BOCCACCIO DJELA 1-2 GIOVANNI BOCCACCIO LIBER Z a g r e b 1 9 8 1 KČASIČNA DJELA SVJETSKE KNJIŽEVNOSTI BOCCACIO DJELA KNJIGA PRVA RIME FILOSTRATO AMETO ELEGIJA GOSPE FIAMMETTE SPJEV O FJEZOLANSKIM NIMFAMA KORBAČ RASPRAVICA U POHVALU DANTEA KNJIGA DRUGA D E K A M E R O N .......................................................... Preveli FRANO ČALIĆ MATE ZORIĆ Tumač Kazalo imena Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica 2 O O O stranica NEKORIŠĆENO !!! ZAŠTITNA KUTIJA !!! perfekT kondicija: 1O

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ ОДАБРАНЕ ДРАМЕ 1-2 ВРЕМЕ КЊИГЕ БЕОГРАД 1994 ОДБРАНА ДЕЛА 8 ДРАМА 1. МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ 2. РАДОВАН ТРЕЋИ 3. САБИРНИ ЦЕНТАР 4. БАЛКАНСКИ ШПИЈУН 5.СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ УБИВА АЖДАХУ 6. КЛАУСТОФОБИЧНА КОМЕДИЈА 7. ПРОФЕСИОНАЛАЦ 8. УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА ................................................................. БРОШ ЋИРИЛИЦА 21 ЦМ 250+208 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра за ПОКЛОН ******** дб64

ИЗАБРАНА ДЕЛА 1-3 ГРИГОРИЈЕ БОЖОВИЋ ЈЕДИНСТВО ПРИШТИНА 199O ИЗАБРАНА ДЕЛА 1. НЕИЗМИШЉЕНИ ЛИКОВИ (Избор - приповетке) 2. РОБЉЕ ЗАРОБЉЕНО (Приче о женама) 3. ЧУДЕСНИ КУТОВИ (Путописна проза) ......................................................... ... Магични српски писац, КЛАСИК српске књижевности, ухапшен у Београду и стрељан на правди Бога 1945. у послератном метежу! (Михајло Грушић) Изабрао и приредио ГОЈКО ТЕШИЋ Мали предговор: СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР Библиографске белешке Ћирилица Тврде корице Омот Шивен повез 8 О О страница Пажња !!! Књиге су некоришћене, само су од стајања у полици са горње стране мало видљиви трагови стајања, без утицаја на квалитет текста, корица и страница књига !!!!! Ово се не купује сваки дан !!! Сликано: 1. Рикне све три књиге заједно 2. Предња страна сваке књиге понаособ - 3 слике 3. Са горње стране 4. Са доње стране Укупно 6 слика, као за изложбу !!! Екстра !!!!

ALEKSANDAR DIMA ODABRANA DELA I - IV (7 Knjiga) MATICA SRPSKA / DNEVNIK NOVI SAD 1984 1. TRI MUSKETARA 1-2 2. GOSPOĐA DE MONSORO 1-2 3. KRALJICA MARGO 1-2 4. CRNA LALA .............................................................. LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ OBELEŽIVAČ STRANICA 21 CM Oko 2500 STRANICA NEKORIŠĆENO SOLIDNO Ugo

ONORE DE BALZAK odabrana dela u 25 knjiga ( NEDOSTAJU DVE KNJIGE U KOMPLETU ) I: Rođaka Beta 1 II: Rođaka Beta 2 III: Ursula Mirue IV: Seoski lekar V: Čiča Gorio - NEDOSTAJE VI: Ljiljan u dolu VII: Šuani 1 VIII: Šuani 2 IX: Zapisi dveju mladih žena X: Pripovetke XI: Beatrisa 1 XII:Beatrisa 2 XIII:Banka Nisenžan i druge pripovetke XIV: Veličina i propadanje Cezara Birotoa XV: Veličina i propadanje Cezara Birotoa XVI: Rođak Pons 1 XVII: Rođak Pons Pons 2 XVIII: Seljaci 1 - NEDOSTAJE XIX: Seljaci 2 XX: Mutivoda 1 XXI: Mutivoda 2 XXII: Pjereta XXIII: Seoski popa XXIV: Pukovnik Šaber ,Feragus, Zlatooka devojka XXV: Porodica Marana , Sarazin, Vojvotkinja De Lanže Izdavač: NARODNA PROSVETA Beograd Godina izdanja: 1934-1936. Povez: tvrd Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Stevan Sremac-Celokupna dela 1-7, Narodno delo Beograd (1930) Beograd, bez godine izdanja (1930) Tvrd povez, u dobrom stanju, zlatotisk na riknama pojedinih knjiga malo izbledeo, podvlačenje teksta u prvoj knjizi. U kompletu se nalaze sledeći naslovi: 1. Ivkova slava / Zona Zamfirova 2. Vukadin / Limunacija na selu 3. Pop Ćira i pop Spira 4. Pripovetke I 5. Pripovetke II 6. Pripovetke III 7. Iz knjiga starostavnih

РАДЕ МИХАЉЧИЋ САБРАНА ДЕЛА 1-6 СРПСКА ШКОЛСКА КЊИГА БЕОГРАД 2001 Р е ф е р е н ц е 1. КРАЈ СРПСКОГ ЦАРСТВА 2. ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ, ИСТОРИЈА, КУЛТ, ПРЕДАЊЕ 3. ЈУНАЦИ КОСОВСКЕ ЛЕГНДЕ 4. СРПСКА ПРОШЛОСТ И НАРОДНО СЕЋАЊЕ 5. ИЗВОРНА ВРЕДНОСТ СТАРЕ СРПСКЕ ГРАЂЕ 6. ВЛАДАРСКЕ ТИТУЛЕ ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА .............................................................. АПСОЛУТНО НОВО ******* Пажња !!! НА ПРВОЈ КЊИЗИ - ПРЕДЛИСТУ ПОСВЕТА Р.М. ТИРАЖ /С А М О/ 500 ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ 22 ЦМ ОКО 1900 СТРАНИЦА ................................................................ НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра за ПОКЛОН *********

...General-potpukovnik ...LJUBOMIR DOMAZETOVIĆ 1. RUKOVOĐENJE I KOMANDOVANJE KROZ VEKOVE .. General-potpukovnik LJUBOMIR DOMAZETOVIĆ ...Mr PETAR V. TERZIĆ 2. LIKOVI I DELA SLAVNIH VOJSKOVOĐA STAROG VEKA 3. LIKOVI I DELA SLAVNIH VOJSKOVOĐA SREDNJEG VEKA 4. LIKOVI I DELA SLAVNIH VOJSKOVOĐA NOVOG VEKA 5. LIKOVI I DELA SLAVNIH VOJSKOVOĐA SAVREMENOG DOBA ... VOJNOIZDAVAČKI I NOVINSKI CENTAR ... BEOGRAD ... 1992 BIBLIOTEKA VOJNOCTRUČNA LITERATURA FOTOGRAFIJE ILUSTRACIJE KARTE MAPE ............................................................... LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 25 CM 158 + 217 + 155 + 302 + 198 STRANICA NEKORIŠĆENO NEOTVORENO NEČITANO GARANCIJA PERFEKTNO STANJE KNJIGA ********** KOLEKCIONARSKI, 1992 Ekstra za POKLON ***********

Х. Џ. ВЕЛС ЧОВЕЧАНСТВО РАД, БЛАГОСТАЊЕ И СРЕЋА РОДА ЉУДСКОГА 1 - 2 НАРОДНО ДЕЛО БЕОГРАД 1935 Омоте украсио МИРКО РАЧКИ !!!! ФОТОГРАФИЈЕ црно-беле !!!!!!!!!!!!!! Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивачи страна 1017 страна НЕКОРИШЋЕНО Књиге из ЛИЧНЕ ПОРОДИЧНЕ библиотеке !!!!!!!! КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРЦИ !!!!!!! Екстра !!!!!!!!!!!!!!!! dsp16

СЛАВОМИР НАСТАСИЈЕВИЋ ДЕЛА 1-5 ДЕЧЈЕ НОВИНЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ 1989 1. АЛЕКСАНДАР МАКЕДОНСКИ 2. ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАР 3. КАРЛО МАРТЕЛ 4. HANIBAL ANTE PORTAS 1 5. HANIBAL ANTE PORTAS 2 ............................................................. Ћирилица Тврде корице Шивен повез Око 13ОО страна РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ, ПОЈМОВА И ИМЕНА КОНТРОЛНИ КУПОНИ НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО Ово се не пропушта !!!!!!!!!!! За 7 до 77 година !!!!!!!!!!! За читање /ц е л е/ године и у свим годишњим добима !!!! Екстра за ПОКЛОН !!!!!!!!!!!!!!!

