Gajo Petrović - Odabrana djela 1-4, Naprijed - Zagreb / Nolit - Beograd 1986 godine Tvrd povez. Omotač. U dobrom stanju. U kompletu se nalaze sledeći naslovi: 1. Filozofija prakse 2. Mišljenje revolucije 3. Marx i marksisti 4. Prolegomena za kritiku Heideggera Š/P/1/2

PROPAST ZAPADA - 1- 4 Osvald Špengler : Uvod Glava prva: O smislu brojeva Glava druga: Problem istorije sveta Glava treća: Makrokozam Glava četvrta: Muzika i plastika Glava peta: Slika duše i osećanje života Glava šesta: Faustovsko i apolinisko saznanje prirode ... Čuveno/legendarno/ delo nemačkog filozofa i matematičara, Osvalda Špenglera, prvi put objavljeno u Minhenu 1917. Od njegovog objavljivanja prošlo je 1OO godina, postalo je /k u l t n o/ delo koje se čita i proučava širom sveta. Njegovom autoru obezbedilo je besmrtnu slavu u panteonu ljudske civilizacije. Špengler shvata istoriju čovečanstva kao život samostalnih, odeljenih, velikih organizama koji se nazivaju `k u l t u r e`. Istorija čovečanstva je /b i o g r a f i j a/ tih kultura. Špengler je životopisac tih /o r g a n s k i h/ jedinstava koje on nalazi u prošlosti i u sadašnjosti. Ta moćna životna, organska, viša bića - `kulture`, živele su i žive sada, pred nama, na organski način. To znači, rađale su se, živele i završavale se smrću kao i svako organsko biće. Stručno rečeno, kulture se svrstavaju u biološke kategorije i stoje pod organsko-vitalističkim aspektom. U tom smislu svaka je kultura `pra-pojava`, `pra-fenomen`, nešto što se sagledava kao osnovni oblik, osnovna ideja, `pralik` postojanja... (Mihajlo Grušić) Kada je 1918. prvi put objavljeno, delo Osvalda Špenglera Propast Zapada izazvalo je pravi intelektualni šok i buru koja zadugo neće utihnuti. Nema boljeg povoda od ove stogodišnjice da se čitaocima ponudi novo izdanje najčitanijeg i najosporavanijeg dela savremene evropske misli. Učenje o cikličnom toku istorije i bunt protiv teorije o progresu ljudskog društva, iskazani izvanredno sugestivnim jezikom, oformili su se, kroz Propast Zapada, u svojevrsnu filozofiju društva i istorije. Nemilosrdno pobijajući progresivističku viziju civilizacije kao najvišeg dostignuća do kojeg je čovečanstvo stiglo, Špengler o njoj govori kao o smrti kulture i kraju istorijskog razvitka posle koga sledi vraćanje u bezistorijsko stanje. Mračni prorok propasti zapadnog društva, čije reči potvrđuje istorija XX i XXI veka, poziva da budemo dorasli svetu tako što ćemo ga razumeti. Osvald Arnold Gotfrid Špengler (nem. Oswald Arnold Gottfried Spengler; 29. maj 1880. — 8. maj 1936.) bio je nemački istoričar i filozof istorije čiji su interesi uključivali i matematiku, nauku i umetnost. Najpoznatiji je po svojoj knjizi Propast Zapada objavljenoj 1918. i 1922., koji pokriva istoriju sveta. On je predložio novu teoriju po kojoj je životni vek civilizacija ograničen i na kraju se one raspadaju. Opširno je pisao tokom Prvog svetskog rata i u međuratnom periodu podržavajući pritom nemačku hegemoniju u Evropi. Godine 1920. Špengler je napisao Prusijanizam i socijalizam, gde se zalagao za organsku, nacionalističku verziju socijalizma i autoritarizma. Neki nacisti (poput Gebelsa) obeležili su Špenglera kao svog intelektualnog prethodnika, pa ipak bio je izopšten od strane nacista posle 1933. zbog pesimističkog stava oko budućnost Nemačke i Evrope, njegovog odbijanja da podrži nacističke ideje o rasnoj superiornosti i njegovog kritičkog rada Čas odluke. Osvald Špengler je rođen u 1880 u Blankenburgu (Vojvodstvo Brunzvik, Nemačko carstvo) kao drugo[1] dete Berharda (1844–1901) i Pauline (1840–1910) Špengler.[2] Osvaldov stariji brat je prevremeno rođen (u osmom mesecu) 1879. godine, kada je njegova majka pokušala da premestiti tešku korpu za veš, i umro tri nedelje posle porođaja. Njegove mlađe sestre bile su Adel (1881—1917), Gertrud (1882—1957), i Hildegard (1885—1942). Osvaldov deda po očevoj liniji, Teodor Špengler (1806-76), bio je metalurški inspektor u Altenbraku[3] Osvaldov otac, Bernhard Špengler, obavljao je dužnost sekretara i bio je vredan čovek sa izraženom odbojnošću prema intelektualcima, koji je pokušao da uvede iste vrednosti i stavove i u svog sina. Osvald je bio lošeg zdravlja, i patio je tokom svog života od migrene i od anksioznog kompleksa. U uzrastu od deset godina, njegova porodica se preselila u univerzitetski grad u Haleu. Ovde Špengler je stekao klasično obrazovanje u lokalnoj gimnaziji (akademski orijentisanoj srednjoj školi). Studira grčki, latinski, matematiku i prirodne nauke. Tu, takođe, razvija svoju sklonost ka umetnosti, naročito poeziji, drami, muzici , bio je pod posebnim uticajem ideja Getea i Ničea. Eksperimentisao je čak sa nekoliko umetničkih ostvarenja, od kojih neka i dalje opstaju. Posle očeve smrti 1901. Špengler je boravio na nekoliko univerziteta (Minhen, Berlin, a Hale) kao privatni naučnik, uzimajući kurseve u širokom spektru tema. Njegove privatne studije bile su neusmerene. U 1903., on nije odbranio svoju doktorsku tezu o Heraklitu zbog nedovoljnih referenci, što je efektivno umanjilo sve šanse za akademsku karijeru. Ipak, godine 