VOJIN DIMITRIJEVIĆ DRAGOLJUB POPOVIĆ TATJANA PAPIĆ VESNA PETROVIĆ MEĐUNARODNO PRAVO LJUDSKIH PRAVA BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA BEOGRAD 2OO6 BIBLIOTEKA UDŽBENICI a) PRAVA ČOVEKA - MEĐUNARODNA ZAŠTITA ....................................................... R e f e r e n c e 1. LJUDSKA PRAVA 2. POJEDINA PRAVA I SLOBODE 3. LJUDSKA PRAVA U ORUŽANIM SUKOBIMA - MEĐUNARODNO HUMANITARNO ...PRAVO 4. MEĐUNARODNI NADZOR NAD POŠTOVANJEM LJUDSKIH PRAVA ............................................................. SKRAĆENICE TABELA SLUČAJEVA BIBLIOGRAFIJA OPŠTIH DELA REGISTAR BROŠ LATINICA 23 cm 435 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra *******

NARODNO DELO IZDATO IZMEĐU DVA SVETSKA RATA MEKI POVEZ ĆIRILICA FORMAT 17 x 24cm DOBRO OČUVANE 1. KRSTAŠI 1 HENRIK SJENKIJEVIĆ STRANA 355 2. KRSTAŠI 2 HENRIK SJENKIJEVIĆ STRANA 361 - 761 3.VANDEJA SE BUNI VIKTOR IGO STRANA 376 4.POD IGOM IVAN VAZOV STRANA 426 18.01.2020

m12 H.DZ.VELS - COVECANSTVO rad, blagostanje i sreca roda ljudskoga Narodno delo, iz 30` tih godina, 1017 strana, 24 cm

H. SCHOBERT - KOMPLET OD 9 KNJIGA IZDAVAČ: MARIE BERNHARD LEIPZIG OKO 1900 1. DAS KIND DER STRASSE, OČUVANA, 2. PALLAS ATHENE, PREDNI DONJI ČOŠAK MALO POHABAN, OČUVANA, 3. ARME KONIGIN, RIKNA MALO POHABANA GORE I DOLE KAO I ČOŠKOVI, OČUVANA 4. VOGEL PHONIX, SELOTEJP PREKO RIKNE, ČOŠKOVI POHABANI, OČUVANA, 5. SPEKULANTEN, RIKNA OD DOLE POHABANA 5A CM, PREDNJE KORICE POPUCALE NA SASTAVU, POHABANI ČOŠKOVI, OČUVANA 6. DIE HEILIGE CASILIE, RIKNA OD DOLE DOBRIM DELOM POHABANA KAO IVICE I ČOŠKOVI, PRVIH 10-TAK STRANA ODVOJENO, KOREKTNA, 7. DEI PERLE, SELOTEJP PREKO RIKNE, OČUVANA, 8. KUNSTLERBULUT, RINA POZADI DOVRIM DELOM POPUCALA, KOREKTNA, 9. AUF DER GROSSEN LANDSTRASSE, RIKNA POZADI DOBRIM DELOM POHABANA 3 STRANE ODVOJENE, POHABANIH ČOŠKOVA, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 3, 3... DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 1/2

MUSOLINI - Ludvig, DOKTATOT - Vels Opis: dve knjige u jednoj Povez: tvrdi (zelena), redni broj 1657, šiveno koncem Format: 14 x 20 cm Pismo: ćirilica Strana: ukupno 546 Izdavač: Narodno delo Beograd 1. Emil Ludvig - Musolini - Razgovori sa 10 slika, 186 str. Prevod: Miloš Crnjanski 2. H. Dž. Vels - Diktator - Roman sa 10 slika, 360 str. Ilustracije David Lo Prevod: Mihailo Dobrivojević k-5

Herbert Džordž Vels: Čovečanstvo: rad, blagostanje i sreća lјudskoga roda. Knj. 1 i 2 Originalni naslov: The Work, Wealth and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind Izdavač: Narodno delo, Beograd, 1936. 562 + 567-1017 str. Tvrd povez, dobro očuvano; jedna rihtna malo oštećena.

DIVLJA ANALIZA Formalistička, strukturalistička i poststrukturalistička razmatranja muzike JELENA NOVAK S K C B e o g r a d 2 O O 4 M U Z I K A a) Filozofija muzike b) Muzičko delo ............................................................. Divljoj analizi podvrgnuta su sledeća dela: Anton Vebern, Gudački kvartet op. 28 Arvo Part, Kolaž na temu BACH Luj Andrisen, Stil Džon Kejdž, Divna udovica od 18 leta Lučano Berio, Kamerna muzika, Monotone Fransis Pulenk, Železnicom Filip Glas, Voz (Ajnštajn na plaži) Prilozi Izbor iz literature Spisak korišćenih /p a r t i t u r a/ Spisak korišćenih /s n i m a k a/ Indeks Broš Latinica 1 7 3 stranice NEKORIŠĆENO perfekT kondicija: 1O

