Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Treba da se obseku! Mek povez, Beograd oko 1930 Knjiga 1 - Gospodar i sluga - Polikuska - Gorosega - Na svetu nem krivaca - Idila - Dve razlicne price o kosnici - Pesma na selu - Decja mudrost - Hodite dokle imate - Tri sina Knjiga 2 - Bracna sreca - Platnomer - Uvod u pricu o jednoj majci - Mladi car - LAzni kupon - Ko je u pravu - Zapisi jednog ludaka - Otac vasilije - Molitva - Tri price - Prolaznik i seljak - To si ti Knjiga 3 - Zasto? - Krojcerova sonat - Sevastopolj - Tri pitanja - Decemarci Knjiga 4 - Mecava - Hadzi Murat - Sta sam video u snu - KO seu ubice - JAgode - Rad, smrt i bolest - Tri smrti - Susret na frontu Knjiga 5 - Bozanski i ljudski - Kornej Viljev - Jutro jednog spahije - Hodinka - Otac ergej - Ukidanjei obnova pakla - Asiriski kralj Asarhadon - Vuk - Kamenje - Prica za decu - Tihon i Malanja - Cetrdeset godina - Razgovor zalutalih ljudi - Iz neopreznosti - Posle bala Knjiga 6 - Prepad - Kozaci - Zapisii starca Fjodora Kuzmica - Markerovi zapisi - Aljosa Loncic - O sudu Knjiga 7 - Vrag - Dva Husara - Lucern - Albert - Smrt Ivana Iljica - Radnik Jemeljan i prazan bubanj - Jermonah Isidor Knjiga 8 - Rob - Koliko coveku treba - Od cega ljudi zive - Gde je ljubav tu je i Bog - Za tudj greh - Dva saputnika - Sveca - Tri podviznika - Ilija - Dva brata i zlato - Pametnije devojcice od odraslih - Vrazje lukavo a Bozje jako - Kako je necastivi iskupljivao komad hleba - Pokajnik - Zrno koliko kokosije jaje - Gasi dok ne bukne - Dva starca - Kumce - Ivan ludak - Zasto zivimo Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja olikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku. Bio je esejista, dramaturg, kritičar i moralni filozof, a pored svega pacifista i levičar. Svojim naprednim idejama o nenasilnom otporu je uticao na ličnosti, koje su se pojavile kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King[1] i Gandi.[2] Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 američkih i britanskih književnika koji su učestvovali u anketi koja je trajala više godina. Tolstoj je rođen u Jasnoj Poljani, porodičnom imanju 12 km (7.5 mi) južno od Tule, i 200 km (120 mi) južno od Moskve. Tolstoji su dobro poznata familija starog ruskog plemstva, čiji su preci poznati još od plemića po imenu Indris iz Litvanskog carstva u 1353;[3][4] preciznije, on je zapamćen po uzviku „iz zemlje Cezara, od Germana“ kad je za Ruse takva generalna formula označavala sve tipove stranaca.[5] On je bio četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja, veterana Domovinskog rata iz 1812, i grofice Marije Tolstoj (rođena kneginja Volkonskaja). Tolstojevi roditelji su umrli kad je on bio veoma mlad, tako da su njega i njegovu braću i sestre odgajili rođaci. Godine 1844, on je počeo da studira pravo i orijentalne jezike na Kazanskom univerzitetu. Njegovi učitelji su ga opisali sa „nesposoban i nevoljan da uči“.[6] Tolstoj je napustio univerzitet u sred svojih studija, vratio se u Jasnu Poljanu i zatim proveo najveći deo svog vremena u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1851, nakon što je nakupio teške kockarske dugove, on je otišao sa svojim starijim bratom na Kavkaz i pristupio armiji. U to vreme je počeo da piše. Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu njegovog kasnijeg doba je uzrokovan njegovim iskustvima u vojsci. Tome su takođe doprinela i dva putovanja po Evropi 1857. i 1860-61. Drugi koji su sledeli istim putem su Aleksandar Hercen, Mihail Bakunjin i Petar Kropotkin. Tokom svoje posete iz 1857. godine, Tolstoj je prisustvovao javnom pogubljenju u Parizu, što je bilo traumatično iskustvo koje je obeležilo ostatak njegovog života. On napisao u pismu svom prijatelju Vasiliju Botkinu: „Istina je da je država zavera namenjena ne samo eksploataciji, nego pre svega da korumpira svoje građane ... Od sada, nikada neću služiti bilo kojoj vladi bilo gde.