BIBLIOTEKA STANIH PISACA 32 KNJIGE IZDAVAČ: NARODNA PROSVETA OKO 1930-1935 TVRDOG POVEZA 1. GRACIJA DELEDA - IZABRANA DELA KNJIGA I 2. GRACIJA DELEDA - IZABRANA DELA KNJIGA II 3. MAKSIM GORKI - IZABRANA DELA KNJIGA I 4. MAKSIM GORKI - IZABRANA DELA KNJIGA II 5. M.A. ALDANOV - IZABRANA DELA KNJIGA I 6. M.A. ALDANOV - IZABRANA DELA KNJIGA II - ZELENA 7. GUSTAV FLOBER - IZABRANA DELA KNJIGA I 8. GUSTAV FLOBER - IZABRANA DELA KNJIGA II 9. VALTER SKOT - IZABRANA DELA KNJIGA I 10. VALTER SKOT - IZABRANA DELA KNJIGA II 11. ENRIKE LARETA - IZABRANA DELA KNJIGA II 12. VLADISTALAV REJMONT - IZABRANA DELA KNJIGA II 13. ČARLS DIKENS - IZABRANA DELA KNJIGA I 14. GOTFRID KELER - IZABRANA DELA KNJIGA I 15. MARIJA RODJEVIČUVNA - IZABRANA DELA KNJIGA I 16. K. F. MAJER - IZABRANA DELA KNJIGA I 17. LUIDJI PIRANDELO - IZABRANA DELA I 18. GERHART HAUPTMAN - IZABRANA DELA KNJIGA I 19. GUSTAV FLOBER - IZABRANA DELA KNJIGA I 20. DŽOZEF KONRAD - IZABRANA DELA KNJIGA II 21. IVAN TURGENJEV - IZABRANA DELA KNJIGA II 22. BORIS ZAJCEV - IZABRANA DELA KNJIGA I 23. PROSPER MERIME - IZABRANA DELA KNJIGA I 24. LUI HEMON - IZABRANA DELA KNJIGA I 25. ROMEN ROLAN - IZABRANA DELA KNJIGA I 26. VLADISLAV REJMOND - IZABRANA DELA KNJIGA I - BRAON- VEZA BR. 12 27. ALFREDO PANCINI - IZABRANA DELA KNJIGA I - BRAON 28. GI DE MOPASAN - IZABRANA DELA KNJIGA I - LILAVA 29. POL HERVJE - IZABRANA DELA KNJIGA I - LILAVA 30. ANATOL FRANS - IZABRANA DELA KNJIGA I - LILAVA 31. MORIS BARES - IZABRANA DELA KNJIGA I LILAVA 32. IVAN TURGENJEV - IZABRANA DELA KNJIGA I STANJE: KNJIGE SA MRLJICAMA PO BOKU, PONEKI ĆOŠAK KVRCNUT, OČUVANE OCENA: 4, 4... KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 5/2-5 IZA

ODABRANA DJELA KARL MAYA 1 - 6 OTOKAR KERŠOVANI RIJEKA 1966 1. DVORAC RODRIGANDA 2. OLD SUREHAND I 3. OLD SUREHAND II 4. UMIRUĆI CAR 5. MEĐU ORLOVIMA 6. BENITO JUAREZ .............................................................. Latinica Tvrde korice Šiven povez Oko 2100 strana NEKORIŠĆENO NEOTVORENO NEČITANO Ekstra za POKLON !!!!!!!!!!!!!!!!!! db65

FRANZ KAFKA ODABRANA DJELA 1-8 ZORA ZAGREB 1 9 7 7 O D A B R A N A D J E L A 1. Pripovijetke - knjiga 1 2. Pripovijetke - knjiga 2 3. Proces 4. Zamak 5. Amerika 6. Pisma 1900-1924 7. Pisma Mileni (Pogovor Willy Haas) 8. Dnevnik 1910-1923 ...................................................... Preveli s njemačkog: Zlatko GORJAN Zlatko MATETIĆ BogoMir HERMAN PreDrag MILOJEVIĆ Kaliopa i Svetomir NIKOLAJEVIĆ Mignon MIHALJEVIĆ Zlatko CRNKOVIĆ Traute ŠEGEDIN - 2.200 stranica - Tvrde korice - Šiven povez ZAŠTITNA KUTIJA NEKORIŠĆENO KOndicija: 10 Izvrsno za /p o k l o n/, dolazi /s l e d e ć a/ Nova godina !!!

Izdavač Narodna Prosveta Tvrdi povez 1. Rođaka Beta I 2. Rođaka Beta II 3. Ursula Mirue 4. Seoski lekar 5. Ljijan u dolu 6. Šuani I 7. Šuani II 8. Zapisi dveju mladih žena 9. Pripovetke 10. Beatrisa I 11. Beatrisa II 12. Banka Nisenžan i druge pripovetke 13. Veličina i propadanje Cezara Birotoa I 14. Veličina i propadanje Cezara Birotoa II 15. Rođak Pons I 16. Rođak Pons II 17. Seoski Popa 18. Seljaci I 19. Mutivoda I 20. Mutivoda II 21. Pjereta 22. Seljaci II 23. Pukovnik Šaber- Feragus- Zlatooka devojka 24. Porodica Marana - Sarazin- Vojvotkinja de Lanže L5

IVANA BAŠIČEVIĆ ANTIĆ TRIJUMF REČI U VIZUELNOJ UMETNOSTI DVADESETOG VEKA DIMITRIJE BAŠIČEVIĆ MANGELOS I MARSEL BRODARS Izdavač: ORION ART BEOGRAD 2018 Edicija PH - Preko hunanistike a) БАШИЧЕВИЋ, ДИМИТРИЈЕ (1921-1987) б) БРОДАРС, МАРСЕЛ (1924-1976) ц) УМЕТНОСТ - 2О ВЕК ............................................................. R e f e r e n c e 1. UMETNIČKO DELO U 20. VEKU 2. NOVE FORME UMETNIČKOG DELA 3. UMETNIČKI POKRETI U 20. VEKU I PROMENA PRIRODE UMETNIČKOG OBJEKTA 4. SLIKA I TEKST 5. NASLEĐE FENOMENA WORD-IMAGE U UMETNOSTI DRUGE POLOVINE 20. VEKA 6. STUDIJA SLUČAJA: DIMITRIJE BAŠIČEVIĆ MANGELOS 7. STUDIJS SLUČAJA: MARSEL BRODARS 8. KOMPARATIVNA ANALIZA DVA UMETNIČKA OPUSA: BRODARS-MANGELOS 9. ZAKLJUČAK ........................................................ TIRAŽ /S A M O/ 300 !!!!!!!! ILUSTRACIJE U BOJI BROŠ LATINICA 24 CM 341 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT R e t k o !!!!!!!!!!! Ekstra !!!!!!!!!!!!!!

