Obuća Under Armour: US (veličina označena na sajtu) 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13 13.5 14 14.5 15 15.5 16 17 18 CM (okvirno) 25 25.5 26 26.5 27 27.5 28 28.5 29 29.5 30 30.5 31 31.5 32 32.5 33 33.5 34 35 36 Euro 40 40.5 41 42 42.5 43 44 44.5 45 45.5 46 47 47.5 48 48.5 49 49.5 50 50.5 51 52.5 UK 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13 13.5 14 14.5 15 16 17 Obuća Ipanema Rider Cartago: Euro 37/38 38 39/40 41 42 41/42 43 44 45/46 CM (okvirno) 23.5 24 25 26 26.5 26.5 27 28 29 Gornji deo: Veličina XS SM MD LG XL XXL 3XL 4XL 5XL Grudi (okvirno u cm) 76-81 86-92 96-102 106-112 116-122 127-132 137-142 147-153 157-163 Struk (okvirno u cm) 67-70 72-76 80-85 89-94 99-104 109-116 121-127 132-138 144-150 Donji deo: Veličina XS SM MD LG XL XXL 3XL 4XL 5XL US Veličina 26-27 28-29 30-32 34-36 38-40 42-44 46-48 50-52 54-56 Struk (okvirno u cm) 67-70 72-76 80-85 89-94 99-104 109-116 121-127 132-138 144-150 Kukovi (okvirno u cm) 81-84 86-90 94-98 102-107 112-117 122-127 132-137 142-147 152-157 Dužina nogavice kod pantalona: US dužina nogavice: /30 /32 /34 /36 Visina (okvirno u cm) 165-174 175-184 185-194 195-200 Maska: Veličina iskazana na sajtu US XS/SM SM/MD MD/LG LG/XL XL/2XL Dužina u cm (dužina od sredine nosa do sredine uha okvirno) 13 - 13.8 13.9 - 15 15.1 - 16.4 16.5 - 17.6 17.7+ Muške čarape: Veličina čarapa SM MD LG XL Veličina patika za muškarce(okvirno) 36-41 41-46 46-50,5 Muške rukavice: Veličina iskazana na sajtu XS S MD LG XL XXL Dužina cm od korena ručnog zgloba do vrha srednjeg prsta 17 - 18 18 - 18,5 18,5 - 19 19 - 19,5 19,5 - 20 20 - 21 Muški kačketi: Veličina kačketa S/M M/L L/XL XL/XXL OSFM (men's) Okvirno obim glave u cm 53-55 56-58 59-62 63-65 55-60 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. 1 1 | Obim grudi Meriti u krug, preko najšireg dela grudi i lopatica sa spuštenim rukama 2 2 | Obim struka Meriti u krug, preko najužeg dela struka 3 3 | Obim bokova Meriti u krug, preko najšireg dela bokova Obuća Under Armour: US (veličina označena na sajtu) 5 5.5 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 CM (okvirno) 22 22.5 23 23.5 24 24.5 25 25.5 26 26.5 27 27.5 28 28.5 29 Euro 35.5 36 36.5 37.5 38 38.5 39 40 40.5 41 42 42.5 43 44 44.5 UK 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 Obuća Ipanema, Rider, Cartago: Euro 35/36 37 38 39 40 41/42 CM (okvirno) 22.8 23.8 24.5 25.2 26 26.9 Gornji delovi: US Veličina XS SM MD LG XL XXL 1X 2X 3X Grudi (okvirno u cm) 83-85 88-90 93-95 99-103 107-110 114-118 112-119½ 122-129½ 132-140 Struk (okvirno u cm) 65-67 70-72 75-77 81-85 89-93 97-100 99-109 112-122 124½-135 Donji delovi: US Veličina XS SM MD LG XL XXL 1X 2X 3X Sturk(okvirno u cm) 65-67 70-72 75-77 81-85 89-93 97-100 99-109 112-122 124-135 Kukovi (okvirno u cm) 88-90 93-95 98-100 104-108 112-116 119-123 119-127 129-137 140-147.5 Sportski grudnjak: Veličina korpe 30 32 34 36 38 40 42 44 AA XXS XS S A XS XS S M B XS XS S M L C S M L L XL XXL D S M L XL XXL 1X DD M L XL XXL 1X 2X 3X DDD L XL XXL 1X 2X 3X Sportski grudnjak: Veličina US: XS S M L XL XXL Obim grudi okvirno u cm: 71-76 76-81 89-91 91-96 93-102 102-107 Rukavice: Veličina iskazana na sajtu XS S MD LG XL Dužina cm od korena ručnog zgloba do vrha srednjeg prsta 14,5 - 16 16 - 16,5 16,5 - 17 17 - 18 18 - 18.5 Maska : Veličina iskazana na sajtu US XS/SM SM/MD MD/LG LG/XL XL/2XL Dužina u cm (dužina od sredine nosa do sredine uha) 13 - 13.8 13.9 - 15 15.1 - 16.4 16.5 - 17.6 17.7+ Čarape: Veličina čarapa SM MD LG XL Veličina patika ža žene 34,5 - 36,5 36,5 - 40,5 40,5 - 44,5 / Ženski kačketi: Veličina kačketa S/M M/L L/XL XL/XXL OSFM (women's) Obim glave u cm (okvirno) 53-55 56-58 59-62 63-65 54-58 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. 1 1 | Obim grudi Meriti u krug, preko najšireg dela grudi i lopatica sa spuštenim rukama 2 2 | Obim struka Meriti u krug, preko najužeg dela struka 3 3 | Obim bokova Meriti u krug, preko najšireg dela bokova Obuća Under Armour: US Unisex 4.5 5 5.5 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13 13.5 14 14.5 15 15.5 16 17 18 Veličina u inčima 9⅞ 10 10⅛ 10⅜ 10⅝ 10¾ 11 11⅛ 11⅜ 11⅝ 11¾ 12 12⅛ 12¼ 12⅝ 12⅞ 13 13⅛ 13¼ CM (okvirno) 23.5 24 24* 24.5 25 25.5 26 26.5 27 27.5 28 28.5 29 29.5 30 30.5 31 31.5 32 32.5 33 33.5 34 35 36 Euro 37 37.5 38 38.5 39 40 40.5 41 42 42.5 43 44 44.5 45 45.5 46 47 47.5 48 48.5 49 49.5 50 50.5 51 52.5 UK 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13 13.5 14 14.5 15 16 17 Gornji deo: Veličina XS SM MD LG XL XXL 3XL 4XL 5XL Grudi (okvirno u cm) 76-81 86-92 96-102 106-112 116-122 127-132 137-142 147-153 157-163 Struk (okvirno u cm) 67-70 72-76 80-85 89-94 99-104 109-116 121-127 132-138 144-150 Donji deo: Veličina XS SM MD LG XL XXL 3XL 4XL 5XL US Veličina 26-27 28-29 30-32 34-36 38-40 42-44 46-48 50-52 54-56 Struk (okvirno u cm) 67-70 72-76 80-85 89-94 99-104 109-116 121-127 132-138 144-150 Kukovi (okvirno u cm) 81-84 86-90 94-98 102-107 112-117 122-127 132-137 142-147 152-157 Unisex rukavice: Veličina iskazana na sajtu XS S MD LG XL XXL Dužina cm od korena ručnog zgloba do vrha srednjeg prsta 17 - 18 18 - 18,5 18,5 - 19 19 - 19,5 19,5 - 20 20 - 21 Maska : Veličina iskazana na sajtu US XS/SM SM/MD MD/LG LG/XL XL/2XL Dužina u cm (dužina od sredine nosa do sredine uha) 13 - 13.8 13.9 - 15 15.1 - 16.4 16.5 - 17.6 17.7+ Unisex čarape: Veličina čarapa SM MD LG XL Veličina patika za muškarce / 36-41 41-46 46-50,5 Unisex kačketi: Veličina kačketa S/M M/L L/XL XL/XXL OSFM (unisex) Obim glave u cm (okvirno) 53-55 56-58 59-62 63-65 56-60 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. Obuća Under Armour: US Deca 2K 3K 4K 5K 6K 7K 8K 9K 10K 10.5K 11K 11.5K 12K 12.5K 13K 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6.5 7 CM 8 9 10 11 12 13 14 15 16 16.5 17 17.5 18 18.5 19 20 20.5 21 21.5 22 22.5 23 23.5 23.5* 24 24* 24.5 25 Euro 17.5 18.5 19.5 21 22 23.5 25 26 27 27.5 28 28.5 29.5 30 31 32 33 33.5 34 35 35.5 36 36.5 37.5 38 38.5 39 40 UK 1.5 2.5 3.5 4.5 5.5 6.5 7.5 8.5 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6 *veličina obuće se razlikuje u širini Obuća Ipanema, Rider, Cartago: Euro kids/baby 19/20 21 22 22/23 23 24 25/26 27 28/29 30 31 32 33 33/34 35/36 CM (okvirno) 13 13.5 14 14.5 15 15.5 16.2 17.2 18.2 19.2 20 20.5 21.2 21.7 22.2 Odeća: Veličina YXS YSM YMD YLG YXL Godine okvirno: 6-7 8-9 9-10 10-11 12-13 Visina (cm) 118-123 126-132 141-149 156-163 169-175 Grudi (cm) 63.5-66 66-71.1 71.1-76.2 76.2-81.3 81.3-86.4 Struk (cm) 55.6-58.4 58.4-70 63.5-66 66-68.6 71.1-73.7 Kukovi (cm) 64-66 67-71 74-77 81-85 89-93 Čarape: Veličina čarapa XS SM MD Veličina patika ža decu 27,5-31 31,5 - 36,5 36,5 - 40 Youth kačketi: Veličina kačketa OSFM (Youth's) YSM/YMD YMD/YLG Obim glave (okvirno u cm) 51-56 51-54 53-55 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. 1 1 | Obim grudi Meriti u krug, preko najšireg dela grudi i lopatica sa spuštenim rukama 2 2 | Obim struka Meriti u krug, preko najužeg dela struka 3 3 | Obim bokova Meriti u krug, preko najšireg dela bokova Obuća Under Armour: US Deca 2K 3K 4K 5K 6K 7K 8K 9K 10K 10.5K 11K 11.5K 12K 12.5K 13K 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6.5 7 CM 8 9 10 11 12 13 14 15 16 16.5 17 17.5 18 18.5 19 20 20.5 21 21.5 22 22.5 23 23.5 23.5* 24 24* 24.5 25 Euro 17.5 18.5 19.5 21 22 23.5 25 26 27 27.5 28 28.5 29.5 30 31 32 33 33.5 34 35 35.5 36 36.5 37.5 38 38.5 39 40 UK 1.5 2.5 3.5 4.5 5.5 6.5 7.5 8.5 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6 *veličina obuće se razlikuje u širini Obuća Ipanema Rider Cartago: Euro kids/baby 19/20 21 22 22/23 23 24 25/26 27 28/29 30 31 32 33 33/34 35/36 CM (okvirno) 13 13.5 14 14.5 15 15.5 16.2 17.2 18.2 19.2 20 20.5 21.2 21.7 22.2 Odeća: Veličina YXS YSM YMD YLG YXL Godine okvirno: 6-7 8-9 9-10 10-11 12-13 Visina (cm) 118-123 126-132 141-149 156-163 169-175 Grudi (cm) 63.5-66 66-71.1 71.1-76.2 76.2-81.3 81.3-86.4 Struk (cm) 55.6-58.4 58.4-70 63.5-66 66-68.6 71.1-73.7 Kukovi (cm) 64-66 67-71 74-77 81-85 89-93 Čarape: Veličina čarapa XS SM MD Veličina patika ža decu 27,5-31 31,5 - 36,5 36,5 - 40 Youth kačketi: Veličina kačketa OSFM (Youth's) YSM/YMD YMD/YLG Obim glave (okvirno u cm) 51-56 51-54 53-55 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. 1 1 | Obim grudi Meriti u krug, preko najšireg dela grudi i lopatica sa spuštenim rukama 2 2 | Obim struka Meriti u krug, preko najužeg dela struka 3 3 | Obim bokova Meriti u krug, preko najšireg dela bokova DNK Proizvoda • Izdržljiv tkani materijal nudi dovoljno fleksibilnosti • Metalna kopča sa zatvaračem i krajnji vrh imaju reljefne detalje • Materijal: 100% poliester • Ima mogućnost prilagođavanja dužine, najduže 120cm Naziv M'S WEBBING BELT Sezona SS23 Boja Crna Sastav 100% poliester Zemlja porekla Kina Postupak održavanja Prema ušivnoj etiketi proizvoda Uvoznik Kvantum sport d.o.o. Beograd Proizvodjač UNDER ARMOUR Karakteristika Sastav Naziv M'S WEBBING BELT Sezona SS23 Boja Crna Sastav 100% poliester Zemlja porekla Kina Postupak održavanja Prema ušivnoj etiketi proizvoda Uvoznik Kvantum sport d.o.o. Beograd Proizvodjač UNDER ARMOUR Kategorija Kaiševi Pol Muškarci Brend Under Armour Kroj One Size Fits Most Ime/Nadimak Email Poruka Pošalji Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavajući osnovne funkcije kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Koristimo kolačiće koji su nužni za ispravno funkcionisanje naše web stranice kako bismo omogućili pojedine tehničke funkcije i tako Vam osigurali pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima stranice da shvate na koji način posetioci komuniciraju sa stranicom. Radi se o kolačićima koji nam omogućuju web analitiku, tj. analizu upotrebe naših stranica i merenje posećenosti, koju provodimo kako bi poboljšali kvalitet i sadržaj ponuđenih usluga. Marketinški kolačići koriste se za praćenje posetioca kroz web-stranice. Koriste se kako bi se korisnicima prikazivali relevantni oglasi i podstakli ga na učestvovanje, što je bitno za izdavače i oglašivače trećih strana. Koristimo Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect i Facebook kolačiće fr i tr.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Kratak pregled indijske filozofije - Marija Škorić Izdavač: Kruzak Povez: Broširani Tekst je podijeljen na sedam cjelina: 1. Pojam indijske filozofije 2. Povijest indijske filozofije 3. Vedsko razdoblje 4. Epska književnost 5. Đinizam 6. Budizam 7. Filozofski sistemi vedske i brahmanističke baštine Od prvog do četvrtog dijela autorica prikazuje izvore indijske filozofije. U petom i šestom dijelu ona daje kratak sažetak heterodoksnih sustava. U sedmom poglavlju izlaže ortodoksne sisteme. Tekst je namijenjen studentima koji se zanimaju za temelje indijske mudrosti.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Vesela veštica Nika - Lela Stojanović Godina izdanja: 2017 Broj strana: 112 Povez: Mek Ilustrovala Aleksandra Ilić.Vesela veštica Nika dobila je su od svoje praprapraprababe veštice Vesele Dobrice u nasledstvo zamak u gradiću Šmeku i pismo u kojem je stajalo da mora da ispuni sledeće:1. Da uvek bude ono što jeste.2. Da živi u zamku.3. Da ispuni ZADATAK – od čijeg ispunjenja zavisi budućnost svih dobrih veštica na planeti Zemlji (kao i cele ljudske rase).Ali Nika ne zna koji je to ZADATAK!!!Zabavni i smehotresni doživljaji Vesele veštice Nike i njene mačke Veki, koji će vam pokazati da se najveća magija krije u užitku koje vam pruža činjenje dobrih dela.