“[7] Tolstojev koncept nenasilja ili Ahimsa je bio ojačan nakon što je pročitao nemačku verziju Tirukurala. On je kasnije doprineo usađivanju tog koncepta kod Mahatme Gandi putem svog Pisma indusu kad je mladi Gandi korespondirao s njim tražeći savet.[8] Njegovo evropsko putovanje tokom 1860–61 oblikovalo je njegov politički i književni razvoj. Imao je priliku da se sretne sa Viktorom Igom, čije literarne talente je Tolstoj veličao nakon čitanja Igove tek završene Les Misérables. Slične evokacije scena bitki u Igovoj noveli i Tolstojevom Ratu i miru indicaraju taj uticaj. Na Tolstojevu političku filozofiju je isto tako uticala njegova poseta francuskom anarhisti Pjeru Žozefu Prudonu iz marta 1861, koji je u to vreme živeo u egzilu u pod lažnim imenom u Briselu. Osim pregleda Prodonove predstojeće publikacije, La Guerre et la Paix (Rat i mir na francuskom), čiji naslov je Tolstoj pozajmio za svoje remek-delo, njih dvoje su diskutovali obrazovanje, kao što je Tolstoj napisao u svojem obrazovnim zapisima: „Ako spominjem ovaj razgovor s Prudonom, to je da bi pokazao da je u mom ličnom iskustvu, on bio jedini čovek koji je razumeo značaj obrazovanja i štampe u naše vreme. Ispunjen entuzijazmom, Tolstoj se vratio u Jasnu Poljanu i osnovao 13 škoja za decu ruskih seljaka, koji su upravo bili emancipovani od kmetstva 1861. Tolstoj je opisao školske principe u svom eseju iz 1862. godine „Škola u Jasnoj Poljani“.[9] Tolstojevi obrazovni ekseprimenti su bili kratkog veka, delom zbog uznemiravanja od strane carske tajne policije. Međutim, kao diretna pretača A. S. Nilovog Samerhila, škola u Janoj Poljani[10] se može opravdano smatrati prvim primerom koherentne teorije demokratskog obrazovanja. Lični život Dana 23. septembra 1862, Tolstoj je oženio Sofiju Andreevnu Bers, poreklom Nemicu, koja je bila 16 godina mlađa od njega i ćerka uglednog dvorskog lekara Andreja Bersa, a praunuka grofa Petra Zavadovskog, prvog ministra obrazovanja u carskoj Rusiji. Familija i prijatelji su je zvali Sonja, što je ruski deminutiv imena Sofija.[11] Oni su imali 13 dece, osam od kojih je preživelo detinjstvo.[12] Tolstojeva žena Sofija i njihova ćerka Aleksandra Grof Sergej Lavovič Tolstoj (10. jul 1863 – 23. decembar 1947), kompozitor i etnomuzikolog Grofica Tatjana Lavovna Tolstoj (4. oktobar 1864 – 21. septembar 1950), supruga Mihajla Sergeviča Suhotina Grof Ilija Lavovič Tolstoj (22. maj 1866 – 11. decembar 1933), pisac Grof Lav Lavovič Tolstoj (1. jun 1869 – 18. oktobar 1945), pisac i vajar Grofica Marija Lavovna Tolstoj (1871–1906), supruga Nikolaja Leonidoviča Obolenskog Grof Peter Lavovič Tolstoj (1872–1873), umro u detinjstvu Grof Nikolaj Lavovič Tolstoj (1874–1875), umro u detinjstvu Grofica Varvara Lavovna Tolstoj (1875–1875), umrla u detinjstvu Grof Andrej Lavovič Tolstoj (1877–1916), služio u Rusko-japanskom ratu Grof Mihael Lavovič Tolstoj (1879–1944) Grof Aleksej Lavovič Tolstoj (1881–1886), umro u detinjstvu Grofica Aleksandra Lavovna Tolstoj (18. jul 1884 – 26. septembar 1979) Grof Ivan Lavovič Tolstoj (1888–1895), umro u detinjstvu Brak od samog početka bio obeležen seksualnom strašću i emocionalnom neosetljivošću imajući u vidu da je Tolstoj, neposredno uoči njihovog braka, dao Sofiji svoje dnevnike s detaljima njegove ekstenzivne seksualne prošlosti i činjenicom da mu je jedna kmetkinja na njegovom imanju rodila sina.[11] Uprkos toga, njihov rani bračni život je bio srećan i pružio je Tolstoju mnogo slobode i sistem podrške da napiše Rat i mir i Anu Karenjinu pri čemu je Sonja radila kao sekretarica, editor i finansijski menadžer. Sonja je ručno prepisivala njegove epičke radove s vremena na vreme. Tolstoj je nastavljao da uređuje Rat i Mir, i bile su mu potrebne čiste finalne verzije da se isporuče izdavaču.