Gajo Petrović - Odabrana djela 1-4, Naprijed - Zagreb / Nolit - Beograd 1986 godine Tvrd povez. Omotač. U dobrom stanju. U kompletu se nalaze sledeći naslovi: 1. Filozofija prakse 2. Mišljenje revolucije 3. Marx i marksisti 4. Prolegomena za kritiku Heideggera Š/P/1/2

Nove knjige Nemam knjigu broj 1 Moze pojedinacno po 900 din.

Žan Pol Sartr, polovični komplet, 6 knjiga , izdanje Nolit . 1. Mučnina • Zid • Reči 2. Zrelo doba 3. Odlaganje 4. Ubijene duše 5. Drame 8. Filozofski spisi Knjige - 4+

Autor : Mišel FUKO Izdavač : Nolit - Beograd ; 1980.god. Stanje : Veoma dobro(4) Broj strana : 264.

Pensees de Marc-Aurele, Typographie Gaston Nee, Paris Tvrd povez. U dobrom stanju. 418 strana H/PO/4

Beograd 2001. Mek povez sa klapnama, ćirilica, 221 strana. Napomena: na prvih deset strana tragovi olovke (obeležen tekst); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R15 Sadržaj: I PROPOZICIJE 1. Znanje i moć — apstrakcije 2. Programska parola: Znanje je moć 3. Biće i odnos: produkcioni sklop odnosa istovetnosti znanja i moći 4. Bit stvari i formalni uslovi njenog produciranja . 5. Samoodnošenje: refleksivne zavrzlame 6. Produkcija: ispostavljanje-i-uspostavljanje 7. Politika stvarnosti 8. Znanje-i-moć, strategija, vlast 9. Metodičko-kritička primedba 10. O paradoksalnoj dijalektici vlasti/teorije vlasti 11. Subjektivnost filozofije subjektivnosti 12. Minhauzen-efekt filozofije 13. Filozofija, refleksija, samorefleksija 14. Um, vlast, paradoks . 15. Univerzalizacija i strategija trećeg 16. Um, prirodni poredak, sloboda 17. Strategija vlasti i hipostaziranje drugog 18, Dvosmislenost (prirodno-pravnog) pojma prirode 19. Dvosmislenost (prirodno-pravnog) pojma slobode 20. Vlast, druga priroda, subjektivacija 21. Naknadno a priori strateškog postava vlasti i kulpabilizacija 22. Apsolutna strategija filozofije 23. Ni opis, ni propis 24. Misaono htenje 25. Filozofija kao umovanje, kao sopstveni zadatak 26. Filozofija i istinska ljudskost 27. Politička kriza filozofije II EPOHALNI KONTEKST MODERNAI POSTMODERNA 1. Kriza opštih mesta 2. Postkritičko iskustvo epohe 3. Predmoderna tradicija 4. Moderna strategija teorije 5. Strategija teorije i postmoderna III ARHEOLOGIJA I GENEALOGIJA ZNANjA — ZAPLETI ISTORIJSKE KRITIKE UMA 1. Arheologija znanja, istorija ideja 2. Istorijsko a priori i njegovi zapleti 3. Arheologija, genealogija, istorijski materijalizam 4. Konstitutivni i konstituisani subjekt 5. Arheologija i njena samorefleksija 6. Zaustavljena refleksija 7. Dijalektička digresija s Hegelom 8. Po koju cenu ljudi mogu govoriti istinu o sebi? 9. Arheologija znanja i metakritička refleksija 10. Samoodnošenje i kritika uma IV GENEALOGIKE 1. Uvek-već 2. Igra slučaja 3. Logika slučaja / slučajna logika 4. Dvostruki obrtaj genealogije 5. Dvostruki obrtaj ili moral metode: genealogija i filozofija 6. Dvostruki obrtaj ili metoda i uzajamnost V SUBJEKTIVNOST I MOĆ 1. Telo, subjekt, strategije vlasti 2. Objektivacija/subjektivacija 3. Istorijska ontologija subjektivnosti 4. Moć, vlast, društveno delanje: digresija s Vebero 5. Genealogija i norme Literatura

Sedma glava ŠOPENHAUER I. Vreme II. Čovek III. Svet kao predstava IV. Svet kao volja 1. Volja za život 2. Volja za rađanje V. Svet kao zlo VI. Mudrost života 1. Filosofija 2. Genije 3. Umetnost 4. Religija VII. Mudrost smrti VIII. Кritika