Jakov Grobarov x 5 knjiga veoma dobro ocuvane moze i pojedinacno, pitajte Miladin Kovačević (Mostar, 1. april 1938. — Beograd, 24. jul 2013) bio je srpski književnik, poznat pod pseudonimom „Jakov Grobarov“ („Jaša Grobarov“).[1] Pisao je pesme, priče, romane i drame. Osim po značajnom književnom delu, ostao je zapamćen i kao „velika i autentična urbana legenda Beograda“[2] i „verovatno poslednji najautentičniji srpski boem“. Kovačević je rođen 1. aprila 1938. u Mostaru, majku je izgubio 1940, a oca su mu ustaše bacili u jamu u Jasenovcu 1941. godine. Do 1949. živeo je sa maćehom koja je kasnije oslepela. Završio je srednju školu u Mostaru, a zatim je vodio život lutalice i skitnice.[4] Od 1960-ih živeo je pretežno u Beogradu, gde je između ostalog bio grobar (odatle pseudonim) i beskućnik. Tri godine je proveo i u Parizu. Debitovao je u manjoj književnoj periodici početkom 1960-ih, da bi mu zatim radove objavila i ugledna Politika. Prva objavljena knjiga mu je bila Odgonetka sna 1961. godine i od tada je bio redovno zapažen delima u uglednoj periodici i knjigama. Bio je prevođen na više svetskih jezika. Bavio se i slikarstvom, poučavao ga je slikar-boem Slava Bogojević. „Kad se setim starih dana... Za stolovima su sedeli slikari, pisci, muzičari, družili se, pričali. Sada je sve prazno. Teško se orijentišem u ovom vremenu. Što kaže pesnik, svet u kome živim nije svet u kome umirem“. — Jakov Grobarov, u jednom od poslednjih intervjua Dela Odgonetka sna (pesme), samizdat, Beograd, 1961. Hodočasnik (pesme i priče), „Prosveta“, Beograd, 1968. Fioka bez broja (roman), samizdat, Beograd, 1974. U svlačionici (roman), „Tribina“, Beograd, 1978. Vraćam se odmah (priče), „Prosveta“, Beograd, 1987. Bliži se 2000. (poezija), Prva književna komuna, Mostar, 1989. Od Boga ili đavola (roman) „Sloboda“, Beograd, 1990. Moje najbolje priče (priče), „Naučna knjiga“, Beograd, 1991. Živeću ispočetka (priče), BIGZ, Beograd, 1991. Vlasnik tuđeg razuma (priče), „Filip Višnjić“, Beograd, 2001. Igra desnog beka (drama), Književno društvo „Sveti Sava“, Beograd, 2004. Konj bez jahača (proza i poezija), „Zaštita DM“, Beograd, 2004. Drugo izmenjeno izdanje: „Admiral Books“, Beograd, 2006. Ožiljci za sva vremena (priče), „Admiral Books“, Beograd, 2006. Prošlost je prošla (priče), „Nolit“ i „Beoknjiga“, Beograd, 2008. Kafanski biseri (priče), Udruženje srpskih izdavača, Beograd, 2010. Kafanski biseri. 2, Ko je rekao: živeli! (priče), Udruženje srpskih izdavača, Beograd, 2011.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Kulturna intimnost - Majkl Hercfeld Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2004 Broj strana: 350 Format: 17 cm Povez: Broširani Majkl Hercfeld ( Michel Herzfeld) je profesor antropologije na Univerzitetu Harvard. Istražuje na terenima Južne Evrope i Jugoistočnoj Azije. Predsednik je Udruženja za proučavanje moderne Grčke (Modern Greek Studies Association) i Društva za antropologiju Evrope (Society for the Anthropology of Europe). Poslednjih godina bavi se istraživanjem načina na koje se konstruiše prošlost i usađuju društvene i kulturne vrednosti, kao i društvenim osnovama saznanja. Neka od novijih Hercfeldovih dela: A Place in History: Social and Monumental Time in a Cretan Town (1991); The Social Production of Indifference: Exploring the Symbolic Roots of Western Bureaucracy (1992); Cultural Intimacy: Social Poetics in the Nation-State (1997); i Portrait of a Greek Imagination: An Ethnographic Biography of Andreas Nenedakis (1997). Knjiga sadrži predgovor srpskom izdanju i sledeće poglavlja: 1.Šta je kulturna intimnost, 2.O definicijama i granicama, 3.Ubedljiva sličnost, 4. Zašto su metafore opasne: od uzburkanih voda do uzavrele krvi, 5.Kulturna intimnost i značenje Evrope, 6.Strukturalna nostalgija: vreme i zakletva u planinskim selima na Kritu, 7.Socijalna poetika u teoriji i praksi: regularni momci i neregularni postupci, 8. Praksa stereotipa i Pogovor: Ka borbenoj sredini terena?

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Ljubav, itd. - Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2023 Broj strana: 215 Format: 20 cm Povez: Broširani Džulijan Barns je za Geopoetiku uvek aktuelan pisac i to s povodom. Kako nam je vrlo svesno i sa namerom ostao „dužan” jer je svoj prethodni roman, Troje, ostavio otvorenog kraja, ispunio je svoj dug time što je napisao njegov nastavak pod naslovom Ljubav, itd…. Njegovih troje aktera su sada deset godina stariji (i pametniji?), deset godina iskusniji i ponovo raspoloženi da u neposrednom obraćanju čitaocima podele svoje gledanje na svet, strahove, strasti i nade. Pa iako je način pripovedanja ostao isti, Barns nam ovog puta nudi jedan oporiji, donekle mračniji roman, jer se njegovo istraživanje na temu ljubavi i izdaje još više produbljuje. Promenu koju nosi vreme/život pratimo najjasnije na samim likovima kojima srednje doba ne prija podjednako. Uspesi i neuspesi, suze i smeh, gorčina i nada ispunjavaju stranice ovog dela koje je kao i ono koje mu prethodi prepuno duhovitih replika, (ne)očekivanih obrta, ali i neizbežne ironije. Prema tome, ako ste u prethodnom romanu hrabro stali na stranu jednog od troje junaka, zanimljivo će vam biti da pročitate dokle su Džilijan, Oliver i Stjuart sada stigli, i kuda idu. Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver. Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine. Dobitnik je nagrade Sandej tajmsa za izuzetna dostignuća u književnosti, 2013. godine, kao i nagrade Sinklar 2015. godine, dodeljene na prvoj svečanosti u čast Karen Bliksen. Godine 2016, Američka akademija umetnosti i književnosti dodelila je Barnsu status počasnog člana iz inostranstva. Nosilac je ordena Legije časti kojim ga je odlikovala francuska vlada 2017. godine. Jerusalimsku nagradu za literarna dostignuća na polju slobode pojedinca u društvu, kao i nagradu Jasna Poljana (Nije to ništa strašno) dobio je 2021. godine. Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982, Geopoetika, 2002), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989, Geopoetika, 1989), Troje (1991, Geopoetika, 2000), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000, Geopoetika, 2001), Cepidlaka u kuhinji (2003, Geopoetika, 2005), Sto od limunovog drveta (2004, Geopoetika, 2005), Artur & Džordž (2005, Geopoetika, 2006), Nije to ništa strašno (2008, Geopoetika, 2008), Puls (2011, Geopoetika, 2011), Ovo liči na kraj (2011, Geopoetika, 2011), Nivoi života (2013, Geopoetika, 2013), Držati oči otvorene, Eseji o umetnosti (2015), Šum vremena (2016, Geopoetika 2016), Jedina priča (2018, Geopoetika 2018), Čovek u crvenom kaputu (2019, Geopoetika, 2020), Elizabet Finč (2022, Geopoetika 2022). Dela su mu prevedena na više od četrdeset jezika. Živi u Londonu.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Elizabet Finč - Džulijan Barns Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2022 Broj strana: 184 Format: 20 cm Povez: Broširani Višestruko nagrađivani pisac donosi nam sažetu i značenjima pregnantnu priču u čijem je središtu lik izuzetno upečatljive žene. Elizabet Finč – profesorka, mislilac, učitelj, životna inspiracija – usmeravala je svoje studente da samostalno misle, izgrađuju stavove i pronalaze smisao u svome životu. U ishodištu čitave ove pripovesti stoji rasprava o Julijanu Otpadniku, njenom istorijskom istomišljeniku i saborcu kad je reč o preispitivanju ustaljenog monoteističkog svetonazora koji je oduvek dovodio do razdora među ljudima. Kad EF više ne bude, njen bivši student, u čijim su rukama njene beleške i dnevnici, biće podstaknut na duboko promišljanje ljubavi, prijateljstva, istorije i biografije. Ova knjiga nije samo roman. Ona je posvećeni omaž filozofiji, pomno promišljanje istorije, poziv da mislimo svojom glavom. Pružajući nam priliku da preispitamo sopstvene pretpostavke i predstave o sebi i svetu, ona je pravi melem za dušu u ovom našem dobu. Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver. Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine. Dobitnik je nagrade Sandej tajmsa za izuzetna dostignuća u književnosti, 2013. godine, kao i nagrade Sinklar 2015. godine, dodeljene na prvoj svečanosti u čast Karen Bliksen. Godine 2016, Američka akademija umetnosti i književnosti dodelila je Barnsu status počasnog člana iz inostranstva. Nosilac je ordena Legije časti kojim ga je odlikovala francuska vlada 2017. godine. Jerusalimsku nagradu za literarna dostignuća na polju slobode pojedinca u društvu, kao i nagradu Jasna Poljana (Nije to ništa strašno) dobio je 2021. godine. Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982, Geopoetika, 2002), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989, Geopoetika, 1989), Troje (1991, Geopoetika, 2000), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000, Geopoetika, 2001), Cepidlaka u kuhinji (2003, Geopoetika, 2005), Sto od limunovog drveta (2004, Geopoetika, 2005), Artur & Džordž (2005, Geopoetika, 2006), Nije to ništa strašno (2008, Geopoetika, 2008), Puls (2011, Geopoetika, 2011), Ovo liči na kraj (2011, Geopoetika, 2011), Nivoi života (2013, Geopoetika, 2013), Držati oči otvorene, Eseji o umetnosti (2015), Šum vremena (2016, Geopoetika 2016), Jedina priča (2018, Geopoetika 2018), Čovek u crvenom kaputu (2019, Geopoetika, 2020), Elizabet Finč (2022, Geopoetika 2022). Dela su mu prevedena na više od četrdeset jezika. Živi u Londonu.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Dostojevski i današnjica - Mati Marija Izdavač: Biblos Godina izdanja: 2021 Broj strana: 95 Format: 20 cm Povez: Broširani Delo Svete Marije (Skopcove) Dostojevski i današnjica nije suvoparni rad eksperta za rusku književnost, nego lično viđenje suštine stvaralaštva slavnog pisca. Ono što je ova pesnikinja i svetiteljka naših dana prepoznala kao samu srž dela Dostojevskog, prikazala je sažeto i jezikom koji ne zamara čitaoca. Naprotiv. Knjiga se čita zaista u jednom dahu. I na kraju svaki čitalac zažali što tekst nije duži. Mati Marija je bila književnica, vrhunski intelektualac, nepokolebiva politička aktivistkinja, istinska humanitarna radnica, nesvakidašnja monahinja i svetiteljka. Rođena je u Rusiji u poslednjoj deceniji 19. veka. Bila je politički aktivna sve dok je zbog toga umalo nisu osudili na smrt. Onda je emigrirala u Francusku. Sarađivala je sa najznačajnijim filosofima, bogoslovima i književnicima, zbrinjavala nemoćne i odbačene, učestvovala u borbi protiv nacista. Život je okončala u koncentracionom logoru. Dobrovoljno je obukla haljinu sa brojem druge zatvorenice i potom stradala u gasnoj komori logora Ravenzbrik, na Veliki petak 31. marta 1945. Dva dana kasnije, Crvena armija će osloboditi logor. Upisana je u diptihe svetih kao Prepodobnomučenica Marija Pariska. Berđajev je Mati Mariju smatrao jednom od najznačajnijih žena u ruskoj emigraciji. Po rečima ovog značajnog filosofa, „u njenom životu, u njenoj sudbini, kao da je odražena sudbina čitave epohe. U njenoj ličnosti nalaze se crte koje toliko plene kod ruskih žena – otvorenost prema svetu, želja da olakšaju ljudske patnje, požrtvovanost, neustrašivost.“ Knjiga Mati Marije Dostojevski i današnjica sadrži sledeća poglavlja: 1. Dostojevski kao umetnik i psiholog 2. Čovek kod Dostojevskog 3. Srednji put 4. Putevi Inkvizitora 5. Hrišćanski put. Istinska sloboda 6. Rusija i ruski narod 7. Proročki dar Dostojevskog

