Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Velike advokatske odbrane 4. izdanje - Oliver Injac Godina izdanja: 2021 Broj strana: 842 Povez: Mek

Odlično očuvano , Polaris 1995 godina 952 strane 1170 grama Istorija budućnosti je serija priča koje je stvorio Robert A. Heinlein. Opisuje projektovanu budućnost ljudske rase od sredine 20. veka do početka 23. veka. Termin Istorija budućnosti skovao je John V. Campbell Jr. u izdanju zapanjujuće naučne fantastike iz februara 1941. godine. Campbell je objavio rani nacrt Heinleinove tabele serije u izdanju iz maja 1941. [1] Heinlein je većinu priča iz Istorije budućnosti napisao rano u karijeri, između 1939. i 1941. i između 1945. i 1950. Većina priča iz Istorije budućnosti napisane pre 1967. godine prikupljene su u knjizi Prošlost kroz sutra, koja takođe sadrži konačnu verziju grafikona. . Ta kolekcija ne uključuje Univerzum i zdrav razum; objavljeni su odvojeno kao Siročad s neba. Groff Conklin nazvao je Buduću istoriju „najvećom od svih istorija sutrašnjice“. [2] Nominovan je za nagradu Hugo za najbolju seriju svih vremena 1966. godine, zajedno sa serijom Barsoom Edgara Rice Burroughs-a, serijom Lensman EE Smith-a, serijom Foundation Isaac Asimov-om i serijom Gospodar prstenova JRR Tolkien-om , ali izgubljen od Asimove fondacije serije. [3] Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . Količinski popust ! ! ! na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

Mihail Solohov, Tihi Don 1-4 komplet 1975. Nolit Beograd; Progres Moskva tvrd povez jedino je zaštitni omot oštećen unutrašnjost knjige sasvim očuvana.

Čarls Bukovski - PESME 1 PESME 2 PESME 4 IZDAVAČ: LOM, BEOGRAD BROJ STRANA: 367+289+269 novo

Milutin Bojić Sabrana dela 1-4 komplet PROZA I PROZA II DRAME POEZIJA Izdanje: NARODNA KNJIGA BEOGRAD 1978 Tvrdi kožni povez sa zlatotiskom, Stanje Veoma dobro.

Vojislava Latković, 4 nove knjige, tvrdi povez , izdanje Beoknjiga . Čarobna kraljica Jelena Savojska Anastasija na ruskom dvoru Milunka Savić, proslavljeni heroj Velikog rata Zorka Karađorđević Sve su NOVE

1. ЦРВЕНЕ МАГЛЕ + КРИТИЧАРИ О ДРАГИШИ ВАСИЋУ 2. САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ (Утуљена кандила, Витло и друге приче, Пад са грађевине, Бакућ Улија и друге приче) 3. КАРАКТЕР И МЕНТАЛИТЕТ ЈЕДНОГ ПОКОЛЕЊА + ДЕВЕТСТО ТРЕЋА 4. ДВА МЕСЕЦА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ СИБИРУ + УТИСЦИ ИЗ РУСИЈЕ (Путописи - Есеји - Критике - Чланци)

Vojislav Ilić Sabrana dela 1-4 komplet -Lirsko pesništvo 1872-1886 (334 strana) -Lirsko pesništvo 1887-1893 (332 strane) -Epsko i dramsko pesništvo / Proza (392 strane) -Prepiska / Hronika pesničke porodice Ilić / Porodični album Ilića (323 strana) Beograd 1981. Tvrd povez, zlatotisk, ćirilica, ilustrovano. Knjige su odlično očuvane.

HILJADU I JEDNA NOĆ 1-4 komplet Tvrd povez sa omotom, 24cm, 558strana + 516stana + 494strane + 554strane, izdavač: PROSVJETA - Zagreb 1971. - knjige su dobro očuvane, omot na prvoj knjizi ima manje oštećenje (hvali manji deo), ostale knjige na omotu sitnija oštećenja - unutra je sve u redu - čista i uredna!!!