1904. on je doktorirao, a već 1905. doživeo je nervni slom. Naučnici zapažaju da je njegov život bio prilično jednoličan. On je kratko radio kao nastavnik u Sorbrukenu, a zatim u Diseldorfu. Od 1908. do 1911. radio je u gimnaziji u Hamburgu, gde je predavao nauku, istoriju, nemački i matematiku. Godine 1911, nakon smrti svoje majke, on se preselio u Minhen, gde je živeo do svoje smrti 1936. Živeo je zatvoreno, uz podršku svog skromnog nasledstva. Špengler je preživeo na vrlo ograničenim sredstvima i živeo je život koji je bio obeležen usamljenošću. Nije posedovao nijednu knjigu, i uzima je poslove tutora ili je pisao za časopise kako bi zaradio dodatni prihod. Kad je započeo rad na prvom tomu Propast Zapada nameravao je u početku da se fokusira na Nemačku u Evropi, ali ga je Agadirska kriza duboko pogodila, tako da je proširio obim svoje studije. Špengler je bio inspirisan radom Oto Sika Propast antike u imenovanju svog dela. Knjiga je završena 1914, ali je odloženo objavljivanje zbog izbijanja svetskog rata. Zbog urođenog srčanog problema, on nije bio pozvan na vojnu službu. Tokom rata, međutim, njegovo nasleđe je uglavnom bilo beskorisno, jer je u investirao u inostranstvu; tako da je Špengler živeo u istinskom siromaštvu za ovaj period. Objavljivanje Propasti Zapada (1918) Kada je knjiga izašla u leto 1918.[4] postigla je veliki uspeh. Doživljeno nacionalno poniženje naneto Versajskim ugovorom iz 1919, a kasnije ekonomska depresija oko 1923-e podstaknuta hiperinflacijom, su činjenice koje su naaizgled govorile u prilog Špenglerovoj zamisli. To je donekle utešielo Nemce jer je naizgle racionalizovala njihovu propast, pretvarajući je u deo većih svetsko-istorijskih procesa. Knjiga je naišla na veliki uspeh i izvan Nemačke, a od 1919 je prevedena i na nekoliko drugih jezika. Špengler je odbacio naknadnu ponudu da postane profesor filozofije na Univerzitetu u Getingenu, rekavši da mu je potrebno vreme da se fokusira na pisanje. O knjizi se naširoko raspravljalo , čak i od strane onih koji je nisu pročitali. Istoričari su uvredili zbog amaterskog rada od strane neobučenog autora i njegovog neoprostivo ne-naučnog pristupa. Tomas Man je uporedio čitanje Špenglerove knjige sa čitanjem Šopenhauera po prvi put. Dok je u Akademiji naišla na mešovit prijem. Maks Veber je jednom prilikom opisao Špenglera kao „veoma genijalnog i obrazovanog diletanta“, dok je Karl Poper opisao tezu kao „besmislenu“. Veliki istoričar antike Eduard Majer gajio je visoko mišljenje o Špengleru, iako je takođe imao i određene zamerke u pogledu njegovog rada. Špenglerova tama, intuicionizam, i misticizam bili su laka meta kritike, pogotovo za pozitiviste i neokantovce koji nisu videli nikakvo veliko značenje u istoriji. Kritičar i esteta grof Hari Kesler mislio je o njemu kao o neoriginalnom i prilično ništavnom autoru, posebno u vezi sa njegovim mišljenjem o Ničeu. Ludvig Vitgenštajn, međutim, deli Špenglerov kulturni pesimizam. Ipak, Špenglerov rad je postao važan temelj za teoriju socijalnog ciklusa. Uticaj Njegova knjiga bila je uspešna među intelektualcima širom sveta, jer je predvideo raspad evropske i američke civilizacije posle nasilnog „doba cezarizma“, navodeći detaljne analogije sa drugim civilizacijama. Produbio je međuratni pesimizam u Evropi.[5] Nemački filozof Ernst Kasirer je objasnio da je na kraju Prvog svetskog rata, sam Špenglerov naslov bio dovoljan da raspali maštu: „U ovom trenutku mnogi, ako ne i većina. nas, shvata da je nešto trulo u državi našoj visoko cenjene zapadne civilizacije. Špenglerova knjiga izrazila je na oštar i pronicljiv način tu uopštenu nelagodnost.[6] Nortrop Fraj tvrdi da dok je svaki element Špenglerove teze pobijen barem desetak puta, to je „jedna od najvećih svetskih romantičnih poezija“ i njene vodeće ideje su „toliko deo našeg mentalnog sklopa danas poput elektrona ili dinosaurusa, i u tom smislu smo svi Špenglerijanci.[7] Špenglerova pesimistička predviđanja o neminovnom padu Zapada inspirisala su rad intelekualaca Trećeg sveta, počev od Kine i Koreje i Čilea, željnih da identifikuju pad zapadnog imperijalizma.[8][9] U Britaniji i Americi, međutim, Špenglerovom pesimizmu je uzvratio optimizam Arnold Tojnbi u Londonu[10] koji je napisao svetsku istoriju u 1940 sa većim akcentom na religiju.[11] Posledice Pregled drugog toma Propasti zapada 1928. u Time časopisu prikazao je uticaj i kontroverze koje su Špenglerove ideje ostvarile tokom 1920: „Kada se prvi tom Propasti Zapada pojavio u Nemačkoj pre nekoliko godina, na hiljade primeraka je prodato. Kultivisani evropski diskurs brzo je postao zasićen Špenglerom- a Špenglerizam je potekao iz pera nebrojenih učenika. Bilo je imperativ pročitati Špengler, sa saosećanjem ili pobunom... i dalje je tako.