PETAR LAZIĆ - KOMPLET OD 6 KNJIGA 1. Ateriranje nebeskog naroda 1 255 strana 2. Ateriranje nebeskog naroda 2 196 strana 3. Nema malih uloga 243 strane 4. Bila jednom jedna emisija (Sa CD-om) 327 strana 5. Obećana zemlja 284 strane 6. Breleške 176 strana Izdavač: Službeni glasnik Beograd 2009.god Stanje: Novo, nekorišćeno O autoru: Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Petar Lazić – književnik, novinar, publicista i univerzitetski profesor. Rođen je 25. septembra 1960. u Kosjeriću (Srbija). Preminuo je 11. septembra 2017. u Beogradu dve nedelje pre svog 57. rođendana. Petar Lazić je jedan od najuglednijih satiričara današnjice, prevođen je na tridesetak jezika i zastupljen je u više od sto svetskih antologija, enciklopedija, leksikona i zbornika. Između ostalog, nalazi se u najprestižnijim svetskim izborima, poput engleske enciklopedije „2000 Outstanding Intellectuals of the 21st Century“, zatim u antologijama: ruskoj „Антология мудрости“, italijanskoj “I più grandi saggi”, francuskoj “Les plus grands esprits”, i tako dalje... Karijera Novinarsku karijeru započeo je u studentskom radio programu „Indeks 202” kao redaktor dnevne emisije 1982. godine. Od 1984. do ukidanja 1996. bio je autor tekstova, reditelj i “doživotni” urednik „Indeksovog radio pozorišta” (satirični radio kabare koji je po svim istraživanjima bio najslušanija radijska emisija u istoriji SFRJ i SRJ). Paralelno sa radom u „Indeksovom radio pozorištu”, Lazić je u listu Mladost uređivao satiričnu rubriku „Ovoj zemlji je potrebna mladost”, a potom u magazinu Duga satiričnu rubriku „Duga iza oblaka”. Bio je urednik u izdavačkoj zadruzi Beletra a u izdavačkoj kući Danga direktor i glavni i odgovorni urednik. Od sredine devedesetih do danas bio je glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Naša krmača, direktor i glavni i odgovorni urednik satirično-političkog magazina Bre!, direktor i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Glas javnosti, pomoćnik odgovornog urednika dnevnog lista Blic i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika programa Beograd 202. Pored „Indeksa 202”, „Indeksovog radio pozorišta”, radio drama, kao i velikog broja pojedinačnih autorskih emisija na svim programima Radio Beograda – na Radio Pingvinu Lazić je vodio i uređivao autorski serijal pod nazivom „Emisija koju nisu pojeli skakvci”, koji su beogradski novinari u anketi proglasili za najbolju radijsku emisiju u 1995. godini, odmah ispred „Indeksovog radio pozorišta”, dok je ona u isto vreme te godine bila druga po slušanosti u Srbiji, iza „Indeksovog radio pozorišta”. Od 2003. do 2005. uređivao je i vodio na talasima Beograda 202 veoma slušanu emisiju „Bre 202” (koju je radio sa ekipom saradnika iz magazina Bre!), iz koje su objavljena dva CD-a sa songovima, kao i dva CD-a sa emisijama. Od 2008. uređivao je i vodio na programu Beograd 202 emisiju „Crno-beli svet”, a od 2014. do 2016. godine emisije „Crna rupa” i „Umesto crne rupe”. Novinske i publicističke tekstove, prozu, poeziju i aforizme, kao i stručne i naučne radove Lazić je objavljivao u stotinak listova i časopisa u Srbiji i svetu. Stalne kolumne pisao je za: Književnu reč, Nin, Liberal, Bre!, Crtu, Marku, Glas javnosti, Blic i Ilustrovanu politiku. Feljtone je objavljivao u Glasu javnosti i Ninu. Hvaljen i kažnjavan. Za ista dela, za koja je nagrađivan – privođen je i podizane su krivične optužnice, isključivo zbog “Vređanja imena i dela predsednika države”, u periodu pre i za vreme režima Slobodana Miloševića. Na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu držao je nastavu iz predmeta: Veština ubeđivanja u medijima, Kritička literatura i retorika, Retorika i javni nastup, Komunikacija i tehnika ubeđivanja (osnove) i Komunikacija i tehnika ubeđivanja (polemike i debate). Bio je šef poslaničke grupe (DEPOS–ND) u Skupštini Srbije, kao i potpredsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. U junu 1994. podneo je ostavke na sve funkcije. Jedini je šef poslaničke grupe u istoriji srpskog parlamenta koji je podneo ostavku na tu funkciju i napustio Skupštinu.

Programiranje na jeziku C#, Jesse Liberty ISBN broj: 978-86-7555-316-8 Izdavač: Mikro knjiga Godina izdanja: 2009 Broj strana: 656 Cena: 1.500 RSD (polovna knjiga, nekorišćena knjiga) Narudžbu možete poslati na email [email protected] ili SMS na 061/199-3324 (Viber). #knjiga #polovnaknjiga #programiranje #C O knjizi: Prvi deo knjige sadrži kratak vodič kroz osnove sintakse jezika C# – u njemu su predstavljene rezervisane reči i koncepti zbog kojih su C# i .NET efikasna okruženja za pravljenje Windowsovih i Web aplikacija. Između ostalog, u prvom delu su opisani: - Klase i objekti - Nasleđivanje i polimorfizam - Preklapanje operatora - Generički šabloni, kolekcije i iteratori - Strukture i interfejsi - Rad sa znakovnim nizovima i regularni izrazi - Obrada izuzetaka i grešaka - Delegati i događaji U drugom delu, čitaoci će naučiti da koriste C# u tri ključna razvojna okruženja - ASP.NET, .NET Windows Forms i ADO.NET - kako bi mogli da prave programe za Windows i Web,uključujući aplikacije koje koriste okruženje izabranog Web čitača i standardne Web servise. U trećem delu, čitaoci će naučiti da kombinuju raznovrsne mogućnosti .NET Frameworka kako bi upravljali programskim sklopovima, radili s metapodacima, prenosili objekte preko granica procesa i računara, koristili niti, upravljali tokovima podataka i integrisali postojeće Windows API i COM objekte u .NET okruženju. Sva objašnjenja i primeri odnose se na Visual Studio 2005, .NET Framework 2.0 i verziju 2.0 jezika C#. Sadržaj Poglavlje 1: C# i .NET Framework Poglavlje 2: Za početak: “Hello World” Poglavlje 3: Osnove jezika C# Poglavlje 4: Klase i objekti Poglavlje 5: Nasleđivanje i polimorfizam Poglavlje 6: Preklapanje operatora Poglavlje 7: Strukture Poglavlje 8: Interfejsi Poglavlje 9: Nizovi, indekseri i kolekcije Poglavlje 10: Znakovni nizovi i regularni izrazi Poglavlje 11: Obrada izuzetaka Poglavlje 12: Delegati i događaji Poglavlje 13: Pravljenje programa za Windows Poglavlje 14: Pristupanje podacima u okruženju ADO.NET Poglavlje 15: Programiranje ASP.NET aplikacija i Web servisa Poglavlje 16: Sklapanje slagalice Poglavlje 17: Programski sklopovi i verzije Poglavlje 18: Atributi i refleksija Poglavlje 19: Prenos objekata preko granica Poglavlje 20: Niti i sinhronizacija Poglavlje 21: Tokovi podataka Poglavlje 22:.NET programiranje i COM tehnologije Dodatak: Rezervisane reči jezika C# O autoru Jesse Liberty je računarski savetnik, predavač i autor najbolje prodavanih knjiga iz oblasti razvoja softvera. Napisao je i knjige Learning C#, Programming Visual Basic .NET, Learning VB.NET, Programming ASP.NET, Programming .NET Windows Forms i Visual C# 2005: A Developer’s Notebook.

Gajto Gazdanov Romani II - knjiga je nova. Preveo Duško Paunković Knjiga sadrži 5 romana: 1. Duh Aleksandra Volfa, 2. Povratak Bude, 3. Hodočasnici, 4. Buđenje, 5. Evelina i njeni prijatelji DUH ALEKSANDRA VOLFA (1947-1948) koncentriše Gazdanovljeve opsesivne teme predodređenosti, sudbine, uloge slučaja, metamorfoze ličnosti, smrti, dvojnika. Ponovo se pojavljuje tema građanskog rata u Rusiji. Glavnog junaka romana progoni sećanje na ubistvo u ratu za koje se ispostavlja da ga nije počinio. Kada napokon, mnogo godina kasnije, u emigraciji sretne čoveka kojeg je mislio da je ubio, svog svojevrsnog dvojnika, sticajem okolnosti ipak ga ubija. POVRATAK BUDE (1949-1950) je psihološki ili metafizički triler. Roman počinje rečenicom `Ja sam umro`. Glavni junak nepravedno je optužen za ubistvo koje nije počinio. Mali Budin kip pomaže da se ubistvo reši, a junak neočekivano postaje bogati naslednik žrtve ubistva. Roman govori o Gazdanovljevom interesovanju za budizam iako se budizam, sam po sebi, osim ovih par detalja u delu i ne spominje. Nagrada grada Beograda za najbolji prevod 2005. godine. HODOČASNICI (1953-1954) su prvi Gazdanovljev roman na čisto francuskom materijalu (ranije je imao takve priče). To je kompleksan intelektualni i psihološki roman sa velikim brojem likova i veoma izraženom simbolikom u kojem Gazdanov nastoji da afirmiše određenu životnu filozofiju, pozitivan odnos prema životu. Zbog toga, jedan broj proučavalaca vidi u Hodočasnicima programsko delo i nalet idealizacije i utopizma, a za druge je ovde reč o razvijanju ideja Lava Tolstoja. BUĐENJE (1965-1966) zauzima posebno mesto među Gazdanovljevim romanima i predstavlja jedan od njegovih vrhunskih dometa. Delo u kojem skoro odsustvuje radnja i nema spoljašnjih pokretača zbivanja, odlikuje se u formalnom pogledu besprekornom klasičnom naracijom (i čita se u jednom dahu). Pjer Fore, prosečni Francuz, pronalazi nepoznatu ženu, faktički u `prirodnom`, divljem stanju (posle saznajemo da je doživela šok tokom nemačkog bombardovanja). Iako njeno stanje izgleda beznadežno, on je neguje i uspeva da je povrati u život. Oporavljena junakinja tada pronalazi sebe i ostaje sa Pjerom. EVELINA I NJENI PRIJATELJI (1968-1971) je poslednji i najobimniji njegov roman. To je priča o dugogodišnjem prijateljstvu petoro ljudi - četiri muškarca i jedne žene. Radnja se odvija u Francuskoj a društvo je internacionalno - narator je Rus, junakinja - polušpanjolka, poluholanđanka, ostali su Francuzi. Roman ima neočekivano mladalački duh i danas je najpopularniji Gazdanovljev roman među mladima u Rusiji. Format: 21 cm Broj strana: 635

Ms Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ova raskošno nacrtana svemirska epopeja prati doživljaje futurističkog reportera LEA ROE koji će na svom putovanju kroz vreme i prostor neizbežno nailaziti na svemirske pirate, galaktičke teroriste i najrazličitija stvorenja iz mašte maestra Himeneza. Vizuelno na istom visokom nivou kao i Metabaroni i Četvrta sila, LEO ROA je bez sumnje jedinstveni `eye candy`. Juan Antonio Giménez López ([ˈxwaŋ xiˈmenes]; 26. studenog 1943. - 2. travnja 2020.) bio je argentinski crtač stripova i pisac, najpoznatiji po svojim detaljnim slikama nalik strojevima. Među njegovim zapaženim djelima su priče za francuski Métal Hurlant i argentinski časopis L`Eternauta, te strip serijal Metabarons koji je zajedno razvio Alejandro Jodorowsky. Biografija Giménez López rođen je u Mendozi u Argentini. Završio je srednju školu kao industrijski dizajner. Zatim je pohađao Školu za umjetnost i dizajn Nacionalnog sveučilišta Cuyo, a zatim Akademiju likovnih umjetnosti u Barceloni.[1] Dok je njegova rana profesionalna karijera bila provedena u oglašavanju, s pisanjem i crtanjem stripova kao sporednom aktivnošću, na kraju je prešao u strip kao profesiju s punim radnim vremenom u svojim tridesetima.[2] Giménez je svoje vlastite priče počeo objavljivati kada je imao šesnaest godina u argentinskim časopisima Frontera, Misterix i Hora Cero.[3] Njegove prve priče, za argentinske urednike kao što su Colomba i Record,[4] bile su uvelike inspirirane Hugom Prattom (tijekom godina koje je proveo u Argentini) i Franciscom Solano Lópezom. Vrativši se u Španjolsku, radio je za španjolske časopise Zona 84 i Comix International [4] te talijanske (Lanciostory, Skorpio) časopise.[3] Njegovo stvaralaštvo ovog razdoblja uglavnom je vezano za ratne i znanstveno-fantastične žanrove. Objavio je svoje prvo francusko izdanje Leo Roa (The Starr Conspiracy) 1979. godine.[4] Godine 1980. dizajnirao je segment `Harry Canyon` filma Heavy Metal.[5] Tijekom 1980-ih surađivao je s nekoliko europskih časopisa, uključujući španjolsko izdanje Josepa Toutaina iz 1984., francuski Métal Hurlant i talijanski časopis L`Eternauta, eksperimentirajući s grafičkim i narativnim inovacijama.[5] Iz tog razdoblja datira ono što se ubraja među njegove najbolje serije, kratke znanstveno-fantastične priče poznate pod naslovom Paradoks vremena.[6] Također su vrijedni pažnje Ciudad, koji je napisao Ricardo Barreiro, [2] i Le Quatrième Pouvoir (Četvrta moć), koji je sam napisao.[1] Giménezov stil postao je poznat po iznimnoj pažnji koju posvećuje tehničkim i povijesnim detaljima; njegov serijal Pik As definiran je kao `komična enciklopedija Drugog svjetskog rata.` [7] Giménez je također surađivao s važnim autorima kao što su Carlos Trillo, Emilio Balcarce i Roberto Dal Prà.[8] Jedna od njegovih najpoznatijih suradnji bila je s Čileancem Alejandrom Jodorowskim za popularnu seriju stripova Metabarons koja je započela 1992. i trajala do 2003. u izdanju Humanoidsa.[5] Djelo se temeljilo na likovima koji su se pojavili u Incalu Jodorowskog i Jeana Girauda, te adaptiranim elementima koje je Jodorowsky planirao upotrijebiti u filmskoj adaptaciji Dine Franka Herberta. Giménezova umjetnost za seriju hvaljena je jer obuhvaća široku viziju i raspon koji je postavio Jodorowsky. Jodorowsky je o Giménezovoj smrti rekao: `Blisko sam surađivao s Juanom Giménezom 10 godina i zajedno smo stvorili sagu Metabarons. Ono što mi je olakšalo zadatak jer smo mu ponudili da radi na složenom svijetu Metabarona bilo je to što je on već utjelovio besmrtno Ne -Ime, posljednji Metabaron. U mojoj nesvijesti, Juan Giménez ne može umrijeti. Nastavit će dalje, crtajući poput majstora ratnika kakav je i bio.` [4] Giménez je među ostalim dobio nagradu Yellow Kid za najboljeg stranog umjetnika na Međunarodnom sajmu stripa u Lucci 1990. i nagradu Gaudia na Međunarodnom sajmu stripa u Barceloni 1990. [5] Umro je u Mendozi 2. travnja 2020. od COVID-19; bio je hospitaliziran od 22. ožujka nakon što se nedavno vratio s putovanja u Sitges u Španjolskoj gdje se vjerovalo da je bio zaražen.