TETRALOGIJA RADŽ , Pol Skot , Laguna Beograd 2009 / 2010 ,četvorotomni istorijski roman , DRAGULJ U KRUNI DAN SA ŠKORPIJOM KULE TIŠINE PODELA PLENA Lepo očuvane, Dragulj u kruni ima trag savijanja na prednjoj korici DRAGULJ U KRUNI Prva knjiga tetralogije RADŽ (568 strana) Indija 1942. Sve je u previranju. Drugi svetski rat je pokazao da Britanci nisu nepobedivi i lobi za samoupravljanje dobija brojne pristalice. U ovakvoj pozadini, Dafni Meners, mlada Engleskinja, brutalno je silovana u Bibigarskim vrtovima. Rasizam, brutalnost i mržnja koji su se obrušili na njenog mladog indijskog ljubavnika oslikavaju užasno nasilje koje je Dafni pretrpela i otkrivaju očajno stanje britansko-indijskih odnosa. Naprslina koja će Indiju, dragulj u kraljevskoj kruni, konačno izvući iz kolonijalne vlasti počinje da se širi. DAN SA ŠKORPIJOM Druga knjiga tetralogije RADŽ (582 strane) Indija, 9. avgust 1942. Jutro donosi nemire i policijska hapšenja članova Kongresne partije. Među uhapšenima je i proslavljeni glavni ministar Mohamed Ali Kasim. Utamničenje ovog čoveka odanog stožernoj zamisli njegove stranke, da se slobodna Indija ujedini, oličava sve izrazitiji raspad anglo-indijskih odnosa. Britansku porodicu Lejton, koja već odavno služi Engleskoj u Indiji, ta politička i društvena razmimoilaženja pogađaju neposredno, teško i tragično. Pojedini, poput Ronalda Merika, ubeđeni su da istinska bliskost između različitih rasa nije moguća; drugi pak, poput Sare Lejton, bore se da se izmire sa svojom anglo-indijskom prošlošću. Dok pometnja i zbrka narastaju, Britanci su prinuđeni da se suoče s nasilinim i u mnogo čemu surovim godinama koje ih čekaju. KULE TIŠINE Treća knjiga tetralogije RADŽ (465 strana) Teku poslednji gorki dani Drugog svetskog rata; britanski Radž u Indiji se ruši. Ušuškane u indijskoj vojnoj postaji u brdima Pankota, supruge, majke i kćeri britanskih oficira uvučenih u tekuće sukobe vode svoj život. Budući da im stara uverenja i postavke sada trpe sve razorniji napad, svačije su oči uperene u kapetana Merika i britansku vojsku, očekujući da ih ovi zaštite u ta burna vremena. Iako naizgled besprekoran profesionalac, Merik je brutalan i korumpiran, no čak ni njegove mahinacije ne mogu zaustaviti tu promenu koja hitro i neumitno nadire, promenu koja velikom brzinom podriva stari mit o britanskoj nepobedivosti. PODELA PLENA Četrvta knjiga tetralogije RADŽ (705 strana) Britanski Radž u Indiji proživljava svoje poslednje dane. Ali pad Imperije ujedno je kraj jedne ere i početak druge. Za Induse i muslimane, politička stvarnost opominje na neizbežne posleratne uzajamne optužbe i buduće teritorijalne razmirice. Za Gaja Perona, narednika vojnog obezbeđenja i istoričara, ovi poslednji dani su vreme kad valja razmisliti nad zaveštanjem koje su Britanci ostavili za sobom u Indiji. A britanske porodice koje još borave u Indiji moraju doneti odluke o svojoj budućnosti i izgovoriti poslednje reči rastanka, sve naspram pozadine jednog od najburnijih perioda društvenih promena koje je svet ikada video. 4 knjige , mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 568 + 582 + 465 + 705 strana

