Beograd,1928. meki povez, 264 strane oštećene korice a ostalo je u dobrom stanju

Polovna knjiga, u jako dobrom stanju, neznatno požutele stranice Dvojezična Izdavač - Džepna knjiga, Beograd Tvrd povez 19 cm, 370 strana Pet nedelja u balonu (franc. Cinq semaines en ballon) avanturistički je roman Žila Verna. Ovo je njegov prvi roman. U njemu je usavršio sastojke za svoja kasnija dela, vešto kombinujući u priči avanturističke događaje sa neverovatnim obrtima koji drže pažnju čitalaca i dajući tehničke, geografske, i istorijske opise. U knjizi je dat kratak pogled na istraživanja Afrike, koja u to vreme Evropljanima nije bila u potpunosti poznata. Tadašnja čitalačka publika se veoma zanimala za bajke o istraživanjima Afrike, pa je knjiga odmah postala hit. Ona je samim tim omogućila Žilu Vernu finansijsku nezavisnost i ugovor sa izdavačkom kućim Žila Hecela, koji je objavio na desetine njegovih knjiga tokom narednih četrdeset godina.

Žil Vern Dve godine raspustaTvrdi povezŽil Vern (1828−1905) je francuski pisac koji je voleo nauku i putovanja. U svojim avanturističkim delima, spajao je to dvoje. Njegova knjiga Pet nedelja u balonu, objavljena je 1863. godine. Deset godina potom, napisao je Put oko sveta za osamdeset dana. Još jedno njegovo čudesno delo jeste roman Dvadeset hiljada milja pod morem.5/34

Ekspedicija - tajna tragedije na Severnom polu Ekspedicija-Bea Usma Godina izdanja: 2018 Jezik: Srpski Autor: Strani kao novo Autor: Bea Usma Žanrovi: Putopisi Izdavač: Evro Book Godina izdanja: 2018. Broj strana: 313 Pismo: Latinica Povez: Tvrd 475 grama Godine 1897, 11 jula, polarna ekspedicija inženjera Andrea poleće u balonu s vodonikom i kreće ka Severnom polu. Trideset tri godine kasnije, ostaci njihovog poslednjeg kampa nađeni su na pustom, glečerskom ostrvu. Iz gusto ispisanih dnevnika saznajemo kako su, posle samo nekoliko dana leta balonom, bili primorani da slete na santu leda, te kako su zatim mesecima pokušavali da se vrate na kopno. Tri čoveka, sa oskudnim znanjem o arktičkim uslovima, usred belog košmara. Kada stignu na Belo ostrvo, sve beleške iznenada prestaju. Polarni istraživači, novinari i lekari pokušavaju da reše zagonetku već sto godina. Šta se zapravo desilo na ostrvu? Zašto su članovi ekspedicije umrli iako su imali zalihe hrane, toplu odeću, dovoljno municije i tri ispravne puške? Bea Usma, lekar i pisac, odlučuje da nađe odgovor. Prekopava po arhivama i polarnoj zemlji večitog leda. Ledolomcem putuje na Severni pol i helikopterom prelazi preko santi leda. Odbacuje prihvaćene teorije i pronalazi nove dokaze. Priča o najneuspešnijoj ekspediciji na svetu sadrži izveštaje laboratorijska ispitivanja, pocepane stranice dnevnika i ukradeno rebro spakovano u koverat u lokalnoj pošti. Ali to je istovremeno priča o samoj Bei. Zašto bi neko neobično sklon udobnosti, ko mrzi hladnoću, postao opsednuta članovima polarne ekspedicije od pre sto godina i posvetio život praćenju njihovih snegom zatrpanih tragova? Uvek na pravom mestu, ali u potpuno pogrešno vreme. (kutija 8)

Izuzetne ljudske figure uvek moraju da se prilagođavaju tesnim čizmama „duha vremena“. Oni su iznad ludila i normalnosti; iznad „dobra“ i „zla“. Oni su ti koji ukazuju da su „civilizacija“ i „kultura“ masne laži; da se „dobro“ i „zlo“, kako za Hegela i Nemce, tako i za Bantu crnce i njihovog poglavicu, na kraju krajeva neumitno sažima u rečenicu: Zlo je kada Hutsi nama kradu stoku i žene, dobro je kada mi Hutsima ukrademo žene i stoku. Za takve, mira nema ni posle smrti. Ničeanski brkovi u ovom Basarinom romanu postaju ne samo paradigma „volje za moć“ – od čije se harizme neće spasiti ni Josif Visarionovič Staljin, Kemal Ataturk, Vagner, Frojd, Lu Salome... – već i ubedljiva parabola o patološkim strastima, o večnom obnavljanju i preoblikovanju zla u svetu koji se gasi u utopističkim konceptima svojih „usrećitelja“. Dok se lucidni umovi Evrope napajaju Ničeom, Sigmund Frojd savetuje Ataturka da čita Ničea ali da ne dozvoli da ga prevode u njegovoj zemlji, Rihard Vagner gradi svoju zadužbinu u Bajrojtu nipodaštavajući Ničeovo učenje, dok Niče na Kipru pokušava da napravi luft-balon. Posustala vera u horizontalna levo-desna određenja čoveka vodi ga ka viziji da se jedino uz pomoć tehnologije može „odlepiti“ od zemlje, jer se jedino luft-balon ne povinuje „zakonu jačega“. Ali, nažalost, zemlja je mnogo više od prostoproširene metafore tla, srce koje kuca duboko u unurašnjosti daleko je od poznanja dobra i zla. Totalitarizam nije mrtav, naprotiv, život je fikcija, proizvoljan raspored mistifikacija i onoga u šta ljudi žele da veruju. Takođe ni posveta Zoranu Ðinđiću sa početka knjige nije samo gest lepog građanskog pijeteta, već još jedna smernica između varljivih hridi forme i sadržine novijeg srpskog romana i društvene panorame koja ga je oblikovala. Mek povez, 270 str. Težina: 230 gr. Izdavač: Narodna knjiga Alfa - Beograd, 2004.