SADRŽAJ Sedma glava ŠOPENHAUER I. Vreme II. Čovek III. Svet kao pretstava IV. Svet kao volja 1. Volja za život 2. Volja za rađanje V. Svet kao zlo VI. Mudrost života 1. Filosofija 2. Genije 3. Umetnost 4. Religija VII. Mudrost smrti VIII. Кritika

SADRŽAJ Sedma glava ŠOPENHAUER I. Vreme II. Čovek III. Svet kao pretstava IV. Svet kao volja 1. Volja za život 2. Volja za rađanje V. Svet kao zlo VI. Mudrost života 1. Filosofija 2. Genije 3. Umetnost 4. Religija VII. Mudrost smrti VIII. Кritika

PUTEVI SLOBODE 1-3 - Žan Pol Sartr 1. ZRELO DOBA - sabrana dela Ž. P. Sartra broj 2 2. ODLAGANJE - sabrana dela Ž. P. Sartra broj 3 3. UBIJENE DUŠE - sabrana dela Ž. P. Sartra broj 4 Godina izdanja: 1981. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Opis "Priča o filosofiji - II tom - Vil Djurant" SADRŽAJ Sedma glava ŠOPENHAUER I. Vreme II. Čovek III. Svet kao pretstava IV. Svet kao volja 1. Volja za život 2. Volja za rađanje V. Svet kao zlo VI. Mudrost života 1. Filosofija 2. Genije 3. Umetnost 4. Religija VII. Mudrost smrti VIII. Кritika

NOVO, knjiga je davno stampana tako da eventualno su vidljivi tragovi od skladistenja ali u principu knjiga je nova kao i sva nasa izdanja, Pavle Florenski – Stub i tvrđava istine I Stub i tvrđava istine I SADRŽAJ: ČITAOCU (prev. Lj. Joksimović) 1. DVA SVETA (prev. Lj. Joksimović) 2. SUMNjA (prev. Lj. Joksimović) 3. TROJEDINSTVO (prev. Lj. Joksimović) 4. SVETLOST ISTINE (prev. Lj. Joksimović) 5. UTEŠITELj (prev. Lj. Joksimović) 6. PROTIVREČNOST (prev. Lj. Joksimović) 7. GREH (prev. N. Kovačević) 8. GEJENA(prev. Lj. Joksimović) 9. TVAR (prev. N. Kovačević) 10. SOFIJA (prev. N. Kovačević) 11. PRIJATELjSTVO (prev. N. Kovačević) 12. LjUBOMORA (prev. N. Kovačević) POGOVOR (prev. N. Kovačević) Pavle Florenski – Stub i tvrđava istine II Stub i tvrđava istine II Sadržaj: OBJAŠNjENjE I DOKAZ NEKIH POJEDINOSTI KOJE SE U TEKSTU PRETPOSTAVLjAJU KAO VEĆ DOKAZANE (prev. N. Kovačević) 1. Neki pojmovi iz teorije o beskonačnosti 2. Zadatak Luisa Kerola i problem dogme 3- Iracionalnosti u matematici i dogmi 4. Pojam identiteta u sholastičkoj filosofiji 5. Pojam identiteta u matematičkoj logici 6. Vreme i usud 7. Srce i njegov značaj 8. Ikona Blagovesti sa kosmičkom simbolikom 9. Za metodologiju istorijske kritike 10. Tirkizno okruženje Sofije i simbolika plave i modre boje 11. Paskalov “amulet” 12. Uz istoriju termina “antinomija” 13. Estetizam i religija 14. Homotipija i ustrojstvo ljudskog tela 15. Primedbe o Trojičnosti 16. Osnovni znaci i najjednostavnije formule logistike NAPOMENE I BIBLIOGRAFIJA (prev. Lj.Joksimović) POGOVOR: S.S. HORUŽIJ, Filosofija sveštenika Pavla Florenskog (prev. N. Kovačević)

Lešek Kolakovski. 1. `Filozofski eseji / [preveo Svetozar Nikolić].` Sazvežđa. 2, Beograd: Nolit, 1964. 259 str. ; 20 cm. 2. `Filozofija pozitivizma / [preveo Risto Tubić].` Današnji svet. 11, Beograd: Prosveta, 1972. 276 str. ; 20 cm. 3. `Religija : ako nema Boga... : O Bogu, đavolu, grehu i ostalim brigama takozvane filosofije religije.` preveo Vladan Perišić. Džepna knjiga. Beograd: BIGZ, 1992. 223 str. ; 18 cm. 4. `Bog nam ništa nije dužan / s engleskog preveo Risto Tubić ; redakcija prevoda i rečnik Petar Jevremović.` Na tragu. 23, Beograd: Plato, 1998. 263 str. ; 20 cm. 5. Lešek Kolakovski. `Mini predavanja o maksi stvarima / prevela s polјskog Biserka Rajčić.` Na tragu. 16, Beograd: Plato, 1997. 89 str. ; 20 cm.