Izdavač: samostalno autorsko izdanje (Zagreb) Godina: 1936 (I deo), 1939 (II deo) Pismo: latinica Broj strana: 176 + 190 Povez: tvrd Visina: 24 cm Spolja vrlo dobre, unutra odlične. Kompletan predgovor autora: „Knjiga koju izdajem pod imenom ’Novčarstvo svijeta’, a od koje sada izlazi I. dio, obuhvata 100 članaka o državama, dominionima, krunskim kolonijama, protektoratima, posjedima i sultanatima kontinenata Afrike, Amerike i Australije. Uz novčano-valutarne probleme, novčane jedinice, međunarodne kratice, osnovne težine novčanih jedinica, finoće novca, metalne i papirnate novce, zlatne standarde, devalvacije, zvanične diskontne stope, kreditne transakcije, bankarstvo, financije, kapitalizam itd., obradio sam—da opravdam naslov knjige—i neophodno potrebna pitanja o kolonijalnim politikama, interesnim sferama, uplivnim zonama, o imperijalizmu, o privrednim faktorima, vanjskoj trgovini, gospodarskoj geografiji, nacionalnoj ekonomiji itd. Ovaj moj rad plod je usklađenih teoretsko-praktičnih opažanja na novčanom svetskom tržištu, upotpunjenih mojim višegodišnjim samostalnim radom kod novčanih, financijskih i kreditnih transakcija, podacima mojih prekomorskih veza, opširnom stručnom literaturom i brojnim naučnim putovanjima u pojedine države i kolonije. Nastojao sam da sadržaj knjige bude što pregledniji i stvarniji, misli u kratko izražene, a tehnički izrazi što više prilagođeni našoj terminologiji. Knjizi sam dodao potrebne tabele i opširni registar, koji će poslužiti čitaocu, da se lakše i brže u množini podataka orijentira. Drugi dio toga djela, koji se već nalazi u obradi, obuhvatat će države i kolonije Azije, Evrope i Okeanije. U nadi, da ovim ispunjavam jedan mali dio praznine, koja se u našoj mladoj privrednoj literaturi osjeća, skromna mi je želja da ova knjiga bude od koristi celokupnom našem narodnom gospodarstvu. U Zagrebu, mjeseca oktobra 1936.” Dr. Ivo Padovan privredni savjetnik {KTJ30.009}

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali rikna, sve ostalo uredno! Prevod: Vuk Karadzic Stampanu u Budimpesti Novi zavjet (grčki: Ἡ Καινὴ Διαθήκη, Hē Kainḕ Diathḗkē), poznat i kao `Novi savez` ili `Novi testament`, je zbirka spisa koje hrišćani smatraju svetim, i dio je Biblije. Za hrišćane predstavlja novi sporazum izmedu ljudi i Boga.[1] Novi zavjet opisuje događaje od rođenja Isusa, zatim njegov život i učenje, do njegovog vaskrsenja iz mrtvih i uzašća. Opisano je i delanje prvih Hristovih učenika, apostola, i njihovo propovedanje njegovog nauka. Novi zavjet se sastoji od 27 knjiga, koje su napisali različiti autori u različito vrijeme. Među njima se nalaze jevanđelja, djela, poslanice ili pisma, i otkrovenje (proročanska objava). Najstariji spisi Novog zavjeta su Pavlove poslanice, od kojih je Prva poslanica Solunjanima, napisana oko 50. godine, najstariji sačuvani hrišćanski spis.[2] Najstarije od četiri evanđelja je Markovo evanđelje, nastalo oko 68-70. godine. Djela apostolska govore o životu prve Crkve, a napisao ih je isti autor koji je napisao i Lukino evanđelje, te ove dvije knjige izvorno predstavljaju dva dijela jednog istog djela. Za razliku od Starog zavjeta, koji pokriva dugogodišnju hronologiju stvaranja svijeta i ranu istoriju Jevreja, Novi zavjet se zasniva na relativno uskom vremenskom periodu, uglavnom unutar 1. vijeka. Prva celovita lista novozavetnih knjiga obelodanjena je 367. godine u Uskršnjem pismu episkopa Atanasija Aleksandrijskog crkvama u Egiptu...

CAR DUŠAN - istorijski roman iz XIV veka u tri knjige -Dr Vladan Đorđević Istorijsko-romantičarski roman u tri dela o Caru Dušanu i životu srpskog naroda u 14. veku. Trilogija Car Dušan je jedno od naših najboljih istorijskih dela koje sadrži tri knjige: Mladi kralj, Kralj i Car. Vladan Đorđević (Beograd, 21. novembar/3. decembar 1844 — Baden, 31. avgust 1930) je bio lekar, književnik, političar, predsednik ministarskog saveta Kraljevine Srbije, sanitetski pukovnik i osnivač Srpskog lekarskog društva. 1875. godine Vladan Đorđević počeo je da objavljuje svoj istorijsko–romantičarski roman „Car Dušan“ , u kome je pokušao da prikaže celokupni život srpskog naroda u 14. veku. Neki ovo delo smatraju našim najboljim istorijskim romanom. Knjiga prati Dušanov život od bitke na Velbuždu do kraja njegove vladavine tokom koje je izgradio veliko carstvo. Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić, poznat i kao Dušan Silni (oko 1308—20. decembar 1355) je bio srpski srednjovekovni kralj (1331—1345) i prvi srpski car (1346—1355). Bio je sin kralja Stefana Uroša III Dečanskog i otac cara Stefana Uroša V, u narodu prozvanog Nejakim, poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića. Dušan je bio najmoćniji vladar 14. veka i najmoćniji srpski car.` Hrvatski štamparski zavod D. D., Zagreb 1919-1920 god, tvrd povez, korice pohabane i oštećene, požutele strane sa braon flekama, dosta listižova se odvojilo od knjige, ali su svi na broju, pečat bivšeg vlasnika na nekoliko mesta, u solidnom stanju. L.3. O.1.P.2.