[12] U drugom tomu, objavljenom 1922, Špengler tvrdi da se nemački socijalizam razlikovao od marksizma, i bio je, u stvari, kompatibilan sa tradicionalnim nemačkim konzervativizmom. U 1924 godini, nakon društveno-ekonomskog preokreta i inflacije, Špengler je ušao u politiku, u pokušaju da dovede Rajhsver generala na vlast kao lidera zemlje. Pokušaj nije uspeo i Špengler se pokazao neefikasnim u domenu praktične politike. U 1931, on je objavio Čovek i Tehnika, koji je upozorio na opasnost od tehnologije i industrijalizacije po kulturu. On je posebno ukazao na tendenciju da se zapadna tehnologija širi među neprijateljskim „obojenim rasama“ koje bi zatim mogle da iskoriste oružje protiv Zapada.. Knjiga je naišla na loš prijem zbog svog anti-industrijalizaciskog stava [citat potreban] Ova knjiga sadrži poznatu Špenglerovu izjavu „Optimizam je kukavičluk“. Uprkos glasanju za Hitlera umesto za Hindenburga 1932, Špengler je smatrao da je Firer vulgaran. On se sastao sa Hitlerom 1933. godine, a nakon duže rasprave ostao je impresioniran, rekavši da Nemačkoj nije potreban „herojski tenor“ već „pravi heroj`. Javno se posvađao sa Alfredom Rozenbergom, a njegov pesimizam i primedbe o Fireru rezultovale su njegovom izolacijom i javnom tišinom. On je dalje odbacio ponude Jozefa Gebelsa da drži javne govore. Pa ipak, Špengler je postao član Nemačke akademije u toku godine. Čas odluke, kada je objavljen 1934, bio je bestseler, ali su ga nacisti kasnije zabranili zbog svih kritika nacional-socijalizma koje je sadržao. Špenglerova kritika liberalizma[13] je sa druge strane pozdravljena od strane nacista, ali se Špengler nije složio sa njihovom biološkim ideologijom i antisemitizmom. Dok je rasne misticizam igrao ključnu ulogu u njegovom pogledu na svet, Špengler je uvek bio otvoreni kritičar pseudo-naučnih rasnih teorija ispovedanih od strane nacista i mnogih drugih u njegovo vreme, i nije bio sklon da promeni svoje poglede u vezi sa Hitlerovim usponom na vlast. Knjiga je takođe upozoravala na predstojeći svetski rat u kome Zapadna civilizacija rizikuje da bude uništena. Tajm magazin je ocenio da je delom Čas Odluke stekao međunarodnu popularnost kao polemičar, preporučuje knjigu „čitaocima koji uživaju energično pisanje“, kojima „će biti drago da se očešu na pogrešan način od strane njegovih oštrih aforizama“ i njegovih pesimističnih predviđanjanja.[14] U svojim privatnim radovima, Špengler je osudio nacistički antisemitizam u još jačem smislu, pišući „koliko puno zavist zbog sposobnost drugih ljudi naspram ličnih nedostatka leži sakrivena u antisemitizmu!`[15] Poslednje godine života Špengler proveo svoje poslednje godine u Minhenu, slušajući Betovena, čitajući Molijera i Šekspira, kupujući nekoliko hiljada knjiga, i prikupljajući drevne tursko, persijsko i hinduističko oružije. On je pravio povremene izlete u Harc planine, i Italiju. U proleće 1936 (neposredno pred smrt), on je gotovo proročki primetio u pismu Rajhslajteru, Hansu Franku da „u narednih deset godina, nemački Rajh verovatno više neće postojati“.[16] Umro je od srčanog udara 8. maja 1936 u Minhenu, tri nedelje pre svog 56-og. rođendana i tačno devet godina pre pada Trećeg rajha. Intelektualni uticaj Kada je Malkolm Kauli 1938. ispitao vodeće američke intelektualce koja od ne-fikcionalnih knjiga im je donela najveće uzbuđenje, Špengler se našao na petom mesto odmah iza Torsten Veblena, Čarlsa Birda, Džona Djuija i Sigmunda Frojda. Podelio je poziciju sa Alfredom Nortom Vajthedom a našao se ispred Lenjina[17] Mnogi Nemci i Austrijanci bili su inspirisani radom Špenglera uključujući slikara Oskara Kokošku, dirigenta Vilhelm Furtvangler, i režisera Frica Langa. Među ostalima Špengler je uticao i na dva giganta evropske filozofije Martina Hajdegera i Ludviga Vitgenštajna. Među britanskim autorima uticao je na Herberta Džordža Velsa,[18] kao i romanopisca Malkoma Lovrija. Američki autori koji su bili pod uticajem Špenglera uključuju Ernesta Hemingveja, Vila Katera,[19] Henrija Milera,[20] i F. Skot Ficdžeralda,[21] koji je jednom sebe nazvao „američkim Špenglerijancem“. *Osim toga, komunalna čitanja Propasti Zapada ostavila su veliki uticaj na osnivače Bit generacije. Špenglerova vizija ciklične prirode civilizacije i savremenosti kraja evropskog ciklusa Zapadne civilizacije vodila je Vilijams S. Borousa, Džeka Keruaka i Alena Ginsberga u potragu za semenom narednog ciklusa u zajednicama čiju su deo bili.[22] Za razliku od ovog dela sveta u U Latinskoj Americi, intelektualce i pisce je posebno privukao Špenglerov argument, koji je podrazumevao da je Evropa bila u terminalnom padu.[23] Postoje indicije da se ponovo rasplamsao interesovanje za Špenglera[24][25][26] Špenglerov pesimizam nije prošao nekažnjeno. U izdanju Ilustrovane londonske novosti od 10. jula 1920, godine G. K. Česterton je polemisao o pesimistima (ne pominjući Špenglera po imenu) i njihovim optimističnim kritičarima, tvrdeći da ni jedni ni drugi nisu uzeli u obzir ljudsku slobodu izbora: „Pesimisti veruju da je kosmos sat koji je pokrenut i ne može se zaustaviti; naprednjaci veruju da je on sat koji oni sami navijaju. Ali ja verujem da je svet ono što smo izabrali da od njega napravimo, i da smo mi ono što smo izabrali da od sebe napravimo; i da će naš preporod ili naša propast podjednako, na kraju i jednako, svedočiti sa trubom, našoj slobodi... idea 216+316+296+356 STANJE ODLIČNO KAO NOVO L.1/3

D,,,Filozofska biblioteka ; tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, 347 + 277 + 396 + 245 strana , SLOBODAN ŽUNJIĆ - PRIROK I SUŠTASTVO KOMPLET 1-4 NOVO 1. SRPSKE LOGIKE U SREDNJEM VEKU 2. SRPSKE LOGIKE U RANOJ MODERNI 3. SRPSKE LOGIKE U POZNOJ MODERNI 4. SUŠTASTVO U SRPSKOJ FILOZOFIJI IZDAVAČ: SLUŽBENI GLASNIK BEOGRAD TVRDOG POVEZA JAKO LEPO OCUVANE,,NECITANE,,SPOLJA KAO NA SLIKAMA,,JEDAN TOM BLAGA RAZLIKA U NIJANSI SA STRANE Слободану Жуњићу је за четворотомно дело `Прирок и суштаство` додељена Награда „Никола Милошевић“ за најбоље теоријско дело из области естетике, филозофије и књижевности објављено у 2013. Овај комплет проглашен је за Издавачки подухват године на 20. Међународном салону књига у Новом Саду. 1: Srpske logike u srednjem veku Evropska filozofija je svoj misaoni put započela u dvojstvu reči i stvari, mišljenja i bića, pojma i predmeta, a njena iskonska težnja je bila da to dvojstvo prevede u jedinstvo ili bar podudarnost obaju ovih polova. Pošto stvari ima beskonačno mnogo, a reči sasvim ograničeno malo, filozofija se morala poslužiti lukavstvom, jednim od onih kojima duguje sve svoje uspehe ali i mnoge nevolje sve do našeg današnjeg dana. 2: Srpske logike u ranoj moderni U filozofskom pogledu, u tom ranom periodu posebno je bio značajan rad Srebreničanina Đurđa Dragišića (oko 1444–1520), koji se na latinskom jeziku potpisivao kao Georgios Benignus ili Georgios Grecus de Bosnia. I srpsko i latinsko ime ukazuju na njegovo istočno poreklo, mada ne nužno i na njegovu prvobitnu pravoslavnu veroispovest (moguće je da mu je porodica bila zapravo bogumilska), ali je iz intelektualne biografije vidljivo da ga je do kraja života zanimala vizantijska teologija i njeno duboko nasleđe aristotelizma, koje je on znao da proširi u sistem opštih učenja. 3: Srpske logike u poznoj moderni Slavenoserpska obnova volfovstva početkom prve polovine XIX veka ne s?mo d? je onemogućila neposredno oživljavanje tradicije Damaskinove Dijalektike, koja je bila osuđena da svoje životarenje produži u bogoslovskim preparandijama, čekajući teško moguću obnovu u široj javnosti, nego je prevođenjem dela kantovskog racionalizma i prosvetiteljstva ovome, volfovstvu, produžila život za još nekoliko decenija, i to upravo nakon njegove poluvekovne vladavine na latinskom ili srpskoslovenskom jeziku. 4: Suštastvo u srpskoj filozofiji Prilično hrapava istorija aristotelovske logike pojmova na srpskom duhovnom prostoru opisuje zapravo veliki razvojni luk čitave srpske filozofske misli, koja je tokom osam vekova prošla kroz neobično burne kulturne mene i promene, čije se posledice osećaju i danas u još uvek nestabilnom ustrojstvu njenog jezika i poretku njenih glavnih pojmova. Povest o promenama kroz koje je u srpskoj filozofiji prolazilo shvatanje prirode i značenja priroka i suštastva jeste stoga kako povest o promenama razumevanja pojmovnog aparata filozofije u celini, tako i povest o razvoju srpske filozofske terminologije počev od njenih crkvenoslovenskih početaka u srednjem veku pa sve do njene današnje, poglavito internacionalno-srpske leksike. D

Nove knjige Nemam knjigu broj 1 Moze pojedinacno po 900 din.

Žan Pol Sartr, polovični komplet, 6 knjiga , izdanje Nolit . 1. Mučnina • Zid • Reči 2. Zrelo doba 3. Odlaganje 4. Ubijene duše 5. Drame 8. Filozofski spisi Knjige - 4+

► Kultura, Beograd. 1970 ► tvrd povez ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju ► očuvanost: 4-/5 K

Autor : Mišel FUKO Izdavač : Nolit - Beograd ; 1980.god. Stanje : Veoma dobro(4) Broj strana : 264.

Pensees de Marc-Aurele, Typographie Gaston Nee, Paris Tvrd povez. U dobrom stanju. 418 strana H/PO/4

Imaunel Kant. `Kritika čistoga uma / Imanuel Kant.` Velika filozofska biblioteka. Beograd: BIGZ, 1990. 4. izd. XXXVIII, 561 str. ; 20 cm. Odličan primerak

Kostas Akselos - Marks mislislac tehnike, Biblioteka Logos, Veselein Masleša, Sarajevo 1986 godine Mek povez. U dobrom stanju. 396 strana H/PIV/4

Beograd 2001. Mek povez sa klapnama, ćirilica, 221 strana. Napomena: na prvih deset strana tragovi olovke (obeležen tekst); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R15 Sadržaj: I PROPOZICIJE 1. Znanje i moć — apstrakcije 2. Programska parola: Znanje je moć 3. Biće i odnos: produkcioni sklop odnosa istovetnosti znanja i moći 4. Bit stvari i formalni uslovi njenog produciranja . 5. Samoodnošenje: refleksivne zavrzlame 6. Produkcija: ispostavljanje-i-uspostavljanje 7. Politika stvarnosti 8. Znanje-i-moć, strategija, vlast 9. Metodičko-kritička primedba 10. O paradoksalnoj dijalektici vlasti/teorije vlasti 11. Subjektivnost filozofije subjektivnosti 12. Minhauzen-efekt filozofije 13. Filozofija, refleksija, samorefleksija 14. Um, vlast, paradoks . 15. Univerzalizacija i strategija trećeg 16. Um, prirodni poredak, sloboda 17. Strategija vlasti i hipostaziranje drugog 18, Dvosmislenost (prirodno-pravnog) pojma prirode 19. Dvosmislenost (prirodno-pravnog) pojma slobode 20. Vlast, druga priroda, subjektivacija 21. Naknadno a priori strateškog postava vlasti i kulpabilizacija 22. Apsolutna strategija filozofije 23. Ni opis, ni propis 24. Misaono htenje 25. Filozofija kao umovanje, kao sopstveni zadatak 26. Filozofija i istinska ljudskost 27. Politička kriza filozofije II EPOHALNI KONTEKST MODERNAI POSTMODERNA 1. Kriza opštih mesta 2. Postkritičko iskustvo epohe 3. Predmoderna tradicija 4. Moderna strategija teorije 5. Strategija teorije i postmoderna III ARHEOLOGIJA I GENEALOGIJA ZNANjA — ZAPLETI ISTORIJSKE KRITIKE UMA 1. Arheologija znanja, istorija ideja 2. Istorijsko a priori i njegovi zapleti 3. Arheologija, genealogija, istorijski materijalizam 4. Konstitutivni i konstituisani subjekt 5. Arheologija i njena samorefleksija 6. Zaustavljena refleksija 7. Dijalektička digresija s Hegelom 8. Po koju cenu ljudi mogu govoriti istinu o sebi? 9. Arheologija znanja i metakritička refleksija 10. Samoodnošenje i kritika uma IV GENEALOGIKE 1. Uvek-već 2. Igra slučaja 3. Logika slučaja / slučajna logika 4. Dvostruki obrtaj genealogije 5. Dvostruki obrtaj ili moral metode: genealogija i filozofija 6. Dvostruki obrtaj ili metoda i uzajamnost V SUBJEKTIVNOST I MOĆ 1. Telo, subjekt, strategije vlasti 2. Objektivacija/subjektivacija 3. Istorijska ontologija subjektivnosti 4. Moć, vlast, društveno delanje: digresija s Vebero 5. Genealogija i norme Literatura

BARUH DE SPINOZA - ETIKA GEOMETRIJSKIM REDOM IZLOŽENA I U PET DELOVA PODELJENA IZDAVAČ. KULTURA BEOGRAD STRANA. 451 TVRDOG POVEZA STANJE. OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 4... PA I VIŠE, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 253

OLIVER LEAMAN - IZGUBLJENO U PRIJEVODU ESEJI IZ ISLAMSKE I JEVREJSKE FILOZOFIJE RETKO IZDAVAČ: BUYBOOK SARAJEVO STRANA: 291 MEKOG POVEZA STANJE: VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA: 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, MS KUT 3 RELIG

Sedma glava ŠOPENHAUER I. Vreme II. Čovek III. Svet kao predstava IV. Svet kao volja 1. Volja za život 2. Volja za rađanje V. Svet kao zlo VI. Mudrost života 1. Filosofija 2. Genije 3. Umetnost 4. Religija VII. Mudrost smrti VIII. Кritika

SADRŽAJ Sedma glava ŠOPENHAUER I. Vreme II. Čovek III. Svet kao pretstava IV. Svet kao volja 1. Volja za život 2. Volja za rađanje V. Svet kao zlo VI. Mudrost života 1. Filosofija 2. Genije 3. Umetnost 4. Religija VII. Mudrost smrti VIII. Кritika

SADRŽAJ Sedma glava ŠOPENHAUER I. Vreme II. Čovek III. Svet kao pretstava IV. Svet kao volja 1. Volja za život 2. Volja za rađanje V. Svet kao zlo VI. Mudrost života 1. Filosofija 2. Genije 3. Umetnost 4. Religija VII. Mudrost smrti VIII. Кritika

Praxis and democratic socialism: The critical social theory of Marković and Stojanović / David A. Crocker Posveta autora. Njudžersi,SAD 1983. Tvrd povez, engleski jezik, XIII + 335 strana. Napomena: na tridesetak strana tragovi grafitne olovke (obeležen tekst; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. D7 Sadržaj: Preface Abbreviations Introduction PART ONE. CRITICAL SOCIAL THEORY AND HUMAN NATURE I. THE NATURE OF CRITICAL SOCIAL THEORY 1. Description and Explanation 2. Estimate of Possible Futures 3. Critique of Present and Selection of Optimal Future 4. Formulation and Defense of Evaluative Norms 5. Union of Theory and Practice II. THE DESCRIPTIVE CONCEPTION OF HUMAN NATURE 1. Dispositions and Behavior A. Universal Dispositions B. Particular Dispositions C. Individual Dispositions 2. Opposing Dispositions 3. Historical Variability PART TWO. THE GOOD LIFE: PRAXIS AS HUMAN EXCELLENCE III. THE NATURE AND STRUCTURE OF PRAXIS Alternative Concepts of Praxis A. Ordinary Meanings B. Aristotle and Arendt C.nBernstein D. Fisk E. Habermas and Wellmer 2. The Nature of Praxis as Norm 3. The Components of Praxis A. Intentionality B. Freedom as Self-determination C. Creativity D. Sociality E. Rationality F. Individual Self-realization IV. AN ASSESSMENT OF PRAXIS 1. Priority Rules 2. Auxiliary Principles 3. Teleological Expansion 4. Individual Moral Rights 5. Group Rights PART THREE. THE JUSTIFICATION OF PRAXIS V. IN DEFENSE OF MARXIST ETHICS 1. The `Marx Has No Ethics` Challenge 2. The `Marxism Is Science` Challenge A. Metaphysical Determinism B. Economic Determinism 3. The `Morality Is Ideology` Challenge 4. The `Moral Relativism` Challenge 5. The `Fact-Value` Challenge 6. The `Irrelevance of Moral Norms` Challenge A. Realistic Antiutopianism B. Revolutionary Teleology C. Revolutionary Antimoralism D. Marxist Utopian Optimism VI THE THEORY AND PRACTICE OF JUSTIFICATION 1. Hard Justificationism 2. Soft Justificationism A. Initial Normative Attitudes B. Critical Self-construction C. Theory Construction of Reflective Equilibrium D. The Social Extension of Reflective Equilibrium E. Realizability F. Actual Consensus G. Ideal Consensus? H. Settling Moral Disputes 3. Succumbing to Temptation A.The Argument from Psychology B. The Argument from History 4. Beyond Absolutism and Relativism PART FOUR. THE GOOD SOCIETY: PRAXIS SOCIAL IDEALS AND INSTITUTIONS VII. THE SOCIAL IDEALS 1. Freedom A. Political and Economic Decision Making B. Employment and Leisure Time C. Social Roles D. Education 2. Equality A. Political Decision Making B. Economic Decision Making 3. Justice A. Social Power and Status B. Income and Wealth i. Socialism I ii. Socialism II C. Education 4. Community VIII. DEMOCRATIC SOCIALISM 1. The Self-management Model A. The Basic Ideal of Democratic Self-management B. The Network of Self-managing Institutions C. Preconditions for Self-management 2. The Praxis Justification of Democratic Socialism BIBLIOGRAPHY Index of Names Index of Subjects

PUTEVI SLOBODE 1-3 - Žan Pol Sartr 1. ZRELO DOBA - sabrana dela Ž. P. Sartra broj 2 2. ODLAGANJE - sabrana dela Ž. P. Sartra broj 3 3. UBIJENE DUŠE - sabrana dela Ž. P. Sartra broj 4 Godina izdanja: 1981. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Vrste filozofije Vilijam Ernest Hoking Vilijam Ernest Hoking (10. avgust 1873 — 12. jun 1966) je bio američki idealistički filozof na Univerzitetu Harvard. Nastavio je rad svog učitelja filozofije Džozaje Rojsa (osnivača američkog idealizma) u reviziji idealizma kako bi se integrisao i uklopio u empirizam, naturalizam i pragmatizam. odlično očuvana LOK.4

Opis "Priča o filosofiji - II tom - Vil Djurant" SADRŽAJ Sedma glava ŠOPENHAUER I. Vreme II. Čovek III. Svet kao pretstava IV. Svet kao volja 1. Volja za život 2. Volja za rađanje V. Svet kao zlo VI. Mudrost života 1. Filosofija 2. Genije 3. Umetnost 4. Religija VII. Mudrost smrti VIII. Кritika

36647) Nikola Milošević komplet 7 knjiga , Beletra Beograd 1990 , Izabrana dela u 7 knjiga , mek povez, format 14 x 20 cm , latinica, sadrži sledeće naslove : 1) Psihologija znanja , 440 str. 2) Dostojevski kao mislilac , 383 str. 3) Marksizam i jezuitizam , 189 str. 4) Antropološki eseji , 276 str. , 5) Polemike , 275 str. 6) Negativni junak , 216 str. 7) Ideologija , psihologija i stvaralaštvo , 282 str.

NOVO, knjiga je davno stampana tako da eventualno su vidljivi tragovi od skladistenja ali u principu knjiga je nova kao i sva nasa izdanja, Pavle Florenski – Stub i tvrđava istine I Stub i tvrđava istine I SADRŽAJ: ČITAOCU (prev. Lj. Joksimović) 1. DVA SVETA (prev. Lj. Joksimović) 2. SUMNjA (prev. Lj. Joksimović) 3. TROJEDINSTVO (prev. Lj. Joksimović) 4. SVETLOST ISTINE (prev. Lj. Joksimović) 5. UTEŠITELj (prev. Lj. Joksimović) 6. PROTIVREČNOST (prev. Lj. Joksimović) 7. GREH (prev. N. Kovačević) 8. GEJENA(prev. Lj. Joksimović) 9. TVAR (prev. N. Kovačević) 10. SOFIJA (prev. N. Kovačević) 11. PRIJATELjSTVO (prev. N. Kovačević) 12. LjUBOMORA (prev. N. Kovačević) POGOVOR (prev. N. Kovačević) Pavle Florenski – Stub i tvrđava istine II Stub i tvrđava istine II Sadržaj: OBJAŠNjENjE I DOKAZ NEKIH POJEDINOSTI KOJE SE U TEKSTU PRETPOSTAVLjAJU KAO VEĆ DOKAZANE (prev. N. Kovačević) 1. Neki pojmovi iz teorije o beskonačnosti 2. Zadatak Luisa Kerola i problem dogme 3- Iracionalnosti u matematici i dogmi 4. Pojam identiteta u sholastičkoj filosofiji 5. Pojam identiteta u matematičkoj logici 6. Vreme i usud 7. Srce i njegov značaj 8. Ikona Blagovesti sa kosmičkom simbolikom 9. Za metodologiju istorijske kritike 10. Tirkizno okruženje Sofije i simbolika plave i modre boje 11. Paskalov “amulet” 12. Uz istoriju termina “antinomija” 13. Estetizam i religija 14. Homotipija i ustrojstvo ljudskog tela 15. Primedbe o Trojičnosti 16. Osnovni znaci i najjednostavnije formule logistike NAPOMENE I BIBLIOGRAFIJA (prev. Lj.Joksimović) POGOVOR: S.S. HORUŽIJ, Filosofija sveštenika Pavla Florenskog (prev. N. Kovačević)

Lešek Kolakovski. 1. `Filozofski eseji / [preveo Svetozar Nikolić].` Sazvežđa. 2, Beograd: Nolit, 1964. 259 str. ; 20 cm. 2. `Filozofija pozitivizma / [preveo Risto Tubić].` Današnji svet. 11, Beograd: Prosveta, 1972. 276 str. ; 20 cm. 3. `Religija : ako nema Boga... : O Bogu, đavolu, grehu i ostalim brigama takozvane filosofije religije.` preveo Vladan Perišić. Džepna knjiga. Beograd: BIGZ, 1992. 223 str. ; 18 cm. 4. `Bog nam ništa nije dužan / s engleskog preveo Risto Tubić ; redakcija prevoda i rečnik Petar Jevremović.` Na tragu. 23, Beograd: Plato, 1998. 263 str. ; 20 cm. 5. Lešek Kolakovski. `Mini predavanja o maksi stvarima / prevela s polјskog Biserka Rajčić.` Na tragu. 16, Beograd: Plato, 1997. 89 str. ; 20 cm.

Akvinski (1224-74) živeo je u vreme kada se hrišćanski Zapad otvarao za bogatstvo grčkih i islamskih filozofskih spekulacija. Otelotvorenje ideala iz trinaestog veka o jedinstvenom tumačenju stvarnosti (u kojem filozofija i teologija rade zajedno u harmoniji), Akvinski je bio izvanredan po načinu na koji je koristio i razvijao ovo nasleđe antičke misli — dostignuće koje je vodilo njegove savremenike. da ga smatraju naprednim misliocem. Lucidna i stimulativna knjiga oca Koplstona istražuje ovog izuzetnog čoveka — čiji je uticaj danas možda veći nego u njegovom životu — i njegov pokušaj, povezujući njegove ideje gde god je to moguće sa problemima o kojima se danas raspravlja. odlično očuvana LOK.4

Opis "Priča o filosofiji - I tom - Vil Djurant" SADRŽAJ Prva glava PLATON I Otadžbina Platonova II Sokrat III Platonov razvitak IV Etički problem V Politički problem VI Psihološki problem VII Psihološko rešenje VIII Političko rešenje IX Etičko rešenje X Кritika Druga glava ARISTOTELO I GRČКA NAUКA I Istoriska pozadina II Delo Aristotelovo III Zasnivanje logike IV Organizacija nauke 1 Grčka nauka pre Aristotela 2 Aristotelo kao prirodnjak 3 Zasnivanje biologije V Metafizika i priroda božja VI Psihologija i priroda umetnosti VII Etika i priroda sreće VIII Filosofija države 1 Кomunizam i konservatizam 2 Brak i vaspitanje 3 Demokratija i aristokratija PRIČA O FILOSOFIJI IX Кritika X Poslednje godine života i smrt Treća glava FRANJA BEКON I Od Aristotela do Renesansa II Politička karijera Franje Bekona III Ogledi IV Velika rekonstrukcija 1 Napredovanje učenosti 2 Novi organon 3 Utopija nauke V Кritika VI Završna reč Četvrta glava SPINOZA I Istoriski i biografski podaci 1 Odiseja Jevreja 2 Spinozino vaspitanje 3 Ekskomunikacija 4 Povučenost i smrt II Teološko-politička rasprava III Poboljšanje razuma IV Etika 1 Priroda i bog 2 Materija i duh 3 Inteligencija i moralnost 4 Religija i besmrtnost V Politička rasprava VI Uticaj Spinozin Peta glava VOLTER I FRANCUSКA PROSVEĆENOST I Pariz: Edip II London: Pisma o Englezima III Sire: Romani IV Potsdam i Fridrih V Les Délices: Ogled o naravima VI Ferne: Кandid VII Enciklopedija i filosofiski rečnik VIII Ecrasez l’infâme IX Volter i Ruso X Smirivanje Šesta glava IMANUEL КANT I NEMAČКI IDEALIZAM I Putevi ka Кantu 1 Od Voltera do Кanta 2 Od Loka do Кanta 3 Od Rusoa do Кanta II Sam Кant III Кritika čistoga uma 1 Transcendentalna estetika 2 Transcendentalna analitika 3 Transcendentalna dijalektika IV Кritika praktičnoga uma V O religiji i umu VI O politici i večnom miru VII Кritika i priznanje VIII Beleška o Heglu