11.kongres SK hrvatske HDZ-desnica razlaz... teritorijalna celina u povijesnim i prirodnim granicama... Маспок (Масовни покрет) или Хрватско прољеће је био масовни националистички и сецесионистички покрет 1971. године у Хрватској. Овај покрет је захтевао искључење употребе српског језика у Хрватској, и декларисао је Хрватску као националну државу Хрвата и Хрватску као наставак и наследницу средњовековне хрватске краљевине[1]. Уживао је подршку великог дела хрватских комуниста, политичког врха републике Хрватске и усташке емиграције на Западу[2]

Budapest 1943. dva dela u jednoj knjizi

Budapest 1943. Dva dela romana u jednoj knjizi lepo ocuvana

Opis D. S. Mereškovski Narodno delo

KOLUMBO - VICENTE BLASKO IBANJES Istorijski roman u tri delaa 21 slikom 1. Čovek u pohabanom kaputu 2. Gospodin Martin Alonzo 3. Oskudan raj Narodno delo-562 strane Nedostaje rikna, unutrašnjost u dobrom stanju. K.D.S.5.2.

sa slike P-2/P-1

TEORIJA broj 1-2 godina 1978 Tema broja: SMISAO MARKSOVE IDEJE O OSTVARENJU FILOZOFIJE; mek povez, 18x26, 129strana, izdavač: Filozofsko društvo Srbije, Beograd sadržaj: - Branko Bošnjak: SLOBODA VOLJE KAO PITANJE I PRAKSE FILOZOFIJE - Ferenc Bodrogvari: RAD FILOZOFIJE I FILOZOFIJA RADA - Kosta Čavoški: PARADOKSALNA SUDBINA MARKSOVE FILOZOFIJE OSLOBOĐENJA - Milorad Bilandžić: OZBILJENJE FILOZOFIJE KAO OTKRIVANJE ŽIVOTNOG SMISLA - Nikolaj Timčenko: DA LI JE REČ O OSTVARENJU FILOZOFIJE - Dejan Jelovac: ČEMU UOPŠTE FILOZOFIJA? - Pavle Rak: O OSTVARENJU FILOZOFIJE I PREVAZILAŽENJU METAFIZIKE - Dušan Stošić: FILOZOFIJA KAO OPOSEBLJENA SAMOSVEST ČOVEČANSTVA - Milan Kovačević: MARGINALIJE NA TEMU `UKIDANJA` FILOZOFIJE - Muhamedin Kulaši: PREVLADAVANJE FILOZOFIJE - Slobodan Žunjić: KRAJ FILOZOFIJE KAO DOVRŠENJE FILOZOFIJE RASPRAVE - Mladen Pavičić: WITTENSTEIN, MALOGRAĐANI I NAUKA ESEJI - Nenad Daković: SIMBOLIČKI RAM POLEMIKA - Petar Živadinović: ODGOVOR IGORU PRIMORCU PREVOD - Žan Pol Sartr: PORIJEKLO NIŠTAVILA OSVRTI I PRIKAZI - Dragan Glumičić: PETA GODINA IZLAŽENJA CELOKUPNIH DELA MARTINA HEIDEGGERA IN MEMORIAM - Vuko Pavićević (1914-1978)