Sve četiri knjige odlično očuvane. Izdanje Vuk Karadžić Beograd 1981. Tvrdi povez,format 21 cm,lepo ilustrovano,ćirilica. 1.Epsko i dramsko pesništvo.Proza, 392 strane 2.Lirsko pesništvo 1872-1886, 334 strane 3.Lirsko pesništvo 1887-1893, 332 strane 4.Prepiska.Hronika porodice Ilić, 325 strana //Poštarina za slanje kao običan paket (CC pošiljka) iznosi 200-250 rsd//

GAVRANOVA SENA komplet 4 knjige , Entoni Rajan , Čarobna knjiga Beograd 2020 704 + 735 + 410 + 416 strana NOVO , Komplet veličanstvene epske sage GAVRANOVA SENA, koja je među žanrovskim čitaocima izvrsno dočekana i veoma brzo postala omiljena. Komplet sadrži: Pesma krvi, Gospodar kule, Kraljica ognja, prvi deo i Kraljica ognja, drugi deo.

Sabrana dela Janka Polića Kamova u četiri knjige Izdavač: Otokar Keršovani, Rijeka Uredio: Dragutin Tadijanović Povez: tvrd sa omotom Format: 12,5 x 21 cm Rupica na jednoj omotnici, veoma dobro očuvan komplet. Ređe u ponudi. 1. Pjesme / Novele / Lakrdije (493 str.) 2. Isušena kaljuža (332 str.) 3. Drame (319 str.) 4. Članci / Feljtoni / Pisma (398 str. + 16 sa ilustracijama) (K-121)

Sir Arthur Conan Doyle AVANTURE Sherlocka Holmesa 1-4 Komplet ČETIRI ...4....knjige.... 1.Dolina straha 2.Tajna boskomske doline 3.Beskervilski pas 4.Srebrna yvijezda PUSTOLOVINE ŠERLOKA Holmsa.... Izdavač - Alfa, Zagreb 1978 Broširan povez, 21 cm, Knjige su NOVE..... ------------------------------ L2

Kolekcija klasičnih knjiga Wordsworth Edicije 1-4 -Les Misérables Volume One (Wordsworth Classics Book 1) Victor Hugo -Around the World in Eighty Days: 5 Weeks in a Balloon by Jules Verne -ALICE`S ADVENTURES IN WONDERLAND & THROUGH THE LOOKING GLASS, by Lewis Carroll -Twenty Thousand Leagues Under the Sea (Wordsworth Classics) by Jules Verne Publisher: ‎ Wordsworth Editions Language ‏: ‎ English mek povez, Stanje Vrlo dobro.

GAVRANOVA SENA komplet 4 knjige , Entoni Rajan , Čarobna knjiga Beograd 2020 704 + 735 + 410 + 416 strana NOVO, na jednoj knjizi postoji minimalno oštećenje (vidi sliku) Komplet veličanstvene epske sage GAVRANOVA SENA, koja je među žanrovskim čitaocima izvrsno dočekana i veoma brzo postala omiljena. Komplet sadrži: Pesma krvi, Gospodar kule, Kraljica ognja, prvi deo i Kraljica ognja, drugi deo.

