U prihvatljivom stanju (ima podvlačenja grafitnom olovkom) Iljenkov Evald Vasiljevič : Dijalektika apstraktnog i konkretnog u Marksovom `Kapitalu` prevela Hristina Marković ; predgovor Vjekoslav Mikecin Beograd : Komunist, 1975 , 263 str. ; 20 cm Marksizam i savremenost / Komunist, Beograd. kolo 4 ; knj. 4 Prevod dela: : Диалектика абстрактного и конкретного в `Капитале` Маркса E. V. Iljenkov i problemi materijalističke teorije spoznaje i `Dijalektike konkretnoga`: str. V-XX Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Marks, Karl, 1818-1883 -- `Kapital` Dijalektika Filozofija, Marksizam E. V. ILJENKOV DIJALEKTIKA APSTRAKTNOG I KONKRETNOG U MARKSOVOM „KAPITALU“ E. V. Iljenkov poznat je u nas samo užem krugu takozvanih specijalista koji pomno prate kretanja u savremenoj filozofiji ili, još određenije, u savremenoj sovjetskoj filozofiji. Inače, Iljenkov se predstavio sovjetskoj javnosti pre nešto više od dva desetleća s izuzetno zanimljivim, za ono vreme neuobičajeno svežim, izazovnim i nadasve podsticajnim raspravama o dijalektici apstraktnog i konkretnog u naučnoj spoznaji. Te su rasprave izazvale pažnju i vam granica Sovjetskog Saveza. Delo Dijalektika apstraktnog i konkretnog u Marksovom „Kapitalu“ pojavilo se 1961. |godine. Odmah je prevedeno na italijanski jezik. Kako je to bilo vreme velikih debata u Italiji o nizu pitanja iz oblasti marksističke teorije — posebno o pitanjima dijalektike u marksizmu, odnosno o spoznajnoj teoriji — Iljenkovlijevo delo se uključilo u tu debatu, a preko toga i u niz debata izvan Italije koje su zatim usledile. U Sovjetskom Savezu delo je svakako značilo svojevrstan događaj. Knjiga o dijalektici konkretnog, to jest o dijalektici istorijsko društvenih sadržaja značila je zaokret: ona je, preko primera za ilustraciju nekih teza, učinila temom ono o čemu se malo raspravljalo. Ispitujući dijalektički| metod na primeru Kapitala, to jest na istorijskoj, na društvenoj građi ovo delo kao da je sugeriralo potrebu kritičkog, dakle antiapologetskog istraživanja ne samo građanske nego i sopstvene društvene zbilje danas. Dodajmo na kraju: Iijenkovljev napor : predstavlja instruktivnu kritiku svih oblika dogmatske, a napose staljinističke recepcije dijalektike i sjajan primer prelaza od apstraktne ka konkretnoj, doista istorijsko materijallatičkoj dijalektici.

Moustafa Safouan - Le structuralisme en psychanalyse Éditions du Seuil, 1973 92 str. meki povez stanje: dobro Collection Points Sciences Humaines - 47 Qu`est-ce que le structuralisme ? N° 4. Le structuralisme en spychanalyse La psychanalyse est la découverte d`un lieu, celui de l`inconscient, et d`une dynamique qui se déroule dans ce lieu et qui se noue tout entière autour du complexe d`Œdipe et plus spécialement de son moment essentiel, la castration. S`expliquer sur la psychanalyse, c`est donc s`expliquer sur ces deux concepts : l`inconscient et la castration. Notre but est de montrer que l`Œdipe est une structure selon laquelle s`ordonne le désir dans la mesure où il constitue un effet du rapport de l`être humain non pas au social mais au langage. Nonfiction, Psychologue, Psychanalyse, Strukturalizam, psihoanaliza

Zagreb 1987. Mek povez, 257 strana. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. K4 Sadržaj: Prcdgovor (Vjekoslav Mikecin) 1. Dijalektički materijalizam i povijest književnosti (prevela Divina Ježić) 2. Skriveni Bog (prevela Ana Buljan) Cjelina i dijelovi Tragična vizija: Bog Tragična vizija: svijet Tragična vizija : čovjek Vizija svijeta i društvene klase Tragična vizija u Racineovu kazalištu 3. Pojam značenjske strukture u povijesti kulture (prevela Ksenija Marković) 4. Geneza i struktura (prevela Ingrid Šafranek) 5. Estetika mladog Lukacsa (prevela Ana Buljan) 6. Uvod u sociologiju romana (prevela Avenka Zurić) 7. Genetičko-strukturalistička metoda u povijesti književnosti (prevela Ingrid Šafranek) 8. Međuzavisnost industrijskog društva i novih oblika kulturnog stvaralaštva (prevela Ana Buljan) 9. Genetov teatar. Pokušaj sociološke studije (prevela Ingrid Šafranek) 10. Pohvalnice III. Saint-Johna Persea (prevela Ingrid Šafranek) 11. O metodi proučavanja kulturnih i književnih tvorevina (prevela Ingrid Šafranek) 12. Subjekt kulturnog stvaranja (prevela Ana Buljan) Bibliografska napomena Kazalo imena

