МИЛО ГЛИГОРИЈЕВИЋ СРБИЈА НА ЗАПАДУ СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА ЕМИГРАНАТА ******* ПОЛИТИКА 1991 а) ЕМИГРАЦИЈЕ, СРПСКЕ - САД б) ЕМИГРАЦИЈЕ СРПСКЕ - КАНАДА Р е ф е р е н ц е 1. НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ СРПСКО ГРОБЉЕ У АМЕРИЦИ, У ЛИБЕРТИВИЛУ, БЛИЗУ ЧИКАГА, НА ИМАЊУ СВЕТОГ САВЕ 2. ЛИБЕРТИВИЛ, СРПСКИ МАНАСТИР, КУЛТНО МЕСТО АМЕРИЧКИХ И КАНАДСКИ СРБА 3. ЗВОНИМИР ВУЧКОВИЋ КАЗУЈЕ О РАВНОГОРСКОМ ПОКРЕТУ 4. МОМЧИЛО ЂУЈИЋ, ЗВАНИ ПОП ВАТРА, СКИНУО МАНТИЈУ И УЗЕО КАРАБИН 5. БОЖИДАР ПУРИЋ, ПРАВНИК СА ДОКТОРАТОМ ПАРИСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА, КЊИЖЕВНИК И ДИПЛОМАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, КОНСУЛ У САН ФРАНЦИСКУ И КОНСУЛ У ЧИКАГУ 6. ДОБРОВОЉЦИ СРБИ ИЗ АМЕРИКЕ У БАЛКАНСКИМ И У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 7. МИХАИЛО ПУПИН 8. НИКОЛА ПАШИЋ 9. ОБЗНАНАИ И МИЛОРАД ДРАШКОВИЋ, МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ДЕЛА 10. 27. МАРТ 1941. ДАН ПРОПАСТИ СРБИЈЕ 11. СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ 12. СПЕЦИЈАЛНА ПОЛИЦИЈА 13. АТЕНТАТ НА ЈОСИПА БРОЗА 14. КОЧЕВЈЕ, МЕСТО МАСИВНЕ НАСИЛНЕ ЧЕТНИЧКЕ СМРТИ ............................................................... Изванредна књига за познавање српске ЕМИГРАНТСКЕ историје !!! ИЛУСТРАЦИЈЕ ЋИРИЛИЦА Б Р О Ш 21 ЦМ 186 СТРАНА ОДЛИЧНО дсп16

Stepan Koljčugin 1. i 2. deo - Vasilij Grosman (1949.) kompletan roman Grossman, Vasilij Semjonovič, ruski novinar i književnik (Berdičev, 12. XII. 1905 – Moskva, 14. IX. 1964). Afirmirao se romanom o životu donbaskih rudara Glikauf. Ostala dela uglavnom se dotiču tema vezanih uz boljševičku borbu i sovjetsko društvo (romani Stjepan Koljčugin; Narod je besmrtan; Za pravednu stvar; Život i sudbina; Sve teče). Zbog drame Ako verujemo pitagorejcima (1946) našao se na udaru režima. Izdavač: Novo Pokolenje, Beograd Godina: 1949 Broj strana: 362+472 Povez: Meki Biblioteka: Strani pisci Skladište: 4660 Pečatirano unutra i ime prethodnog vlasnika. Ocena: 3+. Vidi slike. Težina: 800 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Detalji predmeta Stanje Polovno Proizvođač Primark Boja Crna Izgled Sjajno Detaljno stanje Polovno – vidljivi znaci korišćenja Materijal Veštačka koža Torba je nošena, kupljena u Primarku, za samo 25e i nikad nijedna me nije bolje i duže poslužila. Ima znakove oštećenja koje možete videti na slikama, ivice dole su malo pohabane, izasli su končići kako gde i na još jednoj slici vidite da na svetlu se vidi kako je jedan rajsferšlus promenio boju u jednom svom delu. Torba unutra ima 3 velike pregrade, jedna sa zipom, i šnalu preko za zatvaranje, a unutar svake još po 1-2 male pregradice i jednu sa zipom spolja. Ima kaiš za nošenje preko ramena koji se ne skida. Torba je čvrstog tipa. Dimenzije su 25x35x12. Dobila sam novu na poklon, pa želim ovu da prosledim, da još nekoga služi, zaista sam bila prezadovoljna sa njom.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Povez losiji, sve ostalo uredno! Guido da Verona (pseudonim Guida Verona; 7. svibnja 1881. - Milano, 5. travnja 1939.) bio je talijanski pjesnik i romanopisac. Rođen u Saliceto Panaru u židovskoj obitelji, Verona je svoju pjesničku karijeru započeo 1901. zbirkom poezije Commemorazione del fatto d`arme di Brichetto, nakon koje su uslijedili I frammenti d`un poema (1902.) i Bianco amore (1907.).[ 1] Veću popularnost stekao je kao romanopisac, počevši od 1911. kada je objavio svoj prvi roman Colei che non si deve amare, koji se smatra jednim od najreprezentativnijih primjera talijanskog feljtona.[2] Kasnije je bio komercijalno najuspješniji talijanski pisac između 1914. i 1939.: [3] posebno njegov roman Mimì Bluette, fiore del mio giardino, koji je dosegao 300.000 primjeraka 1922., impresivnu nakladu u Italiji gdje je nepismenost karakterizirala većinu stanovništva.[ 4] Bio je potpisnik Manifesta fašističkih intelektualaca 1925.; 1929. objavio je roman parodiju na Zaručnike Alessandra Manzonija, koji je zapravo bio implicitna satira protiv fašizma.[5] Postao je intelektualac nepopularan u fašističkom režimu i marginaliziran nakon usvajanja rasnih zakona. Da Verona je počinio samoubojstvo u Milanu u 57. godini.