Autor Popović, Jovan Sterija Naslov Celokupna dela. Knj. 2, [Dramska dela] / Jovan St. Popović ; [za štampu priredio Uroš Džonić] Vrsta/sadržaj type of material drama Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna prosveta, [b. g.] Ostali autori Džonić, Uroš Fizički opis 452 str. ; 20 cm Zbirka Biblioteka srpskih pisaca Oštećena rikna. Jovan Sterija Popović (Vršac, 13. januar 1806 – Vršac, 10. mart 1856) bio je srpski književnik i jedan od vodećih intelektualaca svoga vremena. Smatra se osnivačem srpske drame. Prvi je i jedan od najboljih srpskih komediografa. Ministar prosvete Jovan Sterija Popović doneo je 10. maja 1844. godine ukaz, kojim je osnovan „Muzeum serbski” u Beogradu čime se smatra osnivačem ove ustanove. U Sterijinoj spomen kući dugo je godina bilo sedište Književne opštine Vršac. Jovan Sterija Popović (ili Jovan Popović Sterijin) je rođen 13. januara (1. januara po julijanskom kalendaru) 1806. godine u trgovačkoj porodici. Otac Sterija, trgovac, je bio Grk (Sterija na grčkom znači zvezda), po nekima Cincarin; a majka Julijana ćerka čuvenog slikara Nikole Neškovića. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Vršcu, Temišvaru i Pešti, a prava u Kežmarku. Još kao dete zbog slabog telesnog sastava i krhkog zdravlja, bio je isključen iz dečjih igara, stalno uz majku, sa urođenim posmatračkim darom. Leva ruka mu je inače bila „suva“ - paralizovana, usled šloga u ranom detinjstvu. Njihova kuća se nalazila na početnom delu Pijace vršačke, u neposrednoj blizini Saborne – Velike crkve. Kada mu je majka Julijana[3] naprasno preminula, Sterija je morao da izdrži veliku borbu sa ocem oko daljeg školovanja. Otac Sterija[4] trgovac mu je bio došljak. Sterija nije zabeležio odakle mu se otac doselio u Vršac. Ali smatra se da je njegov predak po ocu - Sterija, zabeležen je od strane „latinske administracije Mađarske“ 1753. godine, kao trgovac u Miškolcu.[5] Napisao je samo biografiju svoga dede po majci Nikole Neškovića. Kad se oženio, trgovac Sterija je kao domazet ušao u kuću svog uglednog pokojnog tasta Neškovića. Ima traga da su starog Steriju, u to vreme labavih i neustaljenih prezimena, pisali ne samo Stefan Popović (kako je zabeležen u Protokolu kreščajemih, prilikom krštenja prvenca Jovana), nego i „Šterija Molerov”. Za vreme pohađanja osnovne škole u Pešti, Jovan je imao prilike da u jednom nemačkom pozorištu vidi klasike i najbolje glumce cele Mađarske, a isto tako i manje klasična dramska uobličavanja u kojima se pojavljuju komediografski uobličeni tipovi bliski njegovim dotadašnjim iskustvima o bidermajerskom građanstvu. U Pešti je bio blizak prijatelj sa dve ličnosti rodom iz Vršca: Đorđem Stankovićem, jednim od kasnijih osnivača Matice srpske, i Julijanom Vijatović-Radivojević, kćerkom vršačkog senatora, školovanom u Beču, koja se udala za pomodnog krojača Radivojevića i sama bila spisateljica. Jedno vreme Sterija je bio privatni nastavnik i advokat u rodnom mestu dok nije pozvan da dođe u Kragujevac da bude profesor na Liceju. Nakon Liceja je postao načelnik Ministarstva prosvete (od 1842), i na tom položaju, u toku osam godina, bio glavni organizator srpske srednjoškolske nastave i jedan od osnivača Učenog srpskog društva. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra (pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren njegovom tragedijom „Smrt Stefana Dečanskog”. Od 1848. godine i sukoba sa političarima, posebno Tomom Vučićem Perišićem, oteran je iz Srbije i živeo je u Vršcu, usamljen i razočaran. Advokat vršački Jovan se kasno oženio; bilo je to septembra 1850. godine, sa Jelenom – Lenkom Manojlović rođ. Dimić, udovicom iz Vršca. Jovan Sterija Popović je umro 10. marta (26. februara po starom kalendaru) 1856. godine. Načelnik Ministarstva prosvete Kao načelnik Ministarstva prosvete (1842–1848) mnogo je učinio za organizovano razvijanje školstva. Godine 1844. doneo je školski zakon (Ustrojenije javnog učilišnog nastavlenija), kojim je prvi put u Srbiji ozakonjena gimnastika kao školski predmet od I dо VI razreda gimnazije, ali još uvek neobavezan za učenike.[8] Posebno je značajan njegov napor na proučavanju i očuvanju kulturnog nasleđa Srbije. Predložio je Sovjetu da se donese Uredba o zaštiti starina, pa je Srbija Sterijinom zaslugom donela prvi pravni akt o zaštiti spomenika kulture. Književni rad Popović je svoju književnu delatnost započeo slabim stihovima, ispevanim u slavu grčkih narodnih junaka. Pošto je njegov otac bio Grk, i u mladosti se zagrevao za grčke ustanike. To su bili nevešti đački pokušaji. Kao mladić, on pada pod uticaj Milovana Vidakovića, i po ugledu na njega piše roman „Boj na Kosovu ili Milan Toplica i Zoraida”. To je dosta nevešta i naivna prerada jednog romana od francuskog pisca Florijana iz XVIII veka. Kao i Vidaković, koji mu je bio uzor, tako i on pokušava da tuđu građu prenese u okvir srpske prošlosti. Roman je prepun nelogičnosti i nedoslednosti svake vrste. Docnije je u jednom svom satiričnom spisu („Roman bez romana”) ismejao takav način rada, oštro napao plačevne i fantastične romane Milovana Vidakovića i njegovih podražavalaca i propovedao književnost koja trezvenije i ozbiljnije gleda na život. To delo je inače bilo posvećeno njegovom prijatelju episkopu vršačkom Stefanu Popoviću, koji nastradao u mađarskoj buni. Takvo shvatanje je plod njegova zrelijeg doba, i koliko je dublje ulazio u život i književnost, utoliko je postajao realniji. On je uglavnom dramski pisac, prvi srpski književnik koji je u ovom književnom rodu stvorio nešto bolje i trajnije. Pisci koji su pre njega radili na istorijskoj drami i drami iz savremenog života nisu imali književnog uspeha. On je prvi srpski pisac koji taj posao uzima ozbiljno, sav se odaje pozorištu i stvara na široj osnovi i sa dubokim razumevanjem. On je uporedo radio na istorijskoj drami i na komediji, ali na istorijskoj drami sa mnogo manje uspeha. Na