-Izdavač: `Laguna` -Povez: Mek -Pismo: Latinica -Broj strana: 280 -Format: 21 cm -Stanje: kao novo Izuzetne ljudske figure uvek moraju da se prilagođavaju tesnim čizmama „duha vremena“. Oni su iznad ludila i normalnosti; iznad „dobra“ i „zla“. Oni su ti koji ukazuju da su „civilizacija“ i „kultura“ masne laži; da se „dobro“ i „zlo“, kako za Hegela i Nemce, tako i za Bantu crnce i njihovog poglavicu, na kraju krajeva neumitno sažima u rečenicu: Zlo je kada Hutsi nama kradu stoku i žene, dobro je kada mi Hutsima ukrademo žene i stoku. Za takve, mira nema ni posle smrti. Ničeanski brkovi u ovom Basarinom romanu postaju ne samo paradigma „volje za moć“ – od čije se harizme neće spasiti ni Josif Visarionovič Staljin, Kemal Ataturk, Vagner, Frojd, Lu Salome… – već i ubedljiva parabola o patološkim strastima, o večnom obnavljanju i preoblikovanju zla u svetu koji se gasi u utopističkim konceptima svojih „usrećitelja“. Dok se lucidni umovi Evrope napajaju Ničeom, Sigmund Frojd savetuje Ataturka da čita Ničea ali da ne dozvoli da ga prevode u njegovoj zemlji, Rihard Vagner gradi svoju zadužbinu u Bajrojtu nipodaštavajući Ničeovo učenje, dok Niče na Kipru pokušava da napravi luft-balon. Posustala vera u horizontalna levo-desna određenja čoveka vodi ga ka viziji da se jedino uz pomoć tehnologije može „odlepiti“ od zemlje, jer se jedino luft-balon ne povinuje „zakonu jačega“. Ali, nažalost, zemlja je mnogo više od prostoproširene metafore tla, srce koje kuca duboko u unurašnjosti daleko je od poznanja dobra i zla. Totalitarizam nije mrtav, naprotiv, život je fikcija, proizvoljan raspored mistifikacija i onoga u šta ljudi žele da veruju. Takođe ni posveta Zoranu Ðinđiću sa početka knjige nije samo gest lepog građanskog pijeteta, već još jedna smernica između varljivih hridi forme i sadržine novijeg srpskog romana i društvene panorame koja ga je oblikovala.