Univerzitetski prof. dr VALTER MANOŠEK HOLOKAUST U SRBIJI VOJNA OKUPACIONA POLITIKA I UNIŠTIVANJE JEVREJA 1941-1942 SLUŽBENI LIST SRJ BEOGRAD 2007 a) JEVREJI - GENOCID - SRBIJA - 1941-1942 b) ŽRTVE FAŠIZMA - JEVREJI - SRBIJA - 1941-1942 c) HOLOKAUST - DRUGI SVETSKI RAT 1939 - 1945 - SRBIJA .............................................................. PREDGOVOE PROF. DR ČEDOMIR POPOV AUTOROV PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU (Beč, septembar 2007) PREVOD DELA SA NEMAČKOG (1993) R e f e r e n c e 1. `PODUHVAT KAZNENOG SUĐENJA` 2. VERMAHT I UBISTVA JEVREJSKIH MUŠKARACA U SRBIJI 3. OTPOR I KOLABORACIJA U SRBIJI 1941. GODINE 4. VERMAHTOVI POKOLJI SRPSKOG CIVILNOG STANOVNIŠTVA U JESEN 1941. 5. GUŠENJE GASOM JEVREJSKIH ŽENA I DECE IZ KONCLOGORA SAJMIŠTE 6. REZIME I KONAČNI ZAKLJUČCI ............................................................... TIRAŽ / S A M O/ 500 PRIMERAKA NAPOMENE I BIBLIOGRAFSKE REFERENCE UZ TEKST BIBLIOGRAFIJA REZIME I KONAČNI ZAKLJUČCI REGISTAR SKRAĆENICA REGISTAR IMENA LITERATURA TVRDE KORICE LATINICA 24 cm 220 STRANICA KOLEKCIONARSKI, 2007. ODLIČNO

50267) LOGIKA udešena za školsku potrebu 1 i 2 , Alimpije Vasiljević , Izdanje i štampa Državne štamparije Beograd 1871 / 1872 godine. izradio po DŽ. S. Milju i drugim najnovijim i najboljim piscima A. Vasiljević `Logika je nauka same nauke. DŽ. S. Milj` - citat sa naslovne korice Alimpije Vasiljević (Veliševac, 21.11.1831 - Beograd, 3.02.1911), bio je filozof, profesor Velike škole, političar, ministar prosvete i crkvenih poslova. Udžbenik Logika (1871—1873) pisao je oslanjajući se na delo A System of Logic čuvenog engleskog liberalnog mislioca Džona Stjuarta Mila. Retki primerci , mek povez, format 15 x 22,5 cm , ćirilica, 120 +156 strana, pečati nanaslovnim stranama, veći deo knjiga je nečitan, tabaci nisu rasečeni , prvom tomu nedostaje deo rikne, drugi tom ima par malih zacepljenja na nslovnoj korici, opšte stanje očuvanosti knjiga je veoma dobro ,

GOETHE I ISLAM KATHARINA MOMMSEN Dobra knjiga S a r a j e v o 2 0 0 8 S njemačkog na bosanski preveo: VEDAD SMAILAGIĆ PredGovor izdanju na bosanski jezik: akademik ENES KARIĆ (34 str) 1. Duhovno-istorijske pretpostavke Geteovog odnosa prema muslimanskoj religiji 2. Lična sklonost prema islamu 3. Sličnost s Kur`anom u delu Gotz od Berlichingena (1772) 4. Odlomci iz Kur`ana (1771/1772 i recenzije Kur`ana (1772) 5. 6. 7. 8. Islam koji se živi: Vjerovanje u sudbinu, predanost i dobročinstvo 9. Predanost sudbini 10. Zbližavanje religija . . . 32 - Latinica - Šiven povez - Tvrde korice - Omot NEKORIŠĆENO NOVO GARANCIJA KOndicija: 10

Idealno resenje za odlaganje kolekcije satova i nakita Unutrasnjost je oblozena visokokvalitetnim materijalom ( antilop ), a na taj nacin se naocare stite od nezeljenih ogrebotina i zadrzavaju se na svom mestu, zahvaljujuci prakticnim odeljcima. Kutija je napravljena od ruzinog drveta Karakteristike: Poklopac sa providnim staklom Jednostavan, ali klasican dizajn Prostor za 10 satova i nakit Optimalna zastita od prasine, prljavstine, UV zracenja, ogrebotina i udaraca Pogodno za odlaganje, prikazivanje satova, kao dekoracija, itd. Tehnicki podaci: Materijal : Ruzino drvo Materijal podloge : antilop Boja : Light walnut Velicina : 29cm x 21.5cm x Visina 16cm Velicina stakla: 23.5cm x 15.9cm Dimenzija jastucica : 7.2cm x 4.3cm x 3.8cm Dimenzija pregrada : 9.5cm x 5cm, dubina 5.6cm Kolicina odeljaka : 10 + odeljci za nakit u donjoj polici Donja ladlica moze da se izvadi u celosti Dimenzija donje ladlice za nakit, novcanik, kljuceve, itd : 27cm x 20.2cm, dubina dela za nakit 6.1cm Dimenzija levog odeljka : 17.6cm x 10.1cm Dimenzija srednje dela za prstenje : 17.6cm x 6cm Dimenzija 2 desna odeljka : 8.8cm x 7.1cm Staklo na gornjem delu ( paziti da se ne udari ili da ne padne na pod ) ! ! ! Na dnu kutije, sa donje strane je postavljena vrsta tkanine koja ne dozvoljava nezeljeno proklizavanje ako drzite kutiju na staklenoj ili nekoj drugoj klizavoj povrsini Komplet sadrzi : 1 x Kutija za satove i nakit 10 x jastucici Napomena : Slike su licno moje, nisu sa interneta, tako da to sto vidite na slikama je 100% isto kao i u realnosti Cena je data za 1 kutiju, sve ostalo sa slike se ne isporucuje u ovoj ponudi

