DŽORDŽ ORVEL sabrana dela 1-6 1. TISUĆU DEVETSTO OSAMDESET ČETVRTA 2. NITKO I NIŠTA U PARIZU I LONDONU 3. ZAŠTO PIŠEM I DRUGI ESEJI 4. BURMANSKI DANI 5. KATALONIJI U ČAST 6. ŽIVOTINJSKA FARMA Izdavač: AUGUST CESAREC Zagreb Godina izdanja: 1984. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Stanje: dobro

Vuk Drašković Izabrana dela 1-4, potpis Autora Izdavač Nova knjiga Beograd,1989 -Sudija -Molitva 1 -Molitva 2 -Nož mek povez, 20 cm, strana 373+346+391+250. Stanje Veoma dobro.

Od kako su ponovo puštene u prodaju 2006 godine Bruklin serija Cold Steel palica je dosledno postala favorit među fanovima. Napravljena od polipropilena jednostavno se ne može slomiti. Nema potrebe da brinete da će vam krhotine od drveta leteti u lice kao sa klasičnim drvenim palicama. Bez obzira šta udarite jednostavno se neće slomiti. Veoma lako se održava i čisti vodom i sapunom i može da vam traje večno. Brooklyn Basher je takođe veoma svestrana, pored igranja bejzbola može da se koristi i kao odbrambena alatka, takođe može da posluži i kao odličan alat za trening za razvijanje snage, agilnosti i koordinacije ruku za one koji se bave borilačkim sportovima kao što su: Kendo, Kenjitsu, Filipino Stick i Sword Fighting i Kineske borilačke veštine. Karakteristike palice Cold Steel Brooklyn Basher: Težina: 782g (27.6 oz) Ukupna dužina: 61cm (24″) Debljina drške: 2.54cm (1″) Debljina gornjeg dela: 5.72cm (2 1/8″) Materijal palice: Polypropylene Made in Taiwan

Edna O`Brien Izabrana dijela 1-5 komplet 1. Djevojke u sretnoj bračnoj luci 2. Jedva sam te prepoznala Johnny 3. Mjesto iskona 4. Zelenooka djevojka 5. Provincijalke Izdavač: august cesarec, zagreb godina izdanja: 1981. tvrd povez, zaštitni omot Stanje Veoma dobro.

PREGLED CRKVE EPARHIJE NIŠKE -MESEČNI DUHOVNI ČASOPIS KOMPLET ZA 1931.GODINU Stanje kao na slikama.. Spoljni znaci stajanja, unutra očuvane..neki listovi nisu štamparski isečeni u gornjem delu. Komplet sadrži devet časopisa.. Br.1,..2-3..4,..5..6-7,..8..9..10-11,..12 Izuzetno retko..

Suseno voce "NONI" za pripremu caja. Najjeftinije koristenje u lecenju i prevenciju ocuvanja zdravlja.Poreklo: Indija. -Povecava imunitet organizma,vrsi detoksikaciju organizma. -Regeneraciju i podmladjivanje celija u organizmu. -Zastitu od malignih pojava kao i usporavanja rasta vec potojecih. -antivirusno i antibakterijsko dejstvo. -antidepresivno dejstvo i regulaciju ciklusa sna. -Manjak energije i koncentracije. -Kardiovaskularna oboljenja i njihovu prevenciju. -Pospesavanje razvoja misica i sprecavanje njihoe razgradnje. -Lucenje sokova za probavu,smanjenje znacajnog dela problema degestivnog trakta. -Dijabetes TIP-1 i TIP-2. -Artitis,ostoporozu,reumu. -Alergiju. -Problem sa disajem,asmu. -U terapiji raznih bolesti zavisnost od pusenja,alkoholizma,narkomanije jer sanjuje simptome odvikavanja.

Knjige su kao nove. Bez posvete. Besplatna poštarina CC paketom. Montenj je pisac 16. veka. Dvesta godina već za njega zna srpski jezik i to iz izvoda i izbora. Pred srpskim čitaocem, tek sada, prvi put, nalazi se integralno izdanje znamenitih Ogleda – delo filozofskih, moralnih, opštepoučnih rasprava i saznanja koja već stolećima oduševljavaju i opominju čovečanstvo. Na oko 1.800 strana teksta, ovo delo je složeno od mnogih znanja, misli, priča, citata: književnost, filozofija, istorija, etikaa. Pred nama je delo koje predstavlja celu jednu biblioteku u civilizaciju. Preciznim prevodom i jezičkim majstorstvom ovo delo je do savršenstva dovela prof. dr Izabela Konstantinović. Ona je sa akribijom i erudicijom dala mnoga objašnjenja, tumačenja i napomene. Mišel de Montenj (1538-1592) vodi poreklo iz bogate francuske porodice. Povukavši se iz javnog života, posvetio se radu na svojim esejima koji su rezultat duge sistematske discipline kojoj podređuje ceo život. Sa svojim univerzalnim mislima i danas pleni čitaoce širom sveta. Školovan na klasičnim delima Platona, Seneke, Cicerona i drugih on je, uvek radikalan, preteča revolucionarnih građanskih mislilaca XVIII veka. O vaspitanju dece O prijateljstvu O lažljivcima O svireposti O dokolici O kajanju O samoći KNJIGA I Ogledi. Knj. 1 / Mišel de Montenj ; prevod, predgovor i napomene Izabela Konstantinović Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 2013 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis XLIV, 523 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Konstantinović, Izabela Srpska književna zadruga ; kolo 105, knj. 705 Prevod dela: Les essais de Michel de Montaigne Tiraž 1.000 O piscu Ogleda: str. V-XXVIII Iz hronologije događaja i biografije Mišela od Montenja: str. XXIX-XLIV Napomene: str. 429-514 Registar. KNJIGA II Ogledi. Knj. 2 / Mišel de Montenj ; prevod i napomene Izabela Konstantinović ; [redaktori latinskog i grčkog teksta Goran Vidović, Uroš Rajčević ; redaktor italijanskog teksta Dragan Mraović] Jezik srpski Godina 2017 Srpska književna zadruga, 2017 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 686 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Konstantinović, Izabela, 1935- = Konstantinović, Izabela, 1935- Konstantinović, Filip Vidović, Goran, 1979- = Vidović, Goran, 1979- Rajčević, Uroš, 1983- = Rajčević, Uroš, 1983- Mraović, Dragan, 1947-2022 = Mraović, Dragan, 1947-2022 Zbirka Srpska književna zadruga ; kolo 109, knj. 729 Prevod dela: Les essais de Michel de Montaigne Tiraž 1.000 Str. 5-6: Petstogodišnjica Mišela de Montenja u 21. veku / Ph. [Philip] K. [Konstatinović] Napomene: str. 637-675 Napomene i bibliogrfske reference uz tekst Registri. KNJIGA III Naslov Ogledi. Knj. 3 / Mišel de Montenj ; prevod i napomene Izabela Konstantinović ; [redaktori latinskog i grčkog teksta Goran Vidović, Uroš Rajčević] Jezik srpski Godina 2020 Beograd : Srpska književna zadruga, 2020 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 502 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Konstantinović, Izabela, 1935- = Konstantinović, Izabela, 1935- Vidović, Goran, 1979- = Vidović, Goran, 1979- Rajčević, Uroš, 1983- = Rajčević, Uroš, 1983- Zbirka Srpska književna zadruga. kolo 112 ; knj. 747 Prevod dela: Les essais de Michel de Montaigne Tiraž 1.000 Napomene: str. [465]-494 Beleška o prevodiocu: str. [501]-502 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registri. Predmetne odrednice Montaigne, Michel de, 1533-1592 Montenj, Mišel de, 1533-1592 = Montaigne, Michel de, 1533-1592

Џозеф Хелер: КВАКА 22 (први и други део) Издавач: ОТОКАР КЕРШОВАНИ, Ријека, 1968.год. Тврди повез, 301+243 стране, латиница. Солидно очувано, као на фотографијама. КУЛТНА КЊИГА ! Џозеф Хелер (1.5.1923.-12.12.1999.) био је амерички књижевник и сценариста. Његово најпознатије дело је роман КВАКА 22, из 1961.год., сатира на тему рата и бирократије, чији је наслов, у енглеском и разним другим језицима, постао синоним за апсурдне ситуације или противречне одлуке. 1972. године био је номинован за Нобелову награду за књижевност. `У мојој књизи, свако оптужује све остале око себе да су луди. Искрено, мислим да је читаво друштво полудело, и питање је- Шта да нормалан човек ради у ненормалном друштву`? (Џ.Х.)

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Socijalna psihologija - Robin Akert Broj strana: 700 Povez: Tvrd Psihologija zaposlenih, menadžera, vlasnika preduzeća! Upoznajte bit ljudskog razmišljanja!Na specifičan, svima već poznat način učenja i istraživanja kroz pripovedanje, kao pristup u proučavanju psihologije, ova knjiga na vrlo privlačan i pristupačan način vodi čitaoce ka razumevanju teme. Oslanjajući se na svoje veliko iskustvo profesora i istraživača, Elliot Aronson, Tim Wilson i Robin Akert zajedno predstavljaju kako da prevaziđeno, klasično istraživanje, zamenite novim, modernim načinom, koji je budućnost socijalne psihologije. Značajno ažurirano peto izdanje koje sadrži sve promene u disciplini, pruža čvrstu osnovu čitaocima, kako bi izgradili svoje razumevanje oblasti socijalne psihologije, na pristupačan i zanimljiv način.U petom izdanju, izneta su nova istraživanja: socijalna kognicija i percepcija, samopoimanje, samoopravdavanje, stavovi i promena stavova, konformizam, grupni procesi, interpersonalna privlačnost, prosocijalno ponašanje, agresija, predrasude i socijalna psihologija na delu kao i posebno poglavlje o metodologiji. Od uvodnih opisa situacija iz stvarnog života kojima započinje svako poglavlje, sve do istorijskih događaja, savremenih događanja i naših vlastitih života koji su ugrađeni u priču, pripovedanje je obeleženo stvarnim, poznatim primerima. Poglavlja počinju vinjetom iz svakodnevnog života koja ilustruje dolazeće pojmove. Tu je i nekoliko „mini-priča“, utkanih u svako poglavlje, koje ujedno ilustruju pojedine pojmove i oživljavaju materiju. Uticaji kulture ili polova vrše snažan uticaj na razna područja vodeći nas ka odgovorima na njihovo dejstvo u socijalnom kontekstu.`Udžbenik Aronsona, Vilsona i Akerta, cenjenih profesora koji su čitav život posvetili proučavanju i objašnjavanju ovih fenomena, jedan je od najboljih resursa gde možemo pronaći odgovore na veliki broj pitanja koji se tiču socijalne psihologije. I to ne bilo kako date odgovore, nego ispričane poput priča, sa nizom primera iz realnog života koji čitaocu maksimalno približavaju temu. Ovaj udžbenik jasno pokazuje da je socijalna psihologija puna interesantnih priča, nekada i o teškim temama`Nebojša Petrović, Filozofski fakultet, Beograd`Relevantni fenomeni socijalne psihologije teorijski su i metodološki problematizovani, čineći ovaj udžbenik akademskim štivom, ali su prikazani u veoma inspirativnom i uzbudljivom savremenom kontekstu i ilustrovani brojnim primerima iz svakodnevnog života. `Jasna Milošević Đorđević, Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, Beograd`Prevod na srpski jezik kapitalnog dela Aronsona i saradnika pod nazivom Socijalna psihologija smatram izuzetno značajnim naučnim i društvenim projektom. Naučna saznanja objedinjena u delo koje zaslužuje po svojoj strukturi, načinu pisanja i svobuhvatnosti, epitet kapitalno, prevedeno na nacionalni jezik jeste najbolji put razvoja društvene svesti, a time i društva u celini. Knjiga je namenjena prvenstveno studentima koji studiraju psihologiju ili proučavaju oblast socijalne psihologije u okviru nekih drugih naučnih disciplina. `Mirjana Franceško, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi SadKratak sadržajPoglavlje 1: Uvod u socijalnu psihologijuPoglavlje 2: Metodologija: Kako socijalni psiholozi izvode istraživanjaPoglavlje 3: Socijalna kognicija: Kako razmišljamo o socijalnom svetu?Poglavlje 4: Socijalna percepcija: Kako spoznajemo druge ljude?Poglavlje 5: Samopoimanje: Kako dolazimo do razumevanja samih sebe?Poglavlje 6: Samoopravdavanje i potreba za opravdavanjem vlastitih postupakaPoglavlje 7: Stavovi i promena stava: Uticaj na misli i osećanjaPoglavlje 8: Konformizam: Uticaj na ponašanjePoglavlje 9: Grupni procesi: Uticaj u grupamaPoglavlje 10: Interpersonalna privlačnost: Od prvih utisaka do bliskih vezaPoglavlje 11: Prosocijalno ponašanje: Zašto ljudi pomažu?Poglavlje 12: Agresija: Zašto nanosimo bol ljudima? Možemo li to sprečiti?Poglavlje 13: Predrasude: Kako nastaju i kako ih smanjiti?Socijalna psihologija na delu 1: Socijalna psihologija i zdravljeSocijalna psihologija na delu 2: Socijalna psihologija i okolinaSocijalna psihologija na delu 3: Socijalna psihologija i pravo