58628) ZAVERA SUDNJI DAN , Sidni Šeldon , Vulkan Beograd 2017 , triler Napetost, akcija i romansa dostižu vrhunac u uzbudljivoj mrežI međunarodnih intriga.Kada se tajanstveni meteorološki balon sruši na zemlju u Švajcarskoj, direktor Nacionalne bezbednosne agencije SAD angažuje Roberta Belamija da pronađe i identifikuje desetoro ljudi koji su bili svedoci tog događaja. Opsednutost tajnim zadacima već je koštala komandira Belamija jedine žene koju je ikada voleo, i on sada veruje da više nema šta da izgubi.Međutim, dok traga za putokazima od Rima, preko Budimpešte i Kijeva do Teksasa, neminovno se suočava s pravom prirodom misije i dolazi do šokantnog otkrića o postojanju neverovatne zavere koja se proteže čitavom planetom. Sam i izneveren od svih, Belami se ubrzo nalazi u bekstvu, boreći se da spase sopstveni život – s ključem opstanka same Zemlje u svojim rukama. mek povez, format 14,5 x 20 ,5 cm , latinica, 279 strana

Izdavač: Vulkan izdavaštvo, Beograd Prevod: Nataša Andrić Povez: broširan Broj strana: 279 Veoma dobro očuvana. APETOST, AKCIJA I ROMANSA DOSTIŽU VRHUNAC U UZBUDLJIVOJ MREŽI MEĐUNARODNIH INTRIGA. Kada se tajanstveni meteorološki balon sruši na zemlju u Švajcarskoj, direktor Nacionalne bezbednosne agencije SAD angažuje Roberta Belamija da pronađe i identifikuje desetoro ljudi koji su bili svedoci tog događaja. Opsednutost tajnim zadacima već je koštala komandira Belamija jedine žene koju je ikada voleo, i on sada veruje da više nema šta da izgubi. Međutim, dok traga za putokazima od Rima, preko Budimpešte i Kijeva do Teksasa, neminovno se suočava s pravom prirodom misije i dolazi do šokantnog otkrića o postojanju neverovatne zavere koja se proteže čitavom planetom. Sam i izneveren od svih, Belami se ubrzo nalazi u bekstvu, boreći se da spase sopstveni život – s ključem opstanka same Zemlje u svojim rukama. (K-94)

m5 Autor: Sidni Šeldon Žanr: Trileri Pismo: Latinica Broj strana: 280 Povez: Mek Format: 14.5 x 20.5 cm Godina izdanja: 2017. NAPETOST, AKCIJA I ROMANSA DOSTIŽU VRHUNAC U UZBUDLJIVOJ MREŽI MEĐUNARODNIH INTRIGA. Kada se tajanstveni meteorološki balon sruši na zemlju u Švajcarskoj, direktor Nacionalne bezbednosne agencije SAD angažuje Roberta Belamija da pronađe i identifikuje desetoro ljudi koji su bili svedoci tog događaja. Opsednutost tajnim zadacima već je koštala komandira Belamija jedine žene koju je ikada voleo, i on sada veruje da više nema šta da izgubi. Međutim, dok traga za putokazima od Rima, preko Budimpešte i Kijeva do Teksasa, neminovno se suočava s pravom prirodom misije i dolazi do šokantnog otkrića o postojanju neverovatne zavere koja se proteže čitavom planetom. Sam i izneveren od svih, Belami se ubrzo nalazi u bekstvu, boreći se da spase sopstveni život – s ključem opstanka same Zemlje u svojim rukama.

STANJE PREDMETA: Vrlo dobro očuvana. OPIS: Ako hoću da pokažem šta je čovek kad potiče sa istoka Evrope, mogu li to da učinim drugačije nego pričajući o sebi? Naravno, mogao bih da stvorim fiktivnu ličnost i u njenoj biografiji da zatvorim ono što sam uspeo da zapazim na sebi i drugima. Tada bih ipak i nehotice birao te opservacije saglasno sa polaznom postavkom, to jest, odbacivao bih premalo tipične pojedinosti. Ne bi me sputavala nikakva kontrola, bio bih kao balon bez tereta. A i pored svega teret je koristan. Bolje je, dakle, da se zadržim na sebi i da uzmem u obradu samo ono čega sam se neposredno dotakao. Uspomene: onaj deo našeg života koji možemo da ispričamo ne crveneći. Aforizam Embrouza Birsa morao bi kranje da ohladi ljubitelje iskrenosti. Jasno je da je iskrenost nemoguća, i što se zadržava više njenih privida, tim veća uloga pripada konstrukciji. Pretendujući da se kazuju nedostižne istine, počinjava se laž, pošto se isključuju događaji koji nas pokazuju u nepovoljnoj svetlosti. Česlav Miloš - Iz predgovora NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

O knjizi: Nekada je seljak gledao u nebo, gde je živeo Bog, plašeći se grmljavine, grada i božjeg gneva, nadajući se suncu, dugi i božjem blagoslovu. Sada je moderni seljak pogledao u nebo i umesto toga video manje strahotan dolazak pukovnika Freda Barnabija, s cigarom u jednom džepu i zlatnikom u drugom; Sare Bernar i njene autobiografske stolice; Feliksa Turnašona u njegovoj letećoj kućici od pruća, koja je imala salu za užinu, toalet i fotografsko odeljenje. Pustolovnog pukovnika-boema, čuvenu francusku glumicu i legendarnog fotografa, poznatijeg pod pseudonimom Nadar, veže neobičan hobi – letenje balonom. Same faktografske činjenice i urbani mitovi nude pregršt materijala za uzbudljivu priču o ljubavnim spletkama i dogodovštinama ovih živopisnih likova. Iakonam ne uskraćuje da se upravo time naslađujemo, Barns, svojstveno svojoj poetici, ove junake zapravo koristi da bi ispleo složeniju priču – onu o načinima na koje se čovek dâ vinuti u nebesa, a onda se s njih tropoštati.Surovim potezom iz romantičnog i razigranog devetnaestog veka spuštamo se u nepregledne dubine piščevog ličnog očajanja, gde nas on detaljno sprovodi kroz godine koje su usledile nakon smrti njegove supruge, Pat Kavane. Spajajući istorijsko i intimno, zamišljeno i doživljeno, povest aerofotografije i povest sopstvenog sećanja, knjiga Nivoi života je, suštinski, roman o ljubavi.

