Mark Tven KOMPLET IZABRANA DELA 1-6 1. DOŽIVLJAJI TOMA SOJERA 395 str. 2. KRALJEVIĆ I PROSJAK 315 str. 3. ŽIVOT NA MISISIPIJU 268 str. 4. DOŽIVLJAJI HAKLBERIJA FINA 453 str. 5. JENKI NA DVORU KRALJA ARTURA I 307 str. 6. JENKI NA DVORU KRALJA ARTURA II 283 str. Autor Mark Tven Izdavač: Narodna knjiga Tvrde korice Ćirilica Godina izdanja 1980. Stanje dobro Sve što vas zanima pitajte pre kupovine TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA Prebačeno u G K24 i G2 14.01.2023

Mark Tven: IZABRANA DELA 1-5 - ( nedostaje: DOŽIVLJAJI HAKLBERIJA FINA - knjiga 4) Tvrd povez, izdavač: Narodna knjiga - Beograd knjiga 1.: DOŽIVLJAJI TOMA SOJERA - preveo: Svetislav Vinaver, 395strana knjiga 2.: KRALJEVIĆ I PROSJAK - preveo: Slobodan A. Jovanović, 314strana knjiga 3.: ŽIVOT NA MISISIPIJU - preveo: Slobodan Petković, 268strana, knjiga ima manjih oštećenja? knjiga 4.: Knjiga 5.: JENKI NA DVORU KRALJA ARTURA - Prvi deo - preveo Stanislav Vinaver, 305strana Knjiga 6.: JENKI NA DVORU KRALJA ARTURA - Drugi deo - preveo Stanislav Vinaver, 282strane

ABADAZAD 1-2 Žanrovi: Knjige za decu Izdavač: Beli put, Beograd Pismo: latinica Povez: meki Format: 125x250 Godina izdanja: 2007 Ilustovano. Stanje kao na slici. Odlično očuvane. Nove!! ABADAZAD 1-2: 1. ABADAZAD - Put do nezamislivog 2. ABADAZAD - Kradljivac snova Abadazad je serijal koji je delom roman, delom strip – i pred čitaoce svih uzrasta donosi potpuno novi i originalan pristup pričanju priča. Kejt i njen brat, Meti, odrastaju u velikom gradu i život im nije nimalo lak. Zbog toga oni vole da čitaju ABADAZAD, serijal knjiga napisanih pre više od sto godina. A onda počinje da se dešava gomila misterioznih stvari...

HAJDUCI - 1-2 - Branislav Nušić Blic biblioteka 63+63 str – Mogu li ja da odem u hajduke pa da otud, iz planine, napišem pismo načelniku: „Ako mi profesori poprave beleške, predaću se vlasti, a ako neće da mi poprave, ostaću i dalje hajduk.“ – Budalo jedna – reći će Čeda – pa kad si hajduk, šta će ti dobre beleške? Svakog četvrtka i nedelje grupica dečaka okuplja se pored hrastovog stabla na obali Dunava. Tu uživaju u dokolici, igraju se loptom, maštaju i izmišljaju različite priče umesto da rade domaće zadatke. Iz odbojnosti prema školi i obavezama rodiće se ideja da pobegnu od kuće i odmetnu se u hajduke. Ova nestašna avantura, puna zgoda i nezgoda, opametiće mlade hajduke i nasmejati čitaoce do suza. Hajduci su jedan od prvih humorističkih romana za decu u srpskoj književnosti, a i dan-danas spadaju u najčitanija i najpopularnija dela kako ovog autora tako i domaće književnosti za decu. „Ako se moji mali čitaoci iz ove priče nemaju čemu poučiti, izvesno je da će se imati čemu nasmejati.“ L.1.BLIC. M

HAJDUCI - 1-2 - Branislav Nušić Blic biblioteka 63+63 str – Mogu li ja da odem u hajduke pa da otud, iz planine, napišem pismo načelniku: „Ako mi profesori poprave beleške, predaću se vlasti, a ako neće da mi poprave, ostaću i dalje hajduk.“ – Budalo jedna – reći će Čeda – pa kad si hajduk, šta će ti dobre beleške? Svakog četvrtka i nedelje grupica dečaka okuplja se pored hrastovog stabla na obali Dunava. Tu uživaju u dokolici, igraju se loptom, maštaju i izmišljaju različite priče umesto da rade domaće zadatke. Iz odbojnosti prema školi i obavezama rodiće se ideja da pobegnu od kuće i odmetnu se u hajduke. Ova nestašna avantura, puna zgoda i nezgoda, opametiće mlade hajduke i nasmejati čitaoce do suza. Hajduci su jedan od prvih humorističkih romana za decu u srpskoj književnosti, a i dan-danas spadaju u najčitanija i najpopularnija dela kako ovog autora tako i domaće književnosti za decu. „Ako se moji mali čitaoci iz ove priče nemaju čemu poučiti, izvesno je da će se imati čemu nasmejati.“ Branislav Nušić L. 1. U.

ORLOVI RANO LETE 1-2 Branko Ćopić Ovdje živi hrabra četa harambaše Jovančeta. U bosanskom selu Lipovu odrasta grupa četvrtaka. Kada njihovu dobrodušnu učiteljicu Lanu zameni džangrizavi učitelj Paprika, koji veruje da je batina najbolje sredstvo za vaspitavanje đaka, dečaci, ali i jedna neustrašiva devojčica, odlučuju da se odmetnu i pobegnu u šumu. Tamo ubrzo niče logor Tepsija, u kojem će deca provesti mnoge bezbrižne dane, pune avantura. Međutim, počinje Drugi svetski rat i deca prevremeno odrastaju, shvatajući da se njihova borba protiv nepravde i nasilja nastavlja, ali ovog puta na novom i mnogo ozbiljnijem planu. Pišući o drugarstvu, hrabrosti, požrtvovanosti i ljubavi prema slobodi u teškim i neizvesnim istorijskim trenucima, Branko Ćopić je stvorio jedno od najvrednijih dela domaće književnosti za decu, čije poruke odzvanjaju i danas. Broj strana: 63+63 Povez: meki Biblioteka: BLIC L.1. KUT

ORLOVI RANO LETE 1-2 Branko Ćopić Ovdje živi hrabra četa harambaše Jovančeta. U bosanskom selu Lipovu odrasta grupa četvrtaka. Kada njihovu dobrodušnu učiteljicu Lanu zameni džangrizavi učitelj Paprika, koji veruje da je batina najbolje sredstvo za vaspitavanje đaka, dečaci, ali i jedna neustrašiva devojčica, odlučuju da se odmetnu i pobegnu u šumu. Tamo ubrzo niče logor Tepsija, u kojem će deca provesti mnoge bezbrižne dane, pune avantura. Međutim, počinje Drugi svetski rat i deca prevremeno odrastaju, shvatajući da se njihova borba protiv nepravde i nasilja nastavlja, ali ovog puta na novom i mnogo ozbiljnijem planu. Pišući o drugarstvu, hrabrosti, požrtvovanosti i ljubavi prema slobodi u teškim i neizvesnim istorijskim trenucima, Branko Ćopić je stvorio jedno od najvrednijih dela domaće književnosti za decu, čije poruke odzvanjaju i danas. Broj strana: 63+63 Povez: meki Biblioteka: BLIC

