NARODNO DELO U 8 KNJIGA RETKO IZDAVAČ: NARODNO DELO BEOGRAD OKO 1930 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 24 CM 1. JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ - DELA 1 2. JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ - DELA 2 3. JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ - DELA 3 4. JAKOV IGNJATOVIĆ - DELA 5. JAKOV IGNJATOVIĆ - DELA 2 RIKNA GORE MALO POHABANA 6. DOSITEJ OBRADOVIĆ - DELA GORE RIKNA MALO ZACEPLJENA 7. PETAR PRERADOVIĆ - DELA RIKNA GORE MALO POHABANA 8. JANKO VESELINOVIĆ - DELA, RIKNA GORE POHABANA 6 CM, DOLE 5 CM PREDNJE KORICE SE ODVOJILE, OCENA: 3 STANJE: OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 3 ZA 7 PREOSTALIH 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 6/6 W

PERL BAK,latinica, tvrd povez, izdavač Matica Srpska, Beograd 1967. Dela: 1) Mati 2) Obećanje 3) Glasovi u kući 4) Dobra zemlja 5) Sinovi 6) Zmajevo sme 7) Tvorac grada 8) Rastureni dom 9) Duga ljubav 10) Duh i telo 11) Paviljon žena 12) Istočni vetar,zapadni vetar Knjige su nove, malo oštećenje na jednoj korici što se vidi i na slikama.

1865.-66. nemački gotica, prva 2 toma (od 6), odlično uvezane,prekoričene?, prva ima fleku od vlage na prvih 200 strana, sanirano, ostalo odlično, 610,912str.,tvrdi povez,25cm, š x53

СВЕТИ САВА САБРАНА ДЕЛА ПОНОВЉЕНА ИЗДАЊА КОЛА СКЗ У ДИВОТ ОПРЕМИ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 2O18 а) Стефан Немања, рашки велики жупан (1114-1200) - Хагиогрефије ............................................................. САБРАНА ДЕЛА 1. Карејски типик 2. Хиландарски типик 3. Студенички типик (изводи) 4. Житије светог Симеона 5. Служба светом Симеону 6. Писмо студеничком игуману Спиридону 7. Указ за држање псалтира ........................................................... ПРЕДГОВОР, ПРИРЕДИО И ПРЕВЕО ТОМИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ Двојезични текст - српскословенски + савремени српски језик !!!! Илустрација лика светог Саве из Милешеве, у колору Уз ово издање Коментари Речник мање познатих речи Регистар Ћирилица Тврде корице Шивен повез 275 страница Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО

Jugoslovenske Drzavne Železnice Godišnjak 1937 Štamparija Državne Železnice Subotica 1937g./ 990 strana Iz predgovora saznajem da je ovo prvi godisnjak JDŽ i da podaci važe zakljucno sa datumom od 1.Marta 1937 godine Knjiga se sastoji iz uglavnom iz četiri dela. Citiram: 1)Podela po jedinicama 2)Rang Lista 3)Tabelarni Pregled:statistički i ostali podaci 4)Registar imena vr443

NARODNO DELO - 185 + 359 STRANA. U KNJIZI SE NALAZE DVA DELA: 1. MUSOLINI, AUTOR JE E. LUDVIG 2. DIKTATOR, AUTOR JE H. DŽ. VELS stanje veoma dobro

STEFAN PRVOVENČANI SABRANA DELA SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA BEOGRAD 1 9 9 9 САБРАНА ДЕЛА СТЕФАН НЕМАЊИЋ, српски краљ (око 1165-1227) Р е ф е р е н ц е 1. Hilandarska povelja 2. Žitije svetog Simeona 3. Povelja o prijateljstvu i trgovini sa Dubrovnikom 4. Žički napisi 5. Povelja manastira Svete Bogorodice na Mljetu ....................................................... Predgovor, prevod dela i komentari LJILJANA JUHAS-GEORGIEVSKA, IZDANJE NA SRPSKOSLOVENSKOM TOMISLAV JOVANOVIĆ Књига из легендарног плавог кола СКЗ Понос сваке /л и ч н е/ библиотеке !!! Tvrde korice Ćirilica Šiven povez 184 strаница Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО Перфектан примерак Корице Странице! Е к с т р а !!!!!!!!!!!

