GDE JE ŠTA GLASOVI Ibrahim Hadžić: NEŠTO IZMEĐU Dragoslav Dedović: FJODOROV DŽEZ Draginja Ramadanski: UČINCI POETIZACIJE Đorđe Kuburić: KLEPSIDRA Jasmina Topić: POZIV Ivan Potić: ANALOGNI Milan Micić: DUGO PUTOVANJE U TABANU Ivana Maksić: PODOČNJAK JURIJA GAGARINA Dragoslav Čupić: I OVAJ DAN ĆE TRAJATI VEČNO VRT: URSULA K. LE GVIN Ursula K. Le Gvin: MEJ I NJEN LAV Ursula K. Le Gvin: NA KOJOJ SAM JA, ZAPRAVO, STRANI? Ursula K. Le Gvin: AMERIČKA NAUČNA FANTASTIKA I DRUGI Ursula K. Le Gvin: DA LI JE ROD NEOPHODAN? Ursula K. Le Gvin i Nik Gevers: MOJE PRIČE POKREĆE NEŠTO DRUGO Sneja Gunev: PREOKRETANJA MITA – EVOLUCIJA MOTIVA SENKE N. B. Hejls: ANDROGINIJA, AMBIVALENCIJA I ASIMILACIJA U LEVOJ RUCI TAME Frederik Džejmson: REDUKOVANJE SVETA U DELU URSULE LE GVIN Šarlota Spivak: „SAMO U SMRTI, ŽIVOT“ – DINAMIKA STAROSTI U KNJIŽEVNOJ PROZI URSULE LE GVIN Artea Panajotović: URSULA LE GVIN I DAO Darko Tuševljaković: URSULA K. LE GVIN, NJENA MEJ I NJEN LAV Mirjana M. Vučković: PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST – PRIČA O PRIČANJU URSULE LE GVIN ZLATNA GREDA Tanja Kragujević: U POTRAZI ZA SJAJEM Đorđe Despić: PESNIČKI PORTRET: BOJANA STOJANOVIĆ PANTOVIĆ LICE Bojan Savić Ostojić: ŽOZEF ŽUBER ILI SEIZMOGRAFIJA MISLI Žozef Žuber: SVESKE RED VOŽNJE David Albahari i Radmila Gikić Petrović: KRATKA PRIČA JE SVE Goran Stanković: VEČNOST Mirko Demić: VODENI ŠUM NAD ŽEDNOM ŠPANIJOM DOZIVI Džerald Marnejn: NEVIDLJIVI ALI NEUNIŠTIVI JORGOVANI Aleks Kaldiero: PRAVA PESMA Pip Vilijams: REČNIK IZGUBLJENIH REČI Ivanka Mogilska: JOŠ JEDAN DAN RAZMENA DAROVA Vladimir Arsenić: PRAVA LITERATURA (Milenko Bodirogić: Po šumama i gorama, Orfelin, Novi Sad, 2019) Vladislava Gordić Petković: PODNOŠLJIV FORMAT NEDOKUČIVOSTI (Srđan V. Tešin: Moje, Arhipelag, Beograd, 2019) Zorana Simić: NA GRANICAMA IZRECIVOG (Darko Cvijetić: Šindlerov lift, 2018. i Što na podu spavaš, 2020, Buybook – Sarajevo / Književna radionica Rašić – Beograd) Jelena Marinkov: PIJANI OD RATNE STVARNOSTI (Aleksandra Jovičić: Naše male smrti, Književna radionica Rašić, Beograd, 2020) Predrag Ž. Vajagić: U SRCU ČERGINE TAME ILI TRUBAČKI MELEM NA CIGANSKU LJUTU RANU (Saša Stojanović: Put za Jerihon, 2. izd., Albatros plus, Beograd, 2020) Dragana V. Todoreskov: ŽIVETI (ZA) UMETNOST (Ljiljana Maletin Vojvodić: Skrik, Art Print Media, Novi Sad, 2020) Tatjana Rosić: IMENICA KOJA IMA SAMO MNOŽINU ILI OTPOR JE PLURALIA TANTUM (Peter Vajs: Estetika otpora, Kontrast, Beograd, 2019) Tijana Tropin: SVIĐA MI SE DA TI NE BUDE PRIJATNO (Elfride Jelinek: Požuda, Lom, Beograd, 2019) Dajana Milovanov: O POLITICI, FEMINIZMU I DRUGIM DEMONIMA (Viržini Depent: Vernon Trodon 1–3, Booka, Beograd, 2019–2020) Vladimir Stojnić: KOMPILACIJA SPEKULATIVNE FIKCIJE (Olga Tokarčuk: Bizarne priče, Službeni glasnik, Beograd, 2020) Ivana Z. Tanasijević: LJUBAV KAO RELIGIJA U SVETU UMNOŽENE SMRTI (Halina Pošvjatovska: Izabrane pesme, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2018) Ivana Maksić: GRAD UVREDA (Didije Eribon: Povratak u Rems, Sandorf, Zagreb, 2019) SVETLA KOMORA Sava Stepanov: DUNAVSKI DIJALOZI – QUO VADIS HOMO? KO JE KO

Original magazin je za kreativne, hrabre, proaktivne ljude koji žele da budu najbolja verzija sebe uz kvalitetan sadržaj, nova znanja i inspirativne priče. Iz sadržaja: Novi broj magazina Original donosi intervju sa harizmatičnom voditeljkom, koja je razvila i uspešan modni brend Wholly Wear, a između ostalog Aida je pričala i o tome šta znači biti ostvarena žena danas, šta je hrabrost, a šta sloboda, kako se suočavala sa predrasudama, te koja je najteža odluka koju je donela u životu. Osim toga, Original u broju 49 donosi i ekskluzivni zajednički intervju sa dva slavna holivudska glumca – Kristijanom Bejlom i Metom Dejmonom, zvezdama novog filma “LeMan 66: Slavna 24 sata”. Predstavljamo vam Veganino, projekat Jelene Civkaroski i njenog supruga, koji su duže od 15 godina vegetarijanci, te su rešili da svoju strast prenesu sa tanjira i na obuću i tašne, te krenuli da kreiraju veganske modele. Šta je zeleni koncept stanovanja, koja zgrada iz Srbije se našla na listi najboljih svetskih primera zelene gradnje, kao i zbog čega su zeleni krovovi budućnost – saznajte u novom broju! Kako da čuvate planetu iz svog doma? Jedno od rešenja su EcoEgg proizvodi za čišćenje. Jeste li čuli za Design for Change? Ovaj koncept može vam promeniti život, posebno ako ste roditelj. Da, ja to mogu – najvažnija je lekcija koju treba da naučite. Credo Casa Toys su igračke koje će kod dece razviti logiku, kreativnost i strpljenje, i tako im dati važan kapital za budućnost. Dr Vesna Danilovac objašnjava koja je razlika između licence i sertifikata, kako da znate da li je neki “papir” validan ili nije, te kako da prepoznate prave i priznate stručnjake od onih koji to nisu. Jedan od najuspešnijih IT preduzetnika na ovim prostorima, Vladimir Prelovac, za Original priča o svom poslovnom putu, koji je počeo u Beogradu, a sada ga gradi u Silicijumskoj dolini, te o tome kada je najbolje plasirati novu ideju. Definitivno intervju koji treba da pročitate, ukoliko planirate da započnete svoj posao! Znate li šta je apciklaža? Nina Blažević na ovaj način od tetrapak ambalaže pravi unikatne novčanike koje ćete definitivno želeti da imate u svojoj tašni. Upoznajte S P O R A koncept koji je razvila Jovana Banović i našla način da prirodu okači na zid vaše dnevne sobe. Spoj porodičnog truda i želje za jedinstvom s prirodom rezultirao je konceptom Plodovi mog imanja – prirodnim proizvodima od malina i kupina koji se ističu ukusom i kvalitetom. U ovom broju predstavljamo vam i nakit koji Katarina Čudić kreira za žene čvrstog stava i nežne prirode. Pera Krstajić, muzičar koji karijeru uspešno gradi u Njujorku, nakon završenog Berklija, priča o svom putu i o tome kako ga je džez naučio šta znači biti umetnik. Dafni Kin je zvezda nove HBO serije “Njegova mračna tkanja”, koje je adaptacija nagrađivane istoimene trilogije Filipa Pulmana, koja se smatra savremenim remekdelom naučne fantastike, a u intervjuu otkriva da li je ovo delo zapravo kritika sistema. Tamara Kojić iza sebe ima impresivnu biografiju, a zrači nezaustavljivom energijom i humorom. Najpoznatija je kao pokretač akcije “Kilometar kose”, a sada je izvršni direktor coworking prostora Mokrin House. Žena nije bračni status – jasno i glasno poručuje Jelena Lalatović, borkinja za prava obespravljenih. Istražujemo OK Boomer fenomen – kako je sve počelo, šta se krije iza toga i zbog čega je “rukavica bačena”. Predstavljamo vam mlade heroje Srbije – Aleksu Nišavića, 19-godišnjeg osnivača marketinške agencije, i Tamaru Rogović, najmlađu magistarku vizuelnih umetnosti u svetu. Znate li da vaših samo 1% nekom znači ceo svet? Upoznajte ljude i ideju koji stoje iza Fondacije 1%. Sa velikim promenama krećemo od sebe – da ovo nisu samo reči, nego i njihova dela dokazuje nam sjajna grupa Nišlija iz udruženja “Delijski vis”, koji svake subote učestvuju u radnim akcijama. Katarina Batuta Višekruna u novom Originalu predstavlja početak projekta HIISHII x SERBIA i predstavlja najlepše delove naše zemlje, te upozorava – opstanak ovog prirodnog bogatstva zavisi od nas. Ukoliko ste aktivni na društvenim mrežama, a posebno Instagramu, gotovo sigurno vam je za oko zapao profil “Tatin dnevnik” – u novom broju predstavljamo vam Strahinju Ćalovića, tatu koji stoji iza ovog projekta, a koji za svoju decu, Vukana i Višnju, kažu da su većinski akcionari njegovog vremena i energije. Jelena Vukićević je pesnikinja za koju će se tek čuti, a koja živi avanturističku trku sa preprekama i za koju rad na sebi i ispunjavanje snova nikada ne prestaje. Modne kolaboracije koje su promenile industriju bile su pod našom originalnom lupom – kolika je zapravo moć zajedništva i kako to suprotnosti mogu da budu u savršenoj harmoniji. Časovi istorije sa malih ekrana – koja to TV ostvarenja možete pogledati i naučiti nešto više o različitim istorijskim periodima i ličnostima koje su ih obeležile. Za jogu svakako znate, a jeste li spremni da isprobate akrojogu? Ona je simbol harmonije i lepote timskog rada, a mi smo razgovarali sa Jelenom i Nenadom, koji su osnovali NS Akrobalans udruženje. Nova tehnologija daje vam priliku da priđete Mona Lizi bliže nego ikada – nemojte je propustiti. I za kraj, predstavljamo vam top 5 gedžeta za 2020. godinu – koji će vam olakšati i ulepšati živote. ... Strana: 84 Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 10/2 Težina 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Izdavač: Književno društvo Pismo, Zemun Godina izdanja: proleće 1987. Broj: 9 Povez: broširan Format: 24 cm Broj stranica: 270 Stanje: odlično očuvano Dž. M. KUCI: U srcu zemlje / prevela Ksenija Todorović MARIN SORESKU: Pesme / preveo Adam Puslojić ROLAN DIBIJAR: Da me Kamij vidi / preveo Miroslav Karaulac ANDREJ PLATONOV: Juvenilno more (Mors mladosti) / preveo Milan Čolić MILAN ČOLIĆ: Voland je ipak bio u pravu: „Rukopisi ne gore` SERGEJ ZALIGIN: Čudnojezični Platonov / preveo Milan Čolić GIJOM APOLINER: Bestijarij ili Orfejeva pratnja / preveo Kolja Mićević / drvorezi Raula Difija KOLJA MIĆEVIĆ: Apolinerov opus 1 IVANA HADŽI POPOVIĆ: Šta je novo danas u francuskom romanu  MIHAJLO PANTIĆ: Beket, beskrajna aporija BRANKO ANĐIĆ: Tajni život posle smrti DRAGAN VELIKIĆ: Život u pismima; Neki drugi život BRANKA KRILOVIĆ: Lori i klovnovi KSENIJA JOVANOVIĆ: Francuska književna jesen 1986 SIGNALI VESTI PISMA / SVETLANA SLAPŠAK: Pismo iz Atine TOMISLAV LONGINOVIĆ: Pismo iz Amerike GABOR ČORDAŠ: Pismo iz Budimpešte ZABAVNIK / LAURA BOHANAN: Šekspir u džungli Dž. M. KUCI, ROLAN DIBIJER, ANDREJ PLATONOV, GIJOM APOLINER, MARIN SORESKU Dž. M. Kuci (John Maxwell Coetzee) jedan je od najznačajnijih savremenih romansijera i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2003. Rođen je u Kejptaunu 1940, gde je završio studije matematike i anglistike. Radio je kao programer u londonskom IBM-u, da bi se posle nekoliko godina konačno opredelio za literaturu. Magistrirao je s tezom o delu Forda Medoksa Forda, doktorirao na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu i Univerzitetu u Kejptaunu, a kao gostujuci profesor i na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu. Objavio je pet tomova kritičkih eseja, kao i prevode proze i poezije sa holandskog na engleski. Iako poreklom i većim delom opusa pripada južnoafrickoj književnosti, od 2002. živi u australijskom gradu Adelaidi. Počev od 1974, kada se u Kejptaunu pojavila njegova prva knjiga Zemlje sumraka, objavio je niz kritički visoko vrednovanih romana, koji su mu doneli brojna južnoafrička i međunarodna priznanja. Najpoznatiji su: Iščekujući varvare, Život i vremena Majkla K (Buker, 1983) i Sramota. Dodelom Bukerove nagrade romanu Sramota postao je prvi dvostruki laureat u istoriji ovog priznanja. Andrej Platonov (1899–1951) je izuzetna pojava u književnosti dvadesetog veka, pisac posebne i vrlo samosvojne poetike koga su nazivali i „ruskim Orvelom“. Uz Bulgakova, Harmsa, Šalamova i Babelja, jedan je od najvećih i najoriginalnijih pisaca sovjetske Rusije. Platonov je rođen u oblasti Voronjež u Rusiji. Veoma rano je počeo da radi, već nakon osnovne škole, između ostalog kao kancelarijski službenik, fizički radnik, pomoćnik bravara i livac. Po izbijanju Oktobarske revolucije 1917. upisuje studije elektrotehnike, aktivira se u novinarstvu, intenzivno piše i objavljuje poeziju, kratku prozu, kao i eseje i članke na najrazličitije teme. Posle kratkog oduševljenja komunističkom partijom, brzo se iz nje ispisuje, a s pojavom staljinizma njegovo stvaralaštvo proglašeno je za anarhističko i antikomunističko. Počev od druge polovine dvadesetih godina Platonovu postaje najpre sve teže, a na kraju potpuno onemogućeno da objavljuje, a deceniju kasnije hapse njegovog petnaestogodišnjeg sina pod optužbom da je „terorista“ i „špijun“ i odvode ga u radni logor, gde dobija tuberkulozu. Na intervenciju Šolohova, sin je posle nekog vremena pušten iz zatvora, ali negujući ga Platonov i sam dobija tuberkulozu od koje kasnije i umire. Delo ovog pisca još uvek je nedovoljno istraženo područje, jer je u celini štampano tek pre tridesetak godina. Specifična Platonovljeva antiutopija u velikoj meri obojena je hrišćanskim simbolizmom, kao i uticajima Berđajeva i Dostojevskog, a među značajnije knjige spadaju romani Džan, More mladosti, Iskop i Čevengur, nedovršeni roman Srećna Moskva, kao i novela Skriveni čovek. Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, poznatiji pod pseudonimom Gijom Apoliner (franc. Guillaume Apollinaire; Rim, 26. avgust 1880. – Pariz, 9. novembar 1918), bio je francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla. Apoliner je rođen u Rimu. O ocu se zna samo da je bio italijansko-švajcarski diplomata. Više se ne zna jer ga je on napustio odmah nakon rođenja. Majka mu je bila poljska grofica i avanturistkinja Agnes de Kostrovicki. Kao dete, često ga je vodila u Belgiju, Italiju i Monako. Ova kulturna raznolikost uticala je na pesnika čiji je rad uticao na tok 20. veka i početak skoro svakog trenda. Išao je u najbolje škole na Azurnoj obali i na drugim mestima. Nakon završetka školovanja uputio se u Pariz, gde je postao ugledni član zajednice boema na Monparnasu. Postao je vrlo popularan i među njegovim prijateljima i saradnicima u ovom periodu kao što su: Pablo Pikaso, Mari Lorensen, Gertruda Stajn, Mark Šagal, Marsel Dišan, Erik Sati, Žan Kokto, Andre Breton, Andre Lot, i drugi. Mari Lorensen mu je bila i ljubavnica, a često ju je nazivao i svojom muzom. Krajem 1909. ili početkom 1910. Metzinger je naslikao kubistički portret Apolinera. U svom Vie anecdotique, 16. oktobra 1911., pesnik je ponosno napisao: „Čast mi je da budem prvi model kubističkog slikara, Žana Metzingera, za portret izložen u Salonu nezavisnosti (Salon des Indépendants)“. Po Apolineru, to nije bio samo prvi kubistički portret, već i prvi veliki portret pesnika javno izložen. Dana 7. septembra 1911. godine policija ga je uhapsila zbog sumnje da je učestvovao u krađi Mona Lize, ali je pušten nedelju dana kasnije. Borio se i u Prvom svetskom ratu, a 1916. godine zadobio je tešku povredu glave, nakon koje se nikad u potpunosti nije oporavio. Za vreme oporavka napisao je svoju dramu „Sisa Tiresijina“. Tokom ovog perioda skovao je i reč nadrealizam u programu napomena za mjuzikl „Parada“ Žana Koktoa i Erika Satija. Napisao je: Autori mjuzikla su postigli jedinstvo slike i plesa, između plastičnih umetnosti i mimike, postavljajući osnovu za novu umetnost koja tek treba da stigne. Ovo novo jedinstvo u mjuziklu Parada je neka vrsta nadrealizma, koje smatram početnom tačkom za nastajanje novih umetničkih manifestacija. U vazduhu se osjeća nova duhovna inspiracija koja će bez sumnje privući najbistrije glave umetnoosti našega doba. Možemo očekivati korenite promene u umetnosti vođene duhom univerzalnosti. Jednostavno, prirodno je da umetnost napreduje istim korakom kao i nauka i industrija. On je takođe objavio i umetnički manifest, L`Esprit nouveau et les poètes. Apolinerov status književnog kritičara je najpoznatiji i najuticajniji u svom priznanju Markiza de Sada, čiji radovi su dugo bili nejasni, ali u to vreme postaju popularni pod uticajem dadaističkih i nadrealističkih dešavanja u Monparnasu početkom 20. veka, kao „najslobodnijeg duha koji je ikad postojao“. Pisao je pesme i prozu. Najpoznatiji je kao pesnik (zbirke „Alkohol“ i posthumno objavljeni „Kaligrami“ gde tekst pravi sliku onog što je tema pesme), a takođe i kao autor erotskih romana „Jedanaest hiljada buzdovana“ (Les onzes milles verges), u kojem se nekoliko puta pojavljuju Srbi (oba pola) kao sporedni karakteri sa kojima junak ima seks, i „Iskustva mladog Don Žuana“. Prvom do smrti nije hteo da prizna autorstvo. Voleo je da se elegantno oblači. Umro je dva dana pre kraja Prvog svetskog rata, sa 38 godina, u svom pariskom stanu, od napada španske groznice. Naslednici su mu Dejvid Herbert Lorens i Henri Miler. Dela Poezija Le Bestiaire ou Cortège d`Orphée, 1911 Alkoholi, 1913 Vitam impendere amori, 1917 Kaligrami, poèmes de la paix et de la guerre 1913–1916, 1918 (objavljeno neposredno nakon njegove smrti) Il y a..., Albert Messein, 1925 Julie ou la rose, 1927 Ombre de mon amour, 1947 Poèmes secrets à Madeleine, piratsko izdanjen, 1949 Le Guetteur mélancolique, ranije objavljeni radovi, 1952 Poèmes à Lou, 1955 Soldes, ranije neobjavljeni radovi, 1985 Et moi aussi je suis peintre, album drteža za Kaligrame, iz privatne kolekcije, objavljeno 2006 Fikcija Mirely ou le Petit Trou pas cher (Mirely, or The Cheap Little Hole) (roman), 1900 (neobjavljeno) `Que faire?` (What to Do?) (roman), 1900 (neobjavljen) Les Onze Mille Verges ou les amours d`un hospodar (The 11 Thousand Rods [Penises], or The Loves of a Hospodar) (roman), 1907 L`enchanteur pourrissant (The Enchanter Rotting) (roman), 1909 L`Hérèsiarque et Cie (The Heretic & Co.) (kolekcija kratkih priča), 1910 Les exploits d`un jeune Don Juan (The Adventures of Young Don Juan) (roman), 1911 La Rome des Borgia (The Rome of the Borgias) (roman), 1914 La Fin de Babylone (The Fall of Babylon) (roman) – L`Histoire romanesque 1/3, 1914 Les Trois Don Juan (The Three Don Juans) (roman) – L`Histoire romanesque 2/3, 1915 Le poète assassiné (The Murdered Poet) (pripovetke), 1916 La femme assise (The Sitting Woman) (roman), 1920 Les Épingles (The Pins) (kolekcija kratkih priča), 1928 Drame Farsa Tiresijine dojke / Sisa Tiresijina, 1917 La Bréhatine, screenplay (kolaboracija sa Andre Bilom), 1917 Couleurs du temps, 1918 Casanova, published 1952 Članci Le Théâtre Italien, ilustrvana enciklopedija, 1910 Preface, Catalogue of 8th Salon annuel du Cercle d`art Les Indépendants, Musée moderne de Bruxelles, 1911. La Vie anecdotique, Chroniques dans Le Mercure de France, 1911–1918 Pages d`histoire, chronique des grands siècles de France, hronika, 1912 Les Peintres Cubistes, Méditations Esthétiques, 1913 La Peinture moderne, 1913 L`Antitradition futuriste, manifeste synthèse, 1913 Jean Metzinger à la Galerie Weill, Chroniques d`art de Guillaume Apollinaire, L`Intransigeant, Paris Journal, 27 May 1914 Case d`Armons, 1915 L`esprit nouveau et les poètes, 1918 Le Flâneur des Deux Rives, chronicles, 1918 MG47 (K)

Prvi broj Bravo ScreenFuna izašao je aprila 2005. godine. Stalne rubrike u časopisu su: Preview (najave novih igara), Test (recenzije igara), Software, Hardware, Fun, News, Pisma, Trix, Game Over i retro (sa GameFunShotom, delom megapostera i nagradnim igrama). Bravo ScreenFun je postao ScreenFun od juna 2009. godine zbog gašenja originalnog nemačkog izdanja kojeg je izdavao Heinrich Bauer Zeitschriften Verlag KG. Ovo je jedan od retkih primera u novinarstvu da se originalni časopis ugasi a njegovo licencno izdanje nastavi da izlazi. Iz sadržaja: Poster: Brothers in Arms: Assassin’s Creed IV, sa druge strane Gears of War: Judgment + megaposter u delovima Assassin’s Creed III 1.deo Samo u novom ScreenFunu: Premijerno predstavljamo Assassin’s Creed IV! Piratsku verziju popularne igre. Pored toga što ćemo vas upoznati s novim junakom AC serijala, saznajte gde će se odvijati nova igra, koga ćete trebati da eleminišite a kao šlag na torti tu je i poster Assassin’s Creed IV: Black Flag. Aprilski ScreenFun donosi dva zanimljiva specijala: jedan se tiče umetnosti u Minecraftu u kojem ćete moći da vidite neverovatne kreacije igrača ove popularne igre od kojih zastaje dah. Drugi specijal je, naravno, o novopredstavljenoj konzoli PlayStation 4. Saznajte kako će izgledati next-gen revolucija, šta donosi DualShock 4 kontroler, PlayStation Eye i, kao najvažnije, kako će izgledati igre za PS4: Killzone: Shadowfall, Knack, Watch Dogs, Driveclub, Witcher 3… Novi broj ScreenFuna donosi niz dobrih Previewova. Tu su se našli: Destiny (novi Halo), Brothers: A Tale of Two Sons (co-op akcija), Survarium (novi STALKER) i Warframe (koncept saradnje umesto ubijanja) i naravno Assassin’s Creed IV: Black Flag. Test rubrika aprilskog ScreenFuna je takođe bogata. Proverite koje su ocene dobili: AC III: TtoKW – The Infamy, Aliens: Colonial Marines, CitiesXL Platinum, Crysis 3, Gears of War: Judgment (s posterom), Impire, Metal Gear Rising: Revengeance, Sniper Elite: Nazi Zombie Army, Special Forces Team X, The Showdown Effect, Tomb Raider kao i mini-opisi igara: Brütal Legend za PC, Ninja Gaiden Sigma 2 Plus, Sly Cooper: Thieves in Time, The Sims 3: University Life i Castlevania: Lords of Shadow – Mirror of Fate. Tu su i opisi mobilnih igara za Android i iOS: Real Racing 3, Pocket Stables, AVP: Evolution, Alien Breed i Sela The Space Pirate. Rubrika Trix je posebno izdašna u ovom broju: Tu je vodič za Laru Kroft kroz novi Tomb Raider ali i vodič za preživljavanje s finim cakama u Call of Duty: Black Ops II multiplejeru. Ako želite da saznate na kojim mobilnim uređajima ćemo se igrati u narednom periodu, pogledajte članak u rubrici Hardware o najboljim uređajima sa sajma mobilnih telefona u Barseloni. Izdavač: Color Press Group, Novi Sad Broj strana: 64 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 107 Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Tip: branik Kataloški broj originala: 9438804573 Tip rezervnih delova: analogni Lokacija: Belgija Bree Datum objavljivanja: više od 1 meseca Kataloški broj prodavca: 943/92 actros mp2/3 mega Article nr.: 943/92 Cabin Parts various = Dealer information = Second-hand trucks: service from A to Z The stock of second-hand trucks of Smeets & Zonen consists of approximately 1000 of trucks, tractors, and vans from all brands and years of construction. We also have a large range of new and used parts. Can’t find what you are looking for in our offer? Then we will gladly convert your truck, fully customised to your wishes and needs. = More information = Empty weight: 8 kg Part suitable for: trucks OEM number: 9438804573 = Dealer information = !!!!SHIPPING WORLDWIDE!!!! Send a request and we will calculate transport. pokazati kontakte pokazati kontakte pokazati kontakte actros mp2/3 mega Artikel nr.: 943/92 Verschiedene kabinenteile = Firmeninformationen = Gebrauchte LKWs: Ein Service von A bis Z Der Bestand an Gebrauchtfahrzeugen von Smeets & Zonen? Dieser besteht aus ungefähr 1000 LKWs, Sattelschleppern und Lieferwagen aller Baujahre und Marken. Wir verfügen ebenfalls über eine große Auswahl an neuen und gebrauchten Fahrzeugteilen. Finden Sie in unserem Angebot nicht das, was Sie suchen? Wir bauen Ihnen gerne Ihren maßgeschneiderten LKW! = Weitere Informationen = Leergewicht: 8 kg Teil geeignet für: trucks OEM-Nummer: 9438804573 = Firmeninformationen = !!!!SHIPPING WORLDWIDE!!!! Send a request and we will calculate transport. pokazati kontakte pokazati kontakte pokazati kontakte actros mp2/3 mega Artículo no.: 943/92 Varias partes de la cabina = Información de la empresa = Camiones de segunda mano: un servicio de pe a pa ¿El stock de vehículos de segunda mano de Smeets & Zonen? Consta de sobre mil de camiones, tractocamiones y furgonetas de cualquier año de construcción y marca. También tenemos un amplio surtido de recambios nuevos y de segunda mano. ¿En nuestra oferta no encuentra exactamente lo que está buscando? En ese caso nos será un placer construirle un camión a la medida. = Más información = Peso en vacío: 8 kg Pieza adecuada para: trucks Número del OEM: 9438804573 = Información de la empresa = !!!!SHIPPING WORLDWIDE!!!! Send a request and we will calculate transport. pokazati kontakte pokazati kontakte pokazati kontakte actros mp2/3 mega Article no.: 943/92 Piéces de cabin divers = Information sur la société = Camions d'occasion : un service d'A à Z Le stock de Smeets & Zonen? Il compte environ 1000 camions, tracteurs et fourgonnettes d'occasion, tous millésimes et toutes marques confondus. Nous avons également un large assortiment de pièces de rechange, neuves ou d'occasion. Et si vous ne trouvez pas exactement ce que vous cherchez, sachez que nous sommes capables d'assembler ou de transformer votre poids lourd sur mesure. = Plus d'informations = Poids à vide: 8 kg Pièce appropriée pour: trucks Numéro OEM: 9438804573 = Information sur la société = !!!!SHIPPING WORLDWIDE!!!! Send a request and we will calculate transport. pokazati kontakte pokazati kontakte pokazati kontakte actros mp2/3 mega Artikel nr.: 943/92 Bumper actros 2 - 3 mega rechts = Meer informatie = Ledig gewicht: 8 kg Onderdeel geschikt voor: vrachtwagens OEM nummer: 9438804573 Imitatie-onderdeel: ja = Bedrijfsinformatie = !!!!SHIPPING WORLDWIDE!!!! Send a request and we will calculate transport. pokazati kontakte pokazati kontakte pokazati kontakte

Izdavač: Književno društvo Pismo, Zemun Godina izdanja: leto 1987. Broj: 10 Povez: broširan Format: 24 cm Broj stranica: 274 Stanje: veoma dobro očuvano PER ULOF ENKVIST: Pali anđeo / preveli Mihaila Vesović i Moma Dimić MBELA SON DIPOKO: Crni i beli u ljubavi / prevela Nada Obradović ITALO KALVINO: Pod suncem-jaguarom / prevela Mirjana Ognjanović LENARD KOEN: Knjiga milosrđa / preveo Zoran Jungić MIŠEL TURNIJE: Tetreb; Kratko proze; Amandin ili Dva vrta / prevela Ksenija Jovanović JAH HAMILTON: Poseta / preveo Srba Mitrović KETI AKER : Velika očekivanja / prevela Nina Živančević DESET GODINA „POVELJE 77` RAZGOVOR SA VACLAVOM HAVELOM: Stvarati bez utopija RAZGOVOR SA JOZEFOM ŠKVORECKIM PRIMO LEVI (1919–1987) ELI VIZEL: Aušvic, četrdeset godina kasnije ĐULIO EINAUDI: Poslednje svedočenje   TANJA KRAGUJEVIĆ: Od stvarnosti do mita GORDANA B. TODOROVIĆ: Treperavi svet Kauza Išigura MIHAJLO PANTIĆ: Brevijari „Književnih lomova` SIGNALI VESTI PISMA A. SAHAROV: Pismo M. S. Gorbačovu SVETLANA SLAPŠAK: Pismo iz Atine BRANKA KRILOVIĆ: Pozorišno pismo iz Amerike RATKO ADAMOVIĆ: Pismo iz Rusije PER ULOF ENKVIST, MBELA SON DIPOKO, ITALO KALVINO, LENARD KOEN, MIŠEL TURNIJE, JAN ROBERT HAMILTON, KETI AKER, PRIMO LEVI Italo Kalvino (1923–1985) je bio italijanski književnik, esejista i novinar, intelektualac koji je bio izuzetno angažovan u političkoj, građanskoj i kulturnoj sferi. Kao jedan od najvažnijih italijanskih pisaca druge polovine dvadesetog veka, bio je deo različitih književnih tokova, od neorealizma do postmoderne, ali uvek sa određenim odstojanjem, insistirajući na ličnom istraživanju i iskazu. Bio je privržen svemu što je jednostavno, nekonvencionalno, neracionalno – što se ogledalo i u njegovom pripovedanju koje se odriče moralističkog konteksta i didaktičnosti. Završio je studije književnosti u Torinu gde je diplomirao na delima Džozefa Konrada. Tokom rata bio je u partizanskom pokretu a nakon rata politički se aktivirao u krugu italijanskih intelektualaca komunista okupljenih oko izdavačke kuće Einaudi, zajedno sa Pavezeom, Vitorinijem i Natalijom Ginzburg. Kasnije napušta ovaj pokret, da bi se 1960-ih u Parizu priključio grupi OuLiPo – što utiče i na njegov pripovedački manir. Kalvinovo stvaralaštvo prošlo je raznolik književni put: od neorealističko-pustolovnog pripovedanja u romanu Staza do paukovih gnijezda (Zora, 1959), alegorijsko-bajkovite kombinatorike u trilogiji Naši preci (Paideia, 2007), preko književnih eksperimenata u kraćoj prozi Kosmikomike (Paideia, 2008) i romanima Nevidljvi gradovi (Devedesetčetvrta, 1995) i Zamak ukrštenih sudbina (Rad, 1997), sve do metanarativnog romana o čitanju i pisanju Ako jedne zimske noći neki putnik (Plato, 2001), koji ubrzo po izlasku postaje svetski bestseler. Esejističko-kritičke tekstove pisao je uporedo s pripovednim delima. U Američkim predavanjima (Bratstvo-jedinstvo, 1989) pokušao je da definiše književne vrednosti koje bi trebalo očuvati u nadolazećem milenijumu. Fakultet za medije i komunikacije radi trenutno na prevodu Kalvinovog teksta Autobiografija jednog gledaoca. Lenard Norman Koen (engl. Leonard Norman Cohen; Vestmaunt, 21. septembar 1934 – Los Anđeles, 7. novembar 2016) bio je kanadski kantautor i književnik. Počeo je da piše 1952, dok je njegova prva knjiga pesama Let Us Compare Mythologies objavljena u Montrealu 1956. Primljen u Rokenrol kuću slavnih 2008. godine. Preminuo je 7. novembra 2016. u 82. godini Koen je rođen 21. septembra 1934. u Montrealu. Otac mu je preminuo kada mu je bilo 9 godina. Kao veoma praktičan čovek, na vreme je osnovao trust fond za svog sina tako što mu je uz malu mesečnu nadoknadu obezbedio budućnost. Leonard, međutim, nije mogao da preboli gubitak oca, pa se odaje drogama. Da bi se spasio, krajem šezdesetih godina odlazi u manastir, gde se susreće sa novim religijskim uticajima, što je bilo presudno za stvaranje pesama sa religijskom tematikom, poput Story of Isaac i Hallelujah. Inače, za prekretnicu u svom životu sam Koen smatra trenutak kada je kao petnaestogodišnjak u jednoj knjižari pronašao knjigu Gabrijela Garsije Lorke. Do te mere se zaljubio u Lorkinu poeziju da je često izjavljivao da mu je ona uništila život. Naučio je da svira gitaru, pa se od rane mladosti uporedo bavio i pisanjem i muzikom. Početkom 1951. upisuje fakultet, no pre diplomiranja objavljuje prvu knjigu pesama (1956). Kao nagradu dobija stipendiju od 2000 dolara i putovanje po Evropi. Ubrzo postaje poznato ime u kanadskim literarnim krugovima, a početkom šezdesetih, sa novcem dobijenim od prodaje prve knjige, odlazi na grčko ostrvo Hidra.Tamo je kupio kuću i u potpunoj izolaciji počeo intenzivnije da se bavi pisanjem. Prvi roman objavljuje 1963. Tada je nastala i njegova čuvena pesma So long, Marianne, posvećena njegovoj velikoj ljubavi Merijen Jensen. Sredinom šezdesetih vraća se u Ameriku gde postaje deo njujorške umetničke scene. Upoznaje krug oko Endija Vorhola i počinje da piše pesme za folk izvođače, kao što je Džudi Kolins. Prvi album Songs of Leonard Cohen (1967) prolazi nezapaženo u Americi, iako su se na njemu našli njegovi najveći hitovi: Suzanne, So long, Marianne, Sisters of Mercy. Ne obazirući se na kritike, Koen objavljuje još mračniji i nekomercijalniji album, Songs from a Room, sa kojeg se izdvajaju pesme Bird on a wire i Story of Isaac. Njegovo stvaralaštvo lirski je neuhvatljivo i za njegove najbolje poznavaoce. Služeći se metaforama, parafrazama, ironičnim i humorističkim odnosom prema društvu, u tekstovima se bavi ljubavlju, religijom, seksualnošću, samoubistvima, depresijom, istorijom i međuljudskim odnosima. U pevačkom smislu, takođe pravi velike promene. Karijeru je započeo kao visoki bariton, da bi godine pušenja njegov glas učinile najdubljim basom na savremenoj muzičkoj sceni. Najviše poklonika stiče po objavljivanju New Skin for Old Ceremony (1974), na kojem se našla čuvena pesma Chelsea Hotel No.2, a vrtoglavi uspeh doživljava sa albumom I`m Your man, koji ima veliki uticaj na savremenu muzičku scenu. Albumom The Future (1992) vraća se religijsko-proročkom stilu. Bavi se temama uništenja prirode, narkomanije, diktatorstva, abortusa, nuklearnog uništenja... Početkom ovog veka na scenu se vraća albumom Ten New Songs. Numeru In My Secret Life pisao je 13 godina. Marta 2008. Koen je primljen u Rokenrol kuću slavnih u Njujorku, a nagradu Gremi za životno delo dobio je 2010. Umro je 2016. godine u Los Anđelesu. Diskografija Songs of Leonard Cohen 1967. Songs from a Room 1969. Songs of Love and Hate 1971. Live Songs 1973. New Skin for the Old Ceremony 1974. The Best of Leonard Cohen/Greatest Hits 1975. Death of Ladies` Man Recent Songs 1979. Night Magic: Musical/Soundtrack 1985. Various Positions 1985. I`m Your Man 1988. The Future 1992. Cohen Live 1994. More Best Of Leonard Cohen 1997. Field Commander Cohen: Tour of 1979 2001. Ten New Songs 2001. The Essential Leonard Cohen 2002. 2008. Dear Hearher 2004. Live in London 2009. Live At the Isle of Wight 1970 2009. Songs From the Road 2010. Old Ideas 2012. Popular Problems 2014. You Want It Darker 2016. Bibliografija Let Us Compare Mythologies 1956. The Spice-Box of Earth 1961. The Favorite Game 1963. Flowers for Hitler 1964. Beautiful Losers 1966. Parasites of Heaven 1966. Selected Poems 1956. - 1968. 1968. The Energy of Slaves 1972. Death of A Lady`s Man 1978. Death of Mercy 1984. Stranger Music 1993. Book of Longing 2006. The Lyrics of Leonard Cohen 2009. Poems and Songs 2011. Fifteen Poems 2012. Mišel Turnije (Pariz 19. decembar 1924 – Šoazel 18. januar 2016) bio je francuski pisac. Dobitnik je nagrada kao što su Velika nagrada za roman Francuske akademije 1967. godine za roman Petko ili limbovi Pacifika i Gonkurovu nagradu za Kralja Vilovnjaka 1970. godine. Njegova inspiracija uključivala je tradicionalnu nemačku kulturu, katoličanstvo i filozofije Gastona Bachelarda-a. Stanovao je u Šoazelu i bio član Akademie Gonkur. Njegova autobiografija prevedena je i objavljena kao Duh vetra (The Wind Spirit, Beacon Press, 1988). Bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Turnije je rođen u Francuskoj od roditelja koji su se upoznali na Sorboni tokom studija nemačkog jezika, a mladost je proveo u Sen Žermen an Leu. Nemački je naučio rano, boraveći svakog leta u Nemačkoj. Studirao je filozofiju na Sorboni i na univerzitetu u Tibingenu i pohađao kurs filozofa Morisa de Gandilaka. Želeo je da predaje filozofiju u srednjoj školi, ali, kao i njegov otac, nije uspeo da dobije francusku agregaciju (takmičarski ispit za državnu službu u francuskom sistemu javnog obrazovanja) . Turnije se pridružio Radio France-u kao novinar i prevodilac i vodio L`heure de la culture française. Godine 1954. radio je u reklami za Evropu 1 . Takođe je sarađivao za novinama Le Monde i Le Figaro. Od 1958. do 1968. godine, Turnije je bio glavni urednik francuske izdavačke kuće Plon. Godine 1967. Turnije je objavio svoju prvu knjigu, Petko ili limbovi Pacifika, prepričavanje Robinzona Krusoa Daniela Defoa, za koju je nagrađen Velikom nagradom za roman Francuske akademije. Suosnivač je, 1970. godine, sa fotografom Lisijenom Klergom (Lucien Clergue) i istoričarem Žan-Morisom Ruketom (Jean-Maurice Rouquette), godišnjeg festivala fotografije Rencontres d`Arles-a. U isto vreme napravio je za televiziju pedeset izdanja mesečnog programa Chambre noire, posvećenih fotografiji, uz intervjuisanje fotografa za svaki program. Turnije je umro 18. januara 2016. u Šoazelu u Francuskoj u 91. godini. Odabrani radovi Vendredi ou les Limbes du Pacifique (Friday) (1967) - Grand Prix du roman de l`Académie française Le Roi des aulnes (1970) (The Erl-King translated 1972 by Barbara Bray, a.k.a. The Ogre) Le Roi des aulnes je napravljen film 1996. godine Der Unhold (The Ogre), u režiji Volker Schlöndorff-a i takođe je prilagođen za scenu Tom Perrin 2002. godine. Les Météores (Blizanci, 1975) Le Vent Paraclet (Duh vetra, 1977) Vendredi ou la Vie sauvage (Petko i Robinson, 1977) Le Coq de bruyère (Fetišist i druge priče, 1978) Gaspard, Melchior et Balthazar (Četiri mudraca, 1980) Le Vol du vampire (1981) Gilles et Jeanne (Gilles and Jeanne, 1983) La Goutte d`or ( Zlatna kapljica, 1986) Petites Proses (1986) Le Medianoche amoureux (The Midnight Love Feast, 1989) La Couleuvrine (1994) Le Miroir des idées (Ogledalo ideja, 1994) Eléazar ou la Source et le Buisson (Eleazar, Izlazak na zapad, 1996) Časopis ektime (2002) Keti Aker (1947–1997) je bila američka spisateljica eksperimentalnih romana i pank pesnikinja, a slobodno možemo reći i jedan od vodećih eksperimentalnih pisaca svoje generacije. Od ranog detinjstva bila je fascinirana gusarima, a tako će ostati do kraja života. Kako je sama govorila, želela je da postane gusar, ali je znala da su to mogli biti samo muškarci. Kasnije je postala poznata po vožnji motora i tetoviranju. Na njen opus značajno su uticali kako francuska poststrukturalistička teorija i filozofija, tako i pornografija. Pošto se u svom radu koristila metodama prisvajanja tekstova, „plagijatorstvom`, pornografijom, autobiografijom, kombinovanjem tekstova visoke književnosti i kiča, uz njeno ime se vezuju i pojmovi književnog terorizma i piraterije. Keti Aker je pisanje i čitanje povezivala sa telesnim užitkom. Berouz i Margaret Diras, kao i pesnici Blek Mauntin škole imali su snažan uticaj na njeno stvaralaštvo, a mnogi su je smatrali i ženskim Žanom Ženeom. Njena najznačajnija dela su: I Dreamt I Was a Nymphomaniac: Imagining (iz 1974), potom Great Expectations (1983), Don Quixote: Which Was a Dream (1986), Hannibal Lecter, My Father (1991), My Mother: Demonology (1994) i Pussy, King of the Pirates (1996. godine). Poetsko-prozni tekst Mrtva lutka poniznost napisan je kao odgovor na zahtev američkog autora Harolda Robinsa da se javno izvini za to što je plagirala njegovo delo u jednom svom romanu. Jedan od razloga za neizvinjavanje bio je taj što se Aker nije osećala krivom – plagiranje je bilo njena metoda pisanja. Mrtva lutka poniznost je fantastična mešavina umetničkih postupaka i tehnika, pored postupaka pravljenja različitih lutaka koje vrši jedna umetnica zvana Kapitol, tu su i autobiografski elementi, citati iz pisma koja je Rilke uputio Sezanu, kao i njeni razgovori sa izdavačima, advokatima, novinarima. Jedna od bitnijih rečenica u tekstu jeste: „Dekonstrukcija ne zahteva toliko plagiranje koliko kršenje autorskih prava`. Keti Aker je umrla od raka dojke u svojoj 50-oj godini. MG47 (K)

Tip: EGR ventil Kataloški broj: 4701400375, 4701400475, 4701400575, 4701400675, Kataloški broj originala: A4701400375, A4701400475, A4701400575, A4701400675 Tip rezervnih delova: analogni Godina proizvodnje: 2023 Lokacija: Poljska Wrocław Datum objavljivanja: 2. 5. 2024. Kataloški broj prodavca: AC.NEWMP4-1 The offer includes an exhaust gas recirculation (EGR) / exhaust gas cooler for the Mercedes Actros MP4. OE part numbers: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Application in vehicles: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; New exhaust gas recirculation EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Is the EGR / AGR exhaust gas recirculation in your Mercedes Actros MP4 damaged? The proper operation of this element is necessary not only to reduce the content of harmful substances in exhaust gases, but also to ensure a sufficiently low level of combustion and smooth engine operation. Arcoore's offer includes a new EGR/AGR exhaust gas recirculator, thanks to which the vehicles in your fleet will operate properly and are environmentally friendly. What are the symptoms of a damaged EGR cooler? Decrease in Engine Power: A damaged EGR cooler can lead to reduced engine performance, which manifests itself in a decrease in power and responsiveness. Strange Noises: EGR cooler failure may cause strange noises such as whistling or rattling due to problems with exhaust gas flow. Increased Fuel Consumption: A malfunctioning EGR cooler can affect fuel combustion efficiency, leading to increased fuel consumption. Engine Failures: If a damaged EGR cooler is used for a long time, more serious engine damage may occur, resulting in costly repairs. Mercedes EGR cooler in our offer The Mercedes Actros MP4 EGR cooler is a key element of the emission control system, and our offer combines original quality with reliable operation. By ensuring optimal exhaust gas cooling, our EGR cooler helps you meet emissions standards while maintaining your vehicle's performance and reliability. Before shipment, each exhaust gas recirculator is carefully checked for tightness and quality, and then packed in such a way that it is not damaged during transport and reaches you in perfect condition. Офертата включва рециркулация на отработените газове (EGR) / охладител за изгорели газове за Mercedes Actros MP4. OE номера на части: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Приложение в превозни средства: Мерцедес; Mercedes Arocs; Мерцедес Актрос; Mercedes Actros MP4; Мерцедес MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Евро 6; Нова рециркулация на изгорели газове EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Повредена ли е рециркулацията на отработените газове EGR / AGR във вашия Mercedes Actros MP4? Правилната работа на този елемент е необходима не само за намаляване на съдържанието на вредни вещества в отработените газове, но и за осигуряване на достатъчно ниско ниво на изгаряне и гладка работа на двигателя. Офертата на Arcoore включва нов EGR/AGR рециркулатор на отработените газове, благодарение на който превозните средства във вашия автопарк ще работят правилно и са екологични. Какви са симптомите на повреден EGR охладител? Намаляване на мощността на двигателя: Повреден охладител на EGR може да доведе до намалена производителност на двигателя, което се проявява в намаляване на мощността и отзивчивостта. Странни шумове: Повредата на охладителя на EGR може да причини странни шумове като свистене или тракане поради проблеми с потока на отработените газове. Повишен разход на гориво: Неправилно работещият EGR охладител може да повлияе на ефективността на изгаряне на горивото, което води до повишен разход на гориво. Повреди на двигателя: Ако повреден EGR охладител се използва дълго време, може да възникне по-сериозна повреда на двигателя, което да доведе до скъпи ремонти. Mercedes EGR охладител в нашата оферта Охладителят Mercedes Actros MP4 EGR е ключов елемент от системата за контрол на емисиите, а нашето предложение съчетава оригинално качество с надеждна работа. Като осигурява оптимално охлаждане на отработените газове, нашият EGR охладител ви помага да спазвате стандартите за емисии, като същевременно поддържа производителността и надеждността на вашия автомобил. Преди изпращане всеки рециркулатор на отработени газове се проверява внимателно за плътност и качество, след което се опакова така, че да не се повреди при транспортиране и да стигне до вас в перфектно състояние. Ponuda uključuje recirkulaciju izduvnih gasova (EGR) / hladnjak izduvnih gasova za Mercedes Actros MP4. OE brojevi dijelova: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Primjena u vozilima: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Nova recirkulacija izduvnih gasova EGR/AGR Mercedes Actros MP4 Da li je EGR/AGR recirkulacija izduvnih gasova u vašem Mercedes Actros MP4 oštećena? Pravilan rad ovog elementa neophodan je ne samo da bi se smanjio sadržaj štetnih tvari u izduvnim plinovima, već i da bi se osigurao dovoljno nizak nivo sagorijevanja i nesmetan rad motora. Arcoore-ova ponuda uključuje novi EGR/AGR recirkulator izduvnih gasova, zahvaljujući kojem će vozila u vašem voznom parku ispravno raditi i ekološki su prihvatljiva. Koji su simptomi oštećenog EGR hladnjaka? Smanjenje snage motora: Oštećeni EGR hladnjak može dovesti do smanjenih performansi motora, što se manifestuje smanjenjem snage i odziva. Čudni zvukovi: Kvar hladnjaka EGR-a može uzrokovati čudne zvukove kao što su zviždanje ili zveckanje zbog problema sa protokom izduvnih gasova. Povećana potrošnja goriva: Neispravan EGR hladnjak može uticati na efikasnost sagorevanja goriva, što dovodi do povećane potrošnje goriva. Kvarovi motora: Ako se oštećen EGR hladnjak koristi duže vrijeme, može doći do ozbiljnijih oštećenja motora, što rezultira skupim popravcima. Mercedes EGR hladnjak u našoj ponudi Mercedes Actros MP4 EGR hladnjak je ključni element sistema kontrole emisije izduvnih gasova, a naša ponuda kombinuje originalan kvalitet sa pouzdanim radom. Osiguravajući optimalno hlađenje izduvnih plinova, naš EGR hladnjak vam pomaže da ispunite standarde o emisiji štetnih plinova, a istovremeno održavate performanse i pouzdanost vašeg vozila. Prije otpreme, svaki recirkulator izduvnih plinova se pažljivo provjerava na nepropusnost i kvalitet, a zatim se pakuje na način da se ne ošteti tokom transporta i da stigne do Vas u savršenom stanju. Nabídka zahrnuje recirkulaci výfukových plynů (EGR) / chladič výfukových plynů pro Mercedes Actros MP4. OE čísla dílů: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Aplikace ve vozidlech: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Nová recirkulace výfukových plynů EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Je poškozená recirkulace výfukových plynů EGR / AGR ve vašem Mercedes Actros MP4? Správná činnost tohoto prvku je nezbytná nejen pro snížení obsahu škodlivých látek ve výfukových plynech, ale také pro zajištění dostatečně nízké úrovně spalování a plynulého chodu motoru. V nabídce Arcoore je nový recirkulátor výfukových plynů EGR/AGR, díky kterému budou vozidla ve vašem vozovém parku správně fungovat a jsou šetrná k životnímu prostředí. Jaké jsou příznaky poškozeného chladiče EGR? Snížení výkonu motoru: Poškozený chladič EGR může vést ke snížení výkonu motoru, což se projevuje snížením výkonu a odezvy. Podivné zvuky: Porucha chladiče EGR může způsobit podivné zvuky, jako je pískání nebo chrastění kvůli problémům s prouděním výfukových plynů. Zvýšená spotřeba paliva: Špatně fungující chladič EGR může ovlivnit účinnost spalování paliva, což vede ke zvýšené spotřebě paliva. Závady motoru: Pokud je poškozený chladič EGR používán delší dobu, může dojít k vážnějšímu poškození motoru, což má za následek nákladné opravy. Mercedes EGR chladič v naší nabídce Chladič Mercedes Actros MP4 EGR je klíčovým prvkem systému řízení emisí a naše nabídka spojuje originální kvalitu se spolehlivým provozem. Zajištěním optimálního chlazení výfukových plynů vám náš chladič EGR pomáhá splnit emisní normy při zachování výkonu a spolehlivosti vašeho vozidla. Každý recirkulátor výfukových plynů je před expedicí pečlivě zkontrolován na těsnost a kvalitu a následně zabalen tak, aby se při přepravě nepoškodil a dostal se k vám v perfektním stavu. Im Angebot ist eine Abgasrückführung (AGR) / Abgaskühler für den Mercedes Actros MP4 enthalten. OE-Teilenummern: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Anwendung in Fahrzeugen: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Neue Abgasrückführung AGR /AGR Mercedes Actros MP4 Ist die AGR/AGR-Abgasrückführung in Ihrem Mercedes Actros MP4 beschädigt? Der ordnungsgemäße Betrieb dieses Elements ist nicht nur notwendig, um den Schadstoffgehalt in den Abgasen zu reduzieren, sondern auch, um eine ausreichend niedrige Verbrennung und einen reibungslosen Motorbetrieb zu gewährleisten. Das Angebot von Arcoore umfasst einen neuen EGR/AGR-Abgasrezirkulator, dank dem die Fahrzeuge Ihrer Flotte einwandfrei funktionieren und umweltfreundlich sind. Was sind die Symptome eines beschädigten AGR-Kühlers? Verminderte Motorleistung: Ein beschädigter AGR-Kühler kann zu einer verringerten Motorleistung führen, was sich in einem Rückgang der Leistung und des Ansprechverhaltens äußert. Seltsame Geräusche: Ein Ausfall des AGR-Kühlers kann aufgrund von Problemen mit dem Abgasstrom seltsame Geräusche wie Pfeifen oder Rasseln verursachen. Erhöhter Kraftstoffverbrauch: Ein defekter AGR-Kühler kann die Effizienz der Kraftstoffverbrennung beeinträchtigen und zu einem erhöhten Kraftstoffverbrauch führen. Motorausfälle: Wenn ein beschädigter AGR-Kühler über einen längeren Zeitraum verwendet wird, kann es zu schwerwiegenderen Motorschäden kommen, die kostspielige Reparaturen nach sich ziehen. Mercedes AGR-Kühler in unserem Angebot Der AGR-Kühler des Mercedes Actros MP4 ist ein Schlüsselelement des Abgasreinigungssystems und unser Angebot vereint Originalqualität mit zuverlässigem Betrieb. Durch die Gewährleistung einer optimalen Abgaskühlung hilft Ihnen unser AGR-Kühler, die Abgasnormen einzuhalten und gleichzeitig die Leistung und Zuverlässigkeit Ihres Fahrzeugs aufrechtzuerhalten. Vor dem Versand wird jede Abgasrückführung sorgfältig auf Dichtheit und Qualität geprüft und anschließend so verpackt, dass sie beim Transport keinen Schaden nimmt und in einwandfreiem Zustand bei Ihnen ankommt. Tilbuddet inkluderer en udstødningsgasrecirkulation (EGR) / udstødningsgaskøler til Mercedes Actros MP4. OE varenumre: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Anvendelse i køretøjer: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Ny udstødningsgas recirkulation EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Er EGR / AGR udstødningsgasrecirkulationen i din Mercedes Actros MP4 beskadiget? Den korrekte drift af dette element er nødvendig ikke kun for at reducere indholdet af skadelige stoffer i udstødningsgasser, men også for at sikre et tilstrækkeligt lavt forbrændingsniveau og jævn motordrift. Arcoores tilbud inkluderer en ny EGR/AGR udstødningsgas recirkulator, takket være hvilken køretøjerne i din flåde vil fungere korrekt og er miljøvenlige. Hvad er symptomerne på en beskadiget EGR-køler? Fald i motoreffekt: En beskadiget EGR-køler kan føre til reduceret motorydelse, hvilket viser sig i et fald i kraft og reaktionsevne. Mærkelige lyde: EGR-kølerfejl kan forårsage mærkelige lyde såsom fløjten eller raslen på grund af problemer med udstødningsgasstrømmen. Øget brændstofforbrug: En defekt EGR-køler kan påvirke brændstofforbrændingseffektiviteten, hvilket fører til øget brændstofforbrug. Motorfejl: Hvis en beskadiget EGR-køler bruges i længere tid, kan der opstå mere alvorlige motorskader, hvilket resulterer i dyre reparationer. Mercedes EGR køler i vores tilbud Mercedes Actros MP4 EGR-køleren er et nøgleelement i emissionskontrolsystemet, og vores tilbud kombinerer original kvalitet med pålidelig drift. Ved at sikre optimal udstødningskøling hjælper vores EGR-køler dig med at opfylde emissionsstandarderne og samtidig bibeholde dit køretøjs ydeevne og pålidelighed. Inden forsendelse kontrolleres hver udstødningsgasrecirkulator omhyggeligt for tæthed og kvalitet og pakkes derefter på en sådan måde, at den ikke bliver beskadiget under transporten og når frem til dig i perfekt stand. La oferta incluye un recirculador de gases de escape (EGR)/enfriador de gases de escape para el Mercedes Actros MP4. Números de pieza originales: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Aplicación en vehículos: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Recirculación de gases de escape EGR /AGR Mercedes Actros MP4 nuevo ¿Está dañada la recirculación de gases de escape EGR / AGR de su Mercedes Actros MP4? El funcionamiento adecuado de este elemento es necesario no sólo para reducir el contenido de sustancias nocivas en los gases de escape, sino también para garantizar un nivel de combustión suficientemente bajo y un funcionamiento suave del motor. La oferta de Arcoore incluye un nuevo recirculador de gases de escape EGR/AGR, gracias al cual los vehículos de su flota funcionarán correctamente y serán respetuosos con el medio ambiente. ¿Cuáles son los síntomas de un refrigerador EGR dañado? Disminución de la potencia del motor: un enfriador de EGR dañado puede provocar una reducción del rendimiento del motor, lo que se manifiesta en una disminución de la potencia y la capacidad de respuesta. Ruidos extraños: La falla del enfriador de EGR puede causar ruidos extraños, como silbidos o traqueteos, debido a problemas con el flujo de gases de escape. Mayor consumo de combustible: un enfriador de EGR que no funciona correctamente puede afectar la eficiencia de la combustión del combustible, lo que genera un mayor consumo de combustible. Fallas del motor: si se utiliza un enfriador de EGR dañado durante mucho tiempo, pueden ocurrir daños más graves al motor, lo que resultará en reparaciones costosas. Enfriador Mercedes EGR en nuestra oferta El refrigerador Mercedes Actros MP4 EGR es un elemento clave del sistema de control de emisiones y nuestra oferta combina calidad original con un funcionamiento fiable. Al garantizar un enfriamiento óptimo de los gases de escape, nuestro enfriador EGR lo ayuda a cumplir con los estándares de emisiones mientras mantiene el rendimiento y la confiabilidad de su vehículo. Antes del envío, cada recirculador de gases de escape se comprueba cuidadosamente en cuanto a estanqueidad y calidad, y luego se embala de tal manera que no sufra daños durante el transporte y llegue a usted en perfectas condiciones. L'offre comprend un système de recirculation des gaz d'échappement (EGR) / refroidisseur des gaz d'échappement pour le Mercedes Actros MP4. Numéros de pièces OE : 4701400375 ; 4701400475 ; 4701400575 ; 4701400675 ; A4701400375 ; A4701400475 ; A4701400575 ; A4701400675 ; Application dans les véhicules : Mercedes ; Mercedes Arocs ; Mercedes-Actros ; Mercedes-Actros MP4 ; MercedesMP4 ; Mercedes-Benz ; Mercedes Actros MP4 Euro 6 ; Nouveau recyclage des gaz d'échappement EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Le recyclage des gaz d'échappement EGR / AGR de votre Mercedes Actros MP4 est endommagé ? Le bon fonctionnement de cet élément est nécessaire non seulement pour réduire la teneur en substances nocives dans les gaz d'échappement, mais également pour assurer un niveau de combustion suffisamment bas et un fonctionnement fluide du moteur. L'offre d'Arcoore comprend un nouveau recirculateur des gaz d'échappement EGR/AGR, grâce auquel les véhicules de votre flotte fonctionneront correctement et seront respectueux de l'environnement. Quels sont les symptômes d’un refroidisseur EGR endommagé ? Diminution de la puissance du moteur : Un refroidisseur EGR endommagé peut entraîner une réduction des performances du moteur, ce qui se manifeste par une diminution de la puissance et de la réactivité. Bruits étranges : une panne du refroidisseur EGR peut provoquer des bruits étranges tels qu'un sifflement ou un cliquetis en raison de problèmes de débit des gaz d'échappement. Augmentation de la consommation de carburant : un refroidisseur EGR défectueux peut affecter l'efficacité de la combustion du carburant, entraînant une augmentation de la consommation de carburant. Pannes de moteur : Si un refroidisseur EGR endommagé est utilisé pendant une longue période, des dommages plus graves au moteur peuvent survenir, entraînant des réparations coûteuses. Refroidisseur EGR Mercedes dans notre offre Le refroidisseur EGR Mercedes Actros MP4 est un élément clé du système de contrôle des émissions, et notre offre allie qualité d'origine et fonctionnement fiable. En assurant un refroidissement optimal des gaz d'échappement, notre refroidisseur EGR vous aide à respecter les normes d'émissions tout en préservant les performances et la fiabilité de votre véhicule. Avant expédition, chaque recirculateur de gaz d'échappement est soigneusement vérifié pour son étanchéité et sa qualité, puis emballé de manière à ce qu'il ne soit pas endommagé pendant le transport et qu'il vous parvienne en parfait état. Ponuda uključuje recirkulaciju ispušnih plinova (EGR) / hladnjak ispušnih plinova za Mercedes Actros MP4. OE brojevi dijelova: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Primjena u vozilima: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Nova recirkulacija ispušnih plinova EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Je li EGR / AGR recirkulacija ispušnih plinova u vašem Mercedes Actros MP4 oštećena? Ispravan rad ovog elementa neophodan je ne samo za smanjenje sadržaja štetnih tvari u ispušnim plinovima, već i za osiguranje dovoljno niske razine izgaranja i glatkog rada motora. Ponuda tvrtke Arcoore uključuje novi recirkulaciju ispušnih plinova EGR/AGR, zahvaljujući kojem će vozila u vašem voznom parku ispravno raditi i biti ekološki prihvatljiva. Koji su simptomi oštećenog EGR hladnjaka? Smanjenje snage motora: Oštećeni EGR hladnjak može dovesti do smanjenih performansi motora, što se očituje smanjenjem snage i odziva. Čudni zvukovi: Kvar hladnjaka EGR-a može uzrokovati čudne zvukove poput zviždanja ili zveckanja zbog problema s protokom ispušnih plinova. Povećana potrošnja goriva: neispravan EGR hladnjak može utjecati na učinkovitost izgaranja goriva, što dovodi do povećane potrošnje goriva. Kvarovi motora: Ako se oštećeni EGR hladnjak koristi dulje vrijeme, može doći do ozbiljnijih oštećenja motora, što može dovesti do skupih popravaka. Mercedes EGR hladnjak u našoj ponudi Hladnjak EGR Mercedes Actros MP4 ključni je element sustava za kontrolu emisije, a naša ponuda spaja izvornu kvalitetu s pouzdanim radom. Osiguravajući optimalno hlađenje ispušnih plinova, naš EGR hladnjak pomaže vam da ispunite standarde emisija, a istovremeno održavate performanse i pouzdanost vašeg vozila. Prije otpreme, svaki recirkulacija ispušnih plinova pažljivo se provjerava na nepropusnost i kvalitetu, a zatim se pakira na način da se ne ošteti tijekom transporta i stigne do vas u savršenom stanju. Az ajánlat tartalmaz egy kipufogógáz-visszavezető (EGR) / kipufogógáz-hűtőt a Mercedes Actros MP4-hez. OE cikkszámok: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Alkalmazás járművekben: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Új kipufogógáz-visszavezető EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Sérült az EGR / AGR kipufogógáz-visszavezetés a Mercedes Actros MP4-ben? Ennek az elemnek a megfelelő működése nemcsak a kipufogógázok károsanyag-tartalmának csökkentésére, hanem a kellően alacsony égésszint és a motor zavartalan működésének biztosítására is szükséges. Az Arcoore kínálatában szerepel egy új EGR/AGR kipufogógáz-visszavezető, melynek köszönhetően flottájában lévő járművek megfelelően működnek és környezetbarátak. Milyen tünetei vannak a sérült EGR hűtőnek? A motorteljesítmény csökkenése: A sérült EGR-hűtő a motor teljesítményének csökkenéséhez vezethet, ami a teljesítmény és a reakcióképesség csökkenésében nyilvánul meg. Furcsa hangok: Az EGR-hűtő meghibásodása furcsa zajokat, például fütyülést vagy zörgést okozhat a kipufogógáz-áramlási problémák miatt. Megnövekedett üzemanyag-fogyasztás: A hibásan működő EGR-hűtő befolyásolhatja az üzemanyag égési hatékonyságát, ami megnövekedett üzemanyag-fogyasztáshoz vezethet. Motorhibák: Ha egy sérült EGR-hűtőt hosszabb ideig használnak, komolyabb motorkárosodás léphet fel, ami költséges javításokat eredményezhet. Mercedes EGR hűtő kínálatunkban A Mercedes Actros MP4 EGR hűtő a károsanyag-kibocsátáscsökkentő rendszer kulcseleme, kínálatunkban az eredeti minőség és a megbízható működés ötvöződik. Az optimális kipufogógáz-hűtés biztosításával EGR-hűtőnk segít teljesíteni a károsanyag-kibocsátási előírásokat, miközben megőrzi járműve teljesítményét és megbízhatóságát. Szállítás előtt minden kipufogógáz-visszaforgató tömítettségét és minőségét gondosan ellenőrizzük, majd úgy csomagoljuk, hogy szállítás közben ne sérüljön meg, és tökéletes állapotban jusson el Önhöz. L'offerta comprende un ricircolo dei gas di scarico (EGR)/radiatore dei gas di scarico per la Mercedes Actros MP4. Codici OE: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Applicazione nei veicoli: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; MercedesMP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Nuovo ricircolo dei gas di scarico EGR/AGR Mercedes Actros MP4 Il ricircolo dei gas di scarico EGR/AGR della tua Mercedes Actros MP4 è danneggiato? Il corretto funzionamento di questo elemento è necessario non solo per ridurre il contenuto di sostanze nocive nei gas di scarico, ma anche per garantire un livello di combustione sufficientemente basso e un funzionamento regolare del motore. L'offerta Arcoore comprende un nuovo ricircolo gas di scarico EGR/AGR, grazie al quale i veicoli della tua flotta funzioneranno correttamente e saranno rispettosi dell'ambiente. Quali sono i sintomi di un radiatore EGR danneggiato? Diminuzione della potenza del motore: un radiatore EGR danneggiato può portare a una riduzione delle prestazioni del motore, che si manifesta con una diminuzione della potenza e della reattività. Rumori strani: il guasto del radiatore EGR può causare rumori strani come fischi o tintinnii dovuti a problemi con il flusso dei gas di scarico. Aumento del consumo di carburante: un radiatore EGR malfunzionante può influire sull'efficienza della combustione del carburante, portando ad un aumento del consumo di carburante. Guasti al motore: se un radiatore EGR danneggiato viene utilizzato per un lungo periodo, potrebbero verificarsi danni più gravi al motore, con conseguenti costose riparazioni. Radiatore EGR Mercedes nella nostra offerta Il radiatore EGR Mercedes Actros MP4 è un elemento chiave del sistema di controllo delle emissioni e la nostra offerta combina la qualità originale con un funzionamento affidabile. Garantendo un raffreddamento ottimale dei gas di scarico, il nostro radiatore EGR ti aiuta a soddisfare gli standard sulle emissioni mantenendo le prestazioni e l'affidabilità del tuo veicolo. Prima della spedizione, ogni ricircolo dei gas di scarico viene attentamente controllato per verificarne la tenuta e la qualità, quindi imballato in modo tale che non venga danneggiato durante il trasporto e arrivi a voi in perfette condizioni. Pasiūlyme yra išmetamųjų dujų recirkuliacijos (EGR) / išmetamųjų dujų aušintuvas, skirtas Mercedes Actros MP4. OE dalių numeriai: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Taikymas transporto priemonėse: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Nauja išmetamųjų dujų recirkuliacija EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Ar jūsų Mercedes Actros MP4 EGR / AGR išmetamųjų dujų recirkuliacija yra pažeista? Tinkamas šio elemento veikimas būtinas ne tik norint sumažinti kenksmingų medžiagų kiekį išmetamosiose dujose, bet ir užtikrinti pakankamai žemą degimo lygį bei sklandų variklio darbą. „Arcoore“ pasiūlyme – naujas EGR/AGR išmetamųjų dujų recirkuliatorius, kurio dėka Jūsų parke esantys automobiliai veiks tinkamai ir yra draugiški aplinkai. Kokie yra sugadinto EGR aušintuvo simptomai? Sumažėjusi variklio galia: Pažeistas EGR aušintuvas gali sumažinti variklio darbą, o tai pasireiškia galios ir reagavimo sumažėjimu. Keistas garsas: EGR aušintuvo gedimas gali sukelti keistus garsus, tokius kaip švilpimas ar barškėjimas dėl išmetamųjų dujų srauto problemų. Padidėjusios degalų sąnaudos: netinkamai veikiantis EGR aušintuvas gali paveikti degalų degimo efektyvumą, todėl padidės degalų sąnaudos. Variklio gedimai: Jei pažeistas EGR aušintuvas naudojamas ilgą laiką, gali atsirasti rimtesnių variklio gedimų, dėl kurių remontas bus brangus. Mūsų pasiūlyme Mercedes EGR aušintuvas Mercedes Actros MP4 EGR aušintuvas yra pagrindinis išmetamųjų teršalų kontrolės sistemos elementas, o mūsų pasiūlyme dera originali kokybė ir patikimas veikimas. Užtikrindamas optimalų išmetamųjų dujų aušinimą, mūsų EGR aušintuvas padeda atitikti išmetamųjų teršalų standartus ir išlaikyti jūsų transporto priemonės našumą ir patikimumą. Prieš išsiuntimą kiekvienas išmetamųjų dujų recirkuliatorius yra kruopščiai patikrinamas dėl sandarumo ir kokybės, o po to supakuojamas taip, kad transportavimo metu nebūtų pažeistas ir pasiektų Jus nepriekaištingos būklės. Piedāvājumā ietilpst izplūdes gāzu recirkulācijas (EGR) / izplūdes gāzu dzesētājs Mercedes Actros MP4. OE detaļu numuri: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Pielietojums transportlīdzekļos: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Jauna izplūdes gāzu recirkulācija EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Vai jūsu Mercedes Actros MP4 EGR / AGR izplūdes gāzu recirkulācija ir bojāta? Šī elementa pareiza darbība ir nepieciešama ne tikai, lai samazinātu kaitīgo vielu saturu izplūdes gāzēs, bet arī nodrošinātu pietiekami zemu sadegšanas līmeni un vienmērīgu dzinēja darbību. Arcoore piedāvājumā ir jauns EGR/AGR izplūdes gāzu recirkulators, pateicoties kuram Jūsu autoparkā esošie transportlīdzekļi darbosies pareizi un ir videi draudzīgi. Kādi ir bojāta EGR dzesētāja simptomi? Dzinēja jaudas samazināšanās: Bojāts EGR dzesētājs var samazināt dzinēja veiktspēju, kas izpaužas kā jaudas un reaģētspējas samazināšanās. Dīvaini trokšņi: EGR dzesētāja kļūme var izraisīt dīvainus trokšņus, piemēram, svilpošanu vai grabēšanu, ko izraisa problēmas ar izplūdes gāzu plūsmu. Palielināts degvielas patēriņš: nepareizi funkcionējošs EGR dzesētājs var ietekmēt degvielas sadegšanas efektivitāti, kā rezultātā palielinās degvielas patēriņš. Dzinēja kļūmes: Ja bojāts EGR dzesētājs tiek izmantots ilgu laiku, var rasties nopietnāki dzinēja bojājumi, kā rezultātā būs nepieciešami dārgi remontdarbi. Mūsu piedāvājumā Mercedes EGR dzesētājs Mercedes Actros MP4 EGR dzesētājs ir galvenais izmešu kontroles sistēmas elements, un mūsu piedāvājumā ir apvienota oriģinālā kvalitāte ar uzticamu darbību. Nodrošinot optimālu izplūdes gāzu dzesēšanu, mūsu EGR dzesētājs palīdz sasniegt izmešu standartus, vienlaikus saglabājot jūsu transportlīdzekļa veiktspēju un uzticamību. Pirms nosūtīšanas katrs izplūdes gāzu recirkulators tiek rūpīgi pārbaudīts attiecībā uz hermētiskumu un kvalitāti, un pēc tam iepakots tā, lai tas transportēšanas laikā netiktu bojāts un nonāktu līdz jums ideālā stāvoklī. Het aanbod omvat een uitlaatgasrecirculatie (EGR) / uitlaatgaskoeler voor de Mercedes Actros MP4. OE-onderdeelnummers: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Toepassing in voertuigen: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes-MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro6; Nieuwe uitlaatgasrecirculatie EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Is de EGR/AGR-uitlaatgasrecirculatie van uw Mercedes Actros MP4 beschadigd? De goede werking van dit element is niet alleen noodzakelijk om het gehalte aan schadelijke stoffen in uitlaatgassen te verminderen, maar ook om een voldoende laag verbrandingsniveau en een soepele werking van de motor te garanderen. Het aanbod van Arcoore omvat onder meer een nieuwe EGR/AGR-uitlaatgasrecirculator, waardoor de voertuigen in uw wagenpark goed functioneren en milieuvriendelijk zijn. Wat zijn de symptomen van een beschadigde EGR-koeler? Afname van het motorvermogen: Een beschadigde EGR-koeler kan leiden tot verminderde motorprestaties, wat zich uit in een afname van het vermogen en het reactievermogen. Vreemde geluiden: Een defect aan de EGR-koeler kan vreemde geluiden veroorzaken, zoals fluiten of ratelen als gevolg van problemen met de uitlaatgasstroom. Verhoogd brandstofverbruik: Een defecte EGR-koeler kan de efficiëntie van de brandstofverbranding beïnvloeden, wat leidt tot een hoger brandstofverbruik. Motorstoringen: Als een beschadigde EGR-koeler gedurende lange tijd wordt gebruikt, kan er ernstigere motorschade optreden, met kostbare reparaties tot gevolg. Mercedes EGR koeler in ons aanbod De Mercedes Actros MP4 EGR-koeler is een sleutelelement van het emissiecontrolesysteem en ons aanbod combineert originele kwaliteit met betrouwbare werking. Door te zorgen voor een optimale uitlaatgaskoeling helpt onze EGR-koeler u aan de emissienormen te voldoen, terwijl de prestaties en betrouwbaarheid van uw voertuig behouden blijven. Elke uitlaatgasrecirculator wordt vóór verzending zorgvuldig gecontroleerd op dichtheid en kwaliteit en vervolgens zo verpakt dat deze tijdens het transport niet beschadigd raakt en u in perfecte staat bereikt. Tilbudet inkluderer en eksosresirkulering (EGR) / eksoskjøler for Mercedes Actros MP4. OE delenummer: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Bruk i kjøretøy: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Ny eksosresirkulering EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Er EGR / AGR eksosresirkulering i din Mercedes Actros MP4 skadet? Riktig drift av dette elementet er ikke bare nødvendig for å redusere innholdet av skadelige stoffer i eksosgasser, men også for å sikre et tilstrekkelig lavt forbrenningsnivå og jevn motordrift. Arcoores tilbud inkluderer en ny EGR/AGR eksosresirkulator, takket være hvilken kjøretøyene i flåten din vil fungere skikkelig og er miljøvennlige. Hva er symptomene på en skadet EGR-kjøler? Nedgang i motoreffekt: En skadet EGR-kjøler kan føre til redusert motorytelse, noe som viser seg i en reduksjon i kraft og reaksjonsevne. Merkelige lyder: EGR-kjølerfeil kan forårsake merkelige lyder som plystring eller rasling på grunn av problemer med eksosgassstrømmen. Økt drivstofforbruk: En feilfungerende EGR-kjøler kan påvirke drivstoffforbrenningseffektiviteten, noe som fører til økt drivstofforbruk. Motorfeil: Hvis en skadet EGR-kjøler brukes over lengre tid, kan det oppstå mer alvorlige motorskader, noe som resulterer i kostbare reparasjoner. Mercedes EGR kjøler i vårt tilbud Mercedes Actros MP4 EGR-kjøler er et sentralt element i utslippskontrollsystemet, og vårt tilbud kombinerer original kvalitet med pålitelig drift. Ved å sikre optimal avgasskjøling hjelper vår EGR-kjøler deg med å møte utslippsstandarder samtidig som kjøretøyets ytelse og pålitelighet opprettholdes. Før forsendelse blir hver eksosresirkulator nøye kontrollert for tetthet og kvalitet, og deretter pakket på en slik måte at den ikke blir skadet under transport og når deg i perfekt stand. W ofercie recyrkulator spalin (EGR) / chłodnica spalin do Mercedes Actros MP4. Numery OE części: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Zastosowanie w pojazdach: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Nowy recyrkulator spalin EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Recyrkulator spalin EGR / AGR w Twoim pojeździe Mercedes Actros MP4 uległ uszkodzeniu? Prawidłowe działanie tego elementu jest niezbędne nie tylko po to, aby obniżyć zawartość szkodliwych substancji w spalinach, ale też zagwarantować odpowiednio niski poziom spalania i równą pracę silnika. W ofercie Arcoore znajdziesz nowy recyrkulator spalin EGR / AGR, dzięki któremu pojazdy w Twojej flocie będą działały prawidłowo i przyjaźnie dla środowiska. Jakie Objawy Daje Uszkodzona Chłodnica EGR? Spadek Mocy Silnika: Uszkodzona chłodnica EGR może prowadzić do obniżenia wydajności silnika, co manifestuje się spadkiem mocy i responsywności. Dziwne Dźwięki: Awaria chłodnicy EGR może objawiać się dziwnymi dźwiękami, takimi jak gwizdanie czy klekotanie, wynikającymi z problemów z przepływem spalin. Wzrost Zużycia Paliwa: Nieprawidłowe działanie chłodnicy EGR może wpłynąć na efektywność spalania paliwa, prowadząc do zwiększenia zużycia. Awarie Silnika: W przypadku długotrwałego użytkowania uszkodzonej chłodnicy EGR, może dojść do poważniejszych uszkodzeń silnika, co skutkuje kosztownymi naprawami. Chłodnica EGR Mercedes w naszej ofercie Chłodnica EGR Mercedes Actros MP4 to kluczowy element systemu kontroli emisji, a nasza oferta łączy oryginalną jakość z pewnością działania. Zapewniając optymalne chłodzenie spalin, nasza chłodnica EGR wspomaga spełnienie norm emisji, utrzymując jednocześnie wydajność i niezawodność Twojego pojazdu. Każdy recyrkulator spalin przed wysyłką jest dokładnie sprawdzany pod kątem szczelności i jakości, a następnie pakowany w taki sposób, aby nie uległ uszkodzeniu podczas transportu i dotarł do Ciebie w idealnym stanie. A oferta inclui uma recirculação dos gases de escape (EGR) / refrigerador dos gases de escape para o Mercedes Actros MP4. Números de peças originais: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Aplicação em veículos: Mercedes; Mercedes Aroc; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; MercedesMP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Nova recirculação de gases de escape EGR /AGR Mercedes Actros MP4 A recirculação dos gases de escape EGR / AGR do seu Mercedes Actros MP4 está danificada? O bom funcionamento deste elemento é necessário não só para reduzir o teor de substâncias nocivas nos gases de escape, mas também para garantir um nível de combustão suficientemente baixo e um funcionamento suave do motor. A oferta da Arcoore inclui um novo recirculador de gases de escape EGR/AGR, graças ao qual os veículos da sua frota funcionarão adequadamente e serão ecológicos. Quais são os sintomas de um refrigerador EGR danificado? Diminuição da potência do motor: Um refrigerador EGR danificado pode levar à redução do desempenho do motor, o que se manifesta numa diminuição da potência e da capacidade de resposta. Ruídos estranhos: A falha do refrigerador EGR pode causar ruídos estranhos, como assobios ou chocalhos, devido a problemas com o fluxo dos gases de escape. Aumento do consumo de combustível: Um refrigerador EGR com defeito pode afetar a eficiência da combustão de combustível, levando ao aumento do consumo de combustível. Falhas no motor: Se um refrigerador EGR danificado for usado por um longo período, poderão ocorrer danos mais graves ao motor, resultando em reparos dispendiosos. Cooler Mercedes EGR em nossa oferta O refrigerador Mercedes Actros MP4 EGR é um elemento chave do sistema de controlo de emissões e a nossa oferta combina qualidade original com um funcionamento fiável. Ao garantir o resfriamento ideal dos gases de escape, nosso resfriador EGR ajuda você a atender aos padrões de emissões, mantendo ao mesmo tempo o desempenho e a confiabilidade do seu veículo. Antes do envio, cada recirculador de gases de escape é cuidadosamente verificado quanto à estanqueidade e qualidade e, em seguida, embalado de forma que não seja danificado durante o transporte e chegue até você em perfeitas condições. Oferta include un răcitor de recirculare a gazelor de eșapament (EGR)/răcitor de gaze de eșapament pentru Mercedes Actros MP4. Numere piese OE: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Aplicare în vehicule: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Noua recirculare a gazelor de esapament EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Recircularea gazelor de eșapament EGR / AGR la Mercedes Actros MP4 este deteriorată? Funcționarea corectă a acestui element este necesară nu numai pentru a reduce conținutul de substanțe nocive din gazele de eșapament, ci și pentru a asigura un nivel suficient de scăzut de ardere și o funcționare lină a motorului. Oferta Arcoore include un nou recirculator de gaze de eșapament EGR/AGR, datorită căruia vehiculele din flota dumneavoastră vor funcționa corect și sunt ecologice. Care sunt simptomele unui răcitor EGR deteriorat? Scăderea puterii motorului: un răcitor EGR deteriorat poate duce la o performanță redusă a motorului, care se manifestă printr-o scădere a puterii și a capacității de răspuns. Zgomote ciudate: Defecțiunea răcitorului EGR poate cauza zgomote ciudate, cum ar fi șuieratul sau zgomotul din cauza problemelor cu fluxul de gaze de eșapament. Consum crescut de combustibil: un răcitor EGR care funcționează defectuos poate afecta eficiența arderii combustibilului, ceea ce duce la un consum crescut de combustibil. Defecțiuni ale motorului: Dacă un răcitor EGR deteriorat este utilizat pentru o perioadă lungă de timp, pot apărea daune mai grave ale motorului, ducând la reparații costisitoare. Radiator Mercedes EGR in oferta noastra Radiatorul Mercedes Actros MP4 EGR este un element cheie al sistemului de control al emisiilor, iar oferta noastră îmbină calitatea originală cu funcționarea fiabilă. Asigurând o răcire optimă a gazelor de eșapament, răcitorul nostru EGR vă ajută să îndepliniți standardele de emisii, menținând în același timp performanța și fiabilitatea vehiculului dumneavoastră. Înainte de expediere, fiecare recirculator de gaze de eșapament este verificat cu atenție pentru etanșeitate și calitate, iar apoi ambalat în așa fel încât să nu fie deteriorat în timpul transportului și să ajungă la tine în stare perfectă. Ponudba vključuje recirkulacijo izpušnih plinov (EGR) / hladilnik izpušnih plinov za Mercedes Actros MP4. OE številke delov: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Uporaba v vozilih: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Nova recirkulacija izpušnih plinov EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Ali je recirkulacija izpušnih plinov EGR / AGR v vašem Mercedes Actros MP4 poškodovana? Pravilno delovanje tega elementa je potrebno ne le za zmanjšanje vsebnosti škodljivih snovi v izpušnih plinih, temveč tudi za zagotovitev dovolj nizke stopnje zgorevanja in nemotenega delovanja motorja. Ponudba Arcoore vključuje nov povratnik izpušnih plinov EGR/AGR, zahvaljujoč kateremu bodo vozila v vašem voznem parku pravilno delovala in okolju prijazna. Kakšni so simptomi poškodovanega hladilnika EGR? Zmanjšanje moči motorja: Poškodovan hladilnik EGR lahko povzroči zmanjšano zmogljivost motorja, kar se kaže v zmanjšanju moči in odzivnosti. Nenavadni zvoki: Okvara hladilnika EGR lahko povzroči nenavadne zvoke, kot je žvižganje ali ropotanje zaradi težav s pretokom izpušnih plinov. Povečana poraba goriva: Okvarjen hladilnik EGR lahko vpliva na učinkovitost izgorevanja goriva, kar povzroči povečano porabo goriva. Okvara motorja: Če se poškodovan hladilnik EGR uporablja dlje časa, lahko pride do resnejše poškodbe motorja, kar povzroči draga popravila. Mercedes EGR hladilnik v naši ponudbi Hladilnik EGR Mercedes Actros MP4 je ključni element sistema za nadzor emisij, naša ponudba pa združuje izvirno kakovost z zanesljivim delovanjem. Z zagotavljanjem optimalnega hlajenja izpušnih plinov vam naš hladilnik EGR pomaga izpolnjevati standarde emisij, hkrati pa ohranja zmogljivost in zanesljivost vašega vozila. Vsak povratnik izpušnih plinov je pred odpremo skrbno preverjen glede tesnosti in kakovosti ter zapakiran tako, da se med transportom ne poškoduje in pride do vas v brezhibnem stanju. V ponuke je recirkulácia výfukových plynov (EGR) / chladič výfukových plynov pre Mercedes Actros MP4. OE čísla dielov: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Aplikácia vo vozidlách: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Nová recirkulácia výfukových plynov EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Je poškodená recirkulácia výfukových plynov EGR / AGR vo vašom Mercedes Actros MP4? Správna činnosť tohto prvku je nevyhnutná nielen na zníženie obsahu škodlivých látok vo výfukových plynoch, ale aj na zabezpečenie dostatočne nízkej úrovne spaľovania a plynulého chodu motora. V ponuke Arcoore je nový recirkulátor výfukových plynov EGR/AGR, vďaka ktorému budú vozidlá vo vašom vozovom parku správne fungovať a sú šetrné k životnému prostrediu. Aké sú príznaky poškodeného chladiča EGR? Zníženie výkonu motora: Poškodený chladič EGR môže viesť k zníženiu výkonu motora, čo sa prejaví znížením výkonu a odozvy. Podivné zvuky: Porucha chladiča EGR môže spôsobiť zvláštne zvuky, ako je pískanie alebo rachot v dôsledku problémov s prietokom výfukových plynov. Zvýšená spotreba paliva: Nefunkčný chladič EGR môže ovplyvniť účinnosť spaľovania paliva, čo vedie k zvýšenej spotrebe paliva. Poruchy motora: Ak sa poškodený chladič EGR používa dlhší čas, môže dôjsť k vážnejšiemu poškodeniu motora, čo má za následok nákladné opravy. Mercedes EGR chladič v našej ponuke Chladič Mercedes Actros MP4 EGR je kľúčovým prvkom systému kontroly emisií a naša ponuka spája originálnu kvalitu so spoľahlivou prevádzkou. Zaistením optimálneho chladenia výfukových plynov vám náš chladič EGR pomáha splniť emisné normy pri zachovaní výkonu a spoľahlivosti vášho vozidla. Každý recirkulátor výfukových plynov je pred odoslaním starostlivo skontrolovaný na tesnosť a kvalitu a následne zabalený tak, aby sa pri preprave nepoškodil a dostal sa k vám v perfektnom stave. Erbjudandet inkluderar en avgasåterföring (EGR) / avgaskylare för Mercedes Actros MP4. OE artikelnummer: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Användning i fordon: Mercedes; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Euro 6; Ny avgasåterföring EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Är EGR / AGR avgasåterföringen i din Mercedes Actros MP4 skadad? Korrekt drift av detta element är nödvändigt inte bara för att minska innehållet av skadliga ämnen i avgaserna, utan också för att säkerställa en tillräckligt låg förbränningsnivå och smidig motordrift. Arcoores erbjudande inkluderar en ny EGR/AGR avgasrecirkulator, tack vare vilken fordonen i din flotta kommer att fungera korrekt och är miljövänliga. Vilka är symptomen på en skadad EGR-kylare? Minskad motoreffekt: En skadad EGR-kylare kan leda till minskad motorprestanda, vilket visar sig i en minskning av kraft och lyhördhet. Konstiga ljud: EGR-kylarfel kan orsaka konstiga ljud som visslande eller skramlande på grund av problem med avgasflödet. Ökad bränsleförbrukning: En felaktig EGR-kylare kan påverka bränsleförbränningseffektiviteten, vilket leder till ökad bränsleförbrukning. Motorfel: Om en skadad EGR-kylare används under en längre tid kan allvarligare motorskador uppstå, vilket resulterar i kostsamma reparationer. Mercedes EGR kylare i vårt erbjudande Mercedes Actros MP4 EGR-kylare är en nyckelkomponent i avgasreningssystemet, och vårt erbjudande kombinerar originalkvalitet med tillförlitlig drift. Genom att säkerställa optimal avgaskylning hjälper vår EGR-kylare dig att uppfylla utsläppsstandarder samtidigt som ditt fordons prestanda och tillförlitlighet bibehålls. Före leverans kontrolleras varje avgasrecirkulator noggrant med avseende på täthet och kvalitet, och packas sedan på ett sådant sätt att den inte skadas under transporten och når dig i perfekt skick. Пропозиція включає рециркуляцію вихлопних газів (EGR) / охолоджувач вихлопних газів для Mercedes Actros MP4. Номери деталей OE: 4701400375; 4701400475; 4701400575; 4701400675; A4701400375; A4701400475; A4701400575; A4701400675; Застосування в транспортних засобах: Мерседес; Mercedes Arocs; Mercedes Actros; Mercedes Actros MP4; Mercedes MP4; Mercedes-Benz; Mercedes Actros MP4 Євро 6; Нова рециркуляція вихлопних газів EGR /AGR Mercedes Actros MP4 Чи пошкоджена рециркуляція вихлопних газів EGR / AGR у вашому Mercedes Actros MP4? Правильна робота цього елемента необхідна не тільки для зниження вмісту шкідливих речовин у вихлопних газах, але і для забезпечення досить низького рівня згоряння і плавної роботи двигуна. Пропозиція Arcoore включає новий рециркулятор вихлопних газів EGR/AGR, завдяки якому транспортні засоби у вашому автопарку працюватимуть належним чином та є екологічно чистими. Які симптоми пошкодження кулера EGR? Зниження потужності двигуна: пошкоджений охолоджувач EGR може призвести до зниження продуктивності двигуна, що проявляється у зменшенні потужності та чутливості. Дивні звуки: несправність охолоджувача EGR може викликати дивні шуми, такі як свист або брязкіт через проблеми з потоком вихлопних газів. Підвищене споживання палива: несправний охолоджувач EGR може вплинути на ефективність спалювання палива, що призведе до збільшення споживання палива. Несправності двигуна: якщо пошкоджений охолоджувач EGR використовується протягом тривалого часу, може статися більш серйозне пошкодження двигуна, що призведе до дорогого ремонту. Охолоджувач EGR Mercedes в нашій пропозиції Кулер Mercedes Actros MP4 EGR є ключовим елементом системи контролю викидів, а наша пропозиція поєднує оригінальну якість з надійною роботою. Забезпечуючи оптимальне охолодження вихлопних газів, наш охолоджувач EGR допомагає вам відповідати стандартам викидів, зберігаючи продуктивність і надійність вашого автомобіля. Перед відправкою кожен рециркулятор відпрацьованих газів ретельно перевіряється на герметичність і якість, а потім упаковується таким чином, щоб він не пошкодився під час транспортування і дістався до вас в ідеальному стані.

Tip: recirkulator izduvnih gasova Kataloški broj: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Kataloški broj originala: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Godina proizvodnje: 2022 Lokacija: Poljska Wrocław Datum objavljivanja: više od 1 meseca Kataloški broj prodavca: AC.RecDAF106-2 Regenerated exhaust gas recirculation (EGR) / EGR cooler for DAF XF 106 euro 6 OE Part Numbers: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Suitable for DAF models: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Engine: Paccar MX-11 Paccar MX-13 power: 370 – 530 hp The product is covered by a 12-month warranty. Deposit 300 € (The deposit is a security for the return of the old part, the parts will be regenerated again. For the sake of your time, we give you the regenerated product. After the old part is complete, we will refund the entire deposit to your account number. We also offer other models for MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (new and regenerated). Check other our auctions!. إعادة تدوير غاز العادم (EGR) / مبرد EGR لـ DAF XF 106 euro 6 أرقام الجزء OE: GH417001 ؛ VA18146 ؛ CT318001 ؛ A13122 ؛ 196073 ؛ مناسبة لنماذج داف: - XF 106 ؛ - XF 106 يورو 6 ؛ - XF FA ؛ - XF FAD ؛ - XF FT ؛ - XF FTP ؛ - XF FAT ؛ - XF FTG ؛ - XF FAK ؛ - XF FTT ؛ - XF FAN ؛ - XF FTM ؛ - XF FAS ؛ - XF FAR ؛ - XG ؛ - XG + ؛ محرك: باككار MX-11 باككار MX-13 القوة: 370-530 حصان المنتج مغطى بضمان لمدة 12 شهرًا. إيداع 300 يورو (الوديعة هي ضمان لإرجاع الجزء القديم ، سيتم إعادة إنشاء الأجزاء مرة أخرى. من أجل وقتك ، نمنحك المنتج المعاد إنشاؤه. بعد اكتمال الجزء القديم ، سنقوم برد المبلغ بالكامل الإيداع في رقم حسابك. كما نقدم موديلات أخرى لـ MAN و DAF و Volvo و Mercedes و Scania (الجديدة والمجددة). تحقق من مزاداتنا الأخرى !. إعادة تدوير غاز العادم (EGR) / مبرد EGR لـ DAF XF 106 euro 6 أرقام الجزء OE: GH417001 ؛ VA18146 ؛ CT318001 ؛ A13122 ؛ 196073 ؛ مناسبة لنماذج داف: - XF 106 ؛ - XF 106 يورو 6 ؛ - XF FA ؛ - XF FAD ؛ - XF FT ؛ - XF FTP ؛ - XF FAT ؛ - XF FTG ؛ - XF FAK ؛ - XF FTT ؛ - XF FAN ؛ - XF FTM ؛ - XF FAS ؛ - XF FAR ؛ - XG ؛ - XG + ؛ محرك: باككار MX-11 باككار MX-13 القوة: 370-530 حصان المنتج مغطى بضمان لمدة 12 شهرًا. إيداع 300 يورو (الوديعة هي ضمان لإرجاع الجزء القديم ، سيتم إعادة إنشاء الأجزاء مرة أخرى. من أجل وقتك ، نمنحك المنتج المعاد إنشاؤه. بعد اكتمال الجزء القديم ، سنقوم برد المبلغ بالكامل الإيداع في رقم حسابك. كما نقدم موديلات أخرى لـ MAN و DAF و Volvo و Mercedes و Scania (الجديدة والمجددة). تحقق من مزاداتنا الأخرى !. Regenerovaná recirkulace výfukových plynů (EGR) / chladič EGR pro DAF XF 106 euro 6 Čísla originálních dílů: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Vhodné pro modely DAF: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Motor: Paccar MX-11 Paccar MX-13 výkon: 370 – 530 hp Na výrobek se vztahuje záruka 12 měsíců. Záloha 300 € (Záloha je jistota za vrácení starého dílu, díly budou znovu zregenerovány. Z důvodu vašeho času vám dáváme regenerovaný produkt. Po dokončení starého dílu vrátíme celé peníze vkladem na číslo vašeho účtu. Nabízíme i další modely pro MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (nové i repasované). Podívejte se na další naše aukce!. Regenerierte Abgasrückführung (EGR) / AGR-Kühler für DAF XF 106 Euro 6 OE-Teilenummern: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Passend für DAF-Modelle: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Motor: Paccar MX-11 Paccar MX-13 Leistung: 370 – 530 PS Das Produkt wird durch eine 12-monatige Garantie abgedeckt. Pfand 300 € (Das Pfand ist eine Sicherheit für die Rückgabe des Altteils, die Teile werden wieder regeneriert. Ihrer Zeit zuliebe geben wir Ihnen das regenerierte Produkt. Nach Fertigstellung des Altteils erstatten wir den gesamten Betrag zurück auf Ihre Kontonummer einzahlen. Wir bieten auch andere Modelle für MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (neu und regeneriert) an. Überprüfen Sie andere unsere Auktionen!. Ανακυκλοφορία καυσαερίων (EGR) / Ψύκτη EGR για DAF XF 106 ευρώ 6 Αριθμοί ανταλλακτικού ΟΕ: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Κατάλληλο για μοντέλα DAF: – XF 106; – XF 106 ευρώ 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Κινητήρας: Paccar MX-11 Paccar MX-13 ισχύς: 370 – 530 ίπποι Το προϊόν καλύπτεται από 12 μήνες εγγύηση. Κατάθεση 300 € (Η κατάθεση είναι εγγύηση για την επιστροφή του παλιού ανταλλακτικού, τα εξαρτήματα θα αναγεννηθούν ξανά. Για χάρη του χρόνου σας, σας δίνουμε το αναγεννημένο προϊόν. Αφού ολοκληρωθεί το παλιό μέρος, θα επιστρέψουμε ολόκληρο το ποσό κατάθεση στον αριθμό λογαριασμού σας. Προσφέρουμε επίσης άλλα μοντέλα για MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (νέα και ανανεωμένα). Δείτε άλλες δημοπρασίες μας!. Recirculación de gases de escape regenerados (EGR) / Enfriador EGR para DAF XF 106 euro 6 Números de pieza de equipo original: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Adecuado para modelos DAF: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Motor: Paccar MX-11 Paccar MX-13 potencia: 370 – 530 cv El producto está cubierto por una garantía de 12 meses. Fianza 300 € (La fianza es una garantía para la devolución de la pieza antigua, las piezas se regenerarán de nuevo. Por el bien de su tiempo, le entregamos el producto regenerado. Una vez completada la pieza antigua, le reembolsaremos la totalidad depósito a su número de cuenta. También ofrecemos otros modelos para MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (nuevos y regenerados). Consulta otras nuestras subastas!. Recirculation des gaz d'échappement régénérés (EGR) / Refroidisseur EGR pour DAF XF 106 euro 6 Numéros de pièce d'origine : GH417001 ; VA18146 ; CT318001 ; A13122; 196073 ; Convient aux modèles DAF : – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Moteur: Paccar MX-11 Paccar MX-13 puissance : 370 – 530 ch Le produit est couvert par une garantie de 12 mois. Caution 300 € (La caution est une garantie pour le retour de l'ancienne pièce, les pièces seront à nouveau régénérées. Par souci de votre temps, nous vous remettons le produit régénéré. Une fois l'ancienne pièce terminée, nous vous rembourserons l'intégralité dépôt sur votre numéro de compte. Nous proposons également d'autres modèles pour MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (neufs et régénérés). Consultez nos autres ventes aux enchères !. Regenerirana recirkulacija ispušnih plinova (EGR) / EGR hladnjak za DAF XF 106 euro 6 OE brojevi dijelova: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Prikladno za DAF modele: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Motor: Paccar MX-11 Paccar MX-13 snaga: 370 – 530 KS Proizvod je pokriven jamstvom od 12 mjeseci. Polog 300 € (Depozit je jamstvo za povrat starog dijela, dijelovi će se ponovno regenerirati. Radi Vašeg vremena poklanjamo Vam regenerirani proizvod. Nakon što se stari dio dovrši vraćamo cijeli depozit na broj vašeg računa. U ponudi imamo i druge modele za MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scaniu (nove i regenerirane). Provjerite ostale naše aukcije!. Regenerált kipufogógáz-visszavezetés (EGR) / EGR hűtő DAF XF 106 euro 6-hoz OE cikkszámok: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; DAF modellekhez használható: – XF 106; – XF 106 euró 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Motor: Paccar MX-11 Paccar MX-13 teljesítmény: 370 – 530 LE A termékre 12 hónap garancia vonatkozik. Kaució 300 € (A kaució a régi alkatrész visszaszolgáltatásának biztosítéka, az alkatrészek újrafelújításra kerülnek. Az Ön idő kedvéért a regenerált terméket adjuk. A régi alkatrész elkészülte után a teljes vételárat visszatérítjük utaljon be a számlaszámára. Más modelleket is kínálunk MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania számára (új és regenerált). Tekintse meg aukcióinkat is! Ricircolo dei gas di scarico rigenerati (EGR) / Radiatore EGR per DAF XF 106 euro 6 Numeri di parte OE: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Adatto per modelli DAF: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Motore: Paccar MX-11 Paccar MX-13 potenza: 370 – 530 cv Il prodotto è coperto da una garanzia di 12 mesi. Cauzione 300 € (La cauzione è una garanzia per la restituzione della parte vecchia, le parti verranno nuovamente rigenerate. Per il vostro tempo, vi diamo il prodotto rigenerato. Una volta completata la parte vecchia, rimborseremo l'intero versa sul tuo numero di conto. Offriamo anche altri modelli per MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (nuovi e rigenerati). Controlla altre nostre aste!. Geregenereerde uitlaatgasrecirculatie (EGR) / EGR koeler voor DAF XF 106 euro 6 OE-onderdeelnummers: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Geschikt voor DAF-modellen: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Motor: Paccar MX-11 Paccar MX-13 vermogen: 370 – 530 pk Het product wordt gedekt door een garantie van 12 maanden. Borg 300 € (De aanbetaling is een zekerheid voor de teruggave van het oude onderdeel, de onderdelen worden opnieuw geregenereerd. Voor uw tijd geven we u het geregenereerde product. Nadat het oude onderdeel is voltooid, zullen we het volledige bedrag terugbetalen storting op uw rekeningnummer. We bieden ook andere modellen voor MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (nieuw en geregenereerd). Bekijk andere onze veilingen!. Regenerowany recyrkulator spalin (EGR)/chłodnica EGR do DAF XF 106 euro 6 Numery części OE: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Pasuje do modeli DAF: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Silnik: Paccar MX-11 Paccar MX-13 moc: 370 – 530 KM Produkt objęty jest 12 miesięczną gwarancją. Kaucja 300 € (Kaucja jest zabezpieczeniem zwrotu starej części, części zostaną ponownie zregenerowane. W trosce o Twój czas oddajemy Ci zregenerowany produkt. Po skompletowaniu starej części zwrócimy całość wpłacić na swój numer konta. W ofercie posiadamy również inne modele MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (nowe i regenerowane). Sprawdź inne nasze aukcje!. Recirculação de gases de escape regenerada (EGR) / refrigerador EGR para DAF XF 106 euro 6 Números de peça OE: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Adequado para modelos DAF: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Motor: Paccar MX-11 Paccar MX-13 potência: 370 – 530 cv O produto é coberto por uma garantia de 12 meses. Depósito de 300 € (O depósito é uma garantia para a devolução da peça antiga, as peças serão regeneradas novamente. Por uma questão de tempo, damos-lhe o produto regenerado. Após a conclusão da peça antiga, reembolsaremos a totalidade deposite no número da sua conta. Também oferecemos outros modelos para MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (novos e regenerados). Consulte outros nossos leilões!. Recircularea gazelor de eșapament regenerate (EGR) / răcitor EGR pentru DAF XF 106 euro 6 Numere piese OE: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Potrivit pentru modelele DAF: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Motor: Paccar MX-11 Paccar MX-13 putere: 370 – 530 CP Produsul este acoperit de o garanție de 12 luni. Depozit 300 € (Depozitul este o garanție pentru returnarea piesei vechi, piesele vor fi regenerate din nou. De dragul timpului dvs., vă oferim produsul regenerat. După ce piesa veche este finalizată, vă vom rambursa întregul depuneți la numărul de cont. Oferim si alte modele pentru MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (nou si regenerat). Verificați alte licitații noastre!. Регенерированная рециркуляция отработавших газов (EGR) / охладитель EGR для DAF XF 106 евро 6 Оригинальные номера деталей: ГХ417001; ВА18146; СТ318001; А13122; 196073; Подходит для моделей DAF: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Двигатель: Паккар MX-11 Паккар MX-13 мощность: 370 – 530 л.с. На товар распространяется гарантия 12 месяцев. Депозит 300 € (Депозит является гарантией возврата старой детали, детали будут снова восстановлены. Ради вашего времени мы даем вам восстановленный продукт. После того, как старая часть будет завершена, мы вернем всю депозит на номер вашего счета. Мы также предлагаем другие модели для MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (новые и восстановленные). Проверьте другие наши аукционы!. Regenerirano recirkulacijo izpušnih plinov (EGR) / EGR hladilnik za DAF XF 106 euro 6 Številke delov OE: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Primerno za modele DAF: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; motor: Paccar MX-11 Paccar MX-13 moč: 370 – 530 KM Izdelek je pokrit z 12-mesečno garancijo. Kavcija 300 € (Depozit je varščina za vračilo starega dela, deli bodo ponovno regenerirani. Zaradi vašega časa vam podarimo regeneriran izdelek. Po dokončanju starega dela vam povrnemo celotno kupnino nakazilo na številko vašega računa. Nudimo tudi druge modele za MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (nove in regenerirane). Preverite druge naše dražbe!. Regenerovaná recirkulácia výfukových plynov (EGR) / chladič EGR pre DAF XF 106 euro 6 Čísla dielov OE: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Vhodné pre modely DAF: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; motor: Paccar MX-11 Paccar MX-13 výkon: 370 – 530 koní Na výrobok sa vzťahuje 12-mesačná záruka. Záloha 300 € (Záloha je zábezpekou za vrátenie starého dielu, diely budú opäť zregenerované. Z dôvodu Vášho času Vám dávame regenerovaný produkt. Po kompletizácii starého dielu Vám vrátime celé peniaze vkladom na vaše číslo účtu. V ponuke máme aj iné modely pre MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (nové aj repasované). Pozrite si ďalšie naše aukcie!. Регенерована рециркуляція вихлопних газів (EGR) / охолоджувач EGR для DAF XF 106 euro 6 Номери деталей OE: GH417001; VA18146; CT318001; A13122; 196073; Підходить для моделей DAF: – XF 106; – XF 106 euro 6; – XF FA; – XF FAD; – XF FT; – XF FTP; – XF FAT; – XF FTG; – XF FAK; – XF FTT; – XF FAN; – XF FTM; – XF FAS; – XF FAR; – XG; – XG+; Двигун: Paccar MX-11 Paccar MX-13 потужність: 370 – 530 к.с На товар поширюється 12-місячна гарантія. Депозит 300 € (Застава є забезпеченням повернення старої частини, деталі будуть відновлені знову. Задля вашого часу ми надаємо вам відновлений продукт. Після завершення старої частини ми повернемо всю суму депозит на номер вашого рахунку. Також ми пропонуємо інші моделі для MAN, DAF, Volvo, Mercedes, Scania (нові та відновлені). Перевірте інші наші аукціони!.

ovo je numerisani (primerak broj 162) reprint povodom izlozbe u muzeju primenjenih umetnosti, bgd 2002/3 bros izdanje, 136+ str. 29 x 21 cm Nadrealizam (franc. surréalisme) je književni i umetnički pokret koji nastaje u Francuskoj posle Prvog svetskog rata. Nastavlja dadaizam i njegov buntovnički duh, pobunu protiv tradicije, ustaljenih navika i običaja, prezir prema društvenim normama, ali za razliku od negatorskog duha dadaizma, ističe i svoju pozitivnu i konstruktivnu stranu i ima određeni program. I dadaizam i nadrealizam su pre svega avangardni pokreti. Oba pokreta su delila uverenje da društveni i politički radikalizam mora ići ruku pod ruku sa umetničkom inovativnošću. Iako je jedna od osnovnih odlika nadrealizma prekid sa tradicionalnom književnošću i umetnošću, nadrealizam ipak ima svoje prethodnike. To su pisci koji stvaraju atmosferu straha, tajanstvenu stranu ljudske prirode kao što su Markiz de Sad, Artur Rembo, Gijom Apoliner. Početak nadrealizma vezuje se za ime Andrea Bretona i objavu njegovog „Manifesta nadrealizma“ 1924. godine. Oko Bretona se zatim grupišu i pisci poput Aragona, Elijara, Perea i drugih. Pokretu je pripadao i slikar Salvador Dali. Glasilo nadrealizma bio je časopis „Littératuré“ („književnost“ na srpskom), koji su 1910. osnovali Breton, Argon i Supo. Ovaj časopis najpre je bio dadaistički, da bi od 1922. godine, nakon odvajanja Bretona i njegove grupe od Tristana Care, postao časopis nadrealista „La révolution surréaliste“ („nadrealistička revolucija“). Taj časopis je izdavao Breton od 1924. do 1929. godine. Breton je objavio tri manifesta nadrealizma, kao i više članaka i spisa, gde je izrazio glavnu koncepciju pokreta: „Manifest nadrealizma“ (1924), „Drugi Manifest nadrealizma“ (1930), „Politički položaj nadrealizma“ (1935), „Uvod u Treći manifest nadrealizma ili ne“ (1942). Svoja shvatanja je primenio u delima poput „Izgubljeni Koraci“ (1924), „Nađa“ (1928) i drugi. Automatsko pisanje postaje glavno tehničko sredstvo nadrealista. Breton u prvom manifestu preuzima Reverdijevu definiciju slike „povezivanja dveju manje ili više udaljenih realnosti“. Salvador Dali je razvio teoriju o „paranoično-kritičkom delirijumu“, što znači „ultrasvešću otkriti podsvest“. Od kraja 1925. godine nastaje nova etapa u razvoju nadrealizma koji se približava marksizmu. Početnim međašem u razvoju srpskog nadrealizma može se smatrati delovanje beogradskog časopisa „Svedočanstva“ koji je izlazio u Beogradu od novembra 1924. do marta 1925. godine. Na tragove kojima je nadrealizam bio nagovešten nailazi se i nešto ranije, u novoj seriji beogradskog časopisa „Putevi“ (1923, broj 1-2, sekretar i urednik Marko Ristić), mada je taj časopis bio revija sa izrazitim obeležjima ekspresionističkog stila. U prostoru delovanja jugoslovenskih književnosti nije postojao dadaizam, ali se u preduzimljivosti Dragana Aleksića i akcijama Moni Bulija nazirao dadaistički eksperiment. Srpski nadrealizam nastajao je oslonjen na francuski nadrealizam: Bretona, Aragona i druge i tekao je uporedo s njim. Nadrealizam je otkrivao podsvest, san, iracionalne izvore ljudskog bića kao novu realnost. „Činjenica da su nadrealisti izašli sa potpunom negacijom osveštanog, od logike do morala, i da su im se za to odricanje činila dopuštena sva sredstva do skandala, skandalizirala je sa svoje strane građanski mentalitet, i ovaj je svim sredstvima reagirao na te perverzne provokacije. Nadrealizam je vređao utvrđeni način mišljenja, i onda je na uvredu vređanjem reagirao. Nadrealističko insistiranje na nesvesnome, koje je nadrealiste uputilo na san i odvelo ih automatskom pisanju, ojačalo se i oplodilo u susretu sa psihoanalizom i frojdizmom. U toj neminovnosti treba, možda, gledati i razlog daljem razvoju nadrealizma, koji se iz, prvobitnog, individualističkog i idealističkog insistiranja u oblasti iracionalnoga samo radi otkrivanja iracionalnoga kao svrhe za sebe, postepeno preobratio u akciju koja teži da svoja iskustva kolektivno primeni i stavi u službu jednom određenome cilju. Prema tome, nadrealističko oslobođenje čoveka odgovaralo bi svemu socijalističkom oslobođenju društva: jedna paralelna i po istim principima revolucija, samo na dva razna plana, socijalni mikrokozmos i socijalni makrokozmos.“ Nadrealizam je pokušao da, oslonjen na psihoanalitička otkrića, učini razumljivijom ličnost modernog čoveka. Pomerao je iskustvenu predstavu o svetu. Prikazivao je nepouzdanost očigledne istine i logičkog zaključivanja, dovodeći u vezu, u svojim kolažima, na primer predmetnu pojavnost sa evokativnim siluetama iz prošlosti. Krug srpskih nadrealista u svojim traganjima, već u časopisu „Svedočanstva“ (1924/1925), preko tumačenja snova, ili obelodanjivanjem predstava sveta pomerenih ličnosti, „stvaranja“ umobolnih, gluvonemih, samoubica, lažljivaca, zločinaca, otkrivao je domaćoj literaturi do tada nepoznati „kontinent“. Nadrealisti veruju u snove, u njihove predskazivačke moći. Često naglašavaju primat snova nad sekundarnošću budnog stanja. Nadrealistička poezija podrazumeva oslobađanje ljudskog života, zato što omogućava bekstvo od robovanja umu i granicama koje se nameću realnošću. Iracionalizam koji je veličao nadrealizam može se shvatiti kao celovito prihvatanje sila koje deluju ispod glazure civilizacije. Nadrealistički poduhvat dvadesetih i tridesetih godina se razvio u krugu beogradskih intelektualaca. Godine 1930. u alamanahu „Nemoguće“, trinaest pisaca je pisalo proklamaciju o konstituisanju nadrealističkog pokreta. To su bili: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Vane Živadinović Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Petrović i Marko Ristić. Kao grupa oni nisu bili jedinstveni. Već u prvom zbirnom delu, posle „Nemogućeg“, „Pozicija nadrealizma“, 1931. godine, izostala su dvojica od trinaest nadrealista. Srpski nadrealizam dostiže najširu mogućnost uticaja u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“ . Od naročitog značaja u tom časopisu bio je kritički osvrt na ekspresionizam u srpskoj književnosti. Najzad, u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“ učinjene su umesne kritičke primedbe na skučenost literarnog koncepta „socijalna literatura“. To je bio kraj nadrealizma. Srpski nadrealizam u periodu svog delovanja, 1924-1932. uveo je srpsku književnost u vrh evropskog avangardizma. Mnogo kasnije, u intervalu 1952- 1956. godine pojedinačno su neki od bivših nadrealista (Oskar Davičo, Marko Ristić, Dušan Matić i Aleksandar Vučo) nastojali da ožive i aktuelizuju nadrealizam, ali to više nije bio nadrealizam već samo čežnja za njim. Prvi automatski tekst u srpskoj književnosti, „Primer” (1924) Marka Ristića, nastao odmah po objavljivanju Bretonovog prvog „Manifesta nadrealizma”, trebalo je da posluži kao očigledan dokaz o primenljivosti novog metoda pisanja. Sasvim u skladu sa Bretonovom postavkom, ta poetička inovacija je bila lišena bilo kakvih težnji ka estetizaciji jezika ili ka oblikovanju semantičkih struktura. Zato će Ristić, u kratkoj uvodnoj napomeni, reći da je dati tekst „primer nadrealističkog pisanja, bez ikakve težnje za lepim, za razumljivim, samo je jedan čist dokument o toku neprimenjene misli”. U toj kratkoj napomeni srpski nadrealista je istakao dve činjenice važne za razumevanje prave prirode automatskog teksta. S jedne strane, naglašava kako je dobijeni tekst jedinstven i nepromenjiv. Time je, reklo bi se, demonstrirao kako je moć kreativne mašte, tačnije automatskog pisanja, toliko iznad racionalne kontrole, da ova druga nije imala nikakvih mogućnosti da na dobijenom tekstu interveniše i bar malo ga izmeni. S druge strane, Ristić ističe kako je semantički učinak automatskog teksta moguće odrediti tek naknadno, u aktu čitanja, budući da ga u aktu stvaranja nije bilo, odnosno da autor ništa određeno i smisleno nije hteo da kaže. Ako nema intencionalnog značenja, onda ima, ili može da ima, receptivnog značenja. U automatskom tekstu kao „neprimenjenoj misli”, Ristić, očigledno, prepoznaje zanimljivo i neočekivano nizanje slika, tj. svedočanstvo“o njenoj igri slikama kojima se tek a posteriori može naći simbolički smisao i mogućnost poetske deformacije stvarnosti”. U poeziji, kao i u poetici Gijoma Apolinera i njegovih nadrealističkih naslednika, izražen je jedan oblik temporalnosti: reč je o oniričkom vremenu, koje vuče korene iz antičkog orfizma. Fenomen vremena, baš kao i fenomen sna, fundamentalan je i za apolinerovski i za nadrealistički simbolizam: susreću se u ideji privilegovanog trenutka, nazvanog kairos po helenističkom božanstvu. U kairosu, psihička transcedencija postaje imanencija pesme – onirička stvarnost, fantazmagorična stvarnost, stvarnost u kojoj želje ukidaju linearno vreme i empirijski prostor. U relativno kratkom periodu, od kraja 1924. do 1926. godine, izgrađena su dva modela nadrealističkog automatskog teksta. Primarna poetička intencija nadrealističkog automatskog pisanja bila je, neosporno, usmerena ka razotkrivanju novih mogućnosti samog jezičkog izraza kao osnovnog vida oslobađanja modernog čoveka. Neobično je, međutim, to što pisci srpskog automatskog teksta u velikoj meri poštuju sintaksu sopstvenog jezika. Sintaksa je, naime, najočigledniji prostor u kome se očitava delovanje logike, misli i smisaonog poretka uopšte. U svakom slučaju, bez obzira kako razotkrivali unutrašnje finese automatskog teksta, jasno je da njegov efekat ne treba primarno da bude meren estetskim vrednostima: njegova svrha, konačno, nije ni bila da izgradi relevantnu književnu praksu nego da, pre svega probudi skrivene kreativne potencijale čoveka modernog doba. Ako je srpska književnost u dugom vremenskom nizu stekla stvaraoce poput Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, Branka Miljkovića, Borislava Radovića, Milorada Pavića, Aleka Vukadinovića, Milutina Petrovića, Vujice Rešina Tucića, Branka Aleksića, Nebojše Vasovića, Lasla Blaškovića i drugih, koji su prepoznali i reaktuelizovali nadrealističko nasleđe, pa posredno i postupak automatskog pisanja, kao i čitav niz raznovrsnih tipova diskursa, uključujući i diskurs ludila, onda možemo ustanoviti postojanje dovoljne vremenske i kreativne distance da se u svim segmentima nadrealističkog nasleđa može distinktivno govoriti. U časopisu „Stožer“ 1931. godine počela je diskusija između socijalnih pisaca i beogradskih nadrealista. Dodirne tačke u društvenim stavovima ističe Janko Đonović : „Sve Vaše šibe koje se odnose na prošlost, na društvo i duh oko nas dijelim. Sve što postoji u Vašem rušenju postoji i u mojemu. Znači, mi smo ipak danas najbliži jedni drugima.“ Pre svega, zajednička im je bila ocena društvenog poretka, njegova nepodnošljivost i neodrživost. I jedni i drugi su u svojim polaznim pozicijama naglašavali da prihvataju dijelektički materijalizam kao metod, a marksizam kao svoju osnovnu društveno-idejnu platformu. Civilizaciju u kojoj su nastali nadrealisti su negirali kao celovitost zbog njene bremenitosti protivurečnostima, a svoj položaj i sebe, kao intelektualce formirane u društvu koje negiraju, sagledavali su kao izraz propadanja jedne društvene strukture. Svest o svome društvu i svoju sudbinu intelektualaca nadrealisti su otkrivali usvajajući metodološke tekovine Frojdove psihoanalize i povezujući ih sa dijalektičkim materijalizmom. Zadržavajući se na nadrealističkom shvatanju oslobađanja podsvesti i njenom uključivanju u službu dijalektike, Hanifa Kapidžić-Osmanagić kaže da beogradski nadrealisti „zahtijevaju da dijalektički metod, koji je dotad bio izučavan samo u domenu svijesti, bude proširen na istorijsku, afektivnu, iracionalnu dijalektiku.“ Taj novi domen ljudske stvarnosti nadrealisti su zahvatili da bi pokazali složenost problematike etičkih merila i relativnost normi koje su ustaljene u društvu, kao i nedovoljnost tih merila da budu izraz stvarnog morala u njegovoj heterogenosti. Suštinu morala, prema mišljenju nadrealista, sačinjavaju tako različiti, a bliski elementi kao što su nagon, želje i stvarnost. U tome oni daju primat čovekovom htenju, jer je, u stvari, htenje, želja ljudska, ono što pokreće, stvara i ruši svetove, ona je revolucionarni faktor. Nadrealisti umetnost poistovećuju sa moralnim činom, jer ona u svojoj suštini nosi zahtev za promenom. Uporedo sa diskusijom u „Stožeru“, delimično i njoj kao prilog, počela je autokritika nadrealizma. Smisao autokritike je proizilazio iz nastojanja da se usavrši nadrealistički spoj metoda psihoanalize i dijalektičkog materijalizma, i na osnovu analize i otkrića prevazilaze se ranija gledišta. U vreme monarhističke diktature u Jugoslaviji, a naročito poslednjih godina nadrealističkog pokreta (1932-1933), beogradski nadrealisti su kao pojedinci zauzimali stavove koji su značili njihovo opredeljivanje za praktičnu akciju u aktuelnim društvenim pojavama svoje sredine. Neki su se uključili u revolucionarni pokret i bili članovi Komunističke partije Jugoslavije. Zbog svoje društvene aktivnosti bili su 1932. uhapšeni Oskar Davičo, Đorđe Kostić, Koča Popović, Đorđe Jovanović, Dušan Matić i Aleksandar Vučo. Oskar Davičo, pa onda i Đorđe Jovanović su osuđeni na robiju. Tako se pokret nadrealizma polako ugasio. U idejnom, kreativnom i praktičnom odnosu prema životnoj stvarnosti začeće se klica neslaganja među nadrealistima, što će prouzrokovati krah pokreta. Pokretu socijalne književnosti prišli su: Đorđe Jovanović, Koča Popović, Aleksandar Vučo i Dušan Matić. Marko Ristić se nasuprot njima zalagao za umetničke principe bliske nadrealizmu i borio se protiv vulgarizacije književnosti. Oskar Davičo i Milan Dedinac se posebno izdvajaju i čine most između dva krila bivših pripadnika beogradske nadrealističke škole. Oni su se društveno aktivirali, čak i sarađivali u publikacijama koje su uređivali socijalistički pisci, ali su u svojim poetičkim ostvarenjima zadržali nadrealističke prizvuke. Petar Popović, Đorđe Kostić i Vane Živadinović Bor posle 1932. više ne učestvuju aktivno u društvenom i umetničkom životu. Razlaz na literarnom planu znači i kraj delovanja beogradskog kruga nadrealista. Nadrealizam, sa svoje strane, počiva na veri u višu realnost određenih formi asocijacija koje su bile pritisnute, kao i na veri u moći sna i slobodnoj igri reči. Upravo susret dalekih, logički zapravo nespojivih realnosti, koje Breton u svom manifestu navodi kao bitnu karakteristiku nadrealističke poetike, predstavlja osnovni sistem na kojem počiva nadrealistički i imaginarni svet. U njemu je projektovano nastojanje da se u potpunosti literarno dovrši rehabilitacija iracionalnog. To što se obično postiže preko snova, halucinacije, ili u automatskom pisanju, i što treba da bude nadrealno, zapravo je podsvesno. Prvi zajednički nastup nadrealista bio je almanah „Nemoguće – L’Impossible” (1930), koji izlazi u Beogradu sa manifestom pokreta koji potpisuju trinaestorica članova grupe: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Popović i Marko Ristić. Nakon manifesta sledi anketa „Čeljust dijalektike”, a zatim i stihovi i prozni tekstovi, kritika, izjave umetnika, i drugi sadržaji, praćeni vizuelnim materijalom i likovnim prilozima članova grupe. U almanahu, osim beogradskih nadrealista, sarađuju i francuski nadrealisti Andre Breton, Pol Elijar, Benžamin Pere, Luj Aragon, Rene Šar i Andre Tirion. Prvi broj časopisa francuskih nadrealista „Le surréalisme au service de la révolution” (Nadrealizam u službi revolucije) donosi tekst posvećen osnivanju grupe srpskih nadrealista i njihovom manifestu. Nakon almanaha „Nemoguće”, usledilo je više publikacija nazvanih „nadrealistička izdanja“. Između ostalih to su Pozicija nadrealizma (1931), „Nadrealizam danas i ovde” (1931-1932), „Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog” (1931) Koče Popovića i Marka Ristića, „Položaj nadrealizma u društvenom procesu” (1932) Oskara Daviča, Đorđa Kostića i Dušana Matića, „Anti-zid” (1932) Vana Živadinovića Bora i Marka Ristića i „Jedan nadrealistički odgovor` koji potpisuje više autora. U drugoj značajnoj nadrealističkoj publikaciji, časopisu „Nadrealizam danas i ovde”, osim beogradskih nadrealista (Vučo, Davičo, Vane Bor, Živanović Noe, Ristić, Matić, Kostić, K. Popović, P. Popović), priloge i tekstove objavljuju i nadrealisti iz Francuske, Dali, Breton, Šar, Krevel, Elijar, Ernst, Tangi i Cara. Likovne priloge objavljuju i Alberto Đakometi i Huan Miro. Časopis prestaje da izlazi nakon tri objavljena broja. Srpski nadrealisti sarađuju i u publikacijama francuske grupe, kao na primer u 3. broju časopisa „Le surréalisme au service de la révolution” („Nadrealizam u službi revolucije”), gde objavljuju „Poziciju nadrealizma” pod naslovom „Belgrade, 23 décembre 1930”. Potpisnici su Davičo, Dedinac, Vane Bor, Živanović Noe, Jovanović, Kostić, Matić, Koča i Petar Popović, Marko Ristić i Aleksandar Vučo. Godine 1932., u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu, izložbu nadrealističkih slika sa nadrealističkim izdanjima priređuje Radojica Živanović Noe. Iste godine, zbog revolucionarnih i nadrealističkih aktivnosti, Oskar Davičo je uhapšen u Bihaću, a Đorđe Jovanović i Koča Popović u Beogradu. Kazne izdržavaju u Sremskoj Mitrovici, gde neki ostaju i više godina. Rene Krevel, francuski nadrealistički pesnik, objavljuje tim povodom članak u šestom broju glasila francuskog nadrealističkog pokreta „Le surréalisme au service de la révolution” („Nadrealizam u službi revolucije”), pod nazivom „Des surréalistes yougoslaves sont au bagne” („Jugoslovenski nadrealisti na robiji”). Salmon Moni de Buli (Salmon Monny de Boully) Oskar Davičo Oskar Davičo (1909-1989) nadmašio je sve ostale snagom talenta, plodnošću i širinom uticaja. Kao pesnik se pojavio rano. Prvu pesmu objavio je kao gimnazijalac (1925). Među nadrealističkim izdanjima nalaze se dve njegove knjižice pesama i poetskih tekstova: „Tragovi” (1928) i „Četiri strane sveta i tako dalje” (1930), pesma u prozi „Anatomija” (1930) i brošura „Položaj nadrealizma u društvenom procesu” (1930), koju je napisao zajedno s Dušanom Matićem i Đorđem Kostićem. U njegovoj najranijoj poeziji sve je podređeno eksperimentu, istraživanju mogućnosti pesničkog izraza, primeni načela automatskog pisanja. Najpotpuniji izraz Davičo je dostigao u socijalnoj fazi, kada je nadrealistička pesnička iskustva stavio u službu revolucionarne angažovanosti. „Davičo je sišao sa Olimpa nadrealizma u socijalnu poeziju”, napisao je jedan kritičar s levice povodom izlaska njegove knjige Pesme (1938). Bila je to, međutim, sasvim osobena socijalna poezija, puna maštovitih slika, verbalnog humora, igre rečima, erotike. Iako s neutralnim naslovom, ova zbirka je, kao i sve naredne, tematski kompaktna. Davičo se kao prozni pisac razvio u ratu i nakon rata. Objavio je najpre ratni dnevnik „Među Markosovim partizanima” (1947), a zatim više knjiga putopisne, esejističke i polemičke proze, deset romana i zbirku pripovetka „Nežne priče” (1984). [14] Rođen je u Šapcu, u jevrejskoj činovničkoj porodici. Studirao je u Parizu, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Jedno vreme radio je i kao profesor u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Umro je u Beogradu 1989. godine. Milan Dedinac (1902-1966) najizrazitiji je lirik među nadrealistima. Slično Crnjanskom, iako na drugi način, on je sledbenik tvorca srpske lirske pesme Branka Radičevića. Nije pisao mnogo, skoro čitav njegov pesnički rad sabran je u knjizi „Od nemila do nedraga” (1957). Bavio se i pozorišnom kritikom. Već posle prvih pesama koje je Dedinac objavio kritika je istakla lirizam, neposrednost i muzikalnost kao njegova osnovna obeležja. U svom pesničkom razvoju išao je obrnutim putem od onog koji su prošli Crnjanski i drugi ekspresionisti. Zaokret od apstraktnog lirizma ranih pesama k poeziji stvarnosti počinje s poemom „Jedan čovek na prozoru” (1937). Osnovna je situacija simbolična: pesnik je na prozoru, tačnije iza zatvorenog prozora, i posmatra oluju što besni po gradu. On kao da se s mukom odvaja od zatvorenog i bezbednog sveta u kojem je do tada živeo, okreće se svetu izvan sebe, uranja u spoljna zbivanja, žudi za susretima i davanjem. Dok je u ovoj poemi data situacija čoveka koji posmatra nepogodu, u narednoj zbirci, „Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211” (1947), imamo situaciju čoveka u nevremenu, dramu čovekovog pada u stvarnost. Rođen je u Kragujevcu, a umro u Opatiji. Bio je u braku sa Radmilom Bunuševac. Pohađao je Treću mušku gimnaziju. U jednom trenutku svoje karijere bio je glavni urednik dnevnog lista „Politika”. Takođe, jedno vreme je bio umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Mladen Dimitrijević (Dimitrije Dedinac) Ljubiša Jocić Đorđe Jovanović (pesnik) Đorđe Kostić Slobodan Kušić Dušan Matić Dušan Matić (1898-1980), pesnik i mislilac, s intelektualnim i filozofskim težnjama. Kao stvaralac, on nije najviše dao u mladosti, nego u zrelom dobu. Do rata se javljao u časopisima (od 1923), a u zasebnim izdanjima samo kao koautor. Prvu samostalnu knjigu, zbirku eseja „Jedan vid francuske književnosti” (1952), objavio je u pedeset i četvrtoj, a prvu pesničku knjigu, „Bagdala” (1954), u pedeset i šestoj godini života. Od tada do smrti bio je veoma plodan u obe oblasti, i poeziji i esejistici. Kao i dugi nadrealisti, prošao je kroz sve faze, od nadrealističke preko socijalno-aktivističke do neomodernističke. Iako Matić kao misaoni pesnik proizlazi više iz evropske nego iz domaće tradicije, opet se nameće poređenje između njega i drugih naših pesnika intelektualaca, pre svih Sterije i Rakića. Matićeva esejistika pripada takođe najvećim delom poznom periodu njegovog stvaranja. Od posebnih knjiga tu se izdvajaju: „Anina balska haljina” (1956), „Na tapet dana” (1963), „Proplanak i um” (1969) i dr. U njima je razvio prepoznatljiv stil. On piše lako, lepršavo, skačući slobodno s predmeta na predmet, rečenicom uvek jasnom i preciznom, bez ičeg suvišnog, kitnjastog. U njegovim esejima, obično malim po obimu, nalazimo tipičnu francusku ležernost, ali i dosta površnosti i neobaveznosti, umesto teorijskih uopštavanja. Rođen je u građanskoj porodici u Ćupriji. Studirao je u Parizu, na Filološkom fakultetu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Neko vreme je radio kao profesor filozofije u gimnaziji. Posle dva politička hapšenja, penzionisan je bez osude. Umro je u Beogradu. Branislav Branko Milovanović Rastko Petrović Koča Popović Petar Popović Risto Ratković Marko Ristić Marko Ristić (1902-1984), kao i drugi nadrealisti, pisao je poeziju („Od sreće i od sna” (1925); Nox microcosmica (1956)), ali mu je pesnički rad ostao u senci obimne esejistike i književne kritike. Zahvaljujući njima, a ne poeziji, on zauzima jedno od veoma istaknutih mesta u našoj književnosti 20. veka. Od njegovih mnogobrojnih knjiga iz tih oblasti izdvajaju se: „Književna politika” (1952) i „Istorija i poezija” (1962). U obema su uglavnom sadržani radovi iz međuratnog perioda, u prvoj književne kritike, a u drugoj eseji o načelnim pitanjima. U čitavom svom radu, i onom iz doba nadrealizma i onom kasnijem, Ristić je ostao privržen osnovnim nadrealističkim stavovima o prirodi i funkciji književnosti i umetnosti. Njih je zastupao s više strasti i istrajnosti nego ijedan drugi predstavnik ovog pokreta. Rođen je u staroj i uglednoj porodici akademika Jovana Ristića. Školovao se u Srbiji i Švajcarskoj. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je oženjen Ševom Živadinović sa kojom je imao ćerku Maru, a zanimljivo je to da su im kumovi bili Aleksandar Vučo i njegova supruga Lula. Upoznao je Bretona i francuske nadrealiste za vreme boravka u Parizu, gde je nastao i ciklus kolaža La vie mobile. Zajedno sa Ševom kupio je sliku Maksa Ernsta Sova (Ptica u kavezu), koja se danas nalazi u kolekciji Muzeja savremene umetnosti, Beograd. Jelica Živadinović - Ševa Ristić Dušan Duda Timotijević Aleksandar Vučo Aleksandar Vučo (1897-1985) kao pisac se veoma razlikuje i od Matića i od drugih nadrealista. Javio se u ranim 20-im godinama pesmama koje lirskom mekoćom i melodioznošću podsećaju na Crnjanskog. U doba nadrealističkog pokreta objavio je tri poeme: „Humor Zaspalo” (1930), „Nemenikuće” (1932) i „Ćirilo i Metodije” (1932). U njima je raskid s konvencijama tradicionalnog pesničkog jezika doveden do krajnosti. One su pune verbalnih dosetki, igri rečima, kalambura, smelih improvizacija, bizarnih i vibrantnih spojeva reči, „izvan protektorata razuma”, kako je primetio pesnik. Poema „Humor Zaspalo” vrhunac je te poezije apsurda i alogičnosti, najozloglašenije naše moderno pesničko delo, neka vrsta „Kralja Ibija” srpske poezije. Građena je na humorno-burlesknim sintagmatskim spojevima, na zvučnim podudaranjima bez smisla, nasuprot smislu ili čak u inat smislu, na neobičnim rimovanjima, ponekad bliskim načinu na koji dete doživljava svet. Posle ovih dela izašla je poema za decu „Podvizi družine `Pet petlića`”(1933), Vučovo, možda, najuspešnije pesničko ostvarenje. Od svih nadrealista Vučo se najranije okrenuo romanu. Njegov prvi roman „Koren vida” (1928) izrazio je lirsko delo satkano od autobiografske građe postupkom prilagođenim logici sna.[14] Rođen je u trgovačkoj porodici. Završio je gimnaziju u Nici i upisao pravni fakultet u Parizu. Venčao se sa Julkom Simeonović u Parizu, sa kojom je dobio dva sina, Đorđa i Jovana. Radio je i kao upravnik filmskog preduzeća Jugoslavija, a kasnije i kao direktor Zvezda filma, i Avala filma. Julijana Lula Vučo Nikola Vučo Stevan Živadinović - Vane Bor Radojica Živanović Noe

str. 16 Svedočanstva je književni časopis, koji je izlazo desetodnevno u Beogradu 1924. i 1925. godine. izdato ukupno 8 brojeva. Objavljivala su, povodom zajedničkih tema ili povoda, tekstove Dušana Matića, Rastka Petrovića, Aleksandra Vuča, Marka Ristića, Tina Ujevića i drugih savremenika. Nadrealizam (franc. surréalisme) je književni i umetnički pokret koji nastaje u Francuskoj posle Prvog svetskog rata. Nastavlja dadaizam i njegov buntovnički duh, pobunu protiv tradicije, ustaljenih navika i običaja, prezir prema društvenim normama, ali za razliku od negatorskog duha dadaizma, ističe i svoju pozitivnu i konstruktivnu stranu i ima određeni program. I dadaizam i nadrealizam su pre svega avangardni pokreti. Oba pokreta su delila uverenje da društveni i politički radikalizam mora ići ruku pod ruku sa umetničkom inovativnošću. Iako je jedna od osnovnih odlika nadrealizma prekid sa tradicionalnom književnošću i umetnošću, nadrealizam ipak ima svoje prethodnike. To su pisci koji stvaraju atmosferu straha, tajanstvenu stranu ljudske prirode kao što su Markiz de Sad, Artur Rembo, Gijom Apoliner. Početak nadrealizma vezuje se za ime Andrea Bretona i objavu njegovog „Manifesta nadrealizma“ 1924. godine. Oko Bretona se zatim grupišu i pisci poput Aragona, Elijara, Perea i drugih. Pokretu je pripadao i slikar Salvador Dali. Glasilo nadrealizma bio je časopis „Littératuré“ („književnost“ na srpskom), koji su 1910. osnovali Breton, Argon i Supo. Ovaj časopis najpre je bio dadaistički, da bi od 1922. godine, nakon odvajanja Bretona i njegove grupe od Tristana Care, postao časopis nadrealista „La révolution surréaliste“ („nadrealistička revolucija“). Taj časopis je izdavao Breton od 1924. do 1929. godine. Breton je objavio tri manifesta nadrealizma, kao i više članaka i spisa, gde je izrazio glavnu koncepciju pokreta: „Manifest nadrealizma“ (1924), „Drugi Manifest nadrealizma“ (1930), „Politički položaj nadrealizma“ (1935), „Uvod u Treći manifest nadrealizma ili ne“ (1942). Svoja shvatanja je primenio u delima poput „Izgubljeni Koraci“ (1924), „Nađa“ (1928) i drugi. Automatsko pisanje postaje glavno tehničko sredstvo nadrealista. Breton u prvom manifestu preuzima Reverdijevu definiciju slike „povezivanja dveju manje ili više udaljenih realnosti“. Salvador Dali je razvio teoriju o „paranoično-kritičkom delirijumu“, što znači „ultrasvešću otkriti podsvest“. Od kraja 1925. godine nastaje nova etapa u razvoju nadrealizma koji se približava marksizmu. Početnim međašem u razvoju srpskog nadrealizma može se smatrati delovanje beogradskog časopisa „Svedočanstva“ koji je izlazio u Beogradu od novembra 1924. do marta 1925. godine. Na tragove kojima je nadrealizam bio nagovešten nailazi se i nešto ranije, u novoj seriji beogradskog časopisa „Putevi“ (1923, broj 1-2, sekretar i urednik Marko Ristić), mada je taj časopis bio revija sa izrazitim obeležjima ekspresionističkog stila. U prostoru delovanja jugoslovenskih književnosti nije postojao dadaizam, ali se u preduzimljivosti Dragana Aleksića i akcijama Moni Bulija nazirao dadaistički eksperiment. Srpski nadrealizam nastajao je oslonjen na francuski nadrealizam: Bretona, Aragona i druge i tekao je uporedo s njim. Nadrealizam je otkrivao podsvest, san, iracionalne izvore ljudskog bića kao novu realnost. „Činjenica da su nadrealisti izašli sa potpunom negacijom osveštanog, od logike do morala, i da su im se za to odricanje činila dopuštena sva sredstva do skandala, skandalizirala je sa svoje strane građanski mentalitet, i ovaj je svim sredstvima reagirao na te perverzne provokacije. Nadrealizam je vređao utvrđeni način mišljenja, i onda je na uvredu vređanjem reagirao. Nadrealističko insistiranje na nesvesnome, koje je nadrealiste uputilo na san i odvelo ih automatskom pisanju, ojačalo se i oplodilo u susretu sa psihoanalizom i frojdizmom. U toj neminovnosti treba, možda, gledati i razlog daljem razvoju nadrealizma, koji se iz, prvobitnog, individualističkog i idealističkog insistiranja u oblasti iracionalnoga samo radi otkrivanja iracionalnoga kao svrhe za sebe, postepeno preobratio u akciju koja teži da svoja iskustva kolektivno primeni i stavi u službu jednom određenome cilju. Prema tome, nadrealističko oslobođenje čoveka odgovaralo bi svemu socijalističkom oslobođenju društva: jedna paralelna i po istim principima revolucija, samo na dva razna plana, socijalni mikrokozmos i socijalni makrokozmos.“ Nadrealizam je pokušao da, oslonjen na psihoanalitička otkrića, učini razumljivijom ličnost modernog čoveka. Pomerao je iskustvenu predstavu o svetu. Prikazivao je nepouzdanost očigledne istine i logičkog zaključivanja, dovodeći u vezu, u svojim kolažima, na primer predmetnu pojavnost sa evokativnim siluetama iz prošlosti. Krug srpskih nadrealista u svojim traganjima, već u časopisu „Svedočanstva“ (1924/1925), preko tumačenja snova, ili obelodanjivanjem predstava sveta pomerenih ličnosti, „stvaranja“ umobolnih, gluvonemih, samoubica, lažljivaca, zločinaca, otkrivao je domaćoj literaturi do tada nepoznati „kontinent“. Nadrealisti veruju u snove, u njihove predskazivačke moći. Često naglašavaju primat snova nad sekundarnošću budnog stanja. Nadrealistička poezija podrazumeva oslobađanje ljudskog života, zato što omogućava bekstvo od robovanja umu i granicama koje se nameću realnošću. Iracionalizam koji je veličao nadrealizam može se shvatiti kao celovito prihvatanje sila koje deluju ispod glazure civilizacije. Nadrealistički poduhvat dvadesetih i tridesetih godina se razvio u krugu beogradskih intelektualaca. Godine 1930. u alamanahu „Nemoguće“, trinaest pisaca je pisalo proklamaciju o konstituisanju nadrealističkog pokreta. To su bili: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Vane Živadinović Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Petrović i Marko Ristić. Kao grupa oni nisu bili jedinstveni. Već u prvom zbirnom delu, posle „Nemogućeg“, „Pozicija nadrealizma“, 1931. godine, izostala su dvojica od trinaest nadrealista. Srpski nadrealizam dostiže najširu mogućnost uticaja u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“ . Od naročitog značaja u tom časopisu bio je kritički osvrt na ekspresionizam u srpskoj književnosti. Najzad, u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“ učinjene su umesne kritičke primedbe na skučenost literarnog koncepta „socijalna literatura“. To je bio kraj nadrealizma. Srpski nadrealizam u periodu svog delovanja, 1924-1932. uveo je srpsku književnost u vrh evropskog avangardizma. Mnogo kasnije, u intervalu 1952- 1956. godine pojedinačno su neki od bivših nadrealista (Oskar Davičo, Marko Ristić, Dušan Matić i Aleksandar Vučo) nastojali da ožive i aktuelizuju nadrealizam, ali to više nije bio nadrealizam već samo čežnja za njim. Prvi automatski tekst u srpskoj književnosti, „Primer” (1924) Marka Ristića, nastao odmah po objavljivanju Bretonovog prvog „Manifesta nadrealizma”, trebalo je da posluži kao očigledan dokaz o primenljivosti novog metoda pisanja. Sasvim u skladu sa Bretonovom postavkom, ta poetička inovacija je bila lišena bilo kakvih težnji ka estetizaciji jezika ili ka oblikovanju semantičkih struktura. Zato će Ristić, u kratkoj uvodnoj napomeni, reći da je dati tekst „primer nadrealističkog pisanja, bez ikakve težnje za lepim, za razumljivim, samo je jedan čist dokument o toku neprimenjene misli”. U toj kratkoj napomeni srpski nadrealista je istakao dve činjenice važne za razumevanje prave prirode automatskog teksta. S jedne strane, naglašava kako je dobijeni tekst jedinstven i nepromenjiv. Time je, reklo bi se, demonstrirao kako je moć kreativne mašte, tačnije automatskog pisanja, toliko iznad racionalne kontrole, da ova druga nije imala nikakvih mogućnosti da na dobijenom tekstu interveniše i bar malo ga izmeni. S druge strane, Ristić ističe kako je semantički učinak automatskog teksta moguće odrediti tek naknadno, u aktu čitanja, budući da ga u aktu stvaranja nije bilo, odnosno da autor ništa određeno i smisleno nije hteo da kaže. Ako nema intencionalnog značenja, onda ima, ili može da ima, receptivnog značenja. U automatskom tekstu kao „neprimenjenoj misli”, Ristić, očigledno, prepoznaje zanimljivo i neočekivano nizanje slika, tj. svedočanstvo“o njenoj igri slikama kojima se tek a posteriori može naći simbolički smisao i mogućnost poetske deformacije stvarnosti”. U poeziji, kao i u poetici Gijoma Apolinera i njegovih nadrealističkih naslednika, izražen je jedan oblik temporalnosti: reč je o oniričkom vremenu, koje vuče korene iz antičkog orfizma. Fenomen vremena, baš kao i fenomen sna, fundamentalan je i za apolinerovski i za nadrealistički simbolizam: susreću se u ideji privilegovanog trenutka, nazvanog kairos po helenističkom božanstvu. U kairosu, psihička transcedencija postaje imanencija pesme – onirička stvarnost, fantazmagorična stvarnost, stvarnost u kojoj želje ukidaju linearno vreme i empirijski prostor. U relativno kratkom periodu, od kraja 1924. do 1926. godine, izgrađena su dva modela nadrealističkog automatskog teksta. Primarna poetička intencija nadrealističkog automatskog pisanja bila je, neosporno, usmerena ka razotkrivanju novih mogućnosti samog jezičkog izraza kao osnovnog vida oslobađanja modernog čoveka. Neobično je, međutim, to što pisci srpskog automatskog teksta u velikoj meri poštuju sintaksu sopstvenog jezika. Sintaksa je, naime, najočigledniji prostor u kome se očitava delovanje logike, misli i smisaonog poretka uopšte. U svakom slučaju, bez obzira kako razotkrivali unutrašnje finese automatskog teksta, jasno je da njegov efekat ne treba primarno da bude meren estetskim vrednostima: njegova svrha, konačno, nije ni bila da izgradi relevantnu književnu praksu nego da, pre svega probudi skrivene kreativne potencijale čoveka modernog doba. Ako je srpska književnost u dugom vremenskom nizu stekla stvaraoce poput Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, Branka Miljkovića, Borislava Radovića, Milorada Pavića, Aleka Vukadinovića, Milutina Petrovića, Vujice Rešina Tucića, Branka Aleksića, Nebojše Vasovića, Lasla Blaškovića i drugih, koji su prepoznali i reaktuelizovali nadrealističko nasleđe, pa posredno i postupak automatskog pisanja, kao i čitav niz raznovrsnih tipova diskursa, uključujući i diskurs ludila, onda možemo ustanoviti postojanje dovoljne vremenske i kreativne distance da se u svim segmentima nadrealističkog nasleđa može distinktivno govoriti. U časopisu „Stožer“ 1931. godine počela je diskusija između socijalnih pisaca i beogradskih nadrealista. Dodirne tačke u društvenim stavovima ističe Janko Đonović : „Sve Vaše šibe koje se odnose na prošlost, na društvo i duh oko nas dijelim. Sve što postoji u Vašem rušenju postoji i u mojemu. Znači, mi smo ipak danas najbliži jedni drugima.“ Pre svega, zajednička im je bila ocena društvenog poretka, njegova nepodnošljivost i neodrživost. I jedni i drugi su u svojim polaznim pozicijama naglašavali da prihvataju dijelektički materijalizam kao metod, a marksizam kao svoju osnovnu društveno-idejnu platformu. Civilizaciju u kojoj su nastali nadrealisti su negirali kao celovitost zbog njene bremenitosti protivurečnostima, a svoj položaj i sebe, kao intelektualce formirane u društvu koje negiraju, sagledavali su kao izraz propadanja jedne društvene strukture. Svest o svome društvu i svoju sudbinu intelektualaca nadrealisti su otkrivali usvajajući metodološke tekovine Frojdove psihoanalize i povezujući ih sa dijalektičkim materijalizmom. Zadržavajući se na nadrealističkom shvatanju oslobađanja podsvesti i njenom uključivanju u službu dijalektike, Hanifa Kapidžić-Osmanagić kaže da beogradski nadrealisti „zahtijevaju da dijalektički metod, koji je dotad bio izučavan samo u domenu svijesti, bude proširen na istorijsku, afektivnu, iracionalnu dijalektiku.“ Taj novi domen ljudske stvarnosti nadrealisti su zahvatili da bi pokazali složenost problematike etičkih merila i relativnost normi koje su ustaljene u društvu, kao i nedovoljnost tih merila da budu izraz stvarnog morala u njegovoj heterogenosti. Suštinu morala, prema mišljenju nadrealista, sačinjavaju tako različiti, a bliski elementi kao što su nagon, želje i stvarnost. U tome oni daju primat čovekovom htenju, jer je, u stvari, htenje, želja ljudska, ono što pokreće, stvara i ruši svetove, ona je revolucionarni faktor. Nadrealisti umetnost poistovećuju sa moralnim činom, jer ona u svojoj suštini nosi zahtev za promenom. Uporedo sa diskusijom u „Stožeru“, delimično i njoj kao prilog, počela je autokritika nadrealizma. Smisao autokritike je proizilazio iz nastojanja da se usavrši nadrealistički spoj metoda psihoanalize i dijalektičkog materijalizma, i na osnovu analize i otkrića prevazilaze se ranija gledišta. U vreme monarhističke diktature u Jugoslaviji, a naročito poslednjih godina nadrealističkog pokreta (1932-1933), beogradski nadrealisti su kao pojedinci zauzimali stavove koji su značili njihovo opredeljivanje za praktičnu akciju u aktuelnim društvenim pojavama svoje sredine. Neki su se uključili u revolucionarni pokret i bili članovi Komunističke partije Jugoslavije. Zbog svoje društvene aktivnosti bili su 1932. uhapšeni Oskar Davičo, Đorđe Kostić, Koča Popović, Đorđe Jovanović, Dušan Matić i Aleksandar Vučo. Oskar Davičo, pa onda i Đorđe Jovanović su osuđeni na robiju. Tako se pokret nadrealizma polako ugasio. U idejnom, kreativnom i praktičnom odnosu prema životnoj stvarnosti začeće se klica neslaganja među nadrealistima, što će prouzrokovati krah pokreta. Pokretu socijalne književnosti prišli su: Đorđe Jovanović, Koča Popović, Aleksandar Vučo i Dušan Matić. Marko Ristić se nasuprot njima zalagao za umetničke principe bliske nadrealizmu i borio se protiv vulgarizacije književnosti. Oskar Davičo i Milan Dedinac se posebno izdvajaju i čine most između dva krila bivših pripadnika beogradske nadrealističke škole. Oni su se društveno aktivirali, čak i sarađivali u publikacijama koje su uređivali socijalistički pisci, ali su u svojim poetičkim ostvarenjima zadržali nadrealističke prizvuke. Petar Popović, Đorđe Kostić i Vane Živadinović Bor posle 1932. više ne učestvuju aktivno u društvenom i umetničkom životu. Razlaz na literarnom planu znači i kraj delovanja beogradskog kruga nadrealista. Nadrealizam, sa svoje strane, počiva na veri u višu realnost određenih formi asocijacija koje su bile pritisnute, kao i na veri u moći sna i slobodnoj igri reči. Upravo susret dalekih, logički zapravo nespojivih realnosti, koje Breton u svom manifestu navodi kao bitnu karakteristiku nadrealističke poetike, predstavlja osnovni sistem na kojem počiva nadrealistički i imaginarni svet. U njemu je projektovano nastojanje da se u potpunosti literarno dovrši rehabilitacija iracionalnog. To što se obično postiže preko snova, halucinacije, ili u automatskom pisanju, i što treba da bude nadrealno, zapravo je podsvesno. Prvi zajednički nastup nadrealista bio je almanah „Nemoguće – L’Impossible” (1930), koji izlazi u Beogradu sa manifestom pokreta koji potpisuju trinaestorica članova grupe: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Popović i Marko Ristić. Nakon manifesta sledi anketa „Čeljust dijalektike”, a zatim i stihovi i prozni tekstovi, kritika, izjave umetnika, i drugi sadržaji, praćeni vizuelnim materijalom i likovnim prilozima članova grupe. U almanahu, osim beogradskih nadrealista, sarađuju i francuski nadrealisti Andre Breton, Pol Elijar, Benžamin Pere, Luj Aragon, Rene Šar i Andre Tirion. Prvi broj časopisa francuskih nadrealista „Le surréalisme au service de la révolution” (Nadrealizam u službi revolucije) donosi tekst posvećen osnivanju grupe srpskih nadrealista i njihovom manifestu. Nakon almanaha „Nemoguće”, usledilo je više publikacija nazvanih „nadrealistička izdanja“. Između ostalih to su Pozicija nadrealizma (1931), „Nadrealizam danas i ovde” (1931-1932), „Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog” (1931) Koče Popovića i Marka Ristića, „Položaj nadrealizma u društvenom procesu” (1932) Oskara Daviča, Đorđa Kostića i Dušana Matića, „Anti-zid” (1932) Vana Živadinovića Bora i Marka Ristića i „Jedan nadrealistički odgovor` koji potpisuje više autora. U drugoj značajnoj nadrealističkoj publikaciji, časopisu „Nadrealizam danas i ovde”, osim beogradskih nadrealista (Vučo, Davičo, Vane Bor, Živanović Noe, Ristić, Matić, Kostić, K. Popović, P. Popović), priloge i tekstove objavljuju i nadrealisti iz Francuske, Dali, Breton, Šar, Krevel, Elijar, Ernst, Tangi i Cara. Likovne priloge objavljuju i Alberto Đakometi i Huan Miro. Časopis prestaje da izlazi nakon tri objavljena broja. Srpski nadrealisti sarađuju i u publikacijama francuske grupe, kao na primer u 3. broju časopisa „Le surréalisme au service de la révolution” („Nadrealizam u službi revolucije”), gde objavljuju „Poziciju nadrealizma” pod naslovom „Belgrade, 23 décembre 1930”. Potpisnici su Davičo, Dedinac, Vane Bor, Živanović Noe, Jovanović, Kostić, Matić, Koča i Petar Popović, Marko Ristić i Aleksandar Vučo. Godine 1932., u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu, izložbu nadrealističkih slika sa nadrealističkim izdanjima priređuje Radojica Živanović Noe. Iste godine, zbog revolucionarnih i nadrealističkih aktivnosti, Oskar Davičo je uhapšen u Bihaću, a Đorđe Jovanović i Koča Popović u Beogradu. Kazne izdržavaju u Sremskoj Mitrovici, gde neki ostaju i više godina. Rene Krevel, francuski nadrealistički pesnik, objavljuje tim povodom članak u šestom broju glasila francuskog nadrealističkog pokreta „Le surréalisme au service de la révolution” („Nadrealizam u službi revolucije”), pod nazivom „Des surréalistes yougoslaves sont au bagne” („Jugoslovenski nadrealisti na robiji”). Salmon Moni de Buli (Salmon Monny de Boully) Oskar Davičo Oskar Davičo (1909-1989) nadmašio je sve ostale snagom talenta, plodnošću i širinom uticaja. Kao pesnik se pojavio rano. Prvu pesmu objavio je kao gimnazijalac (1925). Među nadrealističkim izdanjima nalaze se dve njegove knjižice pesama i poetskih tekstova: „Tragovi” (1928) i „Četiri strane sveta i tako dalje” (1930), pesma u prozi „Anatomija” (1930) i brošura „Položaj nadrealizma u društvenom procesu” (1930), koju je napisao zajedno s Dušanom Matićem i Đorđem Kostićem. U njegovoj najranijoj poeziji sve je podređeno eksperimentu, istraživanju mogućnosti pesničkog izraza, primeni načela automatskog pisanja. Najpotpuniji izraz Davičo je dostigao u socijalnoj fazi, kada je nadrealistička pesnička iskustva stavio u službu revolucionarne angažovanosti. „Davičo je sišao sa Olimpa nadrealizma u socijalnu poeziju”, napisao je jedan kritičar s levice povodom izlaska njegove knjige Pesme (1938). Bila je to, međutim, sasvim osobena socijalna poezija, puna maštovitih slika, verbalnog humora, igre rečima, erotike. Iako s neutralnim naslovom, ova zbirka je, kao i sve naredne, tematski kompaktna. Davičo se kao prozni pisac razvio u ratu i nakon rata. Objavio je najpre ratni dnevnik „Među Markosovim partizanima” (1947), a zatim više knjiga putopisne, esejističke i polemičke proze, deset romana i zbirku pripovetka „Nežne priče” (1984). [14] Rođen je u Šapcu, u jevrejskoj činovničkoj porodici. Studirao je u Parizu, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Jedno vreme radio je i kao profesor u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Umro je u Beogradu 1989. godine. Milan Dedinac (1902-1966) najizrazitiji je lirik među nadrealistima. Slično Crnjanskom, iako na drugi način, on je sledbenik tvorca srpske lirske pesme Branka Radičevića. Nije pisao mnogo, skoro čitav njegov pesnički rad sabran je u knjizi „Od nemila do nedraga” (1957). Bavio se i pozorišnom kritikom. Već posle prvih pesama koje je Dedinac objavio kritika je istakla lirizam, neposrednost i muzikalnost kao njegova osnovna obeležja. U svom pesničkom razvoju išao je obrnutim putem od onog koji su prošli Crnjanski i drugi ekspresionisti. Zaokret od apstraktnog lirizma ranih pesama k poeziji stvarnosti počinje s poemom „Jedan čovek na prozoru” (1937). Osnovna je situacija simbolična: pesnik je na prozoru, tačnije iza zatvorenog prozora, i posmatra oluju što besni po gradu. On kao da se s mukom odvaja od zatvorenog i bezbednog sveta u kojem je do tada živeo, okreće se svetu izvan sebe, uranja u spoljna zbivanja, žudi za susretima i davanjem. Dok je u ovoj poemi data situacija čoveka koji posmatra nepogodu, u narednoj zbirci, „Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211” (1947), imamo situaciju čoveka u nevremenu, dramu čovekovog pada u stvarnost. Rođen je u Kragujevcu, a umro u Opatiji. Bio je u braku sa Radmilom Bunuševac. Pohađao je Treću mušku gimnaziju. U jednom trenutku svoje karijere bio je glavni urednik dnevnog lista „Politika”. Takođe, jedno vreme je bio umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Mladen Dimitrijević (Dimitrije Dedinac) Ljubiša Jocić Đorđe Jovanović (pesnik) Đorđe Kostić Slobodan Kušić Dušan Matić Dušan Matić (1898-1980), pesnik i mislilac, s intelektualnim i filozofskim težnjama. Kao stvaralac, on nije najviše dao u mladosti, nego u zrelom dobu. Do rata se javljao u časopisima (od 1923), a u zasebnim izdanjima samo kao koautor. Prvu samostalnu knjigu, zbirku eseja „Jedan vid francuske književnosti” (1952), objavio je u pedeset i četvrtoj, a prvu pesničku knjigu, „Bagdala” (1954), u pedeset i šestoj godini života. Od tada do smrti bio je veoma plodan u obe oblasti, i poeziji i esejistici. Kao i dugi nadrealisti, prošao je kroz sve faze, od nadrealističke preko socijalno-aktivističke do neomodernističke. Iako Matić kao misaoni pesnik proizlazi više iz evropske nego iz domaće tradicije, opet se nameće poređenje između njega i drugih naših pesnika intelektualaca, pre svih Sterije i Rakića. Matićeva esejistika pripada takođe najvećim delom poznom periodu njegovog stvaranja. Od posebnih knjiga tu se izdvajaju: „Anina balska haljina” (1956), „Na tapet dana” (1963), „Proplanak i um” (1969) i dr. U njima je razvio prepoznatljiv stil. On piše lako, lepršavo, skačući slobodno s predmeta na predmet, rečenicom uvek jasnom i preciznom, bez ičeg suvišnog, kitnjastog. U njegovim esejima, obično malim po obimu, nalazimo tipičnu francusku ležernost, ali i dosta površnosti i neobaveznosti, umesto teorijskih uopštavanja. Rođen je u građanskoj porodici u Ćupriji. Studirao je u Parizu, na Filološkom fakultetu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Neko vreme je radio kao profesor filozofije u gimnaziji. Posle dva politička hapšenja, penzionisan je bez osude. Umro je u Beogradu. Branislav Branko Milovanović Rastko Petrović Koča Popović Petar Popović Risto Ratković Marko Ristić Marko Ristić (1902-1984), kao i drugi nadrealisti, pisao je poeziju („Od sreće i od sna” (1925); Nox microcosmica (1956)), ali mu je pesnički rad ostao u senci obimne esejistike i književne kritike. Zahvaljujući njima, a ne poeziji, on zauzima jedno od veoma istaknutih mesta u našoj književnosti 20. veka. Od njegovih mnogobrojnih knjiga iz tih oblasti izdvajaju se: „Književna politika” (1952) i „Istorija i poezija” (1962). U obema su uglavnom sadržani radovi iz međuratnog perioda, u prvoj književne kritike, a u drugoj eseji o načelnim pitanjima. U čitavom svom radu, i onom iz doba nadrealizma i onom kasnijem, Ristić je ostao privržen osnovnim nadrealističkim stavovima o prirodi i funkciji književnosti i umetnosti. Njih je zastupao s više strasti i istrajnosti nego ijedan drugi predstavnik ovog pokreta. Rođen je u staroj i uglednoj porodici akademika Jovana Ristića. Školovao se u Srbiji i Švajcarskoj. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je oženjen Ševom Živadinović sa kojom je imao ćerku Maru, a zanimljivo je to da su im kumovi bili Aleksandar Vučo i njegova supruga Lula. Upoznao je Bretona i francuske nadrealiste za vreme boravka u Parizu, gde je nastao i ciklus kolaža La vie mobile. Zajedno sa Ševom kupio je sliku Maksa Ernsta Sova (Ptica u kavezu), koja se danas nalazi u kolekciji Muzeja savremene umetnosti, Beograd. Jelica Živadinović - Ševa Ristić Dušan Duda Timotijević Aleksandar Vučo Aleksandar Vučo (1897-1985) kao pisac se veoma razlikuje i od Matića i od drugih nadrealista. Javio se u ranim 20-im godinama pesmama koje lirskom mekoćom i melodioznošću podsećaju na Crnjanskog. U doba nadrealističkog pokreta objavio je tri poeme: „Humor Zaspalo” (1930), „Nemenikuće” (1932) i „Ćirilo i Metodije” (1932). U njima je raskid s konvencijama tradicionalnog pesničkog jezika doveden do krajnosti. One su pune verbalnih dosetki, igri rečima, kalambura, smelih improvizacija, bizarnih i vibrantnih spojeva reči, „izvan protektorata razuma”, kako je primetio pesnik. Poema „Humor Zaspalo” vrhunac je te poezije apsurda i alogičnosti, najozloglašenije naše moderno pesničko delo, neka vrsta „Kralja Ibija” srpske poezije. Građena je na humorno-burlesknim sintagmatskim spojevima, na zvučnim podudaranjima bez smisla, nasuprot smislu ili čak u inat smislu, na neobičnim rimovanjima, ponekad bliskim načinu na koji dete doživljava svet. Posle ovih dela izašla je poema za decu „Podvizi družine `Pet petlića`”(1933), Vučovo, možda, najuspešnije pesničko ostvarenje. Od svih nadrealista Vučo se najranije okrenuo romanu. Njegov prvi roman „Koren vida” (1928) izrazio je lirsko delo satkano od autobiografske građe postupkom prilagođenim logici sna.[14] Rođen je u trgovačkoj porodici. Završio je gimnaziju u Nici i upisao pravni fakultet u Parizu. Venčao se sa Julkom Simeonović u Parizu, sa kojom je dobio dva sina, Đorđa i Jovana. Radio je i kao upravnik filmskog preduzeća Jugoslavija, a kasnije i kao direktor Zvezda filma, i Avala filma. Julijana Lula Vučo Nikola Vučo Stevan Živadinović - Vane Bor Radojica Živanović Noe

str. 16 meki povez, naslovna odvojena od rikne i zacepljena gore. vidi scan ! Svedočanstva je književni časopis, koji je izlazo desetodnevno u Beogradu 1924. i 1925. godine. izdato je ukupno 8 brojeva. Objavljivala su, povodom zajedničkih tema ili povoda, tekstove Dušana Matića, Rastka Petrovića, Aleksandra Vuča, Marka Ristića, Tina Ujevića i drugih savremenika. Nadrealizam (franc. surréalisme) je književni i umetnički pokret koji nastaje u Francuskoj posle Prvog svetskog rata. Nastavlja dadaizam i njegov buntovnički duh, pobunu protiv tradicije, ustaljenih navika i običaja, prezir prema društvenim normama, ali za razliku od negatorskog duha dadaizma, ističe i svoju pozitivnu i konstruktivnu stranu i ima određeni program. I dadaizam i nadrealizam su pre svega avangardni pokreti. Oba pokreta su delila uverenje da društveni i politički radikalizam mora ići ruku pod ruku sa umetničkom inovativnošću. Iako je jedna od osnovnih odlika nadrealizma prekid sa tradicionalnom književnošću i umetnošću, nadrealizam ipak ima svoje prethodnike. To su pisci koji stvaraju atmosferu straha, tajanstvenu stranu ljudske prirode kao što su Markiz de Sad, Artur Rembo, Gijom Apoliner. Početak nadrealizma vezuje se za ime Andrea Bretona i objavu njegovog „Manifesta nadrealizma“ 1924. godine. Oko Bretona se zatim grupišu i pisci poput Aragona, Elijara, Perea i drugih. Pokretu je pripadao i slikar Salvador Dali. Glasilo nadrealizma bio je časopis „Littératuré“ („književnost“ na srpskom), koji su 1910. osnovali Breton, Argon i Supo. Ovaj časopis najpre je bio dadaistički, da bi od 1922. godine, nakon odvajanja Bretona i njegove grupe od Tristana Care, postao časopis nadrealista „La révolution surréaliste“ („nadrealistička revolucija“). Taj časopis je izdavao Breton od 1924. do 1929. godine. Breton je objavio tri manifesta nadrealizma, kao i više članaka i spisa, gde je izrazio glavnu koncepciju pokreta: „Manifest nadrealizma“ (1924), „Drugi Manifest nadrealizma“ (1930), „Politički položaj nadrealizma“ (1935), „Uvod u Treći manifest nadrealizma ili ne“ (1942). Svoja shvatanja je primenio u delima poput „Izgubljeni Koraci“ (1924), „Nađa“ (1928) i drugi. Automatsko pisanje postaje glavno tehničko sredstvo nadrealista. Breton u prvom manifestu preuzima Reverdijevu definiciju slike „povezivanja dveju manje ili više udaljenih realnosti“. Salvador Dali je razvio teoriju o „paranoično-kritičkom delirijumu“, što znači „ultrasvešću otkriti podsvest“. Od kraja 1925. godine nastaje nova etapa u razvoju nadrealizma koji se približava marksizmu. Početnim međašem u razvoju srpskog nadrealizma može se smatrati delovanje beogradskog časopisa „Svedočanstva“ koji je izlazio u Beogradu od novembra 1924. do marta 1925. godine. Na tragove kojima je nadrealizam bio nagovešten nailazi se i nešto ranije, u novoj seriji beogradskog časopisa „Putevi“ (1923, broj 1-2, sekretar i urednik Marko Ristić), mada je taj časopis bio revija sa izrazitim obeležjima ekspresionističkog stila. U prostoru delovanja jugoslovenskih književnosti nije postojao dadaizam, ali se u preduzimljivosti Dragana Aleksića i akcijama Moni Bulija nazirao dadaistički eksperiment. Srpski nadrealizam nastajao je oslonjen na francuski nadrealizam: Bretona, Aragona i druge i tekao je uporedo s njim. Nadrealizam je otkrivao podsvest, san, iracionalne izvore ljudskog bića kao novu realnost. „Činjenica da su nadrealisti izašli sa potpunom negacijom osveštanog, od logike do morala, i da su im se za to odricanje činila dopuštena sva sredstva do skandala, skandalizirala je sa svoje strane građanski mentalitet, i ovaj je svim sredstvima reagirao na te perverzne provokacije. Nadrealizam je vređao utvrđeni način mišljenja, i onda je na uvredu vređanjem reagirao. Nadrealističko insistiranje na nesvesnome, koje je nadrealiste uputilo na san i odvelo ih automatskom pisanju, ojačalo se i oplodilo u susretu sa psihoanalizom i frojdizmom. U toj neminovnosti treba, možda, gledati i razlog daljem razvoju nadrealizma, koji se iz, prvobitnog, individualističkog i idealističkog insistiranja u oblasti iracionalnoga samo radi otkrivanja iracionalnoga kao svrhe za sebe, postepeno preobratio u akciju koja teži da svoja iskustva kolektivno primeni i stavi u službu jednom određenome cilju. Prema tome, nadrealističko oslobođenje čoveka odgovaralo bi svemu socijalističkom oslobođenju društva: jedna paralelna i po istim principima revolucija, samo na dva razna plana, socijalni mikrokozmos i socijalni makrokozmos.“ Nadrealizam je pokušao da, oslonjen na psihoanalitička otkrića, učini razumljivijom ličnost modernog čoveka. Pomerao je iskustvenu predstavu o svetu. Prikazivao je nepouzdanost očigledne istine i logičkog zaključivanja, dovodeći u vezu, u svojim kolažima, na primer predmetnu pojavnost sa evokativnim siluetama iz prošlosti. Krug srpskih nadrealista u svojim traganjima, već u časopisu „Svedočanstva“ (1924/1925), preko tumačenja snova, ili obelodanjivanjem predstava sveta pomerenih ličnosti, „stvaranja“ umobolnih, gluvonemih, samoubica, lažljivaca, zločinaca, otkrivao je domaćoj literaturi do tada nepoznati „kontinent“. Nadrealisti veruju u snove, u njihove predskazivačke moći. Često naglašavaju primat snova nad sekundarnošću budnog stanja. Nadrealistička poezija podrazumeva oslobađanje ljudskog života, zato što omogućava bekstvo od robovanja umu i granicama koje se nameću realnošću. Iracionalizam koji je veličao nadrealizam može se shvatiti kao celovito prihvatanje sila koje deluju ispod glazure civilizacije. Nadrealistički poduhvat dvadesetih i tridesetih godina se razvio u krugu beogradskih intelektualaca. Godine 1930. u alamanahu „Nemoguće“, trinaest pisaca je pisalo proklamaciju o konstituisanju nadrealističkog pokreta. To su bili: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Vane Živadinović Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Petrović i Marko Ristić. Kao grupa oni nisu bili jedinstveni. Već u prvom zbirnom delu, posle „Nemogućeg“, „Pozicija nadrealizma“, 1931. godine, izostala su dvojica od trinaest nadrealista. Srpski nadrealizam dostiže najširu mogućnost uticaja u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“ . Od naročitog značaja u tom časopisu bio je kritički osvrt na ekspresionizam u srpskoj književnosti. Najzad, u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“ učinjene su umesne kritičke primedbe na skučenost literarnog koncepta „socijalna literatura“. To je bio kraj nadrealizma. Srpski nadrealizam u periodu svog delovanja, 1924-1932. uveo je srpsku književnost u vrh evropskog avangardizma. Mnogo kasnije, u intervalu 1952- 1956. godine pojedinačno su neki od bivših nadrealista (Oskar Davičo, Marko Ristić, Dušan Matić i Aleksandar Vučo) nastojali da ožive i aktuelizuju nadrealizam, ali to više nije bio nadrealizam već samo čežnja za njim. Prvi automatski tekst u srpskoj književnosti, „Primer” (1924) Marka Ristića, nastao odmah po objavljivanju Bretonovog prvog „Manifesta nadrealizma”, trebalo je da posluži kao očigledan dokaz o primenljivosti novog metoda pisanja. Sasvim u skladu sa Bretonovom postavkom, ta poetička inovacija je bila lišena bilo kakvih težnji ka estetizaciji jezika ili ka oblikovanju semantičkih struktura. Zato će Ristić, u kratkoj uvodnoj napomeni, reći da je dati tekst „primer nadrealističkog pisanja, bez ikakve težnje za lepim, za razumljivim, samo je jedan čist dokument o toku neprimenjene misli”. U toj kratkoj napomeni srpski nadrealista je istakao dve činjenice važne za razumevanje prave prirode automatskog teksta. S jedne strane, naglašava kako je dobijeni tekst jedinstven i nepromenjiv. Time je, reklo bi se, demonstrirao kako je moć kreativne mašte, tačnije automatskog pisanja, toliko iznad racionalne kontrole, da ova druga nije imala nikakvih mogućnosti da na dobijenom tekstu interveniše i bar malo ga izmeni. S druge strane, Ristić ističe kako je semantički učinak automatskog teksta moguće odrediti tek naknadno, u aktu čitanja, budući da ga u aktu stvaranja nije bilo, odnosno da autor ništa određeno i smisleno nije hteo da kaže. Ako nema intencionalnog značenja, onda ima, ili može da ima, receptivnog značenja. U automatskom tekstu kao „neprimenjenoj misli”, Ristić, očigledno, prepoznaje zanimljivo i neočekivano nizanje slika, tj. svedočanstvo“o njenoj igri slikama kojima se tek a posteriori može naći simbolički smisao i mogućnost poetske deformacije stvarnosti”. U poeziji, kao i u poetici Gijoma Apolinera i njegovih nadrealističkih naslednika, izražen je jedan oblik temporalnosti: reč je o oniričkom vremenu, koje vuče korene iz antičkog orfizma. Fenomen vremena, baš kao i fenomen sna, fundamentalan je i za apolinerovski i za nadrealistički simbolizam: susreću se u ideji privilegovanog trenutka, nazvanog kairos po helenističkom božanstvu. U kairosu, psihička transcedencija postaje imanencija pesme – onirička stvarnost, fantazmagorična stvarnost, stvarnost u kojoj želje ukidaju linearno vreme i empirijski prostor. U relativno kratkom periodu, od kraja 1924. do 1926. godine, izgrađena su dva modela nadrealističkog automatskog teksta. Primarna poetička intencija nadrealističkog automatskog pisanja bila je, neosporno, usmerena ka razotkrivanju novih mogućnosti samog jezičkog izraza kao osnovnog vida oslobađanja modernog čoveka. Neobično je, međutim, to što pisci srpskog automatskog teksta u velikoj meri poštuju sintaksu sopstvenog jezika. Sintaksa je, naime, najočigledniji prostor u kome se očitava delovanje logike, misli i smisaonog poretka uopšte. U svakom slučaju, bez obzira kako razotkrivali unutrašnje finese automatskog teksta, jasno je da njegov efekat ne treba primarno da bude meren estetskim vrednostima: njegova svrha, konačno, nije ni bila da izgradi relevantnu književnu praksu nego da, pre svega probudi skrivene kreativne potencijale čoveka modernog doba. Ako je srpska književnost u dugom vremenskom nizu stekla stvaraoce poput Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, Branka Miljkovića, Borislava Radovića, Milorada Pavića, Aleka Vukadinovića, Milutina Petrovića, Vujice Rešina Tucića, Branka Aleksića, Nebojše Vasovića, Lasla Blaškovića i drugih, koji su prepoznali i reaktuelizovali nadrealističko nasleđe, pa posredno i postupak automatskog pisanja, kao i čitav niz raznovrsnih tipova diskursa, uključujući i diskurs ludila, onda možemo ustanoviti postojanje dovoljne vremenske i kreativne distance da se u svim segmentima nadrealističkog nasleđa može distinktivno govoriti. U časopisu „Stožer“ 1931. godine počela je diskusija između socijalnih pisaca i beogradskih nadrealista. Dodirne tačke u društvenim stavovima ističe Janko Đonović : „Sve Vaše šibe koje se odnose na prošlost, na društvo i duh oko nas dijelim. Sve što postoji u Vašem rušenju postoji i u mojemu. Znači, mi smo ipak danas najbliži jedni drugima.“ Pre svega, zajednička im je bila ocena društvenog poretka, njegova nepodnošljivost i neodrživost. I jedni i drugi su u svojim polaznim pozicijama naglašavali da prihvataju dijelektički materijalizam kao metod, a marksizam kao svoju osnovnu društveno-idejnu platformu. Civilizaciju u kojoj su nastali nadrealisti su negirali kao celovitost zbog njene bremenitosti protivurečnostima, a svoj položaj i sebe, kao intelektualce formirane u društvu koje negiraju, sagledavali su kao izraz propadanja jedne društvene strukture. Svest o svome društvu i svoju sudbinu intelektualaca nadrealisti su otkrivali usvajajući metodološke tekovine Frojdove psihoanalize i povezujući ih sa dijalektičkim materijalizmom. Zadržavajući se na nadrealističkom shvatanju oslobađanja podsvesti i njenom uključivanju u službu dijalektike, Hanifa Kapidžić-Osmanagić kaže da beogradski nadrealisti „zahtijevaju da dijalektički metod, koji je dotad bio izučavan samo u domenu svijesti, bude proširen na istorijsku, afektivnu, iracionalnu dijalektiku.“ Taj novi domen ljudske stvarnosti nadrealisti su zahvatili da bi pokazali složenost problematike etičkih merila i relativnost normi koje su ustaljene u društvu, kao i nedovoljnost tih merila da budu izraz stvarnog morala u njegovoj heterogenosti. Suštinu morala, prema mišljenju nadrealista, sačinjavaju tako različiti, a bliski elementi kao što su nagon, želje i stvarnost. U tome oni daju primat čovekovom htenju, jer je, u stvari, htenje, želja ljudska, ono što pokreće, stvara i ruši svetove, ona je revolucionarni faktor. Nadrealisti umetnost poistovećuju sa moralnim činom, jer ona u svojoj suštini nosi zahtev za promenom. Uporedo sa diskusijom u „Stožeru“, delimično i njoj kao prilog, počela je autokritika nadrealizma. Smisao autokritike je proizilazio iz nastojanja da se usavrši nadrealistički spoj metoda psihoanalize i dijalektičkog materijalizma, i na osnovu analize i otkrića prevazilaze se ranija gledišta. U vreme monarhističke diktature u Jugoslaviji, a naročito poslednjih godina nadrealističkog pokreta (1932-1933), beogradski nadrealisti su kao pojedinci zauzimali stavove koji su značili njihovo opredeljivanje za praktičnu akciju u aktuelnim društvenim pojavama svoje sredine. Neki su se uključili u revolucionarni pokret i bili članovi Komunističke partije Jugoslavije. Zbog svoje društvene aktivnosti bili su 1932. uhapšeni Oskar Davičo, Đorđe Kostić, Koča Popović, Đorđe Jovanović, Dušan Matić i Aleksandar Vučo. Oskar Davičo, pa onda i Đorđe Jovanović su osuđeni na robiju. Tako se pokret nadrealizma polako ugasio. U idejnom, kreativnom i praktičnom odnosu prema životnoj stvarnosti začeće se klica neslaganja među nadrealistima, što će prouzrokovati krah pokreta. Pokretu socijalne književnosti prišli su: Đorđe Jovanović, Koča Popović, Aleksandar Vučo i Dušan Matić. Marko Ristić se nasuprot njima zalagao za umetničke principe bliske nadrealizmu i borio se protiv vulgarizacije književnosti. Oskar Davičo i Milan Dedinac se posebno izdvajaju i čine most između dva krila bivših pripadnika beogradske nadrealističke škole. Oni su se društveno aktivirali, čak i sarađivali u publikacijama koje su uređivali socijalistički pisci, ali su u svojim poetičkim ostvarenjima zadržali nadrealističke prizvuke. Petar Popović, Đorđe Kostić i Vane Živadinović Bor posle 1932. više ne učestvuju aktivno u društvenom i umetničkom životu. Razlaz na literarnom planu znači i kraj delovanja beogradskog kruga nadrealista. Nadrealizam, sa svoje strane, počiva na veri u višu realnost određenih formi asocijacija koje su bile pritisnute, kao i na veri u moći sna i slobodnoj igri reči. Upravo susret dalekih, logički zapravo nespojivih realnosti, koje Breton u svom manifestu navodi kao bitnu karakteristiku nadrealističke poetike, predstavlja osnovni sistem na kojem počiva nadrealistički i imaginarni svet. U njemu je projektovano nastojanje da se u potpunosti literarno dovrši rehabilitacija iracionalnog. To što se obično postiže preko snova, halucinacije, ili u automatskom pisanju, i što treba da bude nadrealno, zapravo je podsvesno. Prvi zajednički nastup nadrealista bio je almanah „Nemoguće – L’Impossible” (1930), koji izlazi u Beogradu sa manifestom pokreta koji potpisuju trinaestorica članova grupe: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Popović i Marko Ristić. Nakon manifesta sledi anketa „Čeljust dijalektike”, a zatim i stihovi i prozni tekstovi, kritika, izjave umetnika, i drugi sadržaji, praćeni vizuelnim materijalom i likovnim prilozima članova grupe. U almanahu, osim beogradskih nadrealista, sarađuju i francuski nadrealisti Andre Breton, Pol Elijar, Benžamin Pere, Luj Aragon, Rene Šar i Andre Tirion. Prvi broj časopisa francuskih nadrealista „Le surréalisme au service de la révolution” (Nadrealizam u službi revolucije) donosi tekst posvećen osnivanju grupe srpskih nadrealista i njihovom manifestu. Nakon almanaha „Nemoguće”, usledilo je više publikacija nazvanih „nadrealistička izdanja“. Između ostalih to su Pozicija nadrealizma (1931), „Nadrealizam danas i ovde” (1931-1932), „Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog” (1931) Koče Popovića i Marka Ristića, „Položaj nadrealizma u društvenom procesu” (1932) Oskara Daviča, Đorđa Kostića i Dušana Matića, „Anti-zid” (1932) Vana Živadinovića Bora i Marka Ristića i „Jedan nadrealistički odgovor` koji potpisuje više autora. U drugoj značajnoj nadrealističkoj publikaciji, časopisu „Nadrealizam danas i ovde”, osim beogradskih nadrealista (Vučo, Davičo, Vane Bor, Živanović Noe, Ristić, Matić, Kostić, K. Popović, P. Popović), priloge i tekstove objavljuju i nadrealisti iz Francuske, Dali, Breton, Šar, Krevel, Elijar, Ernst, Tangi i Cara. Likovne priloge objavljuju i Alberto Đakometi i Huan Miro. Časopis prestaje da izlazi nakon tri objavljena broja. Srpski nadrealisti sarađuju i u publikacijama francuske grupe, kao na primer u 3. broju časopisa „Le surréalisme au service de la révolution” („Nadrealizam u službi revolucije”), gde objavljuju „Poziciju nadrealizma” pod naslovom „Belgrade, 23 décembre 1930”. Potpisnici su Davičo, Dedinac, Vane Bor, Živanović Noe, Jovanović, Kostić, Matić, Koča i Petar Popović, Marko Ristić i Aleksandar Vučo. Godine 1932., u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu, izložbu nadrealističkih slika sa nadrealističkim izdanjima priređuje Radojica Živanović Noe. Iste godine, zbog revolucionarnih i nadrealističkih aktivnosti, Oskar Davičo je uhapšen u Bihaću, a Đorđe Jovanović i Koča Popović u Beogradu. Kazne izdržavaju u Sremskoj Mitrovici, gde neki ostaju i više godina. Rene Krevel, francuski nadrealistički pesnik, objavljuje tim povodom članak u šestom broju glasila francuskog nadrealističkog pokreta „Le surréalisme au service de la révolution” („Nadrealizam u službi revolucije”), pod nazivom „Des surréalistes yougoslaves sont au bagne” („Jugoslovenski nadrealisti na robiji”). Salmon Moni de Buli (Salmon Monny de Boully) Oskar Davičo Oskar Davičo (1909-1989) nadmašio je sve ostale snagom talenta, plodnošću i širinom uticaja. Kao pesnik se pojavio rano. Prvu pesmu objavio je kao gimnazijalac (1925). Među nadrealističkim izdanjima nalaze se dve njegove knjižice pesama i poetskih tekstova: „Tragovi” (1928) i „Četiri strane sveta i tako dalje” (1930), pesma u prozi „Anatomija” (1930) i brošura „Položaj nadrealizma u društvenom procesu” (1930), koju je napisao zajedno s Dušanom Matićem i Đorđem Kostićem. U njegovoj najranijoj poeziji sve je podređeno eksperimentu, istraživanju mogućnosti pesničkog izraza, primeni načela automatskog pisanja. Najpotpuniji izraz Davičo je dostigao u socijalnoj fazi, kada je nadrealistička pesnička iskustva stavio u službu revolucionarne angažovanosti. „Davičo je sišao sa Olimpa nadrealizma u socijalnu poeziju”, napisao je jedan kritičar s levice povodom izlaska njegove knjige Pesme (1938). Bila je to, međutim, sasvim osobena socijalna poezija, puna maštovitih slika, verbalnog humora, igre rečima, erotike. Iako s neutralnim naslovom, ova zbirka je, kao i sve naredne, tematski kompaktna. Davičo se kao prozni pisac razvio u ratu i nakon rata. Objavio je najpre ratni dnevnik „Među Markosovim partizanima” (1947), a zatim više knjiga putopisne, esejističke i polemičke proze, deset romana i zbirku pripovetka „Nežne priče” (1984). [14] Rođen je u Šapcu, u jevrejskoj činovničkoj porodici. Studirao je u Parizu, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Jedno vreme radio je i kao profesor u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Umro je u Beogradu 1989. godine. Milan Dedinac (1902-1966) najizrazitiji je lirik među nadrealistima. Slično Crnjanskom, iako na drugi način, on je sledbenik tvorca srpske lirske pesme Branka Radičevića. Nije pisao mnogo, skoro čitav njegov pesnički rad sabran je u knjizi „Od nemila do nedraga” (1957). Bavio se i pozorišnom kritikom. Već posle prvih pesama koje je Dedinac objavio kritika je istakla lirizam, neposrednost i muzikalnost kao njegova osnovna obeležja. U svom pesničkom razvoju išao je obrnutim putem od onog koji su prošli Crnjanski i drugi ekspresionisti. Zaokret od apstraktnog lirizma ranih pesama k poeziji stvarnosti počinje s poemom „Jedan čovek na prozoru” (1937). Osnovna je situacija simbolična: pesnik je na prozoru, tačnije iza zatvorenog prozora, i posmatra oluju što besni po gradu. On kao da se s mukom odvaja od zatvorenog i bezbednog sveta u kojem je do tada živeo, okreće se svetu izvan sebe, uranja u spoljna zbivanja, žudi za susretima i davanjem. Dok je u ovoj poemi data situacija čoveka koji posmatra nepogodu, u narednoj zbirci, „Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211” (1947), imamo situaciju čoveka u nevremenu, dramu čovekovog pada u stvarnost. Rođen je u Kragujevcu, a umro u Opatiji. Bio je u braku sa Radmilom Bunuševac. Pohađao je Treću mušku gimnaziju. U jednom trenutku svoje karijere bio je glavni urednik dnevnog lista „Politika”. Takođe, jedno vreme je bio umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Mladen Dimitrijević (Dimitrije Dedinac) Ljubiša Jocić Đorđe Jovanović (pesnik) Đorđe Kostić Slobodan Kušić Dušan Matić Dušan Matić (1898-1980), pesnik i mislilac, s intelektualnim i filozofskim težnjama. Kao stvaralac, on nije najviše dao u mladosti, nego u zrelom dobu. Do rata se javljao u časopisima (od 1923), a u zasebnim izdanjima samo kao koautor. Prvu samostalnu knjigu, zbirku eseja „Jedan vid francuske književnosti” (1952), objavio je u pedeset i četvrtoj, a prvu pesničku knjigu, „Bagdala” (1954), u pedeset i šestoj godini života. Od tada do smrti bio je veoma plodan u obe oblasti, i poeziji i esejistici. Kao i dugi nadrealisti, prošao je kroz sve faze, od nadrealističke preko socijalno-aktivističke do neomodernističke. Iako Matić kao misaoni pesnik proizlazi više iz evropske nego iz domaće tradicije, opet se nameće poređenje između njega i drugih naših pesnika intelektualaca, pre svih Sterije i Rakića. Matićeva esejistika pripada takođe najvećim delom poznom periodu njegovog stvaranja. Od posebnih knjiga tu se izdvajaju: „Anina balska haljina” (1956), „Na tapet dana” (1963), „Proplanak i um” (1969) i dr. U njima je razvio prepoznatljiv stil. On piše lako, lepršavo, skačući slobodno s predmeta na predmet, rečenicom uvek jasnom i preciznom, bez ičeg suvišnog, kitnjastog. U njegovim esejima, obično malim po obimu, nalazimo tipičnu francusku ležernost, ali i dosta površnosti i neobaveznosti, umesto teorijskih uopštavanja. Rođen je u građanskoj porodici u Ćupriji. Studirao je u Parizu, na Filološkom fakultetu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Neko vreme je radio kao profesor filozofije u gimnaziji. Posle dva politička hapšenja, penzionisan je bez osude. Umro je u Beogradu. Branislav Branko Milovanović Rastko Petrović Koča Popović Petar Popović Risto Ratković Marko Ristić Marko Ristić (1902-1984), kao i drugi nadrealisti, pisao je poeziju („Od sreće i od sna” (1925); Nox microcosmica (1956)), ali mu je pesnički rad ostao u senci obimne esejistike i književne kritike. Zahvaljujući njima, a ne poeziji, on zauzima jedno od veoma istaknutih mesta u našoj književnosti 20. veka. Od njegovih mnogobrojnih knjiga iz tih oblasti izdvajaju se: „Književna politika” (1952) i „Istorija i poezija” (1962). U obema su uglavnom sadržani radovi iz međuratnog perioda, u prvoj književne kritike, a u drugoj eseji o načelnim pitanjima. U čitavom svom radu, i onom iz doba nadrealizma i onom kasnijem, Ristić je ostao privržen osnovnim nadrealističkim stavovima o prirodi i funkciji književnosti i umetnosti. Njih je zastupao s više strasti i istrajnosti nego ijedan drugi predstavnik ovog pokreta. Rođen je u staroj i uglednoj porodici akademika Jovana Ristića. Školovao se u Srbiji i Švajcarskoj. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je oženjen Ševom Živadinović sa kojom je imao ćerku Maru, a zanimljivo je to da su im kumovi bili Aleksandar Vučo i njegova supruga Lula. Upoznao je Bretona i francuske nadrealiste za vreme boravka u Parizu, gde je nastao i ciklus kolaža La vie mobile. Zajedno sa Ševom kupio je sliku Maksa Ernsta Sova (Ptica u kavezu), koja se danas nalazi u kolekciji Muzeja savremene umetnosti, Beograd. Jelica Živadinović - Ševa Ristić Dušan Duda Timotijević Aleksandar Vučo Aleksandar Vučo (1897-1985) kao pisac se veoma razlikuje i od Matića i od drugih nadrealista. Javio se u ranim 20-im godinama pesmama koje lirskom mekoćom i melodioznošću podsećaju na Crnjanskog. U doba nadrealističkog pokreta objavio je tri poeme: „Humor Zaspalo” (1930), „Nemenikuće” (1932) i „Ćirilo i Metodije” (1932). U njima je raskid s konvencijama tradicionalnog pesničkog jezika doveden do krajnosti. One su pune verbalnih dosetki, igri rečima, kalambura, smelih improvizacija, bizarnih i vibrantnih spojeva reči, „izvan protektorata razuma”, kako je primetio pesnik. Poema „Humor Zaspalo” vrhunac je te poezije apsurda i alogičnosti, najozloglašenije naše moderno pesničko delo, neka vrsta „Kralja Ibija” srpske poezije. Građena je na humorno-burlesknim sintagmatskim spojevima, na zvučnim podudaranjima bez smisla, nasuprot smislu ili čak u inat smislu, na neobičnim rimovanjima, ponekad bliskim načinu na koji dete doživljava svet. Posle ovih dela izašla je poema za decu „Podvizi družine `Pet petlića`”(1933), Vučovo, možda, najuspešnije pesničko ostvarenje. Od svih nadrealista Vučo se najranije okrenuo romanu. Njegov prvi roman „Koren vida” (1928) izrazio je lirsko delo satkano od autobiografske građe postupkom prilagođenim logici sna.[14] Rođen je u trgovačkoj porodici. Završio je gimnaziju u Nici i upisao pravni fakultet u Parizu. Venčao se sa Julkom Simeonović u Parizu, sa kojom je dobio dva sina, Đorđa i Jovana. Radio je i kao upravnik filmskog preduzeća Jugoslavija, a kasnije i kao direktor Zvezda filma, i Avala filma. Julijana Lula Vučo Nikola Vučo Stevan Živadinović - Vane Bor Radojica Živanović Noe

National Geographic broj 127 strana 110 jezik srpski Albert Ajnštajn ( Albert Einstein; Ulm, 14. mart 1879 — Prinston, 18. april 1955) bio je teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Albert Ajnštajn je formulisao specijalnu i opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike. Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti (posebno po ekvivalenciji mase i energije E=mc²), Nobelova nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta (rada objavljenog 1905. u Annus Mirabilis ili „Godini čuda”) kao i za doprinos razvoju teorijske fizike. U narodu, ime „Ajnštajn” je sinonim za čoveka visoke inteligencije ili za genija. Predmet njegovih istraživanja su bile kapilarne sile, specijalna teorija relativnosti (kojom je ujedinio zakone mehanike i elektromagnetike), Opšta teorija relativnosti (uopštenje Specijalne teorije kojim obuhvaćeno ubrzano kretanje i gravitacija), kosmologija, statistička mehanika, Braunovo kretanje, kritična opalescencija, verovatnoća elektronskih prelaza u atomu, problemi probablističke interpretacije kvantne teorije, termodinamika svetlosti pri maloj gustini zračenja, fotoelektrični efekat, fotoluminiscencija, fotojonizacija, Voltin efekat, sekundarni katodni zraci, zakočno zračenje, stimulisana emisija zračenja, objedinjene teorije polja, unifikacija bazičnih fizičkih koncepata preko njihove geometrizacije itd. Albert je rođen 14. marta 1879. godine, otprilike u 11.30 časova pre podne, u jevrejskoj porodici, nastanjenoj u gradu Ulm u oblasti Virtemberg, Nemačko carstvo, što je oko 100 km istočno od Štutgarta. Njegov otac bio je Herman Ajnštajn, po zanimanju trgovac, koji se kasnije bavio elektrohemijskim poslovima, a majka mu je bila Paulina Ajnštajn, devojačko Koh. Oni su se venčali u Štutgart-Bad Kanštatu (nem. Stuttgart-Bad Cannstatt). Po Albertovom rođenju, njegova majka navodno je bila zaplašena, jer je mislila da je glava njenog novorođenčeta previše velika i da je loše oblikovana. Pošto je veličina njegove glave, čini se, bila manje vredna zapažanja kako je on bivao stariji, (što je očigledno sa svih Ajnštajnovih fotografija na kojima se vidi da mu je glava bila proporcionalna veličini tela u svim periodima života), ovu njegovu „osobinu” na dalje su tretirali kao neku vrstu „benigne makrocefalnosti” odnosno smatrali su da „proporcije njegove glave” nisu ni u kakvoj vezi sa nekom eventualnom bolešću, niti da imaju bilo kakvog uticaja na njegove kognitivne-saznajne sposobnosti. Još jedan, poznatiji, aspekt Ajnštajnovog detinjstva predstavlja činjenica da je on progovorio kasnije nego većina prosečne dece. Ajnštajn je sam tvrdio da nije progovorio pre svoje treće godine i da je i tada to nevoljno činio sve do uzrasta od devet godina (videti deo „Spekulacije i kontroverze”). Zbog ovog Ajnštajnovog zakasnelog razvoja govornih sposobnosti i njegove kasnije dečačke sklonosti da izbegava svaku temu u školi koja mu je dosadna, a da se intenzivno koncentriše samo na ono što ga interesuje, neki od njegovih poznavalaca iz tog vremena, kao na primer jedna porodična kućna pomoćnica, sugerisali su čak da je on možda „retardiran”. Ovo poslednje zapažanje nije, međutim, bilo i jedino u Ajnštajnovom životu koje je išlo za tim da mu se prikače nekakvi kontroverzni epiteti ili da se etiketira nekom „patološkom nalepnicom” (videti opet „Spekulacije i kontroverze”). Pošto se niko od članova Albertove porodice nije strogo pridržavao jevrejskih verskih običaja, i za njega je bilo dozvoljeno da pohađa Katoličku osnovnu školu. Iako mu se u početku nisu baš sviđale sve lekcije koje je čuo u toj školi, a neretko ih je i preskakao, on je kasnije, na primer, često nalazio veliko zadovoljstvo i utehu u Mocartovim violinskim sonatama. Kada je Ajnštajnu bilo pet godina, njegov otac mu je pokazao mali džepni kompas i Ajnštajn je tada shvatio da nešto u „praznom” prostoru deluje na magnetsku iglu kompasa, da bi kasnije ovaj doživljaj opisao kao najveći otkrivački događaj njegovog života. On je, zabave radi, pravio modele i mehaničke spravice pokazujući tako odmalena velike tehničke i matematičke sposobnosti. Počev od godine 1889, student medicine po imenu Maks Talmud, koji je četvrtkom uveče posećivao Ajnštajnove u toku šest godina, je upoznavao Ajnštajna sa ključnim naučnim i filozofskim tekstovima, uključujući Kantovu Kritiku čistog uma. Dvojica od njegovih ujaka na dalje će „hraniti” ovu njegovu intelektualnu radoznalost, tokom njegovog kasnijeg detinjstva i perioda rane adolescencije, nabavljajući mu ili mu preporučivajući za čitanje knjige iz oblasti nauke, matematike i filozofije. Ajnštajn je pohađao Luitpold gimnaziju (Luitpold Gymnasium), gde je stekao relativno napredno i za to vreme moderno obrazovanje. Sa učenjem matematike započeo je negde oko dvanaeste godine, 1891, učeći samostalno iz školskih udžbenika Euklidovu geometriju u ravni, a infinitezimalni račun počeo je da izučava četiri godine kasnije. Ajnštajn je shvatio kolika je moć aksiomatskog, deduktivnog, razmišljanja proučavajući Euklidove „ Elemente”, koje je on nazivao „svetom geometrijskom knjižicom” (prema tvrđenju Maksa Talmuda). Dok je bio u gimnaziji, Ajnštajn se često sukobljavao sa školskim autoritetima i vređao upravu, verujući da je duh učenja i kreativnog razmišljanja izgubljen usled nastojanja na čistoj memorizaciji gradiva. Godine 1894, nakon propasti elektrohemijskih poslova njegovog oca Hermana Ajnštajna, Albert se seli iz Minhena u Paviju, italijanski grad blizu Milana. Ajnštajnov prvi naučni rad, pod nazivom Istraživanje stanja etra u magnetskom polju, bio je ujedno tada napisan i za jednog od njegovih ujaka. Albert je ostao u Minhenu želeći da završi školu, ali je završio samo jedan semestar, pre nego što je napustio gimnaziju u proleće 1895, da bi se pridružio svojoj familiji u Paviji. On napušta školu godinu i po dana pre završnih ispita, ne govoreći o tome ništa svojim roditeljima, uveravajući školsku upravu da mu dozvole odlazak uz pomoć lekarskog uverenja dobijenog od jednog prijateljski nastrojenog doktora. Ali to je ujedno značilo i da neće dobiti svedočanstvo o završenoj srednjoj školi. Te godine, u uzrastu od 16 godina, on preduzima misaoni eksperiment poznat kao „Ajnštajnovo ogledalo” (”Albert Einstein`s mirror”). Zureći u ogledalo, on je pokušavao da dokuči šta bi se desilo sa njegovom ogledalskom slikom ako bi on počeo da se kreće brzinom svetlosti. Njegov zaključak, da je brzina svetlosti nezavisna od brzine posmatrača (brzine njenog izvora), koji je, između ostalog, bio podstaknut i ovim razmišljanjem, kasnije će postati jedan od dva postulata specijalne relativnosti. Mada je pokazao odličan uspeh na matematičkom i naučnom delu prijemnog ispita za upis na Savezni politehnički institut u Cirihu, današnji ETH Cirih, njegov neuspeh u delu ispita iz slobodnih veština osujetio je ove njegove planove. Njegova porodica šalje ga tada u Arau u Švajcarskoj da završi srednju školu, tako da postaje jasno da on neće biti inženjer elektrotehnike, kao što se njegov otac dotada nadao. Tamo, on sluša povremena predavanja iz Maksvelove elektromagnetske teorije i konačno prima svoju diplomu septembra meseca 1896. godine. U to vreme on je bio na stanovanju u porodici profesora Josta Vintelera (Jost Winteler) gde se zaljubljuje u Sofiju Mariju-Janu Amandu Vinteler (Sofia Marie-Jeanne Amanda Winteler), obično pominjanu kao Sofija ili Marija, ćerku profesora Vintelera i Ajnštajnovu prvu draganu. Ajnštajnova sestra Maja, koja je verovatno bila njemu najbliža osoba od poverenja, kasnije će se udati za Vintelerovog sina Pola, a Ajnštajnov prijatelj Mišel Beso (Michele Besso) oženiće Vintelerovu drugu kćerku, Anu. Ajnštajn se zatim upisuje na Savezni politehnički institut, u oktobru mesecu, i prelazi u Cirih, dok Marija odlazi u Olsberg u Švajcarskoj gde je čeka posao učiteljice. Iste godine, on obnavlja svoje virtemberško državljanstvo. U jesen 1896, Srpkinja Mileva Marić započinje svoje studije medicine na Univerzitetu Cirih, da bi se već posle prvog semestra prebacila na Savezni politehnički institut gde, kao jedina žena upisana te godine, studira na istom smeru kao i Ajnštajn. Milevino druženje sa Ajnštajnom razviće se u pravu ljubavnu romansu tokom sledećih par godina, i pored povike njegove majke kojoj je smetalo to što je ona previše stara za njega, što nije Jevrejka, i što ima fizičku manu (jedna noga bila joj je nešto kraća). U 1900. toj godini, Ajnštajn je stekao diplomu Saveznog politehničkog instituta koja mu je omogućavala da se bavi nastavnim radom. Iste godine on prijavljuje za objavljivanje svoj prvi rad o kapilarnim silama, pod naslovom Folgerungen aus den Capillaritätserscheinungen, ili u prevodu Rezultati posmatranja kapilarnih pojava (može se naći u „Analima fizike” tom 4. pp. 513). U ovom svom radu, on pokušava da ujedini različite zakone fizike, dakle čini pokušaj u onome što će bez prekida nastojati da čini tokom celog svog života. Preko svoga prijatelja, inženjera Mišela Besoa, Ajnštajn će se upoznati sa delom Ernsta Maha, kojeg će kasnije nazivati „najboljom rezonatorskom kutijom Evrope” za fizičke ideje. Tokom tog vremena, Ajnštajn razmenjuje i deli svoja naučna interesovanja sa grupom bliskih prijatelja, uključujući Besoa i Marićevu. Oni tada sami sebe nazivaju „Olimpija Akademijom”. Ajnštajn i Marićeva dobijaju u to vreme vanbračnu ćerku, Lizerl Ajnštajn (Lieserl Einstein), rođenu januara 1902. Sudbina ovoga deteta do danas je nepoznata. Neki veruju da je ona umrla odmah po rođenju, dok drugi veruju da su je roditelji dali na usvajanje. Ajnštajn posle diplomiranja nije mogao odmah da nađe nastavničko zaposlenje, ponajviše zato što je kao mladić svojom drskošću očigledno iritirao većinu svojih profesora. Otac prijatelja sa klase zato mu je pomogao da se domogne zaposlenja kao pomoćni tehnički ispitivač u Švajcarskom birou za patente 1902. godine. Tu je Ajnštajn procenjivao vrednost patenata raznih pronalazača, koji su se prijavljivali u ovaj biro, kao i mogućnosti primene tih patenata u tehničkim uređajima, radio je dakle posao koji je ipak zahtevao poznavanje njegove struke, fizike. A posebno je bio zadužen da ocenjuje patente koji su u nekoj vezi sa elektromagnetskim uređajima. On je takođe morao ovde da nauči kako da raspozna suštinu primene patenta uprkos ponekad veoma šturom opisu, a i njegov direktor poučio ga je kako „samog sebe da izrazi korektno”. Dok je ocenjivao praktičnost njihovog rada on je povremeno i ispravljao greške u njihovim dizajnima. Ajnštajn se oženio sa Milevom Marić 6. januara, 1903. Ajnštajnova ženidba sa Marićevom, koja je bila matematičarka, predstavljala je u isto vreme i lično ali i intelektualno partnerstvo i vezu. Za Milevu Ajnštajn je govorio: „Ona je stvorenje jednako meni samom i koje je jednako nezavisno i jako kao što sam i ja”. Ronald Klark (Ronald W. Clark), Ajnštajnov biograf, tvrdi da distanca koja je postojala u Ajnštajnovom braku sa Milevom, za njega bila preko potrebna, jer da bi upotpunio svoj rad on je morao da postigne neku vrstu intelektualne izolacije. Abram Jofe (Abram Joffe), sovjetski fizičar koji je poznavao Ajnštajna, u jednoj smrtovnici piše o njemu „Autor radova iz 1905 bio je... birokrata u Patentnom birou u Bernu, Ajnštajn-Marić”, i ovo je nedavno bilo uzeto kao dokaz saradničke strane njihove veze. Međutim, prema Albertu Martinezu (Alberto A. Martínez) iz Centra za studije Ajnštajna Univerziteta Boston, Jofe je jedino time pripisao autorstvo Ajnštajnu, jer, kako on misli, bio je to uvreženi švajcarski običaj da se dodaje