U dobrom stanju Neki problemi marksističke teorije istine, Adam Šaf Kultura Beograd; Biblioteka Savremena filozofija Tvrd povez; 356 strana; 20 cm SAJDRZAJ Predgovor prvom izdanju - Uvod u drugo izdanju. . . — VII P r v i d e o NEKI PROBLEMI MARKSISTIČKE TEORIJE ISTINE G l a v a I Šta podrazumevamo pod pojmom „istina` i „istinitost` . 3 G l a v a II Objektivne istine 1. Dijalektički materijalizam i takozvana klasična definicija istine 1S 2. Da li istinit sud daje odraz stvarnosti? . . 27 3. Teorija objektivne istine i takozvane „apriorističke` nauke ...10 d. Objektivna istinitost i „formalna istinitost` . 50 5. Čemu odgovaraju neistiniti sudovi, negativni sudovi i sudovi budućnosti? . . . . 59 6. Da li definicija objektivne istine vodi u antinomiju? . 69 7. Teorija objektivne istine i takozvane neklasične definicije istine 82 Glava III Objektivna isiina i kriterij istine 1. Definicija istine i izbor njenog kriterija . .89 2. Kritika argumenata skepticizma . . 93 3. Praksa — marksistički kriterij istine G I a v a IV Apsolutna i relativna istina 1. Spor između apsolutizma i relativizma u teoriji istine 2. Kritika apsolutizma u teoriji istine . a) Istina kao progres . . b) Konkretnost istine . . c) Kritika teorije K. Tvardovskog 3. Kritika relativizma u teoriji istine . a) Objektivna istina i apsolutna istina . b) Teorija istina-procesa i relativizam . c) Kritika relativizma F. K. S. Šilera . 4. Kritika dogmatizma i skepticizma u teoriji istine D r u g i d e o KRITIKA NEKIH IDEALISTIČKIH TEORIJA ISTINE Uvodne napomene . . . . . . 177 G l a v a V Empiriokriticizam; kritika shvatanja istinitosti kao ekonomije mišljenja 1. Gnoseološki i ontološki osnovi empiriokriticizma . 183 2. Istinitost kao „ekonomija mišljenja“ . . 187 3. O poljskom izdanju principa „ekonomije mišljenja` . 193 G l a v a VI Konvencionalizam; kritika shvatanja istinitosti kao saglasnosti sa dogovorom 1. Uvodne napomene . . . . 203 2. Anri Poenkare . . . . 206 3. Eduar Leroa . . . . 219 4. Hugo Dingler . . . . 226 5. Poljsko izdanje konvencionalizma; Kritika „radikalnog konvencionalizma` K. Ajdukjeviča . . . 229 6. Konvencionalizam i relativizam . . . G l a v a VII Pragmatizam; Kritika shvatanja istinitosti kao podudarnosti sa težnjom jedinke 1. Uvodne napomene . . . 2. Definicija istine . . . 3. Kriterij lstine . . 4. Konstruisanje istine i stvarnosti . 5. Pragmatizam kao buržoaska reakcija na materijalizani i proleterski revolucionarni pokret . G I a v a VIII Neopozitivizam; Kritika shvatanja istinitosti kao saglasnosti sa sistemom 1. O ideološkom karakteru neopozitivizma ... 2. Neopozitivistička teorija istine ...282 a) Prvi period: teorija L. Vitgenštajna ...288 b) Drugi period: teorija koherencije Noirata . 288 c) Treći period: semantika R. Karnapa 309 3. Operacionistička teorija istine ... 317 Završetak ... 326 Napomene ... 331 Registar imena . .. 351 Schaff, Adam Schaff [šaf], Adam, poljski filozof i semantičar (Lavov, 10. III. 1913 – Varšava, 12. XI. 2006). Studirao pravo i ekonomiju u Francuskoj te filozofiju u Poljskoj i Rusiji. Marksističke orijentacije, bio je službeni ideolog KP Poljske. U kasnijim delima bavio se i spoznajnom teorijom, promišljanjem čoveka kao fenomenološkoga objekta, ali i kreatora konkretne egzistencije i znanja u interaktivnom društvenom kontekstu. Dao je znatan doprinos semantičkoj filozofiji; za njega jezik nije samo instrument, ekspresija mišljenja, već materija koja tvori mišljenje i bez koje mišljenje ne bi moglo egzistirati. Kritikovao je biolingvističku interpretaciju jezika koju su predložili N. Chomsky i E. H. Lenneberg. Glavna dela: Uvod u teoriju marksizma (Wstęp do teorii marksizmu, 1947), Filozofija čoveka (Filozofia człowieka, 1959), Uvod u semantiku (Wstęp do semantyki, 1960), Jezik i nauka (Język a poznanie, 1964), Marksizam i ljudska jedinka (Marksizm a jednostka ludzka, 1965), Skice filozofije jezika (Szkice z filozofii języka, 1967), Kamo vodi taj put? (Wohin führt der Weg?, 1988), Meditacije (Medytacje, 1997).

Ogledi o sociologiji umjetnosti, Lucien Goldmann Zagreb 1987. Mek povez, 257 strana. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. Sadržaj: Prcdgovor (Vjekoslav Mikecin) 1. Dijalektički materijalizam i povijest književnosti (prevela Divina Ježić) 2. Skriveni Bog (prevela Ana Buljan) Cjelina i dijelovi Tragična vizija: Bog Tragična vizija: svijet Tragična vizija : čovjek Vizija svijeta i društvene klase Tragična vizija u Racineovu kazalištu 3. Pojam značenjske strukture u povijesti kulture (prevela Ksenija Marković) 4. Geneza i struktura (prevela Ingrid Šafranek) 5. Estetika mladog Lukacsa (prevela Ana Buljan) 6. Uvod u sociologiju romana (prevela Avenka Zurić) 7. Genetičko-strukturalistička metoda u povijesti književnosti (prevela Ingrid Šafranek) 8. Međuzavisnost industrijskog društva i novih oblika kulturnog stvaralaštva (prevela Ana Buljan) 9. Genetov teatar. Pokušaj sociološke studije (prevela Ingrid Šafranek) 10. Pohvalnice III. Saint-Johna Persea (prevela Ingrid Šafranek) 11. O metodi proučavanja kulturnih i književnih tvorevina (prevela Ingrid Šafranek) 12. Subjekt kulturnog stvaranja (prevela Ana Buljan) Bibliografska napomena Kazalo imena

Izdavač: Narodna knjiga - Alfa, Beograd Biblioteka 17 x 11, knj. 2 Prevod: Dušan Janić Povez: broširan Broj strana: 125 Manji format. Pečatirana, listovi malo požuteli, lepo očuvana. Studija francuskog filozofa Žila Deleza posvećena je delu Anri Bergsona, jednoga od onih mislilaca koji su podjenako bili inspirativni i za umetnike i za filozofe. Bergsonove ideje su u samom korenu čitavog ekspresionističkog pokreta, ali ih možemo naći i kao značajan podsticaj za mnoge filozofske rasprave. U svojoj studiji, koju čine četiri poglavlja, Delez nastoji da sistematičnoj analizi podvrgne koherenciju Bergsonove misli, da ispita logičke pretpostavke na kojima se ta misao zasniva. To je razlog što će ova studija biti zanimljiva širokom krugu zainteresovanih, od filozofa do onoih koji se bave problemima pojedinih umetnosti. S A D R Ž A J: 1. Intuicija kao metod 2. Trajanje kao neposredna datost 3. Pamćenje kao virtuelna koegzistencija 4. Jedno ili više trajanja? 5. Životni elan kao kretanje diferencijacije (K-103)

Autor: Ivan Iljin Broj strana: 178 Format: A-5 Povez: Mek Biblioteka: Ruski Bogotražitelji Oblast: Filosofija www.logos.in.rs SADRŽAJ: Ivan Iljin – RELIGIOZNI SMISAO FILOSOFIJE I FILOSOFIJA KAO DUHOVNI RAD II FILOSOFIJA I ŽIVOT III O PREPORODU FILOSOFSKOG ISKUSTVA OPŠTE UČENjE O PRAVU I DRŽAVI 1. POJAM NAUKE O ZAKONU 2. POJAM ZAKONA I NORME 3. NUŽNOST ŽIVOTA U ZAJEDNICI 4. OBLICI ŽIVOTA U ZAJEDNICI 5. POTREBA ZA PRAVILIMA PONAŠANjA 6. VRSTE SOCIJALNIH NORMI 7. NORME RELIGIJE I MORALA 8. MORALNE I PRAVNE NORME 9. PRIRODNO PRAVO. PRAVILA PRAVEDNOSTI 10. CILj I ZNAČAJ PRAVA. OBIČAJI 11. PRAVNI SADRŽAJ. OBJEKTIVNO PRAVO I SUBJEKTIVNO PRAVO 12. PRAVNI SUBJEKAT. FIZIČKO I PRAVNO LICE 13. PRAVNI ODNOS. PRIMENA PRAVA 14. POZITIVNO PRAVO. DELOVANjE PRAVA PREMA VREMENU, MESTU I LICIMA 15. PODELA PRAVA. 16. POJAM DRŽAVE 17. TEMELjI DRŽAVE: NAROD, TERITORIJA, VLAST 18. RAĐANjE DRŽAVE. NjENI CILjEVI I ZADACI 19. DRŽAVNO UREĐENjE. MONARHIJA I REPUBLIKA. SLOŽENI OBLICI 20. VRSTE PRAVNIH NORMI 21. PODELA NAUKA O PRAVU

