NAŠA DOMOVIBA BROJ 4 APRIL BEOGRAD 1940 TREĆA GODINA IZLAŽENJA STRANA 61 - 84 MEKI POVEZ BLAGE FLEKE NA KORICAMA KAO NA SLICI INAČE DOBRO OČUVANO TAGS - ČASOPIS ZA JUGOSLOVENSKU OMLADINU JUGOSLAVIJA 04.09.2020

Рассказы,повести,фельетоны А.П.Чехов izdavac Moskva 1946 tvrdi povez na 666 str jako lepo ocuvana

STANJE KAO NA SLIKAMA.

STANJE KAO NA SLIKAMA.

NOVA EVROPA KNJIGA VII BROJ 4 IZ 1923 RETKO STRANA: 105-137 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 24 CM STANJE: RIKNA OD GORE POHABANA 4 CM, ZADNJE KORICE MALO OTCEPLJENE NA GORNJEM ČOŠKU, 2 VERTIKALE GRAFITNOM, UNUTRAŠNJOSTA OČUVANA, ČASOPIS KAO NA SLICI, OCENA: 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 73

Autor Jakšić, Đura Naslov Celokupna dela. Knj. 4 / Đura Jakšić Vrsta/sadržaj type of material drama Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna prosveta, [b. g.] (Beograd : Narodna prosveta) Ostali autori Živanović, Jeremija Fizički opis LV, 437 str. ; 20 cm Zbirka Biblioteka srpskih pisaca Napomene Đorđe (Đura) Jakšić : život i rad / Jeremija Živanović: str. IX-LV. Predmetne odrednice Jakšić, Đura (1832-1878) stanje kao na slikama Đura Jakšić (8. avgust 1832. – 16. novembar 1878) Đura Jakšić (rođen u Srpskoj Crnji, preminuo u Beogradu) je bio srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac, učitelj i boem. Rođen je 8. avgusta (27. jula po julijanskom kalendaru) 1832. godine u Srpskoj Crnji, u Banatu, u svešteničkoj porodici. Otac ga upisuje u trgovačku školu iz koje beži tri puta i na kraju upisuje nižu gimnaziju u Segedinu. Posle završene osnovne škole u Srpskoj Crnji i niže gimnazije u Segedinu (danas Mađarska), odlazi u Temišvar (danas Rumunija) da uči slikanje. Uoči revolucionarne 1848. godine bio je student umetničke akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja morao da je napusti. Vrativši se u rodni kraj produžio je da uči slikarstvo u Bečkereku kod Konstantina Danila čuvenog slikara tog doba, tražeći sopstveni umetnički izraz i produbljujući svoja znanja, između ostalog i nemačkog jezika. U revoluciji od 1848–1849. iako šesnaestogodišnjak, učestvuje kao dobrovoljac. Kada se revolucija završila porazom, napisao je: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo – a šta dobismo!” Ubrzo ga neimaština primorava da prihvati razne poslove. Tih godina često menja mesta boravka, odlazi u Beograd, ali se vrlo brzo upućuje u Beč da nastavi studije slikarstva. U Beču se kreće u umetničkim krugovima sa Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem. Njegovi poetski prvenci ugledali su svetlost dana u Serbskom letopisu 1853. godine. Besparica ga primorava da se vrati kući, ali ubrzo zatim odlazi na Akademiju finih umetnosti u Minhen. Krajem 1855. nastanio se u Kikindi i živeo od slikarstva. Piše pesme i štampa ih u Sedmici pod pseudonimom Teorin. U Novi Sad prelazi 1856. godine, podstaknut povratkom prijatelja sa kojima je drugovao u Beču koji se okupljaju oko novosadskih listova Sedmica i Dnevnik. Po povratku sa slikarskih studija, živi u Banatu do 1856. Od 1857. prelazi u Srbiju, gde ostaje sve do smrti. U Srbiji radi kao seoski učitelj (u Podgorcu, Sumrakovcu, Sabanti, Rači kod Kragujevca i Požarevcu, u kome se i oženio) i kao gimnazijski učitelj crtanja (u Kragujevcu, Beogradu i Jagodini). Đura Jakšić je bio svestran umetnik i rodoljub: pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar. Ali i boem. Stvaralački i stradalački život tog obrazovanog i temperamentnog čoveka često se odvijao u boemskom ambijentu skadarlijskih kafana Tri šešira i Dva jelena. Boemska atmosfera bila je njegovo prirodno okruženje u kome je dobijao stvaralačku inspiraciju, izazivao divljenje i aplauze veselih gostiju i boemskih družbenika, ali i bes vlasti čijoj se sirovosti