Biblioteka savremenih Jugoslovenskih pisaca 1- Izdavač: Narodna prosveta, Beograd bez god. izd.; OKO 1930 Detaljnije: tvrd povez, 1. Niko Bartulović 2. Veljko Petrović I 3. Veljko Petrović II 4. Milan Kašanin 5. Gustav Krklec 6. Miloš Crnjanski I Miloš Crnjanski, sabrana dela. Knjiga I: Književno delo m. Crnjanskog, Dnevnik o Čarnojeviću, Sveta Vojvodina, Apoteoza, Veliki dan. Knjiga II: Putopisi: Naša nebesa, Ostrvo Rab, Na ribanju sa mesecom, Šibenik, Vodopadi Krke, Split, Kaštela i Trogir, Hvar, Korčula, Dubrovnik, Krf plava grobnica, Nadzemaljska lepota Srbije 7. Jovan Dučić I - PESME SUNCA 8. Jovan Dučić II - CARSKI SONETI 9. Branko Lazarević 10. Gustav Krklec K. HOD

VIZANTIJSKA CIVILIZACIJA LUJ BREJE NOLIT B e o g r a d 1 9 7 6 KNJIŽEVNOST I CIVILIZACIJA S a d r ž a j PRIVATNI ŽIVOT - Porodica - Porodična imena - Veridba i brak - Porodični život - Porodični posed - Materijalni život - Kuća - Nameštaj - Odelo - Obedovanje - Kupatila - Privatni život careva GRADSKI ŽIVOT - Život u Carigradu - Grad - Stanovništvo - Saobraćaj i javni život - Hipodrom i priredbe - Pozorišta - Gradski život u provincijama - Aleksandrija i egipatski gradovi - Antiohija - U azijskim provincijama - Maloazijski i crnomorski gradovi - Zapad: Ilirik i Helada - Vizantijski zapad PRIVREDNI ŽIVOT - Sela i seoska privreda - Industrija i trgovina DUHOVNI ŽIVOT - Verski život - Praznoverice, otpadnici INTELEKTUALNI ŽIVOT - Vizantijska književnost - Poezija - Filozofija i nauke - Nastava - Vizantijska umetnost - Ekspanzija vizantijske umetnosti ZAKLJUČAK .............................................................. LUJ BREJE Rođen 1868. u Brestu (Francuska). Doktorirao na Sorboni. Profesor istorije u gimnazijama u Montobanu, Buržu, Remsu, Sen Kentenu i najzad, 1899. predavač istorije starog veka i geografije na Univerzitetu u Klermon Feranu. Luj Breje je stekao ogromno znanje preduzimajući mnogobrojna putovanja kad to nije bilo lako. Posetio je 191O-1912-1914 Veneciju, Atinu, Carigrad, Rim, Siciliju, ponovo Grčku gde je proučavao vizantijsku skulpturu. Poslednje putovanje preduzeo je po SVETOJ GORI 1930. sa svojim prijateljem Gabrijelom Mileom, poznatim vizantologom. Jažući na magarcu mesec dana su krstarili čuvenim poluostrvom, zadržavajući se u mnogim manastirima kako bi proučili blago vizantijske umetnosti. Bio je svetski autoritet za Vizantiju, Govorio je naučnicima okupljenim u Bristu, Buržu, BEOGRADU, Bukureštu, Rimu. Napisao je veliku /t r i l o g i j u/ Vizantije, naučnO remek delO svetskog značajaš: 1. Život i smrt Vizantije, 1947 2. Institucije Vizantijskog carstva, 1949 3. Vizantijska civilizacija, 1950 Po svom naučnom znanju, autoritetu, radoznalosti i strašću za putovanjem i upoznavanjem na licu mesta sa prohujalim kulturama, Luj Breje bio je /r e n e s a n s n i/ historik !!! (Mihajlo Grušić) ........................................................ KARTA Carigrad u srednjem veku Bibliografija Izvori Dodatak bibliografiji Život i delo Luja Brejea Latinica Tvrde korice Šiven povez Omot 5 5 O stranica NEKORIŠĆENO perfekT kondicijA: 1O

ŠEST ŠETNJI KROZ NARATIVNU ŠUMU UMBERTO EKO NARODNA KNJIGA B e o g r a d 2 O O 3 POJMOVNIK Knjiga 71 a) Književno delo - Naracija b) Evropska književnost - 2O vek .......................................................... R e f e r e n c e 1. Ulazak u šumu 2. Loazijska šuma 3. Lutanje šumom 4. Moguće šume 5. Čudan slučaj u Servandonijevoj ulici 6. Imaginarni protokoli ......................................................... Napomene Indeks Broš Latinica 181 stranica Nekorišćeno !!!!!!!!!!!! db3 db82

m12 H.DZ.VELS - COVECANSTVO rad, blagostanje i sreca roda ljudskoga Narodno delo, iz 30` tih godina, 1017 strana, 24 cm

M10 H.DZ.VELS - COVECANSTVO rad, blagostanje i sreca roda ljudskoga Narodno delo, iz 30` tih godina, 1017 strana, 24 cm

PREDRAG VRANICKI ODABRANA DJELA 1-6 LIBER Z a g r e b 1 9 7 9 1.Historija marksizma I 2.Historija marksizma II 3.Historija marksizma III 4.Filozofske rasprave 5.Filozofski portreti 6.Marksizam i socijalizam ........................................................... R e f e r e n c e Ždanov Zakon prelaza kvantiteta u kvalitet Sadržaj i forma društvenih odnosa Kedrov Prelaz starog kvaliteta u novi Kultura i socijalizam Historijski determinizam Ljudska sloboda O dijalektici Socijalizam Problem alijenacije Problem prakse Humanitet u teoriji i historijskoj praksi Materijalističko shvaćanje historije Država u socijalizmu Partija u socijalizmu Socijalizam i nacionalno pitanje Moral i historija Socijalizam i kriza Građanski svijet i socijalizam Marksizam i socijalizam Marksizam o društvenom položaju žene Mosec Hess Englels Marx Jevrejsko pitanje Radnička klasa u Engleskoj `Manifest komunističke partije` Revolucija Emigracija Kritika političke ekonomije Prva internacionala Druga internacionala Treća internacionala Joseph Dietzgen Paul Lafargue August Bebel Ludvig Woltman Eduard Bernstein Franc Mering Karl Kaucki Rosa Luxemburg Max Adler Rudolf Hilferding Karl Renner Otto Bauer Rusija Plehanov Lenjin Hegel Vindelband Hartman Trocki Buharin Staljin Lukač Lucien Goldmann Henri Lefebvre Max Horkheimer Staljinizam Socijalizam Eurokomunizam Mao Ce-tung Marksizam u razvijenim zemljama kapitalizma Bloch Adorno Sartre Habermas Marcuze Fromm Kofler Ficher ............................................................ Registar imena Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica 24OO stranica NEKORIŠĆENO perfekT kondicijA: 1O

СТУДИЈЕ ИЗ СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДИМИТРИЈЕ БОГДАНОВИЋ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 1 9 9 7 а) Српска књижевност - Средњи век ............................................................ Р е ф е р е н ц е НАСЛЕЂЕ СРПСКОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА КУЛТУРНА И КЊИЖЕВНА ЖАРИШТА КЊИЖЕВНИ РОДОВИ И ДЕЛА ЉУДИ ДОГАЂАЈИ ПОЈАВЕ .......................................................... КОЛО 9О КЊИГА 599 Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Ћирилица Тврде корице Шивен повез 3 7 2 странице Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО Колекционарски примерак ******************

Herbert Džordž Vels: Čovečanstvo: rad, blagostanje i sreća lјudskoga roda. Knj. 1 i 2 Originalni naslov: The Work, Wealth and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind Izdavač: Narodno delo, Beograd, 1936. 562 + 567-1017 str. Tvrd povez, dobro očuvano; jedna rihtna malo oštećena.

Pun naslov: ILLUSTRIERTER FÜHRER DURCH WIEN UND UMGEBUNG VON MORIZ BERMANN VERFASSER VON `ALT- UND NEU-WIEN`, `DER WIENER STEFANSDOM UND SEINE SEHENSWÜDIGKEITEN` ETC. ETC. MIT 115 ILLUSTRATIONEN, 1 PLAN VON WIEN UND 5 ORIEN- TIRUNGSKARTEN SECHSTE, VERMEHRTE UN NEU BEARBEITETE AUFLAGE /ILUSTROVANI VODIČ KROZ BEČ i okolinu Od Morica Bermana autora dela `Stari i novi Beč`, `Bečki Stefansdom i njegove znamenitosti` itd. itd. Sa 115 ilustracija, 1 planom Beča i 5 orijentacionih karata Šesto, prošireno i prerađeno izdanje Izdavač:...............A. Hartleben`s Verlag Biblioteka:...........Hartleben`s Illustrierter Führer. Nr. 2. Mesto izdanja:.....Wien. Pest. Leipzig. Godina izdanja:...1895. Format:...............11 x 16 cm Povez:.................tvrdi, zlatotisak Broj strana:.........XXXII + 256 + 61 nenumerisana strana sa ilustracijama, na nemačkom Težina:................400 g Stanje knjige:......uglovi hrbata su neznatno pohabani, papirni spoj prednjih korica i predlista je razdvojen - platneni je neoštećen, hartija je blago potamnila, ostalo je potpuno očuvano (103/22-261-kp/650)