Opis "Priča o filosofiji - I tom - Vil Djurant" SADRŽAJ Prva glava PLATON I Otadžbina Platonova II Sokrat III Platonov razvitak IV Etički problem V Politički problem VI Psihološki problem VII Psihološko rešenje VIII Političko rešenje IX Etičko rešenje X Кritika Druga glava ARISTOTELO I GRČКA NAUКA I Istoriska pozadina II Delo Aristotelovo III Zasnivanje logike IV Organizacija nauke 1 Grčka nauka pre Aristotela 2 Aristotelo kao prirodnjak 3 Zasnivanje biologije V Metafizika i priroda božja VI Psihologija i priroda umetnosti VII Etika i priroda sreće VIII Filosofija države 1 Кomunizam i konservatizam 2 Brak i vaspitanje 3 Demokratija i aristokratija PRIČA O FILOSOFIJI IX Кritika X Poslednje godine života i smrt Treća glava FRANJA BEКON I Od Aristotela do Renesansa II Politička karijera Franje Bekona III Ogledi IV Velika rekonstrukcija 1 Napredovanje učenosti 2 Novi organon 3 Utopija nauke V Кritika VI Završna reč Četvrta glava SPINOZA I Istoriski i biografski podaci 1 Odiseja Jevreja 2 Spinozino vaspitanje 3 Ekskomunikacija 4 Povučenost i smrt II Teološko-politička rasprava III Poboljšanje razuma IV Etika 1 Priroda i bog 2 Materija i duh 3 Inteligencija i moralnost 4 Religija i besmrtnost V Politička rasprava VI Uticaj Spinozin Peta glava VOLTER I FRANCUSКA PROSVEĆENOST I Pariz: Edip II London: Pisma o Englezima III Sire: Romani IV Potsdam i Fridrih V Les Délices: Ogled o naravima VI Ferne: Кandid VII Enciklopedija i filosofiski rečnik VIII Ecrasez l’infâme IX Volter i Ruso X Smirivanje Šesta glava IMANUEL КANT I NEMAČКI IDEALIZAM I Putevi ka Кantu 1 Od Voltera do Кanta 2 Od Loka do Кanta 3 Od Rusoa do Кanta II Sam Кant III Кritika čistoga uma 1 Transcendentalna estetika 2 Transcendentalna analitika 3 Transcendentalna dijalektika IV Кritika praktičnoga uma V O religiji i umu VI O politici i večnom miru VII Кritika i priznanje VIII Beleška o Heglu

SADRŽAJ Prva glava PLATON I Otadžbina Platonova II Sokrat III Platonov razvitak IV Etički problem V Politički problem VI Psihološki problem VII Psihološko rešenje VIII Političko rešenje IX Etičko rešenje X Кritika Druga glava ARISTOTELO I GRČКA NAUКA I Istoriska pozadina II Delo Aristotelovo III Zasnivanje logike IV Organizacija nauke 1 Grčka nauka pre Aristotela 2 Aristotelo kao prirodnjak 3 Zasnivanje biologije V Metafizika i priroda božja VI Psihologija i priroda umetnosti VII Etika i priroda sreće VIII Filosofija države 1 Кomunizam i konservatizam 2 Brak i vaspitanje 3 Demokratija i aristokratija PRIČA O FILOSOFIJI IX Кritika X Poslednje godine života i smrt Treća glava FRANJA BEКON I Od Aristotela do Renesansa II Politička karijera Franje Bekona III Ogledi IV Velika rekonstrukcija 1 Napredovanje učenosti 2 Novi organon 3 Utopija nauke V Кritika VI Završna reč Četvrta glava SPINOZA I Istoriski i biografski podaci 1 Odiseja Jevreja 2 Spinozino vaspitanje 3 Ekskomunikacija 4 Povučenost i smrt II Teološko-politička rasprava III Poboljšanje razuma IV Etika 1 Priroda i bog 2 Materija i duh 3 Inteligencija i moralnost 4 Religija i besmrtnost V Politička rasprava VI Uticaj Spinozin Peta glava VOLTER I FRANCUSКA PROSVEĆENOST I Pariz: Edip II London: Pisma o Englezima III Sire: Romani IV Potsdam i Fridrih V Les Délices: Ogled o naravima VI Ferne: Кandid VII Enciklopedija i filosofiski rečnik VIII Ecrasez l’infâme IX Volter i Ruso X Smirivanje Šesta glava IMANUEL КANT I NEMAČКI IDEALIZAM I Putevi ka Кantu 1 Od Voltera do Кanta 2 Od Loka do Кanta 3 Od Rusoa do Кanta II Sam Кant III Кritika čistoga uma 1 Transcendentalna estetika 2 Transcendentalna analitika 3 Transcendentalna dijalektika IV Кritika praktičnoga uma V O religiji i umu VI O politici i večnom miru VII Кritika i priznanje VIII Beleška o Heglu