O knjizi: Nekada je seljak gledao u nebo, gde je živeo Bog, plašeći se grmljavine, grada i božjeg gneva, nadajući se suncu, dugi i božjem blagoslovu. Sada je moderni seljak pogledao u nebo i umesto toga video manje strahotan dolazak pukovnika Freda Barnabija, s cigarom u jednom džepu i zlatnikom u drugom; Sare Bernar i njene autobiografske stolice; Feliksa Turnašona u njegovoj letećoj kućici od pruća, koja je imala salu za užinu, toalet i fotografsko odeljenje. Pustolovnog pukovnika-boema, čuvenu francusku glumicu i legendarnog fotografa, poznatijeg pod pseudonimom Nadar, veže neobičan hobi – letenje balonom. Same faktografske činjenice i urbani mitovi nude pregršt materijala za uzbudljivu priču o ljubavnim spletkama i dogodovštinama ovih živopisnih likova. Iakonam ne uskraćuje da se upravo time naslađujemo, Barns, svojstveno svojoj poetici, ove junake zapravo koristi da bi ispleo složeniju priču – onu o načinima na koje se čovek dâ vinuti u nebesa, a onda se s njih tropoštati.Surovim potezom iz romantičnog i razigranog devetnaestog veka spuštamo se u nepregledne dubine piščevog ličnog očajanja, gde nas on detaljno sprovodi kroz godine koje su usledile nakon smrti njegove supruge, Pat Kavane. Spajajući istorijsko i intimno, zamišljeno i doživljeno, povest aerofotografije i povest sopstvenog sećanja, knjiga Nivoi života je, suštinski, roman o ljubavi.

OČUVANA,POSBENO UNUTRAŠNJOST Izdavač - Laguna 2022, Beograd Broširan povez 21 cm, 329 strana Epska fantastika kao najveći baštinik i svojevrsni nastavljač tradicija bajki i saga, nosi u sebi (zbog didaktičnosti koja je deo ovih priča) dvojnost sagledavanja stvarnosti kroz pojednostavljenje odnosa, s jedne strane, i insistiranje na odgovarajućim vrednosnim sistemima, s druge strane. Otuda su sasvim očigledne strane kojima neki junaci pripadaju (ako je ta uloga pomalo zamućena zarad postizanja većeg uzbuđenja do kraja ona mora biti pojašnjena) a pobeda Dobra i svega što ga prati neminovna je. Ta izvesnost, međutim, ne oduzima draž jer su težišta sadržaja u začudnosti fantastike i magije. Zbog toga ove i ovakve knjige s jednakom pažnjom čitaju i deca i odrasli, tražeći i nalazeći kvalitete koji odgovaraju njihovom “uzrastu”. Roman “Severna svetlost” Filipa Pulmana spada u red knjiga za sve godine jer krije uzbuđenja, akciju i čudesa koja će zainteresovati kako početnike u veštini čitanja epske fantastike tako i one sa dugogodišnjim iskustvom. Autor je svakako bio svestan da će njegova publika biti šarolika te se, za razliku od nekih kolega, opredelio za pisanje bez popusta, što će reći da nije potcenjivao čitaoce olakim ili nategnutim konstrukcijama. S druge strane, pak, nije želeo ni da stvari preterano uozbiljava i usporava, tako da je, u konačnom izgledu, njegova priča brza, jasna i bez mnogo mudrovanja: ona započinje akcijom, tako se nastavlja i tako završava; sva potrebna objašnjenja o onome što je bilo pre, kao i potrebna tumačenja nepoznatih pojava, daju se usput. Tako se tajna dvanestogodišnje Lajre (ko su joj roditelji, zašto je bila poverena na čuvanje koledžu itd) otkriva dozirano dok se paraleno na nju nadovezuju nove nepoznate. Elem, Lajra živi u svetu koji delimično podseća na naš kada bi se smešali XVIII, XIX i XX vek, i sticaj okolnosti (ali i usud) vode je u veliku avanturu otkrivanja tajne svemirskog Praha, Aurore i svetova koji su iza nje. Na putu do Severne svetlosti moraće da pobegne od ljupke ali zle gospođe Koulter, da sa Cingarima organizuje i učestvuje u ekspediciji na Sever radi spasavanja otete dece a potom balonom krene u spasavanje svog oca, u čemu će joj pomoći opasni oklopljeni medved. Ispod Aurore Lajre će otkriti da njen otac ima, kao i svaki poludeli naučnik, svoje planove, a ovaj uključuje i ubijanje jednog deteta. To je neće sprečiti da, u odsudnom trenutku, zakorači u drugi