HRBAT SANIRAN SELOTEJPOM STO SE VIDI NA SLICI. TO JE UJEDNO I JEDINA MANA. KNJIGA VEOMA DOBRO OCUVANA. ZMAJ, 2005 TVRD POVEZ TIRAZ: 2000 Pitam se zašto Bridžid Ejvison, Endrju Čermen, Anita Ganer Enciklopedija Pitam se zašto pretvara puko saznavanje činjenica u pravi doživljaj: Zašto vetar duva? Zašto kijam? Ko ima jezik duži nego rep? KOSMOS I PLANETA ZEMLJA – Kosmos, Naš solarni sistem, Planeta Zemlja, Planine, vulkani i zemljotresi, Nebo i klima, Okeani NAUKA I LJUDSKO TELO – Nauka, Energija i toplota, Zvuk, vazduh, svetlost i voda, Rođenje, Kosti, Mišići i krv, Moja glava: iznutra i spolja, Bolest TRANSPORT I GRAĐEVINARSTVO – Brzina, U vazduhu, Na zemlji, Na vodi, Prevoz sredstava za transport, Kuće, Građenje, Rušenje zgrada, Naj-građevine na svetu, Tuneli i mostovi IZUMI – Merenje vremena, Novac, Kuća i bašta, Zdravlje i lepota, Sport i igre, Transport, Komunikacije ISTORIJA – Praistorija, Stari svet, Srednji vek, Novija vremena ZEMLJE I NARODI – Proputujumo svetom, Gradovi, Trasnport, Jezik, Hrana i poljoprivreda, Nošnje i običaji, Zabava, Kuće ŽIVOTINJE, I DEO – Vrste životinja, Briga o životinjama, Kopnene životinje, Gmizavci, Ptice ŽIVOTINJE, II DEO – Insekti, Vodene životinje INDEKS „... ŠTA JE KOSMOS? Ceo svet i sve oko njega jeste kosmos. Čine ga sve zvezde i planete. Zemlja sa svojim biljnim i životinjskim svetom, ti i ja – ukratko, sve... KAKO LETE VELIKI BALONI? Baloni lebde zato što se topao vazduh diže uvis jer je lakši od hladnog vazduha. Vazduh u balonu zagreva se pomoću gorionika na gasni rešo kakav koriste kamperi...“

61470) 13 Bankara: Preuzimanje Volstrita i sledeći finansijski krah na ruskom jeziku , Sajmon Džonson, Džejms Kvak ; Ruski prevod : 13 банков, которые правят миром В плену Уолл-cтрит и в ожидании следующего финансового краха Originalni naslov : 13 Bankers The Wall Street Takeover and the Next Financial Meltdown 13 bankara - Preuzimanje Volstrita i naredni finansijski krah Jedna od osnovnih teorija u knjizi je: „Ako su finansijske institucije toliko velike da je opasno pustiti ih da propadnu, onda ih jednostavno treba razbiti na manje entitete. Sada kada institucije, a ne amateri, kao pedesetih godina na berzi u Njujorku, kupuju i prodaju akcije to znači da one imaju tendenciju da preuzimaju riskantnije odluke sa tudjim novcem i prepuštaju se takozvanom mentalitetu kazina. Pitali smo Sajmona Džonsona da li je to razlog za tako veliki broj takozvanih balona u poslednjih nekoliko decenija (zlato 1980. latinoameirčki dug 1994. itd) „To je deo razloga. Tu su i drugi strukturni razlozi. Ključna poenta je upravo to: tudji novac sa kojim imate veliki podsticaj da preuzimate veliki rizik. Ako vam to ide od ruke godinu dve ili tri, dobijate veliki bonus, a ako ne ide tako dobro: pa to je na kraju krajeva tudji novac. Što je još važnije, ako ste dovoljno veliki da nanesete štetu ekonomiji to onda postaje vladin problem, a ne vaš, što naravno ohrabruje bezobzirno i opasno preuzimanje rizika koje pothranjuje brojne probleme koji se manifestuju kao takozvani rasprskavajući baloni.“ Uprkos svojoj ključnoj ulozi u stvaranju katastrofalne finansijske krize 2008. godine, američka bankarska industrija je postala veća, profitabilnija i otpornija na regulativu nego ikada. Usidrena sa šest megabanka čija imovina iznosi više od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, ova oligarhija je dokazala da prvo može da drži globalnu ekonomiju kao taoca, a zatim da iskoristi svoju političku snagu da se izbori sa smislenim reformama. 