književnost je gledao očima školskog čoveka, pedagoga i racionaliste. Njegovi prvi dramski pokušaji su nevešte i preterano romantične dramatizacije narodnih pesama: „Nevinost” ili „Svetislav i Mileva”, „Miloš Obilić” i „Nahod Simeon”. Docnije stvara bolje i snažnije istorijske drame, ne mnogo književne, ali koje su odgovarale ukusu i shvatanjima tadašnje rodoljubive srpske publike. Takve su tragedije: „Smrt Stefana Dečanskog”, „Vladislav”, „Skenderbeg”, „Lahan” (sa predmetom iz bugarske istorije), pozorišni komad „Ajduci”, vrlo popularan, izrađen po narodnoj pesmi, i još nekoliko prigodnih komada. Iako se smatra osnivačem srpske drame, on je mnogo važniji kao komediograf, jer se tu tek s uspehom ogledao njegov književni talent. Prva mu je komedija „Laža i paralaža”, zatim „Tvrdica”, „Pokondirena tikva” (prema kojoj je 1956. godine Mihovil Logar komponovao operu ) i „Zla žena”, sve komedije karaktera. Od komedija naravi najbolje su mu: „Ženidba i udadba”, „Kir Janja”, „Rodoljupci” i „Beograd nekad i sad”. Pored toga, napisao je i nekoliko pozorišnih igara manjeg značaja, šaljive ili satirične sadržine. Kao dramski pisac, Sterija pripada grupi sentimentalista, i svoja dela stvara pod impresijom Samjuela Ričardsona, poznatog pisca građanskih romana. U njegovim delima značajno mesto zauzimaju odlike poput kulta osećanja i prirode, idealizacija života, prijateljstvo i ljubav. Kritički osvrt Trezven i racionalan duh, on nije bio pesnik visokih duhovnih zamaha i bogate mašte, zato njegove drame, iako književnije i pismenije od svih sličnih pokušaja do njega, ipak nemaju prave umetničke vrednosti, U njima je malo životne istine, malo poezije i malo istorijske istine, a mnogo nameštene retorike, neprirodnosti i usiljenosti. Vrlo pismen i vrlo obrazovan pisac, on je svojim istorijskim dramama skromno zadovoljavao veliku potrebu svoga vremena za rodoljubivim repertoarom i imao mnogo uspeha. Precenjivane u svoje vreme, te drame su sasvim zaboravljene; duže se na repertoaru zadržala samo istorijska drama „Smrt Stefana Dečanskog”. U komediji, on je nadmašio sve ono što je u srpskoj književnosti stvoreno pre njega, i do danas ostao najbolji srpski komediograf. On je pisac sa većom književnom kulturom; on zna za klasične uzore u stranim književnostima i prvi počinje da razumno, objektivno i kritički posmatra i slika savremeni život srpskog društva. Po svojoj prirodi on je bio predodređen samo za čisto intelektualna stvaranja, zato je on samo u komediji dao punu meru. Ali i u komediji nije bez mana. Pre svega, ni u jednoj komediji nije uspeo da da humor, najvišu osobinu komičnog. Njegove komedije su najčešće oštra satira izopačenih karaktera i naravi. On je suviše moralizator i tendenciozan pisac: ličnosti karikira i radnju vodi i završava radi poučnog svršetka. On nije ni sasvim originalan pisac: kod njega se često mogu naći pozajmice od drugih pisaca, od Molijera najviše. Sve njegove bolje komedije karaktera podsećaju na Molijerove, i kompozicijom i komičnim okvirima pojedinih ličnosti. (Molijera je inače i prevodio: njegove „Skapenove podvale”). Ali u naknadu za to, on je vešt književnik i vrlo plodan pisac, koji je trezveno i realistički prikazivao savremeni život, slikajući snažno i reljefno komične tipove i društvene scene, Krajem života se vratio poeziji, na kojoj je kao mladić radio. Godine 1854. izišla je njegova zbirka stihova „Davorje”. Bio je književni kuriozum što je Popović „Davorje” štampao starim crkvenim pismenima, koja je tom prilikom preporučivao da se usvoje mesto novije građanske bukvice. To je misaona lirika, bolna, odveć pesimistička, lirika iskusna i zrela čoveka, koji je u životu znao za patnje i razočaranja, intimna filozofija o veličini bola, stradanja i smrti i nepopravimoj bedi ljudskoj. Roman bez romana Roman bez romana (prvi deo napisan 1832, objavljen 1838. godine, drugi deo ostao u rukopisu), parodijski je roman Jovana Sterije Popovića. Sterija je svoje delo nazvao šaljivim romanom, a u predgovoru je istakao da je ovo delo prvo ovog roda na srpskom jeziku. Primarna fabula parodira pseudoistorijske romane, posebno one koje je pisao Milovan Vidaković, te predstavlja pokušaj da se napiše srpski Don Kihot[11]. Međutim, Sterija proširuje parodijski dijapazon dela na „čitavu našu tadašnju književnu kulturu čiju je osnovu predstavljalo klasično obrazovanje“, obuhvativši različite književne pojave, od invokacije polovačetu majdanskog vina do travestije Arijadninog pisma iz Ovidijevih Heroida“ ili delova Eneide. Uvođenjem digresija, dijaloga, autorskih komentara, Sterija u potpunosti razara romanesknu formu i Jovan Deretić ističe da je Roman bez romana „prvi dosledno izveden antiroman u srpskoj književnosti“. Spomenik Spomenik mu je otkriven u Vršcu 7. oktobra 1934. Darodavac biste je bio Dragiša Brašovan, među govornicima su bili Veljko Petrović, Branislav Nušić i Raša Plaović. Vojislav Ilić Mlađi je pročitao pesmu a bile su prisutne i druge visoke ličnosti. Sterijino pozorje U sklopu obeležavanja 150 godina od rođenja i 100 godina od smrti Jovana Sterije Popovića u Novom Sadu je 1956. godine osnovan festival „Sterijino pozorje”. I danas, ovaj festival, na kome pozorišta iz zemlje i inostranstva učestvuju sa delima jugoslovenskih pisaca (u početku je to bio festival samo Sterijinih dela) važi za najznačajniju pozorišnu manifestaciju u Srbiji. Filmovi Sterijina dela su od 1959. do danas adaptirana u dvadesetak televizijskih filmova: Laža i paralaža (film) Kir Janja (film) Džandrljivi muž (film) Rodoljupci (film) Pokondirena tikva (film) Ljubav, ženidba i udadba (film) Zla žena (film) Sterijina nagrada Detaljnije: Sterijina nagrada Na festivalu se dodeljuju nagrade za najbolju predstavu, za najbolji tekst savremene drame, za režiju, za glumačko ostvarenje, za scenografiju, za kostim, za scensku muziku, nagrade za najboljeg mladog glumca i glumicu i specijalna nagrada.