САБРАНА ДЕЛА ЛАЗЕ КОСТИЋА 1 - 5 МАТИЦА СРПСКА НОВИ САД 199О 1. О политици и уметности 1-4 2. О књижевности и језику ............................................................. Ћирилица Тврде корице Омот Шивен повез Око 1650 страна Некоришћено

AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE Rad - dela - komentari SLOBODAN - GIŠA BOGUNOVIĆ uredio Akademija arhitekture Srbije B e o g r a d 2 O 1 1 a) Akademija arhitekture Srbije (Beograd) - Zbornici b) Arhitektura - Zbornici ............................................................ I. Aktivnosti AAS 2007-2011 II. Konferencija AIA III. Biografije i dela članova AAS IV. Razgovori (Mihajlo Mitrović, Branislav Mitrović, Branko Bojović, Branislav Jovin, Boris Podreka) V. Refleksije VI. In memoriam Fotografije u koloru, Unutrašnje korice SLOBODAN MAŠIĆ, Ilustracije, Napomene, Registri, Ćirilica, Šiven povez, Obeleživač stranica, TIRAŽ /s a m o/ 500 primeraka, 310 str, 21 cm, NEKORIŠĆENO

GERHART HAUPTMANN - KOMPLET OD 6+1 KNJIGA IZDAVAČ: FISCHER VERLAG BERLIN, 1912 + 1925 1. GESAMMELTE WERKE 1-6 2. DIE INSEL DER GROSSEN MUTTER ODER DAS WUNDER VON ILE DES DAMES 1925 STANJE: DELA 1-6 OČUVANE, OCENA, 4... KNJIGA MIMO KOMPLETA MALO POHABANIH KORICA, UNUTRAŠNJOST KOREKTNA, OCENA. 3+ KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, KUH RF 2

SVETOSAVSKI ZBORNIK Knjiga 1 – RASPRAVE Knjiga 2 – IZVORI Izdavač: SKA, Beograd, 1936 (Knjiga 1), 1939 (Knjiga 2) Broširani povez Broj strana: 392 + 256 Format: 23 x 16 cm STANJE: Knjiga 1: Odvojile se prednje korice. Raspao se povez kod stranica 192/193, knjiga se razdvojila na dva dela. Stranice 193 -256 se drže za drugi deo jednom niti. Knjiga 2: Oslabio povez kod stranica 16/17. Stranice 91-102 vezane za ostatak knjige jednom niti.

Francuska revolucija 1-2 - Tomas Karlajl Narodno delo tvrd povez u dve knjige sa 80 slika stanje vrlo dobro rikne malo pohabane

DELA Sima Pandurović BEOGRAD IZDANJE DRUŠTVA ZA KULTURNO - PRIVREDNU AKCIJU 1935 STRANA 309 + 294 + 319 + 353 + 317 MEKI POVEZ OČUVANE KAO NA SLIKAMA 1. STIHOVI 2. PRED LJUDIMA I PITANJIMA 3. RAZGOVORI O KNJIŽEVNOSTI 4. PREVODI U STIHU I 5. PREVODI U STIHU II 22.02.2021

Autor: Jopvan Jovanović Zmaj Povez: tvrd Ukupan br. strana: 317+294+357+248+250+397+260+365+399+444 Format: 12,5x20 Izdavač: Matica Srpska Godina izdanja. 1979. Odabrana dela Jovana Jovanovića Zmaja 1-10 sadrži sledeće naslove: 1. Đulići uveoci 2. Pevanija I 3. Pevanija II 4. Snohvatice Devesilje 5. Političke i satirične pesme I 6. Političke i satirične pesme II 7. Pesme za decu 8. Pesme i priče za decu 9. Proza 10. Prepevi Knjige su u odličnom stanju, jedino na unutrašnjoj strani naslovnice, kao i na sledećoj ima ispisana posveta!

SRPSKI PISCI, izdavačko preduzeće Prosveta Beograd 1961- 1963. 1. Dositej Obradović, sabrana dela I II III (1811- 1963) 2. Bora Stanković Nečists krv 1956; Sabrana dela I 3. Vojislav Ilić Sabrana dela I i II iz 1961 predgovor napisao Milorad Pavić. 4. Petar Kocić Sabrana dela I i II iz 1961 god. 5. Milovan Glišić Sabrana dela I i II IZ 1963 god. Pripovetke.

