Detalji predmeta Stanje Polovno Tvajlajt je pripremila pregršt šarenih balona za zabavu sa prijateljicama, ali su oni u toku noći misteriozno nestali... Šta je moglo da se desi i da li će maleni konjići uspeti da ih pronađu? Format: 21 x 19,5 cm Broj strana: 27 Pismo: Ćirilica Povez: broš #19

Detalji predmeta Stanje Polovno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine U odličnom stanju, s obzrom na godinu izdanja, 1958.g. Biblioteka novih domaćih pisaca Nada. Prva knjiga reditelja i pisca, sa ilustracijama Mome Kapora.

Opis Nikol Lezije Mlado pokolenje

Detalji predmeta Stanje Polovno Na priloženim slikama možete videti celokupan sadržaj.

Detalji predmeta Stanje Polovno Autor: Milenko Ratković Izdavač: Petar Kočić - Beograd, 1974. Mek povez, 72 str. Ilustrovana #10

Opis Žil Vern Izdavački zavod Jugoslavija 1976

Detalji predmeta Stanje Polovno Žilber Delaj, Marsel Marlie MAJA U BALONU Forum/Mladost, Novi Sad/Zagreb, 1989 kartonske korice, 20 x 25 cm, ilustrovano, 20 str. U vrlo dobrom stanju, korice malo oguljene po ivici hrbata.

Cena za jednu bojanku je 25 dinara Komplet od 14 različitih bojanke za samo 250 dinara(17,8dinara komad) u 2 dimenzije bojanke: Manje: 10x8cm na 5 lista-slika za bojanje otvorena dimenzije 47×8cm Veće:   12x8cm na 3 lista-slika za bojanje otvorena dimenzije 35×8cm naslovi: Lale aligator(ljubav,sportista,muzika)        Ceca slonica(na moru,manekenka,baloni)        Peja pelikan(ribolovac,sirena)       Pas Pega Pege              Pingvin Đole biznismen              Nilski konj Buca rođendan      Dinosaurus Dafina metla Razigrano pače Dobrivoje Zeka Puniša hopa cupa

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Tvrd povez.1964.str.126.-ODLIČNO OČUVANO!!!

Detalji predmeta Stanje Polovno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Cena knjige bitno smanjena Povez :tvrd Broj strana : 332 Stanje manja oštenja korica , potpis na prve strane inače unutrašnjost knjige u dobrom stanju

Politikin Zabavnik NEMA STRIP u sredini! stripovi: ----- Dikan - epizoda: Plava špilja 10/22 Hogar Garfild Američka vlada krije da je Zemlja šuplja - Ulaz u Agartu Kako je uhvaćena fatamorgana (na 3 strane) Priča o apsintu - Đavolov napitak (na 3 strane) Papa Jovan VIII bio je žena ili... Život piše drame: Samoubica i još neko Vozilo Leonarda de Vinčija Istorijski zabavnik: Kraljevska Davidova zvezda Tako je filozofirao Šankara: Dva stepenika mudrosti S one strane verovatnog: Ima li vila u Viskonsinu? Zabavnikov ZOO: Beli tigar Šetnja po oblacima - Baloni Ludi naučnik i njegovi pacijenti Čudesni svetovi Games Workshop igara: Hobi kroz igru ... Ocena: 3+. Vidi slike. Težina: 160 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Zürich • Solothurn • Appenzell • Aargau • Bern • Graubünden • Basel • Zug • Valais • Ticino • Fribourg • Vaud • Neuchâtel S jednom debelom ženom i jednim pilotom pripovedač lebdi balonom iznad Švajcarske i spušta se u razne kantone. Pripoveda o švajcarskom porodičnom životu, o gostionicama, kavgadžijama, železničarima, skijašima, ljubavnim parovima… „Kritički distanciranim pogledom Widmer u svojih trinaest slika kantona zbija dešavanja i raspoloženja, koji su kako skurilni, fantastični i uvrnuti tako i realistični i, mora se priznati, bliski mentalitetu.“ Der Bund, Bern „Apsurdna panorama švajcarskih perverzija i vrlo poetična izjava ljubavi utopijskoj Švajcarskoj“. Zitty, Berlin „Urs Widmer je normalno preveo u nadrealno, a čežnju shvatio doslovno – tako je postao jedan od velikih pripovedača svoje zemlje.“ Josef Hanimann, Süddeutsche Zeitung, München

