 172 IV. Međusobno tekstualno poređenje MR I RM . . . . 180 V. Dosadašnja izdanja faksimila RM . . . … 191 VI. O sadašnjem izdanju rukopisa „Memoara“ (filološki komentar ) … 192 0. Opšte napomene, rastavljeno i sastavljeno pisanje reči,pisanje velikih slova, upotreba uglastih zagrada (192).1. Slovo Ć (194). 2. Početna grupa je- (202). 3. Imena juni/ijuni, julijijuli, Ijustijan (204). 4. Ime petog meseca ugodini (204). 5. Imena Isailo, Mijailo, Mihailo i prezime Mijajljević/Mihajljević (204). 6. Grupa -iji(-) (205).7. Grupa -ij- (206). 8. Grupa -ij (207). 9. Zamenički oblicii(h)/ji(h), im/jim (207). 10. Slovo š (207). 11. Grupe lji, nji(209). 12. Grupa lja (212). 13. Prilog izobila (212). 14. Grupaljo (213). 15. Imenica uglen (213). 16. Pridev večerni, imenica popunjanje i napomena o grupi lju (213). 17. Pisanje-lj(-) i -njSo) (214). 18. Razvučeno m (215). 19. Samoglasničko r (215). 20. Konsonanti ći 5 (218). 21. Konsonant h (221).22. Konsonant f (224). 23. Kontrakcije vokalskih grupa(224). 24. Samoglasnici na granici dveju reči (226). 25. Suglasnici na granici dveju reči (226). 26. Pisanje konsonantskih grupa (227). 27. Grupe (-umn-, -mnj- (230). 28. Gubljenje konsonanata (230). 29. Sekundarni suglasnici (232).30. Skraćeno pisanje reči (233). 31. Označavanje godina idatuma (234). 32. Pisanje prostih, rednih i zbirnih brojeva (235). 33. Apostrof (235). 34. Neki ikavizmi (236). 35. Ime Matija (238). 36. Napomene o Fonetizmu pojedinih reči (239). 37. Peke morfološke osobine (241) . 38. Jedna neobična brojna konstrukcija (251). 39. Neke sintaksičke pojave (251). 40. Govor pojedinih ličnosti i Protino direktno prenošenje osobina drugih jezika (254). IMENIK LIČNOSTI ….255 IMENIK GEOGRAFSKIH NAZIVA I SLIČNIH pojmova …267 REČNIK MANJE POZNATIH REČI ….281 NEKI FRAZEOLOŠKI IZRAZI . . . . . 335 SKRAĆENICE ... 341

Autor - osoba Beatović, Đorđe = Beatović, Đorđe Milanović, Dragoljub = Milanović, Dragoljub Naslov Veleizdajnički procesi Srbima u Austro-Ugarskoj / Đorđe Beatović, Dragoljub Milanović Vrsta građe stručna monog. Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Književne novine, 1989 (Beograd : Kosmos) Fizički opis 260 str. : ilustr. ; 24 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂIzvornici (karton sa omotom) Napomene Tiraž 3.000 Na oba spojna lista fotogr. Predmetne odrednice Srbi -- Sudski procesi -- Austro-Ugarska -- 1915 Prvi svetski rat 1914-1918 -- U uspomenama Austrougarske vlasti u Bosni i Hercegovini su neposredno po atentatu u Sarajevu preduzele niz represivnih mjera usmjerenih protiv Srba, koje su uključivale fizičke likvidacije, hapšenja, deportovanja u logore, uzimanje uglednih ličnosti za taoce i ukidanje najvažnijih nacionalnih institucija. Vlasti su odlučile da zadaju konačan udarac svim srpskim društvima u zemlji i njihovim najistaknutijim predstavnicima. Progone civilnog stanovništva pratilo je zatiranje srpske duhovnosti i kulture. Najjačem udaru vlasti bili su izloženi srednjoškolci – simpatizeri i pristalice Mlade Bosne SADRŽAJ JESEN 1915. GODINE 7 OPTUŽENI ZA VELEIZDAJU U BANJALUČKOM PROCESU 15 Potvrda političkih odluka 18 POKUŠAJ LIKVIDACIJE SRPSKOG POKRETA 23 POSREDNI CILJEVI VELEIZDAJNIČKOG PROCESA 28 Zagrebački proces 31 Fridjungov proces 36 Živa kosturnica 39 Dani stradanja 41 Ubijani bez suda i presude 45 Promena mesta suđenja 52 VEZE SA SRBIJOM 57 GAĆINOVIĆ I „CRNA RUKA“ 64 POVERENICI „NARODNE ODBRANE` 70 KOSTA TODOROVIĆ 77 „NARODNA ODBRANA` 83 „PROSVJETA` 90 „SOKOLI` 96 „POBRATIMI` I ZADRUGE 101 GLAVN OPTUŽENI 105 Vasilj Grđić 105 Glava sarajevske organizacije 110 Neskriveni prezir prema Austriji 113 Kosta Gnjatić 117 Matija Popović 118 Boško Čaprić 122  Đorđo Dakić 126 Poverenici iz Vlasenice 130 Tošo Beatović 133 Aleksa Jakšić 134 Milan Petković 134 Todor i Pavle Beatović 135 Mirko Tomović 137 Maksim Burković i Nikola Jovanović 139 Dragica Vidanović i Darinka Malić 141 Timotije i Mihaila Savić 145 Pade Buranović 146 Jovo Simić 149 Simo Mirković 151 Vladimir Norović 155 SUĐENJE 160 Rekonstrukcije na osnovu optužnice i odbrane 160 Prvooptuženi Vasilj Grđić 160 Važan svedok 164 Kosta Gnjatić na sudu 169 „Kod vlasti dobro opisan` 174 Matija Popović na sudu 179 Tajni sastanci u hanu 186 Boško Čaprić na sudu 191 Borćo Dakić na sudu 196 Krajšumović i Jovanović na sudu 201 Atanasije Šola na sudu 206 Mirko Tomović na sudu 211 OSUDA 217 NEISTINE KAO DOKAZI 224 BAČKI PROCESI 229 U TAMNICI 234 DOBROVOLJCI 239 POMILOVANJE 242 Nota Kardinala Gaspari ja 246 Pomoć Lige za ljudska prava 249 Uloga Nikole Pašića 251 Intervencija španskog kralja 253 IZLAZAK IZ TAMNICE 257 MG148 (N)

Kolašinski četnički zatvor 1942-43. Zbornik radova, Kolašin 14. i 15.maj 1984. Istorijski institut SR Crne gore, Titograd, 1987. 869 strana, tvrd povez, zaštitni omot. Posveta i oštećena na rikni u donjem delu što možete videti na jednoj od slika (ništa strašno). Jovan R. Bojović, Predgovor prof. dr Jovan R. Bojović, Otvaranje naučnog skupa Savo Anđelić, Pozdravna riječ Dr Radoje Pajović, Vojno-političke prilike na teritoriji Limsko - sandžačkih četničkih odreda u vrijeme postojanja Kolašinskog zatvora dr Zoran Lakić, Ekonomske prilike u Crnoj Gori u proljeće 1942. g. Rajko Raosavljević, Četničke manifestacije u Kolašinu tokom 1942. godine Radomir Đurđić, Četničko sudstvo u Kolašinu Branko Bulatović, Kolašinski zatvor u vrijeme četničke vlasti 1942. i 1943. godine Milorad Bulatović, Od tamnice do gubilišta Mileva Boričić Kastratović, Žene u Kolašinskom zatvoru Mileva Boričić Kastratović, Od Bara do Slovenije Velimir — Vešo Drakulović, Četnička propaganda u Kolašinskom zatvoru Stojan Vlahović, Sjećanje na dane provedene u četničkom zatvoru 1942. godine u Kolašinu Prof. dr Aleksandar Drašković, Posljednje poruke Dara Krstajić — Blagojević, Ponešto iz sjećanja na četnički zatvor Milica Krivaćević — Dragović, U neprijateljskim rukama Miljan Ašanin, Zatvor u Šahovićima Milorad L. Jovović, Dolazak četnika u Šavnički srez i rad četničkog suda na Žabljaku Milorad L. Jovović, Pođoh đe i svi pošteni Milorad L. Jovović, Dječji plač Milun Janjušević, Četnička hapšenja u Rovcima Mihailo Lalić, Likovi iz Kolašinskog zatvora Akademik dr Obren Blagojević, Šestorici u spomen Božidar Jelić, Od Dolca — Kolašina do Bara Božidar Jelić, Likovi prvih žrtava četničkog terora u Kolašinu Žarko Laketić, Sjećanje na gornjomoračke zatvorenike u Kolašinskom četničkom zatvoru Milorad L. Jovović i Zlatana Popović, Sjećanja na Radmilu Ćorović Milosav Mališić, Grupa od 36 Vasojevića osuđena na streljanje Milica Krivaćević — Dragović, Sprovođenje zatvorenih partizana iz Žabljaka u Kolašin Radomir Đurđić, Jedini preživjeli Akademik dr Obren Blagojević, Kako smo zamijenjeni Milorad M. Zarubica, Bjekstva kolašinskih zatvorenika Jelena Vasović, Žene zatvorenici na putu od Kolašina do Studenice Milivoje M. Grandić, Od Kolašina do Soluna i obratno Dragiša Mitrović, Kolašinski zatvorenici u logoru u Baru i koncentracionim logorima u Italiji Radoslav Mališić, Vukašin Bajić, Branislav Vulević, Miloš Lalić, Vukan Bakić, Sreten Vukanić, Miloš Bakić, Božidar Kićović i Petar Delević, Organizovano političko djelovanje partizana — zatvorenika Kolašinskog četničkog zatvora u internaciji u Njemačkoj Dušan Mašović, Kolašinski zatvorenici u partizanskim jedinicama i narodnoj vlasti Jovan — Lola Vujošević, Kolašinski zatvor u svijetlu četničke politike i prakse u Crnoj Gori i Jugoslaviji 1941—1945 Evgenija — Gena Korać - Jasnić, Sjećanja na Kolašinski zatvor Dušan Dožić, Sudska kauša br. 3 Dušan Dožić, Sjećanja na stradanja u Kolašinskom zatvoru Čedo Marković, Dara Anđelić pred četničkim sudom Vukajlo Gluščević, Okupatorski zatvori u Pljevljima 1941 — 1943 DISKUSIJA

Na sedam-osam stranica s početka uredno podvučeno nekoliko rečenica, ne smeta čitanju, inače dobro očuvano. Autor - osoba Doxiadis, Constantinos, 1913-1975 = Doksijadis, Konstantinos, 1913-1975 Naslov Čovek i grad / Konstantinos Doksijadis ; priredio Miloš R. Perović ; preveo Zoran Nikezić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1982 Fizički opis 315 str., [36] str. s tablama : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Perović, Miloš R., 1939- = Perović, Miloš R., 1939- Nikezić, Zoran, 1948- = Nikezić, Zoran, 1948- Zbirka Književnost i civilizacija Predmetne odrednice Gradovi Konstantinos Doksijadis ČOVEK I GRAD Osnovna oblast Doksijadisovih izučavanja su uzroci i posledice procesa rasta i razvoja gradova tokom ovoga veka. Sistematičnim traženjem rešenja komplikovanog problema međusobnih odnosa čoveka i njegovog okružja Doksijadis je došao do svog najznačajnijeg doprinosa, do uspostavljanja osnova za razvoj ekistike – multidisciplinarne nauke o čovekovim naseljima. Ova sintezna nauka je uspostavila osnovne relacije između ekonomije, sociologije, antropologije, inženjerstva, arhitekture, geografije, političkih nauka, matematike i drugih nauka i disciplina ka jedinstvenom shvatanju i rešavanju problema svih vrsta čovekovih staništa. Ime ove nove nauke je izvedeno iz starogrčkog prideva oíkistikós (preciznije iz neuter plurala oikistikà) koji je značio: ono što se odnosi na zasnivanje Kuće, stana, grada ili kolonije; doprinosi nastanjivanju“. Iz ovih istraživanja proizašao je čitav niz novih shvatanja velikih urbanih sistema. Pronaći način da se omogući rast jednog urbanog sistema a da se ne remeti slobodan razvoj čoveka i svih njegovih potencijala – to je Doksijadis smatrao osnovnim zadatkom svoje generacije. Konstantinos Apostolos Doksijadis (grč. Κωνσταντίνος Δοξιάδης; Atina, 14. maj 1913 — 28. jun 1975) je bio grčki arhitekta koji se bavio tematikom naselja u prostoru. Osnivač je ekistike — naučne discipline o naseljima. Doksijadis je diplomirao 1935. godine na Tehničkom univerzitetu u Atini, čime je dobio zvanje inženjera arhitekture, a samo godinu dana kasnije je dektorirao na univerzitetu Šarlotenburg u Berlinu. Bio je počasni doktor nauka na 12 američkih univerziteta, a predavao je na sledećim univerzitetima: Tehnički univerzitet u Atini, Univerzitet u Čikagu, Dablinski univerzitet, Harvard, Mičigen, Njujork, Oksford, Prinston, Jejl, M. I. T. Učestvovao je u planiranju Islamabada kao nove prestonice Pakistana tokom šezdesetih godina dvadesetog veka. Takođe u Pakistanu, uradio je master plan za kampus Univerziteta Pandžaba u Lahoru 1960. godine. Ekistika Doksijadis je 1968. godine objavio knjigu „Ekistika: uvod u nauku o ljudskim naseljima“. Cilj ekistike kao discipline koja proučava ljudska naselja jeste razvijanje jednog sistema i jedne metodologije. U tu svrhu je određeno 15 ekističkih jedinica: čovek soba kuća grupacija kuća malo susedstvo susedstvo mali grad grad (polis) mali metropolis metropolis mali megalopolis megalopolis mali epiropolis epiropolis ekumenopolis MG76 (N)