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U prvoj knjizi, prednja korica se odvojila od tabaka, drzi se na mrezici, sve ostalo uredno i kompaktno! PROPAST ZAPADA 1-2 Nacrt za morfologiju istorije sveta OSVALD ŠPENGLER GECA KON B e o g r a d 1 9 3 6 KARIJATIDE Filozofska biblioteka ... Čuveno/legendarno/ delo nemačkog filozofa i matematičara, Osvalda Špenglera, prvi put objavljeno u Minhenu 1917. Od njegovog objavljivanja prošlo je 1OO godina, postalo je /k u l t n o/ delo koje se čita i proučava širom sveta. Njegovom autoru obezbedilo je besmrtnu slavu u panteonu ljudske civilizacije. Špengler shvata istoriju čovečanstva kao život samostalnih, odeljenih, velikih organizama koji se nazivaju `k u l t u r e`. Istorija čovečanstva je /b i o g r a f i j a/ tih kultura. Špengler je životopisac tih /o r g a n s k i h/ jedinstava koje on nalazi u prošlosti i u sadašnjosti. Ta moćna životna, organska, viša bića - `kulture`, živele su i žive sada, pred nama, na organski način. To znači, rađale su se, živele i završavale se smrću kao i svako organsko biće. Stručno rečeno, kulture se svrstavaju u biološke kategorije i stoje pod organsko-vitalističkim aspektom. U tom smislu svaka je kultura `pra-pojava`, `pra-fenomen`, nešto što se sagledava kao osnovni oblik, osnovna ideja, `pralik` postojanja... (Mihajlo Grušić) Kada je 1918. prvi put objavljeno, delo Osvalda Špenglera Propast Zapada izazvalo je pravi intelektualni šok i buru koja zadugo neće utihnuti. Nema boljeg povoda od ove stogodišnjice da se čitaocima ponudi novo izdanje najčitanijeg i najosporavanijeg dela savremene evropske misli. Učenje o cikličnom toku istorije i bunt protiv teorije o progresu ljudskog društva, iskazani izvanredno sugestivnim jezikom, oformili su se, kroz Propast Zapada, u svojevrsnu filozofiju društva i istorije. Nemilosrdno pobijajući progresivističku viziju civilizacije kao najvišeg dostignuća do kojeg je čovečanstvo stiglo, Špengler o njoj govori kao o smrti kulture i kraju istorijskog razvitka posle koga sledi vraćanje u bezistorijsko stanje. Mračni prorok propasti zapadnog društva, čije reči potvrđuje istorija XX i XXI veka, poziva da budemo dorasli svetu tako što ćemo ga razumeti. Osvald Arnold Gotfrid Špengler (nem. Oswald Arnold Gottfried Spengler; 29. maj 1880. — 8. maj 1936.) bio je nemački istoričar i filozof istorije čiji su interesi uključivali i matematiku, nauku i umetnost. Najpoznatiji je po svojoj knjizi Propast Zapada objavljenoj 1918. i 1922., koji pokriva istoriju sveta. On je predložio novu teoriju po kojoj je životni vek civilizacija ograničen i na kraju se one raspadaju. Opširno je pisao tokom Prvog svetskog rata i u međuratnom periodu podržavajući pritom nemačku hegemoniju u Evropi. Godine 1920. Špengler je napisao Prusijanizam i socijalizam, gde se zalagao za organsku, nacionalističku verziju socijalizma i autoritarizma. Neki nacisti (poput Gebelsa) obeležili su Špenglera kao svog intelektualnog prethodnika, pa ipak bio je izopšten od strane nacista posle 1933. zbog pesimističkog stava oko budućnost Nemačke i Evrope, njegovog odbijanja da podrži nacističke ideje o rasnoj superiornosti i njegovog kritičkog rada Čas odluke. Osvald Špengler je rođen u 1880 u Blankenburgu (Vojvodstvo Brunzvik, Nemačko carstvo) kao drugo[1] dete Berharda (1844–1901) i Pauline (1840–1910) Špengler.[2] Osvaldov stariji brat je prevremeno rođen (u osmom mesecu) 1879. godine, kada je njegova majka pokušala da premestiti tešku korpu za veš, i umro tri nedelje posle porođaja. Njegove mlađe sestre bile su Adel (1881—1917), Gertrud (1882—1957), i Hildegard (1885—1942). Osvaldov deda po očevoj liniji, Teodor Špengler (1806-76), bio je metalurški inspektor u Altenbraku[3] Osvaldov otac, Bernhard Špengler, obavljao je dužnost sekretara i bio je vredan čovek sa izraženom odbojnošću prema intelektualcima, koji je pokušao da uvede iste vrednosti i stavove i u svog sina. Osvald je bio lošeg zdravlja, i patio je tokom svog života od migrene i od anksioznog kompleksa. U uzrastu od deset godina, njegova porodica se preselila u univerzitetski grad u Haleu. Ovde Špengler je stekao klasično obrazovanje u lokalnoj gimnaziji (akademski orijentisanoj srednjoj školi). Studira grčki, latinski, matematiku i prirodne nauke. Tu, takođe, razvija svoju sklonost ka umetnosti, naročito poeziji, drami, muzici , bio je pod posebnim uticajem ideja Getea i Ničea. Eksperimentisao je čak sa nekoliko umetničkih ostvarenja, od kojih neka i dalje opstaju. Posle očeve smrti 1901. Špengler je boravio na nekoliko univerziteta (Minhen, Berlin, a Hale) kao privatni naučnik, uzimajući kurseve u širokom spektru tema. Njegove privatne studije bile su neusmerene. U 1903., on nije odbranio svoju doktorsku tezu o Heraklitu zbog nedovoljnih referenci, što je efektivno umanjilo sve šanse za akademsku karijeru. Ipak, godine 1904. on je doktorirao, a već 1905. doživeo je nervni slom. Naučnici zapažaju da je njegov život bio prilično jednoličan. On je kratko radio kao nastavnik u Sorbrukenu, a zatim u Diseldorfu. Od 1908. do 1911. radio je u gimnaziji u Hamburgu, gde je predavao nauku, istoriju, nemački i matematiku. Godine 1911, nakon smrti svoje majke, on se preselio u Minhen, gde je živeo do svoje smrti 1936. Živeo je zatvoreno, uz podršku svog skromnog nasledstva. Špengler je preživeo na vrlo ograničenim sredstvima i živeo je život koji je bio obeležen usamljenošću. Nije posedovao nijednu knjigu, i uzima je poslove tutora ili je pisao za časopise kako bi zaradio dodatni prihod. Kad je započeo rad na prvom tomu Propast Zapada nameravao je u početku da se fokusira na Nemačku u Evropi, ali ga je Agadirska kriza duboko pogodila, tako da je proširio obim svoje studije. Špengler je bio inspirisan radom Oto Sika Propast antike u imenovanju svog dela. Knjiga je završena 1914, ali je odloženo objavljivanje zbog izbijanja svetskog rata. Zbog urođenog srčanog problema, on nije bio pozvan na vojnu službu. Tokom rata, međutim, njegovo nasleđe je uglavnom bilo beskorisno, jer je u investirao u inostranstvu; tako da je Špengler živeo u istinskom siromaštvu za ovaj period. Objavljivanje Propasti Zapada (1918) Kada je knjiga izašla u leto 1918.[4] postigla je veliki uspeh. Doživljeno nacionalno poniženje naneto Versajskim ugovorom iz 1919, a kasnije ekonomska depresija oko 1923-e podstaknuta hiperinflacijom, su činjenice koje su naaizgled govorile u prilog Špenglerovoj zamisli. To je donekle utešielo Nemce jer je naizgle racionalizovala njihovu propast, pretvarajući je u deo većih svetsko-istorijskih procesa. Knjiga je naišla na veliki uspeh i izvan Nemačke, a od 1919 je prevedena i na nekoliko drugih jezika. Špengler je odbacio naknadnu ponudu da postane profesor filozofije na Univerzitetu u Getingenu, rekavši da mu je potrebno vreme da se fokusira na pisanje. O knjizi se naširoko raspravljalo , čak i od strane onih koji je nisu pročitali. Istoričari su uvredili zbog amaterskog rada od strane neobučenog autora i njegovog neoprostivo ne-naučnog pristupa. Tomas Man je uporedio čitanje Špenglerove knjige sa čitanjem Šopenhauera po prvi put. Dok je u Akademiji naišla na mešovit prijem. Maks Veber je jednom prilikom opisao Špenglera kao „veoma genijalnog i obrazovanog diletanta“, dok je Karl Poper opisao tezu kao „besmislenu“. Veliki istoričar antike Eduard Majer gajio je visoko mišljenje o Špengleru, iako je takođe imao i određene zamerke u pogledu njegovog rada. Špenglerova tama, intuicionizam, i misticizam bili su laka meta kritike, pogotovo za pozitiviste i neokantovce koji nisu videli nikakvo veliko značenje u istoriji. Kritičar i esteta grof Hari Kesler mislio je o njemu kao o neoriginalnom i prilično ništavnom autoru, posebno u vezi sa njegovim mišljenjem o Ničeu. Ludvig Vitgenštajn, međutim, deli Špenglerov kulturni pesimizam. Ipak, Špenglerov rad je postao važan temelj za teoriju socijalnog ciklusa. Uticaj Njegova knjiga bila je uspešna među intelektualcima širom sveta, jer je predvideo raspad evropske i američke civilizacije posle nasilnog „doba cezarizma“, navodeći detaljne analogije sa drugim civilizacijama. Produbio je međuratni pesimizam u Evropi.