STJEPAN MUSULIN - GRAMATIKA HRVATSKOSRPSKOGA JEZIKA ZA ČETVRTI RAZRED SREDNJIH I NJIMA SLIČNIH ŠKOLA 1934 STRANA: 123 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 24 CM STANJE: PAR VERTIKALA FLOMASTEROM I KOMENTARA GRAFITNOM, OČUVANA, OCENA: 4... KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 130

Meyers Konversations - Lexikon. Band 4 (Chemille bis Dingelstedt) 1894 god Veliki format tvrd povez Nemački jezik 1894god 1034 strane Ilustrovana Korice iskrzane, imaju fleke i rikna zacepljena Ima posvetu Veli broj stranica ima bledo žute fleke pre svega po ivicama a na nekolicini stranica i po tekstu

SV 8 60794) BALKANSKO BRATSTVO časopis za socijalno ekonomska pitanja , kulturu i umetnost , broj 4 ; Beograd decembar 1936 , vlasnik i urednik Petar Zorkić , Odgovorni urednik : Bogdan Litričanin ; 1. Ideologija balkanskog bratstva, Dura Šarac-Vesijan 2. Balkanizam i „Balkanizam`, Slavko M. Kosić 3. Odraz problema sadašnjice na Balkanu, Milenko St. Milovanović 4. Za novi privredni život Balkana, B. L. 5. Pogled na istorijsko kulturni razvoj rumunskog naroda, Ljubomir I. Marković 6. Kurban Bajram u Carigradu, Hivzi Bjelovac 7. Albanski seljak, Mark. Temali 8. Bugarski Remark (Mihailo Kremen), Petar M. Pavlović 9. Sari Bal, Refik Hamid 10. Izigrao Sveca, D. Nikolopulos 11. Seljak iz Šalje uzimao besu svoga kuma, M. T. 12. Hristo Botev, P. M. P. 13. Rode na mesečini, Ahmed Hašin 14. Izlaz meseca, Ahmed Hašin 15. Svetlucanje, Ahmed Hašin 16. Bele ptice u crnoj noći 17. Balkansko pozorište i njegovi zadatci, D. Š. V. mek povez, format 20,5 x 28 cm , ilustrovano, ćirilica i latinica, 32 strane

U dobrom stanju, naknadni tvrdi povez Jugoslovenski istoriski časopis I/3-4/1935 Jugoistočna Evropa - periodika Autor: Novak, Viktor (ur.) Jugoslovenski istoriski časopis I/3-4/1935 Izdavać: Jugoslovensko istorisko društvo Mesto izdanja: Ljubljana - Zagreb - Beograd Godina izdanja: 1935 Format: 18×25 Broj stranica: 800 Jezici: hrvatski slovenski srpski (ćirilica) Sadržaj: Milko Kos: Pregled slovenske historiografije; Ferdo. Šišić: Hrvatska historiografija od XVI do XX stoljeća I.; Vaso Čubrilović: Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini; Petar Skok: Bogomili u svjetlosti lingvistike itd; Kritika; Prikazi; Bibliografske beleške itd. **** O ČASOPISU: Jugoslovensko istorisko društvo Jugoslovenski istoriski časopis / urednik Viktor Novak ; saurednici Vladimir Ćorović, Milko Kos, Ferdo Šišić Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1935-1939 Numerisanje God. 1, sv. 1/2 (jan. 1935)-god. 5, sv. 1/2 (30. maj Izdavanje i proizvodnja Ljublјana ; Zagreb ; Beograd : Sreten Il. Obradović : [Jugoslovensko istorisko društvo], 1935-1939 (Beograd : Planeta) Fizički opis 26 cm Učestalost Dva puta godišnje u dvobrojevima