Časopis za književnost, umetnost kulturu, prosvetna i društvena pitanja Kraljevo, 1991. 109 strana, u dobrom stanju Iz sadržaja: - Dobrica Erić: vreme za gusle - Slavko Stamenić: Porodica Sam u delu Danila Kiša - Džojs Kerol Outs: Obična ljubav - Štefan Hermlin: Doktor Diboa - Velizar Nedović: Dragoslav Mihailović - Kritika i razobličenje zločina...

Moj Mikro (13) broj 1 iz 1986.godine - januar 1986 - 1986/1 (2) Izdavač: ČGP Delo, OOUR Revije, Ljubljana - Moj mikro (mikroračunalo) je slovenački časopis za informatiku koji je prvi put objavila slovenačka kompanija ČGP Delo. Prvi broj na slovenačkom jeziku izašao je u junu 1984., dok je prvo izdanje na srpskohrvatskom (latinica) izašlo u januaru 1985. Ukupno je izašlo 82 broja (od toga je 6 dvobroja, znači fizički je izašlo 76 zasebnih časopisa) dimenzije: 22cm x 30cm broj strana: 68 težina 155 grama Očuvanost: 4 zacepljen hrbat gore 3cm, trag od presavijanja u gornjem desnom uglu prednje korice i vidljiv na pravih 10-ak listova, upisana tri slova na prednjoj korici gore u slovu `M` i upisane dve reči na prvom listu dole uz rub sadržaj: Mikroračunari 1985 godine ; Commodeore 128 ; Microsoft Basic ; Crtamo na C-64 : Računarska animacija ; Računanje matematičkih funkcija ; Emulator EPROM-a za spektrum ; Paralelni ulazno-izlazni interfejs ; IGRICE: Marsport (spectrum 48K, amstrad CPC 464) ; The Forest at World`s End (Amstrad - Schneider cpc 464) ; Winter Games (C64 - PC 128) ; Popeye (ZX Spectrum) ; Fighting Warrior (Spectrum 48K) [2]