[5] Nemački filozof Ernst Kasirer je objasnio da je na kraju Prvog svetskog rata, sam Špenglerov naslov bio dovoljan da raspali maštu: „U ovom trenutku mnogi, ako ne i većina. nas, shvata da je nešto trulo u državi našoj visoko cenjene zapadne civilizacije. Špenglerova knjiga izrazila je na oštar i pronicljiv način tu uopštenu nelagodnost.[6] Nortrop Fraj tvrdi da dok je svaki element Špenglerove teze pobijen barem desetak puta, to je „jedna od najvećih svetskih romantičnih poezija“ i njene vodeće ideje su „toliko deo našeg mentalnog sklopa danas poput elektrona ili dinosaurusa, i u tom smislu smo svi Špenglerijanci.[7] Špenglerova pesimistička predviđanja o neminovnom padu Zapada inspirisala su rad intelekualaca Trećeg sveta, počev od Kine i Koreje i Čilea, željnih da identifikuju pad zapadnog imperijalizma.[8][9] U Britaniji i Americi, međutim, Špenglerovom pesimizmu je uzvratio optimizam Arnold Tojnbi u Londonu[10] koji je napisao svetsku istoriju u 1940 sa većim akcentom na religiju.[11] Posledice Pregled drugog toma Propasti zapada 1928. u Time časopisu prikazao je uticaj i kontroverze koje su Špenglerove ideje ostvarile tokom 1920: „Kada se prvi tom Propasti Zapada pojavio u Nemačkoj pre nekoliko godina, na hiljade primeraka je prodato. Kultivisani evropski diskurs brzo je postao zasićen Špenglerom- a Špenglerizam je potekao iz pera nebrojenih učenika. Bilo je imperativ pročitati Špengler, sa saosećanjem ili pobunom... i dalje je tako.[12] U drugom tomu, objavljenom 1922, Špengler tvrdi da se nemački socijalizam razlikovao od marksizma, i bio je, u stvari, kompatibilan sa tradicionalnim nemačkim konzervativizmom. U 1924 godini, nakon društveno-ekonomskog preokreta i inflacije, Špengler je ušao u politiku, u pokušaju da dovede Rajhsver generala na vlast kao lidera zemlje. Pokušaj nije uspeo i Špengler se pokazao neefikasnim u domenu praktične politike. U 1931, on je objavio Čovek i Tehnika, koji je upozorio na opasnost od tehnologije i industrijalizacije po kulturu. On je posebno ukazao na tendenciju da se zapadna tehnologija širi među neprijateljskim „obojenim rasama“ koje bi zatim mogle da iskoriste oružje protiv Zapada.. Knjiga je naišla na loš prijem zbog svog anti-industrijalizaciskog stava [citat potreban] Ova knjiga sadrži poznatu Špenglerovu izjavu „Optimizam je kukavičluk“. Uprkos glasanju za Hitlera umesto za Hindenburga 1932, Špengler je smatrao da je Firer vulgaran. On se sastao sa Hitlerom 1933. godine, a nakon duže rasprave ostao je impresioniran, rekavši da Nemačkoj nije potreban „herojski tenor“ već „pravi heroj`. Javno se posvađao sa Alfredom Rozenbergom, a njegov pesimizam i primedbe o Fireru rezultovale su njegovom izolacijom i javnom tišinom. On je dalje odbacio ponude Jozefa Gebelsa da drži javne govore. Pa ipak, Špengler je postao član Nemačke akademije u toku godine. Čas odluke, kada je objavljen 1934, bio je bestseler, ali su ga nacisti kasnije zabranili zbog svih kritika nacional-socijalizma koje je sadržao. Špenglerova kritika liberalizma[13] je sa druge strane pozdravljena od strane nacista, ali se Špengler nije složio sa njihovom biološkim ideologijom i antisemitizmom. Dok je rasne misticizam igrao ključnu ulogu u njegovom pogledu na svet, Špengler je uvek bio otvoreni kritičar pseudo-naučnih rasnih teorija ispovedanih od strane nacista i mnogih drugih u njegovo vreme, i nije bio sklon da promeni svoje poglede u vezi sa Hitlerovim usponom na vlast. Knjiga je takođe upozoravala na predstojeći svetski rat u kome Zapadna civilizacija rizikuje da bude uništena. Tajm magazin je ocenio da je delom Čas Odluke stekao međunarodnu popularnost kao polemičar, preporučuje knjigu „čitaocima koji uživaju energično pisanje“, kojima „će biti drago da se očešu na pogrešan način od strane njegovih oštrih aforizama“ i njegovih pesimističnih predviđanjanja.[14] U svojim privatnim radovima, Špengler je osudio nacistički antisemitizam u još jačem smislu, pišući „koliko puno zavist zbog sposobnost drugih ljudi naspram ličnih nedostatka leži sakrivena u antisemitizmu!`[15] Poslednje godine života Špengler proveo svoje poslednje godine u Minhenu, slušajući Betovena, čitajući Molijera i Šekspira, kupujući nekoliko hiljada knjiga, i prikupljajući drevne tursko, persijsko i hinduističko oružije. On je pravio povremene izlete u Harc planine, i Italiju. U proleće 1936 (neposredno pred smrt), on je gotovo proročki primetio u pismu Rajhslajteru, Hansu Franku da „u narednih deset godina, nemački Rajh verovatno više neće postojati“.[16] Umro je od srčanog udara 8. maja 1936 u Minhenu, tri nedelje pre svog 56-og. rođendana i tačno devet godina pre pada Trećeg rajha. Intelektualni uticaj Kada je Malkolm Kauli 1938. ispitao vodeće američke intelektualce koja od ne-fikcionalnih knjiga im je donela najveće uzbuđenje, Špengler se našao na petom mesto odmah iza Torsten Veblena, Čarlsa Birda, Džona Djuija i Sigmunda Frojda. Podelio je poziciju sa Alfredom Nortom Vajthedom a našao se ispred Lenjina[17] Mnogi Nemci i Austrijanci bili su inspirisani radom Špenglera uključujući slikara Oskara Kokošku, dirigenta Vilhelm Furtvangler, i režisera Frica Langa. Među ostalima Špengler je uticao i na dva giganta evropske filozofije Martina Hajdegera i Ludviga Vitgenštajna. Među britanskim autorima uticao je na Herberta Džordža Velsa,[18] kao i romanopisca Malkoma Lovrija. Američki autori koji su bili pod uticajem Špenglera uključuju Ernesta Hemingveja, Vila Katera,[19] Henrija Milera,[20] i F. Skot Ficdžeralda,[21] koji je jednom sebe nazvao „američkim Špenglerijancem“. *Osim toga, komunalna čitanja Propasti Zapada ostavila su veliki uticaj na osnivače Bit generacije. Špenglerova vizija ciklične prirode civilizacije i savremenosti kraja evropskog ciklusa Zapadne civilizacije vodila je Vilijams S. Borousa, Džeka Keruaka i Alena Ginsberga u potragu za semenom narednog ciklusa u zajednicama čiju su deo bili.[22] Za razliku od ovog dela sveta u U Latinskoj Americi, intelektualce i pisce je posebno privukao Špenglerov argument, koji je podrazumevao da je Evropa bila u terminalnom padu.[23] Postoje indicije da se ponovo rasplamsao interesovanje za Špenglera[24][25][26] Špenglerov pesimizam nije prošao nekažnjeno. U izdanju Ilustrovane londonske novosti od 10. jula 1920, godine G. K. Česterton je polemisao o pesimistima (ne pominjući Špenglera po imenu) i njihovim optimističnim kritičarima, tvrdeći da ni jedni ni drugi nisu uzeli u obzir ljudsku slobodu izbora: „Pesimisti veruju da je kosmos sat koji je pokrenut i ne može se zaustaviti; naprednjaci veruju da je on sat koji oni sami navijaju. Ali ja verujem da je svet ono što smo izabrali da od njega napravimo, i da smo mi ono što smo izabrali da od sebe napravimo; i da će naš preporod ili naša propast podjednako, na kraju i jednako, svedočiti sa trubom, našoj slobodi.