i lakomosti rugao, originalno i starično. Stalno je živeo u oskudici, i teško je izdržavao svoju brojnu porodicu. Pritisnut porodičnim obavezama i dugovima, sklon boemiji, bolestan, Đura Jakšić se potucao kroz život. Razočaran u ljude i život, nalazio je utehu u umetničkom stvaranju, pesničkom i slikarskom. Bio je nežan, iskren drug i bolećiv otac, ali u mračnim raspoloženjima razdražljiv i jedak. Njegova bolna i plahovita lirika veran je izraz njegove intimne ličnosti, tragične i boemske. Oboleo od tuberkuloze, u dugovima, gonjen je i otpuštan (1871) iz državne službe. Uz pomoć Stojana Novakovića dobija posao u Državnoj štampariji 1872. godine. Smrt ga je zatekla na položaju korektora Državne štamparije u Beogradu 16. novembra 1878. godine (po julijanskom kalendaru). Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Književni rad Đura Jakšić najveći je liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih i najznačajnijih srpskih slikara 19. veka. Strastven, izuzetne imaginacije, snažne osećajnosti, buntovan i slobodarski, pisao je za romantičarskim zanosom pesme o slobodi, protiv tiranije, rodoljubivu liriku, ali i stihove lirskog posvećenja i dubokog bola. Kontroverzan, posvetio je zbirku poezije Knezu Milanu Obrenoviću. Jakšić je začetnik i najistaknutiji predstavnik anakreolske poezije kod Srba, ali i autor brojnih dosetki, aforizama, poetskih minijatura. U duhu epohe u kojoj je živeo i stvarao, Đura Jakšić je imao svoje uzore, među pesnicima Petefija i Bajrona, a među slikarima Rembranta. Često je obrađivao iste motive i u književnim delima i na slikarskim platnima. Iako uspešni pesnik i dramski pisac, Jakšić je za srpsku književnost važan i kao pripovedač. Oglasio se u trenutku kada se kod nas javljaju nagoveštaji realizma, posebno vidljivi u prodoru savremene tematike. Pisao je nekoliko vrsta pripovedaka. Najpre one u kojima je idealizovao naš srednji vek, prikazujući nemanjićka vremena. Drugu grupu čine pripovetke o životu banatskog sela, a među njima je najpoznatija „Sirota Banaćanka”, koja i govori o stradanju naroda tokom burnih događaja iz 1848, 1849. Treću grupu čine pripovetke inspirisane srpsko-turskim ratom, i u njima je rodoljubiva tematika iz Jakšićevih pesama dobila svoj prirodni produžetak. Napisao je oko 40 pripovedaka, tri drame u stihu: „Stanoje Glavaš”, „Seoba Srbalja” i „Jelisaveta”. Ostavio je nezavršen istorijski roman Ratnici o srpsko-turskom ratu 1876-1878. Jakšić je stvarao lirsku, epsku i dramsku poeziju. Svoje lirske pesme objavljuje skoro po svima srpskim časopisima. Za života je objavio zbirku svoje lirike „Pesme”. Najznačajnije epske pesme su: „Bratoubica”, „Nevesta Pivljanina Baja”, „Barjaktarovići”, „Mučenica” i „Pričest”. Njegov rad na drami je dvostruko obimniji nego na lirici i epu. Jakšić je jedan od najranijih i najplodnijih srpskih pripovedača. Najviše je pisao u prozi: oko četrdeset pripovedaka i skica, od kojih nekoliko nedovršenih. Od drama, umetnički je najuspelija Jelisaveta kneginja crnogorska, pisana u duhu šekspirovske dramaturgije, sa namerom da se na istorijskoj osnovi prikaže i jedna politička drama, tako važna za celokupnu našu istoriju, a vezana za vladarevu ženu, strankinju poreklom. Mnogo sukoba, strasti, mržnje, oblikuju dramatičan odnos među junacima, i zbog toga je logično što dva glavna junaka, Jelisaveta i Radoš Orlović, na kraju tonu u ludilo. Najmanje je radio na lirici, pa ipak, Đura Jakšić je stvorio izvestan broj pesama od trajne i klasične vrednosti. Neke od njih, kao „Na Liparu”, „Mila”, „Koga da ljubim”, „Put u Gornjak”, „Kroz ponoć nemu”, spadaju u najbolje stihove srpske poezije. Kritički osvrt Kad je reč o Jakšiću, onda se u prvom redu misli na njegov lirski talent, i u pogledu temperamenta i u