požutele po boku tabaka, 5 knjiga je malo iskrivljeno,usukano usled neadekvatnog transporta i skladištenja, vidi slike, str.,tvrdi povez,20cm, š k16 1. Ksenofont - Helenska istorija 2. Herodotova istorija I 3. Herodotova istorija II FALI 4. Marko Tulije Ciceron - Filozofski spisi FALI 5. Pseudo-Kalisten - Život i djela Aleksandra Makedonskog 6. Plutarh - Slavni likovi antike I 7. Plutarh - Slavni likovi antike II 8. Gaj Julije Cezar - Galski rat / Građanski rat 9. Aristofan - Žabe 10. Lucije Anej Seneka - Pisma prijatelju

MARKO MLADENOVIĆ izabrana dela U PITANJU SU PRIMERCI ZA LJUBITELJE I KOLEKCIONARE KNJIGA SA AUTORSKIM POTPISOM. OGROMAN DEO OVIĆ KNJIGA JE U PERFEKTNOM ILI ODLIČNOM STANJU NO RADI SE O PRIMERCIMA IZ LIČNE BIBLIOTEKE PROFESORA KALEZIĆA PA NEGDE POSTOJE NAZNAKE KAKO JE TO U DONJEM OPISU NAZNAČENO. U PITANJU SU POTPISI AUTORA , PONEGDE PREVODILACA, PONEGDE UREDNIKA A NEGDE DELOVA UREĐIVAČKIH TIMOVA. VELIKA RASPRODAJA KNJIGA NEMOJTE DA VAS MRZI DA PROŠETATE KROZ MOJU PONUDU JER ĆU U NAREDNIH NEKOLIKO MESECI SVAKODNEVNO PODIZATI PO PAR STOTINA NOVIH PREDMETA – KNJIGA, STRIPOVA, ALBUMA SA SLIČICIMA, DO KONAČNE CIFRE OD OKO 60.000 PREDMETA, KO NIJE LENJ SIGURNO ĆE NAĆI NEŠTO ZA SVOJU DUŠU Pitajte sve što vam je nejasno pre kupovine. Iz ostavštine jendog od vodećih Jugoslovenskih knjiženih kritičara Prof. Dr. Vasilija Kalezića. U većini knjiga ima njegova signatura, a takođe ima knjiga koje sadrže njegove kritičke i kritičarske napomene, znacima, apostrofima, naglašavanjem ili fusnotama, najčešće na nekoliko stranica – negde više, negde manje. Gotovo sve fotografišem sa istog stalka i pod istim svetlom da bi se izbegla sumnja da nešto prikrivam. U koliko u knjizi ima nešto pisano posveta ili slično, ili podvlačeno, trudim se da to prikažem na zasebnoj fotografiji Kupljene predmete šaljem u rokovima predviđenim pravilima sajta na adresu navedenu u profilu kupca koju dobijam od sajta nakon prodaje, post ekspresom u njihovoj zaštitnoj kartonskoj koverti. Samo u koliko gabariti kupljenih predmeta prelaze veličinu koverte pakujem ih u kartone i tako upakovane šaljem ŠALJEM ISKLJUČIVO POST EKSPRESOM i to tek nakon što mi porukom na sajtu javite TAČAN IZNOS koji je uplaćen I IME UPLATIOCA kao i potvrdu adrese na koju šaljem Ukoliko se pošiljka ošteti u transportu, ne prihvatam reklamacije. Ukoliko niste zadovoljni predmetom prema zakonu o zaštiti potrošača moram da pristanem da ga vratite ali isključivo post ekspresom pouzećem na vaš teret za sve troškove koji pri tome proizilaze. ODBIJAM DA NA MOJ RAČUN IDU BILO KAKVE POŠTARINE, TROŠKOVI TRANSFERA NOVCA I BILO ŠTA DRUGO OSIM CENE PREDMETA. P A Ž NJ A:::: SVA KOMUNIKACIJA ISKLJUČIVO PORUKAMA PREKO SAJTA. Za stare kupce koji imaju moj broj telefona, moguće dodatne fotografije na Viber. LIČNO PREUZIMANJE ISKLJUČIVO NA MOJOJ ADRESI uz prethodni dogovor porukom na sajtu kojom ću dati dva termina kada možete doći da preuzmete predmete, a u koliko Vam ti termini ne odgovaraju onda to javite na vreme da bih vam predmete poslao pod istim uslovima i u rokovima koji važe i za kupce koji su se pri kupovin odmah opredelili za slanje pošiljke. Kupci iz inostranstva su dobrodošli ali su opcije za plaćanje: plaćanje iz Srbije; plaćanje Western Unionom; plaćanje preko Pošte ako takva opcija postoji iz vaše zemlje, ali sve eventualne reklamacije prihvatam da rešavam samo u Srbiji i pod uslovima koji važe i za kupce iz Srbije.

Kao novo. Bez posvete. CCNA 200-301: zvanični vodič za sertifikat - knjiga 1 - Wendell Odom Godina izdanja: 2020 Broj strana: 848 Povez: Mek Oslonite se na najprodavaniju Official Cert Guide seriju iz Cisco Pressa, koja će vam pomoći da učite, pripremite se i vežbate za uspešnost na ispitu. Serija je izgrađena sa ciljem da obezbedi procenu, pregled i praksu koja će vam osigurati da se u potpunosti pripremite za ispit za sertifikat. Ova knjiga, u kombinaciji sa knjigom CCNA 200-301 Zvanični vodič za sertifikat, knjiga 2, obuhvata teme ispita za CCNA 200-301 ispit.CCNA 200-301 Zvanični vodič za sertifikat, knjiga 1 predstavlja vam organizovanu rutinu pripreme za test upotrebom dokazanih serija elemenata i tehnika. “Da li ovo već znam?” kviz otvara svako poglavlje i omogućava vam da odlučite koliko vremena treba da provedete u svakom odeljku. Lista tema ispita olakšava referenciranje. Zadaci pripreme za ispit, na kraju poglavlja pomažu vam da istražite ključne pojmove koje morate detaljno da znate.Savladajte teme ispita Cisco CCNA 200-301Procenite znanje pomoću kviza na početku svakog poglavljaPregledajte ključne koncepte koristeći zadatke za pripremu ispitaVežbajte pomoću realističkih ispitnih pitanja u softveru praktičnog testaCCNA 200-301 Zvanični vodič za sertifikat, knjiga 1 iz Cisco Pressa vam omogućava da iz prvog puta uspešno uradite ispit i jedini je resurs za samostalno učenje, koje je Cisco odobrio. Najprodavaniji autor i stručni instruktor Wendell Odom deli savete za pripremu i savete za testiranje, pomažući vam da identifikujete oblasti koje su vam nejasne i poboljšate konceptualno znanje i veštine.Ovaj kompletan studijski paket uključujeDokazanu rutinu za pripremu testa koja će vam pomoći da položite ispitKvizove “Da li već ovo znam?”, koji vam omogućavaju da odlučite koliko vremena treba da provedete u svakom odeljkuVežbe na kraju poglavlja i na kraju dela, koje vam pomažu da istražite ključne koncepte koje morate detaljno da znateMoćan Pearson Test Prep Practice Test softver, zajedno sa stotinama dobro pregledanih, realnih pitanja za test, opcijama za prilagođavanje i detaljnim izveštajima performanseBesplatnu kopiju CCNA 200-301 Volume 1 Network Simulator Lite softvera, upotpunjen sa smislenim vežbama koje vam pomažu da usavršite svoje veštine pomoću interfejsa komandne linije za rutere i svičeveLinkove za serije praktičnih vežbi za konfiguraciju koje je razvio autorOnline, interaktivne praktične vežbe koje vam pomažu da usavršite svoje znanjeViše od 90 minuta video snimka autoraZavršno poglavlje pripreme koje će vas voditi kroz alatke i resurse i pomoći vam da izgradite strategiju pregleda i testiranjaPredloge za plan učenja i šablone koji će vam pomoći da organizujete i optimizujete vreme učenjaDobar u pogledu nivoa detalja, planova učenja, karakteristika procene, izazovnih pitanja i vežbi, video instrukcija i praktičnih vežbi, ovaj zvanični vodič će vam pomoći da savladate koncepte i tehnike koje će osigurati uspeh na ispitu.CCNA 200-301 Zvanični vodič za sertifikat, knjiga 1 , u kombinaciji sa CCNA 200-301 Zvanični vodič za sertifikat, knjiga 2, vodi vas kroz sve teme ispita koje se nalaze u Cisco 200-301 ispitu. Teme obuhvaćene u 1.delu uključuju:Osnove umrežavanjaImplementiranje Ethernet LAN-ovaImplementiranje VLAN-ova i STP-aIPv4 adresiranjeIPv4 rutiranjeOSPFIPv6Bežični LAN-oviPrateći veb sajtPrateći veb sajt sadrži više od 300 jedinstvenih pitanja za vežbu za ispit, CCNA Network Simulator Lite softver, online praktične vežbe i 90 minuta video obuke.Uključuje ekskluzivne ponude za do 70% popusta za video obuke, praktične testove i više od togaTakođe iz Cisco Pressa je dostupno za CCNA ispit i knjiga CCNA 200-301 Official Cert Guide, Volume 1 Premium Edition eBook and Practice Test. Ovaj proizvod za pripremu ispita u digitalnom obliku kombinuje e-knjigu sa Pearson Test Prep Practice Test softverom.Ovaj integrisani paket za učenjeomogućava vam da se fokusirate na pojedinačne oblasti ili uradite kompletan ispit vremenski ograničenuključuje direktne linkove za svako pitanje sa detaljnim instrukcijama da bi vam pomogao da razumete koncepte iz datog pitanjaobezbeđuje jedinstvene skupove pitanja za vežbuprati performansu i obezbeđuje povratne informacije modul-po-modul, otkrivajući kompletnu procenu vašeg znanja, da bi vam pomogao da fokusirate učenje tamo gde je najpotrebnijeOsim bogatog, ažuriranog sadržaja, ovo novo izdanje uključuje serije besplatnih praktičnih vežbi koje će vam pomoći da savladate nekoliko konfiguracije iz stvarnog sveta i rešite probleme aktivnosti. Ove vežbe možete da uradite u CCNA 200-301 Network Simulator Lite, Volume 1 softveru koji je besplatno uključen na pratećem veb sajtu za ovu knjigu. Ovaj softver, koji simulira iskustvo u radu na stvarnim Cisco ruterima i svičevima, sadrži sledeće 22 besplatne vežbe, obuhvatajući teme iz Dela 2 i Dela 3, prvih odeljaka za konfiguraciju u ovoj knjizi:Konfigurisanje lokalnih korisničkih imenaKonfigurisanje naziva hostovaInterfejs Status IInterfejs Status IIInterfejs Status IIIInterfejs Status IVKonfigurisanje Switch IP podešavanjaSwitch IP adresaSwitch IP konekcija ISwitch CLI proces konfiguracije ISwitch CLI proces konfiguracije IISwitch CLI Exec režimPodešavanje lozinki svičaPodešavanja interfejsa IPodešavanja interfejsa IIPodešavanja interfejsa IIIProsleđivanje sviča IBezbednost sviča IInterfejsi sviča i scenario prosleđivanja konfiguracijeKonfigurisanje VLAN-ovaRešavanje problema VLAN-a