Klasična dela omladinske književnosti KADOK biblioteka - komplet 6 knjiga, prvo kolo Izdavači: Prosveta, Delta Press Beograd Tvrd povez, format 20x14cm, ćirilica, ilustrovane 1. Zalutali karavan - Tomas Rid (203 str.) 2. Lovci kitova - Emilio Salgari (242 str.) 3. Lepa Niverneza - Alfons Dode (114 str.) 4. Baf, vođa karavana - Zejn Grej (211 str.) 5. Tumbo sa Rta dobre nade - Alina i Česlav Centkjevič (238 str.) 6. Veliša i Pajac - Leopold Suhodolčan (170 str.) *** Kupcu kompleta na poklon jedna knjiga iz drugog kola: 11. TANJINA MLADOST, Venijamin Kaverin

KOMPLET SADRŽI: 1. Karl Maj: BLAGO SREBRNOG JEZERA 2. Robet Luis Stivenson: OTMICA DEJVIDA VALFORA 3. V. M. Tekeri: RUŽA I PRSTEN 4. Đura Jakšić: IZABRANA DELA 5. Žil Vern: DECA KAPETANA GRANTA 6. Mark Tven: DOŽIVLJAJI HAKLBERIJA FINA 7. Anatol Frans: OSTRVO PINGVINA 8. Džin Vebster: TATA DUGONJA 9. Aleksandar Dima: CRNA LALA 10. Džek London: PUSTOLOVKA 11. Artur Konan Dojl: IŠČEZLI SVET 12. Džordž Eliot: SAJLES MARNER 13. Vilijam Šekspir: ROMEO I JULIJA 14. Emil Zola: Tereza Raken 15. Džozef Konrad: TAJNI AGENT 16. Alfons Dode: TARTAREN TARASKONAC

ABADAZAD - KRADLJIVAC SNOVA Džon Mark Demate Džon Mark DeMate, Majk Plug Abadazad je Diznijev serijal koji je delom roman, delom strip – i pred čitaoce svih uzrasta donosi potpuno novi i originalan pristup pričanju priča. U drugom delu, Kejtin brat Meti je u kandžama Mršavog čoveka (zlikovca čije je najveće zadovoljstvo da krade dečije snove). Zato Kejt mora da nađe Metija - i to brzo... L. 1. ORM. 2. POL. 1.

MAGAREĆE GODINE 1-2 Branko Ćopić BLIC BIBLIOTEKA 63+63 STR Magareće godine Branka Ćopića autobiografsko je delo u kojem autor iznosi svoje doživljaje za vreme njegova školovanja i boravka u internatu u Bihaću. Uzimajući u obzir tematiku i odabir likova, roman može da se odredi kao roman za mlade, ali i kao roman klape. Pripovedač je sveznajući i komentariše dešavanja ispripovedana iz udaljene vremenske perspektive. Na početku romana opisuje bitku za Bihać 1942. u kojoj se nalazi sa svojim drugom iz internata i pripoveda o danima provedenim u gimnaziji i internatu. Tamo je bio član družine koja je bila odgovorna za svakodnevne nestašluke. Najveći problem predstavljao im je pazitelj Smrdonja i takozvana crna knjiga u koju je pazitelj zapisivao njihove nestašluke zbog kojih su kažnjavani oduzimanjem hrane i zabranom izlaska u grad. Nakon što je Dule Dabić isključen iz internata, svi su se đaci složili da je vreme da se pobune protiv prefektove diktature. Smatrali su da se sitni nestašluci zbog kojih su oštro kažnjavani mogu pripisati njihovim magarećim godinama te da je uskraćivanje osnovnih potreba kao što je hrana nedopustivo. Kada su ustanovljene nepravilnosti u prefektovom radu, zahtevi đačkog štrajka su ispunjeni – prefekt je smenjen, hrana je poboljšana, a Dule Dabić vraćen je u internat. S jedne strane, Ćopićev roman može da se odredi kao roman za mlade, budući da su likovi adolescenti. Sem prikazivanja njihovih svakodnevnih dogodovština i uverljivog humora, roman propituje i problem odnosa dece i mladih. Tematika romana može se odrediti kao socijalno-psihološka, budući da predstavlja aktivan pokušaj dečje emancipacije. Dečji su likovi u romanu Magareće godine svesni svojeg identiteta i prava te se aktivno bore za uvažavanje njihovog društvenog položaja u internatu. Ćopićevi su likovi puni vrlina i mana, ali se ipak udružuju i kreću u akciju. Tako se, primerice, Bobo Gica priključuje pobuni protiv prefekta, iako je u internatu poznat kao prefektov miljenik. Likovi su konvencionalno oblikovani, odnosno naglašena je rodna podeljenost. Za razliku od dečaka, likovi devojčica su pasivni. Devojčice ne sudeluju u nestašlucima, ali je njihova podrška dečacima neupitna. Nakon što je Dule Dabić isključen iz internata, devojčice ga pozivaju na ručak i pletu mu džemper, kapu, šal i rukavice. Sem prefekta, među likovima odraslih ističe se poslužitelj Jovo Skandal. Jovo je, za razliku od prefekta, bio omiljen među đacima i pomagao im je u prikrivanju njihovih nestašluka. Njihove je postupke opravdavao i profesor historije Perun, pripisujući ih njihovim magarećim godinama, stoga su učenici radosno primili vest o tome da je on postao novim prefektom internata. S druge strane, roman može da se odredi i kao roman klape jer je određen starijom dobnom skupinom dece, odnosno prikazani su likovi srednjoškolaca kod kojih je snažno izražen njihov mladalački identitet. Družinu u romanu Magareće godine čine Brankovi drugovi Baja, Dule, Hamid, Krsto i braća Ranko i Branko Mandić, a među njima se Baja ističe kao vođa družine. Najčešći osumnjičenik za nestašluke bio je Dule Dabić, ali članovi družine držali su da svako od njih mora da snosi svoj dio odgovornosti. Autor je u romanu Magareće godine vješto konstruisao dinamičnu fabulu u kojoj je realistično pristupio prikazivanju svakodnevice dece u bihaćkom internatu te njihove akcije s naglašenim socijalnim i humanističkim odrednicama. Vrsta dela: roman za mlade, L.1.O.1.P.2

Lav Nikolajević Tolstoj Ana Karenjina, dve knjige, prvi i drugi deo, u odličnom stanju. Biblioteka izabranih djela Svjetlost, Sarajevo, 1989. Tvrd povez, 20 cm