Tvrd povez sa omotom, omot pozuteo na rubu, ima potpis, 5 Hudozestvennaja literatura Moskva 1970 Ivan Sergejevič Turgenjev (rus. Ива́н Серге́евич Турге́нев; Orel, 9. novembra 1818 — Bužival, 3. septembra 1883) je bio ruski književnik i dramaturg. Njegovo delo Očevi i deca smatra se jednim od najvažnijih romana u 19. veku. U njemu je prvi put definisao pojam nihilizam kome je suprotstavio „pozitivnog heroja”. Osim toga poznat je i po zbirci pripivedaka Lovčevi zapisi koja je prvi put štampana 1852. Biografija Ivan Turgenjev je rođen u bogatoj zemljoposedničkoj porodici 1818. godine.[1][2] Prvih 9 godina života proveo je na imanju svoje majke Spaskoje-Lutovinovo u Orelskoj guberniji.[3] Bogati roditelji su mu obezbedili dobro obrazovanje.[4] Školovao se kod kuće, a kasnije u internatu u Moskvi. Počeo je da studira filologiju 1833. na Univerzitetu u Moskvi, studije je nastavio u Sankt Peterburgu (1834—1837) i Berlinu (1838—1841).[5] Posle povratka u Rusiju 1841, počeo je da radi kao činovnik u ministarstvu spoljnih poslova u Sankt Peterburgu. Taj posao je napustio posle dve godine da bi se posvetio književnom radu. Turgenjev je odbacivao politički radikalizam koji su podjednako iskazivali kritičari i pobornici carskog režima, ali je bio razočaran represivnom unutrašnjom politikom cara Nikolaja I. Aktivno je iskazivao svoje protivljenje kmetstvu što je pokazao i kada je nasledio roditeljsko imanje 1850. Tada je oslobodio sve kmetove, a posle zvaničnog ukidanja kmetstva 1861, pomogao je emancipaciju i ekonomski položaj kmetova na svome imanju. Državna vlast nije sa simpatijama gledala na njegove otvoreno iznete stavove. Uhapšen je u maju 1852. i proveo je dve godine zatočen na porodičnom imanju. Razlog je bio članak posvećen preminulom Gogolju kojim je zaobišao zvanične cenzore. Odbojnost ka preovladavajućem političkom stanju u Rusiji bila je razlog što je mnogo godina proveo u inostranstvu. Konačno je emigrirao 1861. prvo u Baden-Baden (do 1870), a kasnije u Pariz, gde je živeo do smrti.[5] U Rusiju se vraćao povremeno u posebnim prilikama. Ljubavni život Pisac je imao ljubavnu vezu sa Avdotjom Jermolajevom, koja je radila kao švalja na imanju Spasko i iz te veze vanbračnu ćerku Pelagiju, što je u vreme piščevog života bilo veliko opterećenje za devojku, pa je ćerku smestio u jedan pansion u Parizu. U jesen 1843, u Petrogradu je gostovala Italijanska opera, a među članicama i pevačica španskog porekla Polina Garsija Viardo, sa kojom se pisac upoznao i u koju se zaljubio toliko da kad je opera završila gostovanje, pisac je napustio državnu službu da bi otišao u inostranstvo sa primadonom sa kojom je živeo do njene smrti. Književni rad Iako je pisao još kao student, prvo objavljeno delo Turgenjeva je Paraša. Jedna od bitnih osobina proze Turgenjeva je da je rusko selo pomerio sa periferije dešavanja u sam centar zbivanja. On prvi stvara brojnu galeriju ruskih likova seljaka. To naročito dolazi do izražaja u Lovčevim zapisima. Turgenjev se u književnosti afirmisao pre svega kao romanopisac iako je pisao i drame, brojne zbirke pripovedaka i pesme. Najpoznatiji romani su Ruđin, Plemićko gnezdo, Očevi i deca, Uoči novih dana itd. Osobina njegovih romana je da piše o najaktuelnijim problemima svog vremena. Lik suvišnog čoveka postojao je u delima ruskih pisaca i pre Turgenjeva (Aleksandar Puškin, Mihail Ljermontov itd.), ali on je prvi uveo taj naziv u književnost pripovetkom Dnevnik suvišnog čoveka. Od ostalih pripovedaka značajna je priča Prolećne vode, koja nosi gotovo sve osobine Turgenjevljevog motiva ljubavi. Napisao ju je kada se vraćao preko Italije i Švajcarske u Nemačku pa je doživeo zanimljiv susret u Frankfurtu na Majni. I pripovetka Prva ljubav ima autobiografske elemente. To je priča o odnosu njegovog oca i majke ispričana kroz lik šesnaestogodišnjeg Vladimira Petroviča, koji predstavlja samog pisca. Osobine Turgenjevljevog tipa ruske žene prikazane su kroz tri lika: Natalije iz romana Ruđin, Asje iz istoimene pripovetke i Marjane u romanu Novina. Nasleđe Program večeri posvećene pedesetogodišnjici smrti Ivana Turgenjeva u Kolarcu 1933. godine. Umetnička čistoća Turgenjeva učinila ga je miljenikom istomišljenika pisaca sledeće generacije poput Henrija Džejmsa i Džozefa Konrada, koji su obojica više voleli Turgenjeva nego Tolstoja i Dostojevskog. Džejms, koji je napisao ne manje od pet kritičkih eseja o Turgenjevljevom delu, tvrdio je da je `njegova zasluga forme prvog reda` (1873) i pohvalio je njegovu `izuzetnu delikatnost` zbog koje se čini da nas previše njegovih rivala drži, za poređenje nasilnim sredstvima, i upoznajte nas, za poređenje sa vulgarnim stvarima “(1896). Vladimir Nabokov, poznat po ležernom otpuštanju mnogih velikih pisaca, pohvalio je Turgenjevljevu „plastičnu muzičku prozu“ ali je kritikovao njegove „naporne epiloge“ i „banalno rukovanje zapletima“. Nabokov je izjavio da Turgenjev `nije veliki pisac, iako prijatan` i svrstao ga je na četvrto mesto među ruskim proznim piscima 19. veka, iza Tolstoja, Gogolja i Čehova, a ispred Dostojevskog. Njegove idealističke ideje o ljubavi, posebno odanost koju žena treba da pokaže mužu, cinično su pominjali likovi u Čehovljevoj „Anonimnoj priči“. Isaija Berlin pohvalio je Turgenjevljevu posvećenost humanizmu, pluralizmu i postepenim reformama nad nasilnom revolucijom kao najbolje aspekte ruskog liberalizma. Bibliografija Odabrani romani 1857 - Rudin 1859 - Dvorianskoie gnezdo 1860 - Nakanune 1862 - Ottsi i deti 1867 - Dim 1872 - Vesne vodi 1877 - Novembar Odabrana kraća beletristika 1850 - Dnevnik suvišne osobe 1852 - Beleške jednog lovca 1854 - Mumu 1855 - Jakov Pasinkov 1855 - Faust 1858 - Asja 1860 - Prva ljubav 1870 - Stepski kralj Lir 1881 - Pesma pobedničke ljubavi 1883. - Clara Milich Ivan Turgenjev Ivan Turgenjev Ива́н Серге́евич Турге́нев Rođenje 28. 10. 1818. Rusija Orel, Rusko Carstvo Smrt 3. 9. 1883. (dob: 64) Francuska Bougival, Pariz Književni period realizam Važnija djela Ivan Sergejevič Turgenjev (ruski Ива́н Серге́евич Турге́нев, Orel, 9. studenog 1818. - Bougival, 3. rujna 1883.) bio je ruski književnik Njegovo djelo Očevi i djeca smatra se jednim od najvažnijih romana u 19. stoljeću. Biografija Turgenjev je rođen 9. novembra 1818. U Orelu u Centralnoj Rusiji, a obrazovan je u Petrogradu i Berlinu. Na porodičnom imanju, dok je još bio djete, svjedočio je patnji i mučenju služničadi. Takve patnje, tada jako proširene u Ruskom ekonomskom sistemu, jedne su od glavnih tema njegovih djela. Prije nego što se posvetio književnoj karijeri, Turgenjev je radio kao manji civilni sluga u Petrogradu. Njegovo prvo izdano djelo, duga poema Paraša (1843.) dobro je primljeno od kniževnih kritičara. Kroz slijedeće godine, izdanja njegovih kratkih priča osigurale su Turgenjevu titulu istaknutijeg ruskog književnika. Postao je upleten u ideološku kontroverziju između dvije grupe intelektualaca znani kao Zapadnjaci i Slavenofili. Zapadnjaci su urgirali da se Ruski narod ugleda na razne razvijene Europske kulture i njihov način života. Slavenofili, naravno pravoslavci, urgirali su da Rusi zadrže svoju jedinstvenu kulturu i način života i da ne padaju pod uticaj ikakvih drugih zemalja. Turgenjev je bio pristaša Zapadnjaka. Kasnije su usljedili periodi u kojima je Turgenjev duže vrijeme izbijao iz Rusije, pretežito da bi bio u blizini priznate operne pjevačice Pauline Viardot-Garcia, u koju je bio zaljubljen. Nakon 1871. ostao je u Parizu. Tu je i umro, u Bougivalu, 3. septembra 1883. Književni rad Turgenjev je pisao drame, priče, romane i ne-fikcijske crteže. Turgenjev je izdao mnoge pjesme i prozne crteže prije izlaska njegove prve knjige, Lovčevi zapisi (1852.), zbirke priča o životu seljaka u Rusiji. Od mongih drama koje je napisao rano u karijeri, prva je najvjerovatnije Mjesec dana na selu (1850.), nježna, ali prodrjevjuća skica aristokratskog života koja se i danas izvodi. Od njegovih priča ili kratkih romana, Prva ljubav (1860.) i Bujice proljeća (1872.) su važne zbog liričnih, preljiepo realiziranih zazivanja ljubavi. Njegovi duži romanu uključuju djela Na Badnjak (1860.) i Dim (1867.), oba portreti strastvenih mladih djevojaka i njihovih olujnih ljubavnih afera. U njegovom remek-djelu Očevi i djeca (1862.), Turgenjev imenuje, definira i analizira filozofiju nihilizma. Bazarov, junak romana je idealistički mladi radikal, student na univerzitetu, odan univerzalnoj slobodi i osuđen na tragediju u vlastitom životu. Turgenjev je vjerovao u ciljeve svog junaka, no vjerovao je da se oni mogu ostvariti samo dugom postupnom promjenom, a ne revolucijom. Ton mnogih Turgenjevljevih djela je melankoličan. Nebo je nazivao `praznom bezgraničnošću`. Za njega nema Boga, nebo je prazno pa mu je za takvo shvaćanje svijeta logično bliža `vlažna noga patke` ili kapljica vode koja pada s njuške nepomične krave`.