U dobrom stanju Konsekvence pragmatizma / Ričard Rorti ; [preveo Dušan Kuzmanović] Jezik srpski Godina 1992 Beograd : Nolit, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 398 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Kuzmanović, Dušan, 1955- = Kuzmanović, Dušan, 1955- Simović, Slobodan Biblioteka Sazvežđa ; 105 Prevod dela: Consequences of Pragmatism / Richard Rorty Tiraž 2.000 Str. 9-35: Konsekventni neopragmatizam / Slobodan Simović Predmetne odrednice Pragmatizam Rorty, Richard, 1931-2007 Sadržaj: Slobodan Simović: Konsekventni neopragmatizam . .........9 KONSEKVENCE PRAGMATIZMA Predgovor jugoslovenskom izdanju . . .39 Predgovor........44 Uvod: Pragmatizam i filozofija . . . .48 1. Izgubljeni svet......96 2. Očuvanje čistote filozofije: Esej o Vitgenštajnu........117 3. Prevladavanje tradicije: Hajdeger i Djui .....141 4. Profesionalizovana filozofija i transcendentalistička kultura......171 5. Djuieva metafizika.....186 6. Filozofija kao vrsta pisanja: Ogled o Deridi .....209 7. Postoji li problem diskursa o fiktivnim entitetima?........235 8. Idealizam devetnaestog veka i tekstualizam dvadesetog veka......275 9. Pragmatizam, relativizam i iracionalizam .....303 10. Kavel o skepticizmu .....325 11. Metod, društvena nauka i društvena nadanja .....347 12. Filozofija u Americi danas . . . . 373

RIČARD KLAJN CIGARETE SU UZVIŠENE Prevod - Aleksandar I. Spasić Izdavač - Gradac, Čačak Godina - 2019 284 strana 18 cm Edicija - Biblioteka Cveće zla ISBN - 978-86-89901-58-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Uvod 1. Šta je cigareta? 2. Cigarete su uzvišene 3. Zenonov paradoks 4. Zloduh i Karmen 5. Vojnikova prijateljica 6. `L`air du temps` Polemički zaključak Napomene Navedena dela `U ovoj knizi možete naći šta su o cigaretama i pušenju pisali filozofi, pevali pesnici, uzdisali ljubavnici... Oda cigareti i njenom svetom dimu koji nas transcedira u drugo vreme, a ponekad i u drugi prostor lepo je oslikana u ovom delu. Kao što Klajn sam piše: „U ovoj knjizi se cigareti pridaje izvesno filozofsko dostojanstvo, koje se izvodi iz toga što se ona smatra nekakvim simboličkim oruđem, i što joj se priznaju pesnička svojstva svetog ili erotskog objekta, snadbevenog magijskim odlikama i činima zavođennja, i okruženog tabuima i dahom opasnosti – ona je mejdan nedozvoljenog uživanja, put do transcendentnog i podstrek na represiju.“` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Richard Klein Cigarettes Are Sublime

PRAXIS FILOZOFSKI ČASOPIS broj 5 - 6 , godina IV, Zagreb 1967 / Očuvanost 4-. Praxis je bio filozofski časopis kojeg je izdavalo je Hrvatsko filozofsko društvo, no zapravo je to bio časopis skupine marksistički orjentiranih filozofa teoretičara filozofije prakse - takozvanih praxisovaca, uglavnom sa Zagrebačkog sveučilišta. Časopis je izlazio u dva izdanja; domaćem i inozemnom. Prvi broj jugoslavenskog izdanja Praxis izašao je 1. septembra 1964, časopis je izlazio sve do 1974. kad je zbog pomanjkanja sredstava ugašen. Inozemna izdanja, Praxisa izlazila su od 1965 - 1973 Osnivači časopisa bili su filozofi; Branko Bošnjak Danko Grlić, Milan Kangrga, Rudi Supek, Gajo Petrović, Predrag Vranicki, Danilo Pejović i Ivan Kuvačić. Prvi urednici časopisa bili su profesori sa zagrebačkog filozofskog fakulteta, odsjeka za filozofiju; Gajo Petrović i Danilo Pejović, kao ravnopravni urednički dvojac. Pejović je 1966 podnio ostavku na svoje mjesto i otišao iz redakcije, na njegovo mjesto došao je Rudi Supek. U januaru 1974. godine i Supek je podnio ostavku, njega je zamijenio Ivan Kuvačić, on je s Gajom Petrovićem uređivao Praxis do njegovog zadnjeg broja.

Izdavač: Minerva, Subotica Biblioteka Buktinja, knjiga 2 Predgovor: Arif Tanović Prevod: Ljuba Popović Povez: tvrd Broj strana: XXV + 186 Poneka žućkasta flekica na marginama strana, jedna na vrhu knjižnog bloka, vrlo dobro očuvana. Već od samog naslova ove knjige, Bertrand Rasel nam sugeriše da sreća ne dolazi sama od sebe, ni od prirode niti od ma kakvog neljudskog bića; ona potpuno i isključivo zavisi od ljudi, od svakog pojedinca i od celine ljudske zajednice; sreću ne treba čekati nego je osvajati, na ovom svetu i u ovom životu, i to ne sutra nego danas, ne negde tamo nego ovde, tu među ljudima. U ovoj knjizi će čitalac naći Raselovo shvatanje uzroka nesreće i sreće u životu savremenog čoveka, kao i bogatstvo ideja i saveta, pravu raskoš duha i lepotu stila. S A D R Ž A J: UZROCI NESREĆE 1. Zbog čega su ljudi nesrećni? 2. Bajronovska nesreća 3. Utakmica 4. Dosada i uzbuđenje 5. Umor 6. Zavist 7. Osećanje greha 8. Manija gonjenja 9. Strah od javnog mnjenja UZROCI SREĆE 10. Je li sreća još mogućna? 11. Plet 12. Naklonost 13. Porodica 14. Rad 15. Bezlična interesovanja 16. Napor i rezignacija 17. Srećan čovek (K-86)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kama sutra (sanskrit: कामसूत्र, kamasutraṃ) književni je rad u kome se sastoji praktični saveti prilikom seksa. Pisan je sanskritom, književnim jezikom stare Indije.[1][2] U velikoj meri rad je u prozi. Kāma znači senzualnost ili seksualno zadovoljstvo, i sūtra u bukvalnom smislu znači konopac koji drži stvari zajedno. Kama sutra je napisana između I veka i VI veka i prvobitno je imala za cilj da nauči ljude pravim principima očuvanja i balansiranja Darme (vrlina, vera), Artha (prosperitet) i Kama (senzualno zadovoljstvo). Izvorna knjiga je sastavljena od 13 knjiga različitih pisaca.[3] Neki od tih delova su istočnjački spisi kao što su indijski seksualni priručnik Ananga Ranga, Mirisnog vrta šeika Nefzavija i kineskog dela Tao.[4] Postoje posebni odeljci posvećeni raznim sferama i savetima vezanim za sam seksualni čin, ali i za predigru i udvaranje. Odeljci daju sistematska uputstva o ljubljenju, ujedanju i grebanju, predigri, igranju uloga... Izvorna Kama Sutra opisuje 64 pozicije koje autor naziva umetnostima. Autor legendarnog učenja verovao je da postoji samo 8 načina da se vodi ljubav, i na svakom od ovih načina ima 8 posebnih pozicija.