Hermeneutics and social science - Zygmunt Bauman Approaches to understanding Izdavac: Hutchinson University Library - London Mek povez 263 str. Jezik engleski Tragovi pozutelosti na koricama knjige i rubu knjiznog bloka gde ima i manjih fleka. Contents: Introducion: the challenge of hermeneutics 1. The rise of hermeneutics 2. Understanding as the work of history: Karl Marx 3. Understanding as the work of history: Max Weber 4. Understanding as the work of history: Karl Mannheim 5. Understanding as the work of reason: Edmund Husserl 6. Understanding as the work of reason: Talcott Parsons 7. Understanding as the work of life: Martin Heidegger 8. Understanding as the work of reason: from Schutz to ethnomethodology 9. Understanding as expansion of the form of life 10. Consensus and truth Notes Index

Vilijam Džejms Djurant Priča o filosofiji I - životi i mišljenja velikih filozofa SADRŽAJ Dr Miloš Đurić Pre dela Uvod: O koristi od filosofije Prva glava PLATON I Otadžbina Platonova II Sokrat III Platonov razvitak IV Etički problem V Politički problem VI Psihološki problem VII Psihološko rešenje VIII Političko rešenje IX Etičko rešenje X Кritika Druga glava ARISTOTELO I GRČКA NAUКA I Istoriska pozadina II Delo Aristotelovo III Zasnivanje logike IV Organizacija nauke 1 Grčka nauka pre Aristotela 2 Aristotelo kao prirodnjak 3 Zasnivanje biologije V Metafizika i priroda božja VI Psihologija i priroda umetnosti VII Etika i priroda sreće VIII Filosofija države 1 Кomunizam i konservatizam 2 Brak i vaspitanje 3 Demokratija i aristokratija PRIČA O FILOSOFIJI IX Кritika X Poslednje godine života i smrt Treća glava FRANJA BEКON I Od Aristotela do Renesansa II Politička karijera Franje Bekona III Ogledi IV Velika rekonstrukcija 1 Napredovanje učenosti 2 Novi organon 3 Utopija nauke V Кritika VI Završna reč Četvrta glava SPINOZA I Istoriski i biografski podaci 1 Odiseja Jevreja 2 Spinozino vaspitanje 3 Ekskomunikacija 4 Povučenost i smrt II Teološko-politička rasprava III Poboljšanje razuma IV Etika 1 Priroda i bog 2 Materija i duh 3 Inteligencija i moralnost 4 Religija i besmrtnost V Politička rasprava VI Uticaj Spinozin Peta glava VOLTER I FRANCUSКA PROSVEĆENOST I Pariz: Edip II London: Pisma o Englezima III Sire: Romani IV Potsdam i Fridrih V Les Délices: Ogled o naravima VI Ferne: Кandid VII Enciklopedija i filosofiski rečnik VIII Ecrasez l’infâme IX Volter i Ruso X Smirivanje Šesta glava IMANUEL КANT I NEMAČКI IDEALIZAM I Putevi ka Кantu 1 Od Voltera do Кanta 2 Od Loka do Кanta 3 Od Rusoa do Кanta II Sam Кant III Кritika čistoga uma 1 Transcendentalna estetika 2 Transcendentalna analitika 3 Transcendentalna dijalektika IV Кritika praktičnoga uma V O religiji i umu VI O politici i večnom miru VII Кritika i priznanje VIII Beleška o Heglu Napomene Slike

Izdavač: Filip Višnjić, Beograd Biblioteka Stremljenja Prevod: Božidar Sekulć Pogovor: Vojislav Koštunica Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 302 Parčence selotejpa na omotnici. Pečatirana, podvlačenja samo u Uvodu, sve ostalo čisto i lepo očuvano. Prateći postepenu evoluciju revolucija, Arent predviđa promenu odnosa između rata i revolucije i ključnu ulogu koju će takvi zapaljivi pokreti igrati u budućnosti međunarodnih odnosa. Ona se osvrće na principe koji leže u osnovi svih revolucija, počevši od prvih velikih primera u Americi i Francuskoj, i pokazujući kako su se od tada razvile i teorija i praksa revolucije. Konačno, ona predviđa promenu odnosa između rata i revolucije i ključne promene u međunarodnim odnosima, pri čemu će revolucija postati ključna taktika. S A D R Ž A J: Uvod: Rat i revolucija 1. Istorijska pozadina 2. Socijalno pitanje 3. *Traženje sreće* 4. Osnivanje: Constitutio Libertatis 5. Novus Ordo Saeclorum 6. Tradicija i duh revolucije Pogovor (Vojislav Koštunica): Hana Arent ili revolucija kao sloboda (K-140)