52517) AK 2 NAŠ NARODNI ŽIVOT knjiga 4 , Tihomir Đorđević , Geca Kon Beograd 1931 , sadržaj : Kuđenje ; Zavenčavanje ; Položaj žene ; Miraz ; Razvod braka ; Posinjenje ; Domazetstvo ; Maštanije u Gorskom Vijencu ; Samoučka pismenost ; Vasiljica; Otrovi ; Stanovništvo u Srbiji posle Velike seobe 1690 godine ; Hajduk Stanko ; tvrd povez, format 13 x 16,5 cm , zlatotisak, ćirilica, 151 strana *AK 2

Opis Servantes Narodna knjiga Beograd

Opis Lewis Wallace St. Kugli Zagreb

Opis Petar P. Njegoš Jugoslovenska knjiga Beograd 1947

Opis Dinko Šimunović Nakladni zavod Hrvatske Zagreb 1947

Opis Stevan Sremac Humoristička knjižnica Zagreb 1918

Opis Svetolik Ranković Prosveta 1952

Opis Jakov Ignjatović Srpska književna zadruga 1910

Opis Stevan Sremac Prosveta 1947

Opis Stevan Kaćanski Narodna prosveta Beograd

Opis Borisav Stanković Prosveta 1947

*** 4 KNJIGE U KOMPLETU *** * NAZIVI: 1. Novi Zavet 2. Život - Kako je nastao? Evolucijom ili Stvaranjem 3. Vera Svetih - Sv. Vladika Nikolaj Velimirović (Gratis) 4. Srpski narodni kalendar za prostu 2006. godinu (Gratis) * STANJE: - Knjige su u Veoma Dobrom, a neke i u Odličnom Stanju. - 2 Glavne Knjige su skoro Nekorišćene. Vode se kao Polovne, ali nemaju nikakvih mana. - 2 Knjige Dodatne, koje dolaze Gratis su Starije, sa nekim tragovima korišćenja, ali bez Većih Oštećenja i slično. * KNJIGE SE PRODAJU U KOMPLETU ZA 700 DINARA!

PEVANIJA ZMAJA JOVANA JOVANOVICA U 4 KNJIGE I - IV Jovan Jovanović Zmaj 1-4 Izdavač: Nepoznat godina oko 1930 Ova pevanija u 4 knjige sadrzi u potpunosti SABRANA DELA ZMAJA JOVANA JOVANOVICA u redakciji Ukupno 2058 STR na dve knjige lepljen vrat HOD. D.

NOVA EVROPA KNJIGA VII BROJ 4 IZ 1923 RETKO STRANA: 105-137 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 24 CM STANJE: RIKNA OD GORE POHABANA 4 CM, ZADNJE KORICE MALO OTCEPLJENE NA GORNJEM ČOŠKU, 2 VERTIKALE GRAFITNOM, UNUTRAŠNJOSTA OČUVANA, ČASOPIS KAO NA SLICI, OCENA: 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 73

Hajnrih Kunov OPŠTA PRIVREDNA ISTORIJA 1 - 4 Pregled privrednog razvitka od primitivne skupljačke privrede do visoko razvijenog kapitalizma (prevod sa nemačkog), Kultura , Beograd 1957 - 1959 godine, format 20,5 cm, tvrdi platneni povez sa zaštitnim omotima po neka blaga fleka od starosti na prvim i zadnjim stranama ostalo dobro očuvano PRVI tom : PRIVREDA PRIMITIVNIH I POLUKULTURNIH NARODA strana 460 DRUGI tom : PRIVREDNE FORME INDISKIH ARIJACA , ITALIKA , KELTA I GERMANA strana 426 TREĆI tom : SREDNJOVEKOVNA FEUDALNA PRIVREDA U SREDNJOJ I ZAPADNOJ EVROPI strana 424 ČETVRTI tom : RAZVITAK KAPITALISTIČKE PRIVREDE U NEMAČKOJ , FRANCUSKOJ, ENGESKOJ I SAD strana 377 09. 01 2020