pogledu izražaja. Jakšić je romantik u najpotpunijem smislu. On se razvio pod uticajem Branka Radičevića, Zmaja, Bajrona i Petefija. Kao i svi veliki romantičarski pesnici, i Jakšić je buntovna i strasna priroda, neobuzdane i plahovite mašte i nadahnuća, ustreptao i bujan i u osećanjima i u izražaju, nezadovoljan životom, sav u čežnji za uzvišenim i nedokučivim. U lirskim pesmama, gde je neposredno i jednostavno uobličavao raspoloženje, on je postigao velike uspehe, kad nije padao u preteran zanos i verbalizam. U epu, drami i pripoveci, gde je potrebno više mirnoće, sklada i mere u kompoziciji, on je stvarao samo osrednje. Ukoliko ta njegova dela vrede, vrede gotovo isključivo zbog snažnih lirskih mesta. On je bio i slikarski talent, i celoga se života bavio slikarstvom. Svoje prve pesme je potpisivao „Đura Jakšić, moler”. U slikarstvu je njegov uzor bio Rembrant, iz čijih portreta, rađenih isključivo kontrastnim bojama, izbija neka unutarnja vatra ispod same boje, izvan kontura koje su izgubljene u boji. Tako je Jakšić shvatio reč kao izražaj, — čisto slikarski. Burna i opojna emocija, ljuta „kao vrh od handžara”, kako sam kaže, iskren je i spontan izraz njegove ličnosti, ne nameštena poza i knjiška sentimentalnost. Iskreni, vatreni i opojni zanos, to je odlika njegova romantičarskog temperamenta, koji on kod nas najbolje predstavlja, kao što Bajron predstavlja engleski, ili Viktor Igo francuski romantizam. Vatreni zanos svoga osećanja, ljubav ili rodoljublje, setu ili pesimizam, on dočarava rečima koje gomila po boji, po zvuku, po sposobnosti da potstaknu naročitu vrstu osećanja, ali ne radi toga da izazove konkretnu sliku ili jasan pojam, već samo radi toga da dočara svoje osnovno raspoloženje. On zna moć reči, nigda mu ih nije dosta, nigda nije zadovoljan izborom; bira ih i raspoređuje, zatim gomila i zasipa. To isto, kat-kada, radi i sa slikama i pojmovima. Njegove najlepše pesme („Na Liparu”, „Padajte, braćo” i druge) uobličene su na taj način. On više polaže na ritam nego na plastiku, zato su njegove slike samo apstraktni nagoveštaji nečeg što se naslućuje. Kao što u snažnim raspoloženjima prevlađuju burne orkestracije i gromki uzvici, tako u nežnima prevlađuje prisan, topao ton, šapat i cvrkutanje. Ali taj podignuti ton, igra sa osećanjima i jezikom, često je promašila i prešla u bleštav stil. Jakšić je imao lepih uspeha, ali i mnogo neuspeha. Još je Skerlić tačno primetio da je „reč bila njegova vrlina i njegova mana”, rekavši da je Jakšić „pesnik snage, ali bez mere i sklada”. Jakšićeve drame u stihu prikazuju karaktere iz naše prošlosti. Sentimentalne ljubavi, nameštena patetika i deklamatorski ton prevlađuju svuda podjednako. „Seoba Srbalja” je pisana narodnim desetercem, a „Jelisaveta” i „Stanoje Glavaš” vrlo slikovitim i živim jambom. Te su drame više za čitanje nego za gledanje; u njima vrede snažna lirska mesta. Jakšićevi dramski karakteri su odveć naivni i preterano idealisani; oni se ne uobličavaju kroz radnju, već kroz neprirodne i duge monologe; radnja je uopšte oskudna i slabo motivisana. Kao romantični repertoar za širu publiku, koja voli istorijske kostime i deklamaciju, one su sve igrane u pozorištu; „Stanoje Glavaš” se i danas igra. Iako je Jakšić najviše radio u prozi, taj deo njegova književnog rada je najmanje značajan. On piše istorijske pripovetke i pripovetke sa predmetom iz savremenog života, srbijanskog i banatskog, savremene seoske pripovetke uglavnom. Najbolje su mu pripovetke u kojima slika banatsko selo i seljaka. U svima pripovetkama izbija njegov zanosni lirizam, ljubav prema nacionalnoj i ličnoj slobodi i pobuna protiv društvene nepravde. On je jedan od začetnika socijalne pripovetke, koja se razvila tek u doba realizma, i osnivač lirske priče.