MILOVAN ĐILAS PAD NOVE KLASE Povest o samorazaranju komunizma SLUŽBENI LIST SRJ BEOGRAD 1994 MILOVAN ĐILAS jugoSlovenski komunista, učesnik NOB-a, u ratu mu izginula cela porodica, otac Nikola, oficir kraljevske vojske, sestra Dobrana i braća Aleksa i Milivoje... НajVeći komunistički disident doba Josipa Broza Tita, proveo 9 godina na robiji u Sremskoj Mitrovici zbog svojih političkih uverenja... Vodio razgovore sa Staljinom, Čerčilom i Atlijem (1951)... dela mu prevedena na sve svetske jezike... (Mihajlo Grušić) ........................................................... R e f e r e n c e 1. Razvoj mog političkog mišljenja 2. Rat, revolucija: - Sutjeska, Jajce, Staljin, susret sa vođom zemlje iz snova 3. Neslaganje sa Sovjetskim Savezom 4. Kritika sovjetskog poretka 5. Opasno je lično mišljenje 6. Nova klasa 7. Vođi (Lenjin, Staljin, Mao, Tito) 8. Vlast i disidenti 9. Kraj sistema u bedi i sramoti Pogovor Aleksa Đilas ............................................................ Ćirilica Tvrde korice Šiven povez, 335 str Perfektan primerak, korice, stranice!) NEKORIŠĆENO

Prvo izdanje Požutela na nekim mestima od starosti, inače lepo očuvano za svoje godine Druga knjiga u ediciji Pozorište Delo je kompletno Extra retko u ponudi Prelepa ilustracija na koricama Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Branislav Nušić Branislav Nušić 1904.jpg Branislav Nušić 1904. godine, fotografija njegovog kuma i fotografa Milana Jovanovića. Puno ime Alkibijad Nuša Nadimak Ben Akiba Datum rođenja 20. oktobar 1864. Mesto rođenja Beograd, Kneževina Srbija Datum smrti 19. januar 1938. (73 god.) Mesto smrti Beograd, Kraljevina Jugoslavija Nacionalnost Srbin Škola Velika škola u Beogradu (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) Supružnik Darinka Đorđević Deca Strahinja Ban, Margita, Olivera[1] Roditelji Đorđe (Georgijas) Nuša Ljubica Nuša[2] Najvažnija dela Gospođa ministarka Sumnjivo lice Narodni poslanik Retorika Nagrade Orden Svetog Save, Orden knjaza Danila I, Orden belog orla Potpis Zvanični veb-sajt https://nusicfondacija.rs/ Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije: Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Branislav Nušić je u svojim delima ovekovečio svakodnevicu srpskog društva u XIX i XX veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i u XXI veku. Biografija Privatni život Odlikovanja Književna dela Uredi Spomenik Branislavu Nušiću na Trgu republike u Beogradu (1993) Komedije Uredi „Narodni poslanik“ (1883) „Sumnjivo lice“ (1887) „Protekcija“ (1889) „Običan čovek“ (1899) „Svet“ (1906) „Put oko sveta“ (1910) „Gospođa ministarka“ (1929) „Mister Dolar“ (1932) „UJEŽ - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena“ (1933) „Ožalošćena porodica“ (1934)[30] `Svinja` (1935)[31] „Dr“ (1936)[32] „Pokojnik“ (1937)[33] „Ne očajavajte nikad!“ „Vlast“ (nezavršena[34]) `Put oko sveta` - nastavak (nezavršen[35]) Plakat za predstavu Branislava Nušića u Pančevu iz 1942. godine Prva ljubav (komedija za decu) Romani Uredi „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdano kao „Općinsko dijete“) (1902) „Hajduci“ (svoj doživljaj iz detinjstva) (1933) COBISS.SR 18077703 „Devetsto petnaesta“ (1920) [36] Autobiografska proza Uredi „Autobiografija“ (1924) Drame Uredi „Pučina“ (1901) „Tako je moralo biti“ „Jesenja kiša“ (1907) „Iza Božjih leđa“ (1910) „Kirija“ „Analfabeta“ Pripovetke Uredi Nušićev grob na beogradskom Novom groblju „Politički protivnik“ „Posmrtno slovo“ „Klasa“ „Pripovetke jednog kaplara“ Tragedije Uredi „Knez Ivo od Semberije“ „Hadži-Loja“ „Nahod“ Rasprave i udžbenici Uredi „Retorika“ Putopisi Uredi Kosovo, Opis zemlje i naroda

Latinski tekst sa objašnjenjima, prevodima, predgovorom itd. Dr Julije Golik Retko u ponudi Kvint Horacije Flak (lat. Quintus Horatius Flaccus; 8. decembar 65. p. n. e. - 27. novembar 8. p. n. e.) je bio najveći rimski lirski pesnik tokom vladavine Oktavijana Avgusta. Biografija[uredi | uredi izvor] Horacije je rođen u decembru 65. p. n. e. u Venusiji, Italija, umro je 27. novembra 8. p. n. e. u Rimu. Njegov otac je bio rob koji je stekao slobodu pre Horacijevog rođenja. Moglo bi se pretpostaviti da je u ropstvo pao za vreme Pompeja, odnosno nakon Spartakovog ustanka. Svog sina je odveo u jednu od najpoznatijih škola poznatog Sabelijanca po imenu Orbilus (koji je po Horaciju bio pristalica telesnog kažnjavanja). 46. p. n. e. Horacije posećuje predavanja na Atinskoj Akademiji gde prve stihove počinje da piše na grčkom.[1] Kad je Brut u Atini prikupljao vojsku protiv Oktavijana i Antonija, zajedno sa sinovima Cicerona i Katona, u nju stupa i Horacije. Međutim, u bici kod Filipa, republika je poražena. Kada je proglašena amnestija za sve one koji su se borili protiv Oktavijana, Horacije se vratio u Italiju, samo da bi saznao da mu je otac umro, a imanje konfiskovano, čime je Horacije zapao u siromaštvo. Ipak, uspeo je da se zaposli kao pisar u uredu kvestora, što mu je omogućilo da vežba svoje poetske sposobnosti. 38. p. n. e. je doveden kod Mecene, učenog čoveka iz Etrurije iz centralne Italije, koji je bio glavni politički savetnik Avgusta. Mecena je Horacija uveo u pesnički književni krug, a uz to mu poklonio i luksuznu vilu. Dela[uredi | uredi izvor] Ode 1.14 – Poema na zidu u Lajdenu Datiranje Horacijevih dela nije precizno poznato i naučnici često raspravljaju o tačnom redosledu kojim su prvi put „objavljena“. Postoje uverljivi argumenti za sledeću hronologiju:[2] Satire 1 (c. 35–34. p. n. e.) Satire 2 (c. 30. p. n. e.) Epode (30. p. n. e.) Ode 1–3 (c. 23. p. n. e.)[nb 1] Epistles 1 (c. 21. p. n. e.) Karmen sekulare (17. p. n. e.) Epistles 2 (c. 11. p. n. e.)[nb 2] Ode 4 (c. 11. p. n. e.) Ars poetika (c. 10–8. p. n. e.)[nb 3] Napomene[uredi | uredi izvor] ^ According to a recent theory, the three books of Odes were issued separately, possibly in 26, 24 and 23 BC (see G. Hutchinson (2002), Classical Quarterly 52: 517–37) ^ 19 BC is the usual estimate but c. 11 BC has good support too (see R. Nisbet, Horace: life and chronology, 18–20 ^ The date however is subject to much controversy with 22–18 BC another option (see for example R. Syme, The Augustan Aristocracy, 379–81

Izdavač: samostalno autorsko izdanje (Zagreb) Godina: 1936 (I deo), 1939 (II deo) Pismo: latinica Broj strana: 176 + 190 Povez: tvrd Visina: 24 cm Spolja vrlo dobre, unutra odlične. Kompletan predgovor autora: „Knjiga koju izdajem pod imenom ’Novčarstvo svijeta’, a od koje sada izlazi I. dio, obuhvata 100 članaka o državama, dominionima, krunskim kolonijama, protektoratima, posjedima i sultanatima kontinenata Afrike, Amerike i Australije. Uz novčano-valutarne probleme, novčane jedinice, međunarodne kratice, osnovne težine novčanih jedinica, finoće novca, metalne i papirnate novce, zlatne standarde, devalvacije, zvanične diskontne stope, kreditne transakcije, bankarstvo, financije, kapitalizam itd., obradio sam—da opravdam naslov knjige—i neophodno potrebna pitanja o kolonijalnim politikama, interesnim sferama, uplivnim zonama, o imperijalizmu, o privrednim faktorima, vanjskoj trgovini, gospodarskoj geografiji, nacionalnoj ekonomiji itd. Ovaj moj rad plod je usklađenih teoretsko-praktičnih opažanja na novčanom svetskom tržištu, upotpunjenih mojim višegodišnjim samostalnim radom kod novčanih, financijskih i kreditnih transakcija, podacima mojih prekomorskih veza, opširnom stručnom literaturom i brojnim naučnim putovanjima u pojedine države i kolonije. Nastojao sam da sadržaj knjige bude što pregledniji i stvarniji, misli u kratko izražene, a tehnički izrazi što više prilagođeni našoj terminologiji. Knjizi sam dodao potrebne tabele i opširni registar, koji će poslužiti čitaocu, da se lakše i brže u množini podataka orijentira. Drugi dio toga djela, koji se već nalazi u obradi, obuhvatat će države i kolonije Azije, Evrope i Okeanije. U nadi, da ovim ispunjavam jedan mali dio praznine, koja se u našoj mladoj privrednoj literaturi osjeća, skromna mi je želja da ova knjiga bude od koristi celokupnom našem narodnom gospodarstvu. U Zagrebu, mjeseca oktobra 1936.” Dr. Ivo Padovan privredni savjetnik {KTJ30.009}