Odlično stanje Marko Ristić (Beograd, 20. jun 1902 — Beograd, 20. jul 1984) bio je srpski i jugoslovenski pesnik.[1] Ristić je bio vođa i glavni ideolog srpskog nadrealizma. Biografija[uredi | uredi izvor] On, kao i drugi nadrealisti, pisao je poeziju (Od sreće i od sna, 1925; Nox microcosmica, 1956), ali mu je pesnički rad ostao u senci obimne esejistike i književne kritike.[2] Zahvaljujući njima, a ne poeziji, on zauzima jedno od veoma istaknutih mesta u našoj književnosti 20. veka. Od njegovih mnogobrojnih knjiga iz tih oblasti izdvajaju se: Književna politika (1952) i Istorija i poezija (1962). U obema su najvećma sadržani radovi iz međuratnog perioda, u prvoj književne kritike, a u drugoj eseji o načelnim pitanjima. U čitavom svom radu, i onom iz doba nadrealizma i onom kasnijem, Ristić je ostao privržen osnovnim nadrealističkim stavovima o prirodi i funkciji književnosti i umetnosti. Njih je on zastupao s više strasti i istrajnosti nego ijedan drugi predstavnik ovog pokreta. Umetnost se stvara iz najdubljih potreba života i izraz je težnje ljudskog duha za samootkrivanjem. Zato umetničko stvaranje mora biti neposredno, ničim nekontrolisano, ni zahtevima zdravog razuma, ni konvencijama estetike, ni praktičnim potrebama društva, jer sve to ograničava slobodu stvaranja, bez koje nema prave umetnosti. Estetika se bavi samo onim što je spoljašnje, zanatsko, tehničko, a bit je umetnosti u unutrašnjem, spontanom, iracionalnom, biti umetnosti jeste poezija. Drugi bitan sastojak svake velike umetnosti jeste humor. Ristić je u njemu video podsmeh besmislu sveta i istovremeno naročit oblik otkrivanja dubljih aspekata stvarnosti. Kao najviši kvaliteti umetnosti, poezija i humor imanentni su stvarnosti, oni su deo života, a umetnost ih samo otkriva, ističe, pojačava, čini ih predmetom intenzivnog doživljaja. Polazeći od tog shvatanja, Ristić je došao do paradoksalnog razrešenja osnovne dileme 30-ih godina, dileme o angažovanoj literaturi. Poezija teži istom cilju kojem stremi svak moralna i socijalna akcija: potpunom oslobođenju čoveka, samo što ona tom cilju ide vlastitim putem. Otuda, ukoliko izražava unutrašnje biće čovekovo, poezija se „izjednačava sa moralom“, dok prestaje biti moralna ako se podredi društvenom moralu i utilitarnim ciljevima. Na isti način, pravi pesnik samom je suštinom svog dela revolucionaran, jer teži istom cilju kao i revolucija, totalnom oslobođenju čoveka, a prestaje to biti u trenutku kada svoje stvaranje podredi spoljašnjem diktatu, kad postane glasnogovornik određene ideologije, partije itd. Drugim rečima, poezija ima moralni i socijalni smisao samo kada ne služi ni moralnim ni socijalnim nego svojim vlastitim, pesničkim ciljevima (Moralni i socijalni smisao poezije, 1934; Predgovor za nekoliko nenapisanih romana, 1935; Istorija i poezija, 1935. i dr.). Tih stavova Ristić se držao i u svojim kritikama i polemikama. Uvek je isticao značaj poezije i poetskog, nezavisno od toga je li delo u stihu ili u prozi. U kritičkim ocenama pokazivao je izoštreno osećanje za vrednosti ali istovremeno, kada su bila u pitanju njegova teorijska opredeljenja ili čak njegov lični odnos prema piscima, znao je biti dogmatski isključiv, ličan, često nepravičan. U njegovom stilu spajaju se intelektualni s emocionalnim kvalitetima. Svoje stavove umeo je iskazati precizno ali i sugestivno, poetski nadahnuto. Kritički prikazi, naročito oni objavljeni u novinama, odlikuju se kratkoćom, sažetošću, britkošću i štedljivošću izraza, dok su ogledi o piscima, književnim pojavama i teorijskim pitanjima, obično veoma opširni, često pisani tehnikom montaže. Najbolji je u esejima, gde su teorijski stavovi i kritičke analize povezane s ličnim iskustvima i doživljajima autorovim. U tim sintezama esejističkog, kritičkog i autobiografskog Ristić je ostvario izuzetne domete modernog srpskog eseja. Grob Ristića i njegove supruge Ševe u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu Obavljao je funkciju ambasadora Jugoslavije u Francuskoj od 1945. do 1948. godine, a potom predsednik Komisije za kulturne veze sa inostranstvom.[1] Bio je dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti i Saveta federacije.[1] Bio je oženjen Jelicom Živadinović - Ševom Ristić.[1] Ristićev legat u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sadrži oko 10.000 knjiga, od čega je gotovo 4.000 primeraka nadrealističkih časopisa, kompletnih i sistematizovanih serija, koji su raritet u globalnim razmerama.[3] Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

K61 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor:: Žan-Klod Forest, Žak Tardi Žanrovi:: Stripovi i grafičke novele Izdavač:: Komiko Godina izdanja:: 2019. Broj strana: 188 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 31 cm Kultni francuski strip Žan-Klod Foresta i Žaka Tardija. Ovo delo je jedan od prvih frankofonih grafičkih romana (roman graphique) i originalno je izlazilo u nastavcima u listu A suivre tokom 1978. godine, da bi naredne 1979. bilo publikovano i kao album u izdanju Kastermana. Sada, napokon, ovo je mračno, zabavno i neprestano iznenađujuće remek-delo dobija svoju premijeru na srpskom jeziku, u prevodu Gorana Kostrovića. Neočekivana, ali glatka saradnja između mračnog cinika Žaka Tardija i zaigranog sanjara Žan-Kloda Foresta (autora Barbarele i Kosmičkih putnika) rezultirala je ovim modernim klasikom čija je radnja smeštena na malom ostrvu na francuskoj pučini gde su beskrupulozni zemljoposednici oduzeli zemlju poslednjem nasledniku nekada uvažene i bogate porodice. Taj naslednik, koji je u beketskom obrtu sada osuđen da po cele dane hodi zidinama koji ograđuju parcele zemlje koja mu je nekada pripadala i jedva zarađuje za život prikupljanjem dažbina na kapijama. Baš ovdašnji govori o vlasništvu i ljudskoj prirodi, ali, možda još važnije, o pravu i pravdi u nesavršenom svetu. Ograđena Zemlja naizgled je karikatura, ali je poput svake karikature smešna baš zato što se temelji na stvarnosti. Slično u uvodu navodi i Žan-Klod Forest, mudro prećutavši detalje, jer deo šarma ovog dela leži i u postepenom otkrivanju sve većeg apsurda koji raste poput melodije bolera – od nepravde koju otkrivamo kroz važnost statike i kvaliteta zidova do epidemiološkog problema, humanitarne misije i sudbine dveju država. Baš ovdašnji odvija se u Tardijevoj omiljenoj epohi ranog 20. veka i nacrtan je njegovim jasnim stilom elegantne stilizacije, uz mnoštvo detalja i izuzetan balans crnih i belih površina. Ova izuzetna saradnja dva autora na vrhuncu svojih kreativnih potencijala ništa nije izgubila na svežini ni posle četiri decenije, što bez sumnje ukazuje da se radi o istinskom remek-delu koje zavređuje mesto na centralnoj polici bilo koje biblioteke. Jacques Tardi (francuski: [taʁdi]; rođen 1946.) francuski je crtač stripova. Često se pripisuje isključivo kao Tardi. Tardi was born on 30 August 1946 in Valence, Drôme. After graduating from the École nationale des beaux-arts de Lyon and the École nationale supérieure des arts décoratifs in Paris, he started drawing comics in 1969, at the age of 23, in the Franco-Belgian comics magazine Pilote, initially illustrating short stories written by Jean Giraud and Serge de Beketch, before creating the political fiction story Rumeur sur le Rouergue from a scenario by Pierre Christin in 1972.[1][2] A highly versatile artist, Tardi successfully adapted novels by controversial writer Louis-Ferdinand Céline and crime novelist Léo Malet. In Malet`s case, Tardi adapted his detective hero Nestor Burma into a series of critically acclaimed graphic novels, though he also wrote and drew original stories of his own. Tardi also created one of French comics` most famous heroines, Adèle Blanc-Sec. This series recreates the Paris of early 20th century where the moody heroine encounters supernatural events, state plots, occult societies and experiments in cryogenics. Another graphic novel was Ici Même [fr] which was written by Jean-Claude Forest, best known as the creator of Barbarella. A satire, it describes the adventures of Arthur Même who lives on the walls of his family`s former property. Tardi has produced many antiwar graphic novels and comics, mainly focusing on the collective European trauma of the First World War, and the pitfalls of patriotism spawned several albums (Adieu Brindavoine, C`était la guerre des tranchées, Le trou d`obus, Putain de Guerre...). His grandfather`s involvement in the day-to-day horrors of trench warfare, seems to have had a deep influence on his artistic expression. He also completed a four-volume series on the Paris Commune, Le cri du peuple. In the English language, many of Tardi`s books are published by Fantagraphics Books, edited and translated by Fantagraphics` co-founder Kim Thompson.[3] Books published by Fantagraphics include West Coast Blues (Le Petit bleu de la côte ouest), You Are There (Ici Même), It Was the War of the Trenches (C`était la guerre des tranchées), Like a Sniper Lining Up His Shot (La Position du tireur couché) and The Arctic Marauder (Le Démon des glaces). Four books, including two albums collecting the first four Adele Blanc-Sec volumes, were previously published by NBM Publishing, the previous rightsholder to Tardi`s works, in translations by Jean-Marc Lofficier and Randy Lofficier. In January 2013, Tardi was nominated as a Chevalier in France`s Legion of Honour, the country`s highest distinction.[4] However, he turned down the distinction, citing that he will `remain a free man and not be held hostage by any power whatsoever.`

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Lečenje raka i drugih bolesti - Tadej Štrabulović Godina izdanja: 2017 Broj strana: 77 Povez: Mek Rak nije ni zarazan niti prelazan kaže Otac Tadej. Gospod je otkrio kako se leči rak. Hranom se unose otrovi u organizam koji ga izazivaju pa ga i lekovitom ishranom i treba lečiti. Idemo redom a na kraju je i recept za lečenje raka. Prvo što od starta mora da se razume je da bolesti koje su nastale zbog greha (ličnog ili roditeljskog) i ako se duše kroz to čiste ili ispaštaju, moraju prvo da prekinu lanac nasleđa greha (praroditeljskog, roditeljskog ili ličnog) i to se prekida samo okretenjem ka Bogu a okretanjem leđa grehu. Prvo se mora ispovediti čitav život, od 7 godine do sada. Potom da se živi pobožno koliko je to moguće (zavisno od stepena kancera) postiti i ići na liturgiju. Osnovno je ne jesti meso i to je pod 1. Takođe je dobro svaki dan jesti semenke kajsije, ako je kancer u početnoj fazi jede se oko 20, 30 dnevno semenki (ima da se nađe u zdravoj hrani) ima u sebi B17 vitamin, ako je u odmakloj onda oko 80 semenki kajsije. Preventivno se jede oko 10 semenki svaki dan, ne više. Molite se Bogu i Svetom Vasiliju Ostroškom i Ocu Tadeju da vas isceli od raka, kao što je skoro iscelio jednog mog brata u Hristu i koji više nema nikakve tragove kancera. Evo recepta, metode kako se leči svaki oblik `RAKA` ako osoba živi pobožno. 1. Onima koji boluju od raka Otac Tadej kao osnovno i suštinski važno preporučuje da uopšte ne jedu meso. Mesa se dele na bela i crvena, bela mesa su riblja mesa i ona su zdrava. Crvena mesa su štetna, ali mi ne znamo da su to sva ostala osim ribljem i danas je toliko meso zatrovano kancerogenim materijama, od mesa prosto bujaju ćelije raka, zbog silnih otrova to meso danas više ne treba jesti čak ni živinsko. To je pod 1. da se izbaci meso. 2. Kopriva svojim sastojcima zamenjuje meso, jako je snažna i snažno deluje na organizam. 3. Vodu iz česme ne treba uopšte piti (posebno ko ima tumor, rak) jer ako pijete vodu iz česme i ako ne jedete meso (što je pod 1. obavezno) ipak ne možete ozdraviti jer je u njoj dvostruko ako ne i više hlora nego što je dozvoljeno. Recept (ovo nije reklama za Prolom Banju već je zaista ta voda po saveti starca lekovita ako se i isključivo ovako koristi kroz ishranu): - Prolom voda leči rak ali samo pod jednim uslovom, da se ništa sveže ne jede niti prženo na ulju, ništa, samo da se kuva u prolom vodi. Ništa nekuvano ni sveže voće i povrće niti išta se ne jede osim povrća kuvanog u prolom vodi. Prolom voda se pije i ni jedna druga. Bukvalno ni salata ne sme da se jede ako nije skuvana u prolom vodi. Jeste teško i neukusno jer se samo jede kuvano i pije prolom voda ali to je jedini način. Kada se bolesnik izleči, što traje nekada 40 dana a nekada koji mesec, treba nastaviti takvu ishranu (kuvana hrana i voće i povrće u prolom vodi i da se pije ta voda isključivo a ne druga) još 30 dana treba posle nastaviti sa takvom ishranom. Bolesni od raka obavezno treba da idi u crkvu, na liturgiju svake nedelje, da se detaljno ispovede i pričešćuju, smirenje će takođe pomoći da naši organi funkcionišu mnogo bolje i pravilno rade. Čak i onda kada lekari dignu ruke od bolesnika za njega nije kasno ako ako se bude pridržavao ovoga uputstva. U ovoj dušekorisnoj knjižici, možete pronaći mnogo dušekorisnih i sažetih saveta koje nam je ovaj sveti Starac dao.