STRANI PREGLED broj 1 - 4 / januar decembar 1935, godina VI, str. 180. Očuvanost 3; malo pohaban, ima potpis. Страни преглед / власник Богдан Поповић ; уредници Милош Тривунац и Миодраг Ибровац Izlazio 1927-1939 Numerisanje Год. 1, бр. 1 (март 1927)-год. 3, бр. 1/2 (1929) ; год. 4, бр. 1/2 (1933)-год. 8, бр. 1/4 (дец. 1937) Izdavanje i proizvodnja Београд : Друштво за живе језике и књижевност, 1927-1929;1933-1937 Fizički opis 24 cm Učestalost Два пута годишње Четири броја годишње (1933-) Napomene Поднаслов од бр. 1/2 (1933) Орган универзитетских семинара за живе језике и књижевности и Друштва за живе језике и књижевности Последњи необјављени број год. 9/10 (1938/39) изашао је као фототипско издање 1989. год. (издавач Српска академија наука и уметности).

Mek povez. Izdanje Izdavačka knjižarnica Gece Kona, Beograd, 1923. godine. Presuda prvostepenog suda po krivičnim delima. Jevrem Ugrić. Oćuvana knjiga, stanje kao na slikama, 93. strana. kolašinac, 2022.

žena iz krive palanke tri sačuvana epitrahilja svetog save položaj žene u crnoj gori crnogorska narodan nošnja august stindberg suflernica sufler malarija mir jam ......

IZDAVAČ: Narodna Prosveta, Beograd GODINA: 1933. POVEZ: tvrd PISMO: ćirilica STRANA: 267 STANJE: srednje očuvana, pohabana, dobila boju od stajanja, ocena 3--

32x48cm, 4 strane, š g21

146 str brosiran povez ima potpis na naslovnoj korici dobro stanje

sa posvetom i pečatom privatne zbirke, korica min. pohabana po ivicama, odlično stanje tabaka, 491str.,tvrdi povez,19cm, š a14

Izdavač:...............Knjižara Lj. Joksimovića, a redakcija `Odbora za izdavanje cel. dela Svetozara Markovića` Mesto izdanja:.....Beograd Godina izdanja:...1892. Format:...............12 x 16,5 cm Povez:.................meki Broj strana:.........144, ćirilica Težina:................120 g Stanje knjige:......hartija u donjem i gornjem delu hrbata nedostaje, boja korica izbledela pri rubovima, zadnje korice iskrzane na nekoliko mesta, potpis vlasnika na naslovnoj strani, hartija je potamnela, ostalo je odlično očuvano - od strane 8 tabak nije razrezan (103/13-260)