KARL POPER TRAGANJE BEZ KRAJA - INTELEKTUALNA AUTOBIOGRAFIJA Prevod - Branislav Kovačević Izdavač - Nolit, Beograd Godina - 1991 306 strana 19 cm Edicija - Filozofska biblioteka ISBN - 86-19-01898-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Zahvalnost 1 Sveznalaštvo i pogreška 2 Sećanja na detinjstvo 3 Rani uticaji 4 Prvi svetski rat 5 Jedan rani filozofski problem: beskonačnost 6 Moj prvi filozofski neuspeh: problem esencijalizma 7 Duga digresija vezana za esencijalizam: šta me još uvek deli od većine savremenih filozofa 8 Ključne godine: marksizam, nauka i pseudonauka 9 Rane godine studija 10 Druga digresija: dogmatsko i kritičko mišljenje; učenje bez indukcije 11 Muzika 12 Razmišljanja o nastanku polifone muzike: psihologija ili logika otkrića 13 Dve vrste muzike 14 Progresivizam u umetnosti, naročito u muzici 15 Poslednje godine na univerzitetu 16 Teorija znanja: Logik der Forschung 17 Ko je ubio logički pozitivizam? 18 Realizam i kvantna teorija 19 Objektivnost i fizika 20 Istina; verovatnoća; potkrepljenost 21 Približavanje rata; jevrejsko pitanje 22 Emigracija: Engleska i Novi Zeland 23 Početni rad na Novom Zelandu 24 Otvoreno društvo i Beda istoricizma 25 Ostali rad na Novom Zelandu 26 Engleska: na londonskom fakultetu za ekonomiju i političke nauke 27 Početak rada u Engleskoj 28 Prva poseta Sjedinjenim Državama Susret sa Ajnštain 29 Problemi i teorije 30 Debate sa Šredingerom 31 Objektivnost i kritika 32 Indukcija; dedukcija; objektivna istina 33 Metafizički istraživački programi 34 Borba protiv subjektivizma u fizici: kvantna mehanika i sklonost 35 Boleman i strela vremena 36 Subjektivistička teorija entropije 37 Darvinizam kao metafizički istraživački program 38 Svet 3 i treći svet 39 Problem telo - um i svet 3 40 Mesto vrednosti u svetu činjenica Pogovor Beleške Glavna dela i skraćenice naslova Odabrana bibliografija `The book chronicles Popper`s life from the beginning, including wider implications he drew from his experiences. In chapter 1, `Omniscience and Fallibility,` for example, he describes his apprenticeship to a cabinetmaker while he was a university student. His master invited him to ask anything he liked, because, with due modesty, the master claimed to know everything. From his omniscient master, Popper writes that he became a disciple of Socrates and learned more about the theory of knowledge, including how little he knew, than from his university teachers. Other thematic chapter subjects include music, education, philosophical problems Popper encountered, and his differences from other philosophers, whether earlier or contemporary. These are woven into an account of events in his life and research programmes that he developed. For example, Chapter 24 discusses 2 of his best-known works, The Open Society and Its Enemies and The Poverty of Historicism, and the origins of `critical rationalism` to describe the approach he espoused.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Popper Unended Quest

ISPITIVANJE SNAGE MISICA - manuelna metoda Autori: dr Zivojin Zec, dr Nisim Konforti Godina izdanja: 2001. Izdavac: Naucna Knjiga je namenjena lekarima i studentima medicine, DIF-a, fizio i radnim terapeutima, kao i svima ostalima koji se bave bilo teorijski ili praktično fizikalnom medicinom i rehabilitacijom - kineziologijom, odnosno kineziterapijom. Sadržaj: Predgovor Predgovor autora Uvod 1. Pregibači glave i vrata (mm. flexores capitis et colli) 2. Opružači glave i vrata (mm. extensores capitis et colli) 3. Pravi trbušni mišić (m. rectus abdominis) 4. Opružači trupa (mm. extensores trunci) 5. Spoljni i unutrašnji kosi trbušni mišić (m. obliquus abdominis externus et m. obliquus abdominis internus) 6. Bočni pregibači trupa (mm. flexores laterales trunci) 7. Slabinsko-bodreni mišić (m. iliopsoas) 8. Veliki sedalni mišić (m. glutaeus maximus) 9. Primicači buta (mm. adductores femoris) 10. Srednji mali sedalni mišić (m. glutaeus medius et m. glutaeus minimus) 11. Zatezač butne fascije (m. tensor fasciae latae) 12. Spoljni rotatori kuka (mm. rotatores externi femoris) 13. Terziski mišić (m. sartorius) 14. Dvoglavi butni mišić (m. biceps femoris) 15. Polužilasti i poluopnasti mišić (m. semitendinosus et m. semimembranosus) 16. Zakolenski mišić (m. popliteus) 17. četvoroglavi butni mišić (m. quadriceps femoris) 18. Troglavi mišić lista (m. triceps surae) 19. Lisni mišić (m. soleus) 20. Prednji golenjačni mišić (m. tibialis anterior) 21. Zadnji golenjačni mišić (m. tibialis posterior) 22. Dugi i kratki lisnjačni mišić (mm. peronaeus longus et brevis) 23. Glistasti i međukoštani mišić (mm. interossei et lumbricales pedis) 24. Kratki pregibač prstiju (m. flexor digitorum brevis) 25. Dugi pregibač prstiju (m. flexor digitorum longus) 26. Dugi i kratki opružač prstiju (mm. extensores digitorum longus et brevis) 27. Dugi pregibač palca (m. flexor hallucis longus) 28. Kratki pregibač palca (m. flexor hallucis brevis) 29. Dugi opružač palca (m. extensor hallucis longus) 30. Prednji zupčasti mišić (m. serratus anterior) 31. Trapezni mišić — gornji snop (m. trapezius — pars descendens) 32. Trapezni mišić — donji snop (m. trapezius — pars ascendens) 33. Veliki i mali rombasti mišić (mm. rhomboideus major et minor) 34. Deltasti mišić — prednji deo (m. deltoideus — pars clavicularis) 35. Deltasti mišić — srednji deo (m. deltoideus — pars acromialis) 36. Deltasti mišîć — zadnji deo (m. deltoideus — pars spinata) 37. Široki leđni mišić (m. latissimus dorsi) 38. Veliki grudni mišiĆ (m. pectoralis major) 39. Podgrebeni mišić i mali obli mišić (m. infraspinatus et m. teres minor) 40. Unutrašnji rotatori ramenice (mm. rotatores interni humeri) 41. Pregibači podlakta (mm. flexores antebrachii) 42. Troglavi mišić nadlakta (m, triceps brachii) 43. Izvrtač podlakta (m. supinator) 44. Obli i četvrtasti uvrtač podlakta (m. pronator teres et m. pronator quadratus) 45. Spoljaśnji pregibač šake (m, flexor carpi radialis) 46. Unutrašnji pregibač šake (m. flexor carpi ulnaris) 47. Unutrašnji opružač šake (m. extensor carpi ulnaris) 48. Spoljašnji opružači šake (mm. extensores carpi radialâ 49. Glistasti i međukoštani mišići (mm. lumbricales et interossei manus) 50. Zajednički opružač prstiju (m. extensor digitorum communis) 51. Površni pregibač prstiju (m. flexor digitorum sublimis) 52. Duboki pregibač prstiju (m. flexor digitorum profundus) 53. Zadnji međukoštani mišići i odvodilac malog prsta (mm. interossei dorsales et m. abductor digiti quinti) 54. Prednji međukoštani mišići (mm. interossei volares) 55. Dugački i kratki odvodilac palca (mm. abductor pollicis longus et brevîs) 56. Privodilac palca (m. adductor pollicis) 57. Suprotilac palca i suprotilac malog prsta (m. opponens pollicis et m. oppone digiti quinti) 58. Kratki pregibač palca (m. flexor pollicis brevis) 59. Dugi pregibač palca (m. flexor pollicis longus) 60. Kratki opružač palca (m. extensor pollicis brevis) 61. Dugi opružač palca (m. extensor pollicis longus) Formular liste za mišićne testove Tabela inervicije skeletne muskulature

Садржај Бесконачни напредак: вапијућа лаж, на коју смо се навикли, 5 Крв, 9 Вертикална координата, 12 Људи воле да се смеју, 15 Кад бих знао датум своје будуће смрти, 18 Грожђе, а не гвожђе, 20 Незнање и равнодушност, 23 Шта у политици не припада само н>ој, 27 Увек или само у посту?, 30 Мисли о срећи, 33 Поетика матурске вечери, 36 Изненађујуће ствари око нас, 39 Није ваша ствар, 43 Правилне речи, 46 Прво код домаћина, 49 Религиозна генијалност, 52 Иза великих мушкараца, 56 Оно што се не чује у буци обичног дана, 60 Фил и кора, 63 Средњовековни човек, 66 Потреба за општењем, 70 Сагоревање, 73 Радујте се, развратници покајани, 77 Какви људи ми се свиђају, 80 Суд у Чикагу. Година 1924, 84 Претече Европске уније, 87 Један београдски утисак, 91 Велики брат или свевидеће око?, 94 Питање интелигенције, 99 Човек личи, Град. Затвор у гирландама, 106 Демократске процедуре, 111 Војска краља мува, 117 У изградњи ковчега треба учествовати, 121 Индустрија спасавања од туге, 124 Благословена сложеност постојања, 128 Бог види, а ти се смиравај, 133 Свакодневна апологија поста, 136 Године зрелости, 141 Време пролази, 145 Време. наставак, 148 Јунак ћути (?), 152 Европа, 156 Задатак број један, 163 Знам — не знам, 168 Искорени грех из своје средине, 171 Исцелите се, душе лекара!, 174 Камен, папир, маказе, 178 Краљевство кривих огледала, 183 Ко коме помаже?, 186 Култура, 190 Волети људски, 195 Љубав и одговорност, 199 Љубав је поремећај, 202 Машина времена, 205 Молити се Богу и будити људе, 210 Престали смо да се молимо, 213 Инсекти, 216 Није то оно право, 222 Неекономски фактори економије, 227 Новости из Старог Рима, 231 О малим греховима и о малим добрим делима, 236 Брушење дијаманата, 240 Ослонци, 245 Одражена стварност, 249 БЕСКОНАЧНИ НАПРЕДАК: ВАПИЈУћА ЛАЖ, НА КОЈУ СМО СЕ НАВИКЛИ „Индустријски раст је стао.” „Опадају приходи предузећа.” Овим фразама неки плаше обичне грађане као децу баба Рогом. Зато, без обзира да ли човек разуме или не разуме сву ову економску талмудистику с њеним „ликдвидностима” и „фјучерсима”, саме речи „опада”, „престаје да расте”, „постоји опасност од стагнације” страшно делују на ум обичног човека. Слично као звоно које звони на узбуну. Ако се нешто чује, значи да се нешто и десило. He зна се шта је да ли је непријатељ на вратима или гори амбар али се сигурно десило. Све је то због тога што смо задојени злочиначком идејом о непрестаном напретку. Неприметно се увукла у нас с правом становника другоразредне епохе. Пили смо чај и гледали телевизију, жвакали смо сендвич и читали школски уџбеник; удисали смо ваздух и слушали радио. А за то време су се и чај, и сендвич, и ваздух напајали бунилом о бесконачном напретку, за који се могло чути на радију и телевизији, и којим су одисале књижице. Тако нам је, заједно с ваздухом и храном, ушло у крв убеђење да се свет постепено развија од горег ка бољем по строгој правој линији и нипошто другачије. И да су претходне генерадије људи, по дефиницији, биле глупље и несрећније од садашње. И да човечанство треба бескрајно да се развија, без падова и пауза. Наука, техника, врева, бука, пијаца, јурњава без предаха, вртоглавица од успеха и добити, профит, пораст ликвидности. Све нам је то у крви и подсвести.