NOVICA TADIĆ SABRANE PESME Priredio – Dragan Hamović Izdavač – Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori, Izdavački centar, Podgorica Godina – 2012 18 cm Edicija – Sabrane pesme Novice Tadića Povez – Tvrd Stanje – Kao na slici, tekst bez podvlačenja 2. TOM (282 str.) ISBN 978-9940-580-16-2 SADRŽAJ: RUGLO O BRATU, SESTRI I OBLAKU O bratu, o sestri Bez naslova Oblak Prepiska Kobac Ulica 3. TOM (266 str.) ISBN 978-9940-580-17-9 SADRŽAJ: NAPAST POTUKAČ NEPOTREBNI SAPUTNICI OKRILJE Odnekud Poznanstva Kokoške Tirade Bolnica među čempresima Letači na slovu Na posebnim listovima Molitve Brojanice 4. TOM (298 str.) ISBN 978-9940-580-18-6 SADRŽAJ: TAMNE STVARI NEZNAN Na ulici Lovci na duše Zlovolja Vražje rupe Napušten ĐAVOLOV DRUG Povratnici Mrvice Crna obitelj Gatke U tami Susret Teško meni TU SAM, U TAMI ISKAZI 5. TOM – OSTAVŠTINA (274 str.) ISBN 978-9940-580-19-3 SADRŽAJ: JA I MOJA PRATNJA STIHOVI IZ BELEŽNICE Skupljač prnja Đavolove reforme Triput prokleti GRDANA Građa za bibliografiju Novice Tadića Napomene priređivača Kratak opis: Priređujući izdanje Sabranih pesama godinu dana nakon preranog odlaska Novice Tadića (1949–2011) odlučili smo da se dosledno držimo hronološkog načela. Četiri toma (približnog obima) okvirno obuhvataju po jednu Tadićevu autorsku deceniju, od Prisustva (1974) do zbirke Tu sam, u tami (objavljene posthumno, 2011). Predmet dodatnog, petog toma jesu pesme iz nedovršenog rukopisa Ja i moja pratnja i one rukopisane u radnoj beležnici, koje su, ubrzo po pesnikovoj smrti, raščitane i objavljene (Ja i moja pratnja, Zavod za udžbenike, Beograd, 2011), potom i zbirka zapisa što je takođe ostala nedovršena, kao i upotpunjena personalna bibliografija. Na okvirima ovih četiri toma stoje reči snažne i instruktivne pesnikove autorefleksije, na samom početku i na samom kraju, umesto predgovora i umesto pogovora. Pored, već pomenutih, svedenih autokomentara svake zbirke posebno, na početku prvog toma našao je mesto i kratak lirskomemoarski osvrt na najranije doba i zavičaj, dok na kraju četvrtog toma donosimo mozaik pesnikovih poetičkih iskaza, odabranih iz pesnikovih intervjua za potrebe zbornika radova Novica Tadić, pesnik (Kraljevo, 2009). (Dragan Hamović) Novica Tadić (Smriječno kod Plužina, 17. jul 1949 – Beograd, 23. januar 2011) je bio istaknuti srpski pesnik, potvrđen značajnim nagradama, zastupljen u mnogim antologijama srpske i svetske poezije. Rođen je kod Plužina u Staroj Hercegovini. Gimnaziju je završio u Nikšiću, a na Filozofskom fakultetu u Beogradu studirao je filozofiju. Bio je urednik časopisa Književna reč, Vidici i Književna kritika i glavni i odgovorni urednik u izdavačkom preduzeću Rad. Od 2007. godine do smrti živeo je u statusu slobodnog umetnika. Njegov dar za jezik prate (uglavnom) mračne slike, mizantropija, ironija, preispitivanje sebe (pred kraj života i sebe u Bogu), anksioznost, podsmeh, smrt u stolici, crnilo, tamne stvari i strah. Njemu u čast je ustanovljena književna nagrada „Novica Tadić” koja se dodeljuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Nagrade Ljubiša Jocić Zmajeva nagrada – Matica srpska Disova nagrada Branko Ćopić Đura Jakšić Stanislav Vinarev Vasko Popa Zbirka pesama „Neznan“ proglašena je za najbolju knjigu 2006. godine za koju dobija nagradu Meša Selimović. Bibliografija Prisustva (1974) Smrt u stolici (1975) Ždrelo (1981) Ognjena kokoš (1982) Pogani jezik (1984) Ruglo (1987) O bratu, sestri i oblaku (1989) Kobac (1990) Ulica (1990) Napast (1994) Potukač (1994) Nepotrebni saputnici (1999) Okrilje (2001) Tamne stvari (2003) Neznan (2006) Đavolov drug (2006) Lutajući oganj (2007) MG145