11 OTISAKA,KNJIZICA IVO PETRICIOLI 1.BILJESKE O UMJETNOSTI 19 ST U ZADRU 1964 2.STAROHRVATSKA CRKVA SV.STOSIJE KOD ZADRASA PLANOM CRKVE 3.GREDE S PREROMANICKIM UKRASOM IZ CRKVE SV.DONAT U ZADRU 4.JEDNO CATARINOVO DJELO U ZADRU SLIKAR TKONSKOG RASPELA 1965 5.LIKOVNA UMJETNOST RENESANSE U ZADRU I ZORANICEVA DEZELJE NA JEDNOJ SUVREMENOJ KARTI 1969 6.SPOMENICI SREDNJOVJEKOVNE ARHITEKTURE NA OTOKU PAGU 7.PRILOZI IZUCAVANJU SREDNJEVEKOVNOG ZLATARSTVA U ZADRU 1963 8.TORETA NA OTOKU KORNATU 1970 9.STARA NADBISKUPSKA PALACA U ZADRU 1955 10.TRI ROMANICKE GRADJEVINE U DIKLU 11. PRILOG ALESIJEVOJ I FIRENTINCEVOJ RADIONICI

DRAŠKO DRAŠKOVIĆ UBITI PO VIĐENJU I-II POLITIKA / A-Š DELO BEOGRAD 1992 ... Izvanredno interesantna priča/roman o MLADOJ jugoslovenskoj kriminalnoj emigraciji posle Drugog svetskog rata, ogrezloj u kriminal, koja se `preselila` po `odobrenju` YU savezne UDBE u Zapadnu Evropu, posebno u Francusku i čiji su mnogi članovi bili i `saradnici` te Službe i za nju obavljala razne prljave poslove na Zapadu od likvidacije nepodobnih protivnika komunističke Jugoslavije do raznih drugih kriminalnih delatnosti, a za to dobijali pasoše i `oproštaj` od svojih nedela! Harali su i žarili Zapadnom Evropom sve do svog prirodnog izumiranja, likvidacija i nestanka ... Monogi su ostali izrešetani na ulicama Pariza, Marseja, Nice i drugih francuskih gradova, bili su telohranitelji Alena Delona i Žan Pol Belmonda, legendarnih francuskih glumaca i mnogih drugih velikih francuskih javnih ličnosti, bila je tu i čuvena afera `POMPIDU` sa Milošem MARKOVIĆEM u središtu koja je išla do vrha francuske države i pokušaja ucenjivanaja francuskog predsednika Pompidua i njegove žene. Ova afera `tresla` je celu Evropu, posebno Francusku i tadašnju Jugoslaviju. Smatrani su najopasnijim `žestokim` momcima sa Balkana! Sospstveni život, kao i tuđi nije im mnogo značio! Ovo je priča o njima, neulepšana i dramatično ispričana! Ovo štivo treba OBAVEZNO pročitati. Lako se čita a utemeljeno je na pouzdanim izvorima ****** (Mihajlo Grušić) ................................................................. ČETVRTO IZDANJE (d o p u nj e n o) Predgovor STEFAN GRUBAČ NA KLAPNI SLIKA i KRAĆA BIOGRAFIJA AUTORA BROŠ LATINICA 368 STRANICA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI, 1992. Ekstra za POKLON **********

veoma dobro stanje sadrži: Antun Sasin Dubrovački pesnik XVI veka 1912. Advokat Patlen u dubrovačkoj književnosti 1910 Izveštaji G. G. V. Jordanova M. I. V. Dežmana i Pavla Popovića P. Popovića 1. Stanje današnje bugarske književnosti 2. Stanje današnje hrvatske knjizevnosti 3. Stanje današnje srpske knjizevnosti 1905. Srpska drama u XIX veku - članak o Svetislavu Stefanoviću iz Srpskog književnog glasnika Pripovetka o devojci bez ruku Žil Pejo Obrazovanje volje Jugoslovenska knjizevnost kao celina - pristupna akademska beseda 1922. O hronologiji u delima Sv. Save / Svetog Save 1924. Savko Gučetić dubrovački pesnik XVI veka 1930. Noviji metodi u proučavanju dubrovačke književnosti 1910. retko u ponudi!!! istorija srpske knjizevnosti jugoslovenske hrvatske dubrovačke ... dubrovacka knjizevnost dubrovacki pisci ... pregled srpske knjizevnosti