Prvo izdanje iz 1899. i 1900. Izuzetno retko u ponudi sa originalnim mekim koricama (druga sveska), prvoj nedostaju korice. Spolja kao na fotografijama, unutra veoma dobro očuvano. Izdato u Mostaru u okviru čuvene „Male biblioteke“ Štamparsko umjetničkog zavoda Pahera i Kisića. Autor - osoba Omčikus, Damjan Đ. Naslov Disjecta : slike, crte i pripovijetke / D. Đ. Omčikus Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1899 Izdavanje i proizvodnja U Mostaru : Izdanje i štampa izdavačke knjižarnice Paher i Kisića, 1899 Fizički opis 85 str. ; 15 cm : slika autora Zbirka Mala biblioteka ; ǂsv. ǂ1 Sadržaj Sadržaj: Šareni šljunci / Jovan Protić. Disjecta / D. Đ. Omčikus. Pripovetke / A. P. Čehov. Tri pripovijetke / Simo Matavulj. Dvije šaljive igre / Svetozar Ćorović. (Broš.) Autor - osoba Omčikus, Damjan Đ. Naslov Disjecta : slike, crte i pripovjetke. Sv. 2 / D.[Damjan] Đ. Omčikus Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1900 Izdavanje i proizvodnja U Mostaru : Paher i Kisić, 1900 (Mostar : Paher i Kisić) Fizički opis 86 str. ; 17 cm U trenutku kada su, aprila mjeseca 1899. godine Paher i Kisić dali prvu, temeljno pripremljenu objavu da pokreću „Malu Biblioteku”, oni su istovremeno bili u prilici da ponude petnaestak dotad objavljenih knjiga u vlastitom izdanju. Svoj izravni uzor izdavačka knjižarnica i štamparija Pahera i Kisića i izričito je naznačila u oglasu o pokretanju, objavljenom u posebnoj, nultoj svesci („sveska za prikaz”), gdje se kaže da će ova biblioteka „biti u srpskoj književnosti slična Reklamovoj `Univerzalnoj biblioteci` u Njemačkoj”. U dvanaestogodišnjem životu mostarske „Male Biblioteke” (1899–1910) objavljeno je ukupno 110 naslova, tj. djela, u 185 numerisanih sveski (neka djela izlazila su u više sveski), na kraju uvezanih u 36 knjiga. Iako treba imati na umu da se radi o malim sveskama, sa četiri do šest tabaka džepnog formata, u cjelini se može govoriti o zaista impozantnom izdavačkom poduhvatu za to vrijeme. Kada se govori o odnosu broja i kvaliteta knjiga, u kome je sadržana trajna potreba za usaglašavanjem umjetničke vrijednosti literarnih djela sa brojnošću čitalačke publike, a koju su osnivači i vlasnici „M. B.” nastojali da zadovolje na optimalan način, taj odnos doveden je u onaj omjer koji je omogućio dosta dug vijek edicije i njen opstanak na tržištu knjige u jednom reprezentativnom periodu srpske književnosti. To je podrazumijevalo da se biblioteka prvenstveno i u većoj mjeri morala oslanjati na kraće forme i lakše, zabavno štivo satirično-humorističkog karaktera, pa tek onda na poznata i provjerena djela i pisce domaće i strane književnosti. Iz istih razloga, a i zbog toga što je bila dominantna u tadašnjoj srpskoj književnosti, najviše je zastupljena pripovijetka, ali značajno mjesto imala je i dramska književnost, nešto više komadi humorističkog karaktera, mada je bilo dosta djela i sa melodramskim sadržajem i tragičnim ishodom, što je sve, opet, u vezi sa standardima i praktičnim kulturnim potrebama toga doba. Mnogo manje je poezije, a najmanje književnih studija, ali sama činjenica da ih je uopšte i bilo dovoljno svjedoči o potrebi da se zadovolje i neki ekskluzivniji zahtjevi književnog ukusa. Mada su, dakle, u većoj mjeri bili zastupljeni manje poznati pisci sa radovima više primijenjenog karaktera, bilo je i mnogo najpoznatijih pisaca tog vremena, a neki od njih su objavili i po nekoliko knjiga. Svetozar Ćorović i Branislav Nušić, na primjer, imali su po pet naslova, Simo Matavulj i Svetislav Stefanović po četiri, Stevan Sremac tri, Milan Begović dva, dok su po jednim naslovom bili zastupljeni nešto manje ili više značajni pisci kao što su Ilija Vukićević, Ivo Ćipiko, Mileta Jakšić, Milorad P. Šapčanin, Janko Veselinović, Čedomir Mijatović, Marko Car, Dragutin Ilić, Ksaver Šandor Đalski, Milan Budisavljević, Pera S. Taletov, Vojislav Jovanović, Milutin Uskoković, Jovan Skerlić, Sima Pandurović, Grigorije Božović, i drugi. Ranije je već rečeno da su češće objavljivana manje značajna djela poznatih pisaca, što je valjda i normalno, jer takvih djela je mnogo više nego onih drugih. Ali ni to ne umanjuje značaj ove edicije, jer su u njoj objavljena i neka važna djela srpske književnosti tog doba, kao što su: „Ženidba Pere Karantana“, „Stojan Mutikaša“ i zbirka priča „Moji poznanici“ Svetozara Ćorovića, drama „Knez od Semberije“ Branislava Nušić, „Pošljednji vitezovi“ i „Svrzimantija“ Sime Matavulja, „Sa jadranskih obala“ Ive Ćipika, „Moje simpatije“ i „Niz rodno Primorje“ Marka Cara, „Vitae fragmenta“ Milutina Uskokovića, prva zbirka poezije „Posmrtne počasti“ Sime Pandurovića, prva zbirka priča „Iz Stare Srbije“ Grigorija Božovića, kao i četiri knjige Svetislava Stefanovića, itd. Biblioteka je imala veliki ugled i kod najznačajnijih pisaca toga doba. A. G. Matoš koji u to vrijeme „kao vojni bjegunac živi u potkrovljima Pariza, traži da mu se „šalju izdanja `Male Biblioteke`“, a Bora Stanković „kaže da bi voleo da mu `Koštana` izađe u izdanjima `Male Biblioteke` više nego i u jednom preduzeću Beograda“. „Mala Biblioteka” ugasila se kada više nije mogla da opstane na tržištu knjige. U Bosanskoj vili 1909. godine uz obavijest da je obustavljen njen časopis Prijegled, data je i prognoza da će do kraja te godine morati da se „obustavi izlaženje same biblioteke”. Prema podacima sa tog mjesta u tom periodu do čitalaca je stizalo svega 329 primjeraka njenih knjiga, pri čemu je 115 primjeraka išlo po osnovu godišnje, 39 polugodišnje, a 4 tromjesečne pretplate, dok su 92 primjerka išla za razmjenu i saradnicima. Druga, veća polovina tiraža praktično je završavala kod neurednih platiša i tu se zapravo i krije razlog što je iduće 1910. godine biblioteka morala da se ugasi. Koliki je značaj i ugled imala „Mala Biblioteka” svjedoči i podatak da ju je „kupio Iso Đurđević, knjižar iz Sarajeva, i 1918. godine nastavio da štampa knjige od 186. sv. nadalje, a istovremeno da doštampa i brojeve od 1. do 185. sv., kako bi stvorio svoju, novu biblioteku”. Preuzetu biblioteku novi izdavač je izdavao do 1931. godine, ali kontinuitet od 1–185 sveske nije uspio popuniti svojim knjigama. Ideja „Male Biblioteke” ponovo je oživjela sedamdesetih godina ovog vijeka kada je Ihsan (Ico) Mutevelić u Mostaru osnovao Prvu književnu komunu, koja je bila inspirisana davnim Paher – Kisićevim izdavačkim poduhvatom. U okviru te kulturno veoma široko zasnovane izdavačko-knjižarske institucije, koja je umnogome podsjećala na „Štamparsko-umjetnički zavod Pahera i Kisića” bila je pokrenuta i jedna edicija pod imenom „Mala Biblioteka”, koja, međutim, nije dostigla značaj svog uzora i prethodnika KNjIGE OBJAVLjENE U „MALOJ BIBLIOTECI“ 1899. 0. Ljubav prema knjizi po Edmondu de Amicisu. Sa napomenama nekoliko srpskih književnika (sveska za prikaz); 1. Jovan Protić: Šareni šljunci. Humoristične crtice; 2. Damjan Đ. Omčikus: Disjekta. Slike, crtice i pripovijetke. I svezak; 3. Antun P. Čehov: Pripovetke. Preveo Velja Mirosavljević. I sveska; 4. Simo Matavulj: Tri pripovijetke; 5. Svetozar Ćorović: Dvije šaljive igre. I. Poremećen plan. II. Izdaje stan pod kiriju; 6–7. Od srpskih pripovjedača: Božićne priče. # zastupljeni: Jovan Maksimović, Ilija I. Vukićević, Svetozar Ćorović, Ivan Ivanić, Milan Budisavljević, Marko Car; 8. Ilija I. Vukićević: Arnautske slike; 1900. 9. Stevan Sremac: Dve pripovetke; 10. Ivo Ćipiko: Sa jadranskih obala. Kratke priče; 11–12. Jovan Protić: Seoske fotografije; 13. Damjan Đ. Omčikus: Disjekta. Slike, crtice i pripovijetke. II svezak; 14. Branislav Đ. Nušić: Knez od Semberije. Istoriska scena; 15. Mileta Jakšić: Priče; 16. Antun P. Čehov: Pripovetke. Preveo Velja Mirosavljević. II sveska; 1901. 17–18. Svetozar Ćorović: Crtice; 1902. 19. Od srpskih pisaca: Humoristikon. I sveska; # zastupljeni: Branislav Đ. Nušić, Milorad M. Petrović, Dr. Branislav Stojanović, Čiča Ilija Stanojević, Jovan Protić. 20. Jovan Protić: Pripovetka kako se pokojni Avram Nestorović svadio sa pokojnim Nestorom Avramovićem; 21–22. Dragomir Brzak: U komisiji. Svakojake slike i prilike iz mojeg beležnika, I sveska; 23–24. Nikolaj V. Gogolj: Ženidba. Sasvim neobičan događaj. Komedija u dva čina. Prevela Vukosava Ivanišević Ćuković; 25. Luka Grđić Bjelokosić: Stotina šaljivih priča. Iz srpskog narodnog života u Hercegovini; 26–27. Milan Budisavljević: Priče. Nova zbirka. „Bijedni ljudi”; 28–29. Milorad P. Šapčanin: Posljednje pripovetke. Predgovor Dimitrije Gligorić; 30. Jovan Fil. Ivanišević: Vragolije Vuka Zloćevića. Pripovijetke iz crnogorskog života; 31–32. Od srpskih pisaca: Humoristikon. Kozerije II–III sveska; # zastupljeni: Milovan Đ. Glišić, Stevan Sremac, Dragomir M. Janković, Jevta Ugričić, Radoje D. Domanović, Ilija I. Vukićević, S. H., O. 33–34. Dragomir Brzak: U komisiji. Svakojake slike i prilike iz mojeg beležnika, II sveska; 35. Nikolaj V. Gogolj: Šinjel. Preveo Ljubomir Miljković; 36. Vladoje S. Jugović: Sjene. Male pripovijesti; 37. Branislav Đ. Nušić: Šopenhauer. Humoreska u jednom činu; 38. Edgar Allan Poe (Edgar Alan Po): Dve pripovetke. S engleskog preveo Svetislav Stefanović; 39. Joanikije Pamučina: Šaljive srpske narodne pripovijetke. I sveska; 40. Dragomir Brzak: U komisiji. Svakojake slike i prilike iz mojeg beležnika. III sveska; 41–42. Wiliame Shakespeare (Viljem Šekspir): Julije Cezar. Tragedija. S engleskog preveo Dr. Svetislav Stefanović; 1903. 43. Simo Matavulj: Pošljednji vitezovi; 44. Jean Baptiste Racine (Žan Batist Rasin): Fedra. Tragedija u pet činova. S francuskog preveo Dr. Nikola Đorić. 45. Simo Matavulj: Svrzimantija; 46–47. Miloš P. Ćirković: Iz mojih uspomena; 48. Gyy de Maupassant (Gi de Mopasan): Orla. S francuskog preveo Veljko M. Milićević. Predgovor M. Milićević; 49. Jovan Đorđević: Čučuk-Stana. Biografijska crta; 50. Brankovinski (Đoka Nenadović): Pripovetke. I sveska; 51–52–53. Wiliame Shakespeare (Viljem Šekspir): Hamlet kraljević danski. S engleskog preveo Dr. Laza Kostić; 54–55. Dr. Jovan Subotić: Miloš Obilić. Tragedija u pet činova; 56. Maksim Gorki: Čelkaš. S ruskog preveo Nikola Nikolajević; 57–58–59. Janko M. Veselinović: Ciganče. Iz zbirke sitih i gladnih; 60. Ferenc Herceg: Šest pričica. S mađarskog preveo Jovan Grčić; 61–62. Wiliame Shakespeare (Viljem Šekspir): Magbet. S engleskog preveo Dr. Svetislav Stefanović; 63. Branislav Đ. Nušić: Malo Pozorište. I. Pod starost. II. Naša deca. I sveska; 64–65. Franz Grillparzer (Franc Grilparcer): Jevrejka Toleđanka. Istoriska žalosna igra u pet činova. S njemačkog preveo Jovan Grčić; 66. Stevan Sremac: Čiča-Jordan. Jedna slika; 1904. 67–68. Čeda Mijatović: Siromah Marko; 69. Matilda Serao – Enriko Kastelnuovo – Đovani Verga: Iz Italije. Pripovetke. S talijanskog preveo Svetolik A. Popović; 70. Dr. Svetislav Stefanović: Skice; 71–72–73. Wiliame Shakespeare (Viljem Šekspir): Ričard III. Tragedija u pet činova. S engleskog preveo Dr. Laza Kostić; 74. Marko Car: S bojnog i ljubavnog polja. Prigodne priče; 75. Luka Grđić Bjelokosić: Moje crtice; 76–77. I. E. Poricki: Naličje života. Skice iz anatomije. S njemačkog preveo Gerasim P. Ivezić; 78. Stevan Sremac: Jeksik-adžija. Pripovetka; 79–80. Camille Debans (Kamil Deban): Prepreka. S francuskog preveo Vladimir T. Spasojević; 81–82–83. Milan Pribićević: U mraku i magli; 84–85. Lav Nikolajević Tolstoj: Jutro jednog spahije. S ruskog preveo Nikola Nikolajević; 86–87. Svetislav Stefanović: Pesme. Originalne i prevedene. II knjiga; 88. Ivan Vazov: Kratke priče. S bugarskog preveo Svetolik A. Popović; 89. Jovan Protić: U Zavetrincima; 90. Evripid: Alkesta. Antička drama u tri čina sa prologom. Preradio Ž. Rivole. Preveo Risto J. Odavić; 1905. 91. Dragutin J. Ilijć: Pripovetke. I sveska; 92. Jeremije Obrad Karadžić: Srpske narodne pripovijetke; 93–95. Johann Wolfang Goethe (Johan Volfgang Gete): Stradanje mladoga Vertera. S nemačkog preveo Branko Mušicki; 96–97. Ksaver Šandor Đalski (Ljubomir Babić): Pripovijetke. I sveska;112 98–99. Vaclav Steh (Vaclav Šteh): Zvoni treći put. Vesela igra u tri čina. S češkog preveo Dr. Ilija Bajić; 100. Branislav Đ. Nušić: Malo pozorište. I. Greh za greh. II. Pod oblacima, II sveska; 101. Stevan Sremac: Skice; 102–103. Petar J. Odavić: Novele. I sveska; 104–105. Wiliame Shakespeare (Viljem Šekspir): Mletački trgovac. S engleskog preveo Dr. Svetislav Stefanović; 106. Nikola T. Janković: Pripovetke. I sveska; 107. Géza Gardonui (Geza Gardonji): Male priče. S mađarskog preveo Jovan Protić; 108. Milan Begović: Vojislav Ilijć. Studija; 109–110. Svetislav Stefanović: Pesme. Originalne i prevedene. III sveska; 111–112. Henrik Ibsen (Henrik Ipsen): Rosmersholm. Drama u četiri čina. Preveo Vojislav Jovanović; 113–114. Svetozar Ćorović: Ženidba Pere Karantana; 1906. 115. Simo Matavulj: Car Duklijan; 116–118. Milan Budisavljević: Tmurni dnevi. Pripovijesti; 119. Svetozar Hruban-Vajanski: Bura u zatišju. Novela. Sa slovačkoga preveo Jovan Vučerić. Predgovor od prevodioca; 120. Detlev Liliencron (Detlev Lilienkron): Ratne novele. S nemačkog Mirko Damnjanović; 121. Ž. M. Romanović: Psihodrame; 122–123. Wiliame Shakespeare (Viljem Šekspir): Mnogo vike ni oko šta. S engleskog Dr. Svetislav Stefanović; 124. Milan Begović: Meniet. Kaprisa u jednom činu; 125. Aleksandar Valentinovič Amfiteatrov: Stara vrlina. Dramska kaža u jednom činu. S. Ruskog preveo Risto J. Odavić; 126–132. Pera S. Taletov: Novac. Roman iz beogradskog života; 133. Edgar Allan Poe (Edgar Alan Po): Tri pripovetke. S engleskog preveo Dr. Dušan Rajičić; 134–135. Jovan Protić: Iz seoskog albuma; 1907. 136–138. Svetislav Stefanović: Iz engleske književnosti. Eseji. I knjiga; 139–140. Vojislav Jovanović: Naši sinovi. Komad u četiri čina s epilogom; 141–147. Svetozar Ćorović: Stojan Mutikaša. Roman; 148–149. Maksim Gorki: Na dnu. Dramska slika u četiri čina. S ruskog prevela Maga Magazinović; 1908. 150. Aleksa Šantić: Pod maglom. Slika iz Gornje Hercegovine; 151–152. Grigorije Božović: Iz Stare Srbije. Pripovetke. I sveska; 153. Milutin Uskoković: Vitae fragmenta . Knjiga za umorne ljude; 154–155. Milutin Jovanović: Pjesme; 156. Jean Baptiste Moliere (Žan Batist Molijer): Smiješne precioze. Komedija. S francuskog preveo Dušan L. Đukić. Predgovor P. Popovića; 157. Jovan Skerlić: Francuski romantičari i srpska narodna poezija;114 158–160. Aleksandar Vasiljevič Družinjin: Paulina Sasovica. Pripovetka. S ruskog preveo Stojan Novaković; 161–162. Sima Pandurović: Posmrtne počasti; 1909. 163. Branislav Nušić: Danak u krvi. Dramski fragment u jednom činu; 164–165. Svetozar Ćorović: Moji poznanici; 166–168. Mađarski pripovjedači. Dvadeset pripovjedaka. S mađarskog preveo Slavko M. Kosić; #Zastupljeni: Đula Sini, Zoltan Turi, Đula Varteši, Geza Gardonji, Adi Endre, Ferenc Herceg, Lajoš Biro, Žigmond Seleši, Jene Heltai, Zoltan Ambruš, Šandor Brodi, Viktor Rakoši, Tomaš Kobor, Bela Tot, Ferenc Molnar, Đula Krudi, Marton Zoldi, Geza Lenđel, Ištvan Baršol, Kalman Miksat; 169–170. Jovan Protić: Perom i olovkom. Ćeretanja; 171–174. Johann Wolfang Goethe (Johan Volfgang Gete): Gvozdenšaka Gec od Berlihingena. Pozorišna igra u pet činova. S njemačkog originala od 1773 g. Preveo Ivan Vasin Popović; 175. Mita Dimitrijević: Priče; 176–177. Maksim Gorki: Konovalov. Pripovetka. S ruskog prevela Ljuba A. Marjanovića; 1910. 178–181. Andre Theuriet (Andre Terije): Žerarova ženidba. Roman. S francuskog preveo Mihailo S. Dojčinović; 182–185. Aleksa Šantić: Iz njemačke lirike. KC