Glasnik je izlazio u dvomesečnim sveskama tokom školske godine Vlasnik i odgovorni urednik za Savez trezvene mladeži Beograd Miodrag popović advokat Štampa -Planeta korice meke ,broj listova 16 Dosta dobro očuvano ,stanje kao na slikama Glasnik sadrži članke vezane za alkoholizam : -Slava i alkoholni običaji -Seosko dete i trezvenost -Delovanje alkohola na nervni sistem -Filoofski osnoviantialkoholnog vaspitanja mladeži i drugi članci

Skopje 1963. brosiran povez ima pecate makedonski jezik dobro stanje

VELIKA RASPRODAJA KNJIGA UPOREDITE CENE OVIH NASLOVA SA ONIMA NA KUPINDU I VIDEĆETE DA SU DRASTIČNO NIŽE KAD UĐETE U PREGLED SVIH NAŠIH PREDMETA, I NEŠTO VAM ZAPADNE ZA OKO, POTRAŽITE TAJ PREDMET U OPŠTEM PRETRAŽIVAČU DA BISTE VIDELI KOLIKO SU NAM CENE POVOLJNE. NEMOJTE DA VAS MRZI DA PROŠETATE KROZ MOJU PONUDU I NA KUPINDU JER ĆU U NAREDNIH NEKOLIKO MESECI SVAKODNEVNO PODIZATI PO PAR STOTINA NOVIH PREDMETA – KNJIGA, STRIPOVA, ALBUMA SA SLIČICIMA, DO KONAČNE CIFRE OD OKO 60.000 PREDMETA, KO NIJE LENJ SIGURNO ĆE NAĆI NEŠTO ZA SVOJU DUŠU Pitajte sve što vam je nejasno pre kupovine. Gotovo sve fotografišem sa istog stalka i pod istim svetlom da bi se izbegla sumnja da nešto prikrivam. U koliko u knjizi ima nešto pisano posveta ili slično, ili podvlačeno, trudim se da to prikažem na zasebnoj fotografiji. Kupljene predmete šaljem u rokovima predviđenim pravilima sajta na adresu navedenu u profilu kupca koju dobijam od sajta nakon prodaje, post ekspresom u njihovoj zaštitnoj kartonskoj koverti. Samo u koliko gabariti kupljenih predmeta prelaze veličinu koverte pakujem ih u kartone i tako upakovane šaljem. Šaljem nakon uplate a za članove koji nemaju negativnih ocena i pozitivne ocene od minimum pet prodavaca sa sajta moguće plaćanje pouzećem (samo za Srbiju). ŠALJEM ISKLJUČIVO POST EKSPRESOM i to tek nakon što mi porukom na sajtu javite TAČAN IZNOS koji je uplaćen I IME UPLATIOCA kao i potvrdu adrese na koju šaljem Ukoliko se pošiljka ošteti u transportu, ne prihvatam reklamacije. Ukoliko niste zadovoljni predmetom prema zakonu o zaštiti potrošača moram da pristanem da ga vratite ali isključivo post ekspresom pouzećem na vaš teret za sve troškove koji pri tome proizilaze. ODBIJAM DA NA MOJ RAČUN IDU BILO KAKVE POŠTARINE, TROŠKOVI TRANSFERA NOVCA I BILO ŠTA DRUGO OSIM CENE PREDMETA. P A Ž NJ A:::: SVA KOMUNIKACIJA ISKLJUČIVO PORUKAMA PREKO SAJTA. Za stare kupce koji imaju moj broj telefona, moguće dodatne fotografije na Viber. LIČNO PREUZIMANJE ISKLJUČIVO NA MOJOJ ADRESI uz prethodni dogovor porukom na sajtu kojom ću dati dva termina kada možete doći da preuzmete predmete, a u koliko Vam ti termini ne odgovaraju onda to javite na vreme da bih vam predmete poslao pod istim uslovima i u rokovima koji važe i za kupce koji su se pri kupovin odmah opredelili za slanje pošiljke. Kupci iz inostranstva su dobrodošli ali su opcije za plaćanje: plaćanje iz Srbije; plaćanje Western Unionom; plaćanje preko Pošte ako takva opcija postoji iz vaše zemlje, ali sve eventualne reklamacije prihvatam da rešavam samo u Srbiji i pod uslovima koji važe i za kupce iz Srbije.