Гајо Петровић Датум рођења 12. март 1927. Место рођења Карловац Краљевина СХС Датум смрти 13. јун 1993. Место смрти Загреб Хрватска Гајо Петровић (Карловац, 12. март 1927 — Загреб, 13. јун 1993) је био филозоф из СФРЈ и СР Хрватске, по националности Србин.[1] Један од најважнијих представника праxис филозофије. Своје је филозофско усмерење означавао као мишљење револуције. Био је професор онтологије, спознајне теорије и логике на загребачком Филозофском факултету од 1950. године до своје смрти. Предавао је на многим универзитетима у Европи и САД-у. Био је и почасни доктор универзитета у Стразбуру. Један је од оснивача и главни уредник међународно познатог часописа Праxис (1964 — 1974), и саоснивач и члан Савјета Корчуланске љетне школе (1964-1974). Бранио је нову интерпретацију марксизма, која је била базирана на филозофским радовима младог Маркса. Упркос томе, критиковао је догматску идеологију комунизма у тадашњој Југославији што је довело до тога да је часопис на крају забрањен. Објавио је 14 књига (Енглески емпиризам, Од Лоцкеа до Аyера, Филозофија и марксизам, Прологомена за критку Хеидеггера и др.) и више расправа и есеја. OD ` ONTOLOGIJE ` DO ` FILOZFIJE POLITIKE ` Гајо Петровић С Википедије NEČITANA glanc JAN.21/4

JIRGEN HABERMAS: Rolf Vigershaus Potpuno nova, nekorišćena knjiga. Naslov Jirgen Habermas / Rolf Vigershaus ; prevela s nemačkog Aleksandra Kostić Jedinstveni naslov Jürgen Habermas. srpski jezik Vrsta građe stručna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Krug, 2015 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 165 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Kostić, Aleksandra Zbirka ǂBiblioteka XX vek / [Biblioteka XX vek [i] Krug, Beograd] ; 223 ISBN 978-86-7562-129-4 (broš.) Napomene Prevod dela: Jürgen Habermas / Rolf Wiggershaus Zajednička fotografija Jirgena Habermasa i Žaka Deride Tiraž 1.000 Biografija [Jirgena Habermasa]: str. 147-148 Svedočenja: str. 149-151 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 153-158 Registar. Rolf Vigershaus (1944) je nemački filozof. Među glavnim područjima njegovog intresovanja su filozofija jezika i filozofija Frankfurtske škole. Pažnju filozofske publike skrenuo je na sebe stutijom Analiza jezika i sociologija. Važnost Vitgenštajnove filozofije jezika za društvene nauke (1975). Pored ove knjige o Habermasu, još nekoliko knjiga posvetio je Frankfurtsksoj školi i njenim najvažnijim predstavnicima: Frankfurtska škola. Njena istorija i teorijski (1986), Teodor V. Adorno (1987), Uvod u Maksa Horkhaimera (1998) i Vitgenštajn i Adorno. Dva tipa modernog filozofiranja (2000).

Muhamed Filipović : Lenjin - monografija njegove misli , Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1980 , tvrdi povez, drugo izdanje, Fizički opis 286 str. ; 24 cm Лењин, Владимир Иљич, 1870-1924 Očuvanost 4. Filipović, Muhamed, bosanskohercegovački filozof i političar (Banja Luka, BiH, 3. VIII. 1929 – Sarajevo, 26. II. 2020). Studirao filozofiju u Beogradu i Zagrebu, od 1961. predavao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Redoviti član Akademije nauka i umjetnosti BiH od 1987. Bio je suradnik Leksikografskog zavoda, glavni urednik Redakcije za BiH u Enciklopediji Jugoslavije. Pored bavljenja najraznovrsnijim temama marksizma i lenjinizma, te opće i primijenjene sociologije, Filipović je u bitnome usredotočen na probleme logike i filozofije jezika, što je posljedovalo njegovim zastupanjem transcendentalne semiologije na temeljima dijaloško-diskurzivnog mišljenja. Od 1990. aktivno se bavio politikom, utemeljitelj i vođa Muslimanske bošnjačke organizacije, a potom Liberalne bošnjačke organizacije; veleposlanik BiH u Švicarskoj i Velikoj Britaniji. Glavna djela: Lenjin: monografija njegove misli (1968), Marksizam i suvremena filozofija (1975), Safet Krupić: marksistički filozof, kritičar i estetičar (1986), Filozofija jezika I (1987), Deset predavanja o ideji Europe (2000), Historija bosanske duhovnosti (I–IV, 2004), Metodologija znanosti i znanstvenog rada (2004), Filozofska istraživanja: filozofija, logika, jezik (2005).

U dobrom stanju Lukač, Đerđ, 1885-1971 = Lukács, György, 1885-1971 Erši, Ištvan, 1931-2005 = Eörsi, István, 1931-2005 Proživlјeno mišlјenje / Đerđ Lukač. Životopis na magnetofonskoj traci / Ištvan Erši ; priredio i preveo Sava Babić Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 1986 Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1986 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 225 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Babić, Sava, 1934-2012 = Babić, Sava, 1934-2012 Babić, Sava, 1934-2012 = Babić, Sava, 1934-2012 Biblioteka Anthropos ; 8 ISBN 86-7331-009-1 Napomene Prevod s mađ. jezika O učeniku i učitelјu, i o njihovom rukopisu: str. 221-223 Beleška o autoru na presavitku korica. Predmetne odrednice Lukács, György, 1885-1971 SADRŽAJ PREDGOVOR Ištvan Erši: PRAVO NA P0SLEDNJU REČ ...........7 Đerđ Lukač: PROŽIVLJENO MIŠLJENJE I. Detinjstvo i školovanje ...........31 II. Književni počeci . .... 35 III. Pogledi na filozofiju ...... 39 IV. Na putu ka prekretnici ...... 41 V. Način života i godine učenja ......48 VI. Prvi prodori . . ........51 VII. Proširivanje polјa konflikata ...54 VIII. Pokušaji ostvarivanja kod kuće ...56 IX. „Samo ideolog` ...........57 Ištvan Erši: ŽIVOTOPIS NA MAGNETOFONSKOJ TRACI 1. Detinjstvo, počeci rada ........65 2. Rat, revolucije ...........87 3. U emigraciji ...........119 4. Ponovo u domovini .........174 BELEŠKE ...........215 POGOVOR Sava Babić: O učeniku i učitelјu, i o njihovom rukopisu ...221 x2