Max Gensch - Berechnung, Entwurf und Betrieb rationeller Kesselanlagen Julius Springer, Berlin, 1913 207 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro, potpis na predlistu. Beschreibung In dem vorliegenden Buche werden die theoretischen Grundlagen fLir denrationellen Allfbau und die zweckmaBige Behandlung von Kessel anhgen im Zusammenhange dal`gestellt und darsus einfache. allgemein giHtige Regeln fiir die praktischeAnwendung diesel` Theorien abgeleitet. Dabei wird von den Verilaltnissen des ordentlichen Betl`iebes aus gegangen und gezeigt, wie die Anlagen beschaffen sein mussen, urn unter den jeweils gegebenen Betriebsbedingungen zur hochsten wirtschaft lichen Wirkung gelangm zu konren. Besonderes Gewicht ist auf die anschauliche DarsteUung der wesent lichen, sich in j eder Kesselanlage abspielenden verwickelten V organge und del` zwischen denselben bestehenden Wechselwirkungen gelegt worden; denn ohne Kenntnis diesel` Beziehungen ist die richtige Losung der gestellten Aufgaben nicht zu erreichen. Die Anfange dies`)s Buches liegen uber 10 Jahre zuruck. Bei dem Bau und del` Betriebskontrolle zahlreicher Kesselanlagen del` ver schiedensten Art und Gror3e ergaben sich a1:l8 den landlaufigen Lehr satzen und Anschauungen Unklarheiten und Widerspriichc. Um die besagten Anlagen Zllr hochsten wirtschaftlichen Vollendung zu bringen, erschien es deshalb notig, die theoretischen Grundlagen vou Anfang an ganz neu zu entwickeln. Dies konnte gleichlaufend mit del` praktischen Anwendung geschehen, und dabei war es moglich, die Richtigkeit der entwickelten Gesetze praktisch zu erproben. Das vorliegende Buch soIl in erster Linie den mit dem Entwurf und del` BetriebsfUhrung ganzer Kesselanlagen beschaftigten Fach genossen eine Handhabe fUr die sachgemaBe Nachprufung a11er Teile diesel` Anlagen bzlV. dic Aufstellung richtiger Bedingungen und die Auswahl passender Konstruktionen geben. Darin liegt aber auch die Richtschnur fUr etwaige zweckmaJ3ige VerbeBSerUl1gen der Ein richtungen und del` BetriebsfUhrung. Inhaltsverzeichnis Inhaltsübersicht. - I. Einleitung. - II. Die Feuerung. - 1. Das Brennmaterial.- a) Brennstoffe und Heizwertbestimmung.- b) Die verschiedenen Brennmaterialien.- c) Allgemeine Verbrennungseigensehaften. - 2. Die Verbrennungsluft.- a) Theoretisch erforderliche Luftmenge.- b) Näherungsformeln für den Luftbedarf.- c) Volumen und spezifisches Gewicht der Luft. - 3. Die Rauchgase.- a) Gastabelle.- b) Zusammensetzung und spezifisches Gewicht der Gase.- e) Spezifische Wärme der Gase.- d) Kohlenoxyd in den Gasen.- e) Temperaturwert der Rauchgase.- f) Einfluß des Luftüberschusses und der Gasfeuchtigkeit auf Leistung und Wirkungsgrad. - 4. Der Wärmeübergang.- a) Wärmeleitung.- b) Berührungswärme.- c) Wärmestrahlung von Fläche zu Fläche.- d) Gleichzeitige Strahlung und Berührung.- e) Punktabstrahlung.- f) Zusammengesetzte Wand. - 5. Feuerraumtemperaturen.- a) Gänzliche Verbrennung im geschlossenen Raume.- b) Teilweise Verbrennung im geschlossenen Raume.- c) Wirkung der direkten Heizfläche.- d) Schwankungen der Feuerraumtemperatur.- e) Rückstrahlflächen.- f) Nachverbrennungen. - 6. Luftzuführung.- a) Allgemeines.- b) Öl- und Gasfeuerungen.- c) Aufwurffeuerungen.- d) Vorschubfeuerungen.- e) Unterschubfeuerungen.- f) Mischfeuerungen.- g) Sekundäre Luft. - 7. Form und Abmessungen des Feuerraumes.- a) Allgemeines.- b) Innenfeuerungen.- e) Unterfeuerungen.- d) Vorfeuerungen.- e) Kombinierte Feuerungen. - III. Die Heizfläche. - 1. Der Dampf.- a) Vorwärmen, Verdampfen und Überhitzen.- b) Wärmespeicher des Wasserinhaltes.- c) Dampffeuchtigkeit. - 2. Leistung und Anstrengung der Heizfläche.- a) Allgemeines.- b) Erwärmung des Kesselbleches. - 1. Einfluß der Wandstärke. - 2. Einfluß des Kesselsteines. - 3. Einfluß des Wasserumlaufes. - 4. Beispiel eines Flammrohres.- c) Überhitzerrohre.- d) Ungleichmäßige Dehnungen. - 3. Wasserumlauf.- a) Entstehung des Umlaufes.- b) Angenäherte Umlaufformel.- c) Zweikammer-Wasserrohrkessel.- d) Einfacher Steilrohrkessel.- e) Doppelter Steilrohrkessel.- f) Großwasserraumkessel. - 4. Wirkung der Heizfläche.- a) Umlaufsheizflächen.- b) Strömungsheizflächen.- c) Verdampfer und Vorwärmer kombiniert.- d) Eingebaute Überhitzer.- e) Direkt befeuerte Überhitzer ohne Vorlage.- f) Direkt befeuerte Überhitzer mit Vorlage. - 5. Zugführungen.- a) Allgemeines.- b) Form und Welle der Züge.- c) Berücksichtigung des Wasserumlaufs. - 6. Kesselummantelungeu.- a) Wärmeabgabe und Luftdurchlässigkeit.- b) Wärmekapazität der Ummantelungen. - 7. Wasserreinigung. - IV. Der Kesselzug. - 1. Allgemeines. - 2. Widerstände.- a) Rostzug.- b) Gerade Kanalstrecke.- c) Wirtschaftliche Kanalquerschnitte.- d) Richtungs-, Querschnitts- und Gesohwindigkeitsänderungen. - 3. Der Schornstein.- a) Auftrieb.- b) Mittlere Auftriebstemperatur der Luft.- c) Mittlere Auftriebstemperatur der Gase.- d) Eigenwiderstand des Schornsteines.- e) Vorteilhafte Schornsteinabmessungen. - 4. Abhilfe bei schlechtem Zuge. - 5. Künstlicher Zug.- a) Saugzug.- b) Unter wind. - V. Die Gestaltung der Kesselanlage. - 1. Allgemeiner Aufbau.- a) Der Wirkungsfaktor.- b) Verluste.- c) Belastungsverhältnisse.- d) Auswahl und Durchbildung der Feuerung.- e) Größe, Anordnung und Art der Heizflächen. - 2. Der Kesselraum.- a) Kesselabstände und Frontleistung.- b) Rohrleitungen.- c) Lage und Anordnung der Vorwärmer.- d) Direkt befeuerte Überhitzer. - 3. Kontrolleinrichtungen.