Fix&Go SENSOR je vrhunski asortiman za popravku guma za vozila sa četiri točka. U nekoliko jednostavnih koraka, on je u stanju da popravi gume gradskih automobila, limuzina, superautomobila, terenskih vozila, RV i komercijalnih vozila. Komplet je rezultat stalnih inženjerskih istraživanja i laboratorijskih testova koji su stvorili njegove brojne patentirane elemente unutrašnjosti, uključujući senzor koji je u stanju da elektronski kontroliše doziranje zaptivne mase unutar gume. Kanister za zaptivač je sastavljen od jednog komada materijala visoke otpornosti koji se ne može otvoriti tako da je nemoguće slučajno doći u kontakt sa tečnošću, za zagarantovanu sigurnost. PRIBOR Detalji koji čine razliku Svaki SENSOR komplet je opremljen adapterima za naduvavanje biciklističkih guma, lopti, vazdušnih dušeka itd. Jednostavno i zgodno. BEZBEDNOST Pre, tokom i posle popravke SENSOR takođe pomaže nakon popravke probušene gume: uklonite nalepnicu Fik&Go i postavite ga na kontrolnu tablu da uvek imate na umu maksimalnu brzinu koju treba poštovati. TECNOST ZA GUME Ekološki prihvatljiv i na bazi prirodnog lateksa Fik&Go je godinama radio na razvoju prirodnog zaptivača na bazi lateksa koji je usklađen sa najrigoroznijim međunarodnim standardima, pored formule zaptivača neće oštetiti gumu nakon upotrebe ili TPMS sistem vozila. KONTROLA I PRECIZNOST Na usluzi Manometar sa pozadinskim osvetljenjem omogućava očitavanje pritiska u bilo kojoj situaciji. Prekidač za biranje funkcija je razvijen da vas natera da popravite probušenu gumu ili je samo naduvate. Pored toga, dno za oslobađanje vazduha pomaže vam u slučaju preteranog naduvavanja gume. SERVISNA SVETLA Vidljivost čak i pod teškim uslovima Dva LED svetla postavljena u prednjem delu SENZORA omogućavaju maksimalnu vidljivost čak iu uslovima slabog osvetljenja, za popravku bez neprijatnosti. REPAIR Zagarantovana sigurnost SENSOR je opremljen ekskluzivnim sigurnosnim sistemom koji može elektronski kontrolisati pravilno povezivanje creva sa gumom, izbegavajući trošenje zaptivača i oštećenje vašeg vozila.

Kao novo. Bez posvete. CCNA 200-301 zvanični vodič za serfitikat knjiga 2 - Wendell Odom Godina izdanja: 2021 Broj strana: 624 Povez: Mek Karakteristike- Revidirano izdanje najprodavanijeg vodiča za samostalno učenje za CCNA sertifikat- Sadržaj knjige je potpuno ažuriran i prilagodjen novim ciljevima ispita CCNA 200-301- Knjige i materijal sa interneta prepuni su funkcija koje pomažu kandidatima da savladaju teške metode testiranja na ispitima- Praktični testovi sadrže pitanja zasnovana na scenariju koji blisko oponaša teškoće samog ispita- Detaljna stručna objašnjenja svih protokola, komandi i tehnologija na CCNA ispitu- Onlajn pomoćni materijali, kao što su slajdovi sa predavanja, beleške instruktora i banke testova, podržavaju koncepte o kojima se govori u ovom tekstuOslonite se na najprodavaniju Official Cert Guide seriju Cisco Press-a koja će vam pomoći da učite, pripremite se i vežbate za uspeh na ispitu. Serija je izgrađena sa ciljem da predstavi procenu, pregled i praksu koja će vam osigurati da se u potpunosti pripremite za ispit za sertifikat. U kombinaciji sa knjigom CCNA 200-301 Zvanični vodič za sertifikat, knjiga 1, ova knjiga obuhvata teme CCNA 200-301 ispita.CCNA 200-301 Zvanični vodič za sertifikat, knjiga 2 predstavlja vam organizovanu rutinu pripreme za test korišćenjem dokazanih serija elemenata i tehnika. `Da li ovo već znam?` kviz otvara svako poglavlje i omogućava vam da odlučite koliko vremena da posvetite datom odeljku. Lista tema ispita olakšava referenciranje. Zadaci pripreme za ispit na kraju poglavlja pomažu vam da istražite ključne koncepte koje morate detaljno da poznajete.- Savladajte teme ispita Cisco CCNA 200-301- Procenite znanje pomoću kviza na početku svakog poglavlja- Pregledajte ključne koncepte korišćenjem zadataka za pripremu ispita- Vežbajte pomoću realističkih ispitnih pitanja u softveru praktičnog testaCCNA 200-301 Zvanični vodič za sertifikat, knjiga 2 iz Cisco Pressa vam omogućava da iz prvog puta uspešno uradite ispit i jedini je resurs za samostalno učenje koji je Cisco odobrio. Najprodavaniji autor i stručni instruktor Wendell Odom deli savete za pripremu i savete za testiranje, pomažući vam da identifikujete oblasti koje su vam nejasne i poboljšate konceptualno znanje i veštine.Ovaj kompletan studijski paket uključuje:- Rutina pripreme testa koja vam pomaže da položite ispite- Kvizove “Da li već ovo znam?”, koji vam omogućavaju da odlučite koliko vremena treba da provedete u svakom odeljku- Tabele ključnih tema na kraju svakog poglavlja, koje vam pomažu da proučite ključne koncepte koje morate detaljno da znate- Moćan Pearson Test Prep Practice Test softver, zajedno sa stotinama dobro pregledanih, realinih pitanja, opcijama za prilagođavanje i detaljnim izveštajima o rezultatima- Linkove za serije praktičnih vežbi za konfiguraciju koje je razvio autor- Više od 50 minuta video snimaka autora- Onlajn interaktivna aplikacijaFlash Cards koja će vam pomoći da proučite ključne pojmove po poglavljima- Završno poglavlje pripreme, koje vas vodi kroz alate i resurse koji će vam pomoći da izradite strategije pregleda i testiranja- Predloge za plan učenja i šablone koji će vam pomoći da organizujete i optimizujete vreme učenjaDobar u pogledu nivoa detalja, planova učenja, karakteristika procene, praktične laboratorije i izazovnih pitanja i vežbe, ovaj zvanični vodič će vam pomoći da savladate koncepte i tehnike koje će vam osigurati uspeh na ispitu.CCNA 200-301 Zvanični vodič za sertifikat, knjiga 2, u kombinaciji sa CCNA 200-301 Zvanični vodič za sertifikat, knjiga 1, vodi vas kroz sve teme Cisco 200-301 ispita. Teme obrađene u 2. delu uključuju:- Liste za kontrolu pristupa IP -om- Bezbednosni servisi- IP servisi- Mrežna arhitektura- Automatizacija mreže