Kategorije: Knjige za decu / Serijal Korak po korak Format: 13x20 cm Broj strana: 69 strana, ilustrovano O KNJIZI : U zemlji faraona i piramida, Kleopatra je princeza sa nesigurnom sudbinom. Kada rođeni brat pokuša da je ubije, ona shvata da nikome ne sme da veruje. A onda rimske vođe počinju da se nadmeću za njenu pažnju i Kleopatru čekaju još veći izazovi. Korak po korak je serijal namenjen deci koja stupaju u čarobni svet knjiga. Korak 2. donosi najpoznatija dela najboljih pisaca prilagođena deci i njihovim čitalačkim veštinama. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 PI

Mala Laguna 2017 -neznatno oštećenje na prednjoj korici prilikom uveza za transport - NEČITANA Ilustrovala Aleksandra Ilić. Vesela veštica Nika dobila je od svoje praprapraprababe veštice Vesele Dobrice u nasledstvo zamak u gradiću Šmeku i pismo u kojem je stajalo da mora da ispuni sledeće: 1. Da uvek bude ono što jeste. 2. Da živi u zamku. 3. Da ispuni ZADATAK – od čijeg ispunjenja zavisi budućnost svih dobrih veštica na planeti Zemlji (kao i cele ljudske rase). Ali Nika ne zna koji je to ZADATAK!!! Zabavni i smehotresni doživljaji Vesele veštice Nike i njene mačke Veki, koji će vam pokazati da se najveća magija krije u užitku koje vam pruža činjenje dobrih dela.

Starosne grupe: Za predškolce / Za male školarce / Za školarce Format: 13x20 cm Broj strana: 67 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Godina izdanja: 12. decembar 2012 ISBN: 978-86-521-1112-1 O knjizi Ukrcajte se ne Hispaniolu! Mali od palube Džim Hokins kreće u potragu za blagom. Međutim, na plovidbi ga čeka pobuna posade. Džim mora da nadmudri lukavog gusara Long Džon Silvera ako želi da ostane živ. Korak po korak je serijal namenjen deci koja tek otkrivaju čarobni svet knjiga. Korak 2. prilagođen je deci koja su uspešno savladala slova i veštinu čitanja. Priče iz ove edicije donose najpoznatija dela najboljih pisaca prilagođena deci i njihovim čitalačkim veštinama. Knjiga je NOVA..... -------------------------------- L3

VLAK U SNIJEGU - Mato Lovrak Vlak u snijegu poznato je djelo hrvatskog književnika Mate Lovraka koji je najveću popularnost stekao zahvaljujući dječjim romanima od kojih je drugi, no ne i manje popularan, Družba Pere Kvržice. Radi se o slavnim djelima prema čijem su sadržaju 1970. godine snimljeni popularni filmovi. Iako je Vlak u snijegu dječji roman, obilje pouka koje u njima pronalazimo može koristiti i odraslima jer djeca ponekad imaju najbolja rješenja za svakodnevne probleme. Prosveta, Beograd 1974 god, 113 str, meki povez, požutele korice i strane, u dobrom stanju. L. 1. ORM. 3. POL. 2

Knjiga ima posvetu mek povez 178 str Guliverova putovanja (1726, izmenjeno izdanje 1735), je roman Džonatana Svifta koji je ujedno satira i parodija putopisnih priča. To je Sviftovo najpoznatije delo, ubraja se u klasike engleske, ali i svetske književnosti.[1] Pun naziv romana je Putovanja u nekoliko dalekih svetskih zemalja, u četiri dela. Lemjuel Guliver, prvobitno hirurg a zatim kapetan nekoliko brodova. Ovaj roman je stekao ogromnu popularnost neposredno posle objavljivanja i od tada nije prestajao da se štampa. Džon Gej je u pismu Sviftu 1726. godine napisao `ovo je univerzalna knjiga, od političke kancelarije do obdaništa`.[2] Guliverova putovanja su paradigma engleske satirične književnosti. Sve vreme se vrši poređenje zemalja u koje Guliver dospeva sa evropskim svetom tog vremena. Elementi utopije i distopije se distribuiraju različito, nekad na strani Engleske, nekad na strani drugih zemalja. Na planu upoređivanja kultura konstituiše se satira: kritički odnos prema određenim vrednostima poretka i društva i uspostavljaju se matrice utopijskog i distopijskog poretka.

Za odličan uspeh i primerno vladanje roman o našoj mladosti Autor: Radivoje Bojičić `Za odličan uspeh i primerno vladanje` je roman o mladosti. Knjiga govori o tome kako je kod nas ponekad teško doživeti duboku – mladost.U prvom delu junak nas podseća na lekcije koje smo iz škole izvukli, a pred našim očima promiču i slike i crtice ``parova`` iz školskih klupa.Drugi deo knjige posvećen je sportu, istoriji fudbala, idolima, svetlim i tamnim stranama igre.U trećem delu, naš junak se nalazi na ulici gde mu se događa sve što dožive oni koji imaju višak sati napolju. Izdavač: BOOKLAND Godina izdanja: 2004 Redni broj izdanja: 1 Format: 20 cm Broj strana: 151 K.D.S.O.2.P.5.