Zbirka priča. Iz recenzije: ’’Evo modernih bajki čije su glavne junakinje zavodljive, strasne, lirske, krilate, nežne boginje, koje vole decu i sve čine da njihove poraze pretvore u trijumfe a strahove u smeh, jer bojati se znači propustiti sreću. Male boginje slučaju komedijantu ne prepuštaju sudbinu dece, već berući edelvajse, na ćilimima, u letećim balonima ili na zmajevima, sa mobilnim telefonom u ruci ili čarobnom lampom, grickajući kisele krastavce ili polenov prah, čine sve da svet odrastanja postane vedrina, smeh i praznik, da dečija stvarnost bude i čudo i misterija igre, jer je sjedinjenost postignuta kroz igru – najveća! Sve boginje i decu ujedinjuje jedan jezik i jedna religija, ona najjača i praiskonska – ljubav, koja čini da su svi putevi otvoreni i sva nebesa cvetna i lako dohvatljiva.’’

Detalji predmeta Stanje Polovno Godina izdanja: 1957 Jezik: Srpski Autor: Strani PIONIRI PREKOMORSKIH LETOVA Pavel Brežnik Izdavač : Tehnička knjiga - Zagreb ; 1957.god. povez broš,latinica,152.strane,ilustrovana cb.foto,format 24.cm **sadsržaj knjige na slikama iz sadržaja : I.lamanš -prvi letovi preko Lamanša , II.-SREDOZEMNO MORE : -Besmrtni Roland Garos ,..,Cepelin `L-59`-dvaput preleće Lamanš III.- ATLANSKI OKEAN : -Prvi probni let balonim preko Atlantika ,Amerikanci i Englezi prvi preleću Atlantik ,prvo putovanje cepelinom ZR III u Ameriku,....,Lendberg je preduhitrio sve takmičare ,...,Čemberlin II., Berd III.-preleće Atlantik,..., IV.- severno ledeno more : -AMUNDSEN PRVI LETI VAZDUŠNIM BRODOM IZ EVROPE ZA AMERIKU , ...,PRVI PUTNIČKI LET PREKO ARTIČKOG OKEANA V.- TIHI OKEAN : --prvi let preko Pacifika, slepo letenje preko Tihog Okeana VI.- INDIJSKI OKEAN : -PRVI LET NA `KENGUROVOJ PRUZI` Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavač: `Laguna` -Povez: Mek -Pismo: Latinica -Broj strana: 280 -Format: 21 cm -Stanje: kao novo Izuzetne ljudske figure uvek moraju da se prilagođavaju tesnim čizmama „duha vremena“. Oni su iznad ludila i normalnosti; iznad „dobra“ i „zla“. Oni su ti koji ukazuju da su „civilizacija“ i „kultura“ masne laži; da se „dobro“ i „zlo“, kako za Hegela i Nemce, tako i za Bantu crnce i njihovog poglavicu, na kraju krajeva neumitno sažima u rečenicu: Zlo je kada Hutsi nama kradu stoku i žene, dobro je kada mi Hutsima ukrademo žene i stoku. Za takve, mira nema ni posle smrti. Ničeanski brkovi u ovom Basarinom romanu postaju ne samo paradigma „volje za moć“ – od čije se harizme neće spasiti ni Josif Visarionovič Staljin, Kemal Ataturk, Vagner, Frojd, Lu Salome… – već i ubedljiva parabola o patološkim strastima, o večnom obnavljanju i preoblikovanju zla u svetu koji se gasi u utopističkim konceptima svojih „usrećitelja“. Dok se lucidni umovi Evrope napajaju Ničeom, Sigmund Frojd savetuje Ataturka da čita Ničea ali da ne dozvoli da ga prevode u njegovoj zemlji, Rihard Vagner gradi svoju zadužbinu u Bajrojtu nipodaštavajući Ničeovo učenje, dok Niče na Kipru pokušava da napravi luft-balon. Posustala vera u horizontalna levo-desna određenja čoveka vodi ga ka viziji da se jedino uz pomoć tehnologije može „odlepiti“ od zemlje, jer se jedino luft-balon ne povinuje „zakonu jačega“. Ali, nažalost, zemlja je mnogo više od prostoproširene metafore tla, srce koje kuca duboko u unurašnjosti daleko je od poznanja dobra i zla. Totalitarizam nije mrtav, naprotiv, život je fikcija, proizvoljan raspored mistifikacija i onoga u šta ljudi žele da veruju. Takođe ni posveta Zoranu Ðinđiću sa početka knjige nije samo gest lepog građanskog pijeteta, već još jedna smernica između varljivih hridi forme i sadržine novijeg srpskog romana i društvene panorame koja ga je oblikovala. -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama

Politikin Zabavnik NEMA STRIP u sredini! Sadržaj: Dikan - epizoda: Plava špilja 12/22 Hogar Garfild Čudesni svet Gerija Larsona Poslednji srpski tatarin Rista Prendić (na dve strane) Mikroorganizmi lete u nebo (na 4 strane) Čudesni svetovi Games Workshop igara: Zagospodarite svemirom Prodaje veka: Vermer težak milione Priča o velu u 4 remek dela zapadne umetnosti (na 3 strane) Život piše drame: Sudar u vasioni Dirigenti: Bernštajn, Karajan, Stokovski... Tako je filozofirao Toma Akvinski: Bog postoji, logično! Kako je Japan bombardovao Ameriku balonima (na dve strane) Zabavnikov ZOO: Oposum Ocena: 4. Vidi slike. Težina: 160 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Detalji predmeta Stanje Polovno STANJE PREDMETA: Vrlo dobro očuvana. OPIS: Ako hoću da pokažem šta je čovek kad potiče sa istoka Evrope, mogu li to da učinim drugačije nego pričajući o sebi? Naravno, mogao bih da stvorim fiktivnu ličnost i u njenoj biografiji da zatvorim ono što sam uspeo da zapazim na sebi i drugima. Tada bih ipak i nehotice birao te opservacije saglasno sa polaznom postavkom, to jest, odbacivao bih premalo tipične pojedinosti. Ne bi me sputavala nikakva kontrola, bio bih kao balon bez tereta. A i pored svega teret je koristan. Bolje je, dakle, da se zadržim na sebi i da uzmem u obradu samo ono čega sam se neposredno dotakao. Uspomene: onaj deo našeg života koji možemo da ispričamo ne crveneći. Aforizam Embrouza Birsa morao bi kranje da ohladi ljubitelje iskrenosti. Jasno je da je iskrenost nemoguća, i što se zadržava više njenih privida, tim veća uloga pripada konstrukciji. Pretendujući da se kazuju nedostižne istine, počinjava se laž, pošto se isključuju događaji koji nas pokazuju u nepovoljnoj svetlosti. Česlav Miloš - Iz predgovora NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