kona i sekira - Džejms Bilington Istorija ruske kulture, jedno tumačenje Izdavač: Rad Biblioteka: `Rad` Prevod dela: The Icon and the Axe an Interpretive History of Russien Culture - James H. Billington Prevod: Branko Vučićević Godina: 1988 Broj strana: 718 Format: 24.5x15 Povez: tvrd sa omotom Očuvanost: odlično 5 ------- Druga polovina 19.veka u delu Džejmsa Bilingtona, Ikona i sekira: istorija ruske kulture, jedno tumačenje Zahvaljujući najpre političkim, društvenim i verskim vezama istorija Rusije često je predmet interesovanja Srba. Međutim, nedostatak istoriografske literature o Rusiji na srpskom jeziku više je nego primetan. Upravo zbog toga je prevod knjige američkog akademika, Džejmsa Bilingtona, privukao pažnju kako naučne, tako i šire javnosti. Bilingtonova knjiga obrađuje period istorije ruske kulture od formiranja Kijevske Rusije, tj. pokrštavanja kneza Vladimira 988.g. pa do Hruščovljeve ere (1953-1964). Prema rečima samog autora, za naslov dela su izabrane dve tvorevine od trajnog značaja za ruski narod – ikona i sekira – koje služe da nagoveste dva aspekta ruske kulture, vizionarski i ovozemaljski.[1] Pojam kultura u knjizi se koristi u svom najširem značenju, kao skup karakterističnih postignuća, verovanja i tradicija tokom razvoja ruskog života. Knjiga se sastoji iz šest poglavlja. U ovom radu će u osnovnim crtama biti predstavljene opšte karakteristike druge polovine 19.veka u Rusiji, viđene Bilingtonovim očima. Uvodni deo petog poglavlja govori o ,,potrazi za novim oblicima umetnosti i života sred društvenih poremećaja, industrijskog razvoja i urbanizacije tokom druge polovine 19.veka.“[2], te nosi naziv ,,Ka novim obalama“. Iako slika Rusije kao broda ima korene u ranoj hrišćanskoj simbolici, u drugoj pol.19.veka ona postaje odraz ruske političke svesti da Tihi okean i Crno more nude prostor za razvijanje trgovine. Talentovani slikar jermenskog porekla, Ivan Ajvazovski (1817-1900), možda je najviše učinio kako bi Rusiju doveo u vezu sa morem – pre svega svojim slikama među kojima se ističu ,,Bure“, ,,Deveti talas“ i ,,Uništenje turskog bojnog broda“. U okviru petog poglavlja obrađuje se rusko ,,Okretanje društvenoj misli“ koje je karakteristično za period od 40-ih do 80-ih godina 19.veka. Ova društvena misao bila je zapravo odgovor na događanja i reforme u Francuskoj između 1830. i 1848.g. U ovom periodu ruski intelektualci – aristokrate pokazuju ozbiljnije interesovanje za analizu društva. Autor smatra da je remek-delo ovog žanra delo Nikolaja Turgenjeva ,,Rusiji i Rusima“, objavljeno u Parizu 1847.g. Turgenjev se u delu divio naprednijim delovima Carstva (Poljskoj i Finskoj), dok je prema podjarmljenoj Rusiji pokazivao samo naklonost. Bilington posebno ističe činjenicu da ruska aristokratija nije upoznala muke seljaka na sopstvenim imanjima, već u knjigama.[3] Tek nakon što je baron Avgust fon Haksthauzen 1843.g. objavio trotomnu studiju o ruskom svakodnevnom životu običnog čoveka, ruska aristokratija je shvatila da je poboljšanje položaja seljaštva put ka opštem boljitku. U ovom kontekstu autor naglašava da je ,,Krimski rat vododelnica u ruskoj istoriji“[4], jer je poraz na domaćem tlu ostavio podsticaj za reforme. Međutim, nijedan potez nije tako direktno ukazivao na društvene promene kao izgradnja železničkih pruga. Prva pruga išla je linijom Sankt Peterburg – Carsko Selo iz 1835.g. God.1851. Moskva je šinama povezana sa Sankt Peterburgom, s tim da su francuski sen-simonovci finansirali veliki deo ovih aktivnosti. Drugi deo ovog poglavlja bavi se ,,Agonijom narodnjačke umetnosti“, tj. pokušajima običnog sveta da odbrani tradiciju, kako u svakodnevnom životu, tako i umetnosti, pri uticaju ,,modernizujućih sila Zapada.“ Dva stvaralačka genija najdublje su obeležila ovaj period: Modest Musorgski (1839-1881) i Fjodor M. Dostojevski (1821-1881). Musorgski je bio istinski čovek iz naroda, hvalio se nedostatkom muzičkog obrazovanja smatrajući da je umetnost sredstvo razgovora sa narodom. Za sobom je ostavio dve velike opere: Borisa Godunova i Hovanščinu. Kao što je već rečeno, uz Musorgskog stoji Dostojevski koji je i sahranjen nedaleko od kompozitora na groblju manastira Aleksandra Nevskog. Od svog prvog romana koji opisuje gradski život (,,Bedni ljudi’’), Dostojevski pokazuje otpor prema zataškavanju neprijatnih činjenica iz ruske svakodnevice, ali i prema romantičnim bekstvima u istoriju. Treći deo ovog poglavlja nosi naziv „Nove perspektive veka na izmaku“. Sa stanovišta kulture, vladavina Aleksandra Trećeg (1881-1894) bila je razdoblje duboke depresije u kome je narodnjačka umetnost nastavila da dominira.[5] Upravo je ovaj period dao dva dugo rađena remek-dela: Rjepinovu sliku ,,Zaporoški kozaci pišu pismo sultanu“ i Borodinovu operu ,,Knez Igor“. Rjepinova slika predstavlja spontani i zajednički prkos kolektiva zavojevaču, dok Borodinova opera obrađuje epsku stranu Igorovog boja sa Polovcima sjedinjujući komiku i stvarnost. Namučeni narod je utehu tražio i u lepoti baleta Petra I. Čajkovskog, ,,Labudovom jezeru“, ,,Krcku Oraščiću“, ,,Uspavanoj lepotici“, odnosno operama ,,Evgenije Onjegin“ i ,,Pikova dama“. Vodeći slikar ovog razdoblja, Isak Levitan se potpuno otuđio od ljudi i na njegovim slikama iz poslednjih 20 godina njegovog života takođe nema ni jedne ljudske figure. Možda najtužnije raspoloženje vlada u delima Levitanovog prijatelja, Antona P. Čehova. Autor ističe da čitalac nigde više nego u Čehovljevim dramama ne nalazi patetičnu komediju ljudske uzaludnosti. Čehovljeve velike drame poput ,,Galeba“, ,,Ujka Vanje“ i ,,Tri Sestre“ veličaju one koji pate, ali ne ulivaju nadu da će likovi pronaći sreću i spokoj na zemlji. Usred umora ovog perioda, u Rusiji su se istakle dve ličnosti: Konstantin Pobedonoscev i Lav Tolstoj. Koliko god bili suprotstavljeni, obojica su se suprotstavljali revolucionarima iz 60-ih godina i bili verni narodnjačkom dobu u kome su odgajani. Pobedonoscev je kao pravnik i svetovni šef crkvenog Sinoda postao tvorac i simbol Aleksandrovog programa reakcije, dok je Tolstoj preobrazivši se iz književnika u verskog propovednika postao simbol anarhističkog narodnjačkog protesta.[6] Kakav je odnos običan ruski čovek imao sa autorom ,,Ane Karenjine“ i ,,Rata i mira“, svedoči činenica da su mnogi Rusi izjavljivali da imaju dva cara – krunisanog cara u Sankt Peterburgu i nekrunisanog u Jasnoj Poljani. Autor na samom kraju poglavlja zaključuje da je kultura Rusije početkom 20.veka bila i egzotična i nenadmašna. ,,To je bila gozba delikatesa obojena crnom slutnjom.“[7] Knjiga ,,Ikona i sekira“ daje nov i upečatljiv pogled na rusku kulturu, a upravo zbog toga može biti zanimljiva kako stručnoj, tako i široj javnosti. Posebnu vrednost knjizi daje bogata bibliografija koja u mnogome može olakšati posao budućim istraživačima. Knjiga je pisana jasnim i čitljivim stilom, a sam autor je u predgovoru naveo da je pisao za širi krug čitalaca. Međutim, određeni delovi teksta često zahtevaju solidno poznavanje ruske istorije. Bez obzira na Bilingtonovo naglašavanje da ova studija odražava ,,objektivnu stvarnost Rusije“, on je na mnogim mestima u suprotnosti sa slikom koja je do sada bila zastupljena u nama dostupnoj literaturi. ----- Kristina Jorgić