F.Tućan, IK Tome Jovanovića i Vujića, 1939. korica min. pohabana po ivicama, 166str.,tvrdi povez,24cm, š f14

1930., tabačni, delimično nerasečeni povez, strane od 1071 do 1550, 1567, 1571 do 1586, ispremeštane strane, nepodvlačena, odvaja se sadržaj od korica na 2-3 mesta, težina 850 grama.

Meki povez. Izdanje 1926 . Ima potpise na prvoj i zadnjoj strani. Ima i malo podcrtavanja olovkom. Vidi se na slikama . Korice stavio knjigovezac. Knjiga je iz kućne biblioteke, nema neprijatnih mirisa.

37.-48. str.,29cm, odlično stanje, Bata cipele, Koje ćemo za Uskrs? š g18

Povez: meki Izdavač: Filozosko društvo Srbije, Beograd Godina izdanja: 1973 Obim: 328 Stanje: otcepljen donji desni ugao korica, unutrašnjost vrlo dobra Temat broja: Iz istorije fiolzofije; Marksizam Roze Luksemburg; Rasprave; Suočavanja; Osvrti i prikazi; Hronika Iz sadržaja: Ksenija Atanasijević - Pitagorejci, Epikur i Đordano Bruno - prethodnici savremenog atomizma i astronomije; Sreten Marić - Značenje i značaj - o filosofiji hermeneutike; Mihailo Marković - Hegelova i Marksova dijalektika; Jelka Kljajić - Filosofska hermeneutika Hansa Georga Gadamera; Slobodan Žunjić - Hajdeger i problem antropologije; Branimir Lazarević - Neki prigovori Berklijevoj definiciji postojanja; Zlatomir Milošev - Poperova koncepcija `trećeg sveta`; Svetozar Sinđelić - Grunbaumova kritika Duhemovog konvencionalizma i Einstainove filozofije geometrije; Ljubomir Tadić - Život i revolucionarno delo Roze Luksemburg; Oskar Negt - Roza Luksemburg; Georg S. Haupt; Claudie Weill - Dinamičnost i konzervativnost ideologije; Iring Fetscher - Proleterska klasna svest kod Marksa i Roze Luksemburg; Michael Lowy - Lukač i Roza Luksemburg: Teorija partije Rasim Muminović - Trajna aktuelnost filozofskog mišljenja; O jednom izboru profesora filozofije; Milovan Mitrović - Veljko Korać, Marksovo shvatanje čoveka, istorije i društva Zagorka Golubović - Pledoaje za antisistem antiinstitucionalni marksizam; Radovan Marjanović - Nova orijentacija filozofije umetnosti - ka ontologiji umetnosti

Vid Vuletić Vukasović : PRIZRIJEVANJE / Vuletić-Vukasović, Vid, 1853-1933 Београд : Српска краљевска академија, 1934 Fizički opis 41 стр. ; 25 cm П. о.: Српски етнографски зборник ; књ. 50. Одељење 4, Расправе и грађа ; књ. 1, 4, 1934. Narodni običaji -- Korčula Očuvanost 4-.

predratni časopis,zbornik ,polemike,eseji,.. politika,istorija,književnost,umetnost, ekonomija,filozofija,... odlično stanje, 32str.,meki povez,23cm, š t40

Izdavač: Prosveta Godina izdanja: 1946. Broj strana: 161 Pismo: Latinica Povez: Mek Stanje: korice(4-), unutrašnjost(4) (SĐ)