Država 1-2 Slobodan Jovanović prvo izdanje Geca Kon 1936g knjige XIII I XIV iz kompleta Sabranih dela Slobodana Jovanovića tvrd povez prva knjiga 446 strana- Pojam države-državne funkcije druga knjiga 536 strana - Državna organizacija - poratna država veoma solidno očuvane,

Ubistvo Kneza Mihaila 1-2 Il.N.Đukanović Događaji o kojima se nije smelo govoriti Predratno izdanje knjige u kojoj se nalaze oba dela Knjiga prva:Topčiderska Katastrofa 360 str. Knjiga druga:Nekoliko prvka liberalnih i zavera 482 str. Tvrd povez,ilustrovana,veoma očuvana,povez na par listova popustio i jedan list koji je bio zacepan, popravljen uredno selotejpom. vr446

Čovečanstvo 1-2 H.Dž.Vels rad, blagostanje i sreca roda ljudskoga Narodno delo, iz 30 -tih godina, 1017 strana, 24 cm. Pecatiran redni broj 1936 Tvrdi povez, zlatotis,ćirilica, Stanje:Odlično

1. Moje uspomene – Vojvoda Živojin Mišić 2. Vojvoda Stepa Stepanović 1 – Savo Skoko . Petar Opačić 3. Vojvoda Stepa Stepanović 2 – Savo Skoko . Petar Opačić 4. Vojvoda Radomir Putnik 1 – Savo Skoko 5. Vojvoda Radomir Putnik 2 – Savo Skoko 6. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje 1 – Đorđe Đ. Stanković 7. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje 2 – Đorđe Đ. Stanković Izdavač: BIGZ, Beograd 1985; Luksuzno pakovanja, zaštitna kutija, tvrd povez sa omotom, ilustrovano. stanje: Knjige, listovi su netaknuti, novi, na omotu je folija malo savijena.

ERNEST HEMINGVEJ sabrana dela 1/6 Izdavač: MATICA SRPSKA kolekcionarski primerak V izdanje 1977g 1. Sunce se ponovo rađa 2. Zbogom oružje 3. Imati i nemati - Starac i more 4. Za kim zvono zvoni 5. Preko reke i u šumu 6. Pripovetke

BEOGRAD IZDANJE DRUŠTVA ZA KULTURNO - PRIVREDNU AKCIJU 1935 STRANA 309 + 294 + 319 + 353 + 317 TVRDI PLATNENI POVEZ DOBRO OČUVANE 1. STIHOVI 2. PRED LJUDIMA I PITANJIMA 3. RAZGOVORI O KNJIŽEVNOSTI 4. PREVODI U STIHU I 5. PREVODI U STIHU II 03.05.2020

Mirko Banjevic- Pobune uma Pesme Braca Kavaja, Niksic, 1930. Mek povez, 63 strane, korice razdvojene, vidi slike. Ipak, kada se prekorici, bice to sasvim pristojan primerak. EKSTREMNO RETKO IZDANJE! Mirko Banjević (Pješivci, 28. mart 1905 — Beograd, 6. septembar 1968) bio je crnogorski i jugoslovenski pjesnik.[1] Život i rad Nakon završenog Filozofskog fakulteta u Beogradu radio je kao novinar i urednik lista Pobjeda i časopisa za književnost i kulturu Stvaranje u Podgorici.[1] Prkosno je zbog svojih ideja robijao u zloglasnom zatvoru Glavnjača. Imao je težak život i pjesničku sudbinu. Banjević je pisac o kome je mnogo pisano, a najpoznatiji esej o njemu, u kome je pjesnik Milo Kralj dao njegov pjesnički portret, nosi naziv „Do iskapi, do iskona“. U Nikšiću, postoji književna zajednica „Mirko Banjević“.[2] Književna zajednica “Mirko Banjević” je osnovana 1979. godine.[2] Oformljena je i književna nagrada “Mirko Banjević” koja se dodjeljuje za poeziju i prozu na nivou države Crne Gore.[2] Dela Objavljene knjige:[1] Pobune uma, Nikšić, 1930. Šume, Nikšić, 1930. Ognjena jutra, Paraćin, 1940. Njegošev spomenik, Cetinje, 1947. Zemlja na kamenu, Beograd, 1950. Zvjezdani voz, Zagreb, 1951. Bezdani, Cetinje, 1956. Sutjeska, Cetinje, 1961. Do iskapi, Beograd, 1964. Roždanici, Cetinje, 1968.