[11][13] Međutim, njihov kasniji zajednički život je A. N. Vilson opisao kao jedan od najnesrećnijih u književnoj istoriji. Tolstojev odnos sa njegovom suprugom je pogoršan, jer su njegova verovanja postajala sve radikalnija. On je želeo da se odrekne svog nasleđenog i zarađenog bogatstva, uključujući odricanje od autorskih prava nad njegovim ranijim radovima. Tolstojeva porodica je napustila Rusiju nakon Ruske revolucije iz 1905. i naknadnog uspostavljanja Sovjetskog Saveza, i stoga njegovi potomci i rodbina danas žive u Švedskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Među njima je švedski pevač Viktorija Tolstoj i Švedski zemljoposednik Kristofer Paus, Heresta. Novele i fikcija Lav Tolstoj 1897. Tolstoj je jedan od velikana ruske književnosti; njigovi radovi obuhvataju romane Rat i mir i Ana Karenjina i novele kao što su Hadži Murat i Smrt Ivana Iliča. Njegovi savremenici su mu odali visoka priznanja. Fjodor Dostojevski ga je smatrao najvećim od svih živih romanopisaca. Gistav Flober, nakon čitanja i prevođenja Rata i mira, je izjavio, „Kakav umetnik i kakav psiholog!“ Anton Čehov, koji je često posećivao Tolstoja na njegovom seokom imanju, je napisao, „Kada literatura poseduje Tolstoja, lako je i prijatno biti pisac; čak i kada znate da niste ništa postigli i još uvek ne ostvarujete ništa, to nije tako strašno kako bi inače bilo, jer Tolstoj postiže za sve. Ono što on radi služi da opravda sve nade i težnje uložene u književnost.“ Britanski pesnik i kritičar iz 19. veka Matju Arnold je smatrao da „Tolstojev roman nije umetničko delo, već deo života“.[14] Kasniji kritičari i romanopisci nastavljaju da veličaju Tolstojevu umetnost. Virdžinija Vulf ga je proglasila „najvećim romanopiscom od svih.“[14] Džejms Džojs je zapazio, „On nikad nije dosadan, nikad glup, nikad umoran, nikad pedantan, nikad teatralan!“. Tomas Man je pisao o Tolstojevoj naizgled bezgrešnoj umetnost: „Retko je umetnost radila tako mnogo poput prirode“. Takve stavove su delile i javne figure poput Prusta, Foknera i Nabokova. Nabukov je imao visoko mišljenje o Smrti Ivana Iliča i Ani Karenjinoj; on je međutim preispitivao je reputaciju Rata i mira, i oštro je kritikovao Vaskrsenje i Krojcerovu sonatu. Tolstojevi najraniji radovi, autobiografske novele Detinjstvo, Dečaštvo, i Mladost (1852–1856), govore o sinu bogatog zemljoposednika i njegovoj sporoj realizaciji o postojanju jaza između sebe i njegovih seljaka. Iako ih je kasnije odbacio kao sentimentalne, oni otkrivaju znatan deo Tolstojevog života. Oni zadržavaju svoj značaj kao primeri univerzalne priče o odrastanju. Tolstoj je služio kao potporučnik u artiljerijskom puku tokom Krimskog rata, što je opisano u njegovim Sevastopoljskim pričama. Njegova iskustva u bici pomogla su u formiranju njegovog kasnijeg pacifizma i dala su mu materijal za realističan opis strahota rata u njegovom kasnijem radu.[15] Njegova fikcija konzistentno pokušava da realistično prikaže rusko društvo u kojem je živeo.[16] Roman Kozaci (1863) opisuje kozački život i ljude kroz priču o ruskom aristokrati koji je zaljubljen u kozačku devojku. Ana Karenjina (1877) sadrži paralelne priče o preljubnoj ženi zarobljenoj konvencijama i lažnošću društva i filozofkog zemljoposednika (sličnog Tolstoju), koji radi uz seljake u poljima i pokušava da reformiše njihove živote. Tolstoj ne samo da je koristio sopstvena životna iskustava već i stvorio likove po sopstvenom imidžu, kao što su Pjer Bezukov i princ Andrej u „Ratu i miru“, Levin u „Ani Karenjinoj“ i u izvesnoj meri princ Nehludov Vaskrsenju. Moć tame 2015. u Bečkom Akademskom pozorištu Rat i mir se generalno smatra jednim od najvećih romana ikad napisanih, izuzetan po svojoj dramatičnoj širini i jedinstvu. Njegova ogromna slika sadrži 580 likova, mnogi su istorijski uz niz drugim fiktivnih. Priča se kreće od porodičnog života do glavnog štaba Napoleona, od dvora Aleksandara I Pavloviča do bojnih polja Austerlica i Borodina. Tolstojeva originalna ideja za roman je bila da istraži uzroke ustanka dekabrista, čime se bavi samo u zadnjih nekoliko poglavlja, iz čega se može zaključiti da će sin Andreja Bolkonskog postati jedan od dekabrista. Roman istražuje Tolstojevu teoriju istorije, a posebno beznačajnost osoba kao što su Napoleon i Aleksandar. Donekle je iznenađujuće da Tolstoj nije smatrao da je Rat i mir roman (niti je smatrao mnoga druga velika dela ruske proze tog vrenema romanima). Takvo gledište postaje manje iznenađujuće ako ima u vidu da je Tolstoj bio romanopisac realističke škole koji je smatrao da je roman okvir za ispitivanje društvenih i političkih pitanja u životu devetnaestog veka.