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jovan M. Jovanović 1939. Jovan Jovanović – Pižon (Beograd, 3. septembar 1869 — Ohrid, 20. jun 1939) bio je srpski diplomata, političar i pisac. Uoči izbijanja Julskog ultimatuma je bio ambasador Srbije u Austrougarskoj. U Beogradu je završio osnovnu školu i gimnaziju, kao i prava na Velikoj školi 1891. godine. Zatim je nastavio studije prava na univerzitetu u Parizu, gde je stekao `lisans` (diplomirao). Po povratku maja 1892. godine postavljen je za pisara u beogradskom Varoškom sudu.[1] Nosio se otmeno, sa visokim okovratnikom i u odelu krojenom po pariskoj modi. Zbog tog kaćiperstva zapao mu je nadimak Pižon što na francuskom znači golub.[2] Između 1899. i 1903. bio je pisar Poslanstvu Kraljevine Srbije u Carigradu, pisar Ministarstva finansija (1901-1903) i sekretar Ministarstva inostranih dela. Izabran je još 1900. godine za vanrednog profesora Velike škole. Tokom 1903-1904. godine Jovanović je bio u Sofiji, otpravnik poslova, a nakon pauze, 1906. godine diplomata u Atini, gde je kratko vršio je dužnost otpravnika poslova u poslanstvu Kraljevine Srbije u Grčkoj. Godine 1907. on se bavi poslom u Kairu, pa preuzima dužnost konzula na Cetinju 1907-1909. godine.[3] Uz Svetislava Simića, bio je jedan najzaslužnijih državnih službenika za pomaganje i organizaciju srpskog četničkog pokreta u Makedoniji.[4] Na upravi srpskog konzulata u Skoplju bio je od jula 1909. do 1911. godine. Godine 1911. postaje načelnik odeljenja Ministarstva inostranih dela, a 1912. godine i ministar ovog ministarstva. Od 1912. do 1914. godine bio je poslanik u Beču, zatim pomoćnik ministra inostranih dela 1914-1915. godine. Bio je stalno uz predsednika vlade Pašića, sa kojim se povlačio iz Niša, preko Kraljeva, Raške, Prištine, Prizrena do Skadra. Nakon konsolidicaje državnog vođstva u izgnanstvu, sa ostrva Krfa je otišao u novu diplomatsku misiju. Postao je poslanik Kraljevine Srbije u Londonu 1915-1916. godine, i Vašingtonu 1919-1920. godine. Penzionisan je 1920. godine po svom zahtevu, kao diplomata u Americi, i po povratku u novu državu Kraljevinu SHS, ulazi u politički život. Kada je osnovana Zemljoradnička stranka ulazi u nju, i već na prvim izborima 1920. godine izabran je kao nosilac liste u banjalučkom okrugu za narodnog poslanika. U tom okrugu će biti biran za poslanika i na sledećim izborima - 1923, 1925. i 1927. godine. Tokom šestojanuarske diktature apstinira, i jedan je od osnivača Udružene opozicije. U politički život se aktivno vratio pred izbore 1935. godine, i to na listi dr Vladimira Mačeka. Poslednji put je izabran za poslanika, takođe na Mačekovoj opozicionoj listi, 1938. godine u Oplenačkom srezu. Celog života je bio aktivni dopisnik srpskih uglednih časopisa i pisac. U Srpskom književnom glasniku pisao je pod pseudonimom Inostrani. Sarađivao je i sa časopisima `Zorom`, `Delom`, `Novom Evropom` i više dnevnih listova, `Politikom` i drugim. Napisao je i značajno delo Južna Srbija od kraja 18. veka do oslobođenja.[5] Preminuo je u Ohridu juna 1939. godine; pozlilo mu je tokom održavanja političke konferencije u hotelu `Srpski Kralj`. Njegov „Dnevnik (1896-1920)“ objavljen je 2015. godine.

Žil Vern (franc. Jules Verne, IPA: /ʒyl vɛʁn/; Nant, 8. februar 1828 — Amjen, 24. mart 1905) bio je francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima i njegovom snažnom uticaju na književni žanr naučne fantastike. Rođen u Nantu, trebalo je da prati stope svoga oca i postane advokat, ali već od rane mladosti ga je više privlačilo pozorište i pisanje tekstova. Njegova saradnja sa izdavačem Pjerom Žilom Ecelom dovela je do stvaranja Neobičnih putovanja, veoma uspešne serije romana u kojoj su se nalazila dela kao što su Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana. Vern se, generalno, smatra glavnim književnim autorom u Francuskoj i većem delu Evrope, gde je imao veliki uticaj na književne žanrove avangardu i nadrealizam.[1] Međutim, njegova reputacija je značajno drugačija u anglofonim regionima, gde se često spominje kao pisac fantastike i knjiga za decu, ne samo zbog skraćenih i izmenjenih prevoda u koja su njegovi romani često preštampavani.[2] Beograd,1928. 200 strana u veoma dobrom stanju Žil Vern je drugi najprevođeniji autor na svetu, a nalazi se između engleskih pisaca — Agate Kristi i Vilijama Šekspira — ali je bio najprevođeniji autor tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegov doprinos žanru je bio takav, da se zajedno sa piscima Herbertom Džordžom Velsom i Hugom Gernsbekom, ponekad naziva jednim od „očeva naučne fantastike

Žitije Gerasima Zelića 1-3 Izdavač: Srpska književna zadruga (Beograd) [Broj: 36, 44, 58] Pismo: ćirilica Broj strana: VIII + 211 + II + III (I tom); V + 228 (II tom); XVII + 252 + 2 presavijena lista sa geogr. kartama + 1 list sa slikom autora (III tom) Povez: tvrd Stanje odlično, mali pečat na predlistu L. 1. POL. BELA3. Stanje: ★★★★☆ Veoma dobro očuvane s obzirom da su iz XIX veka, retko u ovakvom stanju. Gerasim Zelić (Žegar, 11. jun 1752. — Budim, 26. mart 1828) bio je kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj. Mnogo je putovao, delom iz lične želje, delom je bio prisiljen kao mletački emigrant. Bio je dva puta zatočen, jedanput u Beču, a drugi put u Budimu. Po ugledu na Dositeja Obradovića napisao je autobiografiju, ali nije uspeo da po literarnoj vrednosti stigne do svog uzora. Živ i čitak način izlaganja, obilje zanimljivih životnih i kulturno-istorijskih podataka, posebno o Dalmaciji njegovog vremena, karakterišu ga ipak kao uspešnog pričaoca. U autobiografiji nije uvek potpuno otvoren i tačan. Najčešće je prećutao one okolnosti iz svog života koje bi ga učinile sumnjivim vlastima. Njegov savremenik bio je arhimandrit manastira Krke Savatije Vasiljević (1755—1809), koji mu je 1808-1809. godine pomagao u vršenju vikarijatske službe. Kad je u Pešti 4. februara 1826. godine osnovana `Matica srpska`, on se već 15. februara javlja kao prvi - novi član (pored osnivača) matičin. Otac Gerasim je (umesto redovne članarine od 40 f.) poput osnivača, dao punu članarinu od 100 f. Zelić je imao i slikarskih ambicija, ali nije uspeo da ih ostvari. Ostao je na skromnim ikonografskim pokušajima. Umro je 26. marta 1828. godine u Budimu, gde i počiva na opštem srpskom groblju. Na nagrobnom spomeniku piše da je `za pravoslavlje revnujući, gonjen bio`. L. 1. POL. BELA. 3.