U dobrom stanju Sećanja na ljude i događaje / Ljubodrag Đurić Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1989 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 507 str., [44] str. s tablama : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Kljakić, Ljubomir, 1951- = Kljakić, Ljubomir, 1951- Zbirka ǂBiblioteka ǂSvedočanstva ISBN 86-09-00186-5 (karton sa omotom) Napomene Tiraž 12.000 Recenzija Vladimira Dedijera: str. 478-479 Recenzija Mihaila Markovića: str. 480-485 Recenzija Sredoja Uroševića: str. 486-489 Str. 489-492: Umesto pogovora: Jedan čovek u vrtlogu istorije / Ljubomir Kljakić Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. SVEDOČANSTVA/ Memoari Ljubodraga Đurića, ratnog komandanta Druge proleterske brigade i prvog sekretara Titovog kabineta, Recenzije Vladimir Dedijer i Mihailo Marković, Memoari, biografije, dnevnici, pisma 1989; Tvrd povez Sadržaj 1. Predgovor 5 I 2. Prvi koraci i nacionalno pitanje 9 3. Etika i komunisti – razmah Partije 21 4. Prva saznanja o sekretaru naše Partije 31 5. Tragični događaji 1941. godine 36 II 6. U susret novim događajima 41 7. Oslobađanje Čajetine i Užica – Užička republika 48 III 8. U Novoj Varoši i oko nje 57 IV 9. Osnivanje Druge proleterske brigade i prvi zadaci 73 10. Druga proleterska u Trećoj neprijateljskoj ofanzivi i prvi put u Crnoj Gori i Hercegovini 79 V 11. Marš proleterskih brigada za Bosansku krajinu 87 12. Gladovanje 90 13. Kad se Vrhovni komandant brije 92 14. Noć na vrhu Treskavice 95 15. Napad na železničku prugu Sarajevo–Konjic 97 VI 10. Borbe oko Bugojna i novi promašaji Milovana Đilasa, delegata Vrhovnog štaba 103 17. Borbe oko Kupresa 119 VII 18. Ivan Krajačić Stevo 127 19. Nekoliko nezaboravnih događaja iz mog Ratnog dnevnika 130 VIII NERETVA 20. Bitka za ranjenike 135 21. Teške i mučne posledice i razna mišljenja 144 22. Borba na prilazima Kalinoviku 149 23. Pogibija Alekse Dejovića, političkog komesara naše brigade i smrt mog oca 153 IX SUTJESKA 24. Početak borbi 157 25. Zadaci Drinske operativne grupe brigada 139 26. U očekivanju nailaska Vrhovnog štaba 167 27. Kraj Pete neprijateljske ofanzive 171 28. Probijanje tri neprijateljska obruča 174 X 29. Protivofanziva naših jedinica 179 30. Oslobođenje Kladnja i nevolje sa našim štabom divizije 132 31. Povratak Druge proleterske divizije ka Foči 183 XI 32. Borbe Druge proleterske divizije u Sandžaku 193 33. Situacija pred upad neprijatelja u Prijepolje 195 34. Poraz na Prijepolju 198 35. Legenda o bombašima Druge proleterske brigade i pogibija Boška Buhe 204 36. Sandžak 206 XII 37. O boravku u Srbiji 209 XIII 38. Toplica–Jablanica 215 39. Započinju ozbiljne borbe 221 XIV 40. Na Vis u Vrhovni štab 225 41. Razgovor sa ministrima šubašićeve vlade 227 42. Tito – u ono vreme 229 XV 43. U istočnoj Srbiji 231 44. Susret sa Crvenom armijom 234 45. U Krajovi 237 XVI 46. Juriš ka Beogradu 241 47. Komanda grada dobro funkcioniše 245 48. Razgovor sa princom Đorđem 247 49. Titov dolazak u oslobođeni Beograd 249 50. Pored pustoši i razaranja, rat donosi mnoge tragedije narodima i pojedincima – rekao je Đilas 251 XVII 51. Velika antifašistička narodnooslobodilačka skupština Srbije 257 52. Titov diplomatski kurir 261 XVIII 53. Postao sam stanovnik Belog dvora 203 54. Ženidba Mitra Bakića otkriva tajnu kruške 265 55. Prvi dan u Belom dvoru 287 56. Davorjanka Paunović Zdenka 270 57. Titovi sinovi Žarko i Miša 273 58. Blago »Cara Radovana« 277 59. »Kud se dede Car Nemanje blago« 280 60. Drugi događaji i susreti 231 XIX 61. Oštar protest SSSR-a 285 62. Maršalovi pokloni i Antun Augustinčić 287 63. Nova porodica 289 64. Martin Broz u poseti svom bratu Josipu 292 65. Interesantni susreti i druga Kardeljeva ljutnja na Tita 294 XX 66. Nesrećni Informbiro 299 67. Posledice rezolucije Informbiroa 303 68. Andrija Hebrang 308 69. Postao sam ministar Savezne vlade 311 70. Miroslav Krleža 312 71. Nešto malo o Jovanki Broz 314 72. Udba i Partija me žene 316 73. Rad partijske komisije i njeni zaključci 321 74. Događaji koji zbunjuju kao škola 324 75. Boris Kidrič 329 76. Još jedna dužnost koju sam nevoljno morao primiti 334 77. Radoznalost i drugo 338 XXI 78. Pretkongresni dani »slavnog« VI kongresa KPJ-SKJ 341 79. Sesti kongres KPJ-SKJ 343 80. Neki delovi iz stenografskih beležaka VI kongresa 346 81. Dani provedeni u zatvoru 352 82. Posledice moje govorancije na Kongresu 356 83. Saputnica na tegobnom putu i odlazak na poljoprivredno dobro »Srem« 358 84. Posle 12 godina postao sam ponovo učitelj 361 85. U Saveznom zavodu za socijalno osiguranje i »Službenom listu SFRJ« 364 XXII 86. Neki karakteristični i burni događaji koji govore o odnosima među ljudima na vlasti 367 87. Brionski plenum i njegove posledice na moj Ratni dnevnik 371 88. Razgovor sa Titom u Užičkoj 15 na dan 24. novembra 1966. 373 89. Konstantin Koča Popović i Peko Dapčević 377 90. Mijalko Todorović Plavi i Dobrivoje Radosavljević Bobi 382 91. Izbori i planirana «-saobraćajna nezgoda« 384 92. Prepravka ili falsifikovanje stenografskih beležaka sa VI kongresa SKJ 386 93. Moja razmišljanja posle Kongresa 390 94. Razgovor sa Aleksandrom Rankovićem Markom 395 95. Pri kraju ovog svedočenja 397 PRILOZI – BORBA ZA ISTINU LJUBODRAGA ĐURIĆA Faksimil prve »Politike« od subote 23. decembra 1944. godine sa člankom Ljubodraga Đurića 401 Jedna depeša koju je Andrija Hebrang uputio Josipu Brozu Titu 11. januara 1945. godine iz Moskve 402 Faksimil stenografskih beležaka govora koji je Ljubodrag Đurić održao na VI kongresu KPJ-SKJ 1952. u Zagrebu i do kojih je došao 1983. godine 403 Titova pisma Đuriću iz 1954, 1961. i 1966. godine 407 Pismo Svetislavu Stefanoviću iz 1963. godine 410 Pismo Josipu Brozu Titu iz 1967. godine 410 Kopija depeše upućene Josipu Brozu Titu 1971. godine 411 Pismo upućeno Josipu Brozu Titu i Nikoli Ljubičicu 27. februara 1972. godine 411 Pismo Josipu Brozu Titu od 10. maja 1972. godine 412 Pismo Velimiru Dogandžiću iz 1973. godine 413 Pismo Jovanu Ostojiću i Petru Tešiću iz 1975. godine 413 Pismo Josipu Brozu Titu od 21. maja 1978. godine 415 Odgovor Kabineta predsednika republike na Đurićevo pismo od 21. maja 1978. godine 419 Pismo Bogdanu Bogdanoviću iz 1984. godine 420 Pismo upućeno Branku Mamuli, Petru Gračaninu i Peku Dapčeviću od 23. januara 1985. godine 421 Odgovor Petra Gračanina na Đurićevo pismo od 23. januara 1985. godine 423 Đurićev koncept o Josipu Brozu Titu 425 Ljubodrag Đurić o Milinku Kušiću 428 Recenzija koju je Đurić napisao za rukopis Vojina Lukića Brionski plenum – Sećanja i saznanja, 1986. godine 437 Članak kojim je Đurić 21. decembra 1987. godine u »Borbi« odgovorio na feljton Peka Dapčevića 444 Dva pisma iz aprila i marta 1988. upućena »Narodnoj knjizi« povodom recenzentskih primedbi na rukopis 445 Đurićevo učešće u raspravi »Rukovođenje NOB-om i revolucijom u Srbiji 1941–1945«, održanoj 11–12. maja 1988. godine u Beogradu, njegova polemika sa Pekom Dapčevićem i Dragim Stamenkovićem i »slučaj« Radivoja Jovanovića Bradonje, prema Zborniku sa tog savetovanja 449 Pismo Dragom Stamenkoviću od 16. maja 1988. godine 471 Poslednje što je Ljubodrag Đurić napisao uoči smrti, u nedelju 10. jula 1988. godine pre 20 sati i 45 minuta 473 Faksimil članka koji je objavio »Intervju« povodom smrti Ljubodraga Đurića 474 Pismo koje je Organizacioni odbor rasprave »Rukovođenje NOB-om i revolucijom u Srbiji 1941–1945«, uputio marta 1989. godine Hajri Durić, udovici Ljubodraga Đurića, uz primerak Zbornika radova sa tog savetovanja 477 Recenzija Vladimira Dedijera 478 Recenzija Mihaila Markovića 480 Recenzija Sredoja Uroševića 486 Umesto pogovora – Jedan čovek u vrtlogu istorije 489 Registar ličnih imena