Jugoslavija, 1979. Edicija: Svetovi mašte: veliki klasici bajki Tri od četiri knjige iz jedinog kod nas objavljenog celovitog izdanja bajki braće Grim u vrsnom prevodu Božidara Zeca (i Milana Tabakovića). Vrlo dobro očuvano, ponegde blago iskrzano (knjiga 2), sve se vidi na slikama. Braća Grim (nem. Brüder Grimm) su Jakob i Vilhelm Grim, koji su slavni po objavljivanju zbirka nemačkih bajki, (nem. Kinder- und Hausmärchen) („Dečje i porodične priče“) (1812), drugog sveska 1814. („1815“ na naslovnici), kao i mnogih drugih izdanja tokom života. Biografija Rani životi Jakob i Vilhelm Grim živeli su u ovoj kući u Štajnau od 1791. do 1796. Jakob Ludvig Karl Grim i Vilhelm Karl Grim rođeni su 4. januara 1785. i 24. februara 1786. godine u Hanau u pokrajini Hesen-Kasel, u okviru Svetog rimskog carstva (današnja Nemačka), od oca Filipa Vilhelma Grima, pravnika, i majke Dorotee Grim (rođena Cimer), ćerke gradskog većnika Kasela.[1] Oni su bili drugo i treće najstarije preživelo dete u porodici od devetoro dece, od kojih je troje umrlo u detinjstvu.[2][a][3] Godine 1791. porodica se preselila u seoski grad Štajnau dok je Filip tamo radio kao okružni sudija (Amtmann). Porodica je postala istaknuti članovi zajednice, živeći u velikom domu okruženom poljima. Biograf Džek Zajps piše da su braća bila srećna u Štajnau i da su „očigledno voleli život na selu“.[1] Decu su školovali kod kuće privatni učitelji, primajući stroga uputstva kao luterani, što je obojici dalo snažno versko opredeljenje.[4] Kasnije su pohađali lokalne škole.[1] Godine 1796, Filip Grim je umro od upale pluća, što je izazvalo veliko siromaštvo za veliku porodicu. Doroteja je bila prinuđena da se odrekne sluga i velike kuće, i da postane zavisna od finansijske podrške svog oca i sestre, koja je tada bila prva dama u čekanju na dvoru Vilijama I, izbornog kneza Hesena. Jakob je bio najstariji preživeli sin, primoran sa 11 godina da brzo preuzme obaveze odraslih (podeljene sa Vilhelmom) u naredne dve godine. Dva brata su tada poslušala savet svog dede, koji ih je neprestano podsticao da budu vredni.[1] Braća su napustila Štajnau i svoju porodicu 1798. da bi pohađala Friedrichsgymnasium u Kaselu, što je organizovala i platila njihova tetka. Do tada su bili bez muškog hranitelja (deda im je umro te godine), što ih je primoralo da se u potpunosti oslanjaju jedno na drugo i da postanu izuzetno bliski. Dva brata su se razlikovala po temperamentu — Jakob je bio introspektivan, a Vilhelm otvoren (iako je često patio od lošeg zdravlja) — ali su delili snažnu radnu etiku i bili su odlični u učenju. U Kaselu su postali akutno svesni svog inferiornog društvenog statusa u odnosu na „visokorođene“ studente koji su dobili više pažnje. Svaki brat je diplomirao na čelu svog razreda: Jakob 1803. i Vilhelm 1804. (izostao je iz škole zbog šarlaha).[1][5] Kasel Nakon što su maturirala u Friedrichsgymnasium, braća su pohađala Univerzitet u Marburgu. Univerzitet je bio mali sa oko 200 studenata i tu su postali veoma svesni da studenti nižeg društvenog statusa nisu ravnopravno tretirani. Oni su bili diskvalifikovani iz upisa zbog svog društvenog položaja i morali su da zatraže dispenzaciju za studiranje prava. Imućniji studenti dobijali su stipendije, ali su braća bila isključena čak i iz pomoći za školarinu. Njihovo siromaštvo ih je sprečavalo da uzmu ičešća u studentskim aktivnostima ili univerzitetskom društvenom životu. Međutim, njihov status autsajdera je išao u njihovu korist i nastavili su studije sa dodatnom energijom.[5] Inspirisani svojim profesorom prava Fridrihom fon Savinjijem, koji je u njima probudio interesovanje za istoriju i filologiju, braća su proučavala srednjovekovnu nemačku književnost.[6] Oni su delili Savinjijevu želju da vide ujedinjenje 200 nemačkih kneževina u jedinstvenu državu. Preko Savinjija i njegovog kruga prijatelja — nemačkih romantičara poput Klemensa Brentana i Ludviga Ahima fon Arnima — Grimovi su upoznati sa idejama Johana Gotfrida Herdera, koji je smatrao da nemačka književnost treba da se vrati jednostavnijim oblicima, koje je definisao kao Volkspoesie (prirodna poezija) — za razliku od Kunstpoesie (umetničke poezije).[7] Braća su se sa velikim entuzijazmom posvetila učenju, o čemu je Vilhelm pisao u svojoj autobiografiji, „žar s kojim smo učili staronemački pomogao nam je da prevaziđemo duhovnu depresiju tih dana.