Svetislav Vulović GLAS XIII Srpska kraljevska akademija Beograd 1889. Prilog istoriji nove srpske književnosti СВЕТИСЛАВ ВУЛОВИЋ Правник и књижевни критичар; (Ивањица, 29. 11. 1847 – Београд, 2/14. 5. 1898) професор гимназије и Велике школе у Београду, југословенска књижевност СУД: редовни члан Одбора за науке философске и филолошке од 24. 6. 1879. СКА: прави члан Академије философских наука наименован 5. 4. 1887; секретар Академије философских наука од 22. 2. 1891 до 22. 2. 1892; од 22. 2. 1896 до 22. 2. 1897. Приступна беседа: [Бранко Радичевић]. СКА Год. 1 (1887) 147–153 [Извод]. Шт.: Бранко Радичевић. Прилог историји нове српске књижевности. СКА Глас 13 (1889) 1–110 и 14 (1890) 1–198. Проглашен 21. II 1888 (СКА Год. 1 (1887) 147–153) Биографија, библиографија: Мали поменик, 59–60. – НЕ 1 (В. Петровић). – СКА Год. 1 (1888) 224. – История Славянской Филологiи, 626–627 (В. Ягичъ). – Ж. П. Јовановић: С. Н. Вуловић. У: С. Вуловић: Критике и огледи. Бгд 1953, 313–318. Некролог: БК4 (1898) 640. – ГНЧ 18 (1898) 317–326 (М. Иванић). – Дело 18 (1898) 501–503. СКА Год. 12 (1899) 208–212 (Ј. М. Жујовић) Život Brankov Pesme analiza srpske knjige 19. vek xix romantizam romantičarska poezija ogledi pogledi kritike eseji