ISTORIJA SRPSKOG USTANKA 1-2 OD LAZARA ARSENIJEVICA BATALAKE AUTOR - LAZAR ARSENIJEVIC - BATALAKA VREDNO KAPITALNO ANTIKVARNO IZDANJE Izdanje Batalakinog Fonda , Beograd , 1898. Stampano u Stampariji Kraljevine Srbije 1898-89. Povez - Tvrdi Format - 22x15 , 23x16 Broj strana - ukupno 1020 Stanje kao na slici Ocuvane veoma dobro za ovu starost , potpis , pisano malo na par mesta , na dva lista zacepljen beli deo , opste dobro stanje poveza i knjiga Лазар Арсенијевић Баталака (Буковик, Крагујевац, 1793 — Београд, 15/27. јануар 1869) је био српски историчар. Биографија Образовање је стекао током Првог српског устанка на Великој школи коју је основао Иван Југовић (Јован Савић). Ту му је професор био и Лазар Војновић (1783-1812), коме је одржао посмртни говор. По пропасти устанка, 1813, одлази у избеглиштво најпре у Аустрију где је кратко боравио у Новом Саду а потом у Русији где је у Хоћину и Кишињеву провео више од десет година. У изгнанству је био у вези са истакнутим устаничким вођама (Карађорђе, Луком Лазаревићем, Вулом Илићем, Јанићијем Ђурићем, Савом Филиповићем и другима) а издржавао се подучавајући децу имућнијих српских избеглица. У Србију се вратио 1827. и ступио у државну службу. Најпре је служио у разним надлештвима, у Пожаревцу, Кладову, Крагујевцу (где му је Димитрије Давидовић наденуо наимак „Баталака“), Београду и Смедереву. Након династичког преврата у Србији 1842, нагло је напредовао у државној служби. Државни саветник постао је 1842, потом капућехаја у Цариграду (1846 — 1847), министар просвете и правде (1848) и поново министар просвете (1852 — 1854). Поновни династички преврат у Србији (1858) овога пута се негативно одражава на његову политичку каријеру. После краткотрајног притвора, са осталим државним саветницима у војној болници у Београду пензионисан је 1858. након тога се посветио писању мемоара (1858-1864) и делимично сарадњи са Гарашанином на националној пропаганди. Историографију је задужио управо својим делом које је писао по пензионисању, Историја српског устанка. Значај његовог дела и чењеница да је приликом писања користио много аутентичне историјске грађе и до данас изазива недоумицу да ли се његов рад може сврстати у научну литературу или је пак реч о класичном мемоарском делу. Истовремено, нескривена наклоност Карађорђу и оштри полемички ставови према неким историјским личностима и ауторима (Вуку Караџићу на пример) наводе на претпоставку да његов рад садржи и елементе политичког списа. У основи, реч је о једном од важнијих мемоарских дела о Првом српском устанку (први део издат 1898, други део 1899, а заједно су објављени тек 1979. године). Осим овог дела написао је само још један рад Карактеристика Црног Ђорђа издато 1854. prvi srpski ustanak , istorija srbije , srbija u devetnaestom veku , istorija srpskog naroda , vredne i retke kapitalne antikvarne knjige prva izdanja ŠIF409

Trotomno delo štampano u jednoj knjizi PRVA KNJIGA Ćerka Petra Velikog DRUGA KNJIGA Tajna Ermelina TREĆA KNJIGA Elisaveta i Fridrih Veliki radnja romana period između 1739-1760.god. redak,ako ne i jedini primerak vrlo malo izdanja prevedenih na srpski, pretpostavljam zbog same ekscentričnosti pisca, koji je pisao pod pseudonimima ( u daljem tekstu sa Wikipedije ) nepoznat izdavač i godina izdanja knjiga kompletna listovi dobro očuvani/kompaktni, bez tragova vlage, pisanja, cepanja i sl. naslovna oštećena, fali deo poslednjeg lista sa napomenom 487 strana manji format tvrde korice ( izbledele ) sigurno je prvo štampano izdanje u pitanju Леополд фон Захер-Мазох (нем. Leopold von Sacher-Masoch; 27. јануар 1836 — 9. март 1895) био је аустријски писац историјских романа и романа са темама из алтернативне сексологије. Писао је под псеудонимом, Шарлот Аранд и Зое фон Роденбах. По њему је назван појам у сексологији — мазохизам. Мазох је рођен у граду по имену Лемберг, данас Лавов, главном граду Краљевине Галиције и Лодомерије, која је у то време била краљевина у саставу Аустријског царства.[1] Почео је да учи немачки језик са 12 година. Студирао је право, историју и математику на Универзитету у Грацу, а после дипломирања вратио се у Лемберг где је постао професор. Почео је са писањем дела која су везана углавном за аустријску историју. Његове књиге су превођене на украјински, пољски, руски и француски језик. У Галицији његове књиге су веома читане и цењене. Његово најзначајније дело је Венера у крзну објављено 1870. године.[2] У роману описује сексуалне фантазије и фетише, везано за жене које су доминантне и које носе крзно. Касније, он је те своје фантазије радио са својим љубавницама и супругама. У Француској је био одликован крстом Легије части за свој допринос књижевности

ISKRA NAKIT UČESNIK 42. 43. 46. 47. FASHION WEEK-A u Beogradu na izložbi modnih detalja prodaje isključivo UNIKATAN nakit. -Ne postoji više primeraka istog komada! . MASIVNA srebrna narukvica prirodan ČAROIT-RETKO nova Materijal-srebro 925. Žig-da. RUČNI rad UMETNIČKOG studija za izradu nakita. Veličina kamena 45x35 mm. Dužina narukvice 21 cm, sa mogućnošću kopčanja na 2 mesta, tako da ogovara svima. Širina srebrnog dela narukvice u vidu brzletne 1,5 cm. Tako elegantna, decentna i otmena narukvica, neobične nežno ljubičaste boje-UNIKAT. ČAROIT je kamen mudrosti i razboritosti. On je simbol bračne skladnosti, čistoće i šarma. Svom nosiocu daje lepo i veselo raspoloženje. Istovremeno on pojačava jasnoću uma i sposobnost rasuđivanja. Astrolozi veruju da je čaroit povezan sa Plutonom i Venerom. Čaroit eliminiše intelektualni pritisak, daje smirenost i izdržljivost. Čaroit je sposoban da rasprši stres nakupljen tokom dana.On ima smirujući efekat na ljudski um. Predstavlja takođe kamen meditacije i duhovnosti jer pojačava intuiciju, podstiče duhovni razvoj i bezuslovnu ljubav. Širom sveta ljudi nose ogrlice koje kao privezak imaju čaroit, jer veruju da se naj taj način postiže hrabrost i prevazilaze sve vrste straha. Smatra se da čaroit pod jastukom tokom spavanja drži daleko od glave sve ružne i zastrašujuće snove, a nudi miran i lak san. Jednim rečima, čaroit auru pojedinca čini moćnijom. . POGLEDAJTE I OSTALI NOV UNIKATAN NAKIT OD PRIRODNOG POLUDRAGOG KAMENA U SREBRU 925 KOJI PRODAJEM NA OVOM SAJTU. LINK JE: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=297&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=sucica&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BE

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! 1894. god. A, iskreno reći, pišući tu „Kratku povjesnicu Srba“, ev` ovo mi je bio sav smjer: Kad narod taj srpski pozna svoj postanak i razvitak od iskoni do danas, i kad prouči svoja djela i svoje pogrješke u prošlosti, onda će se on paštiti, da se ugleda na dobra i slavna djela svojih predaka, a da se ne ugleda na njihove pogrješke i zla djela; i kad taj narod pozna svu svoju snagu i veličinu, i kad on sam sebe vidi u cjelokupnoj slici i prilici, onda će u njemu očvrstnuti narodni ponos njegov, a o taj oklop polomiće se sve strijele zlotvora Srbinovih. Sima Lazić Lukin (Bosanski Brod, 15. avgust 1863 — Rajić, Slavonija, 19. jul 1904) bio je srpski publicista, novinar i književnik. Biografija Sima Lazić Lukin rodio se u trgovačkoj porodici, u Bijeljini[1]. Zbog antiturske delatnosti otac mu je prebegao u Srbiju, a majka ga je kao odojče prenela tamo. Lazić je završio osnovnu školu u Šapcu, a u Beogradu 1876. godine okončao treći razred gimnazije. Od mladosti vatreni rodoljub, kao mladić se prijavljuje u dobrovoljce u srpsko-turskom ratu, ali je odbijen zbog bolesti. Gimnaziju nije završio, te je živeo kao glumac u putujućim družinama. Od 1886. do 1889. godine glumio je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Živeo je u Beogradu i Zagrebu, objavljujući novinske tekstove, nacionalno-političke članke, popularno istorijske, književne, humorističko-satirične, pamfletske i druge radove u stihovima i prozi. Sarađivao je u mnogim listovima i časopisima. U Beogradu je uređivao humoristički list Bič, radio na `Odjeku` i pisao rodoljubive pesme. Kada je prešao u Zagreb, prvo je bio saradnik pa uređivao zagrebački „Srbobran“ (1891—1893), posle „Vrač pogađač“ (1896—1904). Posle `septembarskih izgreda` 1902. godine u Zagrebu, prešao je u Novi Sad gde je produžio uređivanje `Vrača pogađača` i sarađivao u radikalskoj `Zastavi`.[2] Neumorni radnik sa perom u ruci, navodno je 25.000 primeraka svojih knjiga raširio po srpstvu. Bio je oženjen sa književnicom Zorkom Miletić, sinovicom Svetozara Miletića. Mnogo je pretrpeo tokom svog kratkog i burnog života, zbog čega je bio stalno bolešljiv. Na sprovodu Jovana Jovanovića Zmaja Simo je izgovorio svoju poslednju pesmu posvećeno pokojniku. Umro je ubrzo 19. jula 1904. godine u Rajiću u Slavoniji, gde je došao u goste kod brata Petra. U nekrologu je istaknuto: `Pokojni Simo bio je sav Srbin`.[2] Vodio je žustre polemike sa frankovačkom štampom u Hrvatskoj (koja nije imala naučnu vrednost), napisao je više istorijskih radova. Prikaz knjige Divlji čovjek je objavljen u dubrovačkom srpskom književnom listu Srđ. [3] U knjizi Kratka povjesnica Srba od postanja Srpstva do danas je naveo netačan podatak, da su vladika Vasilije Petrović i Sveti Vasilije Ostroški ista osoba. Isto ime dvojice Vasilija i ista vladičanska titula, uz manjak obrazovanja autora, rezultirala je tvrdnjom da je cetinjski mitropolit Vasilije umro u Petrogradu 1766., da bi mu telo Crnogorci preneli na Ostrog, pa se naziva i Ostroški.[4] Knjiga je pisana u rodoljubivom duhu, za široke narodne mase i završava se ovim rečima: Eto tako je Srpstvo prevjekotilo 10 hiljada godina i preživilo 100 hiljada zlotvora svojih. A preživiće ih još toliko, samo - i prije svega - budimo vrijedni i složni.