Komplet od 20 knjiga plus 5 knjiga duplikata, korice lošije očuvane, unutrašnjost vrlo dobra, potpis prethodnog vlasnika mastilom na nekoliko knjiga. Narodna prosveta, Beograd 1935-1936 godine 1. Lovčeve beleške I 2. Lovčeve beleške II 3. Ocevi i deca 4. Uoči novih dana 5. Dim 6. Plemićko gnezdo 7. Novina 8. Ruđin 9. Andreja Kolosov i druge pripovetke 10. Tri susreta 11. Put u Poljesje 12. Prva ljubav i druge pripovetke 13. Čudan slučaj 14. Prolećnje vode 15. Časovnik i druge pripovetke 16. Književne i životne uspomene 17. Scene i komedije I 18. Scene i komedije II 19. Scene i komedije III 20. Kritike i pisma

OEUVRES DE RABELAIS AUGMENTEES DE PLUSIEURS FRAGMENTS ET DE DEUX CHAPITRESDU CINQUIEME LIVRE RESTITUE D`APRES UN MANUSCRIT. Rabelais Published by Garnier Freres, Paris, 1877 Fransoa Rable (franc. François Rabelais, Šinon, Endr i Loara, oko 1494—Pariz, 9. april 1553) bio je francuski humanista, pisac, lekar i monah. Prvi je veliki francuski prozaista i jedan od najznačajnijih pisaca francuske renesanse. U mladosti je bio monah, franjevac pa benediktanac. Rano je pokazao interes za antičke jezike (grčki, latinski, hebrejski) i prirodne nauke. Osumnjičen da čita jeretičke knjige, napušta manastir (brlog lenjosti i pohote) i sprijateljuje se s istaknutim humanistima.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Rable je rano ostao bez majke i u devetoj godini poslat je u franjevački manastir gde je savladao latinski i počeo da uči grčki jezik. Međutim, Franjevci su grčki jezik smatrali za jeres i oduzeli su mu grčke knjige zbog čega je on učenje jezika, istorije prirode i medicine nastavio tek s prelaskom kod liberalnih benediktinaca. Imao je bezgranično poverenje u prirodu i nauku i bio je poklonik antike, uvek žedan novih saznanja. Društveno-političke prilike, kao i protivurečnosti feudalnog sistema, uz verske ratove, odrazili su se na lični život samog Rablea. Iako je bio sveštenik borio se protiv crkve, iako je bio lekar ismevao je medicinu svog vremena i uprkos neprijateljstvu koje je gajio prema sveštenstvu zamonašio se u 25. godini života, ne menjajući svoje stavove a ni način života. Kasnije napušta manastir i nakon tri godine polaže ispit u medicinskoj školi u Monpeljeu posle čega je radio kao lekar u bolnici u Lionu. Za to vreme on nije prekidao svoj naučni rad u okviru kog je proučavao botaniku, arhitekturu i arheologiju.[2] Godine 1532. doktor je u Lionu i profesor anatomije. Tu objavljuje u prevodu Hipokratove aforizme i „Medicinska pisma“ Đovanija Manardija, kao i zapažen šaljivi almanah (`La Pantagrueline prognostication`). Iste godine započinje svoje životno delo, fantastično-satirični roman „Gargantua i Pantagruel“, koje je pisao do kraja života. Svojim delom izrazio je ideje pravde, dobrote, čovečnosti, kulture i tolerancije. Prvi i drugi deo knjige zabranila je francuska inkvizicija i tada Rable u strahu od njihovog progona odlučuje da beži. Odlazi u Italiju kao lični doktor biskupa Žana di Balea. U Vatikanu dobija oprost od pape Pavla III i ubrzo postaje doktor medicine i ugledni lekar. Uspeva da dobije kraljevsku dozvolu da objavljuje knjige u Francuskoj, međutim, zaštita ljudi na položaju nije ga spasila inkvizicije i njegove knjige su se i dalje spaljivale na trgovima. Posle dvanaest godina objavljuje treću knjigu kada ljudi počinju njegove knjige nazivati „Pantagruelskim pričama` a on je taj termin definisao:„Živi radosno, u dobrom zdravlju, pij i uživaj“. Opet je morao da se krije od inkvizicije i uspeo je da ostavi nedovršen rukopis četvrte knjige izdavaču u Lionu. Tu knjigu je pored crkve zabranio i Parlament. Onima koji su ga kudili rekao je:„Kažite mi: „Ugledni pišče! Niste pametni ako želite da čitamo ove zabavne laži i gluposti! Odgovoriću da ste pametni taman koliko treba da uživate u njima““. Opet je pobegao u Italiju u pratnji biskupa Žana di Balea. Legenda kaže da ga je tada papa Pavle III pitao šta želi na šta je on odgovorio: „Ekskomunikaciju“. „Zašto“, pitao je papa, a Rable je rekao: „To će me poštedeti lomače“. Godine 1551. postao je biskup Medona nakon čega je u miru završio četvrtu knjigu.