VALDEN - O GRAĐANSKOJ NEPOSLUŠNOSTI HENRI DEJVID TORO Srpska književna zadruga B e o g r a d 1 9 8 1 VALDEN ILI ŽIVOT U ŠUMI 1. Privreda 2. Gde sam i šta sam živeo 3. Čitanje 4. Zvuci 5. Samoća 6. Posetioci 7. Pasuljište 8. Selo 9. Jezera 10. Bejkerova farma 11. Viši zakoni 12. Divlji susedi 13. Naselje 14. Bivši stanovnici i zimski posetioci 15. Zimske životinje 16. Jezero zimi 17. Proleće 18. Zaključak ......................................................... O DUŽNOSTI GRAĐANINA DA BUDE NEPOSLUŠAN HENRI DEJVID TORO (1817-1862) rođen je i proveo život u gradiću Konkordu, blizu Bostona, u državi Masačusets, u vreme kad je Boston bio centar intelektualnog života Amerike. Toro je dobio klasično obrazovanje na Harvardu, čitao grčki i latinski. Život je proveo u svom rodnom gRadu posvetivši se pisanju svog `Dnevnika`, proučavanju prirode, suseda i obavljanju praktičnih poslova. Kad mu je bilo 28 godina Toro je otišao na obalu jezera Valden, saGradio kolibu i živeo /s a m!/ u njoj dve godine. Sve svoje utiske i razmišljanja za vreme tog boravka zapisivao je u `Dnevniku`, a kasnije je na osnovu tih zapisa naPisao svoje najZnačajnije delo VALDEN, koje se smatra klasičnim delom američke književnosti. Dok je boravio na obali jezera Valden, odbio je da plati porez, pa je u/Hapšen i proveo jednu noć u zatvoru. Rezultat te noći je ESEJ O GRAĐANSKOJ NEPOSLUŠNOSTI, u kome Toro izražava svoju srdžbu protiv orgnizacije društva... PredGovor: ZORA MINDEROVIĆ KOLO LXXIV KNJIGA 490 - Књига из легендарног плавог кола СКЗ - Ćirilica, - Tvrde korice, - Šiven povez, - 328 str ZORA MINDEROVIĆ, /I z v r s a n/ prevod sa engleskog jezika i predGovor. (60 godina prevodila dela iz engleske i američke umetničke proze 19. I 20. veka)... 2008. godine dobila nagradu za životno delo Udruženja prevodilaca Srbije! - Tvrde korice, - Šiven povez, - 328 str ODLIČAN PRIMERAK / Korice, stranice! KOndicija: 10

A L E N O SREĆI SLUŽBENI GLASNIK BEOGRAD 2 O 1 1 PEŠČANA KNJIGA R e f e r e n c e 1. Bukefal 2. Sumnja 3. Neurastenija 4. Melanholija 5. Strasti 6. Strah je bolest 7. O mašti 8. Duhovna bol 9. Medicina 10. Osmeh 11. Nezgode 12. Drame 13. O smrti 14. Držanje 15. Molitve 16. Veština zevanja 17. Neraspoloženje 18. O naravima 19. Neminovnost 20. Proročka duša 21. Naša budućnost 22. Predskazanje 23. Herakle 24. Volja 25. Svako ima ono što hoće 26. O sudbini 27. NE TREBA OČAJAVATI 28. U porodici 29. Zabrinutost 3O. Domaći mir 31. O privatnom životu 32. Par 33. Dosada 34. Brzina 45. Kocka 46. Nada 47. Delanje 48. Diogen 49. Sebičnjak 5O. Aristotel 51. Poslovi 52. Dela 53. Putovanja 54. Ples bodeža 55. Navala reči 56. Jadikovke 47. Govor STRASTI 48. O beznađu 49. O sažaljenju 5O. Kult mrtvih 51. SPOZNAJ SAMOGA SEBE 52. Optimizam 53. Razrešenje 54. Strpljenje 55. Blagonaklonost 56. Zvrede 57. Dobro raspoloženje 58. Terapija 59. Duhovna higijena 6O. Himna mleku 61. Prijateljstvo 62. O neodlučnosti 63. Ceremonije 64. SREĆNA NOVA GODINA 65. Čestitek 66. Učtivost 67. Pristojnost 68. Pričiniti zadovoljstvo 69. Lekar Platon 7O. VEŠTINA DOBROG VLADANJA 71. Pobede 72. Pesnici ........................................................... Пажња !!! Пажња !!! Пажња !!! О /с р е ћ и/ !!! 73. СРЕЋА ЈЕ ВРЛИНА !!! 74. КАКО ЈЕ СРЕЋА ВЕЛИКОДУШНА !!! 75. КАКО /б и т и/ СРЕЋАН !!!! 76. О /о б а в е з и/ ДА БУДЕМО СРЕЋНИ !!! ....................................................... Broš Latinica 1 9 4 stranice NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO perfekT KondicijA: 1O

U vrlo dobrom stanju, posveta na predlistu prve knjige KNJIGA I Autor - osoba Vels, Herbert Džordž, 1866-1946 = Wells, Herbert George, 1866-1946 Naslov Čovečanstvo : rad, blagostanje i sreća lјudskoga roda. Knj. 1 / H. Dž. Vels ; preveli Manojlo Ozerović i Milan Nedić Jedinstveni naslov The Work, Wealth and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1936 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodno delo, [1936] Fizički opis XIV, 562 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Ozerović, Manojlo Nedić, Milan Predmetne odrednice Praktična filozofija Životna mudrost KNJIGA II Autor - osoba Vels, Herbert Džordž, 1866-1946 = Wells, Herbert George, 1866-1946 Naslov Čovečanstvo : rad, blagostanje i sreća roda lјudskoga. knj. 2 / H. Dž. Vels ; [preveli Manojlo Ozerović i Milan Nedić] Jedinstveni naslov The Work, Wealth and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind. srpski jezik Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1936 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodno delo, [1936] Fizički opis 567-1017 str., [30] str. s tablama : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Ozerović, Manojlo Nedić, Milan Napomene Prevod dela: The Work and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind Predmetne odrednice Praktična filozofija Životna mudrost

Žil Vern (franc. Jules Verne, IPA: /ʒyl vɛʁn/; Nant, 8. februar 1828 — Amjen, 24. mart 1905) bio je francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima i njegovom snažnom uticaju na književni žanr naučne fantastike. Rođen u Nantu, trebalo je da prati stope svoga oca i postane advokat, ali već od rane mladosti ga je više privlačilo pozorište i pisanje tekstova. Njegova saradnja sa izdavačem Pjerom Žilom Ecelom dovela je do stvaranja Neobičnih putovanja, veoma uspešne serije romana u kojoj su se nalazila dela kao što su Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana. Vern se, generalno, smatra glavnim književnim autorom u Francuskoj i većem delu Evrope, gde je imao veliki uticaj na književne žanrove avangardu i nadrealizam.[1] Međutim, njegova reputacija je značajno drugačija u anglofonim regionima, gde se često spominje kao pisac fantastike i knjiga za decu, ne samo zbog skraćenih i izmenjenih prevoda u koja su njegovi romani često preštampavani.[2] Beograd,1928. 200 strana u veoma dobrom stanju Žil Vern je drugi najprevođeniji autor na svetu, a nalazi se između engleskih pisaca — Agate Kristi i Vilijama Šekspira — ali je bio najprevođeniji autor tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegov doprinos žanru je bio takav, da se zajedno sa piscima Herbertom Džordžom Velsom i Hugom Gernsbekom, ponekad naziva jednim od „očeva naučne fantastike