“[8] Jakob je i dalje bio finansijski odgovoran za svoju majku, brata i mlađu braću i sestre 1805. godine, te je prihvatio mesto u Parizu kao asistent fon Savinjija. Po povratku u Marburg bio je primoran da napusti studije kako bi izdržavao porodicu, čije je siromaštvo bilo toliko ekstremno da je hrane često bilo malo, i zaposlio se u Hesenskoj ratnoj komisiji. U pismu napisanom njegovoj tetki u to vreme, Vilhelm je pisao o njihovim okolnostima: „Nas petoro ljudi jedemo samo tri porcije i to samo jednom dnevno“.[6] Jakob se zaposlio sa punim radnim vremenom 1808. godine kada je postavljen za dvorskog bibliotekara kralja Vestfalije i postao bibliotekar u Kaselu.[2] Nakon smrti njihove majke te godine, postao je u potpunosti odgovoran za svoju mlađu braću i sestre. On je organizovao i platio studije svog brata Ludviga na umetničkoj školi i Vilhelmovu produženu posetu Haleu da bi tražio tretman za srčana i respiratorna oboljenja, nakon čega se Vilhelm pridružio Jakobu kao bibliotekar u Kaselu.[1] Na Brentanov zahtev, braća su počela da prikupljaju narodne pripovetke na letimičan način 1807. godine.[9] Prema Džeku Zajpsu, u ovom trenutku „Grimovi nisu bili u stanju da posvete svu svoju energiju svom istraživanju i nisu imali jasnu predstavu o značaju prikupljanja narodnih priča u ovoj početnoj fazi.“[1] Tokom svog zaposlenja kao bibliotekari — koji je malo plaćao, ali im je davao dovoljno vremena za istraživanje — braća su doživela produktivan period učenja, objavljivajući knjige između 1812. i 1830. godine.[10] Godine 1812, objavili su svoj prvi tom od 86 narodnih priča, Kinder- und Hausmärchen, nakon čega su ubrzo usledila dva toma nemačkih legendi i tom rane književne istorije.[2] Nastavili su da objavljuju radove o danskim i irskim narodnim pričama (kao i nordijskoj mitologiji), dok su nastavili da uređuju nemačku zbirku narodnih priča. Ova dela su postala toliko poznata da su braća dobila počasne doktorate sa univerziteta u Marburgu, Berlinu i Breslavu (danas Vroclav).[10] Getigen Jacob Grimm predaje (ilustracija Ludvig Emil Grima, oko 1830. Vilhelm se 15. maja 1825. oženio Henrijetom Doroteom (Dorčen) Vajld, ćerkom farmaceuta i prijateljicom iz detinjstva koja je braći ispričala nekoliko priča.[11] Jakob se nikada nije ženio, ali je nastavio da živi u domaćinstvu sa Vilhelmom i Doroteom.[12] Godine 1830, oba brata su zanemarena kada je postalo dostupno mesto glavnog bibliotekara, što ih je veoma razočaralo.[10] Preselili su domaćinstvo u Getingen u Kraljevini Hanover, gde su se zaposlili na Univerzitetu u Getingenu—Jakob kao profesor i glavni bibliotekar i Vilhelm kao profesor.[2] Tokom narednih sedam godina braća su nastavila da istražuju, pišu i objavljuju. Godine 1835. Jacob je objavio dobro cenjenu nemačku mitologiju (Deutsche Mythologie); Vilhelm je nastavio da uređuje i priprema treće izdanje Kinder- und Hausmärchen za objavljivanje. Dva brata su predavala germanistiku na univerzitetu, postajući veoma cenjena u novoosnovanoj disciplini.[12] Godine 1837. braća su izgubila svoja univerzitetska mesta nakon što su se pridružila ostatku Getingenske sedmorke u protestu. Tridesete godine 18. veka bile su period političkih preokreta i pobune seljaka u Nemačkoj, što je dovelo do pokreta za demokratske reforme poznatog kao Mlada Nemačka. Braća nisu bila direktno povezana sa Mladim Nemcima, ali su oni i petorica njihovih kolega reagovali protiv zahteva [Ernest Augustus, King of Hanover[|Ernesta Avgusta]], kralja Hanovera, koji je 1837. raspustio parlament Hanovera i zahtevao zakletve na vernost od državnih službenika — uključujući profesore na Univerzitetu u Getingenu. Zbog odbijanja da potpišu zakletvu, sedam profesora je otpušteno, a trojica su deportovana iz Hanovera — uključujući Jakoba, koji je otišao u Kasel. Kasnije su mu se tamo pridružili Vilhelm, Dorčen i njihovo četvoro dece.[12] Vilhelm i Jakob Grim, oko 1837. Braća su bila bez prihoda i ponovo u ekstremnim finansijskim poteškoćama 1838. godine, te su započeli ono što će postati doživotni projekat — pisanje konačnog rečnika, Nemačkog rečnika (Deutsches Wörterbuch) — čiji je prvi tom objavljen tek 1854. Braća su ponovo zavisila od prijatelja i pristalica za finansijsku pomoć i uticaj u pronalaženju zaposlenja.[12] Umetnička bajka Braća Grim su začetnici umetničke bajke kao i Šarl Pero.[13] Veze sa srpskom književnošću Braća Grim su znali i srpski jezik i deo bajki su preuzeli sa srpskog jezika. Vodili su prepisku sa Vukom Stefanovićem Karadžićem.[14]