DEJVID DŽ. LIBERMAN STRATEGIJE I TAKTIKE USPEŠNIH LJUDI - tajne koje će vam pomoći da iz svake situacije izađete kao pobednik Prevod - Branislav Maričić Izdavač - Finesa, Beograd Godina - 2004 232 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Uspeh ISBN - 86-82683-38-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Zahvalnice Uvod Unutrašnje tajne i njihova primena KAKO DA LJUDE NAVEDETE DA IM SE SVIDITE,DA VAS ZAVOLE ILI DA JEDNOSTAVNO MISLE DA STE SJAJNI! 1. Navedite ljude da im se svidite, i to uvek 2. Navedite ljude da shvate da ste neodoljivo privlačni 3. Kako ostaviti izvanredan prvi utisak 4. Odmah osvojite prednost u svakom odnosu 5. Navedite ljude da vas smatraju suvim zlatom 6. Kako da izgledate smireno i samopouzdano, tako da upravljate svakom situacijom NIKADA VIŠE NEMOJTE DOPUSTITI DA VAS NEKO PREVARI, IZNEVERI, ISKORISTI, UPRAVLJA VAMA, ILI DA VAS LAŽE 7. Test šest zvezdica koji će vam pokazati da li vam je određena osoba pravi prijatelj 8. Kako možete da proverite njegovu priču? 9. Kako možete da odredite da li neko pokušava da upravlja vama 10. Kako možete da otkrijete da li neko blefira 11. Kako pročitati ljude 12. Navedite svakoga da kaže ono što zaista misli PREUZMITE KONTROLU NAD SVAKOM SITUACIJOM I NAVEDITE LJUDE DA ČINE ONO ŠTO ŽELITE 13. Navedite ljude da momentalno preduzmu nešto u bilo kojoj situaciji 14. Navedite ljude da prihvate vaš savet 15. Navedite bilo koga da izvrši svoju obavezu prema vama 16. Kako promeniti mišljenje tvrdoglave osobe 17. Navedite svakog da vam učini neku uslugu 18. Najveće psihološke tajne velikih vođa 19. Navedite svakog da vas razume 20. Pravilo manjine 21. Kako navesti ljude u bilo kojoj grupi da se međusobno slažu KAKO POBEDITI NA BILO KAKVOM TAKMIČENJU: NADMAŠITE SVE OSTALE KAD SE RADI O DOBIJANJU POSLA, ZAKAZIVANJU SASTANKA ILI O NEKAKVOJ IGRI 22. Tajne koje će vam omogućiti da pobedite na bilo kakvom takmičenju 23. Najčešće greške koje ljudi prave u životu UČINITE SVOJ ŽIVOT JEDNOSTAVNIM: NAUČITE KAKO DA SE POSTAVITE U ŽIVOTNIM SITUACIJAMA KOJE VAS NAJVIŠE LJUTE, IZAZIVAJU NAJVIŠE FRUSTRACIJA, KAO I KAKO DA IZ NJIH IZAĐETE KAO POBEDNIK! 24. Navedite svakoga da vam odmah uzvrati telefonski poziv 25. Navedite svakog da vam oprosti, o čemu god da se radi 26. Najbolji način na koji možete da saopštite loše vesti 27. Kako da vam onaj kome ste nešto pozajmili to vrati brzo i bez sukoba 28. Recite ne bez osećaja da ćete nekoga povrediti i ne osećajte se krivim zbog toga 29. Kako nevaspitanu i grubu osobupretvoriti u najboljeg prijatelja 30. Kako zaustaviti glasine pre nego što unište vaš dobar glas 31. Istog trenutka zaustavite verbalno zlostavljanje 32. Navedite svakoga da vam se otvori 33. Brzo i lako izađite na kraj s bilo kakvim jadikovkama 34. Kako u trenutku zaustaviti ljubomorno ponašanje 35. Kako od svakoga dobiti najbolji savet 36. Izrecite i najstrožiju kritiku, a da pri tom nikoga ne uvredite 37. Ohrabrite bilo koga da vam se poveri i da vam sve prizna 38. Kako se pozabaviti bilo kojim teškim pitanjem 39. Samo za roditelje 40. Kako se izbaviti iz gotovo svakog fizičkog ili seksualnog napada Zaključak Bibliofrafija O piscu `Da li ste se umorili od toga da vas neko iskorišćava i omalovažava? Osećate li ponekad da vas ljudi ne slušaju i da vam ne iskazuju poštovanje i da ne ostvarujete onakvu vrstu saradnje kakvu zaslužujete? Ako ste ikada poželeli da razvijete sposobnost da preuzmete inicijativu u svakom razgovoru i svakoj situaciji, sada vam se ukazuje prilika! Zašto kroz život prolaziti prepuštajući drugima da vas vode, kada možete koristiti efikasne strategije i tehnike da biste sve usmerili prema svojim željama... da biste naveli ljude da rade ono što želite...` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. David Lieberman Get Anyone to do Anything

U dobrom stanju, zaštitni omot lošiji kao na slici, knjiga vrlo dobra. Morpurgo-Tagliabue, Guido, 1907-1997 Savremena estetika : pregled / Gvido Morpurgo-Taljabue ; preveo Vlastimir Đaković ; predgovor Milan Damnjanović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1968 Beograd : Nolit, 1968 (Beograd : Kultura) Fizički opis 570 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Đaković, Vlastimir = Đaković, Vlastimir Damnjanović, Milan, 1924-1994 = Damnjanović, Milan, 1924-1994 Zbirka Književnost i civilizacija Prevod dela: L`esthétique contemporaine Str. 11-20: Smisao savremene estetičke teorije / Milan Damnjanović Beleška o delu na presavitku omota Registar. Predmetne odrednice Estetika SADRŽAJ Dr Milan Damnjanović: SMISAO SAVREMENE ESTETIČKE TEORIJE 11 SAVREMENA ESTETIKA PREDGOVOR SRPSKOHRVATSKOM IZDANJU. . . . . 23 PREDGOVOR 25 PRELAZ IZ DEVETNAESTOG U DVADESETI VEK 1. Pretpostavke 33 Prvo poglavlje: OD ROMANTIZMA KA NATURALIZMU . ·. . . 36 2. Dihotomija lepoga i umetnosti i estetika devetnaestoga veka. — 3. Postkantovska kriza: Šopenhauer i hedonizam lepoga. — 4. Francuski i engleski naturalizam. — 5. MBergsonova intuicija. — 6. Psihološka estetika u Nemačkoj. — 7. Binfuhlung. — 8. Lepo, umetnost ı Einfuhlung. — 9. folkelt i Lips i Kritik der Urteilsbraft. — 10. Idealisti, psiholozi, formalisti. Drugo poglavlje: FORMALISTIČKA ESTETIKA. . . . 61 11. Herbart. — 12. Muzički formalizam E. Hanslika i Kantova misao. — 13. Sintaksa i stilistika formalizma: Cimerman i Hanslik. — 14. Lepo I umetnost po K. Fidleru. — 15. Sichtbarkeit i Einfuhlung. — 16. Fidler i Kant. — 17. Stvaralačko svojstvo umetnosti. Treće poglavlje: ISTORIJSKO-FENOMENOLOŠKO ISPITIVANJE 80 18. G. Semper (1803—1879). — 19. E. Grose. — 20. A. Rigl (1858— 1905). — M. Dvoržak (1874—1923). — 21. V. Vunt (1832—1920). — 2. A. Šmarsov i V. Voringer. — 23. Iscrpljenje devetnaestog veka. DVADESETI VEK 24. Pretpostavke . 95 Četvrto poglavlje: MISAO BENEDETA KROČEA. .... 96 25. Intuicija-ekspresija, — 26. Idealnost intuicije. — 27. Teoretičnost umetnosti. — 28. Kroče i formalisti. Umetnost·jezik. — 29. Doslednosti i protivrečnosti umetničke teoretike — 30. Intuicija-ekspresija, Sichtbarkeit, Einfuhlung. — 31. Estetika i kritika Peto poglavlje: KROČEOVSKI UTICAJ: ŠIRENJA I OTPORI . . 109 32. Polemika o intuiciji. — 33. G. Kalođero: umetnički jezik. — 34. Slabe strane „mentalizma`“: R. Rađunti.. — 35. Delovanje kročeovske misli. Estetika i kritika. — 36. Kroče i lingvistika. — 37. Potvrđivanja ı pobijanja. — 38. Đ. Đentile i njegova škola: U. Spirito. — 39. Ostale intuicionističke estetike: J. Kon. Šesto poglavlje: ESTETIKA I NAUKA O UMETNOSTI (Nemačke doktrine s početka dvadesetog veka). . . 133 40. R. Haman: spekulativna estetika. — 41. R. Miler-Frajenfels: psihološka estetika. — 42. Estetika i nauka o umetosti: M. Desoar. — 43. E. Utic. Sedmo poglavije: LIKOVNI FORMALIZAM. 148 44. A. fon Hildebrand (1847—1921). — 45. H. Velflin (1804—1945). — 46. — B. Berenson (1864—1959). — 47. L. Venturi, R. Longi. — 48. K. L. Ragjanti. — 49. Kroče i formalisti. — 50. Rodžer Fraj (1860— 1934). — 51. Klajv Bel. — 52. A. Fostjon. Osmo poglavlje: AVANGARDNI POKRETI I FORMALISTIČKA ESTETIKA 53. Čista poezija: A. Bremon. — 54. P. Valeri. — 55. Kriza slikarstva ı estetika. — 56. Slikarstvo ı muzika. — 57. Muzički formalizam. -— s8. Z. Brele ı muzičko vreme. — 59. Psihologija izumevanja. Deveto poglavije: AMERIČKI NATURALIZAM I ESTETIKA . . . 201 60. Dž. Santajana (1803—1952): 72e Semce of Beaty (1896). — 61. Umetnost ı um. — 62. Pragmatika umetnosti. — 63. Džon Djuli (1859—1952?): Djui ı Santajana. — 64. Estetski karakter iskustva. — 65. Kroče i Djui. — 66. Šta znači termin „umetnički“ po Džonu Djujiju. — 67. Alfred Uajthed i estetički naturalizam. Deseto poglavlje: KRITIČKA I SEMANTIČKA ŠKOLA . . . . . 223 68. A. A. Ričards. — 69. Čikaška škola. — 70. T. S. Eliot i umetničke konvencije, — 71. C. Moris. — 72. Suzana Langer. — 73. Neoempiristička metodologija: C. B. Hejl. — 74. Analiza jezika i estetika. Jedanaesto poglavilje: UMETNOST RADI DRUŠTVA . „. . . . . 271 75. Estetika i sociologija. — 76. Umetnost i društvo u devetnaestom veku. — 77. Dž. Raskin (1800—1900). — 78. Romantizam i građansko nespokojstvo. — 79. V. Moris: „aksiološka“ estetika. — 80. Dž. Diui. Umetnost i sreća. — 81. Prethodnici marksističke estetike. — 82. Marksistička estetika. — 83. V. I. Lenjin: umetnost radi partije. — 84. Đ. Lukač. — 85. Tradicija i obnova marksističke estetike. — 86. Lepo. Društveni ideal. ” Dvanaesto poglavlje: ESTETIKA I SOCIOLOGIJA. . . .. . 