edicija KAIROS PROSVETA Novi Sad 1971 meke korice179 str odlično očuvana potpis autora retko u ponudi Domaja dodaje genealosku dimenziju prethodno napisanim i objavljenim elementima 1 i 2. Domaja je treca knjiga elemenata, mada bi mogla biti i prva, kao sto po svemu izgleda nece biti poslednja. Ovaj genealoski osvrt na dogadjeje pocev od pre 200 godina pa do danasnjih dana, bio je neophodan da bi se sve ono sto cini sadrzaj elemenata 1 i 2, kao i ono sto ce uslediti u buducem elementima, cistije i dublje upoznalo. Pavle Ugrinov (pravo ime Vasilije Popović, rođen je 15. aprila 1926. godine u Molu, umro 23. juna 2007. u Beogradu) je bio srpski književnik, dramaturg, reditelj i akademik. Osnovnu školu pohađao je po raznim mestima u Vojvodini, a srednju je završio u Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu. Ekonomski fakultet u Beogradu upisao je 1946. godine. Posle dve završene godine studija upisao se na tek osnovanu Akademiju za pozorište i film u Beogradu, gde je diplomirao 1952. godine na odseku za režiju u klasi prof. dr Huga Klajna. Posle studija jedno vreme se bavio pozorišnom režijom i teorijom. Jedan je od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu. Njegovom postavkom drame Čekajući Godoa Semjuela Beketa svečano je otvorena scena tog teatra. Radio je i kao urednik dramskog i serijskog programa Televizije Beograd. U književni život stupio je 1955. godine poemom Bačka zapevka, za koju je zajedno sa Aleksandrom Tišmom, dobio Brankovu nagradu za poeziju. Zatim se potpuno posvetio pisanju proze i esejistike. Objavio je 21 knjigu, među kojima su romani: Odlazak u zoru (1957), Vrt (1967), Elementi (1968), Domaja (1971), Fascinacije (1976), Zadat život (1979), Carstvo zemaljsko (1982), Otac i sin, Bez ljubavi (1986), Tople pedesete (1990); novela Ishodište (1963), prozna dela: Senzacije (1970), Rečnik elemenata (1972).

Miro Glavurtic - Psine Zapis, Beograd, 1982. Mek povez, 205 strana. POSVETA I POTPIS MIRA GLAVURTICA! Миро Главуртић (Побрђе код Котора, 5. септембар 1932 — Утрехт, 16. јануар 2023) био је југословенски и српски[1][2][3][4] сликар и писац. Биографија Завршио је Шумарски факултет у Београду, где је живео од 1953. године, али се бавио сликарством и списатељством. Био је члан и теоретичар уметничке групе `Медиала` којој су припадали Шејка, Вуковић, Оља Ивањицки, Милић Станковић (Милић од Мачве), Милован Видак и Љуба Поповић. Био је уредник титоградског (подгоричког) листа „Овдје“ и сарадник више листова и часописа као што су: Видици, Дело, Савременик, Књижевне новине и Политика. Бави се проблемима савремене уметности како књижевношћу тако и ликовном иметношћу. Његова платна приказују надреални свет окружен неизвешношћу. Од 1992. живео је у Хрватској. Преминуо је 16. јануара 2023. годинe у Утрехту.[5] Отац му је био Хрват, а мајка Српкиња. Према сопственом казивању био је по националности Хрват, а према делу припадник српског ликовног стваралаштва и српске историје уметности.[6][7] Библиографија Глад, Матица Српска, Нови Сад (1964) Звекир, Просвета, Београд (1969) Сатана, М. Главуртић, Београд (1978) Псине, Запис, Београд (1982) Пакао, М. Главуртић, Београд (1986) Сатана у савременом човеку и свету, Ихтус, Београд (1996) Ромски цар, Откровење, Београд (2011)