[3] Nezavršivši petu knjigu umire od srca u Parizu 1553. godine. Njegov savremenik, Pjer Bulanže, govorio je nakon Rableove smrti „Potomstvo će smatrati da je bio lakridijaš, ali pogrešiće. Pošto je bio vrlo mudar, ismevao je čovečanstvo, ljudske nepromišljene hirove i njihove uzaludne nade“.[4][5][6] Pedagoški pogledi[uredi | uredi izvor] Rable se revolucionarno zauzimao za novi sistem vaspitanja i nastave i upravo se iz njegovog slavnog dela „Gargantua i Pantagruel“ mogu videti novi pedagoški pogledi. On je odlučno odbacivao sve što ometa slobodni razvoj čovekove aktivnosti smatrajući da čovek nije rđav već da po prirodi sadrži dobre skolonosti, koje se, uz pomoć vaspitanja, mogu još više razviti. Međutim, da bi se kod deteta razvile psihičke i fizičke dispozicije, neophodno je starati se o telu kroz razne oblike gimnastike, trčanja, borenja, skakanja, plivanja, bacanja koplja, gađanja lukom ili jahanja. Smatrao je da je detetu potrebno i estetsko i moralno vaspitanje za koje je nalazio da je osnova u religiji i u životu ispunjenim radom. Dete treba da stekne sve vrste veština, treba da upozna sve vrste zanimanja i treba da učestvuje u svim vrstama razonode, ali je, pre svega, potrebno obimno i temeljno vaspitanje uma. Rable želi da svom učeniku razvije naučni duh i karakteristično je da je on obrazovanje shvatio što je moguće realističnije za ono vreme i upravo zato je visoko cenio prirodne nauke i uvodio svog učenika u poznavanje svih prirodnih pojava. S obzirom na to da je opširno i živo opisivao neposredno posmatranje prirodnih pojava on je naslutio važnost očigledne nastave, mada očiglednost još nije utvrdio kao nastavni princip. On je takođe zahtevao da nastava treba da bude zanimljiva i da vodi računa o sklonostima pojedinca. Pošto je tražio vrlo široku sadržinu nastave, isticao je, pored realističnog obrazovanja, i značaj klasične književnosti. Rable se veoma zauzimao za moralnu zrelost duha i to se vidi iz njegove izreke da „formirana glava više vredi nego puna“ što pokazuje da nije cenio celokupno znanje, već samo ono što pomaže razvoju mišljenja.[4][5][6] Roman Gargantua i Pantagruel[uredi | uredi izvor] Naslovna strana Rableovog dela „Pantagruel“ Francuski kaluđer i doktor lekarstva Fransoa Rable sastavljao je svoj duhoviti roman Gargantua i Pantagruel od 1532, kada je imao oko 37 godina, pa do kraja svog života. Poslednja, peta knjiga Pantagruela objavljena je posthumno. Svoju humanističku viziju čoveka u tom delu pisac je gradio na suprotstavljanju svemu što je zapažao u svojoj okolini, konkretnoj stvarnosti njegove epohe. Iako je njegov roman pisan tokom 20 godina i sa mnogim prekidima on nikada nije odstupio od svoje prvobitne zamisli – kretanja ka dole, u dubinu zemlje, i ljudskog tela. Tim kretanjem su zahvaćene sve slike i metafore, a silazak u hram Božanske Boce samo je sumiranje celokupne tematike. Rableu je kao izvor za delo poslužilo usmeno predanje o džinu Gargantui i knjižica nepoznatog autora o neverovatnim dogodovštinama džina Gargantue. Ime Pantagruela je sinonim za zlog duha koji ima vlast nad vodom u srednjovekovnim misterijama, legendama i farsama. Radnja romana[uredi | uredi izvor] U svom delu Rable govori o kralju koji je pozvao učene sholastičare i popove da vaspitaju njegovog sina Gargantuu. Režim života koji su sholastičari predvideli za Gargantuu sastojao se u tome da je on ustajao kasno, doručkovao, ručao i večerao do prejedanja, igrao karte i spavao tokom dana. Ovakvim načinom života sholastičarima je bilo potrebno pet godina kako bi naučili Gargantuu pismu, a nekoliko desetina godina za izučavanje sholastičkih udžbenika, koje je on tako dobro savladao da je mogao da ih reprodukuje i obratno. Međutim, režim života i vaspitanje se potpuno menjaju kada Gargantua dobije učitelja novog tipa. Gargantua počinje da se bavi fizičkim vežbama, ustaje rano i umereno doručkuje, nakon toga šeta sa svojim učiteljem i razgovara o nauci, zatim izučava čitav niz nauka čitajući knjige i vodeći razgovore o zanimljivim temama. Rable je time želeo da ukaže na realističnu sliku vaspitanja koje je zahtevalo novo vreme. [4][5][6] Rable i Bahtin[uredi | uredi izvor] Celokupan sistem njegovih slika prisno je vezan za narodne izvore, što ga smešta među tvorce novih evropskih književnosti. Bahtin nastoji da zagonetku Rableovog dela reši pomoću proučavanja ovih narodnih izvora, i tom prilikom ih deli na tri vrste 1. Obredno predstavljačke forme (karneval, ulični gegovi i sl) 2. Književno-smehovna dela – usmena i pisana, na francuskom i latinskom i 3. forme uličnog govora. Rableov naročit tip slikovnosti i estetičke koncepcije stvarnosti Bahtin naziva grotesknim realizmom. Glavna osobina grotesknog realizma je modernizacija materijalno-telesnih slika u književnosti renesanse. Materijalno-telesno je tu pozitivno načelo, univerzalno i opštenarodno – suprotstavljeno svakoj apstraktnoj idealnosti. Njegov nosilac je narod. Prevođenje na materijalno telesni plan postiže se postupkom snižavanja. Tako sve visoko, duhovno, idealno, i apstraktno biva prevedeno. Snižavanje seje i sahranjuje u zemlju. Ubija i ponovo rađa. Spušta sve u ono dole koje je i smrt i novo rođenje.[7] Groteskna slika[uredi | uredi izvor] Shvatiti Rablea znači dobro razumeti načela konstrukcije groteskne slike. Ona prikazuje predmet u stanju promene, između smrti i rađanja, rasta i nastajanja. Dve njene osnovne crte su odnos prema vremenu i ambivaletnost. Linearnom vremenu cikličnog rađanja i umiranja, ambivalentnost daje moć da izrazi istoriju i istorijske smene. Simbol ove slike je trudna starica sa osmehom u terakoti – smrt koja rađa – tu je život prikazan kao ambivalentan unutrašnje protivrečan proces. Dva tela u jednom – to je osnovna tendencija groteskne slike. Jedno koje umire, i jedno koje raste u utrobi. Na grotesknoj slici telo je prikazano kao da prerasta sebe i spaja sa svim svetom – posebno na mestima telesnih otvora, i nagonskim radnjama kada se otkriva njegov suština – Pri prdenju, jedenju, seksu, porođaju... Dvojno telo je izmešano sa svetom i ovaploćuje i predstavlja čitav materijalni svet kao apsolutno dole. Grotesknu sliku obeležavaju hiperbolizmi – u samom početku svog dela, Rable daje galeriju groteskno uveličanih delova tela u genealogiji prvih divova. To groteskno telo je nezavršeno, promenljivo, ono je u nastajanju, a u Rableovim grotesknim slikama pretežno su u pitanju donji delovi tela. Razjapljena usta i gutanje imaju glavnu ulogu jer su oni vrata ka donjem delu, paklu tela. Takav prizor je i onaj koji pominje Auerbah pri objašnjavanju Rableovog prikazivanja stvarnosti – kada pisac Alkofribas ulazi Panagruelova usta i u njima živi 6 meseci.