[17] Rat i mir (koji je za Tolstoja zapravo ep i prozi) stoga se nije kvalifikovao. Tolstoj je smatrao da je Ana Karenjina bila njegov prvi roman.[18] Nakon Ane Karenjine, Tolstoj se koncentrisao na hrišćanske teme, i njegovi kasniji romani kao što su Smrt Ivana Iliča (1886) i Šta treba uraditi? razvijaju radikalnu anarho-pacifističku hrišćansku filozofiju, što je dovelo do njegovog izopštenja iz Ruske pravoslavne crkve 1901. godine.[19] Uprkos svih pohvala koje je dobio za Anu Karenjinu i Rat i mir, Tolstoj je odbacio ta dva rada tokom svog kasnijeg života kao nešto što nije istinska realnost.[20] U svom romanu Vaskrsenje, Tolstoj pokušava da izloži nepravdu ljudskih zakona i licemerje institucionalizovane crkve. Tolstoj isto tako istražuje i objašnjava ekonomsku filozofiju Džordžizma, čiji je postao predani zagovarač pri kraju svog života. Kritike i prihvaćenost Engleska književnica Virdžinija Vulf tvrdi da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena. I sam Džejms Džojs je zapisao: “On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan.“ Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti: “Rijetko je radio kao umetnik, više kao prirodnjak.“ Veliku reputaciju su mu doneli dela „Rat i mir“, „Ana Karenjina“. Njegov književni rad sastojao se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je verno slikao, a i sam mu je pripadao. U delu „Kozak“(1863) opisuje kozački život i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo „Ana Karenjina“ (1877) ima za temu život uzorne majke i supruge u atmosferi licemerja visokog plemstva, koja razbija okove i protiv pravila započinje život sa čovekom koga voli. Na sasvim drugoj strani je lik Ljevina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za verom u Svevišnjeg i filozofskim motivima za život. On živi i radi sa seljacima, pokušavajući da sprovede reformu njihovog postojećeg stanja. Tolstoj kao pedagog Lav Nikolajević Tolstoj poznat je i kao pedagoški entuzijasta, najviše poznat po svom neobičnom radu u Jasnoj Poljani, kojim pozitivno utiče na nove pedagoške koncepcije. Celokupan književni i pedagoški rad posvetio je razobličavanju teškog društvenog stanja u Rusiji i ukazivao da se problemi mogu rešiti samo mirnim putem kroz prosvetiteljski i vaspitni rad.[21] Bogata pedagoška aktivnost Tolstoja može se podeliti u tri perioda. Prvi period (1859—1862) obeležava otvaranje ćkole u Jasnoj Poljani i pokretanje časopisa „ Jasna Poljana“, drugi period (1870—1876) odnosi se na njegovu izdavačku pedagočku aktivnost, kada objavljuje „ Azbuku“, „Novu azbuku“ i „ Rusku knjigu za čitanje“, bavi se i praktičnim problemima vaspitanja. Treći period odnosi se na njegov sadržajan rad do kraja života, kada prelazi na pozicije religioznog misticizma, pa i pitnja vaspitanja tretira u duhu religioznog mističkog shvatanja sveta.[21] Praktičan rad Tolstoja počinje 1859. godine, kada je u Janoj Ponjani otvorio svoju prvu školu, a Rusija dobija prvu školu za decu seljaka (kmetova) u Tolstojevoj kući. Želja za proučavanjem obrazovanja odvodi Tolstoja na put po Evropi (Nemačka, Engleska, Francuska), gde se upoznaje sa organizacijom školstva, sa istorijom pedagogije i najpoznatijim pedagozima praktičarima. Obilazeći škole od kojih je određen broj bio otvoren za svu decu, više je upoznao mane nego prednosti školskog obrazovanja. U učionicama je vladao strah, autoritet učitelja se zasnivao na zaplašivanju, fizička kažnjavanja su bila redovna, a gradivo je bilo potpuno odvojeno od života i stvarnih potreba onih koji uče.