4 knjige ukoričene zajedno u jednu knjigu Pavel Jakovljevic Svjetlov - Religija i Nauka prevod sa ruskog protojerej Mirko R. Pavlović štamparija Bitolj 1936 godine Meljnikov - O Duši Čoveka i Njenom Poreklu (javni disput u Sovjetskoj Rusiji) Biblioteka Hriščanskog dela Štamparija Južna Srbija Skoplje 1941. godine na 137. strana Tracy Stimpfl, Psihologija Detinjstva. Ukupno izlaganje dečje psihologije za učenike učiteljskih škola, studente i učitelje, preveo Jov. S. Jovanović, 69 slika u tekstu Izdanje Knjižarnice Rajkovića i Ćukovića, Beograd, 1923. dr .V.Mladenović -O Osnovi Nauke O Vaspitanju Iz pedagoške teorije i prakse,92 strane Štampano u Beogradu 1922 godine Tvrdo ukoričene,stanje odlično

JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ DELA 1. - 4. ( 1932 - 1935.g)*2516. NARODNO DELO, KLASICI JUGOSLOVENSKI BEOGRAD,IZDANJE IZMEĐU DVA SVETSKA RATA, KNJIGE : 1., 2., 3. i 4., UKUPNO 2058 .STRANA, faksimil- BIVŠEG VLASNIKA, na predlisku VEOMA DOBRO OČUVANE/stanje kao na slikama-u 2,3 i 4.knjizi ima neprosečeni tabaka stranica što govori da nisu korištene