Ex libris, 2003. Novo, mediteransko izdanje Odavno rasprodato, izuzetno retko u ponudi. Iznimno popularna knjiga proznih zapisa i crtica o prehrambenim uspomenama Pavla Pavličića sjajan je portret ne samo prehrambenih navika nego općenito i jednoga vremena, 50-ih i ranih 60-ih godina prošloga stoljeća kada, kako autor smatra, regionalizmi, odnosno kontrast sjevera i juga određuju ne samo prehrambeni nego i hrvatski civilizacijski identitet uopće. Pavao Pavličić (Vukovar, 16. kolovoza 1946.),[1] hrvatski je akademik, književnik, književni znanstvenik, prevoditelj i scenarist, istaknut po pisanju kriminalističkih romana za djecu i odrasle. Životopis Pavao Pavličić rođen je 16. kolovoza 1946. godine u Vukovaru gdje je završio osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1969. na Filozofskom fakultetu Zagrebačkoga Sveučilišta diplomirao je komparativnu književnost i talijanski jezik, a doktorirao je 1974. godine tezom iz područja metrike (Sesta rima u hrvatskoj književnosti: književnoteorijski i književnohistorijski aspekti).[1] Od 1970. godine zaposlen je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu gdje je redoviti profesor na Odsjeku za komparativnu književnost. Član suradnik Razreda za književnost HAZU bio je od 3. prosinca 1992. do 30. siječnja 1997. godine a redoviti je član Razreda za književnost HAZU od 30. siječnja 1997. godine.[2] Književno i znanstveno stvaralaštvo Književni i znanstveni interesi kod njega su podjednako zastupljeni i isprepliću se. Kao znanstvenika, Pavličića zaokupljaju teme iz starije hrvatske književnosti i literarne teorije. Iz tog područja objavio je veći broj rasprava i nekoliko knjiga: Rasprave o hrvatskoj baroknoj književnosti (1979.), Književna genologija (1983.), Stih u drami, drama u stihu (1985.), Sedam interpretacija (1986.), Poetika manirizma (1988.), Stih i značenje (1993.), Barokni stih u Dubrovniku (1995.), Moderna hrvatska lirika (1999.), Hrvatski dramski stih (2000.), Barokni pakao: rasprave iz hrvatske književnosti (2003.) i dr. Književnu karijeru započeo je kao novelist i objavio je zbirke pripovjedaka: Lađa od vode (1972., 2003.), Vilinski vatrogasci (1975.), Dobri duh Zagreba (1976., 1996., 1999., 2003., 2004., 2005., 2006., 2007.), Radovi na krovu (1984.), Skandal na simpoziju (1985.), Kako preživjeti mladost (1997.) i Otrovni papir (2001.) te više od dvadeset romana: Plava ruža (1977., 2001.), Stroj za maglu (1978., 1995.), Umjetni orao (1979., 2004.), Večernji akt (1981., 1982., 1983., 1984., 1990., 1997., 1999.), Slobodni pad (1982.), Eter (1983.), Trg slobode (1986.), Rakova djeca (1988.), Koraljna vrata (1990., 1996., 2004.), Diksilend (1995.). Pavao Pavličić piše i lirsko-memoarske knjige i to ponajviše o svom rodnom gradu Vukovaru: Dunav (1983., 1992., 1999.), Šapudl (1995.), Kruh i mast (1996., 2003.), Vodič po Vukovaru (1997.), Vesele zgode djeda i bake (2000.), Vukovarski spomenar (2007.) i dr., feljtone: Zagrebački odrezak (1985.), Inventura (1989.), Prolazna soba (1992.), Leksikon uzaludnih znaja (1995.) i dr., te eseje: Sve što znam o krimiću (1990.), Svoj svome (1992.), Rukoljub (1995., 2001.), Ulica me odgojila (2004.) i dr. Neraskidiva veza Pavličićeva znanstvenog i književnog interesa može se i `pročitati` iz njegovih romana. Naime, gotovo svi njegovi glavni junaci imaju nekakve veze s njegovim zvanjem. Tako u romanu Koraljna vrata filolog odlazi na Lastovo pregledati stare spise među kojima će pronaći dva izgubljena pjevanja Gundulićeva Osmana. U Rupi na nebu glavni lik je prevoditelj (Pavličić je prevodio talijanske dolcestilnoviste) koji otkriva zagrebačke gornjogradske podzemne hodnike, a u njegovu romanu Numerus clausus u središtu pozornosti je student književnosti kao pripovjedač i njegov prijatelj, student medicine. Već u Pavličićevoj novelističkoj fazi (treća zbirka pripovjedaka Dobri duh Zagreba) primijećena je stanovita promjena u njegovu pisanju koja je postala njegova trajna odlika: miješanje fantastike i postupaka karakterističnih za kriminalistički roman. Naime, u osnovi većine Pavličićevih romana je struktura enigme, a fantastične elemente koristi pri stvaranju zapleta. Osim strukture enigme i fantastičnih elemenata, u njegovim romanima uočljivi su i postupci karakteristični za tzv. zabavnu književnost: dinamična fabula (puna neočekivanih obrata), jednostavan izraz, plošni likovi, odnosno likovi svedeni na funkcije koje imaju u strukturi zapleta. Knjige su mu prevađane na slovački i češki. Roman Večernji akt 1981. godine bio je proglašen knjigom godine.[3] Scenarist Pavao Pavličić autor je scenarija za filmove: Ritam zločina, (1981.) Zločin u školi, (1982.) Treći ključ, (1983.) San o ruži, (1986.) Osuđeni, (1987.) Čovjek koji je volio sprovode, (1989.) Orao, (1990.) Vukovar se vraća kući, (1994.) Putovanje tamnom polutkom, (1996.) Treća žena, (1997.) Djela Cjelokupan opus do ožujka 2016. (ukupno 95 djela) Zbirke pripovijesti Lađa od vode, Zagreb 1972., Beograd 2003. Vilinski vatrogasci, Zagreb 1975. Dobri duh Zagreba, Zagreb 1976., 1996., 1999., 2003., 2004., 2005., 2006.,2008., 2011. (dva izdanja) Radovi na krovu, Beograd 1984. Skandal na simpoziju, Split 1985. Kako preživjeti mladost, Zagreb 1997. Otrovni papir, Zagreb 2001. Tko je to učinio? (sabrane kriminalističke priče), Zagreb 2006. Romani Plava ruža, Zagreb 1977.; 2001. Stroj za maglu, Zagreb 1978., Rijeka 1995. Umjetni orao, Zagreb 1979., 2004. Večernji akt, Zagreb 1981., 1982., 1983., 1984.,1990., 1997., 1999., 2014. Slobodni pad, Zagreb 1982. Eter, Zagreb 1983. Kraj mandata, Zagreb 1984. Čelični mjesec, Zagreb 1985. Trg slobode, Zagreb 1986. Krasopis, Zagreb 1987. Rakova djeca, Zagreb 1988., 2001. Sretan kraj, Zagreb 1989. Koraljna vrata, Zagreb 1990., 1996., 2004., 2008. Rupa na nebu, Zagreb 1992. Nevidljivo pismo, Zagreb 1993. Škola pisanja, Zagreb 1994. Diksilend, Zagreb 1995. Zaborav, Rijeka 1996. Pokora, Zagreb 1998. Numerus clausus, Zagreb 1998. Nepovrat, Zagreb 1999. Pasijans, Zagreb 2000. Pjesma za rastanak, Zagreb 2000. Kronika provincijskog kazališta, Zagreb 2002. Tužni bogataš, Zagreb 2002., 2003., 2004. Melem, Zagreb 2003., 2004. Mrtva voda, Zagreb 2003. Krvnik u kući, Zagreb 2004. Odbor za sreću, Zagreb 2004. Zmijska serenada, Zagreb 2005. Devet spomenika, Zagreb 2006. Cvijeće na vjetru, Zagreb 2007. Literarna sekcija, Zagreb 2008. Trajanovo pravilo, Zagreb 2009. Žive igračke, Zagreb 2009. Stara ljubav, Zagreb 2010. Brda se miču, Zagreb 2011. Muzej revolucije, Zagreb 2012. Krvna veza, Zagreb 2014. Crveno pile, Zagreb 2014. Tri petka u travnju, Zagreb 2015. Tajno ime, Zagreb 2015. Vlasnik, glasnik, hodočasnik, 2015. Romani za djecu Trojica u Trnju, Zagreb 1984., 1987., 1992. 1996., 1999. 2008., 2014. Zeleni tigar, Zagreb 1986., 1990., 2005., 2007. Petlja, Zagreb 1988., 2005., 2007., 2008., 2011. Lopovska uspavanka, Zagreb 1992. Mjesto u srcu, Zagreb 1996., 2000. San koji se ponavlja, Zagreb 2001. Memoarska proza Dunav, Zagreb 1983., 1992., 1999., 2008. Šapudl, Zagreb 1995., 2014. Kruh i mast, Zagreb 1996., Split-Zagreb 2003. Vodič po Vukovaru, Zagreb 1997. Vesele zgode djeda i bake, Zagreb 2000. Vukovarski spomenar, Zagreb 2007. Bilo pa prošlo, Zagreb 2011. Narodno veselje, Zagreb 2013. Feljtoni Zagrebački odrezak, Zagreb 1985. Inventura, Zagreb 1989. Prolazna soba, Zagreb 1992. Leksikon uzaludnih znanja, Rijeka 1995. Zagrebački trgovi, Zagreb 1998. (suautor Pavao Cajzek)[4] Ulica me odgojila, Zagreb 2004. Knjiški moljac, Zagreb 2009. Ljetno kino, Zagreb 2013. Eseji Sve što znam o krimiću, Beograd 1990., Zagreb 2008. Svoj svome, Zagreb 1992. Rukoljub, Zagreb 1995., 2001. More i voda, Zagreb 2014. Znanstvene knjige Rasprave o hrvatskoj baroknoj književnosti, Split 1978. Književna genologija, Zagreb 1983. Stih u drami & drama u stihu, Zagreb 1985. Sedam interpretacija, Rijeka 1986. Poetika manirizma, Zagreb 1988. Stih i značenje, Zagreb 1993. Barokni stih u Dubrovniku, Dubrovnik 1995. Studije o Osmanu, Zagreb 1996. Moderna hrvatska lirika, Zagreb 1999. Hrvatski dramski stih, Split 2000. Barokni pakao, Zagreb 2003. Skrivena teorija, Zagreb 2006. Epika granice, Zagreb 2007. Mala tipologija moderne hrvatske lirike, Zagreb 2008. Petnaest riječi, Zagreb 2011. Vrijeme u pjesmi, Zagreb 2011. Moderna alegorija, Zagreb 2013. Uvod u Marinkovićevu prozu, Zagreb 2014. Prijevodi Na slovenski: Večerni akt (Večernji akt), prev. Bilka Matė, Ljubljana 1984. Lepopis (Krasopis), prev. Đurđa Strsoglavec, Ljubljana 2009. Na makedonski: Етер (Eter), prev. Ljube Cvetanovski, Skopje 1986. Na slovački: Zlatá ruža, Prístroj na hmlu, Umelý orol, (Plava ruža, Stroj za maglu, Umjetni orao), prev. Ján Jankovič, Bratislava 1986. Na rumunjski: Clarobscur (Večernji akt), prev. Octavia Nedelcu & Adrian Costea, Bucuresti 1991. Na bugarski: Стоманената луна (Čelični mjesec), prev. Kristina Makaveeva, Hemus, Sofija, 1992.[5] Na danski: Ørnen (Umjetni orao), prev. Henning Mørk, Århus 1994. Na francuski: La calligraphie (Krasopis), prev. Ljiljana Huibner-Fuzellier & Raymond Fuzellier, Boulogne 1994. Na češki: Večerní akt (Večernji akt), prev Dušan Karpatský, Praha 1997. Na slovački: Večerný akt (Večernji akt), prev. Ján Jankovič, Bratislava 2006. Na njemački: Die Donau (Dunav), prev. Tamara Marčetić, Klagenfurt 2008. Nagrade 1974.: nagrada A.B. Šimić za zbirku pripovijesti Vilinski vatrogasci 1974.: Nagrada Večernjeg lista za kratku priču (II.) 1981.: NIN-ova nagrada za roman Večernji akt 1983.: Nagrada Politikinog zabavnika za roman Trojica u Trnju 1986.: nagrada Ksaver Šandor Gjalski za roman Trg slobode 1990.: nagrada Goran za roman Koraljna vrata 1994.: nagrada Miroslav Krleža za roman Nevidljivo pismo 1995.: nagrada Ksaver Šandor Gjalski za memoarsku prozu Šapudl 1996.: nagrada Judita za Studije o Osmanu 1996.: nagrada Josip i Ivan Kozarac za cjelokupni doprinos 1997.: nagrada Grigor Vitez za roman za djecu Mjesto u srcu 1997.: Nagrada Mato Lovrak za roman za djecu Mjesto u srcu 2001.: nagrada Josip i Ivan Kozarac za roman Pasijans 2003.: Nagrada Večernjeg lista za kratku priču (I.), Što da se radi s Krležom? 2008.: Nagrada Matice hrvatske za književnu i umjetničku kritiku `Antun Gustav Matoš`, za knjigu Mala tipologija moderne hrvatske lirike[6] 2013.: nagrada Ksaver Šandor Gjalski za roman Muzej revolucije 2014.: Nagrada Večernjeg lista za kratku priču (I.) Ugovor s Viragom 2014.: nagrada Zvane Črnja za memoarsku prozu Narodno veselje 2015.: nagrada Josip i Ivan Kozarac za roman Tri petka u travnju 2015.: Nagrada Vladimir Nazor, za životno djelo[7] 2020.: Nagrada za životno djelo Grada Vukovara, za iznimne zasluge u području hrvatske književnosti koju je oplemenio svojim djelima u kojima je promicao i svoj rodni grad Vukovar[8] Osobni život Godine 1985. na književnoj večeri u Osijeku upoznao je Julijanu Matanović, knjževnicu koja je tri godine prije kao studentica napisala negativnu novinsku kritiku za njegov roman Slobodni pad. Pavličić je 1989. godine bio član vijeća pri njezinoj obrani magisterija. Matanović je 1995. godine bila urednica njegove knjige Diksilend u Biblioteci HIT. Surađivali su i kao predavači na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Nakon dvogodišnje ljubavne veze vjenčali su se u prosincu 2017. godine u Osijeku, u kojem je Matanović provela svoju mladost.[9]