Izdavač: Naučno delo, Beograd Godina izdanja: 1976. Povez: Broširan Broj strana: 202 Vrsta građe: Časopis Saveza društava za strane jezike i književnost SFRJ Stanje: Dobro-veoma dobro Napomena: Sadržaj na slici 2 Radovan Samardžić, Predrag Matvejević, Nićifor Naumov...

Dijalektički i istorijski materijalizam Stenografske beleške sa predavanja na institutu društvenih nauka `Dijalektički materijalizam je filozofija nauke i prirode, velikim delom razvijena u delu Karla Marksa i Fridriha Engelsa.[1][2] Uprkos nominalnom materijalizmu, umesto pokušaja da se svet objasni u terminima osnovne supstancije zajedničke različitim stvarima, dijalektički materijalizam pokušava da objasni prirodu i ponašanje stvari u skladu sa načinom na koji su one organizovane i kako se razvijaju; filozof otuda zauzima istorijski pristup proučavanju stvari ili materije...` Vikipedija Boris Zihler, Bjelinski, Černiševski, Dobroljubov... Izdavač: Beograd Godina: 1949 Broj strana: 132 Meki povez Biblioteka: Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 5600/II Težina: 120 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

DAVID KOPERFILD 1-2 - Čarls Dikens Broj strana: 460+480 Povez: Tvrd Izdavač: Novo pokoljenje Godina izdanja: 1948 Dejvid Koperfild, jedan od najpoznatijih romana Čarlsa Dikensa, čitaocima donosi priču o teškom odrastanju junaka. Sećajući se svog detinjstva I mladosti, sada kao odrastao čovek, Dejvid pripoveda svoju sudbinu i dogodovštine. Školovanje, očekivana i neočekivana prijateljstva, prve ljubavi, pritajeni neprijatelji i borba protiv nepravde i surovosti samo su od nekih epizoda sa kojima će publika imati prilike da se upozna u ovom delu. Dikensovo naoštreno pero opisuje i verno postavlja pitanje predstavlja sliku devetnaestovekovnog engleskog društva, ali takođe, postavlja pitanja koliko se društvo do sada promenilo , i ima li Dejvida Koperfilda među nama. Zasigurno, Dejvid Koperfild je roman u kojem će mladi uživati, dok će se odrasli vratiti u detinjstvo. L. 3. O. 5. POL. 3