311 87. Umetnost u društvu: empirijska estetika. — 388. Dž. Boas. Estetički relativizam. — 89. Herbert Rid. — 90. Merila sociologije umetnosti. — 91. Estetika i istoriografija. — 92. Estetika i tehnika. Razvoj arhitekture. — 9. Zanatstvo ı tehnika. — 94. Industrijska estetika. 95. Industrijska proizvodnja i umetnost. Trinaesto poglavlje: OD POZITIVIZMA KA FENOMENOLOGIJI . . 359 96. Š. Lalo. — 97. E. Surio. — 98. Antibergsonovsko opiranje. — 99. Surio i Kroče. Objektivni formalizam. — 100. Transcendentalna I pozitivna strana. — 101. Razlike i sličnosti među umetnostima. — 102. Rejmon Baje. Ljupkost. — 103. Preispitivanje bergsonovstva. — 104. Metod u estetici. — 105. Sistem. — 106. Naučna estetika T. Manroa. — 107. Formalna analiza i psihološko izučavanje. — 108. Opistvanje i klasifikovanje., — 109. Psihologija forme i estetika. Pregnantnost. — 110. Teorija viđenja (Sichtbarkeit) i teorija forme (Gestalttheorie). — 111. Gestalt-teorija i fenomenologija. Četrnaesto poglavlje: FENOMENOLOŠKA ESTETIKA. . . · .· .· 408 112. A. Banfi (1866—1957). — 113. Gajger, Konrad, Ingarden, Sartr, Brandi. — 114. S. K. Peper: Prerušena fenomenologija. — 115. N. Hartman (1882—1953). — 116. G. Morpurgo-Taljabue. — 117. Lik ı slika. — 118. Psihološko razaranje. — 119. M. Difren. — 120. Estetski object i umetničko delo. — 121. Antropologija i ontologija. — 122. M. Benze. Petnaesto poglavlje: KA EGZISTENCIJALIZMU. · . . I . . 444 123. Protestantski egzistencijalizam. — 124. Katolički egzistencijalizam. — 125. Neotomistička estetika. — 3126. Svetovni egzistencijalizam: njegovi prethodnici. Obeshrabrenost i liričnost. — 127. Dadaizam i nadrealizam. Šesnaesto poglavlje: EGZISTENCIJALIZAM I ESTETIKA . . . . 468 128. Hajdegerova misao. — 129. Dijalektika bića. — 130. Biće kao otkrivanje. — 1351. Misao i poezija. — 132. Mitovi i obmane. — 155. K. Jaspers. Težnja transcendentnosti i mitska funkcija umetnosti. — 134. Sp:ritualizam u Italiji. — 1535. L. Parejson: spiritualizam i naturalizam. — 136. E. Zilson i naturalistički tehnicizam. — FF. Batalja i suprotstavljanje formalizmu ji naturalizmu. — 137. Opasnost od spiritualizma. — 138. Umetnost sa humanističkog gledišta: N. Abanjano. — 139. E. Pači. — 140. Negacija i humanizam kod Z.-P. Sartra. — 141. Književnost i poezija. — 142. Estetika kao skica etike. Esteta ı umetnik. — 143. Umetnost kao obmana. Sedapmmaesto poglavlje: ZAKLJUČCI. . . 539 144. Nesvodljivost estetike na metodologiju kritike. — 145. Ontološki supstrat estetičkih doktrina i nova moderna dimenzija estetizma. — 146. Filosofski karakter estetičkog istraživanja. Unitarno i normativno istraživanje. — 147. Od gnoseološko-ontološke ka fenomenološko-aksiološkoj orijentaciji estetike. INDEKS …559

U dobrom stanju Autor - osoba Ćorović, Vladimir, 1885-1941 = Ćorović, Vladimir, 1885-1941 Naslov Srpska zemlјa i srpska historija : (neobjavlјeni rukopisi 2) / Vladimir Ćorović ; priredila Mirjana D. Stefanović Ostali naslovi Srpska zemlјa i srpska istorija Vrsta građe naučna monografija Jezik srpski Godina 2007 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 2007 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 317 str. : faks. ; 24 cm Drugi autori - osoba Stefanović, Mirjana D., 1950- = Stefanović, Mirjana D., 1950- ISBN 978-86-83651-82-5 (karton) Napomene Tiraž 500 Str. 293-295: Na kraju / M. D. S. Napomene i bibliografske reference uz tekst Registri / sačinila M. D. S. Predmetne odrednice Sava, sveti, 1174-1235 Novac – Srbija – Srednji vek Vlastela – Bosna i Hercegovina – Srednji vek Srbi – Kulturna istorija Srbija – Istorija – Srednji vek Vladimir Ćorović je rođen 27. oktobra (15. oktobra po starom kalendaru) 1885. godine u Mostaru, u poznatoj srpskoj trgovačkoj porodici, njegov brat je Svetozar Ćorović, jedan od poznatijih srpskih pripovjedača iz hercegovačkog kraja. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Bila je to sredina sa veoma jakom i razbuđenom srpskom nacionalnom svešću, kojoj je ton davala grupa istaknutih književnika, među kojima je bio i njegov brat Svetozar. Godine 1904. Vladimir Ćorović se upisao na Bečki univerzitet, gde je studirao slovensku filologiju, arheologiju i istoriju. Profesori su mu bili čuveni slavisti Vatroslav Jagić, Konstantin Jiriček i Milan Rešetar. Ćorović je bio vrlo aktivan u Srpskom akademskom društvu „Zora“, o kome je 1905. godine objavio knjižicu. Tezom o Lukijanu Mušickom, doktorirao je u Beču 1908. godine. Specijalističke studije nastavio je u Minhenu (1908—1909) kod poznatog nemačkog vizantologa Karla Krumbahera. Neko vreme je boravio u Parizu i Bolonji, gde je istraživao stare slovenske rukopise. Od septembra 1909. godine Ćorović je živeo u Sarajevu, radeći najpre kao kustos, a zatim kao upravnik biblioteke u Zemalјskom muzeju. Tada je počeo period njegovog vrlo snažnog, intenzivnog i raznovrsnog naučnog i književnog rada. Bio je saradnik vrlo značajnih srpskih časopisa, a posebno „Bosanske vile“, „Srpskog književnog glasnika“ i „Letopisa Matice srpske“ (u kome je objavio i svoju disertaciju o Lukijanu Mušickom). Pored ostalog, u Sarajevu je bio sekretar Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“ i priređivač njenog kalendara za 1911. godinu. Nakon atentata Gavrila Principa, 28. juna 1914. u Sarajevu, Ćorovića su uhapsile austrougarske okupacione vlasti. Na poznatom banjalučkom „veleizdajničkom“ procesu, čiji je prvooptuženi bio Vasilј Grđić, Ćorović je najpre osuđen na pet, ali mu je Vrhovni sud povisio kaznu na osam godina robije zbog intenzivnog rada u „Prosvjeti“. Novi austrougarski car i kralј Karlo IV, pod snažnim pritiskom svetske javnosti, izvršio je 1917. godine zamašnu amnestiju političkih zatvorenika, pa je Ćorović pušten iz zatvora u Zenici, gde je uglavnom izdržavao kaznu. Tada se nastanio u Zagrebu, pa je sa grupom jugoslovenski usmerenih pisaca (Niko Bartulović, Ivo Andrić i Branko Mašić) uređivao časopis „Književni Jug“. U to vreme je počela njegova zapažena saradnja sa jugoslovenskim političarima u raznim zemlјama, a naročito u Austrougarskoj, kao i pripremanje dokumentarne Crne knjige (Beograd-Sarajevo, 1920) o stradanju i patnjama srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. U ulozi delegata u privremenom narodnom predstavništvu, Ćorović je bio prisutan 1. decembra 1918. godine u Beogradu na svečanom proglašenju ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu. Od 1919. godine, kada je izabran za vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu, Ćorović je neprestano živeo u Beogradu. Velikim ličnim radom, izvanrednim naučnim rezultatima, stvorio je redak ugled i uticaj i izuzetnu karijeru: 1921. postao je redovni profesor na Filozofskom fakultetu, za dopisnog člana Srpske kralјevske akademije izabran je 1922, a za redovnog 1934. godine. Dve godine bio je i rektor Beogradskog univerziteta, tokom školske 1934/35 i 1935/36 godine. Smenjen je posle studentskog štrajka. Posle napada Nemaca na Jugoslaviju, napustio je Beograd i krenuo u emigraciju zajedno sa više tadašnjih istaknutih jugoslovenskih političara, ali je avion kojim je upravlјao Siniša Sinobad i kojim su putovali oboren 12. aprila 1941. godine iznad Olimpa u Grčkoj. Avion je pao u blizini grada Elasone i u toj nesreći poginuo je i Vladimir Ćorović. Početkom 1910. oženio se Jelenom Skerlić (1867—1960), sestrom Jovana Skerlića, imali su dve ćerke. Na osnovu teksta koji je napisao akademik Radovan Samardžić, Vladimir Ćorović je zastuplјen u knjizi Sto najznamenitijih Srba (Beograd - Novi Sad, 1993, str. 529-534). Kada je 1941. nesrećno poginuo, još uvek se nalazio u punoj snazi, bliže sredini nego kraju svoga stvaralačkog puta. Uza sve to, on je ostavio u rukopisu toliko spisa, dobrim delom već pripremlјenih za štampu, da bi samo to za nekog drugog naučnika značilo dobar životni bilans., napisao je Samardžić.