Mek povez, prljava spolja, ali ima potpis autora!, 4+ inace Nolit - Biblioteka Savremena poezija 1957 Miodrag Pavlović (Novi Sad, 28. novembar 1928 – Tutlingen, 17. avgust 2014) bio je srpski književnik, pesnik i esejista, akademik SANU i dugogodišnji urednik Prosvete. Rođen je 1928. u Novom Sadu. Osnovnu i srednju školu je završio u Beogradu, kao i Medicinski fakultet koji je studirao u periodu 1947-1954. On je pesnik, pripovedač, esejista, dramski pisac, prevodilac i antologičar. 1952. je objavio svoju prvu zbirku pesama pod nazivom „87 pesama”. Ova zbirka pesama se smatra prekretnicom u novijoj srpskoj poeziji i ona je u potpunosti opredelila dalji životni put Miodraga Pavlovića. Nakon njegove znamenite knjige „87 pesama”, koja je, nasuprot socrealizmu, proklamovala neonadrealistički protest, Pavlović je, onda kada je to bila ideološko-politička jeres, posegao za revalorizacijom naše nepravedno zapostavljene pesničke prošlosti. Miodrag Pavlović je u duhovnom sazvučju balkanske tradicije i živog preplitanja mitskih i istorijskih nanosa ustanovio nov tip srpskog pesništva. Imao je vodeće mesto u modernoj srpskoj poeziji počev od već kultne knjige „87 pesma” čije je objavljivanje 1952. označilo definitivni raskid njega i njegove generacije sa nametnutim dogmama, estetskim i ideološkim, u stvaralaštvu. Izvanredan znalac srpske i evropske poezije, sjajan esejista. Jedan od najuticajnijih pesnika posleratne srpske književnosti. Njegova poezija i eseji su objavljeni na svim evropskim jezicima i nekoliko orijentalnih jezika. Njegova dela su naročito prevođena na nemački jezik i vrlo visoko ocenjivana u najuglednijim nemačkim listovima, čemu je znatno doprineo nemački prevodilac Peter Urban, Pavlovićev dugogodišnji prijatelj. Zastupljen je u prvoj antologiji moderne srpske poezije na nemačkom jeziku koja je izašla 2004. godine. Ova antologija se zove „Pesma pomera brda” prema jednom stihu Miodraga Pavlovića, antologija sadrži 260 pesama od 82 pesnika. 1960. je postao dramaturg u Narodnom pozorištu u Beogradu. Radio je 12 godina kao urednik u izdavačkom preduzeću „Prosveta”. Bio je redovni član Evropske akademije za poeziju. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1978, a redovni član 1985. godine. Bio je jedan od akademika koji su potpisali Apel protiv rata, ovaj apel je objavljen 18. novembra 1991. Bio je i jedan od izvršilaca poslednje volje Isidore Sekulić. Umro je u Tutlingenu 17. avgusta 2014. godine, gde je živeo sa suprugom Marlenom, sa kojom je imao ćerke Kristinu i Jasminu. Najznačajnija dela Među najznačajnija njegova dela spadaju zbirke poezije „87 pesama” (1952), „Stub sećanja” (1953), „Hododarje” (1971), „Ulazak u Kremonu” (1989), „Kosmologija profanata” (1990), „S Hristom netremice” (2001), romani „Drugi dolazak” (2000), „Afroditina uvala” itd. Napisao je više knjiga eseja. Sastavio je nekoliko antologija poezije, među njima se posebno ističe „Antologija srpskog pesništva od XIII do XX veka” (1964, a potom veliki broj izdanja). Ova antologija je ponovo vratila na poetsku scenu neke zaboravljene pisce kao što je na primer Milica Stojadinović Srpkinja. Poezija 87 pesama, Novo pokolenje, Beograd, 1952. Stub sećanja, Novo pokolenje, Beograd, 1953. Oktave, Nolit, Beograd, 1957. Mleko iskoni, Prosveta, Beograd, 1963. 87 pesama (izbor poezije), Nolit, Beograd, 1963. Velika Skitija, Svjetlost, Sarajevo, 1969. Nova Skitija, izd. časopisa „Književnost“, Beograd, 1970. Hododarje, Nolit, Beograd, 1971. Svetli i tamni praznici, Matica srpska, Novi Sad, 1971. Velika Skitija i druge pesme (izabrane i nove pesme), SKZ, Beograd, 1972. Zavetine, Rad, Beograd, 1976. Karike, Svetlost, Kragujevac, 1977. Pevanja na Viru, Slovo ljubve, Beograd, 1977. Bekstva po Srbiji, Slovo ljubve, Beograd, 1979. 87 pesama, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1979 (treće izdanje). Izabrane pesme, Rad, Beograd, 1979. Vidovnica, Narodna knjiga, Beograd, 1979. Poezija I i Poezija II, u okviru Izabranih dela Miodraga Pavlovića, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1981. Divno čudo, Nolit, Beograd, 1982. Zlatna zavada, Gradina, Niš, 1982. Sledstvo, SKZ, Beograd, 1985. Poezija, Prosveta, Beograd, 1986. Svetogorski dani i noći, Jedinstvo, Priština, 1987. Odbrana našeg grada, Smederevska pesnička jesen, Naš glas, Smederevo, 1989. Ulazak u Kremonu, Nolit, Beograd, 1989. Knjiga staroslovna, SKZ, Beograd, 1989; 1991 (drugo izdanje). Bezazlenstva, Milić Rakić, Valjevo, 1989. On, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1989. Divno čudo, NIRO „Književne novine“, Beograd, 1989 (drugo izdanje). Cosmologia profanata, Grafos, Beograd, 1990. Esej o čoveku, KOV, Vršac, 1992. Pesme o detinjstvu i ratovima, SKZ, Beograd, 1992. Knjiga horizonta, Prosveta, Beograd, 1993. Nebo u pećini, Krajinski književni krug, Negotin, 1993. Međustepenik, KOV, Vršac, 1994. Ulazak u Kremonu, GNB „Žarko Zrenjanin“ i Zenit“, Zrenjanin, 1995 (drugo izdanje). Bekstva po Srbiji i Sledstva, „Valjevska štamparija“, Valjevo, 1995. Nebo u pećini, Disovo proleće, Čačak, 1996 (drugo izdanje). Izabrane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1996. Novo ime kletve, SKC, Beograd, 1996. Posvećenje pesme (izbor iz poezije), Prosveta, Niš, 1996. Izabrane pesme, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996. Velika Skitija i druge pesme (izabrane i nove pesme), SKZ, Beograd, 1996 (drugo izdanje). Srbija do kraja veka (izabrane pesme), Zadužbina Desanke Maksimović, Narodna biblioteka Srbije i SKZ, Beograd, 1996. Proza Most bez obala, Matica srpska, Novi Sad, 1956, 1982. Bitni ljudi, Prosveta, Beograd, 1995. Eseji Rokovi poezije, SKZ, Beograd, 1958. Osam pesnika, Prosveta, Beograd, 1964. Dnevnik pene, Slovo ljubve, Beograd, 1972. Poezija i kultura, Nolit, Beograd, 1974. Poetika modernog, Grafos, Beograd, 1978. (Nagrada „Đorđe Jovanović”) Ništitelji i svadbari, BIGZ, Beograd, 1979. Nove slikarske godine Miće Popovića, „Merkur“, Apatin, 1979. Eseji o srpskim pesnicima i Poetika modernog, u okviru Izabranih dela Miodraga Pavlovića, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1981. (pogovor Nikole Miloševića). Prirodni oblik i lik, Nolit, Beograd, 1984. Slikarstvo Mladena Srbinovića, SANU, Beograd, 1985. Obredno i govorno delo, Prosveta, Beograd, 1986. Poetika žrtvenog obreda, Nolit, Beograd, 1987. (Nolitova nagrada) Govor o ničem, Gradina, Niš, 1987. Hram i preobraženje, Sfairos, Beograd, 1989. Čitanje zamišljenog, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1990. Eseji o srpskim pesnicima, SKZ, Beograd, 1992. Ogledi o narodnoj i staroj srpskoj poeziji, SKZ, Beograd, 1993. Poetika žrtvenog obreda, SKC, Beograd, 1996 (drugo izdanje). Drame Igre bezimenih, Prosveta, Beograd, 1963. Koraci u podzemlju, Matica srpska, Novi Sad, 1991. Putopisi Kina – oko na putu, izd. časopisa „Gradina“, Niš, 1982, SKC, Beograd, 1995 (drugo izdanje). Putevi do hrama, Prosveta, Niš, 1991. Otvaraju se hilandarske dveri, Prosveta, Beograd, 1997. Antologije Antologija moderne engleske poezije (sa Sv. Brkićem), Nolit, Beograd, 1957. i 1975. Antologija srpskog pesništva od XIII do XX veka, SKZ, Beograd, 1964, 1984. (sa novim predgovorom), 1994 (sedmo izdanje). Pesništvo evropskog romantizma, Prosveta, Beograd, 1969, 1979. Antologija lirske narodne poezije, Vuk Karadžić, Beograd, 1982.; drugo izdanje „Književne novine“, Beograd, 1989. Boj na Kosovu, Narodne pesme, Prosveta, Niš, 1989. Predgovori Radomir Prodanović: Glas, SKZ, Beograd, 1962. (sa Svetozarom Brkićem) Velimir Živojinović Massuka: Pesme. Izbor i predgovor. Prosveta, Beograd, 1965. Poezija od Vojislava do Bojića, Nolit, Beograd, 1966. Isidora Sekulić: Eseji I, Prosveta, Svjetlost, Naprijed, Beograd, Sarajevo, Zagreb, 1967. Vladislav Petković-Dis: Utopljene duše, Prosveta, Beograd, 1968. Jovan Jovanović-Zmaj: Pevanija, Prosveta, Beograd, 1968. Stanislav Vinaver: Evropska noć i druge pesme, SKZ, Beograd, 1973. Sima Pandurović: Pesme, Rad, Beograd, 1975. Jovan Sterija Popović: Pesme, Rad, Beograd, 1976. Petre Andreevski: Pesme, Narodna knjiga, Beograd, 1977. Despot Stefan Lazarević: Slova i natpisi, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Rober Marto: Na Kirkinom ostrvu, Gradina, Niš, 1984. Šarl Bodler: Odabrana proza, Nolit, Beograd, 1957. Aleksandar Blok: Ni snovi ni java, SKZ, Beograd, 1959. Moris Blanšo: Eseji, Nolit, Beograd, 1960. Vilijem Fokner: Rekvijem za iskušenicu, SKZ, Beograd, 1960. Petrus Borel, esej. Predgovor knjizi Petrus Borel: Šampaver, Prosveta, Beograd, 1962. Horhe Luis Borhes: Maštarije, Nolit, Beograd, 1963. Sen-Džon Pers, predgovor knjizi Morekazi od Sen-Džon Persa, Prosveta, Beograd, 1963. Od kamena do sveta, predgovor knjizi Vaska Pope Nepočin polje. Prosveta, Beograd, 1963. Vlada Urošević: Usnuli grad, Slovo ljubve, Beograd, 1977. Jovan Jovanović Zmaj: Đulići Đulići uveoci, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1979. Petar Petrović Njegoš: Luča mikrokozma, Rad, Beograd, 1979. Ljubomir Simović: Hleb i so, SKZ, Beograd, 1987. Matija Bećković: Kaža, SKZ, Beograd, 1988. Đorđe Sp. Radojičić: Staro srpsko pesništvo, Bagdala, Kruševac, 1988. T. S. Eliot: Pusta zemlja, Prosveta, Niš, 1988. Knjige o poeziji Miodraga Pavlovića Radoman Kordić: Govor s dna, Vuk Karadžić, Beograd, 1976. Časlav Đorđević: Miodrag Pavlović pesnik humanističke etike, Svetlost, Kragujevac, 1974. Bogdan A. Popović: Epski rasponi Miodraga Pavlovića, Grafos, Beograd, 1985. Zlata Kocić: Rtanjska svetila, Prosveta, Niš, 1996. Časlav Đorđević: Pesnikovo svevideće oko, Prosveta, Beograd, 1997. Temati u časopisima posvećeni kritičko-teorijskom radu Miodraga Pavlovića Savremenik, br. 6, 1981. sa prilozima Ljiljane Šop, Nenada Ljubinkovića, Slavka Gordića, Predraga Protića i Mirka Magaraševića. Gradina, br. 5, 1988. Antropološka mislenica Miodraga Pavlovića sa prilozima Sretena Petrovića, Vladete Jerotića, Bojana Jovanovića, Dejana Ajdačića, Novaka Kilibarde i Časlava Đorđevića. Raskovnik, jesen–zima 1988. Uz 60-godišnjicu Miodraga Pavlovića, Narodno stvaralaštvo – tema i nadahnuće, sa prilozima Dragana Kočiševića, Ljubomira Simovića, Časlava Đorđevića, Zorana Gluščevića, Bogdana A. Popovića, Nenada Ljubinkovića, Snežane Samardžije, Ljubinka Radenkovića i Žarka Trebješanina. Braničevo, br. 1–2, 1990. Mitotvorstvo i mitorušilaštvo sa prilozima Radomana Kordića, Miroslava Lukića i Aleksandra M. Petrovića. Književnost, 5–6-7, 1992. sa prilozima Draška Ređepa, Pavla Zorića i Vojina Matića.

Napolju greje jako sunce, a vi ste se zaglavili u gužvi na putu. Sigurno ste pomislili kako bi vam prijalo hladno piće. Mini frižider za automobil će vam olakšati čekanje i ohladiti živce. Zapremnina: do 4L Dva podešavanja, hlađenje ili grejanje Za čuvanje hladnih pića, voća, lekova itd.; sačuvajte topli obrok, čaj, kafu itd. Mali i nečujan – Mini frižider je dimenzija samo 24,3 x 17,8 x 26 cm. Dok ne bi ste pomislili na osvežavajuće piće ili hladnu hranu, uopšte ne bi ste ni znali da ga imate, jer je nečujan. Dobro osmišljen dizajn – Mini frižider je veoma dobro dizajniran – omogućava veoma lako otvaranje frižidera. Na gornjoj stranici frižidera se nalazi držač, pomoću koga ga jednostavno prenosite od kuće do automobila. Za čuvanje ima policu, pomoću koje delite rashladni prostor na dva dela, i ima manji odstranjiv deo u vratima frižidera. Sačuvajte obrok ili piće toplim više vremena – Mini frižider takođe može da zadržava toplotu, zato je primeren za upotrebu i zimi. Supe, kafa, čaj ili topli obrok. Jednostavno priključivanje – Brzo paljenje hlađenja ili grejanja. Na zadnjom strani frižidera se nalazi prekidač za paljenje hlađenja ili grejanja. Temperaturni razpon: 5 – 65 Težina: 1,87kg Opis Uputstvo za upotrebu Čestitamo na odabiru mini frižidera za vaš automobil! Sada će vam tokom letnje vožnje uvek biti na raspolaganju hladno piće, a zimi toplo. Frižideru je potrebno neko vreme nakon uključivanja da se ohladi. Stoga preporučujemo da postavite već ohlađena pića i hranu. Trebaće 2 – 3 sata da se vrući napitak ohladi. Mini frižider takođe zagrejava hranu. Hladna hrana će se podgrejati za dva sata. Ako aparat koristite u skladu s uputstvima za upotrebu, temperatura hrane i pića biće održavana satima i satima nakon što je stavite u mini frižider. 1. Prvo proverite da li je prekidač na pozadini mini frižidera isključen (OFF). Uključite kabl u mini frižider. 2. Uključite drugu stranu kabla u utičnicu za cigarete. 3. Hlađenje: Pomoću prekidača na pozadini odaberite postavku „COLD“. Zasvetleće zelena lampica koja će ukazati na hlađenje. 4. Grejanje: Postavite prekidač na „HOT“. Zasvetleće crvena lampica koja će označiti zagrejavanje. 5. Uključite (ON) sa prekidačem na pozadini mini frižidera. !! Preporučujemo da frižider ostavite uključen tokom prebacivanja funkcije s hlađenja na zagrejavanje i obrnuto najmanje 30 minuta. Upozorenje: Držite uključen motor, kada koristite mini frižider. Pazite da ne blokirate ili ne zatvarate proreze ventilatora zbog čega bi se zaustavili. Može prouzrokovati pregrejavanje motora i uzrokovati neispravnost uređaja. Proverite da li su kablovi čvrsto povezani na uređaj i utičnicu. Loše umetnuti kabl može prouzrokovati pregrejavanje, neispravnost ili požar. Koristite uređaj podalje od zapaljivih ili vlažnih predmeta, koji mogu prouzrokovati eksploziju ili požar. Ne rastavljajte i ne popravljajte uređaj sami. Nemojte ispirati jedinicu pod vodom. Uređaj uvek držite okrenutim prema gore. Udarci ili snažan tresak mogu oštetiti uređaj.