kompletno delo u dve knjige ilustrovano lepo očuvano kao na slikama Tehnička knjiga 1952 Ilustrovano Mek povez sa omotačima Žil Vern (franc. Jules Verne, IPA: /ʒyl vɛʁn/; Nant, 8. februar 1828 — Amjen, 24. mart 1905) bio je francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima i njegovom snažnom uticaju na književni žanr naučne fantastike. Rođen u Nantu, trebalo je da prati stope svoga oca i postane advokat, ali već od rane mladosti ga je više privlačilo pozorište i pisanje tekstova. Njegova saradnja sa izdavačem Pjerom Žilom Ecelom dovela je do stvaranja Neobičnih putovanja, veoma uspešne serije romana u kojoj su se nalazila dela kao što su Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana. Vern se, generalno, smatra glavnim književnim autorom u Francuskoj i većem delu Evrope, gde je imao veliki uticaj na književne žanrove avangardu i nadrealizam.[1] Međutim, njegova reputacija je značajno drugačija u anglofonim regionima, gde se često spominje kao pisac fantastike i knjiga za decu, ne samo zbog skraćenih i izmenjenih prevoda u koja su njegovi romani često preštampavani.[2] Žil Vern je drugi najprevođeniji autor na svetu, a nalazi se između engleskih pisaca — Agate Kristi i Vilijama Šekspira — ali je bio najprevođeniji autor tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegov doprinos žanru je bio takav, da se zajedno sa piscima Herbertom Džordžom Velsom i Hugom Gernsbekom, ponekad naziva jednim od „očeva naučne fantastike” Žil Gabrijel Vern je rođen 8. februara 1828. godine na ostrvu Fedo u Nantu, kao sin Pjera Verna i Sofi Alot de la Fije.[4] Otac Pjer je bio advokat, a majka Sofi poreklom iz brodograditeljske i brodovlasničke porodice. Majčina porodica ima delom škotsko poreklo, nakon što se jedan predak 1462. godine priključio gardi Luja XI, te dobio plemićku titulu za vernu službu kralju. S druge strane, očeva porodica je keltskog porekla, koja je dugo živela u Francuskoj.[5] Osim Žila, porodica Vern je imala još četvero dece — sina Pola, te kćerke Anu, Matildu i Mari.[6] Sa 8 godina, Žil Vern je počeo da pohađa „Sen Stanislas”, katoličku školu koja je odgovarala religijskim uverenjima njegovog oca. Nakon osnovnog obrazovanja, završio je srednju školu u Nantu, gde je dobio klasično obrazovanje, koje uključuje poznavanje grčkog i latinskog jezika, te retorike, pevanja i geografije.[7] Žil i njegova porodica dosta vremena su provodili na obalama reke Loare, na kojoj su posedovali vikendicu, u koju su njegov brat i on često dolazili. Na taj način, Žil je razvio interesovanje za putovanja i avanture. Godine 1839, pretpostavlja se da se Žil ukrcao na jedrenjak „Korali”, koji je putovao za Indiju. Nakon što je njegov otac to otkrio, sprečio je Žila, te ga nagovorio da mu obeća da će da putuje „samo u svojoj mašti”.[8] Sada je poznato da je to verovatno izmišljena priča Žilove nećake Margerit Alot de la Fije, njegovog prvog biografa, mada je moguće da je priča inspirisana stvarnim incidentom. Obrazovanje Nakon što je završio osnovno i srednje obrazovanje, Žil je, na nagovor oca, prosperitetnog advokata, otišao u Pariz kako bi završio pravo.[9] Vern je stigao u Pariz 1848. godine, u vreme političkih nemira, kada se desila Francuska revolucija. Žil je došao u grad neposredno pre izbora Napoleona III Bonaparte za prvog predsednika Republike.[10] U to vreme, Vern je napisao brojne sonete, te čak i par poetskih tragedija za pozorište lutaka. Godine 1848, stric Fransisk de Šatobur ga je uveo u književne krugove, gde je upoznao Dime — oca i sina; stariji Dima je posle imao veliki uticaj na Vernovo privatno i književno usmerenje.[11] Kada je otac shvatio da se Žil ne trudi oko studiranja prava, te da mu je pisanje draže, prestao je da mu šalje novac u Pariz. Nakon što je je potrošio svu ušteđevinu na knjige, nije imao više ni za hranu, što je izazvalo brojne tegobe — izazivajući mu stomačne poremećaje i fekalne inkontinencije, te nervne poremećaje, koji su kulminirali paralizom facijalisa.[12] Pored svih zdravstvenih i ličnih problema, Žil je u januaru 1851. godine uspeo da završi fakultet, te stekne zvanje advokata.[13] Iako sa zvanjem advokata, Žil je odlučio da se ne vrati ocu i radi u njegovoj kancelariji, već je ostao u Parizu. Počeo je da radi kao notar, a zatim kao sekretar u pozorištu „Lirik”.[14] Porodični život U maju 1856. godine, Vern je otputovao u Amjen, kako bi bio kum na venčanju jednog prijatelja, Ogista Lelarža. Verna je mladina porodica pozvala da ostane par dana kod njih, što je on prihvatio. Sprijateljio se sa svima, a najviše sa mladinom sestrom, Onorin de Vijan Morel, dvadesetšestogodišnjom udovicom koja je imala dvoje dece.[15][16] Nadajući se da će pronaći siguran izvor prihoda, kako bi mogao da se oženi sa Onorin pred sudom, Žil je prihvatio ponudu svog brata, te započeo posao posrednika.[17] Nakon što mu se finansijska situacija poboljšala, Vern je dobio naklonost Onorin i njene porodice, te su se venčali 10. januara 1857. godine.[18] Žil je u julu 1858. godine dobio ponudu — da bez ikakve naknade putuje brodom od Bordoa do Liverpula i Škotske. Putovanje, Vernovo prvo izvan Francuske, duboko ga je oduševilo, a on je na istom pisao romane.[19] Kasnije je išao u Stokholm, odakle je putovao u Kristijaniju i kroz Telemark.[20] Međutim, na putu kroz Dansku, u žurbi se vratio u Pariz, ali je ipak propustio rođenje Mišela, svog jedinog biološkog sina.[21] Poslednje godine Vern u samrtnoj postelji Iako je odrastao kao katolik, Vern je postao deist u poznim godinama.[22] Neki naučnici veruju da se njegova deistička filozofija ogleda u njegovim romanima, jer oni često uključuju pojam Boga ili božanskog proviđenja, ali retko se pominje koncept Hrista.[23] Dana 9. marta 1886. godine, kada se Vern vraćao kući, njegov dvadesetpetogodišnji nećak, Gaston, dva puta je pucao u njega iz pištolja. Prvi metak ga je promašio, ali ga je drugi pogodio u nogu; Žil je preživeo, ali je zbog hica u nogu do kraja života šepao. Ovaj incident se nije pročuo u medijima, ali Gaston je proveo ostatak života u jednoj ustanovi za mentalno obolele osobe.[24] Posle smrti svoje majke i prijatelja Ecela, Vern je objavljivao radove sa mračnijom tematikom. Godine 1888, Vern je ušao u politiku i bio je izabran za odbornika u grad Amjenu, gde je učestvovao u organizaciji koje su poboljšale život u gradu, te je na toj funkciji proveo oko petnaest godina.[25] Godine 1905, bolovao je od dijabetesa, koji mu je u potpunosti oduzeo vid, a preminuo je 24. marta u svom domu u Amjenu.[26] Godine 1863, Vern je napisao roman pod nazivom Pariz u 20. veku — o mladom čoveku koji živi u svetu staklenih nebodera, brzih vozova, automobila sa pogonom na gas, računara i globalnih komunikacionih mreža, ali i sa životom bez sreće. Roman ima tragičan kraj, a Ecel je mislio da će pesimizam romana uništi Vernov sjajan uspeh, te su odlučili da objavljivanje romana odgode na dvadeset godina. Vern je stavio rukopis u sef, u kom ga je 1989. godine pronašao njegov praunuk, koji ga je objavio 1994. godine. Bibliografija Najveći broj Vernovih dela spada u seriju romana pod nazivom Neobična putovanja, koja obuhvata sve njegove romane, osim dva — Pariz u 20. veku i Povratak u Britaniju, koja su objavljena posthumno 1989. i 1994. godine. Neki od njegovih romana su ostala nezavršena zbog njegove smrti, a mnoge od njih je posthumno prilagodio i prepisao njegov sin Mišel. Vern je, takođe, napisao mnoge drame, poeme, tekstove pesama, operska libreta i pripovetke, kao i razne eseje. Put oko zemlje za osamdeset dana - Žil Vern Žil Vern - 20.000 milja pod morem 1-2 Čudesni svet Đorđa Lobačeva Žil Vern - Delfin, najbrži brod na svetu Arhipelag u plamenu Jules Verne - Plivajuci grad Jules Verne (Žil Vern), Tajanstveni otok Žil Vern - Pet nedelja u balonu Žil Vern - Otkrivenje zemlje ŽIL VERN, SVET POD MOREM Žil Vern - Pet stotina miliona begeninih Dvadeset hiljada milja pod morem