Kao na slikama Retko Nema ostecena osim klasicnih znakova starosti TEL AVIV 1935 Das Neue Ghetto Altneuland Aus dem Nachlass Teodor Hercl (nem. Theodor Herzl; Budimpešta, 2. maj 1860 — Edlah, 3. jul 1904) je bio austrougarski novinar jevrejskog porekla koji se bavio novinarstvom, politikom a takođe je bio i publicista. Iako u ranoj mladosti nije bio preterano okrenut judaizmu, kasniji događaji a posebno Drajfusova afera, su uticali da postane svestan jevrejskog pitanja. Objavljivanjem dveju knjiga, Država Jevreja i Stara zemlja, Nova zemlja, u kojima se bavi pitanjima vezanim za život Jevreja u tadašnjoj Evropi, Hercl postaje poznat kao začetnik cionizma. Sahranjen je u Gori Hercl Plaza. Dela[uredi | uredi izvor] Knjige Der Judenstaat (srp. Држава Јевреја) Altneuland (srp. Стара земља, Нова земља) `Ono što si naumio, više nije san.` (engl. `If you will it, it is no dream.`) Fraza iz Herclove knjige Stara zemlja, Nova zemlja, postala je omiljeni slogan jevrejskog pokreta koji je želeo da Jevreji dobiju sopstvenu državu.[1] Pozorišne predstave[2][3] Kompagniearbeit, komedija, Beč 1880. god. Die Causa Hirschkorn, komedija, Beč 1882. god. Tabarin, komedija, Beč 1884. god. Muttersöhnchen, komedija, Beč 1885. god. Seine Hoheit, komedija, Beč 1885. god. Der Flüchtling, komedija, Beč 1887. god. Wilddiebe, komedija, koautorstvo sa H. Vitmenom, Beč 1888. god. Was wird man sagen?, komedija, Beč 1890. god. Die Dame in Schwarz, komedija, koautorstvo sa H. Vitmenom, Beč 1890. god. Prinzen aus Genieland, komedija, Beč 1891. god. Die Glosse, komedija, Beč 1895. god. Das Neue Ghetto, drama, Beč 1898. Unser Kätchen, komedija, Beč 1899. god. Gretel, komedija, Beč 1899. god. I love you, komedija, Beč 1900. god. Solon in Lydien, drama, Beč 1904. god. Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Teodor Hercl potiče iz ugledne zemunske porodice. Po njemu je nazvana Ulica Teodora Hercla u Zemunu. cionizam cionistički pokret istorija cionističkog pokreta jevreji istorija jevreja jevrejsko pitanje

53341) NACRT GRČKIH I RIMSKIH STARINA , August Musić , Zagreb 1942 , Delo izlaže jasan i koncizan pregled osnovnih informacija o svakodnevnom, javnom i privatnom životu starih Grka i Rimljana. Predgovor k drugom izdanju: Ovo se izdanje razlikuje od prijašnjega time, što je u njemu broj slika znatno porastao (od 57 na 91); što su dodane dvije karte: Plan stare Atene i Plan Rima u carsko doba i što je gotovo uza svako poglavlje navedena najglavnija literatura. To je učinjeno zato, što se tim udžbe­nikom služe i slušači klasičke filologije, ali će bez sumnje neka od nave­denih djela dobro doći i učenicima srednjih škola kod sastavljanja referata. Tekst knjige ostao je u glavnom isti, ali je pregledan i popravljen pa na nekim mjestima prema novim slikama prerađen. U Zagreb u, mjeseca rujna 1942. N. M. Planovi: 1. Plan Stare Atene - dimenzije: 28,00 x 21,50 cm. 2. Plan Rima u carsko doba - dimenzije: 28,00 x 21,50 cm. IZ SADRŽAJA: Grčke starine: - Narod grčki - Državne starine - Ratne starine - Pomorstvo - Odnošaji među državama - Privatne starine - Novci, mjere, dioba vremena - Vjerske starine Rimske starine: - Narod rimski - Državne starine - Ratne starine - Pomorstvo - Odnošaji među državama - Privatne starine - Novci, mjere, dioba vremena - Vjerske starine Dodatak - Grad Atena - Grad Rim mek povez, format 14,5 x 21,5 cm , ilustrovano, latinica, potpis na naslovnoj korici i naslovnoj strani, dodatak dve karte , 204 strane , pečat privatne biblioteke na naslovnoj strani ,

Informacije o Proizvodu Brend: rucni rad Grad: Beograd Materijali: prirodna nitne prava koža Tagovi: unikat sat narukvica kais koža Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: braon zlatna Ručno izradjena unisex narukvice za sat od prirodne kože. V A Ž N O (pročitajte tekst u celosti ): Ova narukvica je radjena od presovane prirodne kože i dostuna je samo u ovoj braon boji ali je moguće kombinovati sa srebrnim nitnama umesto antic i srebrnom šnalom umesto zlatne i takodje ove kožice mogu biti u nekoj drugoj nijansi braon ili druge boje. Model je 2 u 1 jer po potrebe sat možete nositi i ,bez podloške tj. ovog šireg dela , kao klasičnu narukvicu za sat. Takodje možete naručiti i samo kaiševe bez podloške i cena će biti 1500din. -Na prodaju je samo narukvica i prodaje se bez sata -Cene narukvica se razlikuju tako da ukoliko se odlučite za nesto drugačiju narukvicu i želite da se uradi narukvica po Vašoj ideji cena će biti naknadno odredjena. Moguća je izrada raznih dimenzija , različitih boja i drugačijih modela po Vašoj želji. Narukvice su fleksibilne tako da je stavljanje kaiševa vrlo lako skidanjem iglica sa kućišta pa je samim tim i zamena baterije jako jednostavna. Takodje je moguće uraditi i kaiševe sa dve ili više podloške koje ćete menjati. Kontakt: Za detaljan dogovor sem preko MK poruka možete nas kontaktirati na br. telefona: 0621718208 (Telenor) Isporuka: Preporučeno pismo: Slanje moguće isključivo nakon uplate na račun cene narukvice i troškova slanja, koji iznose zavisno od težine, oko 100 dinara. Kurirskim službama: Plaćanje pouzećem (plaćate kada vam stigne paket). Ukoliko želite manje troškove poštarine moguća je i uplata pre slanja na račun kako bi izbegli troškove otkupa novca. Lično: Moguće preuzimanje u Zaječaru Napomena: Pogledajte i ostale oglase. Veliki izbor ženskih i muških narukvica, ogrlica, mindjuša, narukvica za satove, šnala za kosu. Moguća izrada u drugim bojama ili sličnih modela nakita na osnovu vaše ideje. Sav nakit je izradjen od 100% prirodne kože i ručni je rad. Idealan za vas ili kao poklon za vaše najdraže. Slike nakita su originalne.