DALJE, broj 17/1986 OSLOBOĐENJE SARAJEVO 1986 R e f e r e n c e Art Lover: Umetnici sa pseudonimima Jevrem Brković: Ljubljanska drama Žan Lakost: PredGovor za knjigu Valtera Benjamina Valter BENJAMIN: Pariz drugog carstva kod BodleRa Goran Babić: Željezo za ranu (Intervju, Borbina anketa o odnosu Partije i inteligencije...) Enes Duraković: Književno djelo Derviša Sušića Erih FRID: Mlado drvo / Sudbinske sile / Merila Branko Andrić: Kako žene strašno pate PRVI MEĐUNARODNI MEJL-ART MANIFEST 1962/1982 Njujork-Parma `NJUJORŠKA DOPISNA ŠKOLA UMETNOSTI` Osnovao je američki umetnik REJ DŽONSON.... Mejl-artisti širom sveta!!! 1. Mejl-art je obLik `komunikacije`, koja može biti upućena jednoj ili više oSoba, a koja se tiče bilo sfere `privatnog` ili `društvenog` života. Mejl-art je rođen kao suprotStavljanje dosadnim umetničkim školama koje su stvorili trgovci, galeristi i kritičari, koji su umetnost uvek gušili i guše, vrše pritisak, sVodeći `umetnička traganja` na puki ekonomski efekat 2. Tehnike mejl-arta su kolaž, fotoKopija, marke umetnika, gumeni pečat, vizuelni radovi na kovertu, pisaća mašina, ciklostil, razni kancelarijski materijal, nalepnice... 3. Metod kojim se mejl-art koristi (što predstavlja i njegov jezik) jeste jezik svakodnevice uperen (u vidu poštanskih `raketa` čije su glave punjene fantazijom) prema gluposti, licemerju, jeresi, idealizmu, ideologiji, anarhiji, moralu, otadžbini, religiji, poLitici, tržištu kulture, manipulišući svim materijalnim produktima tehnološke imperije, uključujući njene skrivene jezike, toteme i tabue!!! 4. Mejl-art se rasProstire posredstvom mehanizma međuNarodne pošte, koja funkcioniše poPut razGlasne kutije 5. Jezik mej-arta je sLožen `koktel` kultura. U njega su uključeni vizuelni i fonetski pesnici i oni koji eksperimentišu jezikom na svim nivoima 6. Mejl-art je snažan međuNarodni krug 7. Budućnost mejl-arta: napretkom svemirske tehnologije i slanjem u orbitu hiljada veštačkih satelita svaKako će se izmeniti mejl-art i kao medij (isPoruka, razMena, rad na produktima) i kao jezik (reProdukcija originala putem videoTerminala i kompjutera, javnim i privatnim kanalima). (Mihajlo Grušić) ............................................................ BROŠ LATINICA 124 STRANICE Bez potpisa, podvlačenih stranica, pečata! LEPO OČUVANO **********

K19 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Crta: Andrija Maurovic Tekst: F. M. Fuis Andrija Maurović (Muo u Boki kotorskoj, 29. ožujka, 1901. – Zagreb, 2. rujna 1981.), bio je hrvatski slikar, ilustrator i crtač stripova, često zvan ocem hrvatskog stripa. Andrija Maurović rođen je 1901. godine mjestu Muo u Boki kotorskoj. Rodom Hrvat, od majke Bokeljke[1][2] i oca Slovenca (prezimena Maurowitch[2]).[3][4] Obitelj Maurović se nakon kratkog boravka u Krakovu seli u Dubrovnik[5] gdje Andrija pohađa gimnaziju. U školi se ne ističe akademskim uspjehom, ali ubrzo je opažena njegova nadarenost za crtanje. Gimnaziju je završio 1922. godine.[6] Po savjetu Iva Vojnovića, a s preporukom Ivana Meštrovića,[6] upisuje se 1923. godine na Likovnu akademiju u Zagrebu gdje je studirao do 1924. godine. Za život zarađivao je izradom ilustracija za plakate, časopise i knjige (osobito za nakladu St. Kugli). Onodobna pravila akademije branila su studentima takav rad pa Andrija ubrzo dolazi u sukob s upravom, a nešto kasnije, iako je bio među najboljim studentima crteža, napustio je studij i potpuno se posvetio ilustratorskom radu, najviše u novinama i časopisima Jutarnji list, Novosti, Koprive, Ženski svijet, Oko i Kulisa. Tiskare se jagme za njegovim radovima. Od siromaštva dospijeva do bogatuna. Ali što je zaradio to je potrošio. Samo u vrijeme svojih zlatnih godina (1936.-1938.) od zarađenoga mogao je svaki mjesec kupiti kuću. On je to radije podijelio s prijateljima, a posebice prijateljicama noći. Na dan bi radio dvije table, popušio dvije kutije cigareta, popilo bi se dvije litre vina, dvije litre rakije, dok su čitači stajali u repu očekujući nove nastavke dramatičnih i zapletenih radnji njegovih junaka.[7] S Franjom M. Fuisom 1938. godine pokrenuo je reviju Mickey strip.[8] Neumjeren u trošenju novca i vlastita života, doživio je psihički i fizički brodolom. Fizički uništen, liječen od alkohola i nikotina, bio je ubrzo i napušten. Okrenuo se proučavanju mudrih štiva, vegetarijanizmu, prirodnom životu, proglašavajući sve užitke smrtnom bolešću i sve ugode vražjim darovima koji truju duh i tijelo. Ostao je pomalo bez volje ili želje da čuje koju riječ o svojoj besmrtnosti, živcirale su ga fraze o trajanju njegova djela i životu poslije smrti. Istodobno željan ljudskih kontakata i riječi, birao je često i krive sugovornike, vjerovao svim riječima i svim obećanjima. Čak bi znao i odriješiti kesu za čovjeka koji se u njegovo ime, navodno, pobio ili koji je, pretjerano (ga) zagovarajući među samim urotnicima, neprijateljima, zaradio otpust s posla, te mu je plaćao operacije, liječenja psihičkih i fizičkih boli. Ili prodaja njegovih djela na rate, od koje bi prvu vidio, a potom više ni točne adrese, ni kupca, ni novca. Ali i nadalje je grlio ljude koje bi tek upoznao kao da su rasli s njim, a potom ih iznevjeren slao u neku stvar osamljeniji neko ikada.[7] Neko je vrijeme, nastupajući u Shakespeareovu Snu ljetnje noći, bio i glumac u Sarajevu, ali se (predvidljivo) posvadio s nekom ruskom redateljicom te napustio družinu. Glumio je i u češkom filmu koji se snimao u okolici Dubrovnika.[7] Umro je u Zagrebu 1981. godine. Pokopan je na zagrebačkome groblju Mirogoju.[9] Strip U stripovima, ma koliko imao vrsne scenariste ili uzore (Franjo M. Fuis, Krešimir Kovačić i drugi) ili ih radeći po literarnim uzorima provlači se njegova samovolja i njegovo uporno iscrtavanje crno-bijele slike svijeta Dobra i Zla. Nekim je likovima podario vlastite karakterne i fizionomijske crte (Stari Mačak — Andrija Maurović), razdijelio svijet na Svjetlo i Tminu, a svoje junake ostavio na čistini između Kulture i Prirode, izvornog i neškodljivoga divljašta na jednoj te pitomosti naravi na drugoj strani. I jedan njegov lik, Dan iz Sedme žrtve, zanimljiv je primjer toga temeljnog sukoba — lik kojemu Maurović daje za pravo da ubije sedmoricu ljudi zbog jedne kobile ili životinje koje su »mnogo bolje nego ljudi«. Sve ambivalencije i svoje naravi, mjeru Divljine i Kulture, Prirodnoga i Protuprirodnoga, nose i glavni likovi njegovih stripova (koje je, primjerice, D. Glavan pronašao u njegovu Radoslavu). Ali to je uglavnom svijet u kojemu žene u Maurovićevoj moralnoj hijerarhiji ne zauzimaju baš neka naročita mjesta, jer po njemu (poput Tarzanove družice), težeći Civilizaciji lakomisleno manipuliraju i »veslaju žedne preko vode«. Ali da sudeći o čovjeku koji je volio krajnosti ne ispadnemo amaterski psiholozi, recimo da je doista u svojem stripu znao naglasiti i sugerirati najveće dramatske naboje, iskazati onu gustoću atmosfere po kojem Divlji zapad djeluje nekako poznato i domaće. Kao da je riječ o pozornici karlovačke ili jastrebarske ravničarske sumaglice ili o vodenim parama Lonjskoga polja. Smjelo kadrirano, filmski glatko, znalačkom podjelom na krupne, srednje ili daleke planove (ili istoga motiva s raznih strana) znao je iskazati raspoloženja, a filmskom dramaturgijom i osjećajem za montažne konfiguracije svojih stripovnih naracija pojednostavnjenih dramskih zapletaja znao je ostvariti tečnost koju poznaje samo filmska traka. Uz to, znao je nepogrešivo naglasiti psihološki temelj svakoga dramskog sukoba znajući zaustaviti prizor, dati mu emocionalnu ili kontemplativnu mirnoću odvajajući se od afektivnih, nikada smirenih slika drugih autora koje govore o podvizima glavnih junaka i njihovih rješenja te najzamršenijih situacija. Maurović je prezirao taj ležerni senzacionalistički kretenizam nemogućih i sretnih ishoda. Koliko je volio izvorno promišljati scene, vidi se i po tome što je dvojici glavnih aktera u svojim vestern stripovima, konju Satanu i jahaču, pridružio i psa ili, bolje rečeno, poludivljeg vuka (Bart), sadržajno zasićujući i psihološki usložavajući scenu. Bilo kako bilo, visoke morfološke i rukopisne vrijednosti stripa, a posebice crno-bijelo crtanje karaktera njegovih junaka vizualno je i etički odgojilo generacije koji su se u školskoj klupi, »duhovno borili između stripa Stari Mačak i Lava Tolstoja« (Z. Zec).[7] Predratni stripovi Prvi mu je strip, Vjerenica mača, objavljen 1935. godine, a u sljedeće dvije godine pojavit će se velik broj Maurovićevih stripova, među kojima su: Podzemna carica Ljubavnica s Marsa Trojica u mraku Sedma žrtva Kugina jahta Gospodar zlatnih bregova Sablast zelenih močvara Ognjem i mačem Zlatarevo zlato Na oblikovanje i dramaturgiju nekih Maurovićevih stripova utjecali su i tada popularni westerni. Stvorio je galeriju likova koji će se, što je inače rijetko za Maurovića, ponavljati u nekoliko stripova: tajanstvenog pravednika Crnog Jahača, pjesnika lutalicu Polaganu Smrt i simpatičnog tvrdoglavog starca Starog Mačka. Ratno doba Strip Seoba Hrvata iz 1943. godine U doba NDH Maurović surađuje u Zabavniku braće Neugebauer i Marcela Čuklija, gdje se, između ostalog, posvećuje i nacionalnoj tematici pa su tako među njegovim djelima i: Seoba Hrvata Ahura mazda Grob u prašumi Braća Seljan Knez Radoslav Tomislav Zlatni otok (nastavio Walter Neugebauer nakon Maurovićevog odlaska u Partizane) 1945. nadalje Nakon rata, u Jugoslaviji strip biva kratkotrajno zabranjen kao `kapitalistička tvorevina koja kvari mladež`, ali već 1951. godine Maurović ponovno crta u omladinskim listovima Horizont i Horizontov zabavnik, pa se tako pojavljuju: Meksikanac Opsada Zadra Tri dječaka Jahači rumene kadulje Od 1955. godine surađuje u novopokrenutom Plavom Vjesniku gdje objavljuje Hajdučku pjesmu, a početkom šezdesetih i veći broj stripova u boji: Biser zla 1960./1961. Kišova zagonetka 1960. Djevojka sa Sijere Uglomi gospodar pećina Rankov odred i adaptaciju Šenoine Čuvaj se senjske ruke 1962./1963. Među Maurovićeve adaptacije književnih klasika spada i Grička vještica, scenaristička suradnja s Walterom Neugebauerom, objavljena u nastavcima u Večernjem listu krajem pedesetih. Posljednjih godina života Maurović napušta klasični strip i posvećuje se biblijsko-erotskim motivima. Pet godina nakon smrti, Veljko Krulčić je napravio kapitalnu monografiju Maurović sa osam njegovih remek-djela i opširnom uvodnom studijom. Monografiju je izdala Istarska naklada iz Pule. Utjecaj Njegovi su radovi ušli u sve svjetske publikacije i preglede. U Ljubljani je sedamdesetih utemeljena i nagrada Kluba devete umjetnosti koja je nosila njegovo ime (Andrija). Njegovo se ime našlo i u Svjetskoj enciklopediji stripa (World encyclopedia of comics, izd. Chelsea House Publishers, New York, 1976., str. 485.).[6][7] Spomen O Mauroviću su snimljeni dokumentarni filmovi Svaki je čovjek dobar čovjek u rđavom svijetu (1969., R. Grlić); Stari Mačak (1977.) i Povratak Starog Mačka (1979.) J. Remenara; Povodi i tragovi – čudesni svijet stripa (1985., M. Bukovčan) te Andrija Maurović ili jeza nekog drugog svijeta (1995., Ž. Ivanjek).[6] Za dostignuća u razvoju jugoslavenskoga stripa Klub devete umjetnosti dodjeljivao je od 1978. do 1988. godine Nagradu »Andrija«.[6] Uz obljetnicu rođenja 2001. godine u Republici Hrvatskoj izdana je poštanska marka s motivom Crnoga Jahača.[6] Od 29. ožujka do 29. travnja 2007. godine u galeriji Klovićevi dvori u Zagrebu bila je postavljena izložba radova Andrije Maurovića Poznato i nepoznato. Za prinos razvoju hrvatskoga stripa udruga Art 9 od 2009. godine dodjeljuje Nagradu »Andrija Maurović« za životno djelo.[6] Zanimljivosti Na 9. šahovskoj olimpijadi održanoj 1950. godine u Dubrovniku igralo se figurama koje je Maurović skicirao, a izradio drvotokar Vjekoslav Jakopović. Te su figure proglašene najboljima na svijetu zbog praktičnosti, tj. optimalnog odnosa veličine figura i veličine polja te pogodnoga prstohvata. Robert Fischer je oba svoja meča protiv Spaskog (1972., 1992.) igrao s njima. Danas se izrađuju i u plastičnoj inačici.