Detalji predmeta Stanje Polovno Nora Roberts Naslovi - Igre zavodjenja - Igre strasti - Iskušenje - Tanka linija Tanka linija Vlasnica prodavnice ronilačke opreme Liz Palmer, volela je svoj mali udobni svet koji je stvorila i život koji je vodila na prelepom minijaturnom ostrvu u Karipskom moru. Sve se srušilo onog trenutka kada je jedan od njenih zaposlenih pronađen mrtav, a njegov brat blizanac ušao u Lizin život tragajući za ubicom i željan osvete. Međutim, ono što je iznenadilo ovo dvoje stranaca, bila je zapanjujuća privlačnost koja je buknula između njih. Iako je Džonas oboje uvukao u opasni svet krijumčara droge, veoma brzo će shvatiti da se predivne stvari mogu dogoditi kada otvoriš svoje srce pravoj osobi – makar to na prvi pogled delovalo kao popuno pogrešna odluka… Iskušenje Eden Karlbo živela je život iz bajke, okružena materijalnim blagostanjem i obasuta bezrezervnom ljubavlju svoga oca. Nikada nije primećivala koliko je zavisila od njega, verenika, posluge… Živela je u balonu od sapunice koji se raspršio onog trenutka kada joj je otac umro, a njoj ostala samo gomila problema i dugova; i slomljeno srce, jer je i verenik nestao kao i njen pređašnji život. Godinu dana kasnije, skupila je krhotine svog života, zalečila rane i sa drugaricom pokrenula kamp za devojčice, hvatajući se tako ukoštac sa novim životom; a veoma brzo, ispostaviće se, i sa šarmantnim komšijom Čejsom Eliotom, čije je imanje bilo tik uz kamp i čije su jabuke mamile kao rajsko zabranjeno voće… Džoana Paterson je voditeljka kviza čije detinjstvo nije bilo srećno. Iako je živela u luksuzu i bogatstvu, nije osećala da je roditelji vole. Sada, kao mlada žena, ona želi da uspe kao producent i da na taj način izađe iz senke svog čuvenog oca. Sem Viver je čuvana zvezda. Za njim uzdišu sve žene jer je prelep i naočit mladić iza koga se krije jedan sasvim običan dečko poreklom iz Virdžinije. Džoana i Sem se sreću i igra počinje... Igre zavodjenja Kada se auto Trentona Sent Džejmsa III pokvario šesnaest kilometara pre krajnjeg odredišta, poslednje što je mogao da očekuje je da popravku uradi – žena. Inicijali K. K. na automehaničarskoj radnji nisu mnogo govorili o vlasnici radionice. Slučajni susret bi prošao nezapaženo da se nije ispostavilo da je Trenton u malom mestu u Mejnu poslom; došao ja da proceni velelepno zdanje koje pripada Ketrin Kalhun i njenim sestrama. Ketrin je rešena da sačuva svoju porodičnu imovinu, iako je svesna da bi troškovi održavanja veoma brzo mogli da premaše ono što ona, njene sestre i njihova tetka mogu sebi da priušte. Činilo se da je jedini izlaz prodaja. Ali… tetka je imala druge planove za svoju bratanicu i zgodnog hotelskog magnata. Knjge su u odličnom stanju. Pogledajte i druge knjige koje prodajem. https://www.kupindo.com/Clan/JovanBeograd/SpisakPredmeta