„PLAVA PTICA“ Knj. 2–3. ODLIČNO OČUVANO! Karl Maj BLAGO U SREBRNOM JEZERU Autor - osoba Maj, Karl Naslov Blago u srebrnom jezeru : roman sa divljeg zapada / napisao Karl Maj ; [preveo V. F. Zebić ; ilustracije I. Šenšin] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1981 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1985 Fizički opis 2 knj. (314; 306 str.) : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Zebić, V. F. Šenšin, I. Zbirka Plava ptica : knjige za mlade i stare ; knj. 2, 3 Napomene Prevod dela: Der Schatz im Silbersee. Pozornica na koju Karl Maj smešta radnju svojih romana – i mitska i istorijska u ista mah – bez sumnje predstavlja čvrstu, punokrvnu osnovu, ali, istovremeno, samo polaznu tačku. Kao takva, ona je, bez sumnje, puna obećanja. Međutim, ono što u očima niza čitalačkih generacija daje romanima Karla Maja onaj njihov neodoljivi šarm, ono što čini njihovu nepresušnu privlačnost i za mlade i za stare, jesu njegovi snažno, živopisno i maštovito izvajani karakteri. Istina je da im se može prigovoriti zbog jednosmernosti, jednoznačnosti, pa čak i jednoličnosti; međutim, njihova vrednost je u postojanosti, uverenosti i doslednosti s kojom zastupaju stvar Vrline, suprotstavljajući se, bez ostatka i bez oklevanja, motivima i manifestacijama Zla. Velikim ciklusom Karla Maja o Divljem zapadu dominiraju plemeniti i vrli junaci poput Old Šeterhenda, Vinetua, Old Fajerhenda, koji, po pravilu, za sebe zadržavaju glavne uloge, pored niza drugih, u sporednim rolama. Lako je primetiti kako romani Karla Maja – a Blago u Srebrnom jezeru jedan je, u tom pogledu, od najuspelijih – sa samom pojavom ovih junaka dobijaju u dramatici, u čvrstini, pa čak i u smislu: gotovo kao da samo njihovo prisustvo, njihova delatnost, daju ton i opravdanje svemu što se zbiva. Blago u Srebrnom Jezeru, u tom smislu zaista je po svemu izuzetno delo: kao da je pisac želeo da jednom, na jednom mestu, i sa jednim ciljem, okupi sve svoje najživopisnije ličnosti, kako bi im omogućio da, na najbolji način, ispolje sve bogatstvo koje u sebi nose! Karl Maj (1842–1912), bio je nemački pisac koji je živeo svoju maštu tako što je bio šta god poželi: policajac, doktor, poznavalac Divljeg zapada. U javnom životu kada je postao u tom trenutku najčitaniji pisac (Vinetu, Na dalekom zapadu, Blago u srebrnom jezeru, U Balkanskim gudurama), imao je puno više moćnih neprijatelja nego prijatelja. Ali ono što mu niko ne može oduzeti jeste činjenicu da je milionima svojih čitatelja uneo saosećanje prema Indijancima, naterao ih da osete njihov senzibilitet i da ih posmatraju kao heroje, on je i prvi uveo bitku protiv rasne i verske netolerancije. Izgleda da ga je zapravo život u bedi i po zatvorima naveo na pomisao da piše o Divljem zapadu, o prerijama, o najslobodnijim ljudima koji su koračali zemljom, o Indijancima, dok je razmišljao o smislu svog života. Rodio se u porodici od 14 dece i čim je postao svesno biće, počeo je da pravi gluposti. Prvo je bio izbačen iz škole u Valdenburgu zbog krađe sveća. Onda se upisao u drugu školu u Plauenu, ali stanodavac ga je isterao jer mu je ženu nagovarao na blud. Nakon što je izbačen i iz učiteljske škole, našao se u zanatskoj školi. I tu je prvi put opasno zaglavio: svom je školskom prijatelju ukrao sat i dobio šest nedelja zatvora. Ali bio je to tek početak Karlovog zatvorskog života. Kako sad već kao mladić s dosijeom nije mogao pronaći posao, odlučio je postati prevarant i lopov: to ga je uskoro odvelo u zatvor, i to na četiri godine. U zatvoru još nije počeo pisati, ali tada je napravio sinopsis s popisom priča koje će jednog dana napisati. I koje će ga proslaviti kao pisca čije je vreme ispunjeno novim šarmantnim prevarama i provalama koje je u mladosti pravio jedan od najčitanijih svetskih pisaca. Četiri godine zatvora nisu ga, dakle, izmenile. Jer čim je skinuo prugastu odeću, navukao je lažno policijsko odelo. Posetio je tako obučen jednog sitnog trgovca u jednom nemačkom gradiću i rekao mu da je u policijskoj misiji potrage za falsifikovanim novčanicama. Otvorio je trgovčevu blagajnu, izvadio novac i proglasio ga falsifikatorom. I naravno – zaplenio. Nastavio je da krade tu je već složio impresivnu galeriju svega i svačega: ukrao je konja (pre bi se reklo ragu), dečja kolica, naočare, biljarske kugle... Čoveku zaista nije jasno šta mu je to sve trebalo. Doduše, konja je pokušao prodati, ali mu ga je pre toga ukrao drugi, spretniji lopov. Ali šta će mu biljarske kugle? On sam za takvo je ponašanje optužio „demone koji su ga opseli kako bi se osvetio ljudima“. Ponovno je dobio četiri godine zatvora. Taj novi boravak iza rešetaka učinio je konačno svoje jer je Karl Maj tada naprosto doživeo preokret. Zatvorskom se svešteniku jedne noći ispovedio: maštao je kako jaše na mustangu kroz zemlju Indijanaca i kako doživljava avanture. Sveštenik ga je ohrabrio da to pokuša napisati. Na konju Svolov o kojem je maštao uskoro će jahati Old Šaterhend. Tako je Karl Maj ušao u legendu... Pisao je, a reči su mu tekle poput potoka, slatke, umiljate, kičaste... Bio je to neobičan spoj vitezova, junaka i pobožnosti. Izdavači su trljali ruke, a bogami i on: pisao je pod pseudonimima, pa je više puta prodavao istu priču različitim izdavačima. Njegovi junaci su imali ogromne mišiće i tada nepostojeće oružje. Recimo, Old Šaterhend je nosio pušku henrijevku koja je rafalom mogla ispaliti 24 metka. Međutim, sve ono što su bili njegovi junaci, Karl Maj nije bio. On je, zapravo, postao potpuna suprotnost. Dugo se mučio da postane priznat, da stekne glas poštenog čoveka, da bude poštovan. Zato je, kako bi bar u svojim očima bio veći, sebi dodelio titulu doktora (koja mu je kasnije oduzeta). Počeo se predstavljati kao dr. Karl Maj, a u javnosti je nastojao dokazati da je prošao sve te pustolovine koje je tako slatkorečivo opisivao. Kad je konačno zaradio dosta novca, s prvom suprugom Emom kupio je kuću koju je nazvao Vila Šaterhend. Uredio ju je krznima divljih zveri i tvrdio da ih je sam pobio. Pored njegovog stola s pisaćom mašinom stajao je preparirani lav i čuvao ga. Počeo je držati predavanja na kojima je govorio o svojim poduhvatima. Publika je hipnotisano slušala ne sluteći da Karl Maj zapravo nikada nije ni uzjahao konja. Novinari su govorili da je lažov i lešinar, i da iskorišćava lakomislenost dece. Međutim on je zbog svega toga otputovao u Severnu Ameriku pred kraj života prvi put, a deca su ga obožavala, kao i Indijanci.