Kao na slikama Retko u ponudi Kao na slikama, stranice sa strane obojene u zlatno. Knjiga je kompletna, korice se vide na slici, tipični tragovi starosti Das Lied von der Glocke Illustrirt in 32 Compositionen von Alexander von Liezen Mayer Mit 43 ornamentalen Zeichnungen von Rudolf Seitz Schiller, Friedrich von Verlag: München Theodor Stroefer (), 1880 Fridrih Šiler (nem. Friedrich Schiller; Marbah am Nekar, 10. novembar 1759 — Vajmar, 9. maj 1805) je bio nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar. Fridrih Šiler Gerhard von Kügelgen 001.jpg Fridrih Šiler Puno ime Johan Kristof Fridrih fon Šiler (nem. Johann Christoph Friedrich von Schiller) Datum rođenja 10. novembar 1759. Mesto rođenja Marbah am Nekar, Datum smrti 9. maj 1805. (45 god.) Mesto smrti Vajmar, Škola Karlsschule Stuttgart, Univerzitet Fridrih Šiler Potpis Biografija Uredi Šiler je rođen 1759. u Marbahu na Nekaru. Otac mu je bio oficir u vojsci Virtemberga. Nešto kasnije, oko 1764, porodica se preselila u Lorh gde su živeli do 1766. Detinjstvo i mladost je proveo u relativnom siromaštvu. Šiler je odrastao u veoma religioznoj porodici i proveo je mnogo vremena u svojoj mladosti studirajući Bibliju, što je kasnije imalo uticaja na njegovo pisanje za pozorište.[1] Šiler je počeo da studira pravo 1773, a 1775. medicinu. Postao je vojni doktor u Štutgartu. Anonimno je objavio dramu „Razbojnici“ 1781. Delo je doživelo priličan uspeh na svojoj premijeri, naročito kod mlađe publike. Međutim, Šiler je usled revolucionarnih poruka drame uhapšen i kratko vreme je proveo u zatvoru, tako da je napustio posao u Štutgartu i prešao u Manhajm. Godine 1783, radio je kao bibliotekar i dobio ugovor da radi kao pisac za pozorište u Manhajmu. Od 1783. se često selio (Lajpcig, Drezden, Vajmar), a prvi put se sreo sa Geteom 1788. Krajem te godine, dobio je mesto profesora istorije i filozofije u Jeni. Pisao je istorijska dela. Imao je velike simpatije za velikana svoga vremena: Vilhelma fon Humbolta. Godine 1790, oženio se Šarlotom fon Lengenfeld. Nažalost, zdravstveno stanje mu se pogoršalo (verovatno od tuberkuloze) i dodeljena mu je penzija 1791. Na Geteov nagovor, 1794, počeo je da piše za satirične časopise. Revolucionarna Francuska mu je 1792. dala francusko državljanstvo, zbog njegovih čestih članaka protiv tiranije. Godine 1799, vratio se u Vajmar gde ga je Gete usmerio da piše za pozorište. Sa njim je osnovao „Vajmarski teatar“ koji se brzo nametnuo na pozorišnoj sceni Nemačke, i doprineo preporodu dramskog književnog žanra. Šiler je živeo u Vajmaru sve do smrti. Dobio je plemićku titulu 1802. Umro je tri godine kasnije, u 46-oj godini života. Od 1934, Univerzitet u Jeni nosi Šilerovo ime, dok je u Srbiji jedna ulica u Zemunu nazvana po njemu.[2] Ta ulica nosi njegovo ime još pre Drugog svetskog rata.[3] Književni značaj Uredi Spomenik Geteu i Šileru u Vajmaru Značaj Šilerovih dela nije očigledan za istraživača u XXI veku. Njegovo delo je puno retorike, i često veoma osećajno. Ali teme kojima se ona bave, političke, etičke ili estetičke, značajno su doprinele razvoju novih ideja na kraju XVIII veka, i naročito su doprinele razvoju romantizma. Šiler je bio velikan doba romantizma, i to više nego Gete. Njegova filozofska dela su i dalje aktuelna, puna dubokih misli, i mnogo pristupačnija nego teorije njegovog omiljenog uzora i savremenika, filozofa Kanta. Danas Šilerove predstave nisu često na programu pozorišta. Njegovi pozorišni komadi su poletni, predstavljaju ljude i ličnosti velikog formata, i nezaboravne likove: Viljema Tela, kralja Filipa II iz „Don Karlosa“, Karla iz „Razbojnika“, i mnoge druge. Bio je izvanredan u predstavljanju muževnih i paćeničkih temperamenata, dok je ženske likove obično zanemarivao. Paradoksalno je da je ovaj veliki romantičar u Nemačku doneo i duh klasicizma, koja ona do tada nije poznavala. Preveo je dramu „Fedra“ Žana Rasina, neke drame Euripida, i primenjivao u svojim delima dramske metode po uzoru na klasične grčke tragedije. Svojim značajem u književnosti klasicizma i romantizma, Šiler zauzima centralno mesto u nemačkoj i evropskoj književnosti. Među velikim poštovaocima šilerovog dela su Dostojevski, Betoven, Đuzepe Verdi i Tomas Man. Dela Uredi Poezija Uredi Veče (1776) Osvajač (1777) Elegija o smrti mladića (1780) Oda radosti (Ode an die Freude) (1785) Grčki bogovi (1789) Umetnici (1789) Ibikovi ždrali (1797) - balada * Reči iluzije (1799) Kasandra (1802) Pozorište Uredi Razbojnici (Die Räuber) (1781) Fijeskova zavera u Đenovi (Die Verschwörung des Fiesco zu Genua) (1782) Spletka i ljubav (Kabale und Liebe) (1783) Don Karlos (1787) Almanah Muza (Musenalmanach) (1797) Valenštajn (trilogija) (1799) Marija Stjuart (1800) nemački prevod Magbeta od Vilijama Šekspira (1800) Devica Orleanska (1801) Verenici iz Mesine (1803) Vilhelm Tel (Wilhelm Tell) (1804) Eseji Uredi O estetičkom vaspitanju čoveka (Über die ästhetische Erziehung des Menschen) (1795) Epigrami Ksenije (zajedno sa Geteom) (1797) O odnosu životinjske prirode čoveka sa njegovim razumom (1777) O ljupkosti i dostojanstvu (1793) O naivnom i sentimentalnom pesništvu (1796) Istorijska dela Uredi Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske (Geschichte des Abfalls der Vereinigten Niederlande von der spanischen Regierung) (1788) Istorija Tridesetogodišnjeg rata, (Geschichte des dreißigjährigen Krieges) (1790) Pisma Uredi Pisma Kerneru, Vilhelm fon Humboltu, Geteu, itd. Fridrih fon Šiler Pesme poezija ilustrovane zbirke poezije Romantizam nemacki romantičari

Žitije Gerasima Zelića 1-3 Izdavač: Srpska književna zadruga (Beograd) [Broj: 36, 44, 58] Pismo: ćirilica Broj strana: VIII + 211 + II + III (I tom); V + 228 (II tom); XVII + 252 + 2 presavijena lista sa geogr. kartama + 1 list sa slikom autora (III tom) Povez: tvrd Stanje odlično, mali pečat na predlistu L. 1. POL. BELA3. Stanje: ★★★★☆ Veoma dobro očuvane s obzirom da su iz XIX veka, retko u ovakvom stanju. Gerasim Zelić (Žegar, 11. jun 1752. — Budim, 26. mart 1828) bio je kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj. Mnogo je putovao, delom iz lične želje, delom je bio prisiljen kao mletački emigrant. Bio je dva puta zatočen, jedanput u Beču, a drugi put u Budimu. Po ugledu na Dositeja Obradovića napisao je autobiografiju, ali nije uspeo da po literarnoj vrednosti stigne do svog uzora. Živ i čitak način izlaganja, obilje zanimljivih životnih i kulturno-istorijskih podataka, posebno o Dalmaciji njegovog vremena, karakterišu ga ipak kao uspešnog pričaoca. U autobiografiji nije uvek potpuno otvoren i tačan. Najčešće je prećutao one okolnosti iz svog života koje bi ga učinile sumnjivim vlastima. Njegov savremenik bio je arhimandrit manastira Krke Savatije Vasiljević (1755—1809), koji mu je 1808-1809. godine pomagao u vršenju vikarijatske službe. Kad je u Pešti 4. februara 1826. godine osnovana `Matica srpska`, on se već 15. februara javlja kao prvi - novi član (pored osnivača) matičin. Otac Gerasim je (umesto redovne članarine od 40 f.) poput osnivača, dao punu članarinu od 100 f. Zelić je imao i slikarskih ambicija, ali nije uspeo da ih ostvari. Ostao je na skromnim ikonografskim pokušajima. Umro je 26. marta 1828. godine u Budimu, gde i počiva na opštem srpskom groblju. Na nagrobnom spomeniku piše da je `za pravoslavlje revnujući, gonjen bio`. L. 1. POL. BELA. 3.