Izdavač: Službeni glasnik, Beograd Biblioteka Književne nauke, umetnost i kultura Kolekcija Glasnik Priredila: Meri Makarti Prevod: Adriana Zaharijević, Aleksandra Bajazetov Pogovor: Daša Duhaček Povez: broširan Broj strana: 605 Veoma dobro očuvana. Hana Arent (1906–1975) bila je jedan od najsjajnijih i najoriginalnijih političkih mislilaca XX veka, neuporedivi istraživač pojave totalitarizma, nasilja i zla u našem vremenu. Bez nje je nezamisliva savremena politička filozofija. Tokom celog svog života plodan esejista i filozof, filozofiju je studirala u Hajdelbergu kod Karla Jaspersa. Potom je morala da beži pred nacističkim progonom. Niz godina je predavala političku filozofiju u Njujorku i Čikagu. Ovo delo prvi put je objavljeno 1978. godine i zapravo je njeno poslednje delo, prebogato u svojoj izazovnoj analizi čovekove mentalne aktivnosti sagledanoj u dimenzijama mišljenja, volje i suđenja. S A D R Ž A J: MIŠLJENJE Uvod I. Pojava 1. Fenomenalna priroda sveta 2. (Istinsko) biće i (puka) pojava: teorija o dva sveta 3. Preokretanje metafizičke hijerarhije: vrednost površine 4. Telo i duša; duša i duh 5. Pojava i privid. 6. Misleće ja i sopstvo: Kant 7. Stvarnost i misleće ja: kartezijanska sumnja i sensus communis 8. Nauka i zdrav razum; Kantovo podvajanje razuma i uma; istina i smisao II. Delatnosti duha u svetu pojava 9. Nevidljivost i povlačenje 10. Unutarnji rat mišljenja i zdravog razuma 11. Mišljenje i delanje: posmatrač 12. Jezik i metafora 13. Metafora i neizrecivo III. Šta nas navodi da mislimo? 14. Pretfilozofske pretpostavke grčke filozofije 15. Platonov odgovor i njegovi odjeci 16. Rimski odgovor 17. Sokratov odgovor 18. Dvoje-u-jednom IV. Gde smo kad mislimo? 19. „Tantôt je pense et tantôt je suis` (Valeri): nigde 20. Jaz izmedu prošlosti i budućnosti: nunc stans 21. Postskiptum HTENJE Uvod I. Filozofi i volja 1. Vreme i delatnosti duha 2. Volja i moderno doba 3. Glavni prigovori volji u filozofiji posle srednjeg veka 4. Problem novog 5. Sudar mišljenja i htenja: tonalitet delatnosti duha 6. Hegelovo rešenje: filozofija istorije II. Quaestio mihi factus sum. Otkrivanje unutrašnjeg čoveka 7. Moć izbora: proairesis, preteča volje 8. Apostol Pavle i nemoć volje 9. Epiktet i svemoć volje 10. Avgustin, prvi filozof volje III. Volja i razum 11. Toma Akvinski i primat razuma 12. Duns Skot i primat volje IV. Zaključak 13. Nemački idealizam i „duga pojmova` 14. Ničeovo odbacivanje volje 15. Hajdegerova volja za ne-htenjem 16. Ponor slobode i novus ordo saeclorum (K-144)