Autor Jakšić, Đura Naslov Celokupna dela. Knj. 4 / Đura Jakšić Vrsta/sadržaj type of material drama Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna prosveta, [b. g.] (Beograd : Narodna prosveta) Ostali autori Živanović, Jeremija Fizički opis LV, 437 str. ; 20 cm Zbirka Biblioteka srpskih pisaca Napomene Đorđe (Đura) Jakšić : život i rad / Jeremija Živanović: str. IX-LV. Predmetne odrednice Jakšić, Đura (1832-1878) stanje kao na slikama Đura Jakšić (8. avgust 1832. – 16. novembar 1878) Đura Jakšić (rođen u Srpskoj Crnji, preminuo u Beogradu) je bio srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac, učitelj i boem. Rođen je 8. avgusta (27. jula po julijanskom kalendaru) 1832. godine u Srpskoj Crnji, u Banatu, u svešteničkoj porodici. Otac ga upisuje u trgovačku školu iz koje beži tri puta i na kraju upisuje nižu gimnaziju u Segedinu. Posle završene osnovne škole u Srpskoj Crnji i niže gimnazije u Segedinu (danas Mađarska), odlazi u Temišvar (danas Rumunija) da uči slikanje. Uoči revolucionarne 1848. godine bio je student umetničke akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja morao da je napusti. Vrativši se u rodni kraj produžio je da uči slikarstvo u Bečkereku kod Konstantina Danila čuvenog slikara tog doba, tražeći sopstveni umetnički izraz i produbljujući svoja znanja, između ostalog i nemačkog jezika. U revoluciji od 1848–1849. iako šesnaestogodišnjak, učestvuje kao dobrovoljac. Kada se revolucija završila porazom, napisao je: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo – a šta dobismo!” Ubrzo ga neimaština primorava da prihvati razne poslove. Tih godina često menja mesta boravka, odlazi u Beograd, ali se vrlo brzo upućuje u Beč da nastavi studije slikarstva. U Beču se kreće u umetničkim krugovima sa Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem. Njegovi poetski prvenci ugledali su svetlost dana u Serbskom letopisu 1853. godine. Besparica ga primorava da se vrati kući, ali ubrzo zatim odlazi na Akademiju finih umetnosti u Minhen. Krajem 1855. nastanio se u Kikindi i živeo od slikarstva. Piše pesme i štampa ih u Sedmici pod pseudonimom Teorin. U Novi Sad prelazi 1856. godine, podstaknut povratkom prijatelja sa kojima je drugovao u Beču koji se okupljaju oko novosadskih listova Sedmica i Dnevnik. Po povratku sa slikarskih studija, živi u Banatu do 1856. Od 1857. prelazi u Srbiju, gde ostaje sve do smrti. U Srbiji radi kao seoski učitelj (u Podgorcu, Sumrakovcu, Sabanti, Rači kod Kragujevca i Požarevcu, u kome se i oženio) i kao gimnazijski učitelj crtanja (u Kragujevcu, Beogradu i Jagodini). Đura Jakšić je bio svestran umetnik i rodoljub: pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar. Ali i boem. Stvaralački i stradalački život tog obrazovanog i temperamentnog čoveka često se odvijao u boemskom ambijentu skadarlijskih kafana Tri šešira i Dva jelena. Boemska atmosfera bila je njegovo prirodno okruženje u kome je dobijao stvaralačku inspiraciju, izazivao divljenje i aplauze veselih gostiju i boemskih družbenika, ali i bes vlasti čijoj se sirovosti i lakomosti rugao, originalno i starično. Stalno je živeo u oskudici, i teško je izdržavao svoju brojnu porodicu. Pritisnut porodičnim obavezama i dugovima, sklon boemiji, bolestan, Đura Jakšić se potucao kroz život. Razočaran u ljude i život, nalazio je utehu u umetničkom stvaranju, pesničkom i slikarskom. Bio je nežan, iskren drug i bolećiv otac, ali u mračnim raspoloženjima razdražljiv i jedak. Njegova bolna i plahovita lirika veran je izraz njegove intimne ličnosti, tragične i boemske. Oboleo od tuberkuloze, u dugovima, gonjen je i otpuštan (1871) iz državne službe. Uz pomoć Stojana Novakovića dobija posao u Državnoj štampariji 1872. godine. Smrt ga je zatekla na položaju korektora Državne štamparije u Beogradu 16. novembra 1878. godine (po julijanskom kalendaru). Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Književni rad Đura Jakšić najveći je liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih i najznačajnijih srpskih slikara 19. veka. Strastven, izuzetne imaginacije, snažne osećajnosti, buntovan i slobodarski, pisao je za romantičarskim zanosom pesme o slobodi, protiv tiranije, rodoljubivu liriku, ali i stihove lirskog posvećenja i dubokog bola. Kontroverzan, posvetio je zbirku poezije Knezu Milanu Obrenoviću. Jakšić je začetnik i najistaknutiji predstavnik anakreolske poezije kod Srba, ali i autor brojnih dosetki, aforizama, poetskih minijatura. U duhu epohe u kojoj je živeo i stvarao, Đura Jakšić je imao svoje uzore, među pesnicima Petefija i Bajrona, a među slikarima Rembranta. Često je obrađivao iste motive i u književnim delima i na slikarskim platnima. Iako uspešni pesnik i dramski pisac, Jakšić je za srpsku književnost važan i kao pripovedač. Oglasio se u trenutku kada se kod nas javljaju nagoveštaji realizma, posebno vidljivi u prodoru savremene tematike. Pisao je nekoliko vrsta pripovedaka. Najpre one u kojima je idealizovao naš srednji vek, prikazujući nemanjićka vremena. Drugu grupu čine pripovetke o životu banatskog sela, a među njima je najpoznatija „Sirota Banaćanka”, koja i govori o stradanju naroda tokom burnih događaja iz 1848, 1849. Treću grupu čine pripovetke inspirisane srpsko-turskim ratom, i u njima je rodoljubiva tematika iz Jakšićevih