Istraživanje o podrivanju racionalnosti Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Filozofska biblioteka TEKST. Mala edicija Prevod: Tanja Ostojić Povez: broširan Broj strana: 236 Greškom pri štampanju 4 LISTA OSTALA NEODŠTAMPANA! Pečatirana, veoma dobro očuvana. Norveški filozof i društveni naučnik Jon Elster poslužio se basnom Ezopa da bi ukazao na iracionalnost ljudskog svakodnevnog ponašanja. Basna je dobro poznata i govori o lisici i grožđu koje je za lisicu neuhvatljivo. Dotična junakinja tada odmahuje šapom i gunđa da je grožđe ionako kiselo. „Kiselo grožđe“ je i naslov Elsterove studije, nekim neverovatnim slučajem prevedene i na ovdašnji jezik. Ovaj ne tako lukavi lisičji mehanizam Elster je pronašao u gomili društvenog ponašanja svakog od nas, odnosno u slučajevima svakodnevnih racionalizacija naših neuspeha i nedostižnosti. Sjajan automobil za koji nemamo novca? Ah, ionako puno troši. Prelepa devojka koja nas je odbila? Pih, ima krive noge kada malo bolje pogledamo. Kako svedoči Elster, naše sklonosti, želje i strasti formiraju se prema tome šta nam je dostupno i pristupačno. I ovo je sasvim razumljivo. Zamislimo samo koliko bi nam život bio težak kada bismo stalno bili nesrećni jer nemamo stvari koje želimo. Teškoća bi bila nepodnošljiva jer, jednostavno, ne možemo imati većinu stvari koje želimo. I naši umovi tada automatski kroje naše želje prema našim mogućnostima. (K-162)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na destak mesta ostavljene kvacice hem. olovkom na margini. Nista strasno, sve ostalo uredno! Kung Fu Ce ili latinizovano Konfucije,[1] Konfučije (kin: 孔子,[2] oko 28. septembra 551. p. n. e. – 4. marta 479. p. n. e.)[3][4] je bio kineski filozof i socijalni reformator čija su učenja bila i ostala veoma značajna širom istočne Azije. Bio je jedan od prvih privatnih učitelja u kineskoj istoriji. Najznačajniji je njegov etički sistem vrednosti, koji je bio temelj kineske državnosti i socijalne misli tokom celog feudalnog perioda. Sa razvojem feudalizma tokom Han dinastije u Kini njegova je filozofija instrumentalizovana u cilju učvršćivanja carske vlasti. Konfučijeva filozofija, poznata kao konfučijanstvo, naglašava lični i vladin moral, ispravnost društvenih odnosa, pravdu i iskrenost. Njegovi sledbenici su se uspešno nadmetali sa mnogim drugim školama tokom ere Sto škola mišljenja, ali su bili potisnuti u korist legalista tokom dinastije Ćin. Posle pobede Hana nad Čuima nakon kolapsa dinastije Đin, Konfučijeva učenja su dobila zvaničnu podršku i bila su dalje razvijena u sistem poznat na Zapadu kao neokonfučijanizam, i kasnije novi konfučijanizam. Postoje tvrdnje da je Konfučije bio homoseksualac, te da se homoseksualnost u to vreme u Kini smatrala normalnim.[traži se izvor] Konfučiju se tradicionalno pripisuju zasluge za pisanje ili dopunu mnogih kineskih klasičnih tekstova uključujući svih Pet klasika, mada su moderni naučnici uglavnom uzdržani pri pripisivanju konkretnih tvrdnji samom Konfučiju. Aforizmi o njegovim učenjima su kompilovani u Razgovorima, mada je to urađeno mnogo godina nakon njegove smrti. Konfučijevi principi imaju mnogo zajedničkog sa kineskom tradicijom i verovanjima. On je zagovarao snažnu porodičnu lojalnost, poštovanje predaka, poštovanje starijih osoba od strane njihove dece, muževa od strane njihovih žena, preporučujući porodicu kao bazu za idealno vladanje. On je podržao dobro poznati princip „Ne čini drugima ono što ne želiš da bude učinjeno tebi”, kao zlatno pravilo. On je takođe tradicionalno božanstvo u taoizmu. Tokom istorije, Konfučije se široko smatran jednim od najvažnijih i najuticajnijih pojedinaca koji su uticali na živote čovečanstva. Njegovo učenje i filozofija u velikoj meri su uticali na ljude širom sveta i još uvek su prisutni u današnjem društvu. U Kini Konfučije se obično naziva: Učitelj Kung (孔子, pinjin: Kǒng Zǐ, srp. Kung C’; ili 孔夫子, pinjin: Kǒng Fū Zǐ, srp. Kung Fu C’). Njegovo je prezime bilo Kung (孔, pinjin: Kǒng), lično ime Ćiju (丘, pinjin: Qiū, bukv. breg), a nadimak Džung-ni (仲尼, pinjin: Zhòngní).[8][9] Neka od Konfučijevih posthumnih imena su: Vrhovni učitelj i mudrac (至聖先師, pinjin: Zhìshèng xiānshī), Gospodar propagator kulture, vrhovni mudrac i veliki ostvaritelj (大成至聖文宣王, pinjin: Dàchéng zhìshèng wénxuān wáng) i Uzorni učitelj deset hiljada generacija (万世师表, pinjin: Wànshì shībiǎo) Srpska transkripcija Konfučije ili Konfucije potiče od latinske transkripcije Confucius koju su načinili jezuiti u XVI veku. Biografija Prema tradicionalnom verovanju, Konfučije je rođen 28. septembra 551. godine pre nove ere, u mestu Ći-fu (曲阜, pinjin: Qūfù) u državi Lu (鲁, pinjin: Lǔ), u današnjoj provinciji Šandung.[3][10] Konfučijev otac, general Šu-lijang H’ (叔梁纥, pinjin: Shūliáng Hé) bio je poreklom iz plemićke porodice države Sung, koja se po padu države Sung u vreme Konfučijevog oca preselila u državu Lu.[11][12][13][14] General Šu-lijang je imao 66 godina kada se Konfučije rodio, a njegova majka samo petnaest. Ovaj brak nije bio u skladu sa ritualnim propisima tog vremena, po kojima muškarac stariji od 63 godine nije više smeo da stupi u brak. Kada mu je otac umro, Konfučiju je bilo samo tri godine i samohrana majka ga je odgajila u siromaštvu. Konfučije se u devetnaestoj godini oženio sa Ći Guan-š’ (亓官氏, pinjin: Qí Guānshì) i dobio sina kome je dao ime Li (鲤, pinjin: Lǐ, bukv. šaran) a nadimak Bo-ji (伯鱼, pinjin: Bóyú). Radio je kao činovnik u državi Lu, kao nadzornik kraljevskog blaga i kao nadzornik skladišta kraljevske robe, a proveo je neko vreme i na mestu ministra pravde, tj. vrhovnog sudije države Lu. Mesto ministra napustio je zbog neslaganja sa vladarem, i zbog toga kasnije nije mogao ponovo da napreduje u državnoj službi. U pedesetoj godini, zbog dvorskih spletki napušta u potpunosti državnu službu i kreće na putovanje po kineskim državama, podučavajući i obične ljude i vladare. Pred kraj života, vratio se u državu Lu, gde je nastavio da podučava mnogobrojne učenike. Umro je u 73. godini, 4. marta 479. godine pre nove ere....

Bela Hamvaš: SCIENTIA SACRA 1 – Duhovna baština drevnog čovečanstva 2 Dobro očuvano. Autor - osoba Hamvaš, Bela, 1897-1968 = Hamvas, Béla, 1897-1968 Naslov Scientia sacra I : duhovna baština drevnog čovečanstva. 2 / Bela Hamvaš ; preveo Sava Babić Jedinstveni naslov Scientia sacra. srpski jezik Vrsta građe esej Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1999 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dereta, 1999 (Beograd : Dereta) Fizički opis 286 str. : autorova slika ; 17 cm Drugi autori - osoba Babić, Sava, 1934-2012 = Babić, Sava, 1934-2012 Dúl, Antal Zbirka ǂBiblioteka ǂKontinent Hamvaš ; ǂkolo ǂ1, ǂknj. ǂ2 Napomene Prevod dela: Scientia sacra / Hamvas Béla Str. 273-286: Apsolutna struktura / Antal Dul „Knjiga Scientia sacra I – Duhovna baština drevnog čovečanstva 1, objavljena je 1999. godine (Dereta, Beograd), i, za razliku od dela Scientia sacra II, nema pogovora, niti predgovora. Mislim da bi svaki predgovor/pogovor zaista bio suvišan, i da je preporučljivo da čitalac direktno „uroni” u ovo vredno štivo. Ničija objašnjenja, niti kritike, ne bi mu pomogla da bolje shvati i prihvati najviša iskonska znanja o vlastitom postojanju i bivstvu, koje je više od života. Sačinjena je od tri dela: 1. BAŠTINA 2. ARHAIČKI ČOVEK 3. KULT I KULTURA. Svaki deo ima po šest povezanih celina, a svaka celina po šest „tema”. Celine koje čine pojedine delove su: BAŠTINA: 1) Zlatno doba i apokalipsa, 2) Budnost, 3) Bivstvo i život, 4) Učitelj Života, 5) Tri izvora, 6) Baštine. ARHAIČKI ČOVEK: 1) Čovek po Vedanti, 2) Šruti i smriti, 3) Praslike, 4) Stanice ljudskog bivstva, 5) Žena, 6) Drevna antropologija. KULT I KULTURA: 1) Drevna i nova kultura, 2) Indijanska priča, 3) Aša, 4) Alhemija, 5) Metafizika joge, 6) Šekina. (Zoran Tucaković) Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897 – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti. Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Prvobitno se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut. Značajna dela Scientia sacra, duhovna baština drevnog čovečanstva (1988) Patam I-III (1992–93) Karneval (1985) U određenom pogledu (1991) Naime (1991) MG71