[22] Na osnovu stečenih zapažanja izradio je kritiku tih škola, čija je suština da škola ne brine o prirodi deteta, da ga želi pasivizirati, zaplađiti i tako njime bezbrižnije vladati. O tome je Tolstoj pisao u svom pedagoškom časopisu „ Jasna Poljana“, koji je počeo da izdaje 1861. godine. Tolstoj dolazi do zaključka da obrazovanje mora da bude usklađeno sa životnim iskustvom ljudi i da se razvija u okvirima života, pa takav princip primenjuje u radu se decom iz Jasne Poljane. U ovoj školi, u kojoj je vladala sloboda i želja za znanjem koja nije nametnuta, učitelji su bili studenti iz Moskve ali i sam veliki Tolstoj. Razume se, da je Tolstojeva aktivnos izazvala nepoverenje vlasti, pa je posle policijske racije 1862. godine, škola u Jasnoj Poljani prestala s radom, da bi rad nastavila tek 70-tih godina.[21] Pedagoški pogledi Tolstoja javljaju se kao protest i optužba protiv tadašnjeg birokratskog obrazovnog i vaspitnog sistema i protiv „prinudne škole“, kako naziva škole na Zapadu. Njegovo zalaganje usmereno je ka školi koja će motivisati decu za većim znanjem, koja će razvijati ljubav prema životu, odnosno pristalica je teorije slobodnog vaspitanja.[21] Izuzetno negativan stav prema vaspitanju, kome u početku nije pridavao nikakav životni smisao, Tolstoj obrazlaže činjenicom kako državna škola inapred odrećuje u čemu će poučavati svoje učenike i kako će postupati sa decom. U njegovoj školi deca su u učionicama mogla da sede kako god žele, a časove su često imali u prirodi okruženi divnim pejzažima. Nije postojao strogo određen plan rada i raspored pa su deca mogla da odu kući kada god požele, ali su ipak često ostajala dugo tražeći još znanja zbog načina na koji su im ih učitelji prenosili. Ličnost učenika je bila poštovana i učiteljima je uvek bilo najvažnije šta deca žele da nauče i šta im je potrebno, a domaćih zadataka nije bilo jer su decu kmetova kod kuće čekali teški poslovi. Roditelji su u početku bili protivnici škole u kojoj učitelji ne tuku decu jer su smatrali da tako ništa neće naučiti, ali su mogli decu da ispišu iz škole ako žele. Međutim pobedilo je zadovoljstvo koje su deca osećala u školi u kojoj je uvek vladala sloboda ali nikada anarhija. Časovi su se sastojali od velikog broja eksperimenata i izučavanja prirode na licu mesta. Deca seljaka su prvi put učila matematiku, geografiju, crtanje, pevanje i istoriju koju je im Tosltoj pričao kao bajku. Osim toga, u ovoj školi su uspešno spajana znanja iz prirodnih nauka i religije, sticala su se znanja o narodnim umotvorinama i ruskoj tradiciji, a naglasak je naravno bio na književnosti. U ovoj školi učenje nikada nije bilo obaveza jer je učitelj Tolstoj smatrao da ako je znanje dobro, želja za njim će nastati prirodno kao glad. Tako je i bilo. Njegovi učenici su uvek bili gladni novih saznanja i priča.[23] Bojeći se bilo kakvog šablona Tolstoj odlazi u drugu krajnost u jasnopoljanskoj školi. Školu je organizovao bez nastavnog plana i rasporeda časova, bez obaveze da učenici redovno posećuju nastavu i bez obaveze da nauče lekcije. Ali je zato od učitelja zahtevao da dobrim pripovedanjem kod dece pobućuju interesovanje za nastavu. Njegova škola bila je suprotstavljena formalističkoj staroj školi.[21] Njegova teorija slobodnog vaspitanja, koju je preuzeo od Rusoa, dovela ga je do odvajanja vaspitanja i obrazovanja, sa obijašnjenjem da je vaspitanje prinudno uticanje na drugog čoveka i da ono kvari, a ne popravlja čoveka. Neposreeno pred kraj svog života napustio je ovakav stav i priznao neodrživost teorije slobodnog vaspitanja.Njene pozitivne strane su bile svakako individualno postupanje sa decom, ljubav i poštovanje, upoznavanje i razvijanje ličnosti deteta. Danas, posle 150 godina, Tolstojev način rada i spisi o pedagogiji prizanti su kao značajan doprinos razvoju obrazovanja i rada se decom.[21] Smrt Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82 godine. Dugo je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i kćerke. Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfija. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sahrani. Neki su, doduše, znali samo da je „neki aristokrata preminuo“. Tako se ispostavilo da nisu dovoljno znali o životu i delu ovog ruskog realiste.