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Svetislav Basara - Kontraendorfin Laguna, 2020 mek povez latinica broj strana 296 format 20 x 13 cm NOVO! Dobitnik Ninove nagrade za 2020. Vrhunac Basarinog opusa o demontiranju srpskih mitova. Detronizacija nacionalnih veličina i bardova, od Andrića do Đilasa, razobličavanje tobožnjih istorijskih i biografskih kontroverzi, kod njega je uvek u službi izvrgavanja ruglu pogubnog srpskog mentaliteta, ideoloških zanosa i nacionalne megalomanije njegovih nosilaca, čije je samouništavajuće razmere u literarnoj formi uzdigao do groteske i ubojite, bespoštedne satire. Neiscrpan humor i hiperbola glavna su piščeva oružja i u ovom romanu, svojevrsnom nastavku Andrićeve lestvice užasa. Nesumnjivo najbolji i najubojitiji u vencu Basarinih romana koje otvara Početak bune protiv dahija i koji tematizuju maligne i neuralgične tačke novije srpske istorije, kulture i politike. Svetislav Basara: Opsesivni posmatrač arbitara stvarnosti 05.02.2021. Kada je, svojevremeno, jedna precioza prišla Hegelu i obavestila ga da njegova filozofija, doduše, jeste zabavna, ali da nije u skladu s činjenicama, ovaj joj je odbrusio da utoliko gore po činjenice. I ničeg drskog nije bilo u toj reakciji. Hegel je samo skrenuo pažnju dami na okolnost da je stvarnost kudikamo složenija nego što se to njoj prikazuje, te da, ako je stvarnost zanima makar koliko i njegova filozofija, mora biti u stanju da se od stvarnosti – od činjenica, dakle – malo odmakne. Ako bi, po analogiji, čitalac mogao zameriti Svetislavu Basari da je u zavadi sa stvarnošću jer u „Kontraendorfinu“ ima i nekih nadnaravnih pojava u vidu levitiranja, višekratnog vaskrsavanja, ili bludnih radnji osoba koje, po prirodi stvari i vremena, nisu mogle polno da opšte (Šopenhauer i Tozovac, na primer), ali su, svejedno, imale zajednički porod – mogao bi pisac da odvrati kako su sve te pojave posledice čiste stvarnosti, samo je bilo potrebno doneti određene zaključke na osnovu ponuđenog materijala (a nasuprot svim utvrđenim istinama), dok, tome nasuprot, likovi poput Ive Andrića, Mire Glavurtića, Žorža Kangilema ili Desanke Maksimović nisu ništa životniji ili stvarniji od slikara Stojkovića, izmišljenog lika, pripovedača i tajnog Andrićevog prijatelja, samo zato što su oni (oni prvi) nekada bili stvarni i živi. Svi oni, i stvarni i izmišljeni likovi, više su književne funkcije nego osobe. „Kontraendorfin“ je roman ideja u kojem pisac ne ponire u tzv. psihološku dubinu likova, niti prati njihove sudbine zato što su mu se, na primer, učinile vrednim pisanja, već, poput Hegela u filozofiji, obelodanjuje logičku konstrukciju koja se, po njemu, po Basari, nalazi u osnovi svake stvarnosti. Ta logika je paradoksalna, nedopustiva, posuvraćena, ponekad nelogična, ali nikada banalna, dosadna, tautološka (A = A), ili lišena strasti. Zbog toga Basara može, kao i Hegel, odgovoriti kako mu je žao ako njegova knjiga ne korespondira sa stvarnošću, ali da problem nije u njemu, u romanu, već u stvarnosti samoj. Zbog toga mu, uostalom, činjenice ne služe kao dokazi, nego kao elementi književne igre – pa će Glavurtić postati zagovornik preventivne kliteroktomije, Andrić erotoman, dok će veliki francuski lekar i filozof Žorž Kangilem lupati šakom o sto po pariskim kafanama – njegov se jezik okreće sebi samom (kao što se Hegelova svest okreće sebi i postaje samosvest), postaje autoreferencijalna igra, a rečenice se izvode iz njih samih: dugačke, zasopljene, urnebesno duhovite, sigurne, ujedaju te rečenice sopstvene repove i, gle čuda, kao od šale prave pukotine u stvarnosti. Ili, kako kaže Stojković da mu je, za jedne od njihovih šetnji, rekao Andrić: „Dragi ste mi, otkriću vam tajnu, realnost ne postoji, postoje samo realisti i to isključivo kao realisti odabira šta treba da bude vidljivo, šta nevidljivo, šta viđeno, šta previđeno, šta rečeno, šta prećutano, šta na snazi, šta van snage, šta van zakona, šta treba (i šta može, ovo je vrlo važno) da postoji, šta pak ne, zaboravih da kažem da mnogo toga zavisi od kriterijuma selektora“ (str. 30). Basara upravo piše o njima, o tim