unutra odlično ostalo se vidi na slikama bibliofilsko izdanje prvo izdanje 1963. Novi Sad Vinaverov magnum opus jesu Zanosi i prkosi Laze Kostića. Da je napisana na engleskom jeziku, jeziku na kome su napisane tolike sjajne biografije, ona bi, bez sumnje, bila smatrana jednom od velikih intelektualnih biografija koje čine čast tom žanru. U njoj nam se Vinaver pokazuje kao majstor koji delo i život jednog pisca ume da stavi u sve one kontekste u kojima će nam oni pokazati i svoje najskrivenije i najmanje očekivane vrednosti i značenja. (Jovan Hristić) Na skoro šesto strana briljantnog eseja o velikom srpskom pesniku Lazi Kostiću, Stanislav Vinaver je uspeo da oslika kompletno duhovno i umetničko nasleđe srpske književnosti, kulture, mitologije i državnosti. Stanislav Vinaver (Šabac, 1. mart 1891 — Niška Banja, 1. avgust 1955) je bio srpski pesnik i prevodilac jevrejskog porekla. Erudita, književnik i prevodilac Stanislav Vinaver, rođen je 1. marta 1891. godine u Šapcu u uglednoj jevrejskoj porodici. Otac Avram Josif Vinaver bio je lekar, a majka Ruža pijanistkinja. Osnovnu školu završio je u Šapcu. Gimnazijsko obrazovanje ja započeo u Šabačkoj gimnaziji iz koje je izbačen jer nije želeo da se učlani u Vidovdansko kolo. Zbog toga je školovanje nastavio u Beogradu, a na pariskoj Sorboni studirao je matematiku i fiziku. Diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu 1930. godine. Već tada postao je sledbenik filozofskih ideja Anrija Bergsona,[1] a 1911. objavio zbirku simbolističke poezije „Mjeća“. Balkanski i Prvi svetski rat Školovanje je privremeno prekinuo da bu učestvovao u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, jedan od 1300 kaplara. Bio je poručnik u slavnom Đačkom bataljonu, prešao je golgotu povlačenja preko Albanije i na Krfu se angažovao kao urednik Srpskih novina i radio kao službenik Državnog presbiroa.[2] Diplomata i novinar Dva mlada pesnika - S. Vinaver i Milutin Bojić Godine 1916, upućen je na informativno-diplomatske poslove u Francusku i Veliku Britaniju, a potom i u Petrograd, kao član srpske diplomatske misije baš u vreme revolucije. Po povratku iz Rusije održao je jedno javno predavanje o Oktobarskoj revoluciji u Kasini na osnovu kojeg je publika stekla utisak da nije žalio sudbinu carske Rusije i da nije bio protivnik revolucionarnih previranja. Zbog toga su ga mnogi označili za levičara i ta etiketa mu je ostala u beogradskim krugovima do 1925. godine.[3] Po okončanju rata, kratko je zaposlen u Ministarstvu prosvete, a potom se nemirni i razbarušeni duh posvetio novinarstvu i književnosti kao pripadnik šarolike grupe mladih i novih modernističkih srpskih književnika (Miloš Crnjanski, Dragiša Vasić, Rastko Petrović, Ljubomir Micić, Rade Drainac, Velibor Gligorić, Marko Ristić). Zvanično je postao član Jugoslovenskog novinarskog udruženja 20. novembra 1920. godine.[4] Radio je kao saradnik listova `Politika`, `Republika`, `Vreme` i drugih. Pisao je kao stalni kritičar za „Vreme“ i radio kao specijalni dopisnik tog lista u Bugarskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Sovjetskom Savezu. Jednom prilikom napisao je za Stevana Hristića „G. Hristić razmahan palicom kao kakav saobraćajni pozornik“ i za to je osuđen na tri dana zatvora i hiljadu dinara globe 1926. godine.[5] Početkom 1927 godine bio je jedan od urednika lista `Vreme` i potpredsednik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja.[6] Ninko Perić, preuzevši resor Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca krajem decembra 1926, zaposlio je Stanislava Vinavera kao dnevničara-dopisnika u Odeljenju za štampu Ministarstva inostranih dela, početkom januara 1927. godine. Na taj način je želeo da se oduži njegovim roditeljima, dr Avramu-Josifu i Ruži Vinaver, koji su pokazali posebnu brigu da bi spasili život Ninku Periću dok je bolovao od pegavog tifusa 1914. godine.[7] [8] Prvobitno je bilo planirano da ga postave za dopisnika Odeljenja za štampu pri Poslanstvu u Berlinu, ali je privremeno zadržan na radu u Ministarstvu, a potom premešten za dopisnika Odeljenja za štampu pri Poslanstvu u Bernu, februara 1927. godine. Jedan od prvih zadataka sa kojima se suočio u Švajcarskoj bila je dobro organizovana bugarska propaganda koju je predvodio VMRO u cilju borbe za prava bugarske manjine u Makedoniji i drugim krajevima Kraljevine SHS. Stanislav Vinaver je uložio veliku energiju i pokazao znatnu inicijativu u radu, dnevno pišući raznim redakcijama i istaknutim pojedincima lična pisma u kojima je pobijao navode bugarske propagande.[9] I pored posvećenosti stručnim poslovima, ubrzo je došao u sukob sa Jovanom T. Markovićem, bivšim pomoćnikom ministra inostranih dela i tadašnjim poslanikom u Bernu, jer nije želeo da potpiše dvostruku dokumentaciju o zakupu zgrade za Poslanstvo kojim bi bio oštećen državni budžet.[10] Potom je poslat na rad pri Stalnoj delegaciji pri Društvu naroda u Ženevi, maja 1927. godine.[11] Konstantin Fotić, stalni delegat i njegov lični prijatelj,[12] [13] cenio je rad Stanislava Vinavera koji je odlično vladao francuskim, nemačkim i italijanskim jezikom, te je bio u mogućnosti ne samo da prati pisanje štampe već i da direktno komunicira sa redakcijama i novinarima švajcarskih listova. Međutim, upravo su njegovo znanje i umešnost izazivali surevnjivost dopisnika Odeljenja za štampu MID pri Stalnoj delegaciji u Ženevi Sretena Jakića. Pored toga, Jovan Marković nije zaboravio njegovu raniju neposlušnost i posrednim putem je pokušao da mu oteža položaj i rad u Švajcarskoj. Međutim, Konstantin Fotić je nastojao da ga zaštiti od svih intriga, visoko ceneći njegova znanja, umešnost, posvećenost poslu i inicijativu u radu. Posle zavođenja Šestojanuarskog režima, proveo je dva meseca u Kraljevini SHS, u jesen 1929, jer je želeo da se lično upozna sa novonastalom situacijom i obnovi svoje stare kontakte, kako bi mogao bolje da odgovori svojim dužnostima zastupanja jugoslovenskih teza pred švajcarskom javnošću.[14] U to vreme je odlučeno da Stanislav Vinaver bude premešten u Nemačku. Postavljen je za atašea za kulturu pri Poslanstvu u Berlinu 29. oktobra. 1929. godine.[15] Sa novim šefom, poslanikom u Berlinu Živojinom Balugdžićem imao je odlične odnose. On je pomagao dopisnicima Odeljenja za štampu MID, a potom dopisnicima Centralnog presbiroa Predsedništva Ministarskog saveta, u njihovim propagandnim, informacionim i političkim poslovima. Međutim, Stanislav Vinaver je ubrzo došao u sukob sa drugim dopisnikom u Berlinu Omerom Kajmakovićem usled nepoštovanja razgraničenja nadležnosti u poslu. Njihove rasprave su trajale od 1929. godine, a kulminirale su fizičkim obračunom 14. februara 1931. godine. Incident je okončan premeštajem Omera Kajmakovića iz Berlina i dodeljivanjem svih poslova Stanislavu Vinaveru, kada je i zvanično postavljen za atašea za štampu (dopisnika Centralnog presbiroa). Na tom položaju je ostao do 1934. godine, posvetivši veliku pažnju odbrani Jugoslavije od oštre kritike nemačke štampe u doba Vajmarske republike, a zatim promenama u političkom životu Nemačke po dolasku nacionalsocijalista na vlast.[16] [17] Ubrzo po premeštaju u Beograd, Stanislav Vinaver je postavljen za šefa Publicističkog odseka Centralnog presbiroa. Ovaj posao je obavljao do 1934. do 1938. godine.[18] Po povratku u Jugoslaviju, bio je i jedan od osnivača `Ošišanog ježa`, decembra 1934. godine.[19] Pošto je njegov zaštitnik Kosta Luković bio u nemilosti posle Marsejskog atentata i Stanislav Vinaver se našao na udaru šefa Centralnog presbiroa Teofila Đurovića, koji je želeo da ga otpusti iz državne službe. Ipak, pad vlade Bogoljuba D. Jevtića i formiranje vlade Milana Stojadinovića su mu poboljšali pozicije.[20] Sa novim predsednikom vlade i ministrom inostranih poslova, Vinaver je uspostavio prisne odnose, i čak mu pisao neke od njegovih govora.[21] Upravo zbog bliskih odnosa sa Stojadinovićem, Stanislav Vinaver je penzionisan u vreme vlade Dragiše Cvetkovića.[22] Ekspresionista Pesnik i esejista Vinaver, javlja se kao utemeljivač ekspresionističkog pokreta (napisao je „Manifest ekspresionističke škole“), najoštrije se zalažući za raskid s tradicionalnim umetničkim izrazom i osporavajući dotadašnje „patriotske i deseteračke kanone“ koje su bili postavili dotad neprikosnoveni književni kritičari Jovan Skerlić i Bogdan Popović. Drugi svetski rat Tokom Aprilskog rata zarobljen je kao rezervni kapetan I klase i ostatak Drugog svetskog rata je proveo u zarobljeništvu u nemačkom logoru Osnabrik.[23] Osnivač Moderne i lucidni prevodilac Vinaver je još daleke 1911. u Parizu napisao „Mjeću“ kojom je započeo prevazilaženje srpske moderne. Parodijske pesme poput „Evdoksije“ subverzivnog su karaktera i suštinski su početak srpske avangarde. Evropska i srpska avangarda otuda su savremene u predratnom smislu. Vinaver je prvi preveo Hašekovog „Dobrog vojnika Švejka“, Rableovog „Gargantuu i Pantagruela“, Kerolovu „Alisu u zemlji čuda“, Tvenove „Doživljaje Toma Sojera“ imajući prilike da se sretne sa elementima parodije u književnosti. Posleratna aktivnost Vinaverov grob na beogradskom Novom groblju Poslednje godine (1945 — 1955) proveo je u Beogradu radeći kao profesionalni književnik, satiričar i prevodilac sa francuskog, engleskog, ruskog, češkog, poljskog i nemačkog jezika. Njegovi specifični prevodi, u kojima je zarad prenošenja najdubljeg smisla i tumačenja prevođenog teksta vidljivo odstupao od originala, ponekad su čak nailazili na odbijanje izdavača, ali su i danas ostali nenadmašni, skoro kao posebna književna dela. Na polju satire Vinaverove parodije odlikuju se beskrajno duhovitim obrtima, svežinom izraza i prefinjenim osećajem za grotesku, što je posebno došlo do izražaja u „Pantologijama novije srpske pelengirike“ (1920, 1922. i 1938), koje su zapravo parodijski pandan „Antologiji novije srpske lirike“ Bogdana Popovića. Među brojnim Vinaverovim radovima, najpoznatija su: „Priče koje su izgubile ravnotežu“ (1913), „Misli“ (1913), „Varoš zlih volšebnika“ (1920), „Gromobran svemira“ (1921), „Čuvari sveta“ (1926), „Ikarov let“ (1937), „Ratni drugovi“ (1939), „Evropska noć“ (1952), „Jezik naš nasušni“ (1952) i kao kruna njegovog razmišljanja o srpskom jeziku „Zanosi i prkosi Laze Kostića“ (1963). U ovoj poslednjoj knjizi, za koju je Vinaver vodio veliku bitku i za života nije mogao da nađe izdavača, autor je polemičkim majstorstvom do vrhunca doveo svoje kritike srpskog kulturnog mediokritetstva i mitomanstva. Iako je pokazao da se može biti moderan u kontekstu nacionalne kulture, on je i posle toga još pola veka ostao neshvaćen, potiskivan i prećutkivan, pa su „Zanosi“ ponovo štampani tek 2006. godine. U knjizi na skoro 600 strana eseja o velikom pesniku, Vinaver je uspeo da oslika kompletno duhovno i umetničko nasleđe srpske književnosti, kulture, mitologije, državnosti i da napiše ne samo monografiju o Lazi Kostiću, već i autopoetičko delo, koje spaja intelektualno-umetničku radoznalost, enciklopedijsku obaveštenost i autentični duh. „Zanosi i prkosi“ sadrže, naime, kompletnu Kostićevu biografiju i njegova dela, istorijski kontekst u kome su nastajala i beleške o njegovim savremenicima, ali je Vinaver pisao i o muzici, problemima stiha, posebno deseterca, troheja i heksametra, o jezičkim mogućnostima, melodiji jezika i o modernoj poeziji uopšte. Umro je u Niškoj Banji, 1. avgusta 1955. godine. Njegovoj sahrani na Novom groblju u Beogradu su prisustvovali Veljko Petrović, Ivo Andrić, Milan Bogdanović i dr. Imao je dva sina Vuka, rođenog u Bernu 1927, i Konstantina, rođenog u Berlinu 1930. godine. Stariji sin, po profesiji istoričar, bio je poput svog oca poznat kao poliglota. Mlađi sin, pijanista, muzikolog i operski dramaturg, je dobio ime po dobrom prijatelju njegovog oca Konstantinu Fotiću.[24] Bibliografija Mjeća - Beograd 1911, Priče koje su izgubile ravnotežu - Beograd 1913, Varoš zlih volšebnika - Beograd 19120, Pantologija novije srpske pelengirike - Beograd 1920. Gromobran svemira - Beograd 1921, Nova pantologija pelengirike - Beograd 1922, Čuvari sveta - Beograd 1926, Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija - Beograd 1927, Šabac i njegove tradicije - Beograd 1935, Čardak ni na nebu ni na zemlji - Beograd 1938, Momčilo Nastasijević - Beograd 1938, Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike - Beograd 1938, Živi okviri - Beograd 1938, Ratni drugovi - Beograd 1939, Godine poniženja i borbe, život u nemačkim „oflazima“ - Beograd 1945, Evropska noć - Beograd 1952, Jezik naš nasušni - Novi Sad 1952, Nadgramatika - Beograd 1963, Zanosi i prkosi Laze Kostića - Novi Sad 1963 Zanimljivosti Rebeka Vest je u svom putopisu Crno jagnje i sivi soko duhovito opisala svoje sukobe sa ženom Stanislava Vinavera. Stanislav i njegova žena su im bili pratioci na mnogim putovanjima po Jugoslaviji, ali je konstantna netrpeljivost dovela do toga da nastave put bez njih. U putopisu gospodin i gospođa Vinaver nisu navedeni pod svojim pravim imenima, a gospođa Vinaver je prikazana kao nacista, rasista, nemački nacionalista... U Šapcu postoji trg posvećen njemu.[25] gromoban svemira 1. izdanje prva izdanja avangarda srpska književnost