[8] Podsmeh i ironija[uredi | uredi izvor] Prevladavši smehom sholastiku, Rable je raskrčio put za trijumf svojih narodnih divova. Gargantua se vaspita humanistički kod Eudaemona, a u njegovim pariskim epizodama ismejani su “Sorbonići” predstavnici sholastike, posebno u sceni sa zvonima Notr Dama, i govoru Janka Klaćenog-Nedoklaćenog. Obrazovanje koje se preporučuje oličeno je u Gargantuinom pismu Pantagruelu, o učenju jezika i slobodnih veština. Preovladavanje novog je i u Telemskoj opatiji koju brat Jovan hoće da osnuje nasuprot svim opatijama koje su do tada postojale, i to, tvrdoglavo, direktnos suprotno dotadašnjim kanonima život kaluđera. Kroz Panurgijevu odu dugovima koju prenosi na čitav svemir i ljudski organizam Rable se podsmeva i tadašnjim organicističkim teorijama društva koja se koriste za učvršćivanje vladajućeg poretka. Savez Pantagruela i Panurgija jeste i savez divovske snage i težnji naroda koji oštrinom svog satiričkog viđenja razobličava feudalno društvo i njegove institucije. Kroz Entelehiju, kraljevinu Ovejane Suštine Rable se podsmeva “hranjenju apstrakcijama i lečenju pevanjem”, a nasuprot ovog neplodonosnog kraljevstva je dvor Gastera kroz čije pronalaske Rable predstavlja istoriju razvitka ljudske civilizacije. I toj snazi se smeje, uvidevši njenu ograničenost i prolaznost.[9] Rable i Karneval[uredi | uredi izvor] U slikama mokraće i izmeta u Rableovom delu čuva se suštinska nerskidiva veza sa rođenjem, plodnošću i obnovom. Tu je izmet materija između neba i zemlje, živog i mrtvog, a pražnjenja i obasipanja njime igrala su veliku ulogu u karnevalu luda. Ulični govor u Gargantui i Pantagruelu nastao je u posebnom ilegalnom jeziku karnevala. Među najbrilijatnijim primerima su prolozi u stilu lakrdijaškog izvikivača i vašarskog prodavca. Ova narodna reklama je sva u superlativima, ali uvek ironična, ona se smeje sama sebi. Na primer, u prologu Pantagruelu opisuju se načini kako se Letopis može koristiti pri lečenju zuboblje ili sifilisa. Prolog se završava odvratnim, vulgarnim prokletstvom svim onima koji slepo ne poveruju sve ono što u knjizi piše. Psovke se uglavnom odnose na aspekte ljudskog tela – kletve čitaocima izazivaju bolesti, sakate telo, ili teraju u Pakao. U zavisnosti od knjige primaoci ovih kletvi su apstraktni neverni čitaoci, ideologije ili konkretne ličnosti’ Odličan primer snižavanja je krađa zvona Notr Dama – tipičan karnevalski gest koji u sebi objedinjuje svrgnuće-uništenje sa obnavljanjem i uskrsavanjem na novom materijalno telesnom planu. Batine i tuče postoje u ravni koja nema životno obeležje već je narodsko-praznični karnevalski sistem. Kralj je lakrdijaš kog narod bira, ruga mu se i na kraju ga tuče i presvlači. Te batine su simboličko umiranje starog kralja, a prerušavanje je rađanje, nova mladost. Rable prikazuje svrgnuća dva kralja. Čemer-Ljutice i Anarha. Prvi, pošto uspe da pobegne, ubije konja, pokuša da ubije magarca, ali ga vodeničari pretuku i presvuku. Tako on postaje rob. Anarha presvlači Panurgije i čini od njega prodavca zelenog sosa. Dakle, tuča je karnevalsko raščlanjivanje tela, u kome su oštećeni delovi pobrojani. Tako Jovan braneći vinograd pravi pokolj i pretvara krv u vino.. Pošto naprave lomaču za 660 vitozova Pantagruel i društvo prave gozbu. Panurgijeva turska epizoda uvijena u slaninu je takva travestija mučeništva i čudesa. Iz Dijablerije, dela srednjovekovnog misterija u kojoj su siromasi prerušeni u đavole harali gradovima, nastaje i povest o Vijonu i njegovoj osveti popu koji nije hteo da pozajmi kostim za njegovu predstavu. Rable sa svojim romanom postupa kao i Vijon – koristi narodno praznični sistem slika da se obračuna sa svojim neprijateljem – gotskim vekom. U stvarnosti, vladajući sistem ne vidi sopstveni