Dugmad za kapute, blejzere, kardigane Boja: Drap, melirano tamnije drap Dimenzija: R = 2,2 cm – 6 kom R = 2 cm - 7 kom R = 1,8 cm - 1 kom Rupice: 4 Materijal: Tvrda plastika Ukras: Dupli ram Kalkulacija: 14 komada x 30 dinara = 420 dinara Detaljno stanje: Nova dugmad, iz zatvorene radnje mešovie robe. Istorija: Još kada se kod čoveka pojavila potreba za odevanjem, javila se i potreba za dugmićima. U to vreme dugmad su se pravila samo od prirodnih materijala – školjke, kamena i drveta. A danas isključivo od plastike… Taj mali predmet sa kojim skoro svakodnevno dolazimo u kontakt, gotovo uvek je krajnje funkcionalan, ali ponekad i dekorativan, arheolozi procenjuju da je u upotrebi još od 2000. godine pre nove ere. Pronađeni ostaci, koji podsećaju na današnju dugmad, sa rupom u sredini, nađeni su od kamena, stakla, kostiju, keramike ili zlata i korišćeni su kao ukrasni detalj na odeći ili nanizani kao perle. Ono što pouzdano znamo jeste da su broševi bili preteča dugmadima, sa funkcijom da povežu dva dela odeće na ramenima ili grudima.

Dugmad za kapute Boja: Bež tri nijanse i jedno grao Dimenzija; R = 2,5 cm –13 komada – svetlo bež R= 2,5 mm – 2 komada – oker R= 2,5 mm – 6 komada – zagasito drap R= 2,5 mm – 1 komad - grao Rupice: 4 Materijal: Tvrda plastika Ukras: Melirano Kalkulacija: 22 komada x 30 dinara = 660 dinara Detaljno stanje: Nova dugmad, iz zatvorene radnje mešovie robe. Istorija: Još kada se kod čoveka pojavila potreba za odevanjem, javila se i potreba za dugmićima. U to vreme dugmad su se pravila samo od prirodnih materijala – školjke, kamena i drveta. A danas isključivo od plastike… Taj mali predmet sa kojim skoro svakodnevno dolazimo u kontakt, gotovo uvek je krajnje funkcionalan, ali ponekad i dekorativan, arheolozi procenjuju da je u upotrebi još od 2000. godine pre nove ere. Pronađeni ostaci, koji podsećaju na današnju dugmad, sa rupom u sredini, nađeni su od kamena, stakla, kostiju, keramike ili zlata i korišćeni su kao ukrasni detalj na odeći ili nanizani kao perle. Ono što pouzdano znamo jeste da su broševi bili preteča dugmadima, sa funkcijom da povežu dva dela odeće na ramenima ili grudima.

Mini katanac za ranac ili kofer (sa šifrom) - roze boje. Postoji i u drugim bojama (pogledati moje druge oglase). Instrukcije podešavanja: Fabrička lozinka je OOO (tri nule). 1.) Dovedite točkiće u poziciju tri nule (tačno ih postavite po vertikali). 2.) Pritisnite dugme (iglom ili nečim sličnim) koje se nalazi u donjem delu katanca i držite ga sve vreme pritisnutim dok izvršavate tačku 3. 3.) Izaberite željenu šifru vodeći računa o tačnom pozicioniranju projeva (tačno postavite željene brojeve po vertikali). 4.) Otpustite dugme Nasumično izaberite/provrtite brojeve radi provere zaključanosti. Zatim, izaberite odabranu kombinaciju i kukica bi trebalo da se otvara. Napomena: ako ste pri odabiru slučajno otpustili dugme, brojevi koji su u tom momentu ostali biće vaša nova šifra. Nju, naravno, možete promeniti tako što ćete ponoviti postupak. Šifra se može menjati neograničen broj puta. Pogledajte i druge katance u mojoj ponudi.

Mini katanac za ranac ili kofer (sa šifrom) - lila boje. Postoji i u drugim bojama (pogledati moje druge oglase). Instrukcije podešavanja: Fabrička lozinka je OOO (tri nule). 1.) Dovedite točkiće u poziciju tri nule (tačno ih postavite po vertikali). 2.) Pritisnite dugme (iglom ili nečim sličnim) koje se nalazi u donjem delu katanca i držite ga sve vreme pritisnutim dok izvršavate tačku 3. 3.) Izaberite željenu šifru vodeći računa o tačnom pozicioniranju projeva (tačno postavite željene brojeve po vertikali). 4.) Otpustite dugme Nasumično izaberite/provrtite brojeve radi provere zaključanosti. Zatim, izaberite odabranu kombinaciju i kukica bi trebalo da se otvara. Napomena: ako ste pri odabiru slučajno otpustili dugme, brojevi koji su u tom momentu ostali biće vaša nova šifra. Nju, naravno, možete promeniti tako što ćete ponoviti postupak. Šifra se može menjati neograničen broj puta. Pogledajte i druge katance u mojoj ponudi.

U vrlo dobrom stanju Autor - osoba Nedić, Ljubomir Naslov Noviji srpski pisci. Kolo 1, Kritičke studije Ljubomira Nedića Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1923 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1923 Fizički opis 174 str. ; 20 cm ISBN (Broš.) Predmetne odrednice Književna kritika Srpski književnici SADRŽAJ. O KNJIŽEVNOJ KRITICI Uvod. — Tri vrste Kritike: Kritika koja prati; Kritika koja upućuje; Kritika koja proučava. - Istorija Književnosti i Književna Kritika . Kritika kao grana Kjiževnosti Biografska metoda u Kritici. – Prava metoda njena - Iskrenost u Kritici ...5-30 LJ. P. NENADOVIĆ Opšta karakteristika. – Didaktičar. - Patriot. - Putopisac. - Opet didaktičar patriot. — Humorist ...32-73 M. Đ. MILIĆEVIĆ Položaj u književnosti. — Književni rad na veliko; narodni čovek u književnosti; samouk. — Prevodilac. — Skuplјač. — Avtobiograf i putopisac. — Pripovedač. — Jezik i stil ...75-124 M. P. ŠAPČANIN Simpatičan pisac. — Pesme. — Pripovetke. — Putopisi ...125—14 Z M A J Ponovan pretres. — Podražavanje drugima. — Ugledanje na narodne pesme. — Prava pevanija njegova. — Pesme s tendencijom. — Dečje pesme . ..149—174 Rođen je u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1878. upisao se na univerzitet u Lajpcigu, a doktorirao je 1884. Godinu dana boravio je i u Engleskoj. Radio je kao profesor filozofije na Velikoj školi u Beogradu.[2] Pokrenuo je 1895. godine književni časopis Srpski pregled. Zbog bolesti penzionisan je 1899, a umro je tri godine kasnije. Iako je po struci bio logičar opredelio se za kritiku u poslednjoj deceniji života, a najaktivniji je bio nekoliko godina pred smrt. Nedić je prvi srpski kritičar koji odlučno raskida sa sentimentalno-patriotskim, filološkim i pozitivističkim pristupom književnom delu koji su bili aktuelni u srpskom književnom romantizmu. Njega ne zanima biografija pisca, njegovo političko opredeljenje, društvene prilike u kojima stvara i živi ili bilo koja druga neknjiževna činjenica, već svoj sud bazira isključivo na vrednosti samog književnog dela. Takav princip u kritici nazvan je estetski princip, koji će kasnije preuzeti i usavršiti Bogdan Popović. Nedić je smatrao da samo pravedna i stroga kritika može da pomogne našoj književnosti da se razvije, pa je zato postavio visoko svoje kritičarske kriterijume. U toj strogosti Nedić je dela nekih priznatih i slavljenih pisaca negativno ocenio, između ostalih i pesme Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića. Veoma je pohvalno govorio o poeziji Vojislava Ilića. I pored grešaka koje mu se spočitavaju Nedić se danas smatra začetnikom moderne srpske kritike.