arbitrima stvarnosti, o kreatorima vrednosti, o selektorima, njihovim izborima, razlozima za njihove izbore (ako ih imaju) i njihovim kriterijumima, što su, istini za volju, veliki pisci uvek i radili, jedino što Basara to radi drugačije. Stojković, dakle, ponovo govori, a pisac Kaloperović – u kome će neki prepoznati Basarin alter ego – ponovo zapisuje ono što bard zbori, kao u „Andrićevoj lestvici užasa“ ili „Gnusobi“, trpi sporadične uvrede i hrani se Stojkovićevom zlobom, njegovim humorom i nepokolebljivošću. Nedopustivo je ono što, svako malo, izgovara Stojković. Dok govori o streljanju u Užicu početkom Drugog rata, reći će Stojković, ne jednom, da su streljani i oni koji su streljali jednako odgovorni za to što se dogodilo. I ta se tvrdnja, jednostavno, ne može razumeti ni iz jedne logike, ni iz jedne stvarnosti, ni iz jednog poznatog sistema, osim iz perspektive koju nudi Basara, a i tada je pitanje šta uopšte znači razumeti jer, jednostavno, nema se taj sklop ni sa čim uporediti. Možda će ovo zvučati čudnije od svih čudesa i čudnovatosti s kojima se susrećemo u „Kontraendorfinu“, ali baš u takvim trenucima i na takvim mestima, nečuvenim, nemislivim, gotovo sumanutim, Basara postaje pesnik, on govori iz samog srca jezika, odvezan od stvarnosti, morala i formalne logike, prepušten sebi i lišen mogućnosti da bira: neke se stvari moraju reći po svaku cenu. I ovoga puta je Stojković opsesivni posmatrač, neposredni svedok i diskretni učesnik prelomnih tačaka u srpsko-hrvatskoj (kulturnoj) istoriji, a da se, pri tome, ne priklanja nijednoj od strana, smatrajući ih istovremeno i svojim i tuđim, dovoljno svojim da o njima govori bez pardona, dovoljno tuđim da uvek iznova otkriva dubinu bezdana što se isprečio između njih. Kada grdi Srbe ili Hrvate, radi to Stojković jezikom koji razumeju i jedni i drugi i koji, uostalom, govore obe strane, ali upravo dok ga govore one odbijaju da je to jedan i isti jezik, što Basari pruža neodoljivu priliku da se poigra jezikom onako kako se niko pre njega tim jezikom nije igrao, da prelazi iz jednog tonaliteta u drugi, da pritiska tamo gde boli i da nas natera na smeh do suza iako, naravno, ništa nije smešno. Utoliko jaz između Srba i Hrvata, ako je verovati Stojkoviću, Basari i/ili Kaloperoviću, nije nikakva metafizička veličina, nedokučivi usud, već puki zbir pojedinačnih gluposti koji, u jednom trenutku, uspešno preraste u kvalitet, u mit koji, potom, ne služi ničemu drugome do da odmeni stvarnost u trenutku kada je potrebno za stvarnost se zakačiti kako ne bismo, kao napuhani (a potom i ispuhani) baloni, nastavili slobodno da lebdimo u ništavilu. Može se, utoliko, „Kontraendorfin“, barem jednim svojim delom, čitati i kao preokrenuta istorija srpsko-hrvatskih odnosa, ili kao kolekcija odabranih epizoda iz novije srpske istorije iz perspektive likova poput Ive Andrića koji, u ovom romanu, izgovaraju ono što nikada nisu izgovorili, ali su hteli, ili su, makar, morali da kažu, ali se na takav korak, ipak, nikada nisu odvažili. Najzad – i tu je Miljenko Jergović u pravu – zahteva Basara čitaoca koji mu je ravan, ako ne i bolji od njega, pisca, jer nije Basara za svačiji stomak. Ne samo što će se manje iskusan čitalac zbuniti pred obiljem podataka za koje neće znati da li su piščeva izmišljotina ili činjenice (a svakako bi se začudio pred činjenicom da su najluđe stvari, zapravo, činjenice, a neke od sumanutijih konstrukcija, u stvari, potkrepljene dokumentima i svedočanstvima). Da stvar bude gora, tekst je podgrađen fusnotama, što dodatno zbunjuje ako čitalac, poput potpisnika ovoga teksta, propusti podnaslov romana koji glasi: disertacija. U tom slučaju „Kontraendorfin“ se može čitati i kao parodija naučnog govora koji se, u savremenoj srpskoj istoriografiji, naročito kod nacionalno osvešćenih istoričara, pretvorio u parodiju nauke, te parodija parodije – da poslednji put prizovemo Hegela – u Basarinom slučaju daje plus, samosvojnu, začudnu priču bez priče, roman za sve i ni za koga, besomučnu igru koja se održava upravo zahvaljujući svojoj urnebesnoj ozbiljnosti. Autor: Ivan Milenković Izvor: Vreme