str. 54, kompletno stanje : LOŠE samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Endi Vorhol (6. avgust, 1928. – 22. februar, 1987.) bio je američki umetnik, koji se smatra tipičnim predstavnikom pop arta. Bio je slikar, filmski reditelj, pisac i zvezda. Osnivač je časopisa Interview. Rođen je kao Andrew Warhola u Pittsburghu u Pennsylvaniji. Njegov otac Andrej Warhola (prezime se pisalo Varhola u Evropi, ali je promenjeno na Warhola kada je emigrirao u SAD) i majka Ulja Justina Zavacka bili su imigranti radničke klase, rusinkog porekla iz sela Mikó, Ugarska. (Danas Slovačka: Miková). Porodica je pripadala Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda. U trećem razredu Worhol se razboleo od horeje, koja izaziva bezvoljne trzaje mišića. Ova bolest je dovela i do promena u pigmentaciji kože, a kasnije je razvio i hipohondriju i strah od lekara i bolnica. Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Kada je bio u krevetu voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta. Warhol je kasnije svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti. Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na Carnegie Mellon University u Pittsburghu. Godine 1949. preselio se u New York City i počeo je uspešnu karijeru u magazinu, baveći se ilustracijom i advertisingom. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u New Yorku u galeriji Bodley. Tokom 1960-ih Warhol je od ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike. Na mnogo načina su Warhol i krug ljudi okupljeni oko njega definisali ovu deceniju. Tokom ove decenije Warhol je počeo da slika poznate američke proizvode, kao što su Campbell’s Soup Cans i Coca-Cola, kao i poznate popularne ikone, kao Marilyn Monroe, Troy Donahue i Elizabeth Taylor. Godine 1963. osnovao je „The Factory“ na Midtown Manhattnu i oko sebe je skupio slikare, pisce, muzičare i poznate underground ličnosti. Počeo je da se bavi štampom na tkanini i slike je radio u serijama, postižući time ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već i da sama umetnost postaje masovni produkt. Izjavljujući da želi da bude mašina i umanjujući značaj svoje kreativnosti u produkovanju svoje umetnosti, Warhol je načinio revoluciju u umetnosti. Njegov rad veoma brzo postaje kontroverzan i popularan. Od ovog perioda njegov rad se kreće oko američke pop (popularne) kulture. Štampao je slike novčanica, zvezda, brendiranih proizvoda i slike iz novina. Teme njegove umetnosti bile su prepoznatljive i dostupne masi – ovaj aspekt ga je najviše interesovao. Na primer, Warhol komentariše dostupnost Coca-Cole: Odlična stvar u vezi sa ovom zemljom je to da je Amerika započela tradiciju u kojoj najbogatiji ljudi kupuju suštinski iste stvari kao i najsiromašniji. Možete da gledate TV i vidite Coca-Colu i znate da i predsednik pije Colu, Liz Taylor poje Colu i, zamislite, i vi možete da pijete Colu. Cola je Cola i ne postoje pare kojima možete kupiti bolju Colu od one koju pije propalica na uglu. Sve Cole su iste i sve Cole su dobre. Liz Taylor to zna, Predsednik to zna, propalica to zna i vi to znate. Tokom 1950-ih Warhol je, kao ilustrator, koristio asistente da bi povećao svoju produktivnost. Sarađivanje sa drugima će ostati prepoznatljiv (i kontroverzan) aspekt njegovog načina rada tokom cele karijere, a posebno tokom 1960-ih. Jedan od njegovih najvažnijih saradnika iz ovog perioda je Gerard Malanga, koji mu je pomagao u štampi, snimanju filmova, skulpturi i drugim radovima. Među drugima koji su činili njegovu grupu bili su i Freddie Herko, Ondine, Ronald Tavel, Mary Woronov, Brigid Berlin (od koje je dobio ideju da snima svoje telefonske razgovore). Tokom decenije Warhol je negovao boemsku ekscentričnost sa kojom je prezentovao svoje „Superstars“, među kojima su Edie Sedgwick, Viva, Nico, Candy Darling, Ultra Violet, Jackie Curtis, Holly Woodlawn i dr. Ovi ljudi su učestvovali u snimanju filmova u Factory-u i neki su, kao Berlin, ostali Warholovi prijatelji do njegove smrti. Vazne ličnosti iz njujorškog underground umetničkog i filmskog sveta (kao pisac John Giorno i reditelj Jack Smith) pojavljivale su se u njegovim filmovima, što ukazuje na Warholovu povezanost sa različitim umetničkim krugovima u tom periodu. Krajem decenije Warhol je već i sam bio zvezda i pojavljivao se često u štampi zajedno sa svojim Superstarovima iz Factory-a, kao što je Sedgwick. Valerie Solanas se 3. juna, 1968. pojavila u Factory-u i pucala u Warhola. Mario Amaya je takođe bio meta. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u Factory-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Društvo za sečenje muškaraca) i napisala je S.C.U.M Manifest, radikalno feministički napad na patrijarhat. Solanas se pojavljuje u Warholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana Solana je tražila da joj vrate scenario koji je dala Factory-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Warhol je bio ozbiljno ranjen i jedna je preživeo (lekari su morali da mu otvore grudni koš i masirali su mu srce da bi ga stimulisali). Fizičke posledice je trpeo do kraja života (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je držao abdomen). Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost. Solanas je uhapšena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“ Posle pokušaja ubistva Factory je postao krući zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge značio kraj Factory-a 60-ih. U poređenju sa uspehom i skandalima iz 1960-ih, nova decenija je bila mnogo mirnija. Warhol je sada počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, među kojima su Mick Jagger, Liza Minnelli, John Lennon, Diana Ross, Brigitte Bordot i Michael Jackson, koje je portretisao. Njegov čuveni portret Mao Zedonga napravljen je 1973. zajedno sa Malangom osniva magazin Interview i objavljuje knjigu The Philosophy of Andy Warhol (1975). U knjizi prezentuje ideje o prirodi umetnosti: Pravljenje para je umetnost i rad je umetnost i dobar biznis je najbolja umetnost. Warhol je izlazio u Serendipity 3, a kanije u Studio 54, poznate noćne klubove na Manhattanu. Opisan je kao povučen, stidljiv i kao posmatrač koji uviđa detalje. Umetnički kritičar Robert Hughes ga naziva „bela krtica Union Square-a“ Tokom 1980-ih Warhol je ponovo doživljavao uspeh kod kritičara i u finansijama, delom i zbog njegovih novih prijateljstava sa mladim umetnicima, među kojima su Jean-Michel Basquiat, Julian Schnabel, David Salle, kao i sa takozvanim neo-ekspresionistima: Francesco Clemente, Enzo Cucchi i članovima Transavanrguardia grupe, koji su tada postali uticajni. Warhol je, takođe, cenio intenzivan hollywoodski glamur. Jednom je rekao: „Volim Los Angeles. Volim Hollywood. Tako su lepi. Sve je plastično, ali ja volim plastiku. Želim da budem plastičan.“ Warhol je bio jedan od prvih vodećih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Mnogi su o njemu mislili kao o aseksualnoj osobi ili tek voajeru. To je međutim odbačeno od strane njegovih biografa (kao što je Victor Bockris), kao i članova scene Factory-a, poput Boba Colacella (u njegovoj knjizi Holy Terror: Andy Warhol Up Close) i akademaca, poput istoričara umetnosti Richarda Meyera. Pitanje kako je njegova seksualnost uticala na njegovu umetnost i oblikovala njegov odnos prema umetničkom svetu je glavna tema istoričara umetnosti, kao i pitanje koje je Warhol sam postavljao u intervjuima, u razgovorima sa savremenicima i u publikacijama (na primer: Popism: The Warhol Sixties). Tokom karijere Warhol je pravio erotske fotografije i crteže golih muškaraca. Mnogi njegovi čuveni radovi (poput portreta gej ikona, kao što su Liza Minnelli, Judy Garland, Elizabeth Taylor i fimovi kao My Hustler, Blow Job i Lonesome Cowboys) crpe snagu iz gej kulture i/ili otvoreno ispituju složenost seksualnosti i seksualne želje. Mnogi njegovi filmovi su premijerno pokazani u gej porno bioskopima. Neke od najinteresantnijih priča o njegovom razvoju kao umetnika jesu u vezi sa preprekama koje je njegova seksualnost u početku predstavljala dok se trudio da pokrene svoju karijeru. Prvi radovi koje je podneo galeriji bili su homoerotski crteži koji su odbijeni jer su bili isuviše otvoreno gej[1]. U Popism-u Warhol se seća svog razgovora sa rediteljem Emile de Antoniom o teškoćama koje je imao da bude prihvaćen od umetnika, kao što su Jasper Johns i Robert Rauschenberg, koji su takođe bili gejevi, ali