Ilustrovana istorija sveta u četiri toma 1-4 1. Stari svet 2. Srednji vek i renesansa 3. Svet u ekspanziji 4. Savremeni svet Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Veliki format7/0 Odlicne TPL3

Knjige su odlično očuvane samo su papirni omoti sa strane požuteli Retko u ponudi Branko Miljković Sabrana dela 1-4 komplet Gradina Niš 1972. Tvrd povez, zaštitni omot, ilustrovano, ćirilica Branko Miljković (Niš, 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) je bio jedan od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pesnika druge polovine dvadesetog veka, esejista i prevodilac.[1] Branko Miljković Brankomiljkovic.jpg Branko Miljković, pesnik Datum rođenja 29. januar 1934. Mesto rođenja Niš Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 12. februar 1961. (27 god.) Mesto smrti Zagreb FNR Jugoslavija Biografija Pesništvo Uredi Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[11] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da ,,nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona ,,stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao ,,žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da ,,Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[1] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizricivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, naprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu cuklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[12] Ostali rad Uredi Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[1] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[13] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku igradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[13]

odlično stanje kao na slikama mogu poslati dodatne slike na zahtev Branko Miljković Sabrana dela 1-4 komplet Gradina Niš 1972. Tvrd povez, zaštitni omot, ilustrovano, ćirilica Branko Miljković (Niš, 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) je bio jedan od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pesnika druge polovine dvadesetog veka, esejista i prevodilac.[1] Branko Miljković Brankomiljkovic.jpg Branko Miljković, pesnik Datum rođenja 29. januar 1934. Mesto rođenja Niš Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 12. februar 1961. (27 god.) Mesto smrti Zagreb FNR Jugoslavija Biografija Pesništvo Uredi Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[11] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da ,,nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona ,,stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao ,,žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da ,,Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[1] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizricivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, naprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu cuklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[12] Ostali rad Uredi Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[1] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[13] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku igradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[13]