Za srpsku mladež Prelepe ilustracije Kao na slikama Bio bi lep primerak kad bi se prekoričila ali se može i ovako koristiti Uslikana mesta gde postoji trag od drvene bojice Guliverova putovanja (1726, izmenjeno izdanje 1735), je roman Džonatana Svifta koji je ujedno satira i parodija putopisnih priča. To je Sviftovo najpoznatije delo, ubraja se u klasike engleske, ali i svetske književnosti.[1] Pun naziv romana je Putovanja u nekoliko dalekih svetskih zemalja, u četiri dela. Lemjuel Guliver, prvobitno hirurg a zatim kapetan nekoliko brodova. Guliverova putovanja Gullivers travels.jpg Slika originalnog izdanja iz 1972. Nastanak i sadržaj Orig. naslov Putovanja u nekoliko dalekih svetskih zemalja, u četiri dela. Lemjuel Guliver, prvobitno hirurg a zatim kapetan nekoliko brodova Autor Džonatan Svift Zemlja Velika Britanija Jezik engleski Žanr Satira, fantastika Izdavanje Izdavač Benjamin Motte Tip medija objavljen Ovaj roman je stekao ogromnu popularnost neposredno posle objavljivanja i od tada nije prestajao da se štampa. Džon Gej je u pismu Sviftu 1726. godine napisao `ovo je univerzalna knjiga, od političke kancelarije do obdaništa`.[2] Guliverova putovanja su paradigma engleske satirične književnosti. Sve vreme se vrši poređenje zemalja u koje Guliver dospeva sa evropskim svetom tog vremena. Elementi utopije i distopije se distribuiraju različito, nekad na strani Engleske, nekad na strani drugih zemalja. Na planu upoređivanja kultura konstituiše se satira: kritički odnos prema određenim vrednostima poretka i društva i uspostavljaju se matrice utopijskog i distopijskog poretka. Kratak sadržaj Уреди Narator nam na samom početku predstavlja roman kao običnu putopisnu knjigu uz podnaslov Putovanja u nekoliko dalekih svetskih zemalja, u četiri dela., čiji je jedini autor Lemjuel Guliver, prvobitno hirurg a zatim kapetan nekoliko brodova. Različita izdanja sadrže različite verzije uvoda. Postoji izmišljeni redaktor, R. Simpson, koji nas upućuje u delo. Naime, njemu je Guliver dao ovaj rukopis, te ga je Simpson priredio i izdao. Tu se kritikuje roman, kaže se da je previše prost, da autor opisuje događaje koji su zanimljivi. On vrši apologiju istinitosti teksta, i na tome će se insistirati kroz čitavo delo. Na taj način se shvata relativistička perspektiva, perspektiva koja deluje uverljivo. Prva redakcija čitaocu jeste da je tekst fantastičan i stoga je neophodan predgovor zbog mogućih optužbi na račun neistinitosti i uskraćivanja dimenzije koja može da obrazuje, a ne samo da zabavi. Sižejni tok romana Svift je razvio u četiri tematska nivoa. U stvari, to su četiri epizode jedne povesti, u kojoj Lamjuel Guliver pripoveda o svojim velikim avanturama.[3] Prvi deo: Putovanje u Liliput Drugi deo: Putovanje u Brobdingnag Treći deo: Putovanje u Laputu, Balnibarbiju, Lugnag i Glubdubrib Četvrti deo: Putovanje u zemlju Huinhma Guliver svift