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecati ! Na kraju knjige ima preskrabana posveta koliko mi se cini. Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

FALE 2 lista iz tekstualnog dela, str. 7-8 i 45-46. 1638 Fantom: Traže se I deo ----- Flaš Gordon: Invazija iz Mravolije 5/11 Miki Maus, Popaj, Hogar Večni ritam vasione Kako su počinjali: Maks Eve Hit strana: Nenad Bajić, Džon Lenon Drugi Svetski rat: Rajko Ignjatić Specijani efekti na filmu Najviše građevine na svetu 1.deo Ocena: 3+ zbog malo grickanog ugla. Vidi slike. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

`Quo vadis?` je najznačajnije i najpopularnije Sjenkjevičevo delo, prevedeno na više od 50 jezika i ekranizovano nekoliko puta. Roman opisuje nastanak hrišćanstva u Rimu prvog veka za vreme vladavine cara Nerona, kroz ljubavnu priču mlade hrišćanke Ligije. Poruka romana koji se čita kao slavljenje vere i nade, tumači se i kao Sjenkjevičev doprinos borbi protiv represije ... Nobelova nagrada za književnost 1905. ➣Knjižarnice Napredak i Sveslovenske knjižarnice, 1923., tabačni povez (neravno sečeni listovi, ispadaju...), ukupno 617 strana, pečat zadužbine, nepodvlačene, bez posvete.

NARODNA ENCIKLOPEDIJA SRPSKO-HRVATSKO-SLOVENAČKA 1 IZDAVAČ: BIBLIOGRAFSKI ZAVOD ZAGREB IZMEDJU 2 RATA STRANA: 853 TVRDOG POVEZA DIMENZIJA: 25 CM STANJE: NEMA RIKNU, ZADNJE KORICE SE ODVOJILE, KNJIGA KOMPAKTNA DO 834 STRANE, U GORNJEM DELU FLEKE OD CRVENE BOJE, UZ RIKNU CELOM VISINOM ŠIRINE DO 2 CM MESTIMIČNO SKORO DO POLA KNJIGE, NE OBUHVATAJU TEXT, UNUTRAŠNJOST VIŠE NEGO KOREKTNA, OCENA: 3- KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, RF ZAM3

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Alfons Dode (franc. Alphonse Daudet; Nim, 13. maj 1840 — Pariz, 16. decembar 1897) bio je francuski književnik. Dode je rođen u Nimu, u Landoku 1840 godine.[1] U detinjstvu su ga roditelji, zbog slabog zdravlja, poslali na selo, gde je naučio provansalski jezik i naslušao se provansalskih legendi. Porodica mu se preselila u Lion 1849. gde je Dode išao u gimnaziju. U Pariz je otišao 1857 godine. Prva dela bila su mu zbirka pesama Ljubavnice i autobiografski spis Mališan. Ozbiljno bolestan, otputovao je na jug Francuske 1861. godine, a potom u Alžir. Godine 1863. otputovao je na Korziku, a malo kasnije je boravio kod svojih rođaka u zamku Montoban. Sva ova putovanja su važna jer će biti izvor utisaka za njegova dela Pisma iz mog mlina (1860), koja su ga učinila slavnim, i za romane o Jugu, od kojih je najčuvenija triologija o Tartarenu Taraskoncu. Tu je stvorio besmrtan tip južnjaka, hvalisavog dobričine, koji je pomalo i Don Kihot i Sančo Pansa.[2] Zatim slede brojni romani: Fromon Mlađi i Risler stariji (1874), Žak (1876), Nabob (1887), Kraljevi u izgnanstvu (1879), Numa Rumestan (1881), Jevanđelist (1883), Safo (1884), Besmrtnik (1888).[3] Tu su i mnoge knjige pripovedaka i drama Arlezijanka (1872). Umro je 1897. godine...