pesama dobila svoj prirodni produžetak. Napisao je oko 40 pripovedaka, tri drame u stihu: „Stanoje Glavaš”, „Seoba Srbalja” i „Jelisaveta”. Ostavio je nezavršen istorijski roman Ratnici o srpsko-turskom ratu 1876-1878. Jakšić je stvarao lirsku, epsku i dramsku poeziju. Svoje lirske pesme objavljuje skoro po svima srpskim časopisima. Za života je objavio zbirku svoje lirike „Pesme”. Najznačajnije epske pesme su: „Bratoubica”, „Nevesta Pivljanina Baja”, „Barjaktarovići”, „Mučenica” i „Pričest”. Njegov rad na drami je dvostruko obimniji nego na lirici i epu. Jakšić je jedan od najranijih i najplodnijih srpskih pripovedača. Najviše je pisao u prozi: oko četrdeset pripovedaka i skica, od kojih nekoliko nedovršenih. Od drama, umetnički je najuspelija Jelisaveta kneginja crnogorska, pisana u duhu šekspirovske dramaturgije, sa namerom da se na istorijskoj osnovi prikaže i jedna politička drama, tako važna za celokupnu našu istoriju, a vezana za vladarevu ženu, strankinju poreklom. Mnogo sukoba, strasti, mržnje, oblikuju dramatičan odnos među junacima, i zbog toga je logično što dva glavna junaka, Jelisaveta i Radoš Orlović, na kraju tonu u ludilo. Najmanje je radio na lirici, pa ipak, Đura Jakšić je stvorio izvestan broj pesama od trajne i klasične vrednosti. Neke od njih, kao „Na Liparu”, „Mila”, „Koga da ljubim”, „Put u Gornjak”, „Kroz ponoć nemu”, spadaju u najbolje stihove srpske poezije. Kritički osvrt Kad je reč o Jakšiću, onda se u prvom redu misli na njegov lirski talent, i u pogledu temperamenta i u pogledu izražaja. Jakšić je romantik u najpotpunijem smislu. On se razvio pod uticajem Branka Radičevića, Zmaja, Bajrona i Petefija. Kao i svi veliki romantičarski pesnici, i Jakšić je buntovna i strasna priroda, neobuzdane i plahovite mašte i nadahnuća, ustreptao i bujan i u osećanjima i u izražaju, nezadovoljan životom, sav u čežnji za uzvišenim i nedokučivim. U lirskim pesmama, gde je neposredno i jednostavno uobličavao raspoloženje, on je postigao velike uspehe, kad nije padao u preteran zanos i verbalizam. U epu, drami i pripoveci, gde je potrebno više mirnoće, sklada i mere u kompoziciji, on je stvarao samo osrednje. Ukoliko ta njegova dela vrede, vrede gotovo isključivo zbog snažnih lirskih mesta. On je bio i slikarski talent, i celoga se života bavio slikarstvom. Svoje prve pesme je potpisivao „Đura Jakšić, moler”. U slikarstvu je njegov uzor bio Rembrant, iz čijih portreta, rađenih isključivo kontrastnim bojama, izbija neka unutarnja vatra ispod same boje, izvan kontura koje su izgubljene u boji. Tako je Jakšić shvatio reč kao izražaj, — čisto slikarski. Burna i opojna emocija, ljuta „kao vrh od handžara”, kako sam kaže, iskren je i spontan izraz njegove ličnosti, ne nameštena poza i knjiška sentimentalnost. Iskreni, vatreni i opojni zanos, to je odlika njegova romantičarskog temperamenta, koji on kod nas najbolje predstavlja, kao što Bajron predstavlja engleski, ili Viktor Igo francuski romantizam. Vatreni zanos svoga osećanja, ljubav ili rodoljublje, setu ili pesimizam, on dočarava rečima koje gomila po boji, po zvuku, po sposobnosti da potstaknu naročitu vrstu osećanja, ali ne radi toga da izazove konkretnu sliku ili jasan pojam, već samo radi toga da dočara svoje osnovno raspoloženje. On zna moć reči, nigda mu ih nije dosta, nigda nije zadovoljan izborom; bira ih i raspoređuje, zatim gomila i zasipa. To isto, kat-kada, radi i sa slikama i pojmovima. Njegove najlepše pesme („Na Liparu”, „Padajte, braćo” i druge) uobličene su na taj način. On više polaže na ritam nego na plastiku, zato su njegove slike samo apstraktni nagoveštaji nečeg što se naslućuje. Kao što u snažnim raspoloženjima prevlađuju burne orkestracije i gromki uzvici, tako u nežnima prevlađuje prisan, topao ton, šapat i cvrkutanje. Ali taj podignuti ton, igra sa osećanjima i jezikom, često je promašila i prešla u bleštav stil. Jakšić je imao lepih uspeha, ali i mnogo neuspeha. Još je Skerlić tačno primetio da je „reč bila njegova vrlina i njegova mana”, rekavši da je Jakšić „pesnik snage, ali bez mere i sklada”. Jakšićeve drame u stihu prikazuju karaktere iz naše prošlosti. Sentimentalne ljubavi, nameštena patetika i deklamatorski ton prevlađuju svuda podjednako. „Seoba Srbalja” je pisana narodnim desetercem, a „Jelisaveta” i „Stanoje Glavaš” vrlo slikovitim i živim jambom. Te su drame više za čitanje nego za gledanje; u njima vrede snažna lirska mesta. Jakšićevi dramski karakteri su odveć naivni i preterano idealisani; oni se ne uobličavaju kroz radnju, već kroz neprirodne i duge monologe; radnja je uopšte oskudna i slabo motivisana. Kao romantični repertoar za širu publiku, koja voli istorijske kostime i deklamaciju, one su sve igrane u pozorištu; „Stanoje Glavaš” se i danas igra. Iako je Jakšić najviše radio u prozi, taj deo njegova književnog rada je najmanje značajan. On piše istorijske pripovetke i pripovetke sa predmetom iz savremenog života, srbijanskog i banatskog, savremene seoske pripovetke uglavnom. Najbolje su mu pripovetke u kojima slika banatsko selo i seljaka. U svima pripovetkama izbija njegov zanosni lirizam, ljubav prema nacionalnoj i ličnoj slobodi i pobuna protiv društvene nepravde. On je jedan od začetnika socijalne pripovetke, koja se razvila tek u doba realizma, i osnivač lirske priče.