53623) AK 1 Sveti Kiprijan i Crkva u Africi u 3. veku na francuskom 1873 godina Saint Cyprien et l`église d`Afrique au IIIe siècle autor : Monsinjor Frepel -by Par Monseigneur Freppel (Charles-Émile ) Mesto izdanja : Pariz 1873 godine. Tascije Cecilije Ciprijan (Kartagina, oko 210. - Kartagina 258.), pisac, episkop Kartagine, crkveni otac, svetac i mučenik. Poreklom je iz plemićke porodice , bio je učenik retorike do 246., kada se obratio u hrišćanstvo. Izabran je za episkopa Kartagine 249., U vreme progona hrišćana za vladavine cara Decija bio je prisiljen da pobegne iz grada. Nakon završetka progona , Crkva je raspravljla o držanju otpadnika, to jest onih koji su se odrekli hrišćanske vere .Kiprijan je tražio oštre mere za njih, ali je priznao je ono što je rekao, papa Kornelije u njegovom suprostavljanju Novacijanu. Kiprijan je pravio razliku između onih koji su se odrekli svoje vjere i onih koji su bili kršteni kao jeretici: prema prvima Kiprijan je bio milosrdan dok je sa drugima bio strog videći protrebu da se ponovno krste. Na ovoj tačci, crkvena tradicija koja će doći s papom Stefanom I. (254. – 257.), bila je protiv mišljenja Kiprijana. U ponovnom progonu hrišćana od cara Valerijana, Kiprijan je bio osuđen na izgnanstvo a zatim u septembru 258. osuđen na odsecanje glave i umire kao mučenik. Dela : Cenjen je kao ugledan crkveni otac, napisao je mnogo apologetskih spisa : `Ad Donatum`, `Ad Demetrianum` i `Testimonia ad Quirinum`. Delo Svetog Kiprijana De catholicae Ecclesiae unitate spada u jedno od važnijih eklisioloških dela. Mnoge misli posudio je od Tertulijana. Sačuvano je 66 njegovih pisama (ili poslanica), koje čine dragocen izvor za istoriju Crkve u prvim vekovima Po njemu je nazvana Кiprijanova kuga. Njagov đakon i učenik bio je Flavijan Кartaginski. Pravoslavna crkva slavi Svetog Кiprijna zajedno sa Sv. Justinom 2. oktobra po julijanskom kalendaru. Cours d`éloquence sacrée fait à la Sorbonne pendant l`année 1863-1864 Synopsis L’École de Tertullien. — Dans quel sens on doit prendre ce mot. — Situation des esprits dans la première moitié du IIIe siècle. — Le droit romain et la conscience chrétienne. — Conquête de la foi dans les rangs des jurisconsultes, — L’Octave de Minucius Félix. — Idée du dialogue. — Caractère des interlocuteurs. — Date de la composition. — Comment Minucius Félix pouvait remplir à Rome l’office d’avocat ou de jurisconsulte sous Alexandre Sévère. Fruit d’une sélection réalisée au sein des fonds de la Bibliothèque nationale de France, Collection XIX a pour ambition de faire découvrir des textes classiques et moins classiques dans les meilleures éditions du XIXe siècle. tvrd povez, format 14 x 22 cm , očuvano, francuski jezik, 470 strana + 15 strana reklama , *AK 1

Kao na slikama Retko Nema ostecena osim klasicnih znakova starosti TEL AVIV 1935 Das Neue Ghetto Altneuland Aus dem Nachlass Teodor Hercl (nem. Theodor Herzl; Budimpešta, 2. maj 1860 — Edlah, 3. jul 1904) je bio austrougarski novinar jevrejskog porekla koji se bavio novinarstvom, politikom a takođe je bio i publicista. Iako u ranoj mladosti nije bio preterano okrenut judaizmu, kasniji događaji a posebno Drajfusova afera, su uticali da postane svestan jevrejskog pitanja. Objavljivanjem dveju knjiga, Država Jevreja i Stara zemlja, Nova zemlja, u kojima se bavi pitanjima vezanim za život Jevreja u tadašnjoj Evropi, Hercl postaje poznat kao začetnik cionizma. Sahranjen je u Gori Hercl Plaza. Dela[uredi | uredi izvor] Knjige Der Judenstaat (srp. Држава Јевреја) Altneuland (srp. Стара земља, Нова земља) `Ono što si naumio, više nije san.` (engl. `If you will it, it is no dream.`) Fraza iz Herclove knjige Stara zemlja, Nova zemlja, postala je omiljeni slogan jevrejskog pokreta koji je želeo da Jevreji dobiju sopstvenu državu.[1] Pozorišne predstave[2][3] Kompagniearbeit, komedija, Beč 1880. god. Die Causa Hirschkorn, komedija, Beč 1882. god. Tabarin, komedija, Beč 1884. god. Muttersöhnchen, komedija, Beč 1885. god. Seine Hoheit, komedija, Beč 1885. god. Der Flüchtling, komedija, Beč 1887. god. Wilddiebe, komedija, koautorstvo sa H. Vitmenom, Beč 1888. god. Was wird man sagen?, komedija, Beč 1890. god. Die Dame in Schwarz, komedija, koautorstvo sa H. Vitmenom, Beč 1890. god. Prinzen aus Genieland, komedija, Beč 1891. god. Die Glosse, komedija, Beč 1895. god. Das Neue Ghetto, drama, Beč 1898. Unser Kätchen, komedija, Beč 1899. god. Gretel, komedija, Beč 1899. god. I love you, komedija, Beč 1900. god. Solon in Lydien, drama, Beč 1904. god. Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Teodor Hercl potiče iz ugledne zemunske porodice. Po njemu je nazvana Ulica Teodora Hercla u Zemunu. cionizam cionistički pokret istorija cionističkog pokreta jevreji istorija jevreja jevrejsko pitanje

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. Izdanje !!! Roman izgubljenog narastaja Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. jun 1899 — Zagreb, 30. oktobar 1977) bio je hrvatski književnik.[1] Biografija Gustav Krklec rođen je u mestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dete u porodici Augusta i Hermine Krklec.[2] Detinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovom poetskom opusu. Gimnaziju je pohađao u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju.[1] U periodu između dva rata radio je različitim zagrebačkim redakcijama. Bio je urednik Nolita u Beogradu od 1929 do 1933. godine. [1] Drugi svetski rat zatekao ga je u Beogradu gde je doživeo bombardovanje grada. Zatim se u septembru 1941. preselio u Zemun. U Zemunu je radio kao državni činovnik i sarađivao u ustaškom listu “Graničar” sve do bombardovanja Zemuna, u martu 1944. U tom trenutku bio je predsednik Veslačkog kluba Zemuna.[3] Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen, a kraj rata dočekao je u Samoboru. U septembru 1945. godine u Zagreb je došla i njegova supruga, te je od tada Krklec živeo i radio u Zagrebu sve do smrti.[4] Posle rata je bio dugogodišnji urednik u Nakladnom zavodu Hrvatske. Bavio se i novinarstvom. Od 1951. godine je član JAZU.[1] Posvetio se i pisanju za decu. Objavljivao je pesme u časopisu za decu Radost za koji je bio i jedan od glavnih osnivača.[4] Najvažniji deo Krklecovog književnog dela čini poezija. Njegovo antologijsko pesništvo kratkog, neposrednog i jasnog izraza odražava vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku teskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše sa ruskog, nemačkog, ali i sa slovenačkog i češkog jezika. Posebno se ističu njegovi prevodi Puškina, Prešerena, Brehta.[5] Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja.[5] Gustav Krklec je autor poetskih zbirki «Lirika» (1919), «Srebrna cesta» (1921), «Ljubav ptica» (1926), «Izlet u nebo» (1928). U vreme reakcije i nemačke okupacije u stihovima Krkleca pojavili su se osećaji bezizlaza, brige za sudbinu domovine (zbirke «San pod brezom», 1940, «Darovi za bezimenu», 1942, «Tamnica vremena», 1944). Pobedu nad nacizmom, i socijalno prestrojavanje u FNRJ opevao je u ciklusu stihova «Žubor života» (1955). Ljudska osećanja, rodni kraj, uloga pesnika u drušvu — osnovne su teme poezije Krkleca, u najvećem obimu napisane u vidu soneta. Njegova poezija za decu sadrži humorističke motive (Telegrafske basne, 1952). Nagrade Antunovska nagrada (1944)[3] Nagrada Vladimir Nazor za životno delo (1968) Disova nagrada Zmajeva nagrada Dela Lirika (1919) Srebrna cesta (1921) Beskućnici (1921) Nove pjesme (1923) Ljubav ptica (1926) Izlet u nebo (1928) San pod brezom (1940) Darovi za bezimenu (1942) Ranjeni galeb (1942) Tamnica vremena (1944) Lica i krajolici (1946) Pisma Martina Lipnjaka iz provincije (1956) Telegrafske basne (1952) Noćno iverje (1960) Povodom stogodišnjice rođenja Gustava Krkleca na pročelju kuće u Maruševcu u kojoj je hrvatski pesnik proveo detinjstvo. Matica hrvatska u Varaždinu i Opština Maruševec postavile su mu spomen-ploču. [4] U Varaždinskoj gradskoj biblioteci nalazi se i spomen-soba Gustava Krkleca Autor: Gustav Krklec Izdavač: Naklada St. Kugli Godina izdanja: 1921. Mjesto izdanja: Zagreb Broj stranica: 173 Format: 15×11 cm Uvez: meki Prvo izdanje.