PRAVEDNI I NEPRAVEDNI RATOVI: Majkl Volzer Naslov Pravedni i nepravedni ratovi : moralni argument sa istorijskim primerima / Majkl Volzer ; preveo s engleskog Rastko Jovanović Jedinstveni naslov Just and Unjust Wars. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2010 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2010 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 418 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Rastko, 1946-2011 = Jovanović, Rastko, 1946-2011 Zbirka Biblioteka Društvo i nauka. Edicija Načela politike ; knj. 25 ISBN 978-86-519-0568-4 (broš.) Napomene Prevod dela: Just and Unjust Wars / Michael Walzer Tiraž 750 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Rat -- Etički aspekt Pravda Prava čoveka Ovo klasično delo iz političke etike radikalno je pre¬inačilo način na koji mislimo o ratu. Počev od atinskog napada na Mel do masakra u Mi Laju, preko ratova vođenih na Balkanu, do prvog iračkog rata, Majkl Volzer ispituje moralna pitanja koja se tiču teorije ratovanja, ratnih zločina i pustošenja. On ispituje mnogobrojne sukobe, kao i svedočanstva onih koji su u njih bili uključeni na najneposredniji način – kao učesnici, donosioci odluka i žrtve. Volzer u svom novom uvodu posebno razmatra moralna pitanja koja prate rat u Iraku i okupaciju ove zemlje. U izdanju koje je pred nama, Volzer nas podseća da je „rasprava o ratu i pravdi još uvek politički i moralno neophodna”. Odlično očuvana knjiga.

Bernard Grasset Paris 1977 321 strana očuvanost 4 Toute la famille fait dans la politique. L’aîné, Johann Gottlieb Fichte, passait pour jacobin – un futur Lénine ? Hegel, un peu tout, un peu là, offre de devenir maître et possesseur non seulement de la nature (style Descartes) mais de la société. La domination de la terre, résume Nietzsche. Ça ne se refuse pas. En cent ans la pensée allemande est devenue mondiale. La dernière fleur de la métaphysique occidentale ? La première pousse du Goulag ? Une anémone, une fleur de vent, du vide, glisserait Socrate. Panurge qui ne veut ni être battu, ni volé, ni trompé a droit au cocktail. Un rien de révolution française, un zeste d’économie politique anglaise et un vieux fond de science allemande recommandée par Marx. Cela n’a pas empêché les marxistes de battre et d’être battus, volés, cocus. L’ordre règne dans le siècle et l’obéissance dans les têtes. Face Est, le continent du grand mensonge, côté Ouest, les provinces du se mentir. A la porte, un vagabond, personne visiblement déplacée. Il y a quelque temps on eût dit : un juif. La famille prouve que Mai 68 est impossible. Et la révolte des jeunes Américains. Et la résistance des Russes qui kidnappent Pinochet pour l’échanger contre Brejnev. Quand il entend parler de contestations, Doc prépare la piqûre.

SVE TE OČI: Dan Podjed Potpuno nova, nekorišćena knjiga. Naslov Sve te oči : zašto se sve češće posmatramo i izlažemo pogledima / Dan Podjed ; prevela sa slovenačkog Marija Mitrović Jedinstveni naslov Videni : zakaj se vse več opazujemo in razkazujemo. srpski jezik Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2020 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek, 2020 (Beograd : Standard 2) Fizički opis 247 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Mitrović, Marija, 1941- = Mitrović, Marija, 1941- Zbirka Biblioteka XX vek / [Biblioteka XX vek, Beograd] ; 242 ISBN 978-86-7562-153-9 (broš.) Napomene Prevod dela: Videni : zakaj se vse več opazujemo in razkazujemo Tiraž 750 Beleška o autoru: str. 4 Put do ove knjige: str. 5-8 Napomene uz tekst Bibliografija: str. 221-230 Sajtografija: str. 231-237 Registar. Predmetne odrednice Kulturna antropologija -- Informaciona tehnologija Pravo na privatnost Antropolog Dan Podjed je istraživač u Institutu za slovensku etnologiju Naučnoistraživačkog centra Slovenačke akademije znanosti i umetnosti i docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani. Od 2010. do 2018. godine bio je rukovodilac Mreže za primenjenu antropologiju Evropskog udruženja socijalnih antropola (EASA). Na njegovu inicijativu i pod njegovim rukovodstvom mreža od 2013. godine organizuje međunarodne simpozijume pod naslovom „Zašto su svetu potrebni antropolozi“ (Why the World Needs Anthropologists). U centru njegovog naučnog interesovanja su problemi odnosa između ljudi i savremene tehnologije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fridrih Vilhelm Niče (nem. Friedrich Wilhelm Nietzsche; Reken, 15. oktobar 1844 — Vajmar, 25. avgust 1900) bio je nemački filozof, jedan od najvećih modernih mislilaca i jedan od najoštrijih kritičara zapadne civilizacije, kulture i hrišćanstva; filolog, esejista,[1] filozof, pesnik i kompozitor.[2] Studirao je klasičnu filologiju i kratko vreme radio kao profesor u Bazelu, ali je morao da se povuče zbog bolesti. Na Ničea su najviše uticali Šopenhauer, kompozitor Vagner i predsokratovski filozofi, naročito Heraklit.[3] Ničea neretko označavaju kao jednog od začetnika egzistencijalizma, zajedno sa Serenom Kirkegorom.[4] Mihailo Đurić, autor više knjiga o Ničeu, ga je „nazvao misliocem vulkanske snage”.[5] Biografija Detinjstvo i mladost Rođen je oko deset časova izjutra 15. oktobra 1844. godine[4] u gradu Rekenu (pored Licena), u protestantskoj porodici. Njegov otac Ludvig kao i njegov deda bili su protestanski pastori.[4] Otac mu je umro kada je imao samo 4 godine što je ostavilo dubok trag na njemu. Školovao se u Pforti koja je bila izuzetno stroga škola i ostavljala učenicima jako malo slobodnog vremena.[4] Tu je stekao i osnove poznavanja klasičnih jezika i književnosti. Počeo je da studira (pohađao samo jedan semestar) teologiju, ali je pod uticajem nezadovoljne majke napustio studije.[6] Da bi se onda upisao na klasičnu filologiju. Posle briljantno završenih studija, Niče je bio izvesno vreme, dok se nije razboleo, profesor u Bazelu. Doktor nauka je postao sa 24 godine bez odbrane teze zahvaljujući profesoru Ričlu koji je u njemu video veliki talenat za filologiju. Godine 1868. smatra se da je pod uticajem profesora Ernsta Ortlepa Niče upoznat sa muzikom i delima Riharda Vagnera [7]. Godine 1871/1872. izlazi prva Ničeova filozofska knjiga Rođenje Tragedije.[4] Profesor u Bazelu Uz Ričlovu podršku, Niče je dobio izuzetnu ponudu 1869. godine da postane profesor klasične filologije na Univerzitetu u Bazelu u Švajcarskoj. Imao je samo 24 godine i nije doktorirao niti je dobio potvrdu o nastavi („habilitacija“). Dobio je počasni doktorat Univerziteta u Lajpcigu u martu 1869. godine, ponovo uz podršku Ričla.[8] Uprkos tome što je njegova ponuda stigla u vreme kada je razmišljao da odustane od filologije zbog nauke, prihvatio je.[9] Do današnjeg dana, Niče je i dalje među najmlađima od zabeleženih profesora klasike.[10] Pre nego što se preselio u Bazel, Niče se odrekao svog pruskog državljanstva: do kraja života ostao je zvanično apatrid.[11][12] Ipak, Niče je tokom francusko-pruskog rata (1870–1871) služio u pruskim snagama kao medicinski savetnik. Za svoje kratko vojno vreme proživeo je mnogo i bio svedok traumatičnih efekata bitke. Takođe je obolio od difterije i dizenterije.[13] Po povratku u Bazel 1870. godine, Niče je posmatrao uspostavljanje Nemačkog carstva i politike Ota fon Bizmarka kao autsajdera i sa određenim stepenom skepticizma u pogledu njihove istinitosti. Njegovo uvodno predavanje na univerzitetu bilo je „Homer i klasična filologija“. Niče je takođe upoznao Franca Overbeka, profesora teologije koji mu je ostao prijatelj tokom čitavog života. Afrikan Spir, manje poznati ruski filozof odgovoran za Misao i stvarnost 1873. godine i Ničeov kolega, poznati istoričar Jakob Burhardt, čija je predavanja Niče često pohađao, počeo je da vrši značajan uticaj na njega.[14] Niče je upoznao Riharda Vagnera u Lajpcigu 1868. godine, a kasnije i Vagnerovu suprugu Kosimu. Niče se njima divio i tokom svog boravka u Bazelu često je posećivao Vagnerovu kuću u Lucernu. Vagneri su doveli Ničea u njihov najintimniji krug prijatelja - koji je uključivao i Franca Lista, koga je Niče kolokvijalno opisao: „F. List ili umetnost trčanja za ženama!“[15] Niče je uživao pažnju koju je dobio na početku festivala u Bajrojtu. 1870. godine poklonio je Kosimi Vagner rukopis „Geneza tragične ideje“ kao rođendanski poklon. 1872. godine Niče je objavio svoju prvu knjigu „Rađanje tragedije“. Međutim, njegove kolege iz njegove oblasti, uključujući Ričla, izrazili su malo entuzijazma za rad u kojem je Niče izbegavao klasičnu filološku metodu u korist spekulativnijeg pristupa. U svojoj polemičnoj Filologiji budućnosti, Ulrih fon Vilamovic-Molendorf prigušio je recepciju knjige i povećao njenu reputaciju. Kao odgovor, Rohde (tada profesor u Kielu) i Vagner došli su u Ničeovu odbranu. Niče je primetio izolaciju koju je osećao u filološkoj zajednici i neuspešno je pokušao da pređe na poziciju filozofije u Bazelu. Od detinjstva su ga mučile razne bolesti, uključujući trenutke kratkovidnosti zbog kojih je bio gotovo slep, migrene i nasilne probavne smetnje. Saobraćajn nesreća 1868. i bolesti 1870. godine koje su bile uporne, nastavile su da ga pogađaju tokom godina u Bazelu, primoravajući ga na sve duže i duže odmore dok redovan posao ne postane nepraktičan. Nezavisan filozof Živeći od penzije iz Bazela i pomoći prijatelja, Niče je često putovao da bi pronašao klimu povoljniju za njegovo zdravlje i živeo je do 1889. godine kao nezavisni autor u različitim gradovima. Mnogo je leta proveo u Sils Mariji u blizini Sen Morika u Švajcarskoj. Zime je proveo u italijanskim gradovima Đenovi, Rapalu i Torinu i francuskom gradu Nici. 1881. godine, kada je Francuska okupirala Tunis, planirao je da putuje u Tunis da bi Evropu posmatrao spolja, ali je kasnije odustao od te ideje, verovatno iz zdravstvenih razloga.[16] Niče se povremeno vraćao u Naumburg da poseti porodicu i, posebno tokom ovog vremena, on i njegova sestra su imali ponavljane periode sukoba i pomirenja. Rojde, Geršdorf i Niče Dok je bio u Đenovi, Ničeov slab vid naterao ga je da istraži upotrebu pisaćih mašina kao sredstva za nastavak pisanja. Na kraju, njegov učenici, Hajnrih Keselic i Petar Gast postali su Ničeov privatni sekretar. 1876. Gast je prepisao ranjivi, gotovo nečitki rukopis Ničeovog prvog puta sa Rihardom Vagnerom u Bajrojtu.[17] Gast je bio jedan od retkih prijatelja kojima je Niče dozvolio da ga kritikuju. Odgovarajući sa najviše entuzijazma na Tako je govorio Zaratustra, Gast je smatrao neophodnim da istakne da su ono što su opisani kao `suvišni` ljudi u stvari sasvim neophodno. Nastavio je da navodi broj ljudi na koje se Epikur, na primer, morao oslanjati da bi obezbedio svoju jednostavnu ishranu od kozjeg sira.[17] Do kraja svog života, Gast i Overbek su mu ostali dosledno verni prijatelji. Malvida fon Majsenbug ostala je poput majčinske pokroviteljice čak i van Vagnerovog kruga. Ubrzo je Niče uspostavio kontakt sa muzičkim kritičarem Karlom Fušom. Niče je bio na početku svog najproduktivnijeg perioda. Usred napada bolesti, živeći u gotovo izolaciji nakon svađe sa majkom i sestrom u vezi sa Salome, Niče je pobegao u Rapalo, gde je za samo deset dana napisao prvi deo Tako je govorio Zaratustra. Do 1882. godine, Niče je uzimao ogromne doze opijuma, ali je i dalje imao problema sa spavanjem.[18] 1883. godine, dok je boravio u Nici, izdavao je sopstvene recepte za sedativni hloralni hidrat, potpisujući ih „Dr Niče“. [19] Nakon što je prekinuo svoje filozofske veze sa Šopenhauerom (koji je odavno bio mrtav i nikada nije upoznao Ničea) i svoje društvene veze sa Vagnerom, Niče je imao malo preostalih prijatelja. Sada je, sa novim Zaratustrinim stilom, njegovo delo postalo još otuđujuće, a tržište ga je dobilo samo do stepena koji zahteva učtivost. Niče je to prepoznao i zadržao svoju samoću, mada se često žalio. Njegove knjige su uglavnom ostale neprodane. 1885. godine štampao je samo 40 primeraka četvrtog dela Zaratustre i deo njih distribuirao bliskim prijateljima, uključujući Helene fon Druskovic. 1883. godine pokušao je i nije uspeo da dobije predavanje na Univerzitetu u Lajpcigu. Jasno mu je rečeno da je, s obzirom na njegov odnos prema hrišćanstvu i njegovom konceptu Boga, postao nezaposlen na bilo kom nemačkom univerzitetu. Sledeća „osećanja osvete i gorčine“ su ga ogorčila: [20] I otuda moj bes, pošto sam shvatio u najširem mogućem smislu šta biti bedan znači, (uvreda mog dobrog imena, mog karaktera i mojih ciljeva), dovoljno je da mi oduzme poverenje učenika, a time i mogućnost sticanja istih. Zdravlje mu se popravilo i leto je proveo raspoložen. U jesen 1888, njegovi spisi i pisma počeli su da otkrivaju višu procenu sopstvenog statusa i „sudbine“. Precenio je sve veći odgovor na njegove spise, posebno na nedavnu polemiku, Slučaj Vagner. Na svoj 44. rođendan, nakon što je završio Sumrak idola i Antihrist, odlučio je da napiše autobiografiju Ecce Homo. U svom predgovoru - koji sugeriše da je Niče bio dobro svestan interpretativnih poteškoća koje će njegovo delo generisati - izjavljuje: `Čujte me! Jer ja sam takva i takva osoba. Iznad svega, nemojte me zameniti sa nekim drugim.` [21] U decembru je Niče započeo prepisku sa Avgustom Strindbergom i mislio je da će, pre međunarodnog prodora, pokušati da otkupi svoje starije spise od izdavača i da ih prevede na druge evropske jezike. Smrt Ničeov grob. Niče je umro 25. avgusta 1900. godine oko podneva,[22] nešto pre svog pedeset i šestog rođendana. Za najverovatniji uzrok smrti smatra se upala pluća u sadejstvu sa moždanim udarom. Njegovo telo je otpremljeno u porodičnu grobnicu blizu Rekena kod Lucena, gde počiva majka, a kasnije i sestra. Vila Šilberblik koju je sestra rentirala kako bi vršila promociju Ničeovog opusa, pretvorena je u muzej. Počev od 1950. godine Ničeovi rukopisi drže se u Geteovom i Šilerovom arhivu. Kao prvobitna dijagnoza smatrao se tercijarni sifilis. Ipak, postoje i druge hipoteze. Leonard Saks, pretpostavlja da je tumor na mozgu prouzrokovao Ničeovu demenciju.[23] Pojedini su pretpostavljali da je trovanje živom mogući uzrok smrti,[24] jer se često koristila kao tretman protiv sifilisa.[25] Nakon smrti njegova sestra, Elizabet-Ferester Niče, javlja se kao urednik Ničeovih dela. Prerađujući i prepravljajući rukopise kako bi se uklopili u nacionalističku ideologiju Nemačke koju je zastupala. Kasnije objavljivana Ničeova dela sa njenim prepravkama često su bila, kasnije će se utvrditi, neopravdano povezana sa fašizmom i nacizmom.[26][27] Iako Niče jeste kritikovao neke ideje iz judaizma (kao i iz drugih religija), on je takođe prezirao antisemitizam i nemački nacionalizam koji su se širili za Ničeova života.

U dobrom stanju Tegobni socijalizam / André Gorz ; [prevela Sonja Knežević] Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1967 Zagreb : Centar društvenih djelatnosti Saveza socijalističke omladine Hrvatske, 1967 Fizički opis 208 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Knežević, Sonja Zbirka Pogled u suvremenost ; 5 Napomene Prevod dela: Le socialisme difficile Predmetne odrednice Socijalizam Marksizam Autor - osoba Gorz, André Tegobni socijalizam zbirka je Gorzovih ogleda i studija koji su nastali sredinom šezdesetih godina. Gorza u radničkom pokretu i marksističkoj teoriji osobito zanima već klasično pitanje odnosa reforme i revolucije. Ukratko, on se zalaže za socijalističku strategiju reformi, ali pritom jasno razlučujuči reformizam od doista revolucionarne socijalističke pozicije. Riječ je o revolucionarnim a ne reformistlčkim reformama, koje na kapitalistički sistem djeluju ne tako da ga čuvaju nego tako da ga korak po korak razaraju. Tegobni socijalizam po svim je značajkama djelo lijevo angažiranoga zapadnoevropskog intelektualca: po svojoj zasnovanosti na teorijskoj marksističkoj analizi klasne borbe u visokorazvijenom kapitalizmu i po nastojanju da se iz te analize izluči konkretna politička orijentacija djelovanja, te napokon, i po stanovitim jednostranostima u odnosu na zbilju suvremenog socijalizma kao i u odnosu na naslijeđe organiziranoga radničkog pokreta. Međutim, njezin je bitan teorijski doprinos nepobitan i nadasve aktualan. 1. Sindikalizam i politika 2. Studenti i radnici 3. Reforma i revolucija 4. Tegobni socijalizam 5. Unutrašnji i izvanjski kolonijalizam 6. Kinesko-sovjetski spor 7. Vijetnamski tekst 8. Sartre ili od svijesti do prakse 9. Sartre i marksizam gorc

NIKOLAJ BERĐAJEV O ČOVEKOVOM ROPSTVU I SLOBODU: ogled o personalističkoj filosofiji Predgovor - Nikola Milošević Prevod - Ljiljana Jovanović Izdavač - Književna zajednica, Novi Sad Godina - 1991 242 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Sophia ISBN - 86-7331-192-6 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: NIKOLA MILOŠEVIĆ - Pravoslavni modernizam Nikolaja Berdajeva i njegovo mesto u ruskoj religijskoj filozofiji Umesto predgovora. O protivrečnostima u mom mišljenju I DEO 1) Ličnost 2) Gospodar, rob i slobodan čovek II DEO 1) Biće i sloboda. Ropstvo čoveka od bića 2) Bog i sloboda. Ropstvo čoveka od Boga 3) Priroda i sloboda. Kosmička sablazan i čovekovo ropstvo od prirode 4) Društvo i sloboda. Socijalna sablazan i ropstvo čoveka od društva 5) Civilizacija i sloboda. Ropstvo čoveka od civilizacije i sablazan kulturnih vrednosti 6) Ropstvo čoveka od sebe samog i sablazan individualizma III DEO 1) a) Sablazan i ropstvo carstva. Dvostruki lik države. b) Sablazan rata. Ropstvo čoveka od rata. c) Sablazan i ropstvo nacionalizma. Nacija i narod. d) Sablazan i ropstvo aristokratizma. Dvostruki lik aristokratizma. e) Sablazan buržoaznosti. Ropstvo vlasništva i novca 2) a) Sablazan i ropstvo od revolucije. Dvostruki lik revolucije. b) Sablazan i ropstvo kolektivizma. Sablazan utopije. Dvostruki lik socijalizma 3) a) Sablazan i ropstvo erotskog. Pol, ličnost i sloboda. b) Sablazan i ropstvo estetskog. Lepota, umetnost i priroda IV DEO 1) Duhovno oslobođenje čoveka. Pobeda nad strahom i smrću 2) Sablazan i ropstvo istorije. Tri vremena. Dvostruko shvatanje svršetka istorije. Aktivno-stvaralački eshatologizam Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Nikolai Berdyaev Slavery and Freedom