13 Bankers briljantno prikazuje uspon i moć finansijskog sektora i snažno tvrdi da moramo razbiti velike banke ako želimo da izbegnemo buduće finansijske katastrofe. Pravovremeni i stručni prikaz naše problematične političke ekonomije. 13 banaka sa Volstrita koje su bile na ivici kolapsa 2009. dobilo je ogromnu podršku vlade – uprkos nezadovoljstvu poreskih obveznika. Zašto? Zato što je Volstritu potreban političkoj administraciji više nego što je administracija potrebna njemu. Sukob između demokratije i velikih finansija predstavlja stvarnu pretnju našoj budućnosti. Predgovor publikaciji na ruskom jeziku Viktor Vladimirovič Geraščenko, bivši predsednik Upravnog odbora Centralne banke. `Američke političare danas pokreće novac, a Volstrit je tamo gde je taj novac. Ako ne odvojimo novac i politiku, nikada se nećemo zaštititi od sledeće finansijske katastrofe. Pročitajte ovu sjajnu knjigu i počnite nešto da radite.` Robert Rajh, bivši američki sekretar za rad, autor knjige Aftershock O autorima Sajmon Džonson je profesor preduzetništva na MIT Sloan školi za menadžment i viši saradnik na Peterson institutu za globalnu ekonomiju. On je koautor, sa Džejmsom Kvakom, osnovnog scenarija, vodećeg ekonomskog bloga koji je Paul Krugman nazvao „mora se pročitati“ i „jednog od najinformativnijih novih sajtova u blogosferi“ od Billa Moiersa. Džejms Kvak je trenutno student Pravnog fakulteta Jejla. Pre toga je bio konsultant za menadžment u McKinsei and Compani i suvlasnik uspešne softverske kompanije. tvrd povez, format 16 x 24 cm , ruski jezik , 366 strana

Osnovi poznavanja Vremena i prognoze, koriscenje meteoroloskih osmatranja na brodu, Redje !!! Meteorologija je nauka o Zemljinoj atmosferi i promenama na njoj. Meteorologija proučava promene vremenskih uslova oko nas. Spada u grupu geofizičkih nauka. Neke od glavnih pojava koje se proučavaju su količina i vrsta padavina, grmljavinske oluje, tornada, tropski cikloni i tajfuni. Bitan uticaj vremena na ljude i ljudske aktivnosti doveo je do razvoja nauke o prognozi vremena. Reč meteorologija potiče od grčke reči „meteoron“ koja se odnosila na sve pojave na nebu. Zanimanje čoveka za vreme koje ga okružuje postojalo je otkad i sam čovek. Već u staroj Kini, Indiji,[1] Egiptu i Grčkoj ljudi su raspravljali o vetrovima i padavinama i pokušavali da shvate i objasne te vremenske pojave. Prva knjiga sa opisom i tumačenjem vremenskih pojava je Aristotelova Meteorologika (340. godine p. n. e.), a obuhvatala je sve pojave iznad tla.[2][3] Narednih vekova, skoro hiljadu godina, meteorologija se nije uopšte ili se vrlo slabo razvijala. Iz tog vremena postoje retki zapisi (anali), uglavnom crkveni, o vremenskim pojavama, posebno nepogodama. Počeci meteorologije leže u posmatranju trenutnog vremena i nagađanja kakvo bi ono moglo biti u vrlo bliskoj budućnosti. Aristotelov nauk i njegova Meteorologika bili su u antici i srednjem veku vrlo cenjeni i u stvari jedini koliko-toliko naučni meteorološki počeci. Tako je bilo sve dok Rene Dekart, Galileo Galilej i ostali nisu nagađanja počeli zamenjivati instrumentalnim posmatranjima početkom 17. veka. Najosnovniji instrumenti za sprovođenje tih posmatranja i merenja, barometar, higrometar i termometar, izumljeni su u razdoblju između 1650. i 1750. godine. Spajanje teorije i eksperimenta uključivalo je i Njutnove zakone kretanja, eksperimente Bleza Paskala, Edmea Mariota, Roberta Huka, Edmunda Haleja i ostalih na hipsometriji (preciznom merenju nadmorske visine), zatim istraživanja Roberta Bojla na gasovima te Haleja, Džordža Hadlija i Žana le Rona d`Alambera o atmosferskoj cirkulaciji. Tokom sledećeg veka (1750—1850) standardizovani su termometri, Bendžamin Frenklin proučavao je munje i izumeo gromobran, Džon Dalton postavio je temelje za merenje isparavanja i vlažnosti, a Luk Hauard je klasifikovao oblake. Nakon 1800. godine javne ustanove, ali i fizičke osobe počele su skupljati i pratiti vremenske prilike. Nakon što je u Krimskom ratu (1853—1856) francuska flota bila teško oštećena u snažnoj oluji, zemlje zapadne Evrope i Severne Amerike započele su ozbiljne pokušaje skupljanja podataka o vremenu na mnogo mesta istovremeno pomoću nedavno izumljenog telegrafa (1837). Razvoj pouzdanih satova omogućio je stalnost i tačnost osmatranja na širem području. Izumljeni su i anemometri, a uskoro je za održanje i očitavanje uređaja uvedena i električna struja. S razvojem prometa, baloni, zmajevi i avioni uskoro su na svojim letovima nosili i meteorološke instrumente kroz troposferu, najniži sloj Zemljine atmosfere, sve do stratosfere, idućeg sloja atmosfere. Stratosfera je otkrivena, opisana i imenovana malo nakon 1900. godine. Stalna merenja po visini započela su oko 1920. godine, nakon što su izumljeni radio-uređaji na baterije koji su bili postavljani na balone. Podaci o stanju vremena na većim visinama dali su potpuniju sliku stanja atmosfere i bolji uvid u pojave na tim visinama, poput mlazne struje. Termodinamika, koja se počela razvijati sredinom 19. veka, omogućila je veliki broj novih formula koje opisuju atmosferu i promjene u njoj. Od 1850. do 1950. godine dominantna grana meteorologije bila je sinoptička meteorologija. Oko 1920. empirijska iskustva prepuštaju mesto fizici, a naučnici Vilhelm Bjerkness i njegov sin Jakob sve te ideje oblikovali su u teoriju o polarnom frontu, uključujući ključne pojmove fronta i vazdušnih masa. Moderna dinamička meteorologija rođena je 1948. godine, kad je Žil Karno uspeo redukovati složene dinamičke jednačine (koje je već 1904. godine postavio Vilhelm Bjerkness) na jednostavniji, ali korisni oblik. Istovremeni razvoj digitalnog računara osigurao je da Karnoova metoda rešavanja jednačina ima veliku praktičnu korist jer se omogućilo da prognoziranje vremena bude bazirano na rešenjima dinamičkih jednačina kao funkcija vremena. Od 1948. naglo se razvija i radarska tehnologija pa se već 1950. godine radarima mogao razlikovati sastav oblaka po količini vode u njima i tako detektovati oluje, posebno one grmljavinske. Od sredine šezdesetih godina izumljeni su i radari koji su Doplerovim efektom davali informacije i o brzini. Nakon 1960. sateliti su počeli slati detaljne slike cele Zemljine površine. Astronomija i proučavanje meteora kao «padajućih zvezda» kasnije se izdvojila kao posebna naučna disciplina. Nauka meteorologija postupno se ograničila na proučavanje atmosfere. Mnoge vremenske pojave i danas se nazivaju meteorima, poput hidrometeora (tekuća ili smrznuta voda koja pada na tlo u obliku kiše, snega, grada, magle.....), litometeora (suve čestice prašine, peska ili dima), fotometeora (optičke pojave poput hala, duge...) i elektrometeora (električne pojave kao što su munje, sevanje, vatra sv. Ilije...). Moderna meteorologija prvenstveno se bavi tipičnim i najvidljivijim oblicima vremena poput grmljavinskih oluja, tropskih ciklona, tornada, frontova. Meteorologija se najčešće opisuje kao fizika atmosfere jer u modernoj meteorologiji fizika ima ogroman značaj....

OŠTRA PRIČA SA BRUTALNIM SHVATANJEM FISKALNOG NEMARA KOJI LEŽI U POZADINI DANAŠNJIH NOVINSKIH NASLOVA! Cunami jeftinih kredita koji se zavrteo Zemljom između 2002. i 2008. godine bio je, zapravo mnogo više, od običnog finansijskog fenomena: bio je poput iskušenja, nudeći čitavim društvima mogućnost da otkriju sve aspekte svog pravog karaktera. Grci su želeli da pretvore svoju zemlju u pinjatu napunjenu novcem i da dopuste što većoj masi ljudi da udara po njoj. Nemci su želeli da budu više Nemci, Irci su želeli da prestanu da budu Irci. Zaštitni znak najprodavanije knjige Michaela Lewisa jeste da ispriča važnu i složenu priču kroz preterano velike likove i toliko neverovatno čudne da biste mogli da pomislite da su izmišljeni. Niste bili u pravu. Na ovim stranicama upoznajemo genijalnog monaha koji je shvatio kako da izigra grčki kapitalizam kako bi spasio svoj manastir od propasti, ribolovca na bakalare koji nakon trodnevne obuke postaje trgovac valutama u jednoj islandskoj banci, i irskog graditelja nekretnina toliko ogorčenog na propast svog poslovanja da prevali celu zemlju kako bi napao irski parlament sa svojom građevinskom opremom. Istraživanje Michaela Lewisa o balonima van naše obale je briljantno i toliko tragikomično da vodi čitaoca do ugodnog samozadovoljstva: Oh, ti ludi stranci. Ali, kada se Lewis nemilosrdno osvrne na Kaliforniju i Vašington, vidimo da se priča kritički veže s humorom, i razumemo odbrojavanje koje očekuje i najveću i najpohlepniju dužničku naciju. „Michael Lewis poseduje retku sposobnost pripovedača da bilo koji predmet učini ujedno i lucidnim i uverljivim... Oštra priča koja ostavlja čitaoce s brutalnim shvatanjem fiskalnog nemara koji leži u pozadini današnjih novinskih naslova.” - Michiko Kakutani, New York Times „Što su složenija vremena, više su bitni oni koji demistifikuju. Ovo je zaista složeno doba. Zato odajmo priznanje simpatičnom, večnom geniju Michaelu Lewisu: onome koji je objasnio stvari.” - Kyle Smith, Forbes „Lewisov redak dar kao vodiča kroz svet zamena za kreditne rizike i inostranih dugova ne proizlazi samo iz njegovog dubokog razumevanja kako finansijski sistem funkcioniše, već i iz njegovog umeća vrsnog pripovedača, njegove sposobnosti da prepriča veću priču kroz fascinantne ljudske priče o pohlepi, preterivanju i samoobmani.” - Chuck Leddy, Boston Globe Kratak sadržaj Wall Street u tundri Izmislili su matematiku Irski izvorni grijeh Tajni životi nijemaca Preteški da bi mogli letjeti MICHAEL LEWIS je autor najprodavanijih izdanja knjiga Poker lažljivaca, Moneyball, The Blind Side i The Big Short. Živi u Berkeleyju u Kaliforniji sa suprugom i troje dece.

Francuski vazduhoplovi u naoružanju vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije: nabavka, upotreba i tehničke karakteristike / Nebojša Đokić, Dragan Aleksić Beograd 2007. Mek povez sa klapnama, ćirilica, ilustrovano, 356 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). J14 Francuska je, kao vojni saveznik, imala do kraja dvadesetih godina primat i povlašćenu ulogu u snabdevanju Vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Knjiga je prikaz tipova i taktičko-tehničkih karakteristika francuskih aviona kupljenih i licencno izrađenih u domaćim fabrikama Kraljevine Jugoslavije. Prikupljena je fotodokumentacija i arhivska građa do sada nepoznata na našem prostoru. Jedno od kapitalnih dela za svakog ljubitelja istorije domaće avijacije. Sadržaj: PREDGOVOR STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS Avioni i infrastruktura nasleđeni od Austrougarske Formiranje Vazduhoplovne komande Osnivanje Komande vazduhoplovstva RAZVOJ RATNE DOKTRINE I VEŠTINE JUGOSLOVENSKOGVAZDUHOPLOVSTVA U PERIODU 1919-1941. GODINE VRSTE RATNIH DOKTRINA U VAZDUHOPLOVSTVU IZMEĐU DVA SVETSKA RATA Suvozemno-pomorska ratna doktrina Vazduhoplovna ratna doktrina Kombinovana ratna doktrina Ratna doktrina jugoslovenskog vazduhoplovstva Period vojno-pomorske dooktrine 1919-1936. godine Period izmene ratne doktrine 1937-1941. godine RAZVOJ RATNE VEŠTINE JUGOSLOVENSKOG VAZDUHOPLOVSTVA U PERIODU 1919-1941. GODINE RAZVOJ VAZDUHOPLOVNE RATNE VEŠTINE JUGOSLOVENSKOG VAZDUHOPLOVSTVA U PERIODU 1919 - 1938. GODINE Mere za poboljšanje vazduhoplovne ratne veštine u periodu 1938 - 1941. godine BEZBEDNOST LETENjA U TRIDESETIM GODINAMA FRANCUSKI AVIONI NASLEĐENI OD SRPSKE AVIJATIKE Francuski avioni sa Solunskog fronta BREGE 14 (BREGUET 14) SPAD-180 KS I SPAD-220 KS(SPAD VIICI I SPAD XIICI) DORAN AP(DORAND AR) NjEPOR 2711 (NIEUPORT XXVII C1) NjEPOR 2411 (NIEUPORT XXIV C1) NjEPOR 27 (NIEUPORT 27C1) AVIONI ZA “UZOR“ Brege 19 Potez 15 POTEZ VIII PRVE NABAVKE ZA POMORSKO VAZDUHOPLOVSTVO SAVOJA (SIAI FNA-H) FRANCUSKI AEROPLANI DOBIJENI „NA ČUVANjE” POTEZ 15 A2 NABAVKE IZ FRANCUSKOG KREDITA BREGE 19 (UVEZENI TIPOVI) NEPREKIDNI LET PARIZ - BEOGRAD - NOVI SAD UVEZENI BREGEI 19 U NAORUŽANjU VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS DEVOATIN-HISPANO 300 ks (D. 1 C. 1) DEVOATIN-JUPITER (D.9C.1) KAMS 30E NABAVKA OSMATRAČKIH BALONA IZ FRANCUSKE NABAVKE I LICENCE IZ FRANCUSKE DO POČETKA TRIDESETIH ANRIO 320 (HANRIOT 320) ŠKOLSKI HIDROPLAN ANRIO H.41 (HANRIOT H.41H) GURDU-LESER (GOURDOU-LESEURRE) DEVOATIN-HISPANO 500 KS POTEZ 25A2 JUPITER I DERIVATI ANRIO-SANITET (ANRIO 140C) BREGE 19 „PRVE GENERACIJE” (licencni modeli) BREGE 19 „DRUGE GENERACIJE” (licencni modeli) AVIONI BREGE U APRILSKOM RATU ISPORUKA BREGE 19/7 TURSKOJ VAZDUHOPLOVSTVO VOJSKE I POMORSKO VAZDUHOPLOVSTVO NABAVKE IZ FRANCUSKE U TRIDESETIM GODINAMA LOVCI HOKER FJURI (HAWKER FURY) SA FRANCUSKIM MOTORIMA KONKURS ZA NOVI LOVAČKI AVION 1933. GODINE DRUGE PONUDE FRANCUSKIH AVIONA POTEZ 63 OSTALI AVIONI AMIO 143 KODRON C.635 SIMUN ZAKLjUČAK INDEKS