59845) Janko Polić Kamov sabrana djela komplet 4 knjige , Otokar Kešovani Rijeka 1984 , 1. Pjesme, novele i lakrdije , 498 str 2. Isušena kaljuža, 333 str. 3. Drame , 321 str. 4. Članci, feljtoni i pisma , 403 str tvrd povez, format 12,5 x 20,5 cm , zaštitni omot, latinica,

Stanje:solidno, na više mesta pisano u knjigama, tragovi tečnosti u jedoj knjizi Izdavač: Stvarnost, Zagreb Izdato: 1964 Korica:tvrda Pismo:latinica 1. Taja krvavog mosta 2. Malleus Maleficarum 3. Suparnica Marije Terezije 4. Dvorska kamarila Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! Pogledajte sve moje jeftine knjige, kliknite ispod: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi SRETNO! ----- agya B -----

Komplet od 4 knjige Džejmsa Patersona, iz biblioteke „Bestseler“, u izdanju lista „Politika“ i izdavačke kuće „Narodna knjiga“, iz 2004./2005. godine: - „DOK VETAR DUVA“, 259 strana, ISBN 86-331-1853-X Jedanaestogodišnja devojčica očajnički pokušava da pobegne iz tajne laboratorije za genetska istraživanja u Koloradu. Freni i Kit, agenti FBI-ja, sprijateljiće se sa uplašenom devojčicom. Ovaj trio se nalazi u opasnosti da izgubi živote pokušavajući da otkrije zastrašujuću istinu. - „KUĆA NA JEZERU“, 253 strane, ISBN 86-331-1927-7 Kuća na jezeru je puna neočekivanih iznenađenja, koja dočekujete bez daha, a koja su Patersona učinila najčitanijim američkim piscem trilera današnjice. - „KUĆA NA PLAŽI“, 312 strana, ISBN 86-331-1518-2 Kada Piterovo telo bude pronađeno na privatnoj plaži u elitnom delu Njujorka, njegov brat će otpočeti ličnu istragu. Džek spoznaje najveće tajne stanovnika elitne četvrti, ali ono što je još gore, njegov život je u opasnosti: neko želi da ga ućutka. - „TREĆI STEPEN“, 216 strana, ISBN 86-331-1971-4 Nekoga u Ženskom klubu za ubistva čeka smrt... Roman se pretvara u šokantan i uzbudljiv triler. Detektivka Lindsi otkriva tri leša i tajanstvenu poruku ostavljenu na mestu zločina. Ona će zamoliti tri svoje prijateljice da joj pomognu da nađe ubicu koji preti da će svakog trećeg dana počiniti novo ubistvo. Što je još strašnije, njegova sledeća žrtva trebalo bi da bude jedna od četiri prijateljice. Ali koja? Nekorišćene. U mekom povezu. Dimenzije 12 x 16,5 cm. Idealan poklon za Vama dragu osobu. Ovde možete pogledati i ostale predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

LAVKRAFT KOMPLETNE KRATKE PRIČE U 4 TOMA KAO NOVO Wordsworth Editions Paperback ‏ : ‎ 1728 pages American born H. P. Lovecraft is widely considered the 20th century`s most important writer of supernatural horror fiction. Forging a unique niche within the horror genre, he created what became known as `weird tales,` stories containing a distinctive blend of dreamlike imagery, Gothic terror, and elaborate concocted mythology. So popular now is Lovecraft`s work, that it has been adapted numerous times into films, theatre productions and even computer games. This collection contains: The Haunter of the Dark The Horror in the Museum The Lurking Fear The Whisperer in Darkness