Tvrd povez sa omotom, vrlo dobro očuvana, 302 strane, izdanje Filip Višnjić Beograd 1991 Johana Hana Arent rođena je 14. oktobra 1906. godine u Hanoveru uporodici imućnih Jevreja poreklom iz Kenigsberga (današnjegKalinjingrada) u istočnoj Pruskoj. U tom istom Kenigsbergu o kojem jeImanuel Kant, gotovo ne napuštajući kućni prag, napisao da je `takavgrad pravo mesto za sticanje znanja o ljudima i svetu, čak i bezputovanja`, Hana Arent je provela detinjstvo. Godine 1933., poslestudija u Marburgu, Frajburgu i Hajdelbergu, kod Jaspersa iHajdegera, bila je prinuđena da napusti nacističku Nemačku. Posle bekstva u tadašnju Čehoslovačku, uz pomoć porodice koja je posedovala kuću sa ulaznim vratima na nemačkoj, a zadnjim vratima na čehoslovačkoj teritoriji, Hana Arent kratko boravi u Ženevi, a zatim u Parizu, da bi najzad 1941. godine utočište našla u Njujorku. Tačnodeset godina kasnije u egzilu je napisala Izvore totalitarizma (TheOrigins of Totalitarianism), delo koje joj je donelo ono što će je pratitido kraja života ? svetsku slavu i osporavanje. Slede Ljudska situacija(The Human Condition), Između prošlosti i budućnosti (Between Pastand Future), Ajhman u Jerusalimu (Eichmann in Jerusalem), Orevoluciji (On Revolution), Ljudi u mračnim vremenima (Men in DarkTimes) i O nasilju (On Violence). Umrla je 4. oktobra 1975. godine, utrenutku kada je započela pisanje poslednjeg poglavlja obimne studijeŽivot duha (Life of Mind).

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više Isak Njutn predstavlja jednu od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Njegovo delo Matematički principi prirodne filozofije postavilo je temelje klasične mehanike, a poslužilo je i kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Njutn je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. Time je postalo jasno da jednostavni matematički zakoni mogu objasniti veliki broj naizgled nepovezanih fizičkih činjenica, pružajući nauci jednostavna objašnjenja za kojim je od davnina tragala. Pored toga, Njutnovo nastojanje na matematičkom opisu fizičkih pojava postavilo je standarde koje savremena fizika i dan-danas sledi. Isak Njutn (engl. Sir Isaac Newton, Linkolnšir, 4. januar 1643 — London, 31. mart 1727) je bio engleski fizičar, matematičar, astronom, alhemičar i filozof prirode, koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Rođen je 4. januara 1643. u Linkolnširu, a preminuo je 31. marta 1727. u Londonu. Njegova studija Matematički principi prirodne filozofije (lat. Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), objavljena 1687, koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja, postavila je temelje klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Izvodeći iz ovog svog sistema Кeplerove zakone kretanja planeta, on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma. U mehanici, Njutn je takođe ukazao na jedan novi, veliki, značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. U optici, on je napravio prvi praktični refleksioni (ogledalski) teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja (u skladu sa tvrđenjem Rodžera Bejkona iz 13. veka). Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja, proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. U matematici, Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa. On je takođe izložio i uopštenu binomsku teoremu, razvijajući na taj način tzv. „Njutnov metod“ za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove. Francuski matematičar Žozef Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo, dodajući jednom da je on, takođe, i „najsrećniji, jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta“. Engleski pesnik Aleksandar Poup, dirnut Njutnovim postignućima, napisao je čuveni epitaf: Priroda i prirodni zakoni u noćnoj tami nalaze skrivenost; Bog reče “Neka bude Njutn” i sve postade svetlost. (Nature and nature's laws lay hid in night; God said "Let Newton be" and all was light.) Težina 0,8 кг Dimenzije 135 × 225 × 3 cm Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 484 ISBN 978-86-6263-255-5 Dimenzije 135x225 Miloš Babović, ,,Sir Isak Njutn prvi put među Srbima", 28. januar 2012.

Zygmunt Bauman - Mortality, Immortality and Other Life Strategies Polity Press, 1992 224 str. meki povez stanje: vrlo dobro, beleške grafitnom olovkom na desetak strana. An exploration of what is still a taboo subject in modern societies: death and dying. Bauman puts forward a new theory explaining the individual, cultural, and institutional strategies for dealing with human mortality. Table of Contents • 1. Living with Death. Knowledge that cannot be believed. The existential ambivalence of being. Coping with ambivalence: a brief survey of expedients. The mortal roots of culture`s immortality. The game of survival. Yearning for face, fleeing from face. The loneliness of terror • 2. Bidding for Immortality. Immortality, the great de-equalizer. Private roads to immortality. Immortal thoughts, immortal thinkers. The loneliness of immortality. Immortality as shelter. The precarious survival of immortality. Immortality into notoriety • 3. The Selfish Species. The cultural take-over. Death suffered, death defied. Power-assisted universality. Selfish societies. Constructing the nation`s immortality. Survival as group privilege. Immortality dressed as history. Mortality collectivized • 4. Modernity, or Deconstructing Mortality. The Other of emancipation. The stratifying magic. Modern promises, modern fears. Killing death • 5. Postmodernity, or Deconstructing Immortality. Eternity decomposed. Now, wonderful now. Making history in a world without history. Death`s disappearing act. Games and spectacles. Death daily rehearsed. Beneficiaries and victims • Postscript: `To die for...`, or Death and Morality. Nonfiction, Philosophy, 0745610161, Zigmunt Bauman