Detalji predmeta Stanje Polovno Cena knjige bitno smanjena povez : mek broj strana :55 stanje oštećene prednje korice inače knjiga u odličnom stanju Nije to samo zadovoljstvo. Više je kao vizija. Nisam znala da je telo takva fabrika vizija. Kathy Acker Poezija koja ocrtava kiber mapu tela (i) sveta u drugoj zbirci Natalije Marković nastavak je postfeminističkih plesova u literaturi. Iako na "našoj" književnoj i teorijskoj sceni prevladavaju paradigme metafizičkih, nacionalnih, autističnih, balkanskih, lirskih, ksenofobičnih, velikopesničkih struja... zasvetlucaju i poetske prakse sasvim drugačijeg naboja, vrlo aktuelne. Čini se da dominantna scena nije ni postmodernu razumela, proučila i spoznala odgovarajućom pojmovnom aparaturom (još gore, o postmoderni se ponekad i previše priča, prilično nakaradno, u okvirima sasvim arhaičnih koncepata), a još lošije stvar stoji sa recentnijim fenomenima, kao što su kiber-diskursi (kiber-pank, kiber-feminizam, teorija kiborga Done Haravej...), avant-pop itd. Dakle, u zemlji koja je zatvorena, u diskursu koji je vrlo tradicionalan, gde se paradoksalno pričaju "savremene" pričice uklopljene i smešno ušuškane u krajnje tradicionalističke književne paradigme, uspevaju nekako i neke egzotične biljke, vrlo subverzivne i otvorene=otrovne. Kiberlaboratorija je zbirka koja burno, oštro, teorijski utemeljeno, i formalno i sadržinski obznanjuje svoje vankanonske pozicije (misli se na domaće dominantne književne kanone): "Nije mi žao što sam propustila TV emisiju/ pravoslavnih mučitelja." "Sećam se: kako sam odrastala zubi su mi postajali/ sve oštriji,/ tako da mi moje koleginice spisateljice zavide na/ oštrini/ mučne osetljivosti, skandalozne erotičnosti/ pokretljivog jezika." To je onaj kristevski semiotički poredak, jezik koji je zazoran, odbačen, abjektan, jezik ljage i rituala. Možda i zbog vlastitog iskustva stjuardese pesnikinja snažno pomera granice i geomape teksta. U pesmama ove zbirke gradovi su čest motiv, ali to su fluidni urbani prostori, često nerazlučeni, kao u majčinskom poretku pre uređenog simboličkog poretka. Sokovi, tekućine, organsko i pagansko, grudi a ne jezik. Konačno, umesto metafizike – metabolizam; jedna bezobrazna, dekonstruktivna, virusna, eksperimentalna, erotična, parodična intervencija u poeziji! Kodirana teorijama feminizama, avant-popa, kiberpanka, ruskog formalizma, stripskim i filmskim praksama, riot grrrl pokretima i muzikom, putovanjima, autopoetikama, post-ljudskim identifikacijama i jezičkim istraživanjima, poezija Natalije Marković opčinjava novom hemijom u kiber imaginarijumu. Zbirka Kiberlaboratorija diseminirana je sa 46 pesama, bez diferenciranja na manje celine i podnaslove ona zavodi u bačenost u tekst bez stroge strukture, u pesnički ringišpil "divlje ženskosti". Multijezični kolaž organskog, mašinskog, mitološkog i zaumnog čini otvoren prostor za eksperimente sa formom. Ova pesnička laboratorija pravi opite sa modernim jezikom reklama, popularne kulture, zatim naučnim i teorijskim jezikom, a opet igrivo sa azbukama vilenjaka ("Srce u Moskvi je zamrlo i teško uspeva da dovede/ u red anarhistička slova azbuke./ Sanskrit je poludeo i neće da se preseli/ u hladnije krajeve, a kinesko pismo spava/ u velikim frižiderima novog diskonta"). Jezik pesnikinje nije svakodnevni, ona konstruiše nova značenja, pravila i pisanja, produkuje hibridni jezik kubofuturističkog, kiberfeminističkog i mitskog. Ta svesnost urušavanja ustaljene gramatike i načina pisanja čarobna je u razmišljanjima o "novim lingvističkim naseljavanjima". Otvorenost stiha, preplitanja narativnih i nenarativnih tela pesme, rekompozicioniranje velikih, malih slova i interpunkcije gradira formu koja diše ("Hirurzi poznate klinike/ ne shvataju da je pisanje/ ustvari bežanje na rolerima,/ surfovanje po okeanskim semantikama,/ probno letenje velikog balona iznad Južne Amerike"). Svestan vlastite subverzivnosti i bunta protiv ustaljenih kodiranja i nametnutih gramatika, pesnikinjin ton je oštar, iako ironično uvijen u stereotipne odredbe ženskosti. Tako je ona, kao nomadična identifikacija i vrlo prerušljiva subjekatska pozicija, i dalje veštica, naoružana šminkom i svim nametnutim joj idealima ženskosti, ali kritička i vrlo opasna u toj ulozi. "Zaspala na rečniku veštica br. 333/ napravila je opasan eksperiment/ sa svojim magičnim puderom/ izbrisala je sva pisma, prav. pravila i jezike." Nema rime, ali u diskursu parodiranja, diskursu "kao da", pesnikinja se rimuje sa uvreženim rekvizitima koji joj pripadaju kao ženi, s tim što je taj poetry make up iznenađujuće raz-obličujući. "Rimuješ se sa centrima visokog stila./ Torbice, četkice, maramice, ulošci./ To su tvoji pravci stvaranja/ ovog vikenda koji je pred tobom./ Svi pričaju da si urbana gerila, a to je veoma/ izazovno." Pozivajući se upravo na agresivnije i buntovnije diskurse (riot grrrl pokreta, nekih kiberfeminizama), pesnikinja subvertuje mizogine poretke, ali na nemilitantan način. Čak vrlo podmuklo i zavodljivo. Borba i bes – da, ali oružje – skriveno. Neće da kaže gde. A sve vreme napada. Kontraudarcima. Pesničke identifikacije su višeznačne, fluidne i parodičke. Subjekt se preoblači, maskira, preuzima uloge, lako menja geografske, polne, socijalne... pozicije: "Tetovirana Natalija je tatarska kneginja", "ona je pripadnica terorističke organizacije,/ sa pasošem posebnih destinacija", njezin identitet je sav u tom praskavom menjanju slajdova. "Ja nosim uniformu i tada sam neko drugi./ Možda sam ugledna članica senata novih medija/ ili nežna biohemičarka industrijske laboratorije./ Svejedno ja sam jedna anatomski zgodna mačka/ sa knjigom Emme Goldman", "možda sam naučnica sa veštačkim pršljenovima/ ruska mističarka koja priprema indijsku sarmu sa/ prijateljima", "nosim crne cipele jer volim da glumim r’n’r star/ koja je ostala zatvorena u pećini vremena", "ja postajem black singer,/ čarobnica bodljikavog metabolizma". Nijedna pozicija zapravo nije pozicija, zato se lako preskače u sve uloge koje su konstruisane, sva pozicioniranost smešta se u te relacije. Zato subjekt nije čvrst ni homogen, njega ni nema. Možda je ovo, a možda i ono. Zavisi kako više volite da se opečete. Navučete na privlačni i opasni (kao pevanje morske sirene) bodljikavi metabolizam. Iako kiber diskursi upućuju na Mrežu, iz Mreže se mora izaći, postupnim strategijama. U najširem smislu Mreža nije samo internet, već i značenjska Mreža koja sve konstituiše. Na tragu teoretičarke Rosi Brajdoti strategije služenja tehnologijom, kao i politike parodiranja, najdelotvornije su za postupne pomake društvenih oblika konsenzusa. "Feministkinje koje i dalje funkcioniraju u društvu kao ženski subjekti u ovim postmetafizičkim danima opadanja rodnih dihotomija djeluju ’kao da’ je Žena i dalje njihova lokacija. No, čineći tako, ponašaju se prema ženskosti kao prema opciji, sklopu dostupnih poza, sklopu kostima bogatih poviješću i društvenim odnosima moći, ali ne više fiksiranih ni prisilnih. U isti mah utvrđuju i dekonstruiraju Ženu kao označiteljsku praksu".1 Kiberlaboratorija je prostor koji preuzima i preoblači sve maske i kostime ženskosti, ali ova nežna biohemičarka samo izgleda krhko i nežno. U pitanju je opasna žena (hrabra žena, ali i o prepredena, prava mačka, sa bodežom – olovkom – u ruci; Jasna Manjulov), oslobođena žena, besna, privlačna i subverzivna, svesna moći da produkuje tela (teksta), da je ulaskom u Mrežu spremna da baca čini i stvara novo. Spaljuje se i prerađuje staro, kreiraju se kockice novog, umire Mreža baš onako kako najviše voli: "Ispod velikog oktopoda Matrixa/ univerzalni oblici sa ženskim oblinama slažu lego/ kockice".