Opis Potpuno nov način učenja funkcionisanja JavaScript koda u realnim situacijama "24-časovna obuka" je nova edicija najnovijih tehnologija na delu. Svaku knjigu prati i DVD sa vežbama. Različita praktična iskustva opisuju kako funkcioniše JavaScript u realnom svetu. Osnovno o knjizi: Kako da vaše web stranice budu interaktivnije i dinamičnije. Pojavila se nova generacija web čitača, koja je posebno optimizovana za mogućnosti korišćenja JavaScript koda. Ovaj jedinstevni paket, koji se sastoji od knjige i DVD diska, prikazuje vam kako da koristite JavaScript da biste svoje web stranice učinili dinamičnijim i interaktivnijim, tako da možete da kreirate nejbolje moguće korisničko iskustvo. Sastavljen od eksperski napisanih lekcija, ovaj komplet, koji morate posedovati, obezbeđuje praktične demonstracije na pratećem DVD disku, koje olakšavaju učenje JavaScript jezika, a sastoje se od demoa sa uputstvima i korisnih primera. Uz pretpostavku da imate malo prethodnog programerskog iskustva, lekcije vas vode kroz upoznavanje osnova programiranja korišćenjem JavaScript jezika i postepenu nadgradnju osnovnog znanja. Pregled JavaScript promenljivih, tipova podataka, funkcija i upravljačkih struktura Kako izbegavati često pravljene greške, debagirati kod i primenjivati najbolja programerska iskustva Kako manipulisati HTML kodom pomoću JavaScript koda Postupak modifikovanja stila elemenata Detaljan opis rukovanja događajima korišćenjem pomoćnog objekta za upravljan je događajima u različitim čitačima Isticanje konvencija i najboljih iskustava koja pomažu prilikom opisanja efikasnijeg koda Slanje i prijem podataka pomoću Wrox vodiči su napisani tako da prikazuju programske jezike i tehnologije jednostavni je nego što biste vi zamislili. Pisali su ih programeri za druge programere, tako da sadrže strukturni format u obliku uputstava, koji vodi čitaoca kroz sve opisane tehnike. Šta se nalazi na pratećem DVD disku? Nemojte samo da učite - radite. Lekcije u okviru knjige su povezane sa dodatnim demonstracionim materijalom na DVD disku – postoji preko četiri sata video uputstava! Naučićete kako da: Dodajete JavaScript na web stranicu Kreirate JavaScript animacije Izvršavate kod zasnovan na uslovima Ponavljate kod u okviru petlji Koristite objektno orijentisano programiranje korišćenjem JavaScript koda Pristupate stilovima i menjate ih Sinamički kreirate nove HTML elemente Pristupate objektnom modelu dokumenta Omogućavate prevlačenje u Web čitaču Rukujete greškama i uklanjate greške pomoću Firebug alata Kratak sadržaj Predgovor. Deo I: Uvod u JavaScript. Lekcija 1: Dodavanje JavaScript koda na Web stranicu. Lekcija 2: Promenljive i JavaScript sintaksa. Lekcija 3: Funkcije. Lekcija 4: Donošenje odluka. Lekcija 5: Petlje. Lekcija 6: Domet. Lekcija 7: Objekti i ugrađeni tipovi. Lekcija 8: Samostalno kreirani objekti. Lekcija 9: Prototipovi i nasleđivanje (Function objekat). Deo II: Programiranje vezano za čitač. Lekcija 10: Objekat prozora. Lekcija 11: Windows skriptovanje. Lekcija 12: Skriptovanje frejmova. Lekcija 13: Document Object Model. Lekcija 14: Dodavanje HTML pomoću JavaScript koda. Lekcija 15: Modifikovanje stila elementa. Lekcija 16: Uvod u događaje. Lekcija 17: Definisanje rukovalaca događajima pomoću HTML atributa. Lekcija 18: Korišćenje rukovalaca događajima. Lekcija 19: Primena standarnih DOM i IE rukovalaca događajima. Lekcija 20: Pisanje rukovalaca događajima za različite čitače. Lekcija 21: Standardan objekat događaja. Lekcija 22: Objekat događaja za Internet Explorer. Lekcija 23: Pisanje koda za više čitača. Lekcija 24: Prevlačenje. Lekcija 25: Tajmeri i animirani elementi. Lekcija 26: Forme - osnove. Lekcija 27: Pisanje skriptova za tastere. Lekcija 28: Pisanje skriptova za tekstualne elemente. Lekcija 29: Pisanje skriptova za selekciona polja. Lekcija 30: Pisanje skriptova za polja za potvrdu i radio tastere. Lekcija 31: Uvod u Ajax. Lekcija 32: Korišćenje XMLHttpRequest objekata. Lekcija 33: Kreiranje Ajax zahteva pomoću GET. Lekcija 34: Kreiranje Ajax zahteva pomoću POST. Lekcija 35: JSON. Deo III: Rukovanje greškama, uklanjanje rešaka i najbolja praktična iskustva. Lekcija 36: Najčešće greške prilikom kodiranja. Lekcija 37: Rukovanje greškama. Lekcija 38: Uklanjanje grešaka pomoću Firebug alata. Lekcija 39: Vodilje vezane za kodiranje. Lekcija 40: Izdvajanje JavaScript i HTML koda. Lekcija 41: Izdvajanje JavaScript i CSS. Lekcija 42: Izbegavanje globalnog dometa. Lekcija 43: Optimizovanje vašeg koda. Dodatak: Šta se nalazi na DVD disku? Indeks. Jeremy McPeak je profesionalni programer i analitičar, koji najčešće koristi JavaScript i C#. Dao je svoj doprinos u kreiranju knjiga Profesionalni Ajax i JavaScript za početnike. Povez knjige : broširani Strana : 456 Format : Pismo : latinica

Fototipsko izdanje pripremljeno prema originalu (1910) čiji je vlasnik g.Jovan B. Mirkuš sa Cetinja. Broširano, 44 stranice, 14x21 cm, bez godine izdanja, izdavač Mitropolija crnogorsko-primorska- Cetinjski manastir. Retko izdanje, poseduje ga samo Biblioteka Srpske Patrijaršije, Beograd. U knjizi se posle tekstualnog dela (koji u celosti prenosim) nalaze fotografije 34 pripadnika vladarske dinastije: sl. 1 - Mitropolit DANILO, Gospodar Crne Gore (1697-1735) sl. 2 - Mitropolit SAVA, Gospodar Crne Gore (1735-1782) sl. 3 - Mitropolit VASILIJE, Gospodar Crne Gore (1750-1766) sl. 4 - Mitropolit PETAR I SVETI, Gospodar Crne Gore (1782-1830) sl. 5 - Mitropolit PETAR II, Gospodar Crne Gore (1830-1851) sl. 6 - DANILO I, Knjaz i Gospodar Crne Gore (1851-1860) sl. 7 - DARINKA, Knjaginja crnogorska († 1892) sl. 8 - OLGA DANILOVA, Knjaginjica crnogorska († 1896) sl. 9 - Velika vojvotkinja STANE († 1895) i Veliki vojvoda MIRKO († 1867) sl. 10 - Njegovo Kraljevsko Visočanstvo NIKOLA I, Knjaz i Gospodar Crne Gore sl. 11 - Njeno Kraljevsko Visočanstvo MILENA, Knjaginja crnogorska sl. 12 - Njegovo Kraljevsko Visočanstvo KNjAZ DANILO, Našljednik prijestola crnogorskog sl. 13 - Njeno Kraljevsko Visočanstvo KNjAGINjA MILICA, Prestolonašljednikovica sl. 14 - Njegovo Visočanstvo KNjAZ MIRKO, Veliki vojvoda Grahovca i Zete sl. 15 - Njeno Visočanstvo Knjaginja NATALIJA sl. 16 - Njihove Svjetlosti Knjaz MIHAIL i Knjaz PAVLE, Veliki vojvoda Raški sl. 17 - Njihove Svjetlosti Knjaz STANISLAV († 1907) i Knjaz STEVAN († 1908) sl. 18 - Njegovo Visočanstvo KNjAZ PETAR, Veliki vojvoda Zahumski sl. 19 - Njihova Visočanstva Knjaginjice crnogorske KSENIJA i VJERA sl. 20 - Njeno Visočanstvo MARIJA, Knjaginjica crnogorska († 1885) sl. 21 - Njegovo Veličanstvo PETAR I, Kralj Srbije sl. 22 - Njeno Visočanstvo ZORKA, Knjaginja Karađorđević († 1890) sl. 23 - Njihova Kraljevska Visočanstva Knjaz ALEKSANDAR, Našljednik prijestola Srbije, Knjaz ĐORĐE KARAĐORĐEVIĆ i Knjaginjica JELENA KARAĐORĐEVIĆ sl. 24 - Njegovo Imperatorsko Visočanstvo PETAR NIKOLAJEVIČ, Veliki knjaz Rusije sl. 25 - Njeno Imperatorsko Visočanstvo MILICA NIKOLAJEVNA, Velika knjaginja ruska sl. 26 - Njihova Imperatorska Visočanstva Knjaginjica MARINA, Knjaginjica NADEŽDA i Knjaz ROMAN sl. 27 - Njegovo Veličanstvo VIKTOR EMANUEL III, Kralj Italije sl. 28 - Njeno Veličanstvo JELENA NIKOLAJEVNA, Kraljica Italije sl. 29 - Njihova Kraljevska Visočanstva Knjaginjica JOLANDA, Knjaginjica JOVANA, Knjaginjica MAFALDA i Knjaz UMBERTO OD PJEMONTA, Našljednik prijestola Italije sl. 30 - Njegovo Visočanstvo Knjaz FRANC JOSIF BATENBERG sl. 31 - Njeno Visočanstvo ANA NIKOLAJEVNA, Knjaginja Batenberg sl. 32 - Njegovo Imperatorsko Visočanstvo NIKOLAJ NIKOLAJEVIČ, Veliki knjaz ruski sl. 33 - Njeno Imperatorsko Visočanstvo ANASTASIJA NIKOLAJEVNA, Velika knjaginja ruska sl. 34 - Njihova Imperatorska Visočanstva JELENA GEORGIJEVNA, Knjaginjica Romanovska, Hercoginja Lajhtenberška i SERGIJE, Knjaz Romanovski, Hercog Lajhtenberški Династија Петровић-Његош Што утече испод сабље турске, Што на вјеру праву не похули, Што се не хће у ланце везати, То се збјежа у ове планине, Да гинемо и крв проливамо, Да јуначки аманет чувамо, - Дивно име и свету слободу! - П. П. Њ. Као што су скоро све угледније породице црногорске током времена досељене у Црну Гору из другијех српскијех земаља, тако је досељена и породица Петровића Његоша, и то, према предању које се у тој породици чува, из Босне, из мјеста Зјенице. То се њихово досељење односи добу владавине Ивана Црнојевића (1471-1490.). По досељењу они се настанише на Његушима у Катунској нахији. О поријеклу и животу ове породице прије њихова досељења у Црну Гору ми врло мало што знамо, осим што нам предање казује, да су за неко кратко вријеме прије досељења боравили у Требињу, а затијем у Његошу планини, у мјесту Церовици. Ипак, судећи по једном потпису владике Данила, гдје се он назива `Војводић српске земље`, можемо с правом закључивати, да је то била једна од старих угледнијих властелинских српских породица, која је, као и многе друге, због прилика које настадоше у Босни, пошто је Турци заузеше, напустила своје старо сједиште. Три до четири нараштаја прошла су, може бити, док се је у тој породици родио Петар, по којему се и назваше Петровићи. Унук овога Петра, а отац владике Данила, Шћепан, био је кнез Његушки, а осим тога често је изашиљан био по народним пословима код Патријарха у Пећ и тако је народне ствари заступао, да је због тога, као и због своје правичности и одлучности стекао велик глас и поштовање у народу. Шћепан је, поред друге дјеце, имао сина Николу (доцније владику Данила), који се је као младић васпитавао и учио у цетињском манастиру, али пошто Сулејман-паша скадарски разруши овај манастир, 1692. године, Никола се опет поврати кући својих родитеља. Крај XVII. вијека био је у опште најкритичнији тренутак у историји Црне Горе. С потоњијем каменом манастира Ивана Црнојевића порушен је и потоњи основ оне Црне Горе, коју Црнојевићи засновали бјеху. Изгледало је, да ће слобода црногорска за навијек да угасне, али добри геније Црне Горе показао је Црногорцима пут, којим треба да иду к спасењу. Крајем године 1696. Црногорци се скупе на сабор, да бирају себи Господара и владику, и Провиђење је хтјело, те је њихов избор пао на Николу (Данила) Петровића Његоша. Тај избор био је сретан и Богом благословен. Та породица, која се је одликовала најљепшим људским врлинама: бистрином ума, силом вазда к добру упућене воље, личном храброшћу, мудрошћу и вјештином војничком, живом свијешћу о народним потребама и идеалима, бистрим погледом на вријеме у којему живе, радњом која ствара и иде даље од онога што затече; породица задахнута силним патриотизмом и обдарена најљепшим даром поезије и најдивнијим цртама тјелесне љепоте, - та породица дала је Црној Гори до данас седам владалаца, којима она дугује благодарност за све што има. Пет од овијех владалаца били су у исто доба и црквени поглавари - митрополити, али не треба отуда закључивати, да су Господари из дома Петровића Његоша били Господари зато, што су у исто доба били и митрополити. Они су бивали владаоци прије, него што су узимали на себе то високо црквено достојанство, у којем је била сједињена власт црквеног и државног поглавара. Тако н. пр. владика Данило био је три године од народа изабрани Господар, па је тек послије тога времена примио митрополитско достојанство. Између 1830. и 1833. владика Раде називао се је: `Божјом милошћу, ја ђакон Петар II. Петровић-Његош, Господар Црногорски`, па је тек доцније постао митрополит. Осим тога, они се нијесу ни носили, изузевши св. Петра Цетињског, као црквени поглавари, већ су носили народно руво и оружје. Па и св. Петар у доба рата носио је народне хаљине и оружје. По хронолошком реду они су слиједили овако: МИТРОПОЛИТ (владика) ДАНИЛО, родио се на Његушима. Владао је од 1697-1735. Посветио га је српски патријарх Арсеније III. Чарнојевић. 