PJER ADO UNUTRAŠNJA TVRĐAVA - uvod u delo Samom sebi Marka Aurelija Prevod - Olja Petronić Izdavač - Fedon, Beograd Godina - 2016 478 strana 24 cm Edicija - Daimon ISBN - 978-86-86525-77-2 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor 1. Car-filozof 2. Prva zapažanja o delu Samom sebi 3. Samom sebi kao duhovna vežba 4. Rob-filozof i car-filozof. Epiktet i delo Samom sebi 5. Epiktetov stoicizam 6. Stoicizam dela Samom sebi - Unutrašnja tvrđava ili disciplina prosuđivanja 7. Stoicizam dela Samom sebi - Disciplina želje ili amor fati 8. Stoicizam dela Samom sebi - Disciplina delanja ili delanje u službi ljudi 9. Stoicizam dela Samom sebi - Vrline i radost 10. Marko Aurelije u svom delu Samom sebi Zaključak Bibliografija Indeks citata iz dela Penses Indeks citata iz Epiktetovog dela Entretiens Indeks vlastitih imena Analitički indeks `Uvod u delo Samom sebi, dnevnik rimskog cara i predstavnika stoičke filozofije, Marka Aurelija. Pjer Ado je bio francuski filozof i istoričar filozofije. Filozofiji je davao mnogo dublji i širi smisao nego što se to radi danas na univerzitetima. Filozofiji ji je vratio izvorno značenje i predstavljao je kao svojevrstan način života i ljubav prema mudrosti.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Pierre Hadot The Inner Citadel The Meditations of Marcus Aurelius Antonin Pije Aristotel Ariston Aulo Gelije Sveti Avgustin Julije Cezar Ciceron Tomas de Kvinsi Demokrit Fronton Hadrijan Heraklit Hrisip Junije Rustik Dion Kasije Fridrih Niče Ruf Musonije Paskal Platon Plotin Plutarh Ernst Renan Seneka Sekst Empirik Sokrat

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1932. Stvaralačka evolucija Ma koliko da je još nepotpuna, istorija razvoja života omogućava nam već da nazremo kako se inteligencija izgradila neprekidnim napredovanjem, duž linije koja se penje preko niza kičmenjaka do čoveka. Ona nam pokazuje u sposobnosti razumevanja jedan izdanak sposobnosti delanja, jedno prilagođavanje sve tačnije, sve složenije, sve gipkije, prilagođavanje svih živih bića uslovima postojanja koji su im dati. Odatle bi imalo da sleduje da je ljudska inteligencija, u užem smislu te reči, namenjena da osigurava savršeno užlebljenje našeg tela u njegovu sredinu, da predstavlja međusobne odnose spoljnih stvari, najzad da misli materiju. Takav će biti , zaista, jedan od zaključaka ovog ogleda. Anri Bergson (franc. Henri Bergson; Pariz, 18. oktobar 1859 – Pariz, 4. januar 1941), bio je francuski filozof.[4] Biografija Anri Bergson je francusko jevrejski filozof koji je ostavio traga u 20. veku. Bio je izvrstan matematičar, a zatim prelazi na humanističke nauke. Predao je dva doktorata: Esej o neposrednim datostima svesti, i jedan na latinskom o Aristotelovom shvatanju mesta. Predaje na koledžu de France, sluša ga Etijen Gilsone, T. E. Eliot, predaje i u Americi, član je francuske akademije i to kao prvi Jevrejin koji je ušao u nju. Imao je i političku karijeru, umire u 81. godini. Naginjao je rimokatoličanstvu, a da nikada nije prešao na njega, a 1927. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.[5] Čitava filozofija mu je spiritualistička alternativa pozitivizmu 20. veka. Dela Materija i pamćenje Stvaralačka evolucija (ovo mu je najbitnije delo, a zbog te evolucije rimokatolička crkva ga nije volela) Temeljna Bergsonova intuicija koja hrani njegovu filozofsku spekulaciju skupljena je u iskaz da vreme nije atomičko već ono što traje. Time je izjednačio vreme i trajanje (DUREÉ). Pod uticajem pozitivizma i prirodnih nauka na vreme se gledalo kao i na prostor – da je deljivo na delove međusobno različite po tome što je pre, a što posle. Bergson smatra da to nije tako pa se utiče neposrednim datostima svesti: vreme nije nešto poput tačaka već kontinuirano i protežno, sastavljeno od dimenzija: prošlost, sadašnjost i budućnost. Ispitujući činjenice svesti vidimo da one nisu homogene, već da se svest sastoji od heterogenih međusobno prožimajućih momenata koji konstituišu jedno trajanje. Vreme je zbog toga suslednost trajne svesti pa je u svojoj biti trajanje, proces u neprestanom obogaćivanju te je nedeljivo. Trajanje osim datosti svesti karakteriše čitavu stvarnost – stvarnost nema kao najviši princip bitak već je poslednji princip svekolike stvarnosti životni zamah, ELAN VITAL. Zaista je stvaralačka evolucija sa bitnom karakteristikom trajanja, a koja je onda metoda istraživanja takve stvarnosti? Metoda ne može biti pozitivistička – ona je pogodna za stvarnost koju redukuje na šeme, a nije pogodna za filozofiju – tu je potrebna metoda koja je u mogućnosti približiti se stvarnosti, a da je ne iskrivi. Ta metoda ne dolazi od ratia – on je kompetentan samo za atomičnu stvarnost. Zato je naša metoda intuicija koja povezuje instinkt i intelekt. Statička religija temelji se na pripovedanju kojim se čovek brani od štetnih uticaja, a motivirana je obećanjem večne kazne ili nagrade. Dinamička religija temelji se na intuiciji apsolutnoga i na mističnom sjedinjenju sa njim tako da je praktični vid ove religije mistični život. Tu Bergson proučava grčki i istočni misticizam, jevrejske proroke i hrišćansku mistiku pa zaključuje da je mistika hrišćanstva jedina koja je uspela u posvemašnjoj meri – tu se mistika skroz iskristalizovala. Ovde Bergson stiže do Božje opstojnosti koju postavlja na temeljima skroz drugačijim od logičkih, za koje drži da ne dokazuju ništa: potrebno je ovde verovati misticima – to su eksperti koji znaju o čemu govore baš kako verujemo doktoru kad je u pitanju naše zdravlje. Počekom 20. veka u Francuskoj se formira bergsonovska škola na koju utiče anglosaksonski pragmatizam, a koja ide dalje od Bergsona. On je pak na svojoj samrti zaželeo da mu se spale spisi pa nam od njega nije ništa ostalo osim nekih...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Anti-edip. Kapitalizam i shizofrenija Dve strane ove knjige vode ka istoj temi: kritika Edipovog kompleksa i psihoanalize, odnosno studija o kapitalizmu i odnosima između kapitalizma i šizofrenije. Centrala tema ove studije jeste kritika svođenja bilo koje čovekove aktivnosti na libido i kućne manifestacije. Ovo zajedinčko delo Deleza i Gatarija predstavlja pokušaj da se šizoanaliza dovede u protivstav sa psihoanalizom, usled nedostataka psihoanalize, koji su u vezi sa njenom dubokom ukorenjenošću u kapitalnom društvu i sa njenom nemogućnošću da shvati svoju vlastitu šizofreničnu osnovu. U radu se preispituje status želja kao libida, koji se stalno vraćao na predstave unutar Edipovog kompleksa. Međutim, Edipov kompleks nije formacija samog nesvesnog, kako tvrdi Frojd, već aparatura za potiskivanje `želećih mašina` (koncepcija nesvesnog kao mašine). Upravo ovo operisanje psihoanalize u kapitalističkom društvu Delez i Gatari osuđuju. Oni smatraju da je društveno polje investirano na dva načina: predsvesno investiranje interesima i nesvesno investiranje željom. Tako dolazimo do pojma šizoanalize, čije se polazište nalazi u militarno libidno-ekonomskoj i libidno-političkoj analizi, a koja se nalazi u osnovi analize fašizma. Pjer-Feliks Gatari (1930-1992) je bio francuski psihoterapeut i filozof. Osnivač je šizoanalize i ekozofije (ekološke filozofije). Naročito je poznat po intelektualnoj saradnji sa Žilom Delezom. Žil Delez (18. januar 1925 – 4. novembar 1995) je bio francuski filozof sa kraja 20. veka. Od ranih šezdesetih pa sve do smrti napisao je veliki broj vrlo uticajnih radova iz oblasti filozofije, književnosti, filma i lepih umetnosti. Na srpski su prevedene njegove knjige Anti-Edip. Kapitalizam i shizofrenija, Pokretne slike, Šta je filozofija, Kafka, Razlika i ponavljanje, Niče i filozofija, Psihoanaliza...Prva četiri od ovih naslova objavljeni su u Izdavačkoj knjižarnici Zorana Stojanovića.