NAŠ JEZIK KNJIGA I SVESKA 3-4 STRANA: 73-168 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 23 CM STANJE: OČUVAN, ČASOPIS KAO NA SLICI, OCENA: 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 306

Narodna odbrana 4 broja Retko Vojin Puljević Momčilo Janković Centar Janković Antun Milinković Slobodan Živojinović Milovan Popović Marko car Čedomir Djurdjević... Narodna odbrana je bila nacionalna nevladina organizacija u Kraljevini Srbiji osnovana 1908. godine (u vreme Aneksione krize) u Beogradu, kao protest protiv nelegalne aneksije provincije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske. Osnivači ove organizacije su bili, između ostalih, Jovan Dučić i Branislav Nušić. Za vreme Balkanskih ratova preko ove organizacije su regrutovani dobrovoljci za borbu u Makedoniji. U Julskom ultimatumu, Austrougarska je zahtevala od Srbije da raspusti društvo zvano „Narodna odbrana“ i da konfiskuje sva njegova sredstva za propagandu. Srpska vlada u svom odgovoru navodi da nema nikakvih dokaza da je društvo „Narodna odbrana“ učinilo ma kakvo krivično delo ove vrste u licu koga od svojih članova; no ako postoji takvo delo, raspustitiće društvo „Narodnu odbranu“.

CHRISTOPH VON SCHMID - GESAMMELTE SCHRIFTEN 4, 6, 8 IZDAVAČ: REGENSBURG OKO 1930 STRANA: 171+191+179 TVRDOG POVEZA STANJE: OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 221