svet. Pustolovina je prepuna neizvesnosti pojačanih svakovrsnim čudima, od onog da svaki čovek ima svog daimona, duha-pratioca (zli naučnici će zarad eksperimenata odsecati daimone od dece i tako ubijati i jedne i druge), da Lajra poseduje spravu koja predviđa budućnost, preko susreta sa demonima-špijunima, klanovima veštica, hordama oklopljenih medveda, do onih skrivenih u gradu svetlosti u Aurori, što će biti otkriveno u narednoj knjizi (jer “Severna svetlost” se nastavlja knjigama “Čudotvorni nož” i “Ćilibarski durbin”). Pobrojanom treba dodati i sasvim “obična” čudesa otkrivanja tajni kripti i katakombi, običaje Cingara, medveda ili veštica koji su izgradili paralelne organizacije primerene svojim potrebama i životnom veku, te, konačno, i čudnovate i živopisne predele mora, kopna i vazduha kroz koje se putuje. Sve u svemu, radoznale i znatiželjne očekuje mnoštvo iznenađenja i uzbuđenja (koja pomalo mogu da pokvare ponekad previše orkestrirane koincidencije i događanja); isti će svakako nestrpljivo očekivati pojavu nove knjige kako bi videli da li se obećavajući početak razvio u pravu i dobru priču-bajku. Čitaoci i kritičari u Engleskoj i Americi, kojima su već znani i nastavci i o njima imaju vrlo povoljna mišljenja, dodelili su knjigama ove serije značajna priznanja kakva su Gardijanova nagrada i Karnegijeva medalja.

Kao na slikama Usred zabave koju je priredio u čast građanskim i vojnim vlastima i velikodostojnicima, ruski car je dobio vest da je zbog napada Tatara prekinuta veza između Kremlja i Irkutska, gde se nalazi carev brat. Zato je naredio da pozovu glasnika koji treba odneti pismo carevom bratu. Taj je zadatak dobio Mihail Strogov. Mihail Strogov je odmah krenuo na put. Putovao je pod imenom Nikolaj Korpanov i niko nije smeo znati da je on carev glasnik zbog brojnih uhoda koje su radile za Ivana Ogarjeva, bivšeg ruskog oficira, a sada vođe Tatarske vojske. U isto vreme, željni novih vesti, na put su krenula i dva strana izveštača, francuski dopisnik Alcide Jolivet i britanski dopisnik Harry Blount... Roman Mihail Strogov ili Carev glasnik Žila Verna iz 1876, kritičari smatraju za jednu od najboljih Vernovih knjiga. Za razliku od nekih drugih poznatih Vernovih romana, nije naučna fantastika. Žil Vern pisac, vizionar, rodonačelnik moderne naučne fantastike. Njegovi romani su potsticali maštu čitalaca širom sveta, bilo da se radnja odvijala u nekom zabitom kutku Afrike ili na putu ka Mesecu. Pred vama su ilustracije prvog izdanja `Put na Mesec` koje se pojavilo pre više od sto godina u okviru izdavačke kuće J.Hetzel & Cio iz Pariza. Barbiken i clanovi Gan kluba su došli na ideju da ispale projektil iz džinovskog topa Kolumbija u pravcu Meseca. Uz tipičnu američku poslovnost ide i praktična strana ovog poduhvata: ubuduće bi za projektil bili okačeni `vagoni` prepuni turista željnih da provedu vikend na Mesecu! Vizija Žila Verna bi mogla da bude ostvarena u drugoj polovini ovog veka. O romanu Putovanje na Mesec Laka, šaljiva fantazija o tri imućna čoveka koji nakon američkog građanskog rata grade ogroman topovski projektil kojim se lansiraju na Mesec. Deo priče koji govori o projektilu i letu do Meseca zasnovan je na dobrim proračunima i, za ono vreme, pouzdanim podacima. Kasnije će se pokazati da su neke činjenice iz ovog romana neobično slične sa programom Apolo. - Vernov projektil u romanu se zove Columbiad, a komandni modul Aplola 11 Columbia. - Posada u obe letelice je tročlana. - Dimenzije projektila su veoma bliske dimenzijama Apolovog modula. - Vernovo putovanje počinje na Floridi, baš kao i misije Apola. Uz ovo treba napomenuti da je izgleda i Vernu bilo poznato da je mnogo lakše i jeftinije lansirati letelicu sa Zemljinog ekvatora (ili bar što bliže njemu) nego sa većih geografskih širina – a za to je Florida idealno mesto u SAD. Ono što