kraj i sopstvenu komiku (nalik na farsu Janka Sorbonca koju samo on ne vidi. On ne ume niti hoće da se smeje. Za svoj rad ovaj karnevalski lik dobija karnevalsku nagradu – kobasice, čakšire i vino. Ovde se može govoriti o Rableovom podsmehu kao protivteži vladajućoj ozbiljnosti. Govor Janka Klaćenog Nedoklaćenog je parodija na veštinu argumentovanja, ali je i vešt prikaz slike već nemoćne starosti koja čini sorbonca starim kraljem koji je postao lakrdijaš. Svi likovi koje Rable čereči i ubija predstavnici su dvotelesnog sveta koji umirući rađa, a slike fiksiraju sam trenutak prelaza koji sadrži oba pola. Pošto se batina i grdi svet koji rađa, batine i poruga se preobraćuju u prazničnu smehovnu radnju. Tako i Nezajazova žena umire na porođaju posle praznika klanja stoke. Utroba je hrana (škembići), utroba ispada (čmar). Utroba rađa (rođenje Gargantue). Slika iznutrce igra veliku simboličku ulogu u grotesknom realizmu. Creva su čovekova unutrašnjost, život. Kao i pražnjenj i izmet. Klanje utrobe je smrt, a njena oplodnja je rođenje. Najveći paradoks je jedenje škembića – kada utroba jede utrobu, čime se neraskidivo vezuju život, smrt, jelo, i rođenje. Vino i hleb, telo i krvi Isusa, postaju deo neverovatne treavestije – borbe pekara i vinogradara koja je povod za rat između Gargantue i Čemer-Ljutice. Reference[uredi | uredi izvor] ^ Opća enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda. Knj. 6. Perf - Sind. - Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod, 1962. - str: 296-297; 30 cm ^ Ćepulić, Drago (1941). Ličnosti : studije i eseji. Zagreb: Građanska tiskara. ^ „Fransoa Rable - najkrupnija figura francuske renesanse”. Art mozaik. Arhivirano iz originala 12. 07. 2019. g. Pristupljeno 29. 1. 2020. ^ Vrati se na: a b v Petrović, Jelena (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe. Vranje: Učiteljski fakultet Vranje. ISBN 978-86-82695-17-2. ^ Vrati se na: a b v Cenić, Stojan (2001). Vaspitanje u antičkoj i feudalnoj epohi. Vranje: Učiteljski fakultet Vranje. ^ Vrati se na: a b v Žlebnik, Leon (1970). Opšta istorija školstva i predagoških ideja. Beograd: Naučna knjiga. ^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 12—13. ^ Pantagruelovsko predskazanje : za večnu godinu / Fransoa Rable ; sa starofrancuskog preveo i objašnjenja sročio Milojko Knežević. - Beograd : Lapis, 1995 ([b. m. : b. i.]). - 53 str, [1] list sa slikom autora ; 20 cm : ilustr. - (Biblioteka Terra Incognita ; knj. 3). - Prevod dela: Pantagrueline prognostication / par maistre Alcofribas. - Alcofribas je anagram Fransoa Rablea. - Objašnjenja: str. 43-53. ^ Od reči do vizije sveta : Rableova poetika imaginarnog / Jelena Novaković. - Beleške. - U: Reč. - Br. 4 (1994), str. 50-53 Francuska knjizevnost istorija francuske knjizevnosti gargantua i pantagruel

Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca 1-5 Sabrana dela Redakcioni odbor: pretsednik Jovan Dučić, članovi Veljko Petrović, Dragiša Vasić, Milan Kašanin Izdaje Izdavačko preduzeće `Narodna prosveta`, Beograd Povez: tvrd, platno sa zlatotiskom Komplet sadrži: 1. JOVAN DUČIĆ I, Knj. 1, Pesme sunca; br. str. XXII predgovor, 199. Knj. 2, Pesme ljubavi i smrti; br. str. 103. 2. JOVAN DUČIĆ II, Knj. 3, Carski soneti; br. str. 72. Knj. 4, Plave legende; br. str. Knj. 5, Gradovi i himere; br. str. 241. 3. VELJKO PETROVIĆ I-II, Knj. 1, predgovor XVI, Pripovetke, br. str. 119. Knj. 2, Pripovetke, br. str. 167. 4. MILOŠ CRNJANSKI I-II, Knj. 1, predgovor XIX, Pripovetke, br. str. Knj. 2, Putopisi, br. str. 158. 5. DINKO ŠIMUNOVIĆ I-II, Knj. 1, predgovor XX, Mrkodol, br. str. 104. Knj. 2, Tuđinac - roman, br. str. 214.