ne outovani u to vreme. De Antonio objašnjava da je Warhol bio isuviše „swich“ (da je lako bilo pretpostaviti da je gej) i da ih je to plašilo. Warhol odgovara: „Nisam ništa mogao da kažem na to. Bio je isuviše istinito. Samo sam odlučio da ne brinem, jer su sve to bile stvari koje ionako nisam želeo da menjam, za koje sam mislio da ne treba da menjam... Drugi ljudi mogu da menjaju svoj stav o meni[2]. Ispitujući njegovu biografiju, mnogi definišu ovaj period – kasne 1950-e i početak 1960-ih – kao ključni za razvoj njegove ličnosti. Neki tvrde da njegovo često odbijanje da komentariše svoj rad i da priča o sebi (odgovarajući na pitanja novinara u intervjuima sa „Uhm, Yes“ i „Uhm, No“ i dozvoljavajući drugima da pričaju o njemu), pa i razvoj njegovog pop stila mogu da se prate do godina kada je Warhol odbijen od strane unutrašnjih krugova njujorškog umetničkog sveta. Warhol je praktikovao Katoličanstvo istočnog obreda. Redovno je volontirao u skloništima za beskućnike i opisivao je sebe kao religioznu osobu. Mnogi njegovi kasniji radovi sadrže skrivene religijske teme. Redovno je posećivao liturgije, a sveštenik crkve Saint Vincent Ferrer na Manhattnu je rekao da je Warhol u crkvu odlazio gotovo svakog dana. Na njegov rad je uticala ikonografska tradicija istočnog Hrišćanstva. Warholov brat je rekao da je Warhol bio „istinski religiozan, ali da nije želeo da ljudi to znaju, jer je to bila privatna stvar“. Warhol umire relativno rano, u svojoj 58. godini, 22. februara, 1987. godine u 6:32 u New Yorku. Prema novinskim izveštajima, Warhol se dobro oporavljao posle rutinske operacije žučne kese u uglednoj New York Hospital pre nego što je umro u snu od iznenadnog infarkta. Bolničko osoblje nije dobro pratilo njegovo stanje i posle operacije su ga „napunili“ tečnošću, zbog čega je došlo do hiperhidratacije, zbog čega je Warholov advokat podneo tužbu. Warhol je sahranjen na grkokatoličkom groblju u Bethel Parku, predgrađu Pittsburgha. Među ljudima koji su održali posmrtni govor bila je i Yoko Ono. Bilo je toliko puno predmeta koje je Warhol posedovao da je Sotheby’s devet dana izlagao njegove stvari na aukciji. Aukcijom se prikupilo više od 20 miliona dolara. Do početka 1960-ih Warhol je bio uspešni reklamni ilustrator. Warhol je bio toliko uspešan kao komercijalni ilustrator, da ga niko nije shvatao kao umetnika. Koristeći istu tehniku koju je koristio u ilustracijama, Warhol je uradio seriju crteža i podneo ih galeriji, koja ga je odbila. Počeo je da promišlja odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih vidi kao suprotnosti (što je bio slučaj sa ostalim umetnicima) počeo je da ih spaja stvarajući pop art. Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Neki od njih, kao što je Roy Lichtenstein kasnije će postati sinonimi za ovaj pokret. Warhol koji će postati poznat kao „Papa popa“ („Pope of Pop“) prihvatio je ovaj stil. Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio ručno. Kasnije, Warhol svoje teme traži u samim ikonama popa – brendovima, zvezdama i dolarima – i isključuje svaki trag „ruke“. Warhol je tražio svoje teme, koje bi ga razlikovale od drugih pop-artista. Prijatelji su mu rekli da slika stvari koje najviše voli. Na sebi svojstven način da stvari shvata bukvalno počeo je da slika svoje omiljene stvari. Za svoju prvu veliku izložbu slikao je konzerve Campbell’s Soup, koje je jeo za ručak tokom celog života. Warhol je voleo novac, pa je slikao novčanice. Voleo je zvezde, pa je slikao i njih. Od ovakvih početaka razvio je svoj kasniji stil. Umesto da bira teme po kojima će biti prepoznatljiv, birao je prepoznatljiv stil, iz koga je polako istiskivao ruku u procesu stvaranja. Slike je počeo da radi kao štampu na tkanini. Od slikara Warhol je postao dizajner slike. U vrhuncu svoje slave, Warhol je imao nekoliko asistenata koji su radili po njegovim instrukcijama. Warhol se bavio i komičnim i ozbiljnim temama, birajući predmete od konzerve supe do električne stolice. Koristio je istu tehniku – tekstilna štampa, serijska reprodukcija i upotreba svetlih boja – bez obzira na to da li slika glamurozne zvezde, predmete iz svakodnevnog života ili slike samoubistava, saobraćajnih nesreća i sl. Slike iz serije „Dead and Disaster“ (1962-1963), kao što su „Red Car Crach“, „Purple Jumping Man“, „Orange Disaster“, transformišu ličnu tragediju u javnu spektakl i opominje medije da stalno prikazivanje ovakvih slika u medijima otupljuje publiku. Jedinstveni element njegovog rada je njegov keatonski stil – potpuna bezizražajnost. Ovo se ogledalo i u njegovom ponašanju – često se „pravio glup“ u medijima i odbijao je da objašnjava svoj rad. Poznat je po tome što je rekao da sve što treba da se zna o njemu i njegovom radu je već tu – na površini. U takvoj površnosti, bez oznaka iskrenosti, posmatrač je ostavljen da se pita i otkriva šta „pravi Andy“ misli. Da li je Andy užasnut smrću ili mu je ona smešna? Da li su njegove konzerve supe cinična primedba o bezvredosti popularne kulture, ili su „homage“ jednostavne udobnosti doma? Bez želje da odgovara na ova pitanja, njegov rad postaje interesantniji – ostavlja publici da interpretiraju njegovo značenje. Warhol je radio u mnogim medijima – slikarstvo, fotografija, crtež i skulptura. Pored toga, pravio je i filmove. Između 1963. i 1968. snimio je preko 60 filmova. Jedan od najpoznatijih filmova, Sleep (1963.) prati šestočasovno spavanje pesnika Johna Giorna. Film Blow Job (1963.) 41 minut prati izraz lica Toma Bakera kome Willard Maas čini felacio (kamera, međutim, prikazuje samo Tomovo lice). Film Empire sastoji se od osmočasovnog snimanja zgrade Empire States Building u sumrak. Njegov najpopularniji film koji je dobio i najbolje kritike je Chelsea Girls (1966). Film prikazuje dva filma istovremeno, sa različitim pričama. Posle pokušaja ubistva Warhol, koji je sada živeo povučenije, odustao je od snimanja filmova. Njegov asistent, reditelj Paul Morrissay nastavio je da pravi filmove za Factory, usmeravajući filmsku produkciju sa warholovske na više mainstream i filmove sa narativom, kao što su Flesh, Trash, Heat. Ovi filmovi, uključujući i Andy Warhol’s Dracula i Andy Warhol’s Frankenstein bili su više mainstream od bilo čega što je Warhol režirao. U ovim filmovima pojavljivao se Joe Dallesandro, koji je bio više Morrisseyeva nego Warholova zvezda. Warhol je prihvatio bend Velvet Underground kao jedan od svojih projekata tokom 1960-ih, „producirajući“ njihov prvi album The Velvet Underground and Nico i praveći naslovne slike. Njegova „produkcija“ ovog albuma se sastojala samo u plaćanju vremena u studiju. Posle ovog albuma Warhol i Lou Reed su počeli da se sukobljavaju oko ideje u kom pravcu bend treba da se razvija i konačno su prekinuli kontakt. Warhol je dizajnirao omote za dva albuma The Rolling Stones: Sticky Fingers (1971) i Love You Live (1977). Godine 1975. Warhol je uradio nekoliko portreta Mick Jaggera. Godine 1990. Lou Reed snima album Sons for Drella (jedan od Warholovih nadimaka bio je Drella, kao kombinacija imena Drakula i Cinderella (Pepeljuga)) sa John Caleom. Na albumu Reed se izvinjava Warholu zbog sukoba. Warhol je bio prijatelj sa mnogim muzičarima, uključujući Bob Dylana i John Lennona. Warhol je dizajnirao omot za Lennonov album Menlove Avenue, koji je posthumno izdat 1986. godine. Warhol se pojavljuje kao barmen u spotu pesme „Hello Again“ grupe The Cars i u spotu za singl „Mistif“ grupe Curiosity Killed the Cat. Warhol je imao veoma veliki uticaj na new wave/punk rock bend Devo, kao i na David Bowiea, koji je snimio i pesmu pod nazivom „Andy Warhol“ za album Hunky Dory (1971). Andy Warhol Museum u Pittsbughu je najveći američki muzej posvećen samo jednom umetniku. Čuva zbirku sa više od 12.000 umetničkih predmeta. Warholov brat, John Warhol i Warhol Foundation iz New Yorka osnovali su 1992. Warholov porodični muzej moderne umetnosti u Slovačkoj u mestu Medzilaborce, pored koga su rođeni Warholovi roditelji. U filmu The Doors (1991) Olivera Stona Warhola glumi Crispin Glover. David Bowie ga je glumio u filmu Basquiat Juliana Schnabela. U filmu I Shot Andy Warhol (1996), rediteljke Mary Harron glumio ga je Jared Harris, a Sean Gregory Sullivan u filmu 54. Poslednji film u kome se pojavljuje lik Andy Warhola je Factory Girl (2007) u kome ga glumi Guy Pearce. joseph beuys, harry madsen, doris lilly, david bowie, roman polanski lee radziwill