Kao na slikama SOJA Vlastimir Đorđević i Nedeljko Nenadić Izdavač: Nolit, Beograd Povez: mek Broj strana: 198. Соја (Glycine max (L.) Merr.)[2] биљна је врста која припада породици Fabaceae. Место порекла ове биљне врсте је Кина. Први историјски, писани, наводи о соји потичу из 3000. године п. н. е. Поред пиринча, пшенице, јечма и проса, соја је један од главних усева који су значајно допринели опстанку кинеске цивилизације. Соја Soybean.USDA.jpg Научна класификација Царство: Plantae (нерангирано): Angiosperms (нерангирано): Eudicots (нерангирано): Rosids Ред: Fabales Породица: Fabaceae Потпородица: Faboideae Род: Glycine Врста: G. max Биномно име Glycine max (L.) Merr. Синоними[1] Dolichos soja L. Glycine angustifolia Miq. Glycine gracilis Skvortsov Glycine hispida (Moench) Maxim. Glycine soja sensu auct. Phaseolus max L. Soja angustifolia Miq. Soja hispida Moench Soja japonica Savi Soja max (L.) Piper Soja soja H. Karst. Soja viridis Savi Првих 3.000 година, соја се није пуно удаљила од свог места порекла. Почетком нове ере, соја се шири на територије данашње јужне Кине, Кореје и Јапана који се сматрају секундарним центрима порекла. Развојем поморског саобраћаја у 18. веку нове ере, соју полако упознају друге цивилизације и појављује се у ботаничким баштама у Европи и Америци. Сматра се да је соју у Америку донео Бенџамин Френклин. Новија историја соје почиње у 19. веку у Америци одакле започиње ширење по целом свету и соја заузима значајно место у модерној пољопривреди. У модерној историје соје важна су још два догађаја. 1996. године на тржишту се појавила прва генетички модификована соја (отпорна на тотални хербицид глифосат) и 2002. године соја по први пут напушта планету земљу - на међународној свемирској станици произведене су експерименталне количине соје као потенцијалне хране на свемирским путовањима. Основни разлог гајења соје јесте повољан хемијски састав зрна. Наиме, у зрну соје налази се између 35 и 40% протеина и око 20% уља што га чини веома повољном сировином за исхрану људи и животиња. Протеини соје садрже све есенцијалне аминокиселине у довољној количини тако да прерађевине од соје представљају квалитетну храну. Сојино уље не спада у групу висококвалитетних уља (као маслиново и сунцокретово) због веће количине полинезасићених масних киселина и мањег удела олеинске киселине. Поред уља и протеина у зрну соје налазе и друга физиолошки активна једињења као што су изофлавони, фитостероли, сапонини, фитинска киселина који имају повољан утицај на здравље људи. Такође у зрну соје налазе се и неке антинутритивене материје као што су инхибитори протеаза (термичком обрадом зрна соје ове материје се неутралишу) и несварљиви олигосахариди. Хемаглутинин је састојак семена соје који у крви подстиче стварање масе која слепљује црвена крвна зрнца, што онемогућује исправну апсорпцију кисеоника и његову дистрибуцију ћелијама организма. Најконтроверзнији састојци семена соје су неки изофлавони (фитоестрогени), попут генистеина и даидзеина. Генистеин се показао као инхибитор тирозин киназе, ензима битног у процесу коришћења есенцијалне аминокиселине тирозина у мозгу, чији је утицај изузетно важан за функцију тироидних хормона и многе друге функције организма. Утицај изофлавона на смањење функције тироидне жлијезде изазива развој хипотиреозе. Списак производа који се добијају од соје је дугачак и поред разних прехрамбених производа и адитива, соја је сировина у индустрији гуме, боја, лакова, лепкова, фармацеутској индустрији, и све популарнија сировина за биодизел. Протеини соје чине око 2/3 светске производње биљних протеина док 1/3 биљних уља потиче од соје. Оброци од сојног семена са неутралисаним мастима су значајан и јефтин извор беланчевина у исхрани животиња и многим готовим јелима. Сојино уље је други важан производ у преради соје. На пример, производи од соје попут тесктурираних биљних беланчевина (TVP) су заменска намирница за многе месне и млечне производе.[3] Соја даје више беланчевина по хектару од већине других пољопривредних производа.[4] Традиционални начини кориштења неферментисаног семена соје укључује и сојино млеко, од којег се прави тофу. Међу ферментисаним намирницама од соје налазе се, између осталих, и сојин сос, ферментисана паста од семена, јапански nattō (納豆) и јавански темпех. Њено уље се користи у многим индустријским апликацијама. Највећи светски произвођачи соје су САД (36%), Бразил (36%), Аргентина (18%), Кина (5%) и Индија (4%).[5][6] Семе соје садржи значајне количине фитинске киселине, алфа-линолеинске киселине и изофлавона. Садржај Име Уреди Ова биљка је позната као велико семе на кинеском и јапанском језику (кин. 大豆 - daizu) или жуто семе (кин. 黄豆 - huángdòu). Незрела соја као и јело које се од ње справља називају се едамаме у Јапану,[7][8] али се у енглеском и другим језицима, едамаме назива само специфично јело. Латинско име рода, Glycine, исто је као и једна једноставна аминокиселина (глицин). Од почетка 20. века соја се у Америци називала златно или чудотворно семе (golden bean, miracle bean).[9] Међународни назив соја је најзад изведен из јапанског изговора кинеско-јапанске ријечи 醤油 (shōyu) којом се означава сојин сос, кроз немачку адаптацију исте речи, соја.[10] Класификација Уреди Мали, ружичасти цветови соје Разне сорте соје се користе на различите начине Род Glycine (Willd.) подељен је на два подрода, Glycine и Soja. Подрод Soja ((Moench) F.J. Herm.) укључује култивирану соју Glycine max (L.) Merr., као и дивљу соју Glycine soja Sieb. & Zucc. Обе биљке су једногодишње. Glycine soja је дивљи предак култивиране соје, а у дивљни расте у Кини, Јапану, Кореји, Тајвану и Русији.[11] Подрод Glycine састоји се од најмање 25 дивљих, једногодишњих врста: на пример Glycine canescens (F.J. Herm.) и G. tomentella (Hayata) расту у Аустралији и Папуи Новој Гвинеји.[12][13] Вишегодишња соја (Neonotonia wightii) пореклом је из Африке, а данас је доста раширена биљка у тропским подручјима, а служи за исхрану домаћих животиња.[14][15][16] Попут неких других биљака које су давно одомаћене, однос модерне соје и врста које расту у дивљини не може се пратити уз потпуну сигурност и тачност. Она је одомаћени варијетет са изузетно великим бројем сорти. Опис Уреди Разне сорте соје различито нарасту у различитим окружењима. Висина биљке се креће од 20 cm до 2 метра. Махуне, стабљика и листови прекривени су финим, смеђим или сивим длачицама. Листови су тропрсти, имају три или четири листића на листу, а сваки од листића је 6 до 15 cm дуг а 2 до 7 cm широк. Листови опадају пре него што семе сазри. Неугледни, самоопрашујући цветови смештени су у пазуху листа, најчешће су бели, ружичасти или љубичасти. Плод је длакава махуна која расте у гроздовима од по три до пет, свака је дуга од 3 до 8 cm, а обично садржи два до четири (ретко више) семена, промера 5 до 11 mm. Семе соје се јавља у разним величинама, са разним бојама махуна или семењаче, укључујући црну, смеђу, плаву, жуту, зелену или шарену. Махуна зреле соје је тврда, отпорна на воду, те штити котиледоне и хипокотиле (или „клице“) од оштећења. Ако је опна напукне, семење неће проклијати. Ожиљак, видљив на семењачи, назива се хилус (хилум, обично црн, смеђ, кожнат, сив и жут) а на једном крају хилуса је микропила односно мали отвор у семењачи који омогућава апсорпцију воде неопходне за клијање. Семе попут соје које садржи веома високе нивое беланчевина, је ортодоксно. А. Карл Леополд, син Алда Леополда, започео је проучавање ове сојине особине на Институту за истраживање биљака при универзитету Корнел средином 1980-их. Открио је да соја и кукуруз имају цео низ растворљивих угљених хидрата који пружају одрживост ћелијама семена.[17] Почетком 1990-их успео је да региструје патенте о техникама за заштиту „биолошких мембрана“ и беланчевина у сувом стању. Фиксирање азота Уреди Соја, сирова, зрело семе Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) Енергија 1.866 kJ (446 kcal) Угљени хидрати 30,16 g Шећери 7,33 g Прехрамбена влакна 9,3 g Масти 19,94 g Засићене 2,884 g Мононезасићене 4,404 g Полинезасићене омега‑3 омега‑6 11.255 g 1,330 g 9,925 g Протеини 36,49 g Триптофан 0,591 g Треонин 1,766 g Изолеуцин 1,971 g Леуцин 3,309 g Лизин 2,706 g Метионин 0,547 g Цистин 0,655 g Фенилаланин 2,122 g Тирозин 1,539 g Валин 2,029 g Аргинин 3,153 g Хистидин 1,097 g Аланин 1,915 g Аспарагинска киселина 5,112 g Глутаминска киселина 7,874 g Глицин 1,880 g Пролин 2,379 g Серин 2,357 g Витамини Витамин А екв. (0%) 1 μg Тиамин (Б1) (76%) 0,874 mg Рибофлавин (Б2) (73%) 0,87 mg Ниацин (Б3) (11%) 1,623 mg Витамин Б5 (16%) 0,793 mg Витамин Б6 (29%) 0,377 mg Фолат (Б9) (94%) 375 μg Витамин Б12 (0%) 0 μg Холин (24%) 115,9 mg Витамин Ц (7%) 6 mg Витамин Е (6%) 0,85 mg Витамин К (45%) 47 μg Минерали Калцијум (28%) 277 mg Бакар (83%) 1,658 mg Гвожђе (121%) 15,7 mg Магнезијум (79%) 280 mg Манган (120%) 2,517 mg Фосфор (101%) 704 mg Калијум (38%) 1.797 mg Натријум (0%) 2 mg Цинк (51%) 4,89 mg Остали конституенти Вода 8,54 g Холестерол 0 mg Линк према УСДА бази података Јединице μg = микрограми • mg = милиграми IU = интернационалне јединице Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Многе легуминозе (луцерка, детелина, грашак, пасуљ, соја, кикирики и друге) садрже симбиотске бактерије зване Rhizobia које живе унутар коренских квржица. Те бактерије имају посебне способности фиксирања молекуларног азота (N2) из атмосфере и његово претварање у амонијак (NH3).[18] Хемијска реакција је следећа: N2 + 8 H+ + 8 e− → 2 NH3 + H2 Након тога, амонијак се претвара у следећи облик, амонијум јона (NH4+), који неке биљке могу користити, путем следеће реакције: NH3 + H+ → NH4+ Овај распоред значи да су коренске квржице соје (и других легуминоза) извори азота за те биљке, што их чини релативно богатим биљним беланчевинама. Састав Уреди Заједно, беланчевине и сојино уље чине око 56% сувог сојиног семена по маси (36% беланчевине и 20% масти). Остатак се састоји од 30% угљених хидрата, 9% воде и 5% пепела. Семе соје састоји се из приближно 8% семењаче, 90% котиледона и 2% осе ембриона. Соја је изузетно издашан извор незамењивих састојака. Тако на пример 100 грама (сирове) соје задовољава дневне потребе за 36% беланчевина, 37% влакана, 121% гвожђа, 120% мангана, 101% фосфора и неколико витамина из групе Б, укључујући фолате (94% дневних потреба). Такођер постоји веома висока концентрација витамина К, магнезијума, цинка и калијума. Иста количина соје даје 446 калорија и 11 грама полинезасићених масноћа. Да би се могла користити за људску исхрану, соја мора бити припремана „влажном“ топлотом како би се уништили инхибитори трипсина (инхибитори серинске протеазе). Сирова соја, укључујући и незреле зелене облике, је отровна за све моногастричне животиње.