1701. ударио је при Орловом Кршу на Цетињу основ данашњем цетињском манастиру. У Зети, у селу Српској, приликом освећења цркве, ухвате га Турци и осуде на смрт, али га Црногорци откупе за 3000 дуката. На Царевом Лазу 1712. потукао је велику турску војску, којом је приликом и сам допао рана. Тако утврди земљу с поља, пошто ју је предходно изнутра оснажио, истријебивши из ње потурчењаке, преко којих су се у Црну Гору почели увлачити страни елементи. Ћуприлић паша навали на Црну Гору 1714. са многобројном војском, и попали је до Цетиња, откуда се врати, немогавши је покорити. Владика Данило крену се у Русију за помоћ и утврди са руским царем Петром Великим везе покровитељства и братства, у чему су га шљедовали сви доцнији Господари Црне Горе. Ушљед добрих односа са Млетачком Републиком добио је духовно покровитељство над Боком, која је тада била под млетачком влашћу. Одржавање реда у земљи повјерио је неколицини главара. МИТРОПОЛИТ САВA (1735-1782.). Завладичио га је српски патријарх из Пећи. - 1736. помагао је Русију и Аустрију у њиховом рату са Турском. Путовао је у Русију. Царица Јелисавета издала му је грамату, којом хвали Црногорце и признаје њихово јунаштво и заслуге за Русију у њеној борби за ослобођење Хришћана на истоку. По повратку из Русије послао је у Пећ свога синовца: МИТРОПОЛИТА ВАСИЛИЈА, којега је завладичио пећски патријарх и дао му назив: `Митрополит црногорски, скендеријски и приморски и егзарх св. пријестола словеносрпске патријаршије у Пећи.` Једном приликом, кад је у Пећи био сабор српских архијереја, добио је од пећског патријарха писмени позив, у којем га патријарх назива: `Митрополитом од принципата Црне Горе`. Митрополити Сава и Василије заједно су владали од 1750-1766., које године Василије умре у Петрограду, гдје је и сахрањен. МИТРОПОЛИТ ПЕТАР I. (Свети Петар Цетињски), владао је од 1782-1830. Завладичио се у Карловцима 1784., одакле је пошао у Русију. При повратку из Петрограда у домовину, изговорио је знамените ријечи: `ко је противу Русије, тај је и противу свијех Словена` - што су узели за основицу своје политике сви доцнији Господари црногорски. 1787. помагао је Русију и Аустрију у рату са Турском, који није био повољан ни за савезнике, ни за Црну Гору. Два пут је јуначки сузбио турску војску под Махмут-Пашом. Послије другог напада, у којему је погинуо сам Махмут-Паша, Брда су за вазда сједињена са Црном Гором. Јакога је удјела имао са својим Црногорцима и Бокељима у ратним догађајима, који су били судбоносни за Боку и Дубровник. Црногорци су се и Бокељи тада борили заједно са Русима противу Француза. Под његовом владавином присаједињена је Црној Гори Морача, а Бока, која је два пут долазила под његову власт, предана је Аустрији 1814. Обдржавао је сталне везе са Карађорђем за вријеме првог устанка и с њим је склопио савез за ослобођење потлаченог Српства, те је у ту сврху водио знатне борбе са Турцима. Под митрополитом Петром Црна Гора добила је први писани закон 1798., који је проширила Народна Скупштина на Цетињу 1803. Њиме је установљен суд, који се звао `кулук`. Што је Немањићима Св. Сава, то је Петровићима Св. Петар, који је био неустрашиви народни вођа и учитељ, благе природе, а силна ауторитета, којем се покоравао и најопорији горштак. Због његовога богоугодног живота народ га је прозвао, још за живота, светим. Представио се на Цетињу 18. октобра 1830. МИТРОПОЛИТ ПЕТАР II. (Владика Раде, синовац Петра I.). Васпитач му је био чувени српски пјесник Симо Милутиновић-Сарајлија. Посвећен је за архијереја у Петрограду 1833 , пошто је већ три године као ђакон био Господар Црне Горе. Установио је Сенат. као највишу судску власт, у којем су била заступљена сва племена. Завео је тјелесну гарду (перјанике). Под њим се почео наплаћивати порез. Отворио је прву штампарију послије чувене ободске штампарије (1493. за вријеме владе Ивана Црнојевића). Веће је сукобе имао са Турском због Подгорице, Дробњака и Грахова, гдје је погинуло десет његових рођака Петровића. С Аустријом је уредио пограничне спорове. Он је један од првих српских пјесника. У своме најбољем пјесничком дјелу `Горском Вијенцу`, који је преведен на више европских језика, опјевао је истребљење потурчењака из Црне Горе под својим претком владиком Данилом. Умро је 1851. Сахрањен је по својој жељи у црквици на врху Ловћена изнад Цетиња, КЊАЗ ДАНИЛО I. По жељи народној и пристанку цара руског Николе I. прогласио се у Петрограду за Књаза, и тијем је коначно у Црној Гори свјетовна власт отцијепљена од духовне. Турска се побојала да ће тијем сувише порасти Црној Гори углед, те посла на њу 1852. велику војску под Омер-Пашом. Брат Књаза Данила, Велики Војвода Мирко, отац данашњега Господара Црне Горе, предводио је борбу. Пошто се није могао одржати, склонио се у Острошки Манастир, гдје је са 30 Црногораца девет дана одољевао огромној непријатељској сили, док му није стигла помоћ од Књаза Данила. Дани одбране у Острошкоме Манастиру сачињавају једну од највеличанственијих црногорских ратних епопеја. Борба се завршила 1853. г. када је Турска на интервенцију Великих Сила признала ново стање у Црној Гори. 1858. Турска опет посла велику војску, коју у славној битци на Граховцу на Спасов-дан Црногорци потпуно потукоше под вођством Великог Војводе Мирка. По тада је једна међународна комисија регулисала границе између Црне Горе и Турске. Књаз Данило био је у управи одважан, племенске је свађе и освете искоријенио и ауторитет државне власти високо уздигао. Био је гвоздене воље, јака карактера, неустрашив у остваривању народних идеала и државне мисли. Његово силно родољубље и сјајни ум, потпомаган у извођењу државних задатака несавладљивом личном храброшћу, положили су темељ новој Црној Гори и пред свијетом је у угледу подигли на степен заточника балканске слободе. У напону снаге свршио је трагичном смрћу од атентата, који је, као пошљедица политичких мотива, на њега извршен у Котору 1. августа 1860. На упражњени пријесто послије њега дошао је његов синовац: КЊАЗ НИКОЛА I. који се васпитавао у Паризу, примивши владу у 19. години живота. Првих година управљао је уз помоћ и сарадњу свога оца, Великог Војводе Мирка. 1862. повео је због ослобођења Херцеговине први рат са Турском. Рат је био тежак за Црну Гору, али се свршио часним миром. 1868. млади Књаз Никола путовао је први пут у Русију, и том приликом је са царем Александром II. још више развио везе, које су са Русијом били утврдили његови преци. По повратку с пута отпочео је живи рад на преуређењу државе. Уредио је војску, која му је била прва брига; отворио је по земљи судове и школе. 1876. у заједници са Србијом, са којом је Књаз Никола још под владом Књаза Михаила склопио савез, Црна Гора је објавила Турској рат за уједињење и ослобођење српскога народа. Црногорско се оружје прославило у побједама на Вучјем-Долу, Фундини и Никшићу, па пошто је и Русија ушла у рат, Црна Гора заузе Билећ, Бар, Улцињ и Подгорицу. Глас о побједама црногорским би разнесен широм свијета. Пјесници их опјеваше, а Црногорци дадоше Књазу Николи назив: `Цар Јунака`. Црна Гора је изашла из рата проширена и добила излаз на море. Тада су јој признале независност и оне Велике Силе, које јој то до тада формално не признаваху. По рату настало је дуго доба мира, које је Књаз Никола умио искористити, да своју Црну Гору и мудром управом и мирним радом уздигне на степен, на који су је подигле храбре мишице њених синова у славним ратним побједама. Радио је у свијема правцима културнога развића. Подизао је школе, градио путеве, отварао нове вароши, издавао корисне законе, сређивао државну управу завођењем министарстава и подстицао привредни и трговински полет и општу радиност. Али највећа му је брига била војска, коју је, помоћу братске Русије, подигао наоружањем и обуком на висину савремених задатака и потреба и од ње учинио праву народну узданицу. Својим везама сродства са страним дворовима прибавио је Црној Гори још веће поштовање и појачао у великој мјери њен углед. Тешки и дуготрајни рад на народном и државном добру олакшале су му јака воља и жица поезије, која га је учинила популарним српским пјесником. Књаз Никола је творац модерне Црне Горе, која је дјело његове управе и заједничких трудова његових и његовога храброг народа, којем је посветио сав свој живот. Руковођен идејом општега напретка, дао је земљи из слободне воље 6. децембра 1905. Устав, кад му га нико од његових поданика није тражио. Благодарећи аукторитету Књаза Николе, Црногорско је море, приликом пошљедње јевропске кризе због анексије Босне и Херцеговине, ослобођено ограничења наметнутих Берлинским Конгресом, што је не мала добит за културни и привредни развој Црне Горе. Унаприједивши Црну Гору у свијема правцима цивилизаторскога рада, Књаз Никола дочекао је, да ове године може заједно са својим народом, пун поноса и поуздања за будућност, бацити поглед на плодове свога педесетогодишњег владања и дјелања. У свијема својим напорима за опште добро, за све вријеме владавине, имао је помагача, савјетника, сапатника и анђела хранитеља у сапутници свога животаКЊАГИЊИ МИЛЕНИ, жени и владарци ријетких врлина, која га је обдарила прекрасним породом. Књагињу Милену због њене доброте и због племенитости њенога срца народ црногорски прозвао је `народном мајком`.