M10 H.DZ.VELS - COVECANSTVO rad, blagostanje i sreca roda ljudskoga Narodno delo, iz 30` tih godina, 1017 strana, 24 cm

PREDRAG VRANICKI ODABRANA DJELA 1-6 LIBER Z a g r e b 1 9 7 9 1.Historija marksizma I 2.Historija marksizma II 3.Historija marksizma III 4.Filozofske rasprave 5.Filozofski portreti 6.Marksizam i socijalizam ........................................................... R e f e r e n c e Ždanov Zakon prelaza kvantiteta u kvalitet Sadržaj i forma društvenih odnosa Kedrov Prelaz starog kvaliteta u novi Kultura i socijalizam Historijski determinizam Ljudska sloboda O dijalektici Socijalizam Problem alijenacije Problem prakse Humanitet u teoriji i historijskoj praksi Materijalističko shvaćanje historije Država u socijalizmu Partija u socijalizmu Socijalizam i nacionalno pitanje Moral i historija Socijalizam i kriza Građanski svijet i socijalizam Marksizam i socijalizam Marksizam o društvenom položaju žene Mosec Hess Englels Marx Jevrejsko pitanje Radnička klasa u Engleskoj `Manifest komunističke partije` Revolucija Emigracija Kritika političke ekonomije Prva internacionala Druga internacionala Treća internacionala Joseph Dietzgen Paul Lafargue August Bebel Ludvig Woltman Eduard Bernstein Franc Mering Karl Kaucki Rosa Luxemburg Max Adler Rudolf Hilferding Karl Renner Otto Bauer Rusija Plehanov Lenjin Hegel Vindelband Hartman Trocki Buharin Staljin Lukač Lucien Goldmann Henri Lefebvre Max Horkheimer Staljinizam Socijalizam Eurokomunizam Mao Ce-tung Marksizam u razvijenim zemljama kapitalizma Bloch Adorno Sartre Habermas Marcuze Fromm Kofler Ficher ............................................................ Registar imena Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica 24OO stranica NEKORIŠĆENO perfekT kondicijA: 1O

СТУДИЈЕ ИЗ СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДИМИТРИЈЕ БОГДАНОВИЋ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 1 9 9 7 а) Српска књижевност - Средњи век ............................................................ Р е ф е р е н ц е НАСЛЕЂЕ СРПСКОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА КУЛТУРНА И КЊИЖЕВНА ЖАРИШТА КЊИЖЕВНИ РОДОВИ И ДЕЛА ЉУДИ ДОГАЂАЈИ ПОЈАВЕ .......................................................... КОЛО 9О КЊИГА 599 Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Ћирилица Тврде корице Шивен повез 3 7 2 странице Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО Колекционарски примерак ******************

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! Mirko Divković (Zagreb, 1843. – Samobor, 1924.) zagrebački gramatičar, leksikograf i prevoditelj Životopis Pohađao je Klasičnu gimnaziju u Zagrebu koju je završio 1863. godine.[1] Divković je gotovo cijeli svoj profesorski radni vijek (od 1868. do 1908. godine) proveo u zagrebačkoj Klasičnoj gimnaziji,[2] a 26 godina bio joj je i ravnatelj tj. od 1882. do 1908. godine.[3] Prevodio je s ruskog jezika. Djela `Oblici i sintaksa hrvatskoga jezika za srednje škole`, Zagreb, 1-1903., 2-1908., 3-1917. `Latinsko-hrvatski rječnik za škole`, Zagreb, 1900. `Oblici`, 1879 Divković, Mirko, hrvatski filolog i leksikograf (Zagreb, 24. VI. 1843 – Samobor, 12. I. 1924). Autor udžbenika za hrvatski jezik (Oblici hrvatskoga jezika, 1879; Sintaksa hrvatskoga jezika, 1881) pisanih pod jakim utjecajem Đ. Daničića i poslije spojenih u Hrvatsku gramatiku. Po F. Miklošiču sastavio Oblike staroslovjenskoga jezika za školu (1883). Osim vježbi iz latinskoga, autor opsežnoga Latinsko-hrvatskoga rječnika za škole (1900). Prevodio s ruskoga, najčešće Turgenjeva, Tolstoja i pučke pripovijetke....

Pun naslov: ILLUSTRIERTER FÜHRER DURCH WIEN UND UMGEBUNG VON MORIZ BERMANN VERFASSER VON `ALT- UND NEU-WIEN`, `DER WIENER STEFANSDOM UND SEINE SEHENSWÜDIGKEITEN` ETC. ETC. MIT 115 ILLUSTRATIONEN, 1 PLAN VON WIEN UND 5 ORIEN- TIRUNGSKARTEN SECHSTE, VERMEHRTE UN NEU BEARBEITETE AUFLAGE /ILUSTROVANI VODIČ KROZ BEČ i okolinu Od Morica Bermana autora dela `Stari i novi Beč`, `Bečki Stefansdom i njegove znamenitosti` itd. itd. Sa 115 ilustracija, 1 planom Beča i 5 orijentacionih karata Šesto, prošireno i prerađeno izdanje Izdavač:...............A. Hartleben`s Verlag Biblioteka:...........Hartleben`s Illustrierter Führer. Nr. 2. Mesto izdanja:.....Wien. Pest. Leipzig. Godina izdanja:...1895. Format:...............11 x 16 cm Povez:.................tvrdi, zlatotisak Broj strana:.........XXXII + 256 + 61 nenumerisana strana sa ilustracijama, na nemačkom Težina:................400 g Stanje knjige:......uglovi hrbata su neznatno pohabani, papirni spoj prednjih korica i predlista je razdvojen - platneni je neoštećen, hartija je blago potamnila, ostalo je potpuno očuvano (103/22-261-kp/650)