Sa strahopoštovanjem ušli smo u beskrajni hodnik sa visokim svodovima od uglačanog belog mermera kao kosti protkanog izuzetno krvlju. Iz neke daleke niše pronicljivi glas je pevao hronike naših prošlih i budućih života u ovoj i drugim zlobnijim dimenzijama. Sa ovom dugo očekivanom publikacijom Crne knjige Klarka Eštona Smita, imamo privilegiju da istražimo izvore blistavog, sveznajućeg, kosmičkog naučnika-umetnike. Stranicu za fascinantnom stranicom otkrivamo retke kristale kosmičke percepcije. Ono što zadivljuje je jasnoća, fokus i intenzitet direktne inspiracije, briljantne sirovine superzemaljskog genija kakvu vidimo nepretenciozno zabeleženu u knjizi ideja majstora. Smitovi zapisi zrače beskonačnim razumevanjem baš kao što njegove dovršene pesme i čudne priče nude čitaocu neverovatan uvid u kosmičke sile i sukobe, bilo u umu svakog pojedinca ili unutar nemerljivih moći izvan beskonačnosti. Smitov poklonik će uživati u razmišljanju o dubokoj transformaciji ovih nesputanih, sveopštih ideja iz Crne knjige u gotova umetnička dela. Svako ko nije upoznat sa Smitom biće radosno preplavljen ovim uvodom u neizrecivu dubinu kosmičke vizije. U kreacijama Smitovog uma, visoko uglađenog ogledala kosmičkih sila koje oblikuju naše postojanje, čitalac može jasno videti i razumeti ono što bi inače izgledalo samo udaljeno ili bizarno. Rad na transkripciji R. A. Hofmana i Donalda Sidni-Frajera zahtevao je neograničeno strpljenje i marljivost. Opsežna napomena Donalda Sidni-Frajera povezuje Crnu knjigu sa celokupnim Smitovim stvaralaštvom na izuzetno koristan i informativan način. Čitalac će biti oduševljen dodavanjem dva memoara Džordža F. Hasa, „Kao što se sećam Klarkaš-Tona” i „Uspomene na Klarkaš-Tona”. Evo pronicljivog, ličnog pogleda na Klarka Eštona Smita, izvanrednog naučnika-umjetnika koji nam slobodno nudi vrhunsku mudrost stečenu iz njegovog jedinstvenog kosmičkog pogleda. Sveska, naravno, nikada nije bila namenjena za objavljivanje, iako su se određeni odlomci koje je Smit odabrao pojavio u amaterskom časopisu The Acolite kao „Odlomci iz Crne knjige Klarka Eštona Smita” u izdanju za proleće 1944. i kao „The Philosophi of the Veird Tale“ u izdanju za jesen 1944. (vidi stavke E:2-13). Tokom posete R. A. Hofmana Smitu u nedelju 22. avgusta 1945, Smit je pokazao Hofmanu svoju beležnicu, koji je tada sugerisao da bi se neki prikladni odlomci mogli pokazati od interesa za čitaoce Acolite. Smit je pristao na ovo, i dok su razmatrali mogući naslov za knjigu, Hofman je, zadivljen njenim crnim kožnim koricama, predložio Crnu knjigu, što je Smit spremno prihvatio; kao što je odavno navikao da svoju svesku naziva upravo ovim naslovom, odnosno svojom „crnom knjigom“. (U dogledno vreme Smit je odabrao i pripremio izvestan broj odlomaka koje je zatim poslao Hofmanu, koji ih je zauzvrat preneo Frensisu T. Lejniju, glavnom uredniku časopisa The Acolite.) Po odlasku poverila je Crnu knjigu na privremeno staranje R. A. Hofmanu (koji je vratio svesku gospođi Smit u martu 1962). Hofman je zajedno sa jednim od svojih prijatelja Donaldom Sidni-Frajerom odlučio da knjigu prepiše i sačuva za dobrobit studenata Smitovog dela. Dešifrovanje i transkripciju su započeli 14. oktobra, dva meseca nakon Smitove smrti, a do sledećeg 14. novembra, mesec dana kasnije, uspeli su da dešifruju, transkribuju i urede svu književnu materiju u svesci. U narednih nekoliko nedelja nakon poslednjeg datuma, Hofman i Frajer zajedno su pažljivo lektorisali svoju transkripciju, proveravajući je u svakom trenutku u odnosu na original. Zatim, tokom decembra meseca, oni su pojedinačno lektorisali transkripciju, prvo Hofman, a zatim Frajer, svaki se pozivajući na originalni rukopis kad god bi se pojavila bilo kakva sumnja ili pitanje u pogledu tačnosti datog odlomka ili reči. Konačno, tokom poslednje nedelje januara 1962, tokom meseca februara i prve nedelje marta, Hofman i Frajer su izvršili konačnu lekturu sadašnje transkripcije, uvek je proveravajući u odnosu na originalnu svesku. Sve u svemu, sadašnji tekst u celini je lektorisan ukupno četiri puta; i sveukupno je proverena u odnosu na originalnu svesku ukupno tri puta (prvi put tokom dešifrovanja i transkripcije, drugi put tokom originalne dvostruke lekture i treći put tokom četvrte i krajnje lekture), da ne pominjemo dodato provera potrebna za posebno teške ili upitne odlomke i reči. Većina ovih poteškoća je na kraju rešena uz pomoć lupe. Ipak, ostalo je nekoliko krajnje upitnih reči. Sveska je bila uvezana u crnu kožnu koricu dužine 8 1/8 inča, širine 6 1/4 inča i debljine 11/16 inča, širine kičme. Napisano je na belom labavom poređanom papiru, svaki list dužine 7 3/4 inča i širine 5 inča, sa 37 redova na stranici. Pisan je pretežno crnim mastilom, a povremeno i plavim mastilom, osim jednog dela pisanog ljubičastim mastilom (videti tačke V:1-11) i izuzev nekoliko raznih beleški pisanih olovkom (videti stavke M:2-5). Kuondam sistem kvačica koji se koristi za proveru naslova, epigrama i tako dalje, pokazao se neizvodljivim za reprodukciju u sadašnjem izdanju Arkham House-a. Redosled materijala nije savršeno hronološki, jer redosled takvih u originalnoj svesci, naravno, nije bio savršeno hronološki, nove stranice i stavke se ubacuju među stare. Za Smitov sopstveni opis svoje beležnice, čitalac se poziva na belešku autora koja prethodi „Odlomcima iz Crne knjige Klarka Eštona Smita“ (vidi tačku E:1). Tako, osim vrlo malog broja, veoma malih izmena, čitalac ima pred sobom tekst Crne knjige Klarka Eštona Smita upravo onakav kakav je bio u vreme njegove smrti.

ROBERT TAKARIČ JEDNOM JE LETO MOJA LJUBICE Tvrdi povez Izdavač Bookland Роберт Такарич (1968) је истакнути српски писац за децу. Роберт Такарич живи у Зрењанину и у Сенти. Ради као професор и педагог драме. [1] Дела Романи Једно је лето, Љубице (2011) Рекла је да у мојој глави чује гитаре и бубњеве (2012) Дневник прве љубави (2013) Ударио ме пубертет у главу (2016) Девојчице су обично више (2017) Приче Идемо по Ољу у Зелену земљу на Зеленом мору (2003) Девојчице су јачи пол (2007) Девојчице узвраћају ударац (2008) Мењам пубертет за било шта! Повољно! (2009) Пола девојчица, пола птица певачица 100% добра девојчица (2009) Најбоље године (2009) Шест и по најгорих мувања од постанка света (2010) Татина принцеза (2014) Сестрице (2014) Недостајеш (2015) Наша школа је купила диносауруса (2016) Драме Недељом срчемо супу (2003) У потрази за коњском срећом (2003) Мона Лиза је била лепша (2004) Ауу, сестро, и ми се играмо позоришта (2007) Сликовнице Школица за змајеве (2011) Школица за виле (2011) Школица за витезове (2011) Школица за сирене (2011) Школица за пирате (2011) Школица за принцезе (2011) Школица за суперхероје (2013) Школица за диносаурусе (2013) Два пријатеља на фарми (2014) Два пријатеља & откриће Америке (2014) Два пријатеља & 7 светских чуда (2014) Два пријатеља у зоолошком врту (2014) Два пријатеља уче бонтон (2014) Два пријатеља и велики светски проналасци (2014) Два пријатеља на древним олимпијским играма (2014) Два пријатеља постају детективи (2014) Два пријатеља у потрази за Мона Лизом (2014) Популарна наука Траже се паметни детективи за откривање историје (2013) Траже се паметни детективи за откривање историје. 2, Средњи век (2015) Траже се паметни детективи за откривање историје Војводине (2015) Паметна књига о школском позоришту (2011) Награде Мали принц (2010) за најбољи дечји роман у Југославији за дело Мењам пубертет за било шта! Повољно! Невен (2014) за најбољу књигу из популарне науке за децу за дело Тражи се паметни детектив за откривање историје Доситејево перо за дело Шест и по најгорих мувања од постанка света