je međutim sasvim nerealno u poduhvatu izbacivanja posade u topovskom projektilu je ogromna početna brzina potrebna za takav let da bi se letelica oslobodila Zemljine gravitacije. Tu brzinu ljudska posada ne bi mogla da preživi. Ovaj roman je ostavio vidnog traga u kasnijoj literaturi i filmu. Vernova priča je inspirisala prvi SF film, Putovanje do Meseca (A Trip to the Moon), koji je snimljen 1902. u režiji slavnog Žorža Melijesa. Pola veka kasnije, 1958. snimljen je drugi film: Od Zemlje do Meseca (From the Earth to the Moon). Zatim su sledile i neke TV adaptacije itd. Žil Vern (franc. Jules Verne, IPA: /ʒyl vɛʁn/; Nant, 8. februar 1828 — Amjen, 24. mart 1905) bio je francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima i njegovom snažnom uticaju na književni žanr naučne fantastike. Rođen u Nantu, trebalo je da prati stope svoga oca i postane advokat, ali već od rane mladosti ga je više privlačilo pozorište i pisanje tekstova. Njegova saradnja sa izdavačem Pjerom Žilom Ecelom dovela je do stvaranja Neobičnih putovanja, veoma uspešne serije romana u kojoj su se nalazila dela kao što su Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana. Vern se, generalno, smatra glavnim književnim autorom u Francuskoj i većem delu Evrope, gde je imao veliki uticaj na književne žanrove avangardu i nadrealizam.[1] Međutim, njegova reputacija je značajno drugačija u anglofonim regionima, gde se često spominje kao pisac fantastike i knjiga za decu, ne samo zbog skraćenih i izmenjenih prevoda u koja su njegovi romani često preštampavani.[2] Žil Vern je drugi najprevođeniji autor na svetu, a nalazi se između engleskih pisaca — Agate Kristi i Vilijama Šekspira — ali je bio najprevođeniji autor tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegov doprinos žanru je bio takav, da se zajedno sa piscima Herbertom Džordžom Velsom i Hugom Gernsbekom, ponekad naziva jednim od „očeva naučne fantastike Žil Gabrijel Vern je rođen 8. februara 1828. godine na ostrvu Fedo u Nantu, kao sin Pjera Verna i Sofi Alot de la Fije.[4] Otac Pjer je bio advokat, a majka Sofi poreklom iz brodograditeljske i brodovlasničke porodice. Majčina porodica ima delom škotsko poreklo, nakon što se jedan predak 1462. godine priključio gardi Luja XI, te dobio plemićku titulu za vernu službu kralju. S druge strane, očeva porodica je keltskog porekla, koja je dugo živela u Francuskoj.[5] Osim Žila, porodica Vern je imala još četvero dece — sina Pola, te kćerke Anu, Matildu i Mari.[6] Sa 8 godina, Žil Vern je počeo da pohađa „Sen Stanislas”, katoličku školu koja je odgovarala religijskim uverenjima njegovog oca. Nakon osnovnog obrazovanja, završio je srednju školu u Nantu, gde je dobio klasično obrazovanje, koje uključuje poznavanje grčkog i latinskog jezika, te retorike, pevanja i geografije.[7] Žil i njegova porodica dosta vremena su provodili na obalama reke Loare, na kojoj su posedovali vikendicu, u koju su njegov brat i on često dolazili. Na taj način, Žil je razvio interesovanje za putovanja i avanture. Godine 1839, pretpostavlja se da se Žil ukrcao na jedrenjak „Korali”, koji je putovao za Indiju. Nakon što je njegov otac to otkrio, sprečio je Žila, te ga nagovorio da mu obeća da će da putuje „samo u svojoj mašti”.[8] Sada je poznato da je to verovatno izmišljena priča Žilove nećake Margerit Alot de la Fije, njegovog prvog biografa, mada je moguće da je priča inspirisana stvarnim incidentom. Obrazovanje Nakon što je završio osnovno i srednje obrazovanje, Žil je, na nagovor oca, prosperitetnog advokata, otišao u Pariz kako bi završio pravo.[9] Vern je stigao u Pariz 1848. godine, u vreme političkih nemira, kada se desila Francuska revolucija. Žil je došao u grad neposredno pre izbora Napoleona III Bonaparte za prvog predsednika Republike.