MILOVAN ĐILAS PAD NOVE KLASE Povest o samorazaranju komunizma SLUŽBENI LIST SRJ BEOGRAD 1994 MILOVAN ĐILAS jugoSlovenski komunista, učesnik NOB-a, u ratu mu izginula cela porodica, otac Nikola, oficir kraljevske vojske, sestra Dobrana i braća Aleksa i Milivoje... НajVeći komunistički disident doba Josipa Broza Tita, proveo 9 godina na robiji u Sremskoj Mitrovici zbog svojih političkih uverenja... Vodio razgovore sa Staljinom, Čerčilom i Atlijem (1951)... dela mu prevedena na sve svetske jezike... (Mihajlo Grušić) ........................................................... R e f e r e n c e 1. Razvoj mog političkog mišljenja 2. Rat, revolucija: - Sutjeska, Jajce, Staljin, susret sa vođom zemlje iz snova 3. Neslaganje sa Sovjetskim Savezom 4. Kritika sovjetskog poretka 5. Opasno je lično mišljenje 6. Nova klasa 7. Vođi (Lenjin, Staljin, Mao, Tito) 8. Vlast i disidenti 9. Kraj sistema u bedi i sramoti Pogovor Aleksa Đilas ............................................................ Ćirilica Tvrde korice Šiven povez, 335 str Perfektan primerak, korice, stranice!) NEKORIŠĆENO

HANDYONE je “all in one” set sa 18 dodataka Osnova od nerđajućeg čelika sa ergonomskom, eloksiranom drškom od aluminijuma osigurava kvalitetnu i dugotrajnu upotrebu Od dodataka poseduje kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpiju, krstasti šrafciger, malu testeru, otvarač za flaše, sečivo 7 cm sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova Praktični nosač za bitove omogućava lako prenošenje i organizaciju nastavaka Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpija, krstasti šrafciger, mala testera, otvarač za flaše, sečivo sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova: #1, #2, i #3 Phillips, 1/8″, 3/16″ i 1/4″ pljosnati, šestougaoni H3, H4, H5 Dimenzije 108x38x25 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpija, krstasti šrafciger, mala testera, otvarač za flaše, sečivo sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova: #1, #2, i #3 Phillips, 1/8″, 3/16″ i 1/4″ pljosnati, šestougaoni H3, H4, H5 Dimenzije 108x38x25 mm (sklopljen) Slika Šifra artikla TU181 47-T1 HTWR-60 TU180CP1 FST204 TU208K Rating Cena 3,599.00 RSD 688.00 RSD 5,999.00 RSD 2,199.00 RSD 6,599.00 RSD 1,879.00 RSD Stock Availability Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Opis HANDYONE je "all in one" set sa 18 dodataka Osnova od nerđajućeg čelika sa ergonomskom, eloksiranom drškom od aluminijuma osigurava kvalitetnu i dugotrajnu upotrebu Od dodataka poseduje kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpiju, krstasti šrafciger, malu testeru, otvarač za flaše, sečivo 7 cm sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova Praktični nosač za bitove omogućava lako prenošenje i organizaciju nastavaka ISKRA ERO univerzalni skalpel sa metalnim kućištem Sa oblogom od gume za veću udobnost i manje klizanje ruku Sečivo se pri svakom izvlačenju automatski fiksira (zaključava), a manuelno se otpušta Zamena sečiva bez dodatnog alata Rezervni noževi (do 4 kom) u dršci ISKRA set alata u praktičnom koferu Sve na jednom mestu za kućne ili hobi popravke Praktičan set koji se sastoji od višenamenskog alata SEVEN i baterijske lampe Alat poseduje 9 funkcija kompaktno smeštenih u kućištu od nerđajućeg čelika Ergonomska, eloksirana aluminijumska drška osigurava udobno i sigurno korištenje Pored kvalitetnog sečiva poseduje i kombinovana klešta od nerđajućeg čelika, sečice, krstasti šrafciger, otvarač za flaše, malu testeru, pljosnati šrafciger, karabiner i turpiju Mala serviserska lampa koja se isporučuje pored alata poseduje LED diodu u zaštićenom kućištu, otpornom na vodu i manje udarce Ergonomska neklizajuća drška osigurava stabilno rukovanje, a čelična zakačka omogućava praktično nošenje na pojasu Jak magnet na donjem delu daje mogućnost fiksiranja lampe na metalnu površinu ISKRA ERO set alata u plastičnom koferu Sadrži veliki izbor nastavaka i dodataka namenjenih za šrafljenje i bušenje Isporučuju se u koferu koji omogućava praktično nošenje i odlaganje MINIMALIST je multifunkcionalni alat dizajniran za sve koji vole sve na jednom mestu uz minimalno zauzimanje prostora Lagano i pljosnato kućište od nerđajućeg čelika je opremljeno sa 7 korisnih dodataka za svakodnevno korištenje Pored sečiva obloženog crnim titanijumom poseduje karabiner, otvarač za flaše, mali i veliki pljosnati šrafciger, turpiju i nožić za sečenje kanapa Sadržaj Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpija, krstasti šrafciger, mala testera, otvarač za flaše, sečivo sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova: #1, #2, i #3 Phillips, 1/8", 3/16" i 1/4" pljosnati, šestougaoni H3, H4, H5 Dimenzije 108x38x25 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpija, krstasti šrafciger, mala testera, otvarač za flaše, sečivo sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova: #1, #2, i #3 Phillips, 1/8", 3/16" i 1/4" pljosnati, šestougaoni H3, H4, H5 Dimenzije 108x38x25 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpija, krstasti šrafciger, mala testera, otvarač za flaše, sečivo sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova: #1, #2, i #3 Phillips, 1/8", 3/16" i 1/4" pljosnati, šestougaoni H3, H4, H5 Dimenzije 108x38x25 mm (sklopljen) Brend ISKRA Tip Skalpel Pribor 5 kom. 62x19 mm sečiva (debljine 0.6 mm) Materijal kućišta Metal, guma Brend ISKRA Tip Skalpel Pribor 5 kom. 62x19 mm sečiva (debljine 0.6 mm) Materijal kućišta Metal, guma Brend ISKRA Tip Skalpel Pribor 5 kom. 62x19 mm sečiva (debljine 0.6 mm) Materijal kućišta Metal, guma Brend ISKRA Tip Set alata 60 kom. Alati Skalpel, dijagonalna klešta, kombinovana klešta, ručni metar 3 m, račna 6.35 mm, čekić, libela 220 mm, magnetni uložak (6.35 mm) i produživač (50 mm) za nastavke Ključevi Podesiv ključ 200 mm, inbus ključevi (1.5-10 mm), nasadni ključevi: 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13 mm (1/4") Odvijači 2 x philips (PH0, PH1), 2 x pljosnati (2.4 mm, 3 mm) Nastavci za odvijač 25 mm (32 kom.) Pljosnati 3 / 4 / 2 x 5 / 2 x 6 / 7 Phillips PH0 / PH1 / 2 x PH2 / PH3 Pozidrive PZ0 / PZ1 / 2 x PZ2 / PZ3 Inbus 1.5 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 Torx T10 / T15 / T20 / T25 / T27 / T30 Četvorougaoni S1 / S2 / S3 Dimenzije 350x83x290 mm Brend ISKRA Tip Set alata 60 kom. Alati Skalpel, dijagonalna klešta, kombinovana klešta, ručni metar 3 m, račna 6.35 mm, čekić, libela 220 mm, magnetni uložak (6.35 mm) i produživač (50 mm) za nastavke Ključevi Podesiv ključ 200 mm, inbus ključevi (1.5-10 mm), nasadni ključevi: 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13 mm (1/4") Odvijači 2 x philips (PH0, PH1), 2 x pljosnati (2.4 mm, 3 mm) Nastavci za odvijač 25 mm (32 kom.) Pljosnati 3 / 4 / 2 x 5 / 2 x 6 / 7 Phillips PH0 / PH1 / 2 x PH2 / PH3 Pozidrive PZ0 / PZ1 / 2 x PZ2 / PZ3 Inbus 1.5 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 Torx T10 / T15 / T20 / T25 / T27 / T30 Četvorougaoni S1 / S2 / S3 Dimenzije 350x83x290 mm Brend ISKRA Tip Set alata 60 kom. Alati Skalpel, dijagonalna klešta, kombinovana klešta, ručni metar 3 m, račna 6.35 mm, čekić, libela 220 mm, magnetni uložak (6.35 mm) i produživač (50 mm) za nastavke Ključevi Podesiv ključ 200 mm, inbus ključevi (1.5-10 mm), nasadni ključevi: 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13 mm (1/4") Odvijači 2 x philips (PH0, PH1), 2 x pljosnati (2.4 mm, 3 mm) Nastavci za odvijač 25 mm (32 kom.) Pljosnati 3 / 4 / 2 x 5 / 2 x 6 / 7 Phillips PH0 / PH1 / 2 x PH2 / PH3 Pozidrive PZ0 / PZ1 / 2 x PZ2 / PZ3 Inbus 1.5 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 Torx T10 / T15 / T20 / T25 / T27 / T30 Četvorougaoni S1 / S2 / S3 Dimenzije 350x83x290 mm Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečica, krstasti šrafciger, otvarač za flaše, nož, mala testera, pljosnati šrafciger, karabiner, turpija Lampa Izvor svetlosti: COB LED dioda 250 lm + crvena COB LED dioda; napajanje: 3 x AAA baterija (u sklopu) Dimenzije 85x30x15 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečica, krstasti šrafciger, otvarač za flaše, nož, mala testera, pljosnati šrafciger, karabiner, turpija Lampa Izvor svetlosti: COB LED dioda 250 lm + crvena COB LED dioda; napajanje: 3 x AAA baterija (u sklopu) Dimenzije 85x30x15 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečica, krstasti šrafciger, otvarač za flaše, nož, mala testera, pljosnati šrafciger, karabiner, turpija Lampa