Izdavač: Izdavačko i knjižarsko preduzeće Geca Kon - Beograd Godina izdanja: 1936 Povez: broširan Broj strana: 132 Pečatirana, sasvim malo podvlačenja, veoma dobro očuvana. Sadržaj: 1. Naučno i obično mišljenje 2. „Službena“ nauka i naučna sloboda 3. Prirodne nauke i dijalektički materijalizam 4. O relativnom i apsolutnom 5. Filozofska i socijalna shvatanja u umetnosti Knuta Hamsuna 6. Naučenjak i pronalazač (Tomas Alva Edison) 7. O životu i delima Dimitrija Ivanovića Mendeljeva

Moj Mikro (2) broj 2 iz 1985.godine - februar 1985 - 1985/2 Izdavač: ČGP Delo, OOUR Revije, Ljubljana - Moj mikro (mikroračunalo) je slovenački časopis za informatiku koji je prvi put objavila slovenačka kompanija ČGP Delo. Prvi broj na slovenačkom jeziku izašao je u junu 1984., dok je prvo izdanje na srpskohrvatskom (latinica) izašlo u januaru 1985. Ukupno je izašlo 82 broja (od toga je 6 dvobroja, znači fizički je izašlo 76 zasebnih časopisa) dimenzije: 22cm x 30cm broj strana: 76 težina 150 grama Očuvanost: 4 izguljen rub hrbata, sitne flekice na koricama, požuteo sadržaj: Domaći šesnaestobitni računar PMP 11 ; Commodore plus/4 ; MSX (Microsoft Extended Basic) go to YU ; Supertest: Sinclair QL - skok s prestupom? (2) ; Asembleri za QL ; Sharp MZ-700 ; Kompjuterki šahovski programi ; QL-Chess partija sa prvakom ; Operativni sistem CP/M za commodore 64 ; Kako očistiti štampač ZX ; Vizawrite 64 ; Mikro asembler ; Grafika: Prve linije računarom (1) ; IGRE: Vimbldon u vašem domu - Match Point [1]

U dobrom stanju. Bez godine izdanja, 1930e Romanov, Pantelejmon Sergejevič Za svilene čarape : roman iz savremenog života Sovjetske Rusije / Pantelejmon Romanov ; [preveo sa ruskoga N. Nikolić] roman srpski [b. g.] Beograd : Narodno delo, [b. g.] (Zagreb : Tipografija) 434 str. ; 17 cm Moderna knjiga Za svilene čarape: str. 1-2. Romanov je rođen u plemićkoj porodici u selu Petrovskoe u današnjoj Tulskoj oblasti. Po završetku studija prava na Moskovskom državnom univerzitetu, posvetio se književnosti. Svoju prvu priču objavio je 1911, ali nije imao mnogo uspeha pre Oktobarske revolucije 1917. Postao je jedan od najpoznatijih sovjetskih pisaca 1920-ih i 1930-ih. Najveći deo svoje slave stekao je kratkim satiričnim pričama koje su ismevale neznanje, neefikasnost i kukavičluk novih sovjetskih birokrata i njihovih pomoćnika. Pisao je i o seksualnoj revoluciji 1920-ih, ponekad u delima koja su se smatrala previše slikovitim po savremenim standardima, kao u priči Bez trešnjinih cvetova (1926). Pisao je romane na epski način, uključujući Detinjstvo (1926) i svoju seriju od pet tomova Rusija (1922–1936), koji se bave seoskim životom u predrevolucionarnoj Rusiji.