[10] U to vreme, Vern je napisao brojne sonete, te čak i par poetskih tragedija za pozorište lutaka. Godine 1848, stric Fransisk de Šatobur ga je uveo u književne krugove, gde je upoznao Dime — oca i sina; stariji Dima je posle imao veliki uticaj na Vernovo privatno i književno usmerenje.[11] Kada je otac shvatio da se Žil ne trudi oko studiranja prava, te da mu je pisanje draže, prestao je da mu šalje novac u Pariz. Nakon što je je potrošio svu ušteđevinu na knjige, nije imao više ni za hranu, što je izazvalo brojne tegobe — izazivajući mu stomačne poremećaje i fekalne inkontinencije, te nervne poremećaje, koji su kulminirali paralizom facijalisa.[12] Pored svih zdravstvenih i ličnih problema, Žil je u januaru 1851. godine uspeo da završi fakultet, te stekne zvanje advokata.[13] Iako sa zvanjem advokata, Žil je odlučio da se ne vrati ocu i radi u njegovoj kancelariji, već je ostao u Parizu. Počeo je da radi kao notar, a zatim kao sekretar u pozorištu „Lirik”.[14] Porodični život U maju 1856. godine, Vern je otputovao u Amjen, kako bi bio kum na venčanju jednog prijatelja, Ogista Lelarža. Verna je mladina porodica pozvala da ostane par dana kod njih, što je on prihvatio. Sprijateljio se sa svima, a najviše sa mladinom sestrom, Onorin de Vijan Morel, dvadesetšestogodišnjom udovicom koja je imala dvoje dece.[15][16] Nadajući se da će pronaći siguran izvor prihoda, kako bi mogao da se oženi sa Onorin pred sudom, Žil je prihvatio ponudu svog brata, te započeo posao posrednika.[17] Nakon što mu se finansijska situacija poboljšala, Vern je dobio naklonost Onorin i njene porodice, te su se venčali 10. januara 1857. godine.[18] Žil je u julu 1858. godine dobio ponudu — da bez ikakve naknade putuje brodom od Bordoa do Liverpula i Škotske. Putovanje, Vernovo prvo izvan Francuske, duboko ga je oduševilo, a on je na istom pisao romane.[19] Kasnije je išao u Stokholm, odakle je putovao u Kristijaniju i kroz Telemark.[20] Međutim, na putu kroz Dansku, u žurbi se vratio u Pariz, ali je ipak propustio rođenje Mišela, svog jedinog biološkog sina.[21] Poslednje godine Vern u samrtnoj postelji Iako je odrastao kao katolik, Vern je postao deist u poznim godinama.[22] Neki naučnici veruju da se njegova deistička filozofija ogleda u njegovim romanima, jer oni često uključuju pojam Boga ili božanskog proviđenja, ali retko se pominje koncept Hrista.[23] Dana 9. marta 1886. godine, kada se Vern vraćao kući, njegov dvadesetpetogodišnji nećak, Gaston, dva puta je pucao u njega iz pištolja. Prvi metak ga je promašio, ali ga je drugi pogodio u nogu; Žil je preživeo, ali je zbog hica u nogu do kraja života šepao. Ovaj incident se nije pročuo u medijima, ali Gaston je proveo ostatak života u jednoj ustanovi za mentalno obolele osobe.[24] Posle smrti svoje majke i prijatelja Ecela, Vern je objavljivao radove sa mračnijom tematikom. Godine 1888, Vern je ušao u politiku i bio je izabran za odbornika u grad Amjenu, gde je učestvovao u organizaciji koje su poboljšale život u gradu, te je na toj funkciji proveo oko petnaest godina.[25] Godine 1905, bolovao je od dijabetesa, koji mu je u potpunosti oduzeo vid, a preminuo je 24. marta u svom domu u Amjenu.[26] Godine 1863, Vern je napisao roman pod nazivom Pariz u 20. veku — o mladom čoveku koji živi u svetu staklenih nebodera, brzih vozova, automobila sa pogonom na gas, računara i globalnih komunikacionih mreža, ali i sa životom bez sreće. Roman ima tragičan kraj, a Ecel je mislio da će pesimizam romana uništi Vernov sjajan uspeh, te su odlučili da objavljivanje romana odgode na dvadeset godina. Vern je stavio rukopis u sef, u kom ga je 1989. godine pronašao njegov praunuk, koji ga je objavio 1994. godine. Bibliografija Najveći broj Vernovih dela spada u seriju romana pod nazivom Neobična putovanja, koja obuhvata sve njegove romane, osim dva — Pariz u 20. veku i Povratak u Britaniju, koja su objavljena