Mini katanac za ranac ili kofer (sa šifrom) - sive boje. Postoji i u drugim bojama (pogledati moje druge oglase). Instrukcije podešavanja: Fabrička lozinka je OOO (tri nule). 1.) Dovedite točkiće u poziciju tri nule (tačno ih postavite po vertikali). 2.) Pritisnite dugme (iglom ili nečim sličnim) koje se nalazi u donjem delu katanca i držite ga sve vreme pritisnutim dok izvršavate tačku 3. 3.) Izaberite željenu šifru vodeći računa o tačnom pozicioniranju projeva (tačno postavite željene brojeve po vertikali). 4.) Otpustite dugme Nasumično izaberite/provrtite brojeve radi provere zaključanosti. Zatim, izaberite odabranu kombinaciju i kukica bi trebalo da se otvara. Napomena: ako ste pri odabiru slučajno otpustili dugme, brojevi koji su u tom momentu ostali biće vaša nova šifra. Nju, naravno, možete promeniti tako što ćete ponoviti postupak. Šifra se može menjati neograničen broj puta. Pogledajte i druge katance u mojoj ponudi. Ilustracija podešavanja šifre: .

Tri knjige: 1. Vladimir Nazor LIRSKE PJESME SKZ, Beograd, 1925, 199 str. Knjiga je u prihvatljivom stanju, oštećene korice (vidi sliku), ima podvlačenja i obeležavanja (grafitnom olovkom) na prvih trideset strana, kasnije samo na par mesta, potpisi bivšeg vlasnika na predlistovima (grafitnom olovkom). 2. D. J. Filipović RODOLJUBIVE PESME SKZ, Beograd, 1938, 138 str. U dobrom opštem stanju, ali ima tamnih i žutih mrlja, najviše u u prvom delu knjige, u donjem ćošku listova. Na predlistu postoje pečat i potpis, a zadnji predlist je malo pocepan. Na jednoj stranici ima podvlačenja običnom olovkom. 3. Danica Marković TRENUCI I RASPOLOŽENJA SKZ, Beograd, 1928, 144 str. Ima pečat na predlistu i predlistovi su manje oštećeni, Na većem broju listova postoje žute fleke.

Mini katanac plave boje, za ranac ili putničku torbu, kofer. Otključava/zaključava se koristeći šifru od tri broja. Vrlo praktičan pri putovanjima u elementarnoj zaštiti vašeg ranaca ili prtljaga. Postoji i u drugim bojama (pogledati moje druge oglase). Instrukcije podešavanja: Fabrička lozinka je OOO (tri nule). 1.) Dovedite točkiće u poziciju tri nule (tačno ih postavite po vertikali). 2.) Pritisnite dugme (iglom ili nečim sličnim) koje se nalazi u donjem delu katanca i držite ga sve vreme pritisnutim dok izvršavate tačku 3. 3.) Izaberite željenu šifru vodeći računa o tačnom pozicioniranju projeva (tačno postavite željene brojeve po vertikali). 4.) Otpustite dugme Nasumično izaberite/provrtite brojeve radi provere zaključanosti. Zatim, izaberite odabranu kombinaciju i kukica bi trebalo da se otvara. Napomena: ako ste pri odabiru slučajno otpustili dugme, brojevi koji su u tom momentu ostali biće vaša nova šifra. Nju, naravno, možete promeniti tako što ćete ponoviti postupak. Šifra se može menjati neograničen broj puta. Pogledajte i druge katance u mojoj ponudi.

Рођен је 1903. године у Мачви, у Штитару, у учитељској породици.[2] Породица је затим живела у хомољском месту Лазници, где је отац Драгомир службовао - био учитељ и управитељ лазничких школа. Бранимир је прерано остао без оца (1905)[3], па је читаво детињство и младост провео уз мајку Даринку. Мајка је пратила сваки његов интелектуални и мисаони корак. То је имало трагова у Ћосићевом идејном одређивању према прогресивним књижевним и политичким струјањима његовог времена. Веома рано оболео је од туберкулозе, што га је још више везивало за мајчине моралне назоре. Након пресељења у Београд, ту је завршио 1918. године основну школу и гимназију (1922),[4] а потом је једно време студирао права. Међутим, врло брзо је променио одлуку и определио се за књижевност. Болест га је отргла од студија и везала за болесничку постељу. Извесно време је провео у једном санаторијуму у Швајцарској, али материјалне неприлике су му онемогућиле трајније лечење. Вратио се у Србију и почео да ради као коректор културне рубрике београдске „Правде“;[1] сарађивао у готово свим београдским листовима. На том послу га је и смрт затекла, 29. јануара 1934. године, у тридесет првој години живота.[5] Иза њега су остали мајка и вереница - његова породица. Књижевни рад Уреди Ћосић је за живота објавио три књиге приповедака и три романа, као и збирку интервјуа са истакнутим писцима свога времена. Он припада групи писаца који су стварали у међуратном периоду. Међуратна књижевност је стварана са наглашеном, тенденциозном осећајношћу према животу обесправљених људи. Ћосић припада оној групи писаца која је дозревала у данима окупације у Првом светском рату, а која је своје идеале није видела у друштвено-политичком животу версајске Југославије. Ћосић је своје књижевне узоре првенствено налазио у страној књижевности: ту су сва Стендалова дела, дела Пруста, њихове монографије, као и монографије о Достојевском, Жиду и Флоберу. У књижевности се огласио 1922. године[6] причом „Убица сенке госпођице Марије“. Прве збирке приповедака „Приче о Бошковићу“ (прва књига, изашла 1924) и „Египћанка и друге романтичне приче“, обележене су почетничким слабостима и књишком исконструисаношћу. Међутим, трећа збирка приповедака „Као протекле воде“ (1933), показује сазревање Ћосићевог талента. Ћосићево књижевно дело показује колико је он напора улагао да, као писац, схвати пут свог идејног одређивања у односу на живот и његова кретања. Издао је и три романа у којима је сликао престонички живот свога времена. То су „Врзино коло“ (1925), „Два царства“ (1928) и „Покошено поље“ (1933). Такође је објавио и збирку интервјуа са истакнутим писцима свога времена „Десет писаца-десет разговора“. Након његове смрти, издати су и његови критичко-публицистички радови у књизи „Кроз књиге и књижевност“. Морална посрнулост београдске „златне младежи“ после Првог светског рата, насликана је у „Врзином колу“. Романом „Два царства“, Ћосић истиче конвенционалну хришћанску тезу о борби добра и зла, коју ће спровести до краја са моралистичким завршетком: несмотрени младић се заљубљује у удату жену, али под утицајем манастира и калуђера, он се одриче грешне љубави и враћа се у Београд. Под непосредним утицајем политичких догађаја у земљи, а нарочито после 1929. године, догодиле су се значајне измене у Ћосићевим схватањима и у књижевном стварању. Новинарски позив који га је све чешће суочавао са наличјем живота и људи, подстицао га је на критичко сагледавање политичких и друштвених проблема. Све више је бивао незадовољан оним што је до тада створио, па је 1930. године спалио рукопис романа „Безимени“, драме Вир, комедије Медвед и дневника вођеног од 1921. до 1924. године. Са измењеним животним уверењем, приступио је стварању свог најбољег дела, романа „Покошено поље“. Овим делом, српска међуратна књижевност је добила истински добар роман о животу Београда. Покошено поље“ је роман српског књижевника Бранимира Ћосића. Први пут је штампан у издању „Издавачког предузећа Геца Кон” 1933. Сматра се Ћосићевим најзрелијим и најбољим књижевним остварењем.[1] Уједно је и његов последњи роман, пошто је умро 1934. у својој 30. години живота. Покошено поље Аутор Бранимир Ћосић 1933: Издавачко предузеће Геца Кон Главни протагониста је Ненад Бајкић, млади идеалиста, чија је концепција блиска јунацима претходна два Ћосићева романа, Димитрију из „Врзиног кола” и Срби из „Два царства”, с тиме што је Ненадова карактеризација и психолошка мотивација реалније заснована.[2] Роман се састоји из два дела. Први део приповеда о Ненадовом одрастању у окупираном Београду за време Првог светског рата, док се у другом делу приповеда о његовом раду као новинару у новонасталој Југославији. Дело је написано у трећем лицу, реалистичким поступком и са снажним критичким освртом на друштвене неправде и неморалност елита. Ћосић је дуго радио на роману, градивши га дисциплиновано, са пуном свешћу о природи и захтевима романескног жанра. Од 1927. писао је, такозвану, „Књигу рада“, у којој је прикупљао грађу, обликовао ликове и развијао идеје за будуће остварење. У њој се види како је дело полако уобличавано и како се основна романескна замисао мењала. Првобитни наслов је био „Освајач“, односно „Освајачи“, затим „Несрећници“, нешто касније „Кућа од карата“, и на крају „Покошено поље“.[3] О пажњи и брижљивости аутора приликом писања овог романа сведочи и податак да је Ћосић поједине ликове, пре него што би их унео у свој рукопис, цртао, правио од картона, стављао у покрет и замишљао њихове гестове.[4] oštećena/iskrzana korica unutra dobro očuvana

Vladimir Nazor - Price iz detinjstva, izdanje Hrvatski štamparski zavod Zagreb 1924, 250 strana, mek povez. Ponegde oštećena korica, unutrašnjost u boljem stanju, kompletna i kompaktna. Vladimir Nazor (Brač, 30. maj 1876 — Zagreb, 19. jun 1949) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, a pri kraju života i predsednih NR Hrvatske. Rođen je u Bobovišću,[1] građansku školu je završio na ostrvu Braču, a gimnaziju u Splitu. Studirao je prirodne nauke, matematiku i fiziku u Gracu i Zagrebu. Diplomirao je 1902. godine. Predavao je u Hrvatskoj gimnaziji u Zadru, a od 1903. do 1918. godine u Istri, gdje je ujedno i proveo najviše svog života.[2] Penzionisan je 1933. godine u Zagrebu kao upravnik dječjeg doma. Prvo djelo mu je bilo Slavenske legende (1900). Godine 1904, u Zadru je objavljeno njegovo djelo Knjiga o hrvatskim kraljevima, a u to vrijeme je počeo pisati i Istarske priče. Koju godinu kasnije objavio je Velog Jožu (1908) — djelo po kome će Nazorova proza biti prepoznatljiva, a koje je on sam smatrao neuspjelijim. Godine 1916, objavio je nekoliko knjiga: Utva zlatokrila, Medvjed Brundo, Stoimena. Na izborima 1934. Nazor se krivim političkim potezom izjasnio za takozvanu Jevtićevu listu, te su mu neko vrijeme zatvoreni stupci svih novina, časopisa i vrata svih izdavača. Nedugo poslije toga, 1939. godine, objavio je Pastira Lodu i Dedeka Kajbumščaka. Iako u godinama i narušenog zdravlja, godine 1942. je s pjesnikom Ivanom Goranom Kovačićem preko reke Kupe otišao u partizane, o čemu je izvijestio čak i Radio London. Nazor je počeo voditi dnevnik S partizanima, koji se smatra jednim od najupečatljivijih ratnih dnevnika pored dnevnika Vladimira Dedijera i Dragojla Dudića.

Gustav Freytag Soll und Haben roman in sechs büchern Gustav Freitag Trebalo bi i trebalo roman u šest knjiga Debit i kredit je roman od šest knjiga Gustava Frajtaga (1816–1895), objavljen 1855. Bio je jedan od bestselera do ranih godina 20. veka[1] i primer je buržoaskog realizma nemačkog govornog područja. Franc Mering opisuje roman kao najčitaniji u 19. veku.[2 Roman je u početku bio kraći i dizajniran je samo da uključi prve 3 knjige. Prvobitno je politički udar bio usmeren protiv plemstva. Jevrejske ličnosti su bile deo priče o zasluženoj propasti aristokratskog sveta; kasnije se Freitag više fokusirao na kritiku špekulanata. Roman, koji je proslavio klasu trgovaca iz Breslaua[3], bio je sveukupno sredstvo za širenje političkih ideja[4] ​​i delo po narudžbini. štampana oko 1920. dobro očuvana exlibris pismo-gotika DEUTSCH.10

Mini katanac za ranac ili putničku torbu, kofer. Otključava/zaključava se koristeći šifru od tri broja. Vrlo praktičan pri putovanjima u zaštiti vašeg ranaca ili prtljaga. Postoji i u roze (samo bez krstića) i crnoj varijanti: * https://www.kupindo.com/Torbe-torbice-i-novcanici/69917765_Mini-katanac-za-ranac-ili-kofer-sa-sifrom-roze-boje * https://www.kupindo.com/Torbe-torbice-i-novcanici/66376921_Mini-katanac-za-ranac-ili-kofer-sa-sifrom-crne-boje Instrukcije podešavanja: Fabrička lozinka je OOO (tri nule). 1.) Dovedite točkiće u poziciju tri nule (tačno ih postavite po vertikali). 2.) Pritisnite dugme (iglom ili nečim sličnim) koje se nalazi u donjem delu katanca i držite ga sve vreme pritisnutim dok izvršavate tačku 3. 3.) Izaberite željenu šifru vodeći računa o tačnom pozicioniranju projeva (tačno postavite željene brojeve po vertikali). 4.) Otpustite dugme Nasumično izaberite/provrtite brojeve radi provere zaključanosti. Zatim, izaberite odabranu kombinaciju i kukica bi trebalo da se otvara. Napomena: ako ste pri odabiru slučajno otpustili dugme, brojevi koji su u tom momentu ostali biće vaša nova šifra. Nju, naravno, možete promeniti tako što ćete ponoviti postupak. Šifra se može menjati neograničen broj puta. Pogledajte i druge katance u mojoj ponudi.

Mini katanac za ranac ili putničku torbu, kofer... Roze boje. Otključava/zaključava se koristeći šifru od tri broja. Vrlo praktičan pri putovanjima u zaštiti vašeg ranaca ili prtljaga. Postoji i u crvenoj varijanti (samo bez krstića) i crnoj (sa krstićem): * https://www.kupindo.com/Torbe-torbice-i-novcanici/70209261_Mini-katanac-za-kofer-sa-sifrom-crvene-boje * https://www.kupindo.com/Torbe-torbice-i-novcanici/66376921_Mini-katanac-za-ranac-ili-kofer-sa-sifrom-crne-boje Instrukcije podešavanja: Fabrička lozinka je OOO (tri nule). 1.) Dovedite točkiće u poziciju tri nule (tačno ih postavite po vertikali). 2.) Pritisnite dugme (iglom ili nečim sličnim) koje se nalazi u donjem delu katanca i držite ga sve vreme pritisnutim dok izvršavate tačku 3. 3.) Izaberite željenu šifru vodeći računa o tačnom pozicioniranju projeva (tačno postavite željene brojeve po vertikali). 4.) Otpustite dugme Nasumično izaberite/provrtite brojeve radi provere zaključanosti. Zatim, izaberite odabranu kombinaciju i kukica bi trebalo da se otvara. Napomena: ako ste pri odabiru slučajno otpustili dugme, brojevi koji su u tom momentu ostali biće vaša nova šifra. Nju, naravno, možete promeniti tako što ćete ponoviti postupak. Šifra se može menjati neograničen broj puta. Pogledajte i druge katance u mojoj ponudi.

Mini katanac za ranac ili putničku torbu, kofer. Otključava/zaključava se koristeći šifru od tri broja. Vrlo praktičan pri putovanjima u zaštiti vašeg ranaca ili prtljaga. Postoji i u roze i crvenoj varijanti (samo bez krstića): * https://www.kupindo.com/Torbe-torbice-i-novcanici/69917765_Mini-katanac-za-ranac-ili-kofer-sa-sifrom-roze-boje * https://www.kupindo.com/Torbe-torbice-i-novcanici/70209261_Mini-katanac-za-kofer-sa-sifrom-crvene-boje Instrukcije podešavanja: Fabrička lozinka je OOO (tri nule). 1.) Dovedite točkiće u poziciju tri nule (tačno ih postavite po vertikali). 2.) Pritisnite dugme (iglom ili nečim sličnim) koje se nalazi u donjem delu katanca i držite ga sve vreme pritisnutim dok izvršavate tačku 3. 3.) Izaberite željenu šifru vodeći računa o tačnom pozicioniranju projeva (tačno postavite željene brojeve po vertikali). 4.) Otpustite dugme Nasumično izaberite/provrtite brojeve radi provere zaključanosti. Zatim, izaberite odabranu kombinaciju i kukica bi trebalo da se otvara. Napomena: ako ste pri odabiru slučajno otpustili dugme, brojevi koji su u tom momentu ostali biće vaša nova šifra. Nju, naravno, možete promeniti tako što ćete ponoviti postupak. Šifra se može menjati neograničen broj puta. Pogledajte i druge katance u mojoj ponudi. .

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kapa broj 1 - Ženska beanie kapa boje kajsije napravljena od nove vunice , sirovinskog sastava 100% akril , tehnikom heklanja . Kapa je donekle rastegljiva ( heklane stvari se manje tegle od štrikanih ) veličine S odnosno za obim glave koji ne prelazi 56 cm ,dubina kape je 23cm. Kapa broj 2 - Ženska beanie kapa , rađena tehnikom heklanja -dupla nit -siva akrilna a crvena nit je moher-nova vunica. Delimično može da se presavije , ukrašena sa tri ljupka cvetića. S veličina- za obim glave koji je ne prelazi 56 cm, dubina kape na delu koji de ne savija je 23 cm. nije više dostupna za prodaju. Što se tiče održavanja bez problema su perive u veš mašini na programu za vunu na 30 stepeni a sušenje na ravnoj podlozi može i na radijatoru u tom slučaju postaviti peškir ispod, izbegavajte sušenje u masini ili okačeno na žici ( kada je mokra i okačena da visi vunica i ostala prediva su sklona tegljenju zbog težine pa predmet vremenom gubi formu ).

DOBRA ZEMLJA – Perl Bak Izuzetno dramatično, slikovito i ispunjavajuće delo, koje po dubini poniranja u suštinu Istoka i ljudi koji tamo žive nema takmaca u današnjoj literaturi. Iako je prošlo mnogo godina kako je ovaj neverovatan roman dobio Pulicerovu nagradu, njegova popularnost ne jenjava, a čitaoci mu neprestano pristižu stasavanjem novih generacija. Uspon seljaka Vang Lunga i njegove žene O-lan, od dana gladovanja do bogatstva i uspostavljanja porodične loze, izuzetna je priča o uspehu u kojoj poniženi mali čovek uspeva da prevlada sve nedaće i prepreke koje se na njega bespoštedno obrušavaju. Pišući o vremenu kada je Istok potresala socijalna revolucija a Zapad se suočavao sa ekonomskim krahom, u ovoj snažnoj, dostojanstvenoj i jednostavnoj pripovesti Perl Bak ističe večne istine o tlu i prirodi, plodovima zemlje i ljudske utrobe, suštinskim istinama o rođenju, ljubavi, radosti i bolu, životu i smrti. Biblioteka dobitnika nobelove nagrade Edicija A.D. Beograd 1939 345 str nedostaje hrbat l- 1. orm . 2 +

Antikvarno nemačko izdanje, Verlagsanstalt Benziger & Co, godina izdanja je stavljena okvirno, pretragom interneta Tvrd povez, 616 strana, format 21cm, sa nekoliko ilustracija i karata. Korica i povez imaju nekoliko oštećenja, listovi još uvek dobri, knjiga kompletna i kompaktna. Quo vadis? (lat. Quo vadis) istorijski je roman poljskog književnika i nobelovca Henrika Sjenkjeviča. Objavljivan je u nastavcima u časopisu Poljska gazeta (Gazeta Polska) od 1895. do 1896, dok je prvi put u obliku knjige štampan 1896. Roman je privukao veliku međunarodnu čitalačku publiku i preveden je na pedesetak jezika. Prvo izdanje na engleskom jeziku iz 1896. prodato je u 600 000 primerka za 18 meseci,[1] dok je u Francuskoj imao veće tiraže nego romani Emila Zole.[2] Roman je na srpski jezik preveo 1913. Lazar R. Knežević, direktor Prve beogradske gimnazije. Prevod je u narednih sto godina preštampavan u više od 20 izdanja što svedoči o velikoj čitanosti Sjenkjevičevog romana kod srpskih čitalaca. Uprkos raširenom mišljenju, Sjenkjevič nije dobio Nobelovu nagradu za književnost za ovaj roman, već je, kao i svi drugi dobitnici, nagrađen za celokupno književno stvaralaštvo, a ne pojedinačno delo. Sjenkjevič je inspiraciju za delo dobio kada je posetio sa prijateljem slikarom Henrinkom Sjemirackim malu kapelu u Rimu, gde je video ploču sa natpison Quo vadis? Ovo pitanje vezano je za apokrifnu ranohrišćansku legendu po kojoj je Sveti Petar, bežeći iz rimske tamnice od progona, susreo otelotvorenje Isusa Hrista. Kada ga je Petar upitao Quo vadis Domine? (kuda ideš Gospode?), Hrist mu je odgovorio Romam eo iterum crucifigi (u Rim da budem ponovo razapet). Postiđen što beži, Petar se vratio u Rim prihvativši da strada za svoju veru

NAPOMENA: Prilikom narudžbe potrebno je naglasiti koji dezen (motiv) torbe želite: Zvezdani trag (1), Super mesec (2), Andromeda (3), Mlečni put (4), Kalifornija (5), Regija Sadr (6), Orion (7) i Plejade (8) OPIS: Neverovatno praktičan i istovremeno moderan ranac sa motivima Svemira koji možete nosititi u raznoraznim prilikama i u kombinaciji sa najrazličitijom odećom. Astro ranac je udoban za nošenje, a ujedno i dovoljno veliki da u njega staviti sve neophodne sitnice koje su vam potrebne. Zatvara se kanapom, koji ujedno služi za nošenje ranca. Material korišćen za izradu OKLOP astro ranca ne sadrži PVC, tako da zadovoljava sve standarde EU (REACH). Podloga ranca je crne boje, dok je slika koja prikazuje „čuda“ Svemira štampana dvostrano. Štampana fotografija visoke rezolucije pažljivo je utisnuta na podlogu. Slike, bogate detaljima i bojama, su delo vrhunskog astrofotografa Borisa Štromara. DOSTUPNI MOTIVI: 1. Zvezdani trag - vrsta fotografije koja koristi dugo vreme ekspozicije da uhvati prividno kretanje zvezda usled rotacije Zemlje na noćnom nebu. 2. Super Mesec - pun Mesec ili mladi Mesec koji se približno podudara sa najbližim rastojanjem na kojem se Mesec nađe od Zemlje u svojoj eliptičnoj orbiti. 3. Adromeda - sazvežđe severnog neba koje je naziv dobilo po princezi Andromedi iz grčke mitologije, a njeno ime doslovno znači „Čuvari ljudi“. 4. Mlečni put- spiralna galaksija u kojoj se nalazi i naš Solarni sistem. Noću je na nebu vidimo kao svetli trag koji je formiran od zvezda koje se ne mogu pojedinačno videti golim okom. 5. Kalifornija - emisiona maglina u sazvežđu Perisje. Ime duguje svom obliku jer podseća na američku državu Klaliforniju (kada se slika dugom ekspozicijom). 6. Regija Sadr - emisiona maglina koja okružuje zvezdu Sadr (γ Cygni) u centru sazvežđa Labud. Uprkos imenu zvezda i maglina nisu povezane. 7. Orion - difuzna maglina koja se nalazi u Mlečnom putu južno od Orionovog pojasa u sazvežđu Oriona. Jedna od najsjajnijih maglina koja je ujedno i vidljiva golim okom na noćnom nebu. 8. Plejade - rasejano zvezdano jato u sazvežđu Bika. Jatom dominiraju plave vrele zvezde formirane pre oko 100 miliona godina. KARAKTERISTIKE: MATERIJAL: Poliuretan (REACH) DIMENZIJA: 32,5 x 38 cm TEŽINA: 0,05 kg AUTOR MOTIVA (FOTOGRAFIJE): Boris Štromar PROIZVOĐAČ: Oklop © (Srbija) ODRŽAVANJE: Ručno pranje NAPOMENA: Prilikom narudžbe potrebno je naglasiti koji dezen (motiv) torbe želite: Zvezdani trag (1), Super mesec (2), Andromeda (3), Mlečni put (4), Kalifornija (5), Regija Sadr (6), Orion (7) i Plejade (8).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat! Milan Marjanović (Kastav, 12. svibnja 1879. - Zagreb, 21. prosinca 1955.), hrvatski književnik, političar, filmski djelatnik i ideolog predratnog jugoslavenstva. Zbog sudjelovanja u protumađarskim prosvjedima istjeran je iz više karlovačke gimnazije. Nakon toga odlazi u Zagreb gdje je pohađao Klasičnu gimnaziju koju je završio 1897. godine.[1] U Pragu polazi trgovački tečaj. Urednik je Crvene Hrvatske, Novog lista, Pokreta i dr. Kao član i izaslanik Jugoslavenskog odbora u Londonu i kao starješina Jugoslavenskog Sokolskog Saveza u Americi uputio je proglas hrvatskim iseljenicima u kojemu spominje potrebu hrvatske demonstracije snage, jer predsjednik Wilson spominje i Hrvate kao narod koji neće Austro-Ugarsku, da Mađarska se upinje da Hrvatska ostane pod njima, Italija tvrdi da je Istra i Dalmacija talijanska, dok Srbija se bori s jadnim ostatcima svoje vojske, te da [2] Wikicitati „`Hrvati trebaju dobro znati da njihov put u Hrvatsku, u Dalmaciju i u Istru vodi samo preko Soluna. Zato srpska vojska treba postati i hrvatska. Hrvati trebaju osloboditi Hrvatsku. Krajnje je vrijeme da i Hrvati sastave vojsku dobrovoljaca, za koju treba čitav svijet znati da je hrvatska`.” (Proglas Milana Marjanovića hrvatskim iseljenicima 23. lipnja 1917.) [2] Nakon Prvog svjetskog rata bio je član mirovne delegacije Kraljevine Jugoslavije u Parizu, a nakon Drugog svjetskog rata predsjednik Jadranskog instituta JAZU. U književnim kritikama polazi od toga da književno djelo mora rješavati nacionalne i socijalne probleme. Najveću sklonost pokazivao je prema hrvatskim realistima. Sudjelovao je u stvaranju prvih filmskih institucija u Hrvatskoj i Jugoslaviji, a i sam je snimao, režirao i pisao scenarije za edukativne filmove. Marjanović je 1913. izdao knjigu Narod koji nastaje: zašto nastaje i kako se formira jedinstveni srpsko-hrvatski narod u kojoj zastupa kontroverzne teze o Srbohrvatima. Napisao je zapise u stihovima Mi budale. Djela `Hrvatski pokret` `Suvremena Hrvatska` `Iza Šenoe` `Hrvatska moderna` `Vladimir Nazor kao nacionalni pjesnik` `Mi budale` zapisi u stihovima

Matica hrvatska, Zagreb 1916. unutra dobro stanje, korice kao na slici Josip Kosor (Tribounj,[1] kraj Drniša, danas Trbounje, 27. siječnja 1879. – Dubrovnik, 23. siječnja 1961.), hrvatski je dramatičar, novelist i romanopisac. Kao četverogodišnjak se s obitelji seli u Otok kraj Vinkovaca,[3] a kasnije radi kao pisar u Privlaci, Vukovaru, Tuzli, Đakovu i Mostaru.[4][5] S 23 godine stiže u Zagreb, radi u odvjetničkoj pisarnici, postaje članom Društva hrvatskih književnika i ubrzo se afirmira kao pisac. U prvomu razdoblju svoga stvaralaštva opisuje težak život dalmatinskih, bosanskih i slavonskih seljaka (romani Rasap, Radnici i Cupalo; zbirke pripovjedaka Optužba i Crni glasovi), zbog čega je prozvan hrvatskim Maksimom Gorkim.[6] Od 1905. putuje Europom (Beč, München, Berlin, Pariz) i sklapa prijateljstva s mnogobrojnim hrvatskim (Ivan Meštrović, Vladimir Becić, Mirko Rački) i stranim umjetnicima (Hermann Bahr, Stefan Zweig, Stanisław Przybyszewski, Maksim Gorki, Konstantin Stanislavski i dr.).[7] Upravo u Beču 1910. piše svoje ponajbolje djelo, dramu Požar strasti (objavljena 1912.),[2] koja je naišla na dobar odjek i u inozemstvu. U međuratnom razdoblju putuje Švicarskom, Skandinavijom, Rusijom, Engleskom i Francuskom, a nakon Drugoga svjetskog rata seli se u Dubrovnik. Zbog dobre recepcije njegovih djela u inozemstvu jedno je vrijeme slovio za kandidata za Nobelovu nagradu za književnost.[8] Josip Kosor je u rodbinskoj svezi s bivšom predsjednicom Vlade Republike Hrvatske Jadrankom Kosor (stric njezinog oca). `Rasap`, 1906. `Radnici`, 1906. `Cupalo`, 1907. `Požar strasti`, 1912. `Mirne`, 1916. `People of the Universe`, 1917. `Razvrat`, 1923. `Rotonda`, 1925. `Miris zemlje i mora`, 1925. `Pomirenje`, 1926. `Atlantikom i Pacifikom`, 1927. `White flames`, 1929. U `Café du dôme`: drama u dva čina, 1926. RETKO!!!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvi ustanak prema kazivanjima savremenika Božidar Kovačević Božidar Kovačević (Studenica, 26. avgust 1902 — Beograd, 21. maj 1990) bio je pesnik, esejista, prevodilac, profesor Druge muške gimnazije i upravnik arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegov legat i zaostavština nalaze se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. Biografija Rođen je u činovničkoj porodici koja se seli u Beograd kada je bio beba.[1] Njeogov otac Petar bio je činovnik u Upravi monopola. Petar je bio osuđen na 20 godina robije zbog veza sa Ivandanjskim atentatom na kralja Milana. Majka Leposava je završila domaćičku školu. Božidar je osnovnu školu završio u Beogradu, gde je 1921. godine završio i Treću mušku gimnaziju. Diplomirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao stipendista francuske vlade na Sorboni je studirao francusku književnost i rusku književnost, istoriju u sociologiju u periodu od 1930. do 1931. godine.[2] Za književnost se zanteresovao nakon što mu je komšija pisac Dragutin Ilić poklonio knjigu.[3] Kovačević je prvo radio kao pisar-dnevničar Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1923-1928), a potom kao suplent beogradske Druge muške gimnazije (1928-1931) i muške realke u Kragujevcu (1931-1933). Godine 1933. postao je profesor Druge muške gimnazije. Od 1939. do 1941. bio je prvi put član uprave Srpskog književnog glasnika[2]. Bio je vaspitač prestolonaslednika Petra II Karađorđevića u periodu 1938–1939.[4] Za vreme nemačke okupacije, bio je u logoru na Banjici, zato što je odbio da potpiše „Apel srpskom narodu”.[4] O danima provedenim u logoru na Banjici zapisao je: Nisam osobito hrabar, ali pošto su 11 (jedanaest) Kovačevića pali u ratovima od 1912. do 1918. godine bio sam spreman i da izgubim život, ali nikako obraz. Bio sam uveren da pod jarmom neprijatelja ne treba svojim radom davati nikakav privid da je u zemlji sve normalno, a ovamo o kandelabrima nasred prestonice vise obešeni Srbi... Preživeo sam te godine veoma teško, uglavnom na kačamaku, pa i njega nije bilo dovoljno. Deca su mi jela i magareće meso, ali se nikad, mirno kažem, apsolutno nikad, nisam ogrešio o vernost otadžbini. Vodio me duh moga oca koji je, boreći se protiv tiranije kralja Aleksandra Obrenovića, osuđen na dvadeset godina robije, pošto je, u stvari izbegao streljanje samo intervencijom velikih sila.[5] Posle rata, tačnije 1946. godine, postao je referent za književnost i likovne umetnosti pri Ministarstvu prosvete. Dve godine kasnije postao je saradnik Instituta književnosti, a 1954. i saradnik Arhiva SANU. Od 1955. do 1968. bio je upravnik Arhiva SANU, noseći zvanje naučnog saradnika i naučnog savetnika.Po drugi put je postao član uprave Srpske književne zadruge 1945. godine i na tom položaju je ostao sve do 1958. godine. Bio je i sekretar Glasnika SAN, član Saveza književnika Srbije, član izdavačkog saveta Prosvete (1948-1956).[2] Još kao gimnazijalac bio je jedan od osnivača kluba beogradskih srednjoškolaca Novi naraštaj. Bio je i jedan od osnivača Akademskog pozorišta u Beogradu. Uređivao je sledeće časopise: Buktinja, Ferijalac, Srpski književni glasnik, Naša domovina, Književnost. Sarađivao je u gotovo svim književnim časopisima, često koristeći pseudonime. Pisao je pesme, pripovetke, romane, eseje. Njegov teorijski programski tekst Boj Apolonov sa Marsijem bio je vrlo zapažen između dva svetska rata. Prevodio je književna dela sa latinskog, francuskog, ruskog. Sa druge strane, njegova dela su prevođena na bugarski, češki, slovački, nemački, engleski, mađarski, ruski i slovenački jezik. Milan Bajšanski je komponovao melodije na tekst dve Kovačevićeve pesme: Mene je majka rodila i Dok ulica spi.[2][6][7] Pisao je o brojnim činostima iz kulturnog i književnog života, posebno o autorima koji su bili skrajnuti ili zaboravljeni. Pisao je i o: Đurđu Dragišiću, Marku Maruliću, Ahmetu Hercegoviću, Savi Vladislaviću, Stjepanu Zanoviću, mitropolitu Stefanu Stratimiroviću, Gerasimu Zeliću, Petru Runjaninu, Antunu Sorkovčeviću, Stefanu Stefanoviću, pretečama beogradskog stila (Stefanu Živkoviću, proti Mateji Nenadoviću i njegovom sinu Ljubomiru), Nićiforu Ninkoviću, Đorđu Markoviću Koderu, Sofiji i Svetozaru Vujiću, Jovanu Subotiću, Jovanu Iliću, Lazaru Komarčiću, Luki Sariću, Dragiši Stanojeviću, Ljudevitu Vuličeviću, čiča Iliji Stanojeviću, Tadiji Kostiću, Belušu Jakšiću, Jaši Prodanoviću, Živojinu Balugdžiću, Todoru Popoviću, Danici Marković, Stojanu Živadinoviću, Delfi Ivanić, Stevanu Jakovljeviću, Siniši Kordiću, Milanu Jovanoviću Stojimiroviću, Zvonimiru Šubiću.