edicija socijalne misli I izdanje Jevgenij Ivanovič Zamjatin (rus. Евге́ний Ива́нович Замя́тин; Lebedjanj, 1. februar 1884 - Pariz, 10. mart 1937) bio je ruski književnik i prevodilac. Svestran i politički angažovan, Zamjatin je ostavio srazmerno mali broj dela, koja su po formalnim i po svojim unutrašnjim kvalitetima obogatila rusku i svetsku književnost. Njegov život i stvaralaštvo obojeni su liberalnim idejama o apsolutnoj slobodi i pravu pojedinca da stvara, zamišlja, pravi greške i menja svet po svojoj volji. Takve ideje učinile su ga nepoželjnim elementom u obe Rusije; onoj carskoj pre Oktobarske revolucije i onoj sovjetskoj nakon 1917. Karijeru je započeo pišući pripovetke bliske književnom naturalizmu, da bi se vremenom tematsko-motivski registar njegove proze proširio, sa posebnim osvrtom na uticaj Oktobarske revolucije na život običnog čoveka. Danas je najpoznatiji po svom romanu Mi, jednim od prvih distopijskih romana u svetskoj književnosti. Knjiga, čija se radnja odigrava u budućem veku Iks u zemlji pod nazivom Jedinstvena Država, prikazuje sumornu sliku budućeg sveta u kojoj ljudi žive u totalitarnom društvu bez ljubavi i kreativnosti. Idejno i formalno Mi je snažno uticao na buduće književne distopije, uključujući i romane Vrli novi svet Oldusa Hakslija i 1984. Džordža Orvela.[1][2] Zamjatin je zbog ove knjige morao da zauvek napusti rodnu zemlju. U postrevolucionarnoj Rusiji nije bio poznat samo kao književnik, već i kao profesor brodogradnje na Politehničkom institutu u Petrogradu, zatim kao predavač najnovije ruske književnosti na Hercenovom pedagoškom univerzitetu, predavač stilistike i tehnike umetničke proze u studiju organizacije Kuća umetnosti, kao i član redakcije nekoliko časopisa i urednik nekoliko izdavačkih kuća u trenutku postavljanja jedini primerak izuzetno retko u ponudki ZIMA.20/9

VREDNO ANTIKVARNO IZDANJE , ZAGREB , 1895. ARHEOLOGIJA , sadrzaj i o samom casopisu u tekstu ispod Mek povez , veliki format 28x22 , latinica , 224 strane Ocuvana kao na slici , losije (razlistana u delovima) potrebno ponovno koricenje na unutrasnjem gornjem delu listovi nemaju cosak koji je vremenom propao i istrulio od starosti (kao na slici) Ostatak listova u dobrom stanju (nema zutih tragova i budji na zdravom delu listova) Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu objavljuje znanstvene i stručne radove koji obrađuju širok raspon tema iz područja pretpovijesne, antičke i srednjovjekovne arheologije te arheologiji srodnih i komplementarnih znanstvenih grana. Serije: 1. tzv. `nulta serija` pod imenom Viestnik Narodnoga zemaljskoga muzeja u Zagrebu (1870-1876.); 2. Viestnik Hrvatskoga arkeologičkoga družtva (1879-1892.); 3. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva, nova serija (1895-1941/1942.); 4. Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu (1958-). Datum izdavanja - Prosinac 1895. Sadržaj Nadgrobni spomenik M. Valerija Sperata iz Viminacija (str.1-13) Josip Brunšmid Grbovnica kraljevine `Slavonije` (str.14-22 Ivan Bojničić-Kninski Sfragistička iztraživanja (str.23-28) Ivan Bojničić-Kninski Zvonik spljetske stolne crkve (str.29-95 Luka Jelić Izvorni znanstveni članak Njekoliko našašća novaca na skupu u Hrvatskoj i Slavoniji (str.96-119) Josip Brunšmid Prilog k hrvatskoj sfragistici (str.120-136 Emilij Laszowski Croatia superior et inferior (str.137-131 Vjekoslav Klaić Homerova Troja (str.139-143 August Musić Prilog numizmatičkoj terminologiji hrvatskoj (str.144-147) Ferdo Miler Arheološke bilješke iz Dalmacije i Panonije (str.148-183) Josip Brunšmid Novija literatura o etrušćanskim povojima zagrebačke mumije (str.184-186) Hrvatskipdf 192 KB Spiro Brusina Spomenica na boravak Njegova Veličanstva u Zagrebu (str.187-188) Hrvatskipdf 774 KB Josip Purić Pavlinski samostan u Dubici (str.189-202 Ivan Tkalčić Izvještaji i izvadci iz dopisa muzejskih povjerenika, sitne viesti (str.204-224 ŠIF478

Dobro očuvano, potpis prethodnog vlasnika na predlistu. Bez pečata, podvlačenja, pisanja... Autor - osoba Zelić, Gerasim, 1752-1828 = Zelić, Gerasim, 1752-1828 Naslov Žitije Gerasima Zelića. Sv. 1-3 Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1897-1900 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1897-1900 (Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije) Fizički opis 3 knj.(VIII, 211, III str.) (V, 231 str.) ( XVII, 252 str., [1] list s tablom) ; 19 cm : ilustr. Drugi autori - osoba Đorđević, Pera P., 1855-1902 = Đorđević, Pera P., 1855-1902 Zbirka Srpska književna zadruga ; 36 ; 44 ; 58 (Karton) Napomene Sv. 1: 1897; sv.2: 1989; sv. 3: 1900 Predgovor / P. P. Đ.[Đorđević], sv. 1: str. III-VIII Urednikov predgovor / P. P. Đorđević, sv 3: str. III-XIII. Predmetne odrednice Zelić, Gerasim, 1752-1828 – Biografija Gerasim Zelić (Žegar, 11. jun 1752. – Budim, 26. mart 1828) bio je srpski kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj. Rodio se u leto 1752. godine kao Kiril u staroj svešteničkoj porodici, od oca Andreje i majke Joane. Domaćin kućne zadruge bio je stric pop Stefan paroh u Žegaru. Zamonašio se u obližnjem manastiru Krupi, gde su se učila i njegova tri starija brata. Mnogo je putovao, delom iz lične želje, delom je bio prisiljen kao mletački emigrant. Bio je dva puta zatočen, jedanput u Beču, a drugi put u Budimu. Po ugledu na Dositeja Obradovića napisao je autobiografiju, ali nije uspeo da po literarnoj vrednosti stigne do svog uzora. Živ i čitak način izlaganja, obilje zanimljivih životnih i kulturno-istorijskih podataka, posebno o Dalmaciji njegovog vremena, karakterišu ga ipak kao uspešnog pričaoca.[2][3] U autobiografiji nije uvek potpuno otvoren i tačan. Najčešće je prećutao one okolnosti iz svog života koje bi ga učinile sumnjivim vlastima. Njegov savremenik bio je arhimandrit manastira Krke Savatije Vasiljević (1755–1809), koji mu je 1808–1809. godine pomagao u vršenju vikarijatske službe. Kad je u Pešti 4. februara 1826. godine osnovana „Matica srpska`, on se već 15. februara javlja kao prvi – novi član (pored osnivača) matičin. Otac Gerasim je (umesto redovne članarine od 40 f.) poput osnivača, dao punu članarinu od 100 f. Zelić je imao i slikarskih ambicija, ali nije uspeo da ih ostvari. Ostao je na skromnim ikonografskim pokušajima. Umro je 26. marta 1828. godine u Budimu, gde i počiva na opštem srpskom groblju. Na nadgrobnom spomeniku piše da je „za pravoslavlje revnujući, gonjen bio`. Od 2013. godine, u rodnom Žegaru, tačnije Kaštelu Žegarskom trg nosi njegovo ime. MG41 (N)

Sistem privatnog (građanskog) prava Kraljevine Srbije u vezi s međunarodnim privatnim pravom: Prva knjiga - Opšti deo (druga polovina) / Andra Đorđević Beograd 1896. Tvrd povez, ćirilica, IV + 319 strana. Napomena: knjiga je, za godine, odlično očuvana. R10 Sadržaj: ČETVRTI ODELJAK : Subjektivno privatno prava Uopšte I. Odsek: Suština subjektivnih prava i obaveza Glava I O subjektivnim pravima posebice I Pojam prava u subjektivnom smislu II Glavnije vrste privatnih prava i razlike među njima III Ima li subjektivnih prava bez podmeta ? Glava II — O suštini obaveza Glava III — Imanje (imovina) II Odsek: Vršenje sticaj i sudar prava Glava I — O vršenju prava Glava II — Sticaj (konkurencija) prava Glava III — Sudar (kolizija) prava III. Odsek: Postajanje i prestajanje prava; pravnih gubljenja istih Uopšte Glava I — O pribavljanju prava u opšte Glava II — O gubljenju prava u opšte Glava III — O sukcesiji ili pravnom posledovanju PETI ODELjAK: Pravne činjenice Uošte I. Odsek: Pravni poslovi Glava I — Pojam, vrste i sastavni delovi pravnih poslova Glava II — Opšti zahtevi za postanak pravnih poslova I Sposobnost lica II Volja: I Biće volje. A) Potpun nedostatak volje: 1°Zabluda o suštini; 2° Nesporazum B) Sloboda volje, I strah (prinuda), II Zabluda u motivu (prevara); V) Ogran bića volje: I Uslov, II Rok, III Modus (teret, nalog) — II Izjava volje: 1° Način izjave i 2° forma za izjavu volje l III Mogućnost i dopuštenost sadržine Glava III — Sudelovanje u tuđim pravnim poslovima Glava IV — O zastupništvu posebice Glava V — O nevažnosti pravnih poslova A) Ništavost (nulktet) pravnih poslova B) Rušljivost (resisibilitet) pravnih poslova Glava V — Naknadno odobrenje i potvrda Glava VI — Pravni poslovi opšte prirode I Ugovor II Dar (poklon) III Otuđivanje (alienatio) — Odricanje (renuntiatio) II Odsek: Protivpravne radnje ili nedopuštena dela. Uopšte Glava I — Pravna priroda protivpravnih radnja Gdava II — Dejstvo protivpravnih radnja III Odsek: Vreme kao pravna činjenica. Uopšte Glava I — Uticaj vremena na pravne odnošaje uopšte Glava II — O zastarelosti napose Glava III — O merenju (deobi) i računanju vremena IV Odsek: Privilegije u užem smislu ŠESTI ODELJAK: Zaštita privatno-pravnih odnošaja Uopšte I Odsek: Samopomoć kao pravna zaštita II Odsek: Sudska zaštita privatnih prava. Uopšte Glava I — Tužba (actio) • Glava II — Prigovori (pogovori) ili izuzeća (exceptiones) Glava III — Uticaj pravnog spora na materijalno pravo Glava IV — Uticaj rešenja spora na sporni pravni odnošaj I Dokaz II Presuda Dodatak : Povratak u pređašnje stanje