posthumno 1989. i 1994. godine. Neki od njegovih romana su ostala nezavršena zbog njegove smrti, a mnoge od njih je posthumno prilagodio i prepisao njegov sin Mišel. Vern je, takođe, napisao mnoge drame, poeme, tekstove pesama, operska libreta i pripovetke, kao i razne eseje. Neobična putovanja 1863 — Pet nedelja u balonu (Cinq Semaines en ballon) 1864 — Put u središte Zemlje (Voyage au centre de la Terre) 1865 — Sa Zemlje na Mesec (De la terre à la lune) 1866 — Doživljaji kapetana Haterasa (Voyages et aventures du capitaine Hatteras) 1867 — Deca kapetana Granta (Les Enfants du capitaine Grant) 1869 — Dvadeset hiljada milja pod morem (Vingt mille lieues sous les mers) 1870 — Oko Meseca (Autour de la lune, nastavak romana Sa Zemlje na Mesec) 1871 — Grad koji plovi (Une ville flottante) 1872 — Doživljaji tri Rusa i tri Engleza (Aventures de trois Russes et de trois Anglais) 1873 — Zemlja krzna (Le Pays des fourrures) 1873 — Put oko sveta za osamdeset dana (Le Tour du Monde en quatre-vingts jours) 1874 — Doktor Oks (Le Docteur Ox) 1874 — Tajanstveno ostrvo (L’île mysterieuse) 1875 — Čenseler (Le Chancellor) 1876 — Mihail Strogov, ili Carev glasnik (Michel Strogoff) 1877 — Hektor Servadak (Hector Servadac) 1877 — Crna Indija (Les Indes noires) 1878 — Petnaestogodišnji kapetan (Un Capitaine de quinze ans) 1879 — Pet stotina miliona Begeninih ili Grad čelika (Les Cinq cents millions de la Bégum) 1879 — Kin Fo (Les tribulations d`un chinois en Chine) 1880 — Parna kuća (La Maison à vapeur) 1881 — Prav, a osuđen (La Jangada,) 1882 — Zeleni zrak (Le Rayon vert) 1882 — Škola za Robinzone (L`École des Robinsons) 1883 — Tvrdoglavi Keraban (Kéraban-le-têtu) 1884 — Južna zvezda (L’Étoile du sud) 1884 — Arhipelag u plamenu (L’Archipel en feu) 1885 — Matijas Sandorf (Mathias Sandorf) 1886 — Lutrijski listić (Un Billet de loterie) 1886 — Robur Osvajač (Robur-le-Conquérant) 1887 — Sever protiv juga (Nord contre Sud) 1887 — Put za Francusku (Le Chemin de France) 1888 — Dve godine raspusta (Deux Ans de vacances) 1889 — Porodica Bezimenić (Famille-sans-nom) 1889 — Naglavačke (Sans dessus dessous) 1890 — Cezar Kaskabel (César Cascabel) 1891 — Gospođa Branikan (Mistress Branican) 1892 — Klaudijus Bombarnak (Claudius Bombarnac) 1892 — Dvorac u Karpatima (Le Château des Carpathes) 1893 — Mali gospodin (P’tit-Bonhomme) 1894 — Doživljaji kapetana Antifera (Mirifiques Aventures de Maître Antifer) 1895 — Ploveće ostrvo (L’Île à hélice) 1896 — Klovis Dardentor (Clovis Dardentor) 1896 — Pozdrav zastavi (Face au drapeau) 1897 — Zagonetka ledenog mora (Le Sphinx des glaces) 1898 — Veličanstveni Orinoko (Le Superbe Orénoque) 1899 — Testament jednog ekscentrika (Le Testament d’un excentrique) 1900 — Druga otadžbina (Seconde patrie) 1901 — Selo u vazduhu (Le Village aérien) 1901 — Morska zmija (Les Histoires de Jean-Marie Cabidoulin) 1902 — Braća kip (Les Frères Kip) 1903 — Gusari sa „Halifaksa” (Bourses de voyage) 1904 — Drama u Livoniji (Un Drame en Livonie) 1904 — Gospodar sveta (Maître du monde) 1905 — Provala mora (L’Invasion de la mer) 1905 — Kula svetilja na kraju sveta (Le Phare du bout du monde) 1906 — Zlatan vulkan (Le Volcan d’or) 1907 — Agencija Tompson & So (L’Agence Thompson and C°) 1908 — Lovci na meteore (La Chasse au météore) 1908 — Dunavski razbojnici (Le Pilote du Danube) 1909 — Preživeli s broda `Džonatan` (Le Naufrages du Jonathan) 1910 — Tajna Vilhelma Štorica (Le Secret de Wilhelm Storitz) 1910 — Juče i sutra (Hier et demain) 1919 — Čudnovati doživljaji ekspedicije Barsak (L’Étonnante Aventure de la mission Barsac) Drugi romani 1863 — Pariz u 20. veku (Paris au XXe Siecle, objavljeno tek 1994) Pripovetke 1851 — Drama u vazduhu (Un drame dans les airs) 1855 — Zimovanje na ledu (Un hivernage dans les glaces) 1872 — Fantaziranja doktora Oksa (Une fantaisie du Docteur Ox)