Moj Mikro (10) broj 10 iz 1985.godine - oktobar 1985 - 1985/10 Izdavač: ČGP Delo, OOUR Revije, Ljubljana - Moj mikro (mikroračunalo) je slovenački časopis za informatiku koji je prvi put objavila slovenačka kompanija ČGP Delo. Prvi broj na slovenačkom jeziku izašao je u junu 1984., dok je prvo izdanje na srpskohrvatskom (latinica) izašlo u januaru 1985. Ukupno je izašlo 82 broja (od toga je 6 dvobroja, znači fizički je izašlo 76 zasebnih časopisa) dimenzije: 22cm x 30cm broj strana: 84 težina 155 grama Očuvanost: 4++ Sadržaj: PCW Show 1985 ; Sharp MZ-800 ; Programski paket Lotus 1-2-3 ; YU Quill 2.01 ; Digitalizator za spektrum ; Komodorov priključak za dodatke (3) ; Crtamo na C-64 (5) Rasterski interapti ; IGRE : Night-Shade ; Summer Games II ; Formula one ; Sorcery ; Gems of Stradus [1]

F. M. Dostojevski 1. UJAKOV SAN + SELO STEPANČIKOVO 2. ZAPISCI IZ MRTVOGA DOMA + NEMILA ZGODA 3. ZIMSKE NAPOMENE O LJETNIM DOJMOVIMA + ZAPISCI IZ PODZEMLJA + KROKODIL + IGRAČ prevod: Iso Velikanović Hrvatski štamparski zavod, Zagreb, bez god. izd. tvrde korice, 363 str. + 359 str. + 357 str. Na koricama sve tri knjige ima oštećenja (ćoškovi, ivice) i mrlja, a hrbati su malo pohabani i potamneli. Neke korice su blago povijene. Na jednoj knjizi predlist je pukao na prevoju, na jednoj su oba predlista zacepljena na prevoju i na jednoj knjizi je prvi (naslovni) list delimično pocepan uz unutrašnju ivicu (vidi sliku) Na gornjim ivicama knjižnih blokova ima mrlja od tečnosti. Papir požuteo, ali unutrašnjost dobra i čista, samo poneka žuta mrlja na prvim listovima. Ovo su 4, 5, i 6. knjiga Sabranih dela, verovatno iz 1930-ih godina.

Moj Mikro (39) broj 3 iz 1988.godine - mart 1988 - 1988/3 Izdavač: ČGP Delo, OOUR Revije, Ljubljana - Moj mikro (mikroračunalo) je slovenački časopis za informatiku koji je prvi put objavila slovenačka kompanija ČGP Delo. Prvi broj na slovenačkom jeziku izašao je u junu 1984., dok je prvo izdanje na srpskohrvatskom (latinica) izašlo u januaru 1985. Ukupno je izašlo 82 broja (od toga je 6 dvobroja, znači fizički je izašlo 76 zasebnih časopisa) dimenzije: 22cm x 30cm broj strana: 68 težina 130 grama Očuvanost: 5- Test: IBM PS/2 alias IT, model 30 ; Sun Microsystems ; Star LC 10 i LaserPrinter 8 ; ADC za Atari ST - Neposredno upravljanje ulazno-izlaznim jedinicama ; Uključivanje i isključivanje ZX Spectruma ; Logitechova `Modula 2` ; Crtamo sa CPC (2) ; Lotus Manuscript ; IGRE : Game Over ; Winter Olympiad 88 ; Los Angeles Swat ; Match Day 2 ; Combat School ; Jackal ; Freddy Hardest ; Indiana Jones and the Temple of Doom ; Bubble Bobble ; Dizzy ; Water Polo ; Yogi Bear ; Nebulus ; Super Hang-On ; Fire Power ; Test Drive ; Trantor ; Out Run [1]

Stepan Koljčugin 1. i 2. deo - Vasilij Grosman (1949.) kompletan roman Grossman, Vasilij Semjonovič, ruski novinar i književnik (Berdičev, 12. XII. 1905 – Moskva, 14. IX. 1964). Afirmirao se romanom o životu donbaskih rudara Glikauf. Ostala dela uglavnom se dotiču tema vezanih uz boljševičku borbu i sovjetsko društvo (romani Stjepan Koljčugin; Narod je besmrtan; Za pravednu stvar; Život i sudbina; Sve teče). Zbog drame Ako verujemo pitagorejcima (1946) našao se na udaru režima. Izdavač: Novo Pokolenje, Beograd Godina: 1949 Broj strana: 362+472 Povez: Meki Biblioteka: Strani pisci Skladište: 4660 Pečatirano unutra i ime prethodnog vlasnika. Ocena: 3+. Vidi slike. Težina: 800 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija