boškovićeva teorija prirodne filozofije ružer bošović o problemima mehanike žarko dadić fragmenti o ruđeru prvi prevodi sa latinskog ,,, o ljubomir simović ,,, solženjicin metastaza logorski dnevnik ROM.4

Časopis DELO Godina I, Brojevi 1, 2 i 3 Izdavač: Nolit Beograd, 1955. Meki povez Broj strana (1+2+3): 360 + 96 STANJE: Korice sva tri broja prljave i pohabane. Br. 1: Na dvadesetak stranica bleda mrlja od vlage uz rub. Na str. 98 – 101 tekst podvlačen običnom olovkom (slika). Br. 2: Korice se odvojile od ostatka (slika). Potpis na prvoj strani, str. 211/212 otkinut delić margine. U gornjem desnom uglu stranica trag vlage.

boškovićeva teorija prirodne filozofije ružer bošović o problemima mehanike žarko dadić fragmenti o ruđeru prvi prevodi sa latinskog ,,, o ljubomir simović ,,, solženjicin metastaza logorski dnevnik

dobro očuvaqn valter benjamin fulaneli branko kukić ,,,,

DELO 1-3 / 1955 Godina izdanja: 1955 Broj strana 1+2+3: 360 + 96 Format: 21 X 15cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Prva tri brija časopisa Delo iz ( mart, april, maj ) 1955. godine, sadržaji na slici, poneka blaga fleka ostalo dobro očuvano Tags: Časpis 24.04.2024.

POEZIJA JUGOSLOVENSKIH NARODA Tokovi opredelhjenja Izbor i predgovor: ALEKSANDAR PETROV DELO broj 1/1975 Broš Latinica 2 7 9 stranica Pađnja !!! APSOLUTNO NEKORIŠĆENO NERASEČENE STRANICE Kolekcionarski primerak ************

INDIJA TRADICIJA & SAVREMENOST DELO broj 2/1975 NOLIT B e o g r a d 1 9 7 5 Broš Latinica Pažnja !!! NEKORIŠĆENO Ekstra ***********

Kao na slikama Ogledi 1. Bit glazbenog dijela 2. Procesualnost glazbe 3. Vremenska struktura i doživljaj vremena u glazbenom djelu 4. O povijesnoj promenljivosti glazbenog primalaštva 5. Komično u glazbi 6. Estetske funkcije glazbenog citata 7. Tišina i stanka u glazbi, 8. Vrijednosni problemi glazbe 19. stoljeća 9. Pogledi Lunačarskog na glazbu 10. O nacionalnom stilu u glazbi 11. Glazba i revolucija tags: Lunačarski moderna teorija muzike muzička avangarda klasika

U dobrom stanju Ideološki modeli : srpsko slikarstvo 1945-1968 / Lidija Merenik Jezik srpski Godina 2001 Beopilis : Remont, 2001 (Beograd : Margo-art) Fizički opis 148 str. : ilustr. ; 22 cm Tiraž 500 Napomene i bibliografske reference uz tekst Summary : Ideological models and art : Serbian painting 1945-1968 Registar. Predmetne odrednice Slikarstvo -- Ideologija -- Srbija -- 1945-1968 Sadržaj 1. Uvodna napomena 2. Zatečeno stanje II TOTALITARNI MODEL 1. Umetnost i vlast 2. Identitet umetnosti izvan socijalističkog realizma III MODERNISTIČKI MODEL 1. Tranzicija 2. Rani radovi 3. Uredivanje 4. Uređeni svet 5. Račvanja IV KRITIČKI MODEL 1. Nagrizanje 2. Akumulacija 3. Nova igra V DELO KAO MODEL: DECENTRIRANJE IDEOLOGIJE VI ULOGE VII SUMMARY VIII REPRODUKCIJE U TEKSTU IX INPEX

ZVUK JUGOSLOVENSKA MUZIČKA REVIJA SAVEZ KOMPOZITORA JUGOSLAVIJE BEOGRAD 65/1965 R e f e r e n c e 1. TRAGOM MUZIKE U DELU IVE ANDRIĆA 2. POLIFONI OBLICI PRVE KATEGORIJE U NARODNOJ MUZICI BOSNE I HERCEGOVINE 3. PROBLEM TONSKE PODELE U ZAPADNOEVROPSKOJ MUZICI SREDNJEG VEKA 4. KORNELIJE STANKOVIĆ NEKAD I SAD . . . ............................................................. BROŠ LATINICA 525-690 STRANA KOLEKCIONARSKI PRIMERAK - MUZIČKI ČASOPIS iz 1965. godine !!! GARANCIJA NEKORIŠĆENO

ZVUK JUGOSLOVENSKA MUZIČKA REVIJA SAVEZ KOMPOZITORA JUGOSLAVIJE 55/1962 R e f e r e n c e 1. ASOCIJACIJE IZ MUZIKE UZ DELO IVE ANDRIĆA 2. FUNKCIONALNOST MODERNE MUZIKE 3. ĐURA JAKŠIĆ I NAŠA MUZIČKA UMETNOST . . . .............................................................. BROŠ LATINICA 513-633 STRANE MUZIČKI ČASOPIS - KOLEKCIONARSKI PRIMERAK iz 1962. godine !!! NEKORIŠĆENO

JEIK I MOĆ DELO 8-9/1982 NOLIT B e o g r a d 1 9 8 2 A U T O R I Ante ARMANINI Milorad BELANČIĆ Branko ČEGEC Ivan IVAS Dževad KARAHASAN Zlatko KRAMARIĆ Cvjetko MILANJA Nenad MIŠČEVIĆ Rastko MOČNIK Denis PONIŽ Milko VALENT Slavoj ŽIŽEK ....................................................... Broš Latinica 2 1 2 stranica Nekorišćeno

str. 16 urednik : milan kujundzic, novi sad , 1871 Milan Kujundžić Aberdar (Beograd, 28. februar 1842 — Beograd, 26. novembar 1893) bio je srpski filozof i političar. Rođen je u Beogradu kao Janićije ali je svoje ime posrbio u Milan. Nadimak Aberdar je dodao imenu i prezimenu po svojoj prvoj zbirci pesama.Reč `aberdar` označava vatreno oružje kojim se nagoveštava povoljna vest. To je i ime Karađorđevog topa iz Prvog srpskog ustanka. Roditelji su mu bili zanatlija Jovan Kujundžić „Valjevac” (1813-1877) i Anastasija - Nasta, ćerka predsednika suda Maksima Rankovića (1790-1843) i Stane (1788-1878). Njegova sestra Jelena - Jela (1844-1908) bila je udata za Stojana Novakovića. Brat po ocu bio je lekar i medicinski pisac Vojislav Kujundžić (1872-1946). Gimnaziju je učio u Beogradu i Pančevu, a upisao se na pravni odsek Liceja u Beogradu. Zbog turskog bombardovanja Beograda 1862. godine prekinuo je studije i postao konjički desetar. Nakon toga dobija stipendiju srpske vlade i odlazi da studira filozofiju u Beču, Minhenu i Parizu, a onda i na Oksfordu.Pre nego što je završio studije, 1866. godine ministar prosvete ga vraća u Srbiju da preuzme katedru filozofije na Velikoj školi. Bio je profesor filosofije na Velikoj školi dva puta: 1866-1867. i 1873-1882. godine. U javnom životu, on je sekretar Srpskog učenog društva (od 1873. do 1882), predsednik Narodne skupštine (od 1880. do 1885), ministar prosvete (1886-1887), poslanik u Rimu, urednik Mlade Srbadije i pesnik. Kao omladinac imao je važnu ulogu u Ujedinjenoj omladini srpskoj i bio urednik njenog organa Mlada Srbadija (1871-1872). Kao ministar prosvete i crkvenih dela, izdejstvovao je 1886. godine ukidanje dvaju srpskih pravoslavnih eparhija, Šabačke i Negotinske, što je bilo suprotno željama Svetog arhijerejskog sinoda i potrebama Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji. Kada je 5. aprila 1887. godine kralj Milan Obrenović imenovao prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije, među njima je bio i Milan Kujundžić Aberdar. Učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. i zbog toga unapređen u majora, a kasnije i potpukovnika. Od brojnih odlikovanja koja je dobio, najznačajnija su: medalja obnovioca Srpske kraljevine, Takovski krst III stepena, orden Belog orla III stepena i Takovski krst IV stepena sa mačevima. Počeo je još u đačkom dobu da piše poeziju; objavio je dve zbirke pesama. Njegova najznačajnija filozofska dela su: Kratki pregled harmonije u svetu, Filozofija u Srba, Šta je i koliko u nas urađeno na lođici? i Ide li svet nabolje ili nagore?.

JAZU 350 primeraka Zagreb Odlično stanje Retko Urednik Vlado Buzančić Katalog Edo Murtić (Velika Pisanica, 4. maj 1921 – Zagreb, 2. januar 2005) je hrvatski slikar, grafički dizajner, poozorišni scenograf i akademik.[1] Edo Murtić Datum rođenja 4. maj 1921. Mesto rođenja Velika Pisanica Datum smrti 2. januar 2005. (83 god.) Mesto smrti Zagreb Delo Ede Murtića Rođen je u Velikoj Pisarnici kraj Bjelovara. Njegova se porodica 1925. godine, seli u Zagreb, gde završava srednju i osnovnu školu. Studirao je na akademiji primenjene umetnosti. Profesori su mu bili Petar Dobrović i Ljubo Babić.[1] Prvo samostalnu izložbu imao je 1935. u Zagrebu. Od 1941. učestvuje u Drugom svetskom ratu, a 1943. se uključuje u pokret otpora protiv fašista.[1] Puno je putova tokom života a posećivao je i Francusku, SAD i Italiju. Njegovi radovi dobili su međunarodna priznanja. Ostvario je 150 samostalnih i oko 300 drugih izložbi na raznim kontinentima.[1] Njegova se dela obično nalaze u privatnom vlašništvu svuda po svetu. Takođe je radio i pozorišnu scenografiju, murale i mozaike. Bio je član „Hrvatske akademije nauke i umetnosti“, a proglašen je i počasnim građaninom Bjelovara. Umro je u bolnici u Zagrebu.

Kalendar za 1980.godinu,sa delima iz Narodnog muzeja Beograda.1.Januar/Rubens-Dijana se vraca iz lova 2.Februar/Glava svetitelja-Studenica 3.Mart/Raspece 4.April/Paja Jovanovic-portret umetnikove supruge muni 5.Maj/Kapitel-Stobi 6.Jun/Ogist Renoar-Kupacica 7.Jul/Zlatna maska-Trebeniste kod Ohrida 8.Avgust/Miroslavljevo jevandjenje 9.Septembar/Sava Sumanovic-Jesenji put 10.Oktobar/Katarina Ivanovic-Autoportret 11.Novembar/Votivna kolica-Dupljaja-Bela Crkva 12.Decembar/Lorenco di Kredi-Poklonjenje

ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ НОВЕМБАР 1989 НОВИ САД I. ДВЕСТОПЕДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА 1. ЈОВАН ДЕРЕТИЋ: ДоситејОбрадовић инаши сусрети са светом 2. АЛЕКСАНДАРМ. ПЕТРОВИЋ: Античко и византијско наслеђе уДоситејевом делу 3. ДРАГИША ЖИВКОВИЋ: Доситеј и жене II. ЛИКОВНИ ПРИЛОЗИ ЖАНА ТАНГЕЛИЈА - ЦРНО-БЕЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ(8) ( На фотографији ТАНГЕЛИ поред `Pi - Stop`, 1984) III. ЏЕК КЕРУАК IV. КАРЛ ПОПЕР .................................................................. БРОШ ЋИРИЛИЦА 485-662 СТРАНИЦЕ

LETOPIS MATICE SRPSKE 487 / 2011, sv. 1-2 Matica srpska, Novi Sad, 2 0 1 1 OGLEDI Episkop JOVAN PURIĆ: PravoSlavlje i egoizam: 1.PravoSlavni opit ličnosti i `kultura egoizma`, 2.O problemu duhovne neOsetljivosti u savremenom svetu i među današnjim hrišćanima. VLADETA JEROTIĆ: Sa Heraklitom u 21. veku - kako tumačiti danas neke njegove fragmente SVEDOČANSTVA/ Jelena GUSKOVA: PovoDom knjige Karle del Ponto `Lov, ja i ratni zločinci` NEĐO ŠIPOVAC: Jedan čovjek-jedna knjiga i mali svjetski rat protiv Srba (Ričard Holbruk, `Završiti rat`) DRAGOLJUB PETROVIĆ: Arbanasi došli - s Kavkaza? VASILIJE KRESTIĆ: O srpskoj enciklopediji ZORAN KOVAČEVIĆ: Srpska enciklopedija - poduhvat više generacija OBRAD STANOJEVIĆ: Srpska enciklopedija - sveopšti zbornik znanja IVAN NEGRIŠORAC: Srpska enciklopedija: od uPotrebe do simboličke vrednosti ŽELJKO MILANOVIĆ: Trezvenjaci u pijanoj balkanskoj istoriji (Razgovor sa MIRKOM DEMIĆEM) KRITIKA Radoš LJUŠIĆ: Basarine istoriografske bahanalije (S.Basara, Početak bune protiv dahija) Ćirilica, 273 str

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Josip Kulundžić (Zemun, 1. avgust 1899 — Beograd, 1. decembar 1970)[1] bio je dramski pisac, prevodilac dela za pozorište, reditelj drama i opera, teoretičar drame i pozorišta, profesor dramaturgije, urednik pozorišnih listova i časopisa. Bio je glavni urednik časopisa Scena (1965–1969)[2]. U pozorišnoj kulturi Jugoslavije bio prisutan pet decenija (1921–1970).[3] Biografija Josip Kulundžić potiče iz trgovačke porodice. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zemunu 1918. Završio Filozofski fakultet u Beogradu 1926. godine, studije nastavio u Drezdenu, Beču, Parizu i Pragu i završio specijalne studije dramaturgije i operske režije u Parizu i Berlinu.[2] Od 1921. godine bio je pomoćnik dramaturga HNK-a u Zagrebu, a upravnik Drame (1926), urednik pozorišnog časopisa Comoedia i Hrvatska pozornica kao i predavač na Glumačkoj školi. Godine 1928. odlazi u Novosadsko-osječko pozorište[4] Nakon toga dolazi u Beograd gde je bio dramski režiser u Beogradskon narodnom pozorištu od 1930. godine[1] Mijenjao je poslove i boravišta u užoj Srbiji i Vojvodini, a najduže je bio profesor na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (1949–68).[4] Bio je veliki poznavalac evropskog pozorišta, kao i dramske književnosti i teorije, je i autor niza stručnih tekstova.

Kokan Mladenovic - Na Drini cuprija Po motivima romana Ive Andrica Albion Books, Beograd, 2017. Edicija `Jugosfera` Tvrd povez, 124 strane, posveta autora. RETKO! Кокан Младеновић (Ниш, 30. април 1970) српски је позоришни редитељ и универзитетски професор. Биографија Завршио је средњу глумачку школу у Нишу и дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Мирослава Беловића и Николе Јевтића.[1] Обављао је функцију уметничког директора позоришта ДАДОВ, уметничког директора и сталног редитеља Народног позоришта у Сомбору, директора драме Народног позоришта у Београду и управника позоришта Атеље 212 у Београду.[1] Запослен је као ванредни професор на предмету позоришна режија на ФДУ у Београду.[1] Представе које је режирао игране су у позориштима Србије, Словеније, Мађарске, Црне Горе, Хрватске, Румуније, Босне и Херцеговине и Северне Македоније.[1] Награде Награда „Бојан Ступица”[1] Пет Стеријиних награда[1] Награда „Бора Михајловић“[1] Награда Ардалион фестивала у Ужицу[1] Гранд приx за режију на Међународном позоришном фестивалу у Будимпешти[1] Четири награде Златни ћуран на Данима комедије у Јагодини[1] Четири награде Јоаким Вујић[1] Четири награде на Војвођанским сусретима позоришта[1] Пет награда на Фестивалу класике у Вршцу[1] Награда на Сусретима позоришта у Брчком[1] Две награде на Фестивалу позоришних праизведби у Параћину[1] Три награде на Фестивалу праизведби у Алексинцу[1] Награда за режију Мостарска лиска[1] Награда за режију фестивала у Котору[1] Златна плакета „Мокрањчевих дана“ у Неготину[1] Златна плакета „Дана Зорана Радмиловића“ у Зајечару[1] Театрографија Ждралово перје, 13.10.1991, Београд, Позориште „Бошко Буха” Београд[2] Повратак дон Жуана, 06.12.1992, Београд, Београдско драмско позориште[2] Маратонци трче почасни круг, 26.02.1993, Сомбор, Народно позориште[2] Фигарова женидба, 18.02.1994, Сомбор, Народно позориште[2] Буба у уху, 15.09.1994, Вршац, Народно позориште `Стерија` (Вршац)[2] Луди од љубави, 18.10.1994, Ниш, Народно позориште у Нишу[2] Алан Форд, 11.11.1994, Београд, Позориште на Теразијама[2] Развојни пут Боре Шнајдера, 31.01.1995, Београд, Народно позориште у Београду[2] ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ РИКОТИ, 07.05.1995, Београд, Атеље 212[2] Мир, 29.02.1996, Београд, Позориште на Теразијама[2] Ревизор, 26.06.1996, Београд, Народно позориште[2] Мрешћење шарана, 03.12.1996, Шабац, Шабачко позориште[2] Буздован, 26.06.1997, Шабац, Шабачко позориште[2] Бетмен и луткар, 11.11.1997, Ниш, Позориште лутака[2] Афера недужне Анабеле, 17.12.1997, Сомбор, Народно позориште[2] Како засмејати господара, 23.04.1998, Ужице, Народно позориште Ужице[2] Дуго путовање у Јевропу, 11.09.1998, Шабац, Шабачко позориште[2] ВЕЛИКА СВЕСКА, 14.02.1999, Београд, Атеље 212[2] Ружење народа у два дела, 26.09.1999, Сомбор, Народно позориште[2] Пер Гинт, 23.05.2000, Ужице, Народно позориште[2] Богојављенска ноћ, 01.12.2000, Бања Лука, Народно позориште Републике Српске[2] Путујуће позориште Шопаловић, 06.03.2001, Београд, Народно позориште[2] Цуба либре, 30.04.2001, Нови Сад, [[Српско народно позориште[2] Слуга двају господара, 06.10.2001, Суботица, Народно позориште[2] Сестре по метли, 23.10.2001, Београд, Мало позориште Душко Радовић[2] Опсада цркве Светог Спаса, 23.02.2002, Сомбор, Народно позориште[2] Како засмејати господара, 20.04.2002, Бања Лука, Народно позориште Републике Српске[2] Баханалије, 18.10.2002, Суботица, Народно позориште[2] Мајстор и Маргарита, 22.03.2003, Сомбор, Народно позориште[2] Хобит, 11.05.2003, Београд, Позориште `Бошко Буха`[2] СТРАХ И ЊЕГОВ СЛУГА, 06.08.2003, Београд, Атеље 212[2] Сан летње ноћи, 10.12.2003, Нови Сад, Српско народно позориште[2] Је ли било кнежеве вечере?, 04.04.2004, Ниш, Народно позориште[2] Сабрана дела Вилијема Шекспира (мушка верзија), 13.09.2004, Суботица, Народно позориште[2] Сабрана дела Вилијема Шекспира (женска верзија), 14.09.2004, Суботица, Народно позориште[2] Балкански шпијун, 29.01.2005, Сомбор, Народно позориште[2] Петар Пан, 25.03.2005, Београд, Мало позориште `Душко Радовић`[2] Укроћена горопад, 05.06.2005, Зрењанин, Народно позориште „Тоша Јовановић”[2] Сабирни центар, 17.02.2006, Шабац, Шабачко позориште[2] Баш челик, 29.03.2006, Бања Лука, Дјечије позориште Републике Српске[2] Је ли било кнежеве вечере, 25.06.2006, Бања Лука, Народно позориште Републике Српске[2] Дисцо пигс, 27.07.2006, Београд, Београдско драмско позориште[2] Чикаго, 19.10.2006, Београд, Позориште на Теразијама[2] Последња смрт Френкија Сузице, 25.11.2006, Сомбор, Народно позориште[2] Аудиција, 12.01.2007, Зрењанин, Народно позориште `Тоша Јовановић`[2] Ја или неко други, 23.03.2007, Нови Сад, Српско народно позориште[2] Ја, 23.03.2007, Нови Сад, Српско народно позориште[2] Амселфелд, 20.09.2007, Београд, Битеф театар[2] Скочиђевојка, 04.11.2007, Нови Сад, Српско народно позориште[2] Виа Балкан, 25.11.2007, Сомбор, Народно позориште[2] Одабрани и уништени, 14.02.2008, Ниш, Народно позориште[2] Маратонци трче почасни круг, 25.05.2008, Београд, Позориште на Теразијама[2] Нова страдија, 12.03.2009, Београд, Народно позориште[2] Наранцсöр, 17.04.2009, Нови Сад, Новосадско позориште - Úјвидéки сзíнхáз[2] Дундо Мароје, 26.06.2009, Крушевац, Крушевачко позориште[2] Коса, 03.02.2010, Београд, Атеље 212[2] Иза решетака, 14.10.2011, Крушевац, Крушевачко позориште[2] Збогом СФРЈ, 29.11.2011, Београд, Атеље 212[2] Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња, 07.09.2012, Сомбор, Народно позориште[2] JELENTKEZZENEK A LEGJOBBAK, 21.09.2012, Novi Sad, Novosadsko pozorište - Újvidéki színház[2] Зона Замфирова, 09.11.2012, Београд, Позориште на Теразијама[2] Опера ултима, 2013, Нови Сад, Новосадско позориште - Újvidéki színház[2] Др Нушић, 25.04.2014, Сомбор, Народно позориште[2] Каубоји, 25.10.2014, Кикинда, Народно позориште[2] Јулије Цезар, 15.07.2015, Будва, Град театар - Тheatre citu[2] Јулије Цезар, 24.11.2015, Сомбор, Народно позориште[2] На Дрини ћуприја, 17.03.2016, Нови Сад, Српско народно позориште[2] Коштана, 05.08.2016, Нови Сад, Српско народно позориште[2] Јами дистрикт, 24.03.2017, Београд, Битеф театар[2] Рубиште, 23.05.2017, Шабац, Шабачко позориште[2] Felhő a nadrágban, 25.11.2017, Суботица, Позориште `Kosztolányi Dezsö`[2] Кад би Сомбор био Холивуд, 17.02.2018, Сомбор, Народно позориште[2] Клошмерл, 23.04.2018, Београд, Београдско драмско позориште[2] Сан летње ноћи, 08.10.2019, Београд, Народно позориште[2] Густав је крив за све, 21.12.2019, Суботица, Pozorište `Kosztolányi Dezsö`[2]

1.Franjo Tuđman: ZAOŠTRAVANJE SUKOBA I POKUŠAJ NAGODBE IZMEĐU POBORNIKA CENTRALIZMA I FEDERALIZMA U KRALJEVINI SHS (1924-1927) (36 stranica - dovršen članak) !!!!!!!!!!!!!! 2.Drago Ivanišević: HISTORIJA 3.Mirko Deanović: MOLIERE U DUBROVNIKU 18. VIJEKA 4.Marin Franičevič: DRAGO GERVAIS, PJESNIK I KOMEDIOGRAFD 5.Giacomo Scotti: ARIEL CANZANI I NJGOVO DJELO 6.Miroslav Katičič: BIZANTSKA KNJIŽEVNOST Književnost istočnog Rima - Književna povijest Grčke 7.S A R T R FORUM 6/1971 Z a g r e b 1 9 7 1 .......................................................... Broš Latinica Šiven povez 88O-112o stranica Delimično nerasečene stranice NEKORIŠĆENO

POLJA 457/2OO9 EKFRAZA 1. Dejms Hefernan: EKFRAZA I PRIKAZ 2. Tamar Jakobi: SLIKOVNI MODELI I PRIPOVEDNA EKFRAZA 3. Metju Šnajder: PROBLEMATIČNE RAZLIKE: KONFLIKTNI MIMEZIS U LESINGOVOM LAOKOONU 4. Džef Gatral: IZMEĐU IKONOKLASTIJE I TIŠINE: PRIKAZIVANJE BOŽANSKOG U DELIMA HOLBAJNA I DOSTOJEVSKOG 5. Timoti Bahti: MINORNA VRSTA I NJENE INVERZIJE: SLIKA, PESMA, KNJIGA U CELANOVOJ `UNTER EIN BILD` ............................................................ Broš Latinica 2OO stranica NEKORIŠĆENO

Vladimir Rozic - Dusan Jankovic 1894-1950 Zivot i delo MPU, Beograd, 1987. Mek povez, 160 strana, posveta Vladimira Rozica. Dušan Janković (1894-1950) was a Serbian avant-garde artist.[1][2] Dušan Janković was born in Niš in 1894. After joining the Serbian army in late 1914, he participated in the Great Retreat during the winter of 1915 across the Albanian mountains to the port of Skadar, where an awaiting Italian passenger ship evacuated him with the rest of the military personnel to Bari, Italy, and eventually to Rouen in France,[3] where he would spend a significant part of his early youth. From 1916 he lived in Paris, where he studied at the École nationale supérieure des arts décoratifs from 1918 to 1921. The greatest number of his drawings, graphics and paintings was developed in Paris and in 1923 in Belgrade, he continued to devote himself to applied graphics and prints. Later, he returned to France where he continued painting. Upon his return to Belgrade in 1935, he again devoted himself to applied graphics and ceramics and porcelain[4] which was the vogue during the all-media encompassing Art Deco period.[5] In 1948 he became a part-time professor of applied graphics and decorative script at the Academy of Applied Arts in Belgrade. He died in Belgrade in 1950. hiljadu i druga noc, dizajn, nadrealizam, nadrealisti...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Todor M. Stevanović je diplomirao u Beogradu u klasi Đorđa Andrejevića Kuna i magistrirao kod Nedeljka Gvozdenovića. Stevanović se osim slikarstvom bavi crtežom, grafikom, filmom, keramikom, mozaikom, likovnom kritikom, teorijom umetnosti, filozofijom, književnošću. Ovo je reprezentativni katalog / monografija koji je pratio izložbu slika sa tekstom pod naslovom „Autobiografija”, koji se čita i kao pesma i njegov manifest, a prevedena je na 15 jezika. Knjigu cine poglavlja: - Autobigrafija - Slike - Bografija - Grupne izlozbe - Samostalne izlozbe - Nagrade - Tekstovi - Knjige Todor Stevanović (Zalužnje kod Leskovca, 9. mart 1937) srpski je slikar i akademik. Biografija Zavšio je osnovne studije u klasi Đorđa Andrejevića Kuna i magistarske studije pod mentorstvom Nedeljka Gvozdenovića, na Ademiji likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.[1] Pored slikarstva bavi se: crtežom, grafikom, filmom, keramikom, mozaikom, alternativama slobodnog medija, likovnom kritikom, teorijom umetnosti, filozofijom i književnošću.[1] On samostalno izlaže od 1956. a učestvuje na kolektivnim izložbama od 1962.[1] Stevanović je predstavljao Jugoslaviju na Venecijanskom bijenalu 1999. godine.[1] Za potrebe izložbe postavljene u Galeriji SANU tokom 2010. Stevanović je kreirao katalog izložbe pod naslovom „Autobiografija”, koja je prevedena na 15 jezika.[2] Njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti i Muzeju grada u Beogradu, muzejima država bivše Jugoslavije te u Engleskoj, Danskoj, Holandiji, Belgiji, Španiji, Švedskoj, Austriji, Rusiji, Kanarskim ostrvima, Australiji, Južnoj Americi, SAD, Kanadi, Australiji.[1] Član je ULUS-a, UKS-a i redovni član odeljenja umetnosti SANU.

К И Н О Т Е К А БЕОГРАД ПРОГРАМ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ БРОЈ 29/2019 Р е ф е р е н ц е 1. АЛЕН ДЕЛОН - ЗАГРЉАЈ КАНА 2. ХАРИ КАЈТЕЛ - Великани светског филма 3. МАЂАРСКИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ 4. Интервју ЖЕРАЛД ДИШОСОА 5. Фељтон - ЖИВОТ И ДЈЕЛО АЛЕКСАНДРА ПЕТРОВИЋА - I ДЕО 6. ФЕСТИВАЛ ФАНТАСТИКЕ 7. МОНОГРАФИЈА - ХАЈРУДИН КРВАВАЦ .................................................................. АПСОЛУТНО НОВО СЛИКЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ ЋИРИЛИЦА Б Р О Ш 28 ЦМ 98 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ ЕКСТРА **********

Skz, 1977. 277 strana, tvrd povez. Korice kao na slici. Posveta autora. Požutela na bočnim stranama sa žutim flekama. Nema podvlačenja, zapisa... 1.ČOVEK I DELO Umetnost u nedostatku dokaza, Humanistička nesanica, Aragonova mačka, Mesečina, a meseca nema, Čista duša na plafonu 2.TRAGOM SINTEZE Estetika ekologije, Činjenica i sistem, Nauka kao umetnost, Promocija nekvalifikovanih, Razmena instrumenata, Muzika pred jezikom semiologije 3.MUZIKA S DRUGE STRANE Istorijski škripac srpske muzike, Slika i zvuk, Šulek, Brams, Roždestvenski, Rihter, Karajan 4.PISMA BEZ ADRESE Jovan Cvijić 5.BELEŠKE S PUTA