ženino prezime iza muževljevog imena. Ipak, razmere Milevinog uticaja na Ajnštajnovo delo još uvek su kontroverzno i diskutabilno pitanje. Godine 1903, Ajnštajnovo zaposlenje u Švajcarskom patentnom birou postalo je stalno, mada ga je unapređenje mimoišlo sve dok „se u potpunosti ne usavrši za mašinsku tehnologiju”. On stiče svoj doktorat pod mentorstvom Alfreda Klajnera (Alfred Kleiner) na Univerzitetu Cirih, nakon prijavljivanja svoje doktorske teze pod nazivom Jedno novo određivanje molekularnih dimenzija (Eine neue Bestimmung der Moleküldimensionen) u 1905. godini. Tokom 1905. godine, u svoje slobodno vreme, on je napisao četiri članka koja su poslužila za zasnivanje moderne fizike, bez mnogo naučne literature na koju bi se mogao pozvati, ili mnogo kolega naučnika sa kojima bi o tome mogao prodiskutovati. Većina fizičara se slaže da su tri od ovih članaka (o Braunovom kretanju, fotoelektričnom efektu i specijalnoj relativnosti zasluživali da budu nagrađeni Nobelovom nagradom. Ali samo rad o fotoelektričnom efektu bio je spomenut od strane Nobelovog komiteta prilikom dodeljivanja nagrade, jer je u to vreme samo iza njega stajalo mnogo neospornih, eksperimentalnih, dokaza, dok je za druge Ajnštajnove radove Nobelov komitet izrazio mišljenje da bi oni trebalo da budu potvrđeni u toku budućeg vremena. Neko bi mogao da smatra ironičnim što je nagrada dodeljena za fotoelektrični efekat, ne samo zato što je Ajnštajn najviše poznat po teoriji relativnosti, već takođe i zato što je fotoefekat kvantni fenomen, a Ajnštajn je, zbog nečega, kasnije postao razočaran kursem koji kvantna teorija zauzela u svome daljem razvoju. Ajnštajn je objavio seriju ovih naučnih radova u ”Analima fizike” (Annalen der Physik). Uobičajeno je da se oni danas nazivaju Annus Mirabilis naučni radovi (od latinske fraze Annus mirabilis što na latinskom znači „Godina čuda”). Međunarodna unija za čistu i primenjenu fiziku (The International Union of Pure and Applied Physics, IUPAP) obeležila je 100. godinu od objavljivanja njegovih opsežnih naučnih radova u 1905. kao Svetsku godinu fizike 2005 (World Year of Physics 2005). Prvi rad, nazvan O jednom heurističkom gledanju na proizvođenje i transformaciju svetlosti (On a Heuristic Viewpoint Concerning the Production and Transformation of Light, ili u originalu na nemačkom, Über einen die Erzeugung und Verwandlung des Lichtes betreffenden heuristischen Gesichtspunkt) bio je posebno citiran u saopštenju povodom dodele Nobelove nagrade. U ovom radu, Ajnštajn proširuje Maks Plankovu hipotezu ({\displaystyle E=h\nu }E = h\nu) o diskretnim delićima energije, na svoju vlastitu hipotezu da se elektromagnetska energija (svetlost) takođe emituje iz materije ili apsorbuje u diskretnim delićima-kvantima čiji je iznos {\displaystyle h\nu }h \nu (gde je h Plankova konstanta, a {\displaystyle \nu }\nu je frekvencija svetlosti, predlažući tako novi zakon {\displaystyle E_{\mathrm {max} }=h\nu -P\,}E_{\mathrm{max}} = h\nu - P\, kao objašnjenje fotoelektričnog efekta, jednako kao i svojstava drugih pojava fotoluminiscencije i fotojonizacije. U kasnijim radovima, Ajnštajn koristi ovaj zakon da opiše Voltin efekat (1906), nastanak sekundarnih katodnih zrakova (1909) i visokofrekventnu granicu zakočnog zračenja (1911). Ključni Ajnštajnov doprinos je u njegovom tvrđenju da je kvantizacija energije uopšte, suštinsko svojstvo svetlosti, a ne samo, kao što je Maks Plank verovao, neka vrsta ograničenja u interakciji između svetlosti i materije. Jedan drugi, često previđani, doprinos ovoga rada predstavlja Ajnštajnova izvanredna procena (6.17 {\displaystyle \times }\times 1023) Avogadrovog broja. Međutim, kako Ajnštajn u ovom radu „nije” predložio da je svetlost sastavljena od čestica, koncept svetlosti kao snopa „fotona” neće ni biti predložen sve do 1909 . Njegov drugi članak 1905, pod nazivom O kretanju—zahtevano od strane Molekularne kinetičke teorije toplote—malih čestica suspendovanih u nepokretnoj tečnosti (On the Motion—Required by the Molecular Kinetic Theory of Heat—of Small Particles Suspended in a Stationary Liquid, ili na nemačkom, Uber die von der molekularkinetischen Theorie der Wärme geforderte Bewegung von in ruhenden Flüssigkeiten suspendierten Teilchen), pokriva njegovu studiju Braunovog kretanja i obezbeđuje empirijske dokaze za postojanje atoma. Pre pojave ovog članka, atom je bio prihvaćen kao koristan koncept, ali fizičari i hemičari su se vatreno raspravljali da li su atomi realni entiteti ili nisu. Ajnštajnovo statističko razmatranje ponašanja atoma dalo je eksperimentatorima način da broje atome gledajući kroz obični mikroskop. Vilhelm Osvald (Wilhelm Ostwald), jedan od vođa antiatomske škole, kasnije se poverio Arnoldu Zomerfeldu (Arnold Sommerfeld) da se njegova sumnja u atome preobratila u verovanje zahvaljujući Ajnštajnovom potpunom objašnjenju Braunovog kretanja. Braunovo kretanje bilo je takođe objašnjeno i od strane Luja Bašelijera (Louis Bachelier) 1900. godine. Ajnštajnov treći rad iste godine, O elektrodinamici pokretnih tela (On the Electrodynamics of Moving Bodies, ili u originalu, Zur Elektrodynamik bewegter Korper), bio je objavljen juna meseca 1905. Ovaj rad predstavlja uvod u Specijalnu teoriju relativnosti, kao teoriju vremena, prostora, mase i energije, koja je u saglasnosti sa teorijom elektromagnetizma, ali ne opisuje pojavu gravitacije. Dok je razvijao ovaj svoj članak, Ajnštajn je o njemu pisao Milevi kao o „našem radu o relativnom kretanju”, i ovo je navelo neke da pretpostave da je i Mileva imala svoju ulogu u stvaranju ovog čuvenog naučnog rada. Nekolicina istoričara nauke veruju da su i Ajnštajn i njegova žena oboje bili upoznati sa time da je čuveni francuski matematički fizičar Anri Poenkare bio već objavio relativističke jednačine, par nedelja pre nego što je Ajnštajn prijavio svoj rad za objavljivanje. Ali mnogi veruju da je njihov rad nezavisan i da se razlikuje od Poenkareovog rada u mnogo prelomnih momenata, naime, u pogledu „etera”, Ajnštajn odriče postojanje etera, dok ga Poenkare smatra suvišnim. Slično tome, još uvek je diskutabilno da li je on znao za rad iz 1904 Hendrika Antona Lorenca, koji sadrži u sebi veći deo jednačina ove teorije i na koga se Poenkare poziva u svom radu. Većina istoričara, međutim, veruje da se ajnštajnovska relativnost razlikuje na mnogo ključnih načina od drugih teorija relativnosti koje su kružile u to vreme, i da mnoga pitanja u vezi sa prioritetom ovog otkrića izrastaju iz obmanjive slike Ajnštajna kao genija koji je radio u potpunoj izolaciji. Mada je sigurno da je Ajnštajn diskutovao o fizici sa Milevom, ne postoje solidni dokazi o tome da je ona učinila neki značajan doprinos njegovom radu. U četvrtom radu, Da li inercija tela zavisi od njegovog energetskog sadržaja? (Does the Inertia of a Body Depend Upon Its Energy Content?, ili u originalu Ist die Trägheit eines Körpers von seinem Energieinhalt abhängig?), objavljenom krajem 1905, on pokazuje da je iz relativističkih aksioma moguće izvesti čuvenu jednakost koja izražava ekvivalenciju između mase i energije. Energetski ekvivalent (E) nekog iznosa mase (m) jednak je masi pomnoženoj sa kvadratom brzine svetlosti (c): E = mc². Međutim, Poenkare je bio prvi koji je objavio ovu „energetsku jednakost” 1900. godine, u neznatno drugačijoj formi, naime kao: m = E / c² — videti takođe Osporavanje prioriteta otkrića relativnosti. Godine 1906, Ajnštajn je promovisan u zvanje tehničkog ispitivača druge klase. U 1908, dobio je licencu za rad u Bernu, Švajcarska, kao privatdocent (Privatdozent) (neplaćeni nastavnik na univerzitetu). Tokom tog vremena, Ajnštajn opisuje zašto je nebo plavo u svome radu o pojavi kritične opalescencije, koji pokazuje kumulativne efekte rasipanja svetlosti na pojedinačnim molekulima u atmosferi. U 1911. godini, Ajnštajn postaje najpre vanredni profesor na Univerzitetu Cirih, a ubrzo posle toga i redovni profesor na nemačkoj govornoj sekciji Karlovog univerziteta u Pragu. Dok je bio u Pragu, Ajnštajn objavljuje rad u kome poziva astronome da provere dva predviđanja njegove Opšte teorije relativnosti koja je još u razvoju, a radi se o savijanju svetlosti u gravitacionom polju, merljivom za vreme pomračenja Sunca, i o gravitacionom crvenom pomaku Sunčevih spektralnih linija u odnosu na odgovarajuće spektralne linije proizvedene na površini Zemlje. Mladi nemački astronom Ervin Frojndlih (Erwin Freundlich), započinje saradnju sa Ajnštajnom i uzbunjuje druge astronome širom sveta u vezi sa ovim Ajnštajnovim astronomskim proverama. Godine 1912, Ajnštajn se vraća u Cirih u nameri da postane redovni profesor na ETH Cirih. U to vreme, on tesno sarađuje sa matematičarem Marselom Grosmanom, koji ga upoznaje sa Rimanovom geometrijom. U 1912, Ajnštajn počinje da naziva vreme četvrtom dimenzijom (mada je Herbert Džordž Vels uradio to isto ranije, u svome delu „Vremenska mašina” (”The Time Machine”) iz 1895. godine) Godine 1914, odmah pred početak Prvog svetskog rata, Ajnštajn se nastanjuje u Berlinu kao profesor na lokalnom univerzitetu i postaje član Pruske akademije nauka. On uzima prusko državljanstvo. Od 1914 do 1933, on je na dužnosti direktora Kajzer Vilhelm instituta za fiziku u Berlinu. On takođe zadržava mesto vanrednog profesora na Lajdenskom univerzitetu od 1920 do 1946, gde redovno održava gostujuća predavanja. Godine 1917, Ajnštajn objavljuje O Kvantnoj mehanici zračenja (`On the Quantum Mechanics of Radiation`, ili u originalu,`Zur Quantentheorie der Strahlung`, Physkalische Zeitschrift 18, 121–128). Ovim člankom uvodi se koncept stimulisane emisije, fizičkog principa koji omogućava pojačavanje svetlosti u laseru. Takođe iste godine, on objavljuje i rad u kojem koristi Opštu teoriju relativnosti da bi izgradio model celog svemira, pripremajući tako pozornicu za nastupanje moderne fizičke kosmologije. U tom radu on uvodi i poznatu kosmološku konstantu, koju je kasnije, kako Džordž Gamov tvrdi, u jednom njihovom razgovoru nazvao „najvećom pogreškom u njegovom životu” (”the biggest blunder of his life”). Dana 14. maja 1904, rodio se Albertov i Milevin prvi sin, Hans Albert Ajnštajn, (Hans Albert Einstein). Njihov drugi sin, Eduard Ajnštajn, (Eduard Einstein), rođen je 28. jula, 1910. Hans Albert će kasnije postati profesor hidrauličkog inženjeringa na Univerzitetu Kalifornije, Berkli, imajući veoma malo kontakata sa svojim ocem, ali deleći njegovu ljubav ka jedrenju i muzici. Mlađi brat, Eduard, želeo je da razvije praksu frojdovskog psihoanalitičara, ali je institucijalizovan zbog šizofrenije i umro je u jednom azilu. Ajnštajn se razveo od Mileve 14. februara 1919, da bi oženio Elzu Lovental (Elsa Löwenthal), rođenu Ajnštajn, (Lovental je bilo prezime njenog prvog muža, Maksa) 2. juna, 1919. Elza je bila Albertova prva rođaka sa majčine strane, i njegova rođaka u drugom kolenu sa očeve strane. Bila je tri godine starija od Alberta, i negovala ga je kao bolničarka, nakon što je pretrpeo delimični slom živaca kombinovan sa jakim stomačnim bolovima. U ovom braku nije bilo dece. U novembru 1915, Ajnštajn je održao seriju predavanja pred Pruskom akademijom nauka na kojima je predstavio novu teoriju gravitacije, poznatu kao Opšta teorija relativnosti. Poslednje predavanje se završava njegovim uvođenjem jednačina koje zamenjuju Njutnov zakon gravitacije i nazivaju se Ajnštajnove jednačine polja. David Hilbert, zapravo, je objavio jednačine polja u članku koji je datiran pet dana pre Ajnštajnovih predavanja. Ali prema Tornu (Thorne) (117—118), Hilbert je otkrio ispravne jednačine tek posle „premišljanja nad stvarima koje je naučio” tokom nedavne Ajnštajnove posete Getingenu. Torn ide i dalje pa kaže: „Sasvim prirodno, i u skladu sa Hilbertovim viđenjem stvari, rezultujući zakoni zakrivljenosti hitro su nazvani imenom „Ajnštajnove jednačine polja”, radije nego da budu nazvane po Hilbertu. U stvari, da nije bilo Ajnštajna, opšte relativistički zakoni gravitacije možda bi bili otkriveni tek nekoliko decenija kasnije.” Videti Osporavanja prioriteta otkrića relativnosti za više detalja. Ova teorija sve posmatrače smatra ekvivalentnim, a ne samo one koji se kreću ravnomerno, odnosno stalnom brzinom. U opštoj relativnosti gravitacija nije više sila (kao što je to u Njutnovom zakonu gravitacije) nego je posledica zakrivljenosti prostor-vremena. Ajnštajnovi objavljeni radovi iz opšte relativnosti za vreme rata nisu bili dostupni nigde izvan Nemačke. Vesti o Ajnštajnovoj novoj teoriji stigle su do astronoma sa engleskog govornog područja u Engleskoj i Americi preko holandskih fizičara Hendrika Lorenca i Pola Erenfesta kao i njihovog kolege Vilema de Sitera, direktora Lajdenske opservatorije. Artur Stenli Edington iz Engleske, koji je bio Sekretar Kraljevskog astronomskog društva, zatražio je od de Sitera da u korist njegovih astronoma napiše seriju članaka na engleskom. On je bio fasciniran novom teorijom i postao je vodeći pobornik i popularizator teorije relativnosti. Većini astronoma nije se sviđala Ajnštajnova geometrizacija gravitacije i smatrali su da njegova predviđanja pojava savijanja svetlosti i gravitacionog crvenog pomaka ne mogu da budu tačna. Godine 1917, astronomi pri Maunt Vilson opservatoriji (Mt. Wilson Observatory) u južnoj Kaliforniji objavili su rezultate spektroskopskih analiza Sunčevog spektra koje su, činilo se, ukazivale na to da nema nikakvog gravitacionog crvenog pomaka u Sunčevoj svetlosti. U 1918. godini, astronomi pri Lik opservatoriji (Lick Observatory) u severnoj Kaliforniji načinili su fotografije pomračenja sunca vidljivog u Sjedinjenim Državama. Nakon završetka rata, oni su proglasili svoje nalaze tvrdeći da su Ajnštajnova opšte-relativistička predviđanja o savijanju svetlosti pogrešna, ali nisu nikada objavili njihove rezultate, pravdajući to mogućim velikim greškama pri merenju. U maju mesecu, 1919, tokom britanskih osmatračkih ekspedicija pomračenja Sunca (preduzetih u Sobralu, Brazil, (Sobral, Ceará, Brazil), kao i na ostrvu Principe (Prinčevsko ostrvo), na zapadnoj ovali Afrike, Artur Stenli Edington nadgledao je merenje savijanja svetlosti zvezda prilikom njenog prolaska u blizini Sunca, što rezultuje u prividnom pomeranju položaja posmatranih zvezda dalje od Sunca. Ovaj fenomen nazvan je efekat gravitacionog sočiva i u ovom slučaju opaženo pomeranje položaja zvezda bilo je duplo veće nego što je bilo predviđeno Njutnovom fizikom. Ova opažanja slagala su se sa predviđanjima proisteklim iz Ajnštajnovih jednačina polja iz Opšte teorije relativnosti. Edington je objavio da rezultati potvrđuju Ajnštajnovo predviđanje i Tajms magazin (The Times) izvestio je o ovoj potvrdi Ajnštajnove teorije 7. novembra iste godine, naslovima Revolucija u nauci – Nova teorija Univerzuma – Njutnovske ideje su odbačene. Dobitnik Nobelove nagrade Maks Born izrazio je svoje poglede na opštu relativnost kao na „najveći podvig ljudskog razmišljanja o prirodi`; njegov kolega laureat Pol Dirak nazvao je to „verovatno najvećim naučnim otkrićem ikada učinjenim”. Ovi komentari i rezultujući publicitet zacementirali su Ajnštajnovu slavu. On je postao svetski slavan – neuobičajeno dostignuće za jednog naučnika. Mnogi naučnici još uvek nisu ubeđeni u sve to zbog raznoraznih razloga, počevši od onih naučnih (neslaganje sa Ajnštajnovim tumačenjem eksperimenata, verovanje u eter ili u to da je apsolutni sistem referencije neophodan) pa sve do psiho-socijalnih (konzervatizam, antisemitizam). Prema Ajnštajnovom gledištu, većina primedbi dolazila je od eksperimentatora koji su imali vrlo malo razumevanja teorije koja je u to uključena. Ajnštajnova popularnost u javnosti, koja je nastupila posle članka iz 1919, stvorila je ozlojeđenost kod tih naučnika, a kod nekih ova ozlojeđenost se zadržala i u 1930. m godinama. Dana 30. marta 1921, Ajnštajn odlazi u Njujork da drži predavanja o njegovoj novoj Teoriji relativnosti, a iste godine on će biti nagrađen i Nobelovom nagradom. Mada je on sada bio najslavniji po svome radu na relativnosti, Nobelova nagrada mu je dodeljena za raniji rad o fotoelektričnom efektu, jer je njegova opšta relativnost još uvek bila predmet sporenja. Nobelov komitet je, dakle, doneo odluku da navodeći njegov najmanje osporavani rad prilikom dodele nagrade, učine to prihvatljivijim za naučnu zajednicu. U 1909. godini, Ajnštajn predstavlja svoj rad „Razvoj naših pogleda na sastav i suštinu zračenja” (nem. Uber die Entwicklung unserer Anschauungen über das Wesen und die Konstitution der Strahlung, dostupan i u engleskom prevodu kao: engl. The Development of Our Views on the Composition and Essence of Radiation) u kojem sumira dotadašnja gledišta fizičara na koncept luminoferusnog (propusnog za svetlost) etera i, što je još važnije, u kojem razmatra o pojavi kvantizacije svetlosti. U ovome, kao i u ranijem 1909. godine članku, Ajnštajn pokazuje da kvanti energije, koje je u fiziku uveo Maks Plank, takođe poseduju i dobro definisan impuls i da se u mnogim pogledima ponašaju kao da su nezavisne tačkaste čestice. Ovaj članak obeležava uvođenje modernog „fotonskog” koncepta (mada je termin kao takav uveden znatno kasnije, u radu iz 1926. godine Gilberta N. Luisa (Gilbert N. Lewis). Čak možda još značajnije je to, što Ajnštajn pokazuje da svetlost može istovremeno da bude i talas i čestica, i tačno predskazuje da fizika stoji na ivici revolucije koja će zahtevati od nje da ujedini ove dva dualna svojstva svetlosti. Međutim, njegov predlog da Maksvelove jednačine elektromagnetskog polja treba izmeniti tako da one dozvole u graničnim slučajevima i singularitete polja, nikada nije dalje razvijan, mada je mogao imati uticaja na Luj de Broljijevu talasno-čestičnu pilot hipotezu Kvantne mehanike. Početkom 1920-ih, kako je originalna kvantna teorija sve više zamenjivana sa novom teorijom Kvantne mehanike, Ajnštajn je glasno počeo da kritikuje Kopenhagensko tumačenje (Copenhagen interpretation) novih jednačina. Njegov opozicioni stav u gledanju na ovo pitanje on će zadržati celog svoga života. Većina vidi razloge ovog njegovog protivljenja u tome što je on bio kruti determinista (videti determinizam). Pri tome oni se pozivaju na pismo upućeno Maksu Bornu). 1926, u kojem Ajnštajn navodi primedbu koje se istoričari najviše podsećaju: Kvantna mehanika je zaista impozantna. Ali neki unutrašnji glas mi govori da to još nije prava stvar. Ova teorija kaže nam mnogo toga, ali nas zaista ne dovodi nimalo bliže tajni Onog Starog (Boga, Stvoritelja, prim. prev.). Ja sam, po svaku cenu, ubeđen da se On (Bog) ne igra kockom. Na ovo, Nils Bor, koji se najviše sporio sa Ajnštajnom oko kvantne teorije, odgovorio mu je, „Prestani da govoriš Bogu šta bi on trebalo da radi!” Bor-Ajnštajnova debata o fundamentalnim aspektima kvantne mehanike desila se tokom Solvej konferencije. Još jedan važan deo Ajnštajnove tačke gledišta na probabilizam kvantne mehanike predstavlja čuveni EPR članak koji je on napisao zajedno sa Podolskim i Rozenom (Ajnštajn - Podolski - Rozen paradoks). Neki fizičari uzimaju ovaj rad kao dodatni dokaz tvrđenja da je Ajnštajn bio u suštini determinista. Ima mesta, međutim, i za sasvim drugačije gledanje na ove Ajnštajnove primedbe upućene „kvantnim pravovercima”. Jer, Ajnštajn je osim ove, prethodno navedene, izjave davao i neke druge, tako da je Ajnštajnov savremenik Volfgang Pauli, našao za njega po ovome pitanju i reči razumevanja. Prethodno citirana izjava „Bog se ne igra kockom” data je prilično rano, a Ajnštajnove kasnije izjave tiču se nekih drugih tema. Volfgang Paulijev citat po ovom pitanju je sledeći: Ja nisam u stanju da prepoznam Ajnštajna kada god vi govorite o njemu, bilo u vašem pismu ili u manuskriptu. Čini mi se kao da ste vi sami za sebe napravili i podigli neku lutku Ajnštajna, koju zatim oborite na pod sa velikom pompom. Posebno zato što Ajnštajn nije smatrao koncept determinizma toliko fundamentalnim kao što je često držano da jeste (ovo mi je on rekao nedvosmisleno mnogo puta). ... On odbija da je ikada koristio, kao kriterijum prihvatljivosti neke teorije, pitanje „Da li je ona rigorozno deterministička?`…on nije uopšte ljut na vas, nego samo kaže da ste vi osoba koja neće da sluša. Mnogi od Ajnštajnovih komentara ukazuju na njegovo verovanje da je kvantna mehanika `nepotpuna` teorija. Ovo tvrđenje je prvi put izneto u čuvenom, Ajnštajn – Podolski – Rozen članku, (EPR paradoks), iz 1935. godine[18], a ponovo se pojavljuje i 1949. godine u knjizi Albert Ajnštajn, Filozof-Naučnik (Albert Einstein, Philosopher-Scientist).[19] EPR članak — naslovljen sa „Može li se kvantno mehanički opis fizičke stvarnosti smatrati potpunim?” (engl. Can Quantum Mechanical Description of Physical Reality Be Considered Complete?) — završava se zaključkom: „Pošto smo tako pokazali da talasna funkcija ne obezbeđuje potpuni opis fizičke stvarnosti, otvara se pitanje da li takav opis uopšte i postoji ili ne. Mi verujemo, međutim, da je takva jedna teorija ipak moguća”. U Shilpovoj knjizi, Ajnštajn postavlja fascinantan eksperimentalni predlog u nečemu sličan sa „Šredingerovom mačkom”. U uvodu on čini kratko podsećanje na problem (radioaktivnog raspada) atoma. Ako imamo na početku jedan neraspadnuti atom i ako čekamo određeni period vremena, kvantna mehanika daje nam verovatnoću sa kojom će ovaj atom u datom vremenu podleći transformaciji putem radioaktivnog raspada. Ajnštajn zatim zamišlja sledeći sistem kao sredstvo za detekciju raspada. Umesto da razmatramo sistem koji sadrži samo radioaktivni atom (i njegov proces transformacije), bolje je razmatrati sistem koji uključuje u sebe takođe i sredstvo za konstataciju radioaktivne transformacije – na primer Gajgerov brojač sa mehanizmom za automatsko registrovanje. Neka ovo uključuje i registarsku traku, pomeranu satnim mehanizmom, po kojoj će oznake biti ispisivane okidanjem brojača. Istina, sa tačke gledišta kvantne mehanike, ovaj sistem u celini je veoma složen i prostor koji zauzima njegova konfiguracija je veoma velikih dimenzija. Ali u principu nema zamerki na tretiranje celog ovog sistema sa tačke gledišta kvantne mehanike. Ovde takođe, teorija određuje verovatnoću za svaku konfiguraciju, za sve koordinate i za svaki vremenski trenutak. Ako bi se uzele u obzir sve konfiguracije koordinata, za vreme dovoljno veliko u poređenju sa prosečnim vremenom raspada jednog radioaktivnog atoma, trebalo bi da bude (najviše) jedna takva registraciona oznaka na papirnoj traci. Za svaku konfiguraciju koordinata treba da odgovara određena pozicija oznake na papirnoj traci. Ali, ukoliko teorija donosi samo relativnu verovatnoću zamislivih koordinatnih konfiguracija, to takođe nudi samo relativne verovatnoće za položaje oznaka na papirnoj traci, ali ne i tačno određene položaje ovih oznaka. Ajnštajn dalje nastavlja: …Ako mi pokušamo da se pozabavimo tumačenjem da kvantni teoretski opis treba da bude shvaćen kao potpuni opis nekog pojedinačnog sistema, tada smo prisiljeni na tumačenje da položaj oznake na traci nije nešto što pripada sistemu po sebi, nego da je postojanje tog položaja suštinski zavisno od izvršenja opažanja načinjenog na registracionoj traci. Ovakvo tumačenje u stvari nije ni na koji način apsurdno sa čisto logičke tačke gledišta, ali teško da postoji bilo ko ko bi bio sklon da ovo uzme ozbiljno u razmatranje. Zato što u makroskopskom svetu jednostavno se podrazumeva da se moramo držati programa realističkog opisa u prostoru i vremenu, dok u oblasti mikroskopskih pojava, skloni smo radije da odustanemo od ovog programa, ili da ga, u najmanju ruku, izmenimo. Ajnštajn nije nikada odbacio u potpunosti probabilističke tehnike i način mišljenja. On lično iskazao se kao veliki „statističar”. koristeći statističku analizu u njegovom radu o Braunovom kretanju i fotoelektricitetu, a u radovima objavljenim pre 1905. Ajnštajn je čak otkrio i Gibsove ansamble. Prema mišljenju većine fizičara, međutim, on je verovao da se na indeterminizmu mogu zasnivati razlozi za ozbiljne primedbe na račun fizičke teorije. Paulijevo svedočenje, kao što smo videli, u suprotnosti je sa ovim, a Ajnštajnove lične izjave pokazuju da se on fokusirao na nepotpunost, kao njegovu glavnu brigu. U nešto kasnijim vremenima došlo je do novog zaokreta u ovom poslu. Džon Bel (John Stewart Bell) otkrio je dalje zanimljive rezultate (Belova teorema i Belova nejednakost) prilikom njegovog istraživanja Ajnštajn, Podolski i Rozenovog članka. Postoji razilaženje u mišljenjima u odnosu na zaključke koji su iz ovoga izvodljivi, u vezi sa EPR analizom. Prema Belu, kvantna nelokalnost time je ustanovljena, dok drugi u tome vide smrt determinizma. Šta god da su bila njegova unutrašnja ubeđenja, Ajnštajn se slagao da je kvantna teorija najbolja koja je trenutno na raspolaganju, ali on je tragao za više „potpunim” objašnjenjem, bilo da je ono više determinističko ili da je ono koje može fundamentalnije objasniti razloge za probablizme kvantne mehanike na jedan logičan način. On nije mogao da se odrekne verovanja da fizika opisuje zakone kojima se potčinjavaju „realne stvari”, niti je mogao da se odrekne verovanja da ne postoji takvo objašnjenje koje bi u sebi sadržavalo kontradikcije, što ga je, između ostalog, dovelo do njegovih uspešnih objašnjenja fotona, relativnosti, atoma i gravitacije. U 1924. godini, Ajnštajn je primio kratko pismo od mladog indijskog fizičara po imenu Satjandra Nat Boze (Satyendra Nath Bose) u kojem on opisuje svetlost kao gas fotona i moli Ajnštajna za pomoć oko objavljivanja. Ajnštajn shvata da ista ta statistika može da bude primenjena i na atome, i objavljuje članak na nemačkom jeziku (u to vreme lingva franka (lingua franca) fizike) u kome opisuje Bozeov model i objašnjava njegove posledice. Boze-Ajnštajnova statistika sada opisuje skupove takvih, identičnih čestica, celobrojnog spina, poznatih kao bozoni. Boze-Ajnštajnov kondenzat je fenomen predviđen 1920, od strane Bozea i Ajnštajna, zasnovan na Bozeovom radu o statističkoj mehanici fotona, koji je potom bio formalizovan i generalizovan od strane Ajnštajna. Prvi takav kondenzat u alkalnim gasovima proizveli su Erik Kornel i Karl Vajman (Eric Cornell i Carl Wieman) 1995. godine na Univerzitetu Kolorado, mada je Boze-Ajnštajnova kondenzacija bila opažana u superfluidnom helijumu-4 još od 1930-ih. Ajnštajnove originalne skice ove teorije bile su ponovo otkrivene avgusta 2005. u biblioteci Lajdenskog univerziteta. Ajnštajn je takođe pripomogao Ervinu Šredingeru u razvoju kvantne Bolcmanove distribucije, mešavine klasičnog i kvantno mehaničkog gasnog modela, mada je shvatio da će to biti manje značajno od Boze-Ajnštajnovo modela i odbio je da njegovo ime bude uključeno u ovaj rad. Godine 1926, Ajnštajn i njegov bivši student Leo Silard (Leó Szilárd) zajednički su patentirali Ajnštajnov frižider. US patentni biro je nagradio Ajnštajna i Leo Silarda za ovaj frižider, 11. novembra 1930. Patent pokriva termodinamičke cikluse rashlađivanja, koji omogućavaju hlađenje bez pokretnih delova, na konstantnom pritisku, sa toplotom kao jedinim ulazom. Rashladni ciklusi koriste amonijak, butan i vodu. Kada je Adolf Hitler došao na vlast u januaru 1933, Ajnštajn je bio gostujući profesor na Prinstonskom univerzitetu, položaj koji je on preuzeo u decembru 1932, na poziv američkog predavača Abrahama Fleksnera. U 1933. godini, nacisti donose „Zakon o restauraciji civilne službe” koji prisiljava sve univerzitetske profesore Jevreje da napuste svoj posao, i tokom 1930-ih vodi se kampanja da se Ajnštajnovo delo etiketira kao „jevrejska fizika”, nasuprot „nemačkoj” ili „arijevskoj” fizici, koju predvode Nobelovi laureati Filip Lenard i Johanes Stark. Uz podršku SS-a, pobornici „nemačke fizike” objavljuju na sve strane pamflete i knjige u kojima ocrnjuju Ajnštajnove teorije i pokušavaju da stave na crne liste nemačke fizičare koji poučavaju ove teorije. Ajnštajn se odriče svog pruskog državljanstva i ostaje u Sjedinjenim Državama, gde mu je dat stan na stalno korišćenje. On prihvata položaj na novoformiranom Institutu za napredne studije (Institute for Advanced Study) u Prinstonu, Nju Džerzi, gde se koncentriše na razvoj Ujedinjene teorije polja (videti ispod). Ajnštajn je postao američki državljanin 1940, mada je još uvek zadržao i švajcarsko državljanstvo. U 1939, okuražen od strane Silarda, Ajnštajn šalje pismo predsedniku Amerike Frenklinu Delano Ruzveltu zauzimajući se za proučavanje nuklearne fisije u vojne svrhe, zbog straha da bi nacistička vlada Nemačke mogla da bude prva koja će proizvesti nuklearno oružje. Ruzvelt počinje sa malom istragom u vezi sa ovim problemom koja će sa vremenom prerasti u masivni projekat Menhetn. Ajnštajn lično nije bio uključen u ovaj projekat stvaranja prve atomske bombe, ali je ipak, prema tvrđenju Lajnusa Paulinga, kasnije zažalio što je potpisao ovo pismo. Međunarodni spasilački komitet (International Rescue Committee) bio je osnovan 1933, na zahtev Alberta Ajnštajna, sa ciljem da se pomognu protivnici Adolfa Hitlera. Ajnštajnovi istraživački napori, nakon razvitka opšte relativnosti bili su primarno sastavljeni od dugačke serije pokušaja da uopšti još više svoju teoriju gravitacije sa namerom da objedini i pojednostavi osnovne fizičke zakone, posebno zakone gravitacije i elektromagnetizma. U 1950, on opisuje taj rad, koji naziva Objedinjenom teorijom polja, u jednom članku objavljenom u Sajentifik Amerikan (Scientific American) naučnom časopisu. Ajnštajn je vođen svojom verom u jedinstveno poreklo celog seta fizičkih zakona. Ajnštajn je postajao sve više izolovan u ovim svojim istraživanjima uopštene teorije gravitacije i njegovi napori su u konačnom ostali bezuspešni. Konkretno, njegova potraga za ujedinjenjem fundamentalnih sila ignorisala je rad zajednice fizičara u većini (i obrnuto), gde je posebno značajno otkriće jakih i slabih nuklearnih sila, koje nisu shvatane kao nezavisne sve do otprilike 1970, što je petnaest godina posle Ajnštajnove smrti. Ajnštajnova težnja za objedinjenjem zakona fizike pod jednim jedinim modelom preživela je do današnjih dana kroz nameru da bude izgrađena jedna nova Velika ujedinjujuća teorija. (Grand unification theory). U 1948. godini Ajnštajn je jedan od članova osnivačkog komiteta koji će prerasti u Brendis univerzitet (Brandeis University). Ajnštajnov portret načinio je Jusuf Karš 11. februara iste godine. 1952, Izraelska vlada predlaže Ajnštajnu da preuzme dužnost predsednika. On odbija ovu ponudu, a interesantno je da je to jednini slučaj da je nekom državljaninu Sjedinjenih država bilo ponuđen položaj predsednika neke strane države. Ovo Ajnštajnovo odbijanje možda ima neke veze sa njegovim neodobravanjem nekih delova izraelske politike tokom rata za nezavisnost. U pismu koji je on potpisao, zajedno sa drugim istaknutim Jevrejima u Sjedinjenim državama on kritikuje Oslobodilačku partiju koju vodi Menahem Begin (Menachem Begin) zbog „naci-fašističkih” metoda i filozofije. Tridesetog marta 1953, Ajnštajn objavljuje prerađenu Ujedinjenu teoriju polja. On umire u 1:15 posle ponoći u Prinstonskoj bolnici u Prinstonu, Nju Džerzi, 18. aprila, 1955, u svojoj 76. godini života. Uzrok smrti je bilo unutrašnje krvarenje, izazvano prskanjem aneurizma aorte. Njegova Uopštena teorija gravitacije (Generalized Theory of Gravitation) ostaje tako nedovršena. Jedina osoba prisutna u trenutku njegove smrti bila je jedna medicinska sestra, koja je rekla da je on neposredno pred smrt promrmljao nekoliko reči na nemačkom koje ona nije razumela. Bio je kremiran bez ceremonije, istoga dana kad je i umro, u Trentonu, Nju Džerzi, što je bilo u skladu sa njegovim željama. Njegov pepeo je potom rasut na otvorenom prostoru. Doktor Tomas Štolc Harvi izvršio je autopsiju nad Ajnštajnom, pri čemu je odstranio i sačuvao njegov mozak. Harvi nije našao ništa neuobičajeno na njegovom mozgu, ali 1999, u novoj analizi koju je uradio tim sa Mek Master univerziteta (McMaster University) otkriveno je da njegov temeni operkulum (operculum) region nedostaje i da je, kao kompenzacija tome, njegov donji parijetalni režanj (parietal lobe) 15% veći nego što je normalno. Donji parijetalni režanj je odgovoran za matematičko mišljenje, vizuelnu spoznaju prostora, i slikovito prikazivanje pokreta. Ajnštajnov mozak takođe je sadržavao 73% više glijalnih ćelija od prosečnog mozga. Ajnštajn je za sebe smatrao da je pacifista[traži se izvor] i humanista, a u kasnijim godinama i demokratski socijalista. On je jednom rekao, „Ja mislim da su gledišta Mahatme Gandija najviše prosvetiteljska od gledišta svih političkih ličnosti našeg vremena. Mi treba da stremimo ka tome da činimo stvari koje su u njegovom duhu, ne koristeći nasilje u borbi za našu stvar, i ne učestvujući u bilo čemu za šta mislimo da je zlo.” Duboko impresioniran Gandijem, Ajnštajn je jednom o Gandiju rekao, „Generacije koje dolaze teško će moći da poveruju da je takav čovek od krvi i mesa ikada hodao po ovoj planeti”. Ajnštajnova gledišta ponekad su bila kontroverzna. U članku iz 1949. godine, pod naslovom „Zašto socijalizam?`, Albert Ajnštajn opisuje „grabežljivu fazu razvoja čovečanstva” na primeru haotičnog kapitalističkog društva, kao izvora zla koje će da nadvlada. On ne odobrava totalitarne režime u Sovjetskom Savezu ili drugde, i iznosi argumente u prilog demokratskom socijalističkom sistemu koji treba da kombinuje plansku ekonomiju sa dubokim poštovanjem za ljudska prava. Ajnštajn je bio saosnivač Nemačke demokratske stranke i član AFL-CIO udruženog sa Američkim savezom nastavnika. Ajnštajn je u velikoj meri bio uključen i u Američki pokret za ljudska prava. Bio je blizak prijatelj sa Polom Robesonom (Paul Robeson) preko 20 godina. Ajnštajn je bio član nekoliko grupa za ljudska prava (uključujući prinstonski odeljak NAACP-a) od kojih su mnoge bile pod vođstvom Pola Robesona. On je zajedno sa Polom Robesonom bio ko-predsednik Američkog krstaškog pohoda za zaustavljanje linčovanja . Kada je Diboa (W. E. B. DuBois), tokom Makartijeve ere, u svojoj 80-oj godini bio optužen da je komunistički špijun, Ajnštajn se dobrovoljno prijavio da na ovome suđenju svedoči u korist njegovog karaktera. Ovaj proces je raspušten ubrzo nakon što je saopšteno da će se Ajnštajn na njemu pojaviti u ovom svojstvu. Ajnštajnove reči da je „rasizam najveća bolest Amerike” često su citirane. Američki Federalni istražni biro držao je u svojim arhivama 1427 fascikli o Ajnštajnovim aktivnostima i preporučivao je da mu se zabrani useljenje u Sjedinjene Države, po osnovu Akta o isključenju stranaca, navodeći da Ajnštajn veruje u, savetuje, brani ili poučava doktrine koje, u zakonskom smislu, kao što je sudski dokazano u drugim slučajevima, mogu izazvati nezaustavljivo srljanje države ka anarhiji, što bi imalo za rezultat postojanje države samo na papiru`. Pored ostalih optužbi Ajnštajnu se stavlja na teret takođe i da je bio član, pokrovitelj, ili u vezi sa trideset četiri komunistička pokreta između 1937 i 1954 i da je takođe bio počasni predsednik tri komunističke organizacije.[traži se izvor]Mnogi od dokumenata iz ovih fascikli nisu ni bili napisani od strane FBI-a, nego su predstavljali dojave FBI-u koje su bile poslate uglavnom od strane građanskih političkih grupacija. Godine 1939, Ajnštajn je potpisao pismo, koje je Leo Silard napisao, za predsednika Ruzvelta, u kome se njih dvojica zalažu za to da Sjedinjene Države moraju započeti stvaranje fondova za podršku istraživanja u pravcu razvoja nuklearnog oružja. Ajnštajn je bio protivnik tiranskog oblika vladavine i zbog tog razloga (i jevrejskog porekla) usprotivio se i Nacističkom režimu i napustio je Nemačku ubrzo nakon što je on došao na vlast. U isto vreme, Ajnštajnov nećak Karl Ajnštajn (Carl Einstein) koji je bio anarhista, delio je sa njim mnoga njegova gledišta, i borio se protiv fašizma u Španskom građanskom ratu. Ajnštajn je u početku bio pristalica stvaranja atomske bombe, ne želeći da se Adolf Hitler dočepa ovoga oružja prvi. Da bi se u tome osigurao on je zajedno sa Leo Silardom, (Silard je verovatno i napisao ovo pismo) uputio pismo predsedniku Amerike Frenklin Delano Ruzveltu, datirano 2. avgusta 1939, neposredno pred početak II svetskog rata, u kojem su ga ohrabrivali da započne program stvaranja nuklearnog oružja. Ruzvelt je na to odgovorio uspostavljanjem komiteta za istragu upotrebe uranijuma kao oružja, što je za par godina dovelo do stvaranja Menhetn projekta. Po završetku rata, međutim, Ajnštajn je počeo da se zalaže za nuklearno razoružanje i za svetsku vladu: „Ja ne znam kako će Treći svetski rat biti vođen, ali znam da će se u četvrtom svetskom ratu ljudi tući toljagama i kamenjem”. Dok je Ajnštajn podržavao cionizam u kulturološkom smislu, on je često izražavao rezerve u pogledu njegove primene u smislu nacionalizma. Tokom govora održanog u Komodor hotelu u Njujorku, on je pred okupljenim svetom rekao „Moja svest o suštinskoj prirodi Judaizma odbija ideju jevrejske države sa granicama, armijom, i određenom merom zemaljske vlasti ma kako skromna ona bila. Ja se bojim da će se unutrašnje urušavanje Judaizma nastaviti”.[traži se izvor] On je takođe potpisao otvoreno pismo objavljeno u Njujork tajmsu u kojem se strogo kritikuje Menahem Begin i njegova nacionalistička Herut partija, posebno zbog tretmana domorodačkih Arapa u Deir Jasin masakru (Deir Yassin massacre) od strane Herutove prethodnice Irgun. Uprkos ovoj njegovoj rezervisanosti, Ajnštajn je aktivno učestvovao u uspostavljanju Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu, koji je objavio (1930) knjigu pod nazivom O Cionizmu: Govori i predavanja profesora Alberta Ajnštajna , koja je inače bila deo Ajnštajnovog zaveštanja ovom univerzitetu. Kasnije, u 1952. godini, Ajnštajnu je ponuđeno da bude drugi predsednik tek stvorene države Izrael, ali je on to odbio, rekavši da mu za to fale neophodne radne sposobnosti. Ipak, Ajnštajn je bio duboko posvećen blagostanju države Izrael i jevrejskog naroda sve do kraja svog života. Albert Ajnštajn je bio u bliskoj vezi sa planovima za formiranje, kako ga je štampa nazvala ` Od Jevreja sponzorisani bez kvote (rasne) univerzitet” (a Jewish-sponsored non-quota university), iz 19. avgusta 1946, kao i sa obaveštenjem o formiranju Albert Ajnštajnove fondacije za više studije, Inc.(Albert Einstein Foundation for Higher Learning, Inc.) do 22. juna 1947, kada on povlači svoju podršku i ne dozvoljava fondaciji korišćenje njegovog imena. Univerzitet je otvoren 1948 kao Brendis univerzitet (Brandeis University). Ajnštajn se, zajedno sa Albertom Švajcerom i Bertrandom Raselom, borio protiv nuklearnih bombi kao i njihovih testova. Kao njegov poslednji javni akt, i samo dan pre njegove smrti, on je potpisao Rasel-Ajnštajnov manifest, koji je doveo do Pugvoševe konferencije o nauci i svetskim poslovima (Pugwash Conferences on Science and World Affairs) Ajnštajn je po rođenju bio nemački državljanin, ali je sa 17 godina, 28. januara 1896, na vlastiti zahtev i uz odobrenje oca, razrešen nemačkog državljanstva. Sledećih pet godina bio je lice bez državljanstva do 21. februara, 1901. kada stiče švajcarsko državljanstvo, kojega se nikada nije odrekao. Stekao je prusko državljanstvo 14. aprila 1914. kada je stupio u prusku civilnu službu. Zbog političke situacije i progona Jevreja u nacističkoj Nemačkoj, u martu 1933. je napustio civilnu službu, čime je izgubio i prusko državljanstvo. Prvog oktobra 1940. godine Ajnštajn je postao državljanin Sjedinjenih Američkih Država i do smrti je ostao dvojni državljanin (SAD i Švajcarske).

Lepo očuvano Dva broja Soko Kraljevine Jugoslavije je bila jedinstvena viteška organizacija čiji je cilj bio fizičko i moralno vaspitanje jugoslovenskih državljana. Osnovan je početkom decembra 1929.[1] Slovenački član Sokola Boris Gregorka. Muška sokolska kapa sa srpskom kokardom. Ženska sokolska kapa. Uvod Uredi Osnivanje u Češkoj Uredi Sokolstvo kao ideologija i kao društveni nacionalistički pokret je nastalo polovinom 19. veka na teritoriji Austrijskog carstva. U krugovima češke buržoazije razvila se ideja o stvaranju jedne panslovenske države. Ističući svoju pripadnost velikoj slovenskoj zajednici, u želji da se odvoje od Austrijske carevine i pruže otpor germanizaciji, češki intelektualci, na čelu sa Miroslavom Tiršom, materijalno potpomognuti sredstvima češkog veletrgovca Jandrika Fingera, osnovali su 1862. godine „Gimnazijsko društvo praško”, iz koga je izrastao Sokolski pokret, sportskog karaktera, ali sa ideološkom suštinom da će ugušiti i pobediti „zlo samo onaj narod čiji članovi budu telesno i moralno krepki”.[2] Dodatak imenu društva „Sokol”, nastao je na predlog Tiršovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, kome se dopala simbolična predstava najboljih osobina junaka u obliku ptice sokola, kakvu je upoznao u srpskim epskim narodnim pesmama, koje je sakupio i objavio Vuk Karadžić i koje su u drugoj polovini 19. veka imale veliku popularnost u Evropi.[3] Godine 1868. Tirš je izdao „Temelje telesnih vežbi”, u kojima je zajedno sa svojim saradnicima, češkim filozofima, izradio gimnastičku terminologiju. Naredne 1869. nastalo je i „Gimnastičko društvo za gospođe i devojke”. Iste godine je nastao Češki sokolski savez, a zatim i stručni časopis „Soko”.[4] Sokolski gimnastički sistem su činili njegova organizacija, ideologija, sokolska vaspitna metodika, stručni kadrovi, sokolska prosveta i sokolska stručna štampa.[5] Pokret se proširio i na druge slovenske teritorije, zapadnoevropske zemlje i SAD.[2] Slovenija Uredi Među Južnim Slovenima, sokolske principe, kao kod Čeha su najpre 1862. godine prihvatili u Sloveniji, osnivanjem društva „Južni Sokol”, u Ljubljani, a čija su pravila prihvaćena tek neredne 1863. godine. Tadašnje vlasti su zabranile rad ovog društva. Već 1868. osnovano je novo „Telovadno društvo Sokol”, zatim „Žensko telovežbeno društvo” (1901), „Slovenačka sokolska zvezda” (1905) „Sveskovenska sokolska zvezda” (1908).[6] Hrvatska Uredi Hrvati su sokolsku ideju prihvatili par godina nakon Slovenaca. Ideja o osnivanju sokolskog društva je potekla od članova pevačkog društva „Kolo”. U Zagrebu je 1867. osnovano odeljenje za gimnastiku, pod nazivom „Hrvatski soko”, a osnivač i vođa je bio Franjo Hokman. Od 1878. je izlazio mesečni časopis „Sokol”, prvi sokolski list na teritoriji Jugoslavije, koji je izdavan narednih godinu dana. U Zagrebu je 1884. sagrađena sokolana. Nakon toga je započeo brži razvoj sokolstva na teritoriji Hrvatske današnje, osnovani su „Primorski soko” i Savez hrvatskih sokolskih društava na Sušaku (1904), Sokolsko društvo „Dubrovnik” u Dubrovniku (1904), „Srpski soko” u Zagrebu (1905).[7] Bosna i Hercegovina Uredi Plakat povodom drugog spleta krajiških sokola i pobratima u Banjoj Luci, 1918 U Foči je 1883. Risto Jeremić, tada student medicine, osnovao srpsko sokolsko društvo, čiji je cilj bio fizičko i moralno uzdizanje u borbi protiv alkoholizma. Austrougarske vlasti su ga odmah zabranile i uništile sprave za vežbanje. Tek deset godina kasnije osnovani su viteško društvo „Obilić” u [[Mostar[[u (1903), zatim Društvo „Dušan Silni”, u Sarajevu (1906), „Srpsko sokolsko društvo” u Tuzli (1908) i Srpska sokolska župa bosanskohercegovačka u Sarajevu (1910).[8] Godine 1909. pesnik Osman Đikić je osnovao „Muslimanski soko”, sa ciljem da se muslimanska omladina odvoji od hrvatskog sokola, anacionalnog karaktera. U Tuzli je društvo nosilo naziv „Islamski soko”. Na Sveslovenskom sletu u Pragu 1912. muslimani su učestvovali pod zastavom Kraljevine Srbije.[6] Vojvodina Uredi Gimnastika u Vojvodini započela je da se razvija nakon osnivanja Društva za jahanje, veslanje i gašenje požara (1872). Dve godine nakon toga je oformljen „Srpski soko”. Nastava gimnastike u Vojvodini je postala obaveza predmet Srpskoj velikoj gimnaziji u Novom sadu 1875. godine. U Vršcu je 1878. osnovano gimnastičko društvo, „Venac, koje je kasnije preminovano u „Srpski soko”, a zatim su osnovana i sokolska društva u drugim mestima u Vojvodini. Na inicijativu lekara Laze Popovića, osnovan je „Srpski soko” u Sremskim Karlovcima 1905. godine, koje je 1905. počelo sa aktivnijim radom. Godine 1906. osnovana je Fruškogorska župa, sa centrom u Sremskim Karlovcima. Nakon njihovog učešća na Hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu, uspostavili su čvršću vezu sa ostalim sokolima, osnovali su sokolsku biblioteku sa arhivom, a zatim i list „Srpski Soko”.[9] Patrijarh srpski Georgije Branković je kupio za sokolanu jednu od najlepših kuća u Sremskim Karlovcima. Laza Popović je uspeo da objedini srpsko sokolstvo u jedan savez, ali pošto je njegov rad bio otežan zbog austougarskih vlast, centar srpskog sokolstva je prebačen u Beograd. LAza Petrović je ugasio časopis koji je izdavan u Sremskim Karlovcima, i u Beogradu je 1911. pokrenuo „Srpski Sokolski glasnik”. U sokolske vežbe je uvrstio i srpske narodne junačke igre.[10] Makedonija Uredi Na teritoriji Južne Srbije, odnosno makedonije sokolstvo je započelo osnivanjem društva „Dušan Silni” (1908).[7] Srbija Uredi U Kneževini Srbiji, u Beogradu Steva Todorović je na inicijativu svojih učenika, osnovao Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje.[11] 1857. godine. Po nastavnom planu koji je nosio naziv „Raspored predmeta za muške i ženske osnovne škole i uputstvo kako će se predavati”, koji je donet Zakonom od 17. septembra 1871. godine uvedeno je obavezno telesno vežbanje u sva četiri razreda osnovnih škola,[11] a Ukazom ministra prosvete u Srbiji je fiskultura postala obavezan predmet u srednjim školama školske 1878/1879. godine. Fizičko vaspitanje su tada propagirali oficiri, često u ulozi nastavnika, koji su u tu svrhu obučavani na posebnim kursevima.[12] Sokolsko društvo iz Mokranja kod Negotina Prednjački zbor u Negotinu 1931. godine Nastavak rada prvog društva koje je osnovao Steva Todorovića, osnivanje velikog gimnastičkog društva za decu i omladinu, sa centralom u Beogradu i ograncima u većim gradovima Srbije predložio je Vladan Đorđević. Tako je 1882. osnovano „Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje”,[13] a u narednih desetak godina su osnovana društva u mnogim gradovima Srbije.[13]Vojislav Rašić, koji je imao prilike da se upozna sa radom prvog češkog gimnastičkog društva, predložio je da se beograskom društvu doda naziv „Soko”,[13] pa je društvo 1892. dobilo naziv „Beogradsko gimnastičko društvo Soko”. Ovo društvo se uključilo u sokolski pokret, ali je radilo po švedskom gimnastičkom sistemu. Iste godine Rašić je osnovao Beogradsko gimnastičko društvo „Dušan Silni ”, koje se više oslanjalo na srpsku prošlost. Odnosi između dva beogradska društva su bili jako loši, a borba se vodila preko štampe. Na predlog zaštitnika oba društva, princa Đorđa, kao i pod uticajem Jozefa Šajnera, starešine Češke sokolske zajednice u Pragu, ova dva društva su se ujedinila u Savez srpskih sokolskih društava „Dušan Silni” na Cveti 1908. godine. Sokolski pokret u Kraljeivini Srbiji, u to vreme jedinoj nezavisnoj zajednici slovenskih naroda, povezao se od tada sa Sokolima u Pragu, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Pomorju, Sloveniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Krajini i Dalmaciji.[14] Orkestar Sokolske čete Negotina 1931. godine Vlada Kraljevine Srbije, posebno ministar prosvete Ljubomir Jovanović, kasnije osnivač Župe Beograd, pridavali su veliki značaj sokolskom pokretu u prvoj deceniji 20. veka.[14] Nakon svesokolskog sleta u Pragu 1907. godine, na kome su prisustvovali i delegati iz Kraljevine Srbije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je uputilo zahtev sokolskoj opštini u Pragu, da pošalje svoje „prednjake” (članove osposobljene da obučavaju druge), koji bi u Srbiji širili sokolske ideje i radili na fizičkom vaspitanju. Devetorica prednjaka su iz Praga stiglo u Srbiju 1911. godine i oni su raspoređeni u Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Niš, Pirot, Požarevac, Užice i Šabac.[12] Tokom Aneksione krize, Sokoli su optuživani za velikosrpsku propagandu.[7] Oko 1912. Srpski Sokoli su se organizovali u župe: Fruškogorska u Sremu, Dalmatinsku, Krajišku, Savez srpskih sokolskog društva „Dušan Silni” u Srbiji, i bosanskohercegovačku. Nakon sleta u Zagrebu 1911. su istupali zajedno pod istom sokolskom zastavom i organizovali u Sveslovenski sokolski savez.[6] Osnivanje Uredi Uoči Prvog svetskog rata, 18. juna 1914. godine u Zagrebu je održan tajni sastanak predstavnika tadašnje Slovenačke sokolske Zvezde, Hrvatskog Sokolskog saveza i Srpskog sokolskog Saveza.[15] Kao predstavnik srpskih sokola iz Srbije, Đura Paunković je na ovom sastanku održao značajan govor, u kome je predložio da se osnuje jedan Jugoslovenski sokolski savez, koji bi obuhvatao sve Južne Slovene, bez obzira da li žive u Srbiji, Austrougarskoj ili Bugarskoj.[16] Nakon rasprave, predlog je jednoglasno usvojen.[16] Ujedinjenje je trebalo da se proklamuje na prvom Jugoslovenskom sokolskom sletu u Ljubljani predviđenom za Vidovdan, deset dana kasnije, kada bi se dogovorili i o zajedničkim kostimima, vođama, sedište saveza. Ideja je bila da se dogovore Austrougarske vlasti, verovatno saznavši za zakazani slet su zabranile dolazak srpskih Sokola iz Srbije, zbog čega je odlučeno da se slet ne održi, slet se najverovatnije ne bi održao ni zbog Sarajevskog atentata, kao i ratnih događaja koji usledili.[16] Nakon Prvog svetskog rata i stavaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponovo su se sastali predstavnici plemenskog sokolstva, na sednici od 26. januara 1919. u Zagrebu, na kome su ostvarena odluka o ujedinjenju u Sokolski Savez Srba Hrvata i Slovenaca, doneta još na tajnom sastanku od 18. juna 1914, što je zatim svečano proglašeno na Vidovdan iste 1919. godine, na sokolskom saboru u Novom Sadu.[15] Naredne 1920. godine savez je promenio ime u Jugoslovenski sokolski savez.[7] Nakon uvođenja diktature, donet je Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije”.[17] Za starešinu je izabran prestolonaslednik Petar II Karađorđević, a njegovi zamenici su bili Engelbel Gangl i Đura Paunković.[17] Prema tom zakonu sva postojeća društva morala su da se ujedine ili bi u suprotnom bila ukinuta. Kralj Aleksandar je sokolstvo uveo u državne institucije, školu i vojsku, a praktično čitava državna administracija imala je za cilj širenje jugoslovensnstva kroz sokolstvo.[17] Savez je postao član saveza „Slovenskog sokolstva” i Međunarodnog gimnastaičkog saveza.[17] Organizacija Uredi Sokolski dom u Zrenjaninu, delo arhitekte Brašovana Cilj Sokola je bio da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, a sve to uporednim vaspitanjem tela i duše po odomaćenom Tiršovom sokolskom sistemu.[18] Član Sokola je mogao biti svaki „dorastao i neporočan“ državljanin, a postojala su i deca sokoli i sokolski priraštaj. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije postojalo je šest nivoa sokolske organizacije[19]: Savez — vrhovni organ na nivou države, podređen Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda. Udruživala je sve sokolske župe Kraljevine Jugoslavije, a njeno sedište je bilo u Beogradu.[20] Župa — udruživala je više sokolskih društava i imala sa sedište u privrednom i kulturnom centru regiona Društvo — osnovna mesna organizacija koja je neposredno vršila odgajivanje svih sokolskih pripadnika svoga područja. Obično je obuhvatalo jedan grad sa okolnim selima Četa — obično u seoski sredinama Bratstvo — najmanje 6 članova Povereništvo — najmanje 3 člana Sokolskim društvom je upravljala društvena uprava, koja se sastojala iz starešine društva, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odseka, načelnika i načelnice, 5—10 članova i njihovih zamenika i 3—5 revizora računa i njihovih zamenika. Sokolskom župom je upravljala uprava župe, koja se sastojala iz starešine, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odbora, načelnika i načelnice, sekretara, blagajnika, 5—10 članova i njihovih zamenika i 5 revizora i njihovih zamenika.[21] Sokolski savez Uredi Sokolskim savezom je upravljala Uprava koja se sastojala od starešine, pet podstarešina, načelnika, načelnice, po tri njihova zamenika, predsednika prosvetnog odbora, 15—25 članova i 7—11 njihovih zamenika i 5—7 revizora i njihovih zamenika. Upravu Sokolskog saveza je imenovao i razrešavao ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa predsednikom Ministarskog saveta. Starešina Sokolskog saveza je bio naslednik prestola Petar Karađorđević. Starešina i Uprava su upravljali celokupnim radom Sokola Kraljevine Jugoslavije i predstavljali celokupno sokolstvo. Savetodavni organi za proučavanje i rešavanje načelnih pitanja bili su: Glavna skupština, Odbor delegata župa i Odbor načelnika župa.[22] Program Sokolske Petrove petoljetke je sprovođen u periodu koji se trebao završiti kraljevim sticanjem punoletstva 6. septembra 1941.[23] Sokolane Uredi Sokolana je prostorija u kojoj se redovno održavaju vežbe članova društva. Kao glavno stecište članova, trebalo je da obezbedi mogućnost vežbanja i u zimskim uslovima, bez opasnosti po zdravlje. Još na samom početku sokolskog pokreta su uspostavljena određena pravila za izgradnju sokolana. Sokolane je trebalo da budu dovoljno prostrane, tako da svaki vežbač ima 4—5 m². Osim toga sokolane su bile površine najmanje 54 m² i visine 4—5 m.[24] Za letnje mesece predviđena su vežbališta na vazduhu. Pod vežbališta je pravljen od nabijene zemlje, drveta ili nasipanog peska na dubinu 30—40 cm.[24] Bilo je poželjeno da u sokolani postoje i prostorije za presvlačenje i kupališta za tuširanje.[24] Vremenom su u prioritetne sokolske građevine uvršćena i sletišta. Prilaz sletištu je morao da ima dobrar raspored ulaza, tako da se učesnici mogu podeliti od gledališta, pre ulaza u sletište, a na ulazu u zbiralište razdeliti na muške i ženske učesnike.[25] Sokolski objekti su bili izuzetno popularni i predstavljali su ideale panslovenskog kulturnog i sportskog pokreta. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije je izgrađeno preko 150 sokolskih objekata. Na teritorijama sa srpskom većinom građeni su objekti sa elementima moravskog stila inspirisan na arhitekturi iz 14. i 15. veka, u Sloveniji neogotička remniscencija, kao dom u Taboru, dok je u Makedoniji preovlađivao orijentalni stil. Sredinom četvrte decenije 20. veka, pod uticajem moderne, objekti su izgubili folklornu dekoraciju i postali su funkcionalnalniji.[26] Jedan od najznačajnijih graditelja sokolskih domova je bio Momir Korunović.[26] Bio je nadzorni arhitekta na svim sokolskim domovima u Jugoslaviji i predsednik građevinsko-umetničkog odseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izradio je projekte za dvadeset sedam od čega je realizovano šesnaest projekata, među njima sokolski domovi u Prokuplju, Avtovcu, Visokom (1935), Jagodini (1935), Staroj Pazovi (1931), Loznici (1931) , Bijeljini (1929), Uroševcu (1929), Užicu, Kumanovu (1931), Sokolsku vežbanicu pri Drugoj muškoj gimnaziji u Makedonskoj ulici (1924), Sokolsko sletište - drveni stadion za Svesokolski slet (1930), Sokolski dom na Čukarici (1934), „Matica” u Deligradskoj ulici (1935) u Beogradu.[26] Značajan arhitekta sokolskih domova je i profesor Josip Driak, koji je uradio nacrt za sportski stadion u Zagrebu, tada najveće sokolsko sletište u Jugoslaviji, najveća građevina posvećena telesnom vežbanju u Jugoistočnoj Evropi. Izgrađena je 1934. povodom 60 godina Hrvatskog sokola, 30 godina od osnivanja Saveza hrvatskih sokolskih društava, 20 godina Jugoslovenskog sokolskog saveza i 10 godina Saveza Sveslovenskog Sokolstva. [27] Sokolski sletovi Uredi Najznačajnije sokolske manifestacije su bili sokolski sletovi. Njihov cilj je bio da se kroz telesno vežbanje obeleži masovnost sokolskog pokreta. Održavali su se održavali na nivou jednog sokolskog okružja, jedne sokolske župe, na nivou jedne države ili jedne od njenih regija (pokrajinski sletovi) ili na međunarodnom nivou, takozvani sveslovenski sokolski sletovi, koji su se tradicionalno održavali u Pragu.[28] Često se dešavalo da se sletovi održavaju na dane velikih crkvenih praznika, kao što su Vaskrs, Vidovdan, Duhovi i drugi. Osim gimnastičkih vežbi, na sletovima su organizovani svečani defilei, bakljade, koncerti i drugo.[28] Prvi Jugoslovenski svesokolski slet je održan u Ljubljani od 23. jula do 16. avgusta 1922. godine i imao je međunarodni karakter.[29] Drugi Jugoslovenski svesokolski slet je održan od 8. do 30. juna 1930, u Beogradu.[30] Među najbolje sletove Jugoslovenskog Sokola spada pokrajinski slet održan u Ljubljani 28—29. juna 1933.[30] Članstvo Uredi Članovi svih sokolskih organizacija su se, bez obzira na uzrast, uključujući i decu međusobno nazivali sa „brate” ili „sestro”, oslovljavali sa „ti” i pozdravljali sa „zdravo”.[31] Sokoli su propagirali jednakost polova. Smatrali su da žene imaju ista prava da postanu učitelji i prednjaci, s tim da su žene obučavale ženske članove, a muški muške članove. Muški i ženski članovi su mogli obavljati iste funkcije u sokolskoj hijerarhiji. [31] Ipak, smatrali su da bi u slučaju rata uloga žena bila drugačija u odnosu na muškarce, odnosno da se brinu o deci, ishrani stanovništva i vojske.[31] Vojska Uredi Godine 1940. Sokolstvo je transformisano u organizaciju vojnog karaktera iz dva razloga. Kao nacionalna organizacija, njen cilj je bio odbrana države Jugoslavije, s obzirom da joj je pretila opasnost od napada Sile Osovine. Drugi razlog su bili unutrašnja odbrana od napada i masovnih progona pripadnika Sokola na teritoriji Banovine Hrvatske, gde su se najjače osetile posledice Poslanice katoličkog episkopata protiv Saveza Sokola od 8. januara 1933. godine.[32] Tokom čitave 1940. godine beleženi su progoni i napadi na sokolske radnike iz Imotskog, Nove Gradiške, Splita, Zagreba i drugih mesta, oduzimani su im odbornički mandati, a sokolski učitelji su prebacivani u zabačena sela Banovine Hrvatske, daleko od većih mesta.[32] Sokolstvo se u vreme vlade Milana Stojadinovića, koncentrisala na teritoriju Srbije, a kasnije je vlade Dragiše Cvetkovića počela da naoružava organizaciju, kao protivtežu Hrvatskoj seljačkoj zaštiti.[32] Još krajem marta 1940. godine Savezna uprava Sokola je objavila pripravno stanje, sa ciljem da se delatnost jugoslovenskog sokolstva usmeri na narodnu odbranu, vojno-odbrambene akcije u sprečavanja „Pete kolone” u Jugoslaviji.[32] Predviđano je organizovanje Sokolstva u Jugoslovensku nacionalnu vojsku i u tom smislu je intenziviran rad na uspostavljanju novih sokolskih jedinica.[32] Prema pravilniku Saveza i inače su kandidati koji su želeli da uživaju povlastice odsluženja skraćenog vojnog roka obučavani da rukuju oružjem i bacaju bombe. Međutim, ratno stanje je zahtevalo veću predvojničku obuku. U tom smislu, otkazivane su manifestacije, koje su mogle da oduzimaju vreme u pripremama za vojno-odrambeni rad, a svim jedinicama je izdata direktiva hitnog oformljavanja streljačkog odseka i održavanja vojne obuke na redovnim časovima.[33] Galerija Reference Literatura Vidi još