[19] Беланчевине Уреди Већина сојиних беланчевина је релативно отпорна на топлоту. Ова отпорност омогућава производима од соје да поднесу неопходну високу температуру кувања, како би се добили производи попут тофуа, сојиног млека и сојиног брашна. Многе светске организације и агенције сматрају соју извором комплетних беланчевина.[20] Комплетне беланчевине су оне које садрже значајну количину свих есенцијалних аминокиселина које се морају уносити у људски организам, јер тело нема способност да их синтетише. Из тог разлога, соја је добар извор беланчевина, између осталих, за вегетаријанце и вегане или за особе које желе да смање количину меса коју једу. Угљени хидрати Уреди Основни растворљиви угљени хидрати зрелог семена соје су дисахарид сахароза (удео од 2,5% до 8,2%), трисахарид рафиноза (0,1% до 1%) састављена из једног молекула сахарозе спојеног са једним молекулом галактозе, те тетрасахарид стахиоза (1,4% до 4,1%) састављен од једног молекула сахарозе спојеног са два молекула галактозе.[21] Док олигосахариди рафиноза и стахиоза штите опстанак семена соје од сушења, они нису јестиви шећери, тако да при њиховом уносу у организам доприносе надутости и тегобама у цревима код људи и других моногастричних животиња, слично као и дисахарид трехалоза. Несварени олигосахариди се у цревима разлажу деловањем природних микроба, дајући гасове попут угљен-диоксида, молекуларног водоника и метана. Пошто су растворљиви сојини угљени хидрати пронађени и у пшеници а разлажу се током ферментације, сојин концентрат, изоловани протеини из соје, тофу, сојин сос и клијавци немају флатусну активност. На другој страни, постоје и одређени позитивни ефекти од уноса олигосахарида попут рафинозе и стахиозе, а то је да оне потпомажу развој и „борбу“ бифидобактерија у цревима против путрефактивних бактерија. Нерастворљиви угљени хидрати соје састоје се из комплексних полисахарида целулозе, хемицелулозе и пектина. Већина угљених хидрата соје се може класификовати у дијетарна влакна. Масти Уреди Сирова соја има око 20% масти, укључујући засићене масноће (3%), једноструко незасићене (4%) и вишеструко незасићене масти, углавном у виду линолеинске киселине. У саставу сојиног уља односно липидног дела семена, оно има четири фитостерола: стигмастерол, ситостерол, кампестерол и брасикастерол, чинећи око 2,5% укупне садржине липида, а могу се и превести у стероидне хормоне.[22] Производња Уреди Соја је врло важна индустријска биљка у светским оквирима, јер даје уље и беланчевине. У САД, највећи део соје се екстрахује помоћу растварача, попут хексана, те се „пржи“ да би се добила одмашћена сојина прерађевина (са 50% беланчевина), што омогућава прехрану домаћих животиња (нпр. пилића, ћурака и сл.) у индустријским размерама, што никад у људској историји раније није било могуће. Веома мали део убране соје директно се користи у људској исхрани. Ипак, производи од соје јављају се у широком спектру варијација у прерађеној храни. Током Другог светског рата, соја је постала врло важна и у Северној Америци, као и у Европи, првенствено као замена за другу протеинску храну те као извор јестивих масноћа. Током рата, Америчко министарство пољопривреде започело је примену соје као ђубриво. У Дилоновој рунди Општог договора о трговини и царинама (GATT) одржаној 1960. и 1961, САД је омогућила бесцарински приступ својим произвођачима соје на европско тржиште. Током 1960-их, САД је извезла преко 90% укупне светске производње соје.[23][24] Године 2005. највећи извозници соје били су Аргентина (39% удела у светском извозу), САД (37%) и Бразил (16%), док су највећи узвозници били Кина (41% светског увоза), Европска унија (22%), Јапан (6%) и Мексико (6%).[25] Према подацима Немачког друштва за међународну сарадњу (ГИЗ) у Босни и Херцеговини је 2013. било засађено око 5.000 хектара соје.[26] Процењује се да Босна и Херцеговина годишње увезе око 100 хиљада тона соје, претежно из Бразила. У Хрватској је исте године било засађено 55.000 хектара соје, са просечним приносом од 2 тоне по хектару.[27] Узгој соје је најуспјешнији у климатским подручјима где владају врела лета, са оптималним условима раста са просечним температурама од 20 до 30 °C. Температуре испод 20 °C и изнад 40 °C знатно ограничавају раст. Соја може расти на широком спектру типова земљишта, а оптимални раст је на влажним алувијалним земљиштима са добрим органским садржајем. Оптимално време сјетве је друга половина априла. Као и већина легуминоза, соја такођер врши фиксацију азота тако што гради симбиотичке везе са бактеријама Bradyrhizobium japonicum`` (syn. Rhizobium japonicum; Jordan 1982). За најбоље резултате узгоја, инокулум исправног соја бактерија би требало да се помеша са семеном соје (или било које друге легуминозе) пре сејања. Модерне сорте соје генерално достижу око 1 m висине, а потребно им је од 80 до 120 дана од сетве до бербе. САД, Аргентина, Бразил, Кина и Индија су највећи светски произвођачи соје и представљају више од 90% њене глобалне производње.[28] САД је 2000. године произвела 75 милиона тона соје, од чега је више од трећине извезено. У производној 2010/2011. ова количина је била преко 90 милиона тона.[6] Просечни светски принос соје у 2010. био је 2,5 тоне по хектару. Три највећа произвођача имају просечни принос од око 3 тоне по хектару. Фарма са највећим приносом соје у свету 2010. године налазила се у Турској, где је забележен принос од 3,7 тона по хектару.[29] Светски рекорд забележен је на фарми у америчком граду Парди, Мисури 2010. године од 10,8 тона соје по хектару.[30] Ratarstvo uzgoj soje poljoprivreda

Autor - osoba Jovanov, Svetislav, 1953- = Jovanov, Svetislav, 1953- Naslov Mitovi XX veka / Svetislav Jovanov Vrsta građe esej URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Dnevnik, 2002 (Novi Sad : Ideal) Fizički opis 138 str. : ilustr. ; 21 cm Sadržaj Uvod (5). - Prolog (7-12): Tri sestre: otkriće privatnog života (9-12). - Heroji (13-48): Tarzan: smrtonosna čistota avanture (15-18); Flaš Gordon: prostor koji je pojeo vreme (19-21); Skarlet O` Hara: svetski ljubavni rat (22-25); Vajat Erp: daleko od zvezde zakona (26-29); Popaj: bajka klade valja (30-32); Džems Bond: pištolji i mačkice (33-36); Ivan Denisovič: dnevni raspored utopije (37-40); Konan Varvarin: čelik i meso (41-44); Indijana Džons: luda arheologija (45-48). - Čudovišta (49-73): Drakula: iskušenja večnosti (51-54); Kralj Ibi: komedija finansijske palice (55-58); Građanin Kejn: iluzija kristalne kugle (59-62); Doktor Faustus: suvišna pogodba (63-66); Betmen: moć i nemoć maske (67-70); Mapeti: vreme za igru (71-73). - Antiheroji (75-113): Šarlo Skitnica: američki san i buđenje (77-80); Jozef K: paradoks nevinosti (81-84); Dobri vojnik Švejk: pohvala ludosti (85-88); Paja Patak: vitez svađalica (89-92); Ostap Bender: topljenje leda (93-97); Filip Marlou: pobednik u snu (98-100); Lolita: izmučeni demon (101-104); Boni i Klajd: ljubav kao rana (105-108); Džordž Smajli: izdaja iluzije (109-113). - Tragaoci (115-131): Mali princ: letač svih čežnji (117-119); Hobit: avantura povratka (120-123); Majka Hrabrost: beskonačni račun (124-127); Korto Malteze: tajno jedro, tajni vrt (128-131). - Epilog (133-138): Terminator: odlaganje budućnosti (135-138). (Broš.) Napomene Tiraž 600 Na koricama beleška o delu. Predmetne odrednice Književni likovi -- 20. v. Filmski likovi -- 20. v. MIT O DISTOPIJI ILI DUGO UMIRANJE U JEDNOM VEKU Na početku knjige „Mitovi XX veka“ Svetislava Jovanova nalazi se priča о realističkoj drami kojom dominira očajnički uzvik: „U Moskvu!“, a s njim i nada u mogućnost promene koja se, međutim, neće dogoditi. Poslednju repliku u ovom Čehovljevom komadu izgovara jedna od tri sestre, Olga, koja veli: „Da nam je znati, da nam je znati!“ Knjigu zaključuje futuristički mit о kiborgu, zastrašujuća vizija dehumanizovane budućnosti, priča koja se završava nadom da je još jednom odložen dolazak konačnog, najsavršenijeg Terminatora, onog koji će definitivno ukinuti čoveka, a s njim i svaku nadu. No, kao što je pisac drame Tri sestre znao da se njegove junakinje nemaju čemu nadati, tako je i gledalac Kameronovog filma svestan daje pomenuto odlaganje tek pri-vremena pobeda Dobra, a da je neminovni kraj samo odložen. Između te dve priče Svetislav Jovanov smešta ključne mitove veka u kojem je izvesnost smrti nade bila evidentna i Čehovu i Kameronu. Otuda serija priča kroz koje je ovde sagledano poslednje stoleće drugog milenijuma nije ništa drugo do dugo umiranje u jednom veku, ili afirmacija distopije kao dominantnog pogleda na svet. Naime, sve te priče о herojima, antiherojima, čudovištima i tragaocima, Jovanov sagledava kao puteve i stramputice svesti koja se (bezmalo po hegelijanskom modelu) uspinje do (samo) svesti о vlastitoj nemoći, nesposobnosti da se odupre zlu u sopstvenom biću. Taj put Jovanov analizira iz perspektive veli-ke erudicije i sposobnosti povezivanja najraznovrsnijih podataka iz sfere kulture (i podkulture), ne držeći se striktno jednog stanovišta ili nepromenjene vizure. On, naime, zna da svaka „priča“ ima svoj kontekst, pripada određenom žanru, da je određena specifičnostima vlastitog medija. Baš zato ove priče funkcionišu kao provokativno štivo, nastalo na granici beletristike i esejistike, u njima su sadržane i kritičarske opservacije i teorijski diskurs, sumorni pogled na svet s kraja veka i gotovo detinje nežna osećajnost svojstvena onima koji bi da se još igraju. Ispisujući ove stranice, analizirajući mitove XX veka, Jovanov, međutim, inicira proces de-mistifikacije mitotvoračke svesti čoveka Zapada, ali i afirmiše još jedan mit – koji nije vezan samo za ovo stoleće, već je ugrađen u temelje zapadne civilizacije. Reč je о gnostičarskom mitu koji uzdiže znanje kao mogući put ka spasenju. Pa ipak, pisac ove knjige je do kraja svestan svoje pozicije. Otuda i njegova konstatacija da su mitovi možda pre pomagali čoveku XX stoleća da spokojno umre, no što su mu olakšavali život, nije tek izraz pomodnog pesimizma svedoka odrastanja x-generacije, već svojevrsna sublimacija gorkog iskustva oko kojeg se, uostalom, i vrti kompletna prošlovekovna mitologija. Aleksandar MILOSAVLJEVIĆ „Jovanov otvara zbirku pričom o Čehovljevoj drami Tri sestre kao o otkriću privatnog života – gde je, dakako, ovaj komad samo sinteza celokupne Čehovljeve poetike – dakle, o onoj neutaživoj potrebi istorijski sazrelog građanstva za učešćem u svetu, ali na novim osnovama, kroz potragu za privatnim, individualnim ostvarenjem, za Znanjem koje građansko životarenje ispunjava smislom, za izmičućim mamcem Sreće. Ostale je `mitove` Jovanov podelio na Heroje, Čudovišta, Antiheroje i Tragaoce, i njihov se dijapazon kreće od stripovskih superheroja – i njihovih trapavih antipoda – iz herojskog (koliko i čednog) doba `devete umetnosti` (Flaš Gordon, Popaj, Betmen, Paja Patak, Korto Malteze...), preko paradigmatskih likova nastalih u `visokoj` ili roto-literaturi a većinom proslavljenih ekranizacijom (Filip Marlou, Lolita, Skarlet O` Hara, Džems Bond, Ivan Denisovič, Džordž Smajli...) pa do svih onih likova koji su otelotvoravali `svetle` ili `tamne` kulturne ikone kakve su sublimisale ili, pak, oslobađale nade i strahove savremenog čoveka (Drakula, Kralj Ibi, Doktor Faustus, Švejk, Šarlo Skitnica, Jozef K. etc.); knjiga se završava Epilogom posvećenim Terminatoru, kao nekakvim simboličkim oproštajem od jedne ekskluzivno ljudske istorije, kakva je valjda postojala još samo u dvadesetom veku, i više je, takve, neće biti... Hasta la vista, baby!“ – Teofil Pančić MG96

SVEOBUHVATAN VODIČ KROZ MEĐUNARODNE STANDARDE FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA! Poslednjih godina u Srbiju sve više dolaze strani ulagači, povećava se razmena robe i usluga sa inostranstvom i zbog toga se posebna pažnja pridaje upoređivanju domaćeg ekonomskog stanja sa inostranim. Zbog toga je nezaobilazno poznavanje i primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) koji se opisuju kroz ovaj vodič. Svako poglavlje ukratko prikazuje pojedini Međunarodni standard finansijskog izveštavanja, a većina poglavlja sadrži brojne primere koji ilustruju praktičnu primenu osnovnih koncepata pojedinog standarda. Primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) u poslovnoj situaciji može imati presudan uticaj na finansijske rezultate i položaj dela ili cele firme. MSFI daju državnim službenicima, upravama preduzeća, menadžerima ili finansijskim analitičarima bez velikog predznanja iz računovodstva alate potrebne za učestvovanje u raspravama i donošenju odluka ključnih za prihvatanje i primenu finansijskih izveštaja svojih firmi, odnosno finansijskih izveštaja državnih sektora. Svako poglavlje ukratko pojašnjava i opisuje novi ili revidirani MSFI, problem ili probleme koje obrađuje, ključne koncepte, odgovarajući računovodstveni postupak i odgovarajuće zahteve za prezentovanje i objavljivanje. Tekst takođe obrađuje finansijsku analizu i problematiku tumačenja kako bi što bolje pokazao moguće efekte računovodstvenih standarda na poslovne odluke. Jednostavni primeri u većini poglavlja pomažu daljem pojašnjenju sadržaja. Knjiga bi takođe trebala pomoći zakonodavcu prilikom poređenja MSFI-ja sa specifičnostima svojih zemalja, i da ih na taj način ohrabri da i oni prihvate ove međunarodno prihvaćene standarde. ZAŠTO SMO OBJAVILI OVU KNJIGU? Kao odgovor na globalnu finansijsku krizu 1998. godine, nekoliko je međunarodnih organizacija, uključujući i Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond, pokrenulo zajedničku inicijativu za jačanje svetske finansijske arhitekture i traženje dugoročnih rešenja za otklanjanje nedovoljne transparentnosti finansijskih informacija. Taj je napor bio podržan jasnom podrškom rada Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (IASB). Jedan od rezultata je bio ubrzavanje približavanja računovodstvenih standarda – posebno Međunarodnih standarda finansij skog izveštavanja (MSFI) koje je donosio IASB, kao i Standarda finansijskog računovodstva (FAS) koje je donosio Odbor za standarde finansijskog računovodstva (FASB) u Sjedinjenim Američkim Državama. Ne iznenađuje da su ti napori prema približavanju proizveli brojne revizije računovodstvenih standarda od strane oba Odbora. Za računovođe, finansijske analitičare i druge stručnjake već postoji brojna tehnička literatura koja detaljno razjašnjava pozadinu i nameravanu primenu tih revizija. No do sada je nedostajala konsolidovana i pojednostavljena literatura. Ovaj rad namerava popuniti tu prazninu. Svako poglavlje ukratko objašnjava i opisuje novi ili revidirani MSFI, problem ili probleme koje obrađuje, ključne koncepte, odgovarajući računovodstveni postupak i odgovarajuće zahteve za prezentaciju i objavljivanje. Tekst takođe obrađuje finansijsku analizu i problematiku tumačenja kako bi što bolje pokazao moguće učinke računovodstvenih standarda na poslovne odluke. Jednostavni primeri u većini poglavlja pomažu daljem razjašnjenju sadržaja. Nadamo se da ovaj pristup, osim što predstavlja pomoć praktičarima, može pomoći onima koji nisu računovodstveni stručnjaci prilikom poslovnog odlučivanja koje zavisi od novih propisa. Knjiga bi, takođe, trebala pomoći nacionalnim zakonodavcima prilikom poređenja MSFI sa specifičnostima svojih zemalja, te ih na taj način ohrabriti da i oni prihvate ove međunarodno prihvaćene standarde. - Kenneth G. Lay, CFA, Zamenik direktora trezora, Svetska banka, Washington, D.C., Avgust 2004. KOME JE KNJIGA NAMENJENA? Svesno smo se usredsredili na potrebe izvršnih direktora i finansijskih analitičara u privatnom i javnom sektoru koji možda nemaju velika predznanja iz računovodstva. Ova publikacija ukratko opisuje svaki MSFI i MRS tako da menadžeri i analitičari mogu brzo dobiti opšta i osnovna saznanja o ključnim problemima. Takođe, svesno smo odlučili izbaciti detaljnu raspravu o određenim temama u cilju zadržavanja opšteg cilja pružanja korisnog alata menadžerima i finansijskim analitičarima. Osim kratkih zaključaka, većina poglavlja sadrže jednostavni primer iz prakse koji naglašava praktičnu primenu određenih ključnih koncepata određenog Standarda. Čitaoci bez tehničkog računovodstvenog predznanja, uz pomoć ove knjige, mogu sudelovati u raspravama koje se odnose na prikladnost ili primenu određenog Standarda u nekoj situacij i. Čitaoci, takođe, mogu procenjivati učinke - efekte koje će primena principa pojedinih računovodstvenih standarda imati na finansijske rezultate i položaj dela ili celog preduzeća. STRUKTURA PUBLIKACIJE Svako poglavlje ima jedinstvenu strukturu sadržaja koja omogućava razjašnjenje svakog Standarda. 1. Predmet je podnaslov koji identifikuje glavne ciljeve i ključne probleme standarda. 2. Delokrug standarda utvrđuje specifične transakcije i događaje na koje se pojedini Standard može odnositi. Na određenim nivoima, usklađenost sa zahtevima standarda je ograničena na određenu grupu preduzeća. 3. Ključni koncepti razjašnjavaju primenu i obuhvat osnovnih koncepata i definicija. 4. Računovodstveni postupak navodi specifične računovodstvene principe i merila, osnovice, konvencije, pravila i prakse koje preduzeća treba da prihvate radi usklađenosti s određenim standardom. Priznavanje (početno knjiženje) i merenje (naknadno vrednovanje) posebno se obrađuju gde je to prikladno. 5. Prezentacija i objavljivanje opisuje način na koji finansijske i nefinansijske stavke - pozicije trebaju biti prezentirane u finansijskim izveštajima, kao i aspekte koji trebaju biti objavljeni u tim finansijskim izveštajima – vodeći računa o potrebama različitih korisnika. Korisnici finansijskih izveštaja su ulagači - investitori, zaposleni, zajmodavci, dobavljači i poverioci, vlade, poreske i zakonodavne vlasti, kao i javnost. 6. Finansijska analiza i tumačenje razmatraju stavke koje su zanimljive finansijskim analitičarima, u poglavljima gde je takvo razmatranje prikladno. Treba naglasiti da niti jedna od takvih rasprava nije kritika MSFI. Gde su naglašene analitičke komponente i praksa, treba upozoriti čitaoce na preostale izazove preklapanja međunarodne računovodstvene prakse i jasne primene MSFI. 7. Primeri se nalaze na kraju većine poglavlja. Ovi primeri imaju za cilj dodatno ilustrovati koncepte sadržane u svakom pojedinom MSFI ili MRS-u. Autor se nada da će menadžerima iz zemalja članica Svetske banke ovaj oblik biti koristan u cilju definisanja računovodstvene terminologije, posebno u slučajevima kad se neki izrazi još uvek tek opisno prevode. Stoga je svaka povratna informacij a dobro došla. OBUHVAĆENI SADRŽAJ Svi računovodstveni Standardi koje je izdao Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) do 31. maja 2004. godine uključeni su u publikaciju. Tekstovi odbora predstavljaju konačnu nadležnost – ova publikacija je njihov sažetak. Kratak sadržaj: DEO I: PREZENTACIJA – PREDSTAVLANJE Poglavlje 1: Okvir za izradu i prezentaciju finansijskih izveštaja (Okvir) Poglavlje 2: Prva primena MSFI (MSFI 1) Poglavlje 3: Prezentacija finansijskih izveštaja (MRS 1) Poglavlje 4: Izveštaji o novčanom toku (MRS 7) Poglavlje 5: Računovodstvene politike, promene u računovodstvenim procenama i greške (MRS 8) DEO II: IZVEŠTAJI GRUPE Poglavlje 6: Poslovna spajanja (MSFI 3) Poglavlje 7: Konsolidovani i odvojeni finansijski izveštaji (MRS 27) Poglavlje 8: Ulaganja u pridružene kompanije (MRS 28) Poglavlje 9: Ulaganja u zajedničke poduhvate (MRS 31) DEO III: BILANS STANJA I IZVEŠTAJ O DOBITI Poglavlje 10: Isplate na osnovu akcija (MSFI 2) Poglavlje 11: Ugovori o osiguranju (MSFI 4) Poglavlje 12: Zalihe (MRS 2) Poglavlje 13: Ugovori o izgradnji (MRS 11) Poglavlje 14: Porez na dobit (MRS 12) Poglavlje 15: Nekretnine, mašine i oprema (MRS 16) Poglavlje 16: Najmovi (MRS 17) Poglavlje 17: Prihodi (MRS 18) Poglavlje 18: Primanja zaposlenih (MRS 19) Poglavlje 19: Računovodstvo državnih subvencija i objavljivanje državnih pomoći (MRS 20) Poglavlje 20: Učinci promena kursa stranih valuta (MRS 21) Poglavlje 21: Troškovi uzajmljivanja (MRS 23) Poglavlje 22: Umanjenje imovine (MRS 36) Poglavlje 23: Rezervisanja, nepredviđene obaveze i nepredviđena imovina (MRS 37) Poglavlje 24: Nematerijalna imovina (MRS 38) Poglavlje 25: Finansijski instrumenti, priznavanje i merenje (MRS 39) Poglavlje 26: Ulaganje u nekretnine (MRS 40) Poglavlje 27: Poljoprivreda (MRS 41) DEO IV: OBJAVLJIVANJE Poglavlje 28: Netekuća sredstva - dugoročna imovina koja se poseduje radi prodaje i prestanak poslovanja – diskontinuirane operacije (MSFI 5) Poglavlje 29: Događaji nastali nakon datuma bilansa (MRS 10) Poglavlje 30: Izveštavanje po segmentu (MRS 14) Poglavlje 31: Objavljivanje povezanih strana (MRS 24) Poglavlje 32: Računovodstvo i izveštavanje o penzionim planovima (MRS 26) Poglavlje 33: Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama (MRS 29) Poglavlje 34: Objavljivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija (MRS 30) Poglavlje 35: Finansijski instrumenti: objavljivanje i prezentacija (MRS 32) Poglavlje 36: Zarade po akciji (MRS 33) Poglavlje 37: Finansijsko izveštavanje za razdoblja tokom godine (MRS 34) Poglavlje 38: Istraživanje i procena mineralnih resursa (ON 6) HENNIE VAN GREUNING trenutno radi kao viši savetnik u Trezoru Svetske banke, a prethodno je radio kao direktor sektora za Sektor finansijskog poslovanja Svetske banke. Takođe, bio je partner u jednoj međunarodnoj računovodstvenoj kompanij, kao i nadzornik i direktor supervizije banaka u centralnoj banci. Poseduje diplomu Ovlašćenog finansijskog analitičara i Ovlašćenog računovođe, kao i doktorate iz oblasti računovodstva i ekonomije.