Petar Pan Džejms Metju Bari Format: 13x20 cm Broj strana: 200 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Godina izdanja: 13. april 2021. ISBN: 978-86-521-4015-2 Prevodilac: Aleksandar V. Stefanović Z Knjige za decu / Ekranizovane knjige / Klasici / Klasici književnosti za decu Starosna grupa: Školarci: 10–12 god. O knjizi Komentari 1 Sva deca, osim jednog deteta, rastu. Džon, Majkl i Vendi Darling žive s roditeljima i svojom dadiljom, psom Nanom, u mirnoj londonskoj četvrti u kojoj se obično ništa ne dešava. Ali to će se promeniti kada jedne večeri u njihovu sobu ulete Petar Pan, nestašni dečak koji ne želi da odraste, i hirovita vila Zvončica. Ovi neobični posetioci povešće mališane na nezaboravno putovanje u magičnu Nedođiju, zemlju mnogih čuda i lepote, ali i brojnih opasnosti koje će junaci morati da savladaju kako bi se vratili kući. Roman Petar Pan je jedan od najmaštovitijih i najuzbudljivijih klasika književnosti za decu. Neverovatne pustolovine i humor prepliću se sa razmišljanjima o slobodi i odgovornosti, sukobu između želja i realnosti, što ovo delo čini nezaobilaznim štivom na policama čitalaca svih generacija. K.D.S.O.2.P.5.

Ima posvetu inače lepo očuvano kao na slikama Autor:: Svetlana Velmar-Janković Žanrovi:: Knjige za decu Izdavač:: Vulkan izdavaštvo Godina izdanja:: 2013. Broj strana: 139 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Zamišljena i pisana kao poklon svim dečacima i devojčicama ako vole da čitaju, ova knjiga pripoveda o detinjstvima srpskih vladara. Sva deca, koja su junaci ovih priča, stvarno su postojala. Živela su u onim vremenima u kojima se nije znalo ni za automobile, ni za avione, čak ni za električno osvetljenje. Živela su ta deca davno i drugačije a ipak se, videćete, nisu mnogo razlikovala od današnje dece. Pročitajte sedam priča o srpskim srednjovekovnim vladarima kada su bili deca. Svetlana Velmar-Janković (Beograd, 1. februar 1933 — Beograd, 9. april 2014)[1][2][3] bila je srpska književnica i akademik SANU.[4] Biografija[uredi | uredi izvor] Kćerka je Vladimira Velmar-Jankovića, srpskog pisca i člana Nedićeve Vlade narodnog spasa u Drugom svetskom ratu i Milice rođ. Vulović. Majka je pod pseudonimom `Mimi Vulović` objavila nekoliko svojih radova u časopisu `Misli`, Ranka Mladenovića.[5] Njen deda po majci je bio Velislav Vulović (1865-1931), inženjer, ministar i predsednik beogradske opštine.[1] A deda stric Svetislav Vulović bio je književni istoričar i istoričar. Bežeći od rata, deo ratnih godina provela je u Vučju, u krugu porodice svog teče Laze M. Teokarevića, sina Dimitrija Mite Teokarevića. Svetlana Velmar Janković je, opisujući događaje iz svog života, opisivala i ljude koji su bili nerazdvojni deo njenog odrastanja i sazrevanja i ostavili traga na nju i njeno delo. Jedan od njih je i njen prijatelj i lekar, poreklom iz Leskovca, Žak Konfino. Kao porodični prijatelj Žak Konfino je dosta vremena provodio u krugu porodice Velmar Janković. Zato se u njoj i rodila želja da kada poraste bude, kao i čika Žak, dečji lekar i pisac.[6] Posle rata pohađala je Četvrtu žensku gimnaziju. Francusku književnost studirala je kod dr Miodraga Ibrovca i dr Nikole Banaševića, a latinski jezik je izučavala pod nadzorom dr Miše Đurića. Prvo je radila kao novinar u „Dečjoj štampi“ pa posle kao sekretar i urednik časopisa „Književnost“. Zatim je uređivala biblioteke za prozu i eseje domaćih pisaca u izdavačkom preduzeću „Prosveta“.[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je na izbornoj Skupštini 2. novembra 2006. a za redovnog člana na izbornoj Skupštini 5. novembra 2009. U periodu od 2007. do 2013. godine bila je predsednica Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije.[8] Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu u porodičnoj grobnici svog dede Velislava Vulovića gde je sahranjena i njena majka Milica.[9] Nagrade[uredi | uredi izvor] Dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada.[10] Nagrada „Isidora Sekulić”, za knjigu eseja Savremenici, 1967. Andrićeva nagrada, za zbirku pripovedaka Dorćol, 1981. Nagrada „Meša Selimović”, za roman Lagum, 1990. Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za roman Lagum, 1992. Nagrada „Đorđe Jovanović”, za knjigu eseja Ukletnici, 1993. Nagrada „Borisav Stanković”, za knjigu pripovedaka Vračar, 1994. NIN-ova nagrada, za roman Bezdno, 1995.[11] Književna nagrada „Neven”, za zbirku pripovedaka Knjiga za Marka, 1998. Književna nagrada „Politikinog Zabavnika”, za zbirku pripovedaka Knjiga za Marka, 1998. Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, 2002. Dela[uredi | uredi izvor] Njena dela prevođena su na engleski, nemački, francuski, španski, italijanski, grčki, bugarski i mađarski jezik.[12] Pariski časopis Lire postavio je 1997. godine roman Lagum (koji je pariski izdavač Phébus izdao pod naslovom Dans le noir, u prevodu Alena Kapona) na deseto mesto među 20 najboljih knjiga domaćih i stranih pisaca objavljenih u toj godini u Francuskoj. Roman je bio u najužoj konkurenciji za nagradu „Femina“ i proglašen je „malim remek-delom“. Romani Ožiljak (1956, drugo, prerađeno izdanje 1999) Lagum (1990) Bezdno (1995) Nigdina (2000) Vostanije (2004) Eseji Savremenici (1967) Ukletnici (1993) Izabranici (2005) Srodnici (2013) Sećanja Prozraci (2003) Prozraci 2 (2015, posthumno) Zbirke pripovedaka i zapisa Dorćol (1981) Vračar (1994) Glasovi (1997) Knjiga za Marka (1998) Očarane naočare* priče o Beogradu (2006) Sedam mojih drugara (2007) Vračar (2016, prošireno izdanje, dopunjeno novelama „Ulica Molerova“ i „Ulica Kolarčeva“, posthumno) Zapisi sa dunavskog peska (2016, posthumno) Molitve Svetilnik (1998) Drame Knez Mihailo (1994) Žezlo (2001, knjiga drama) Monografije Kapija Balkana: brzi vodič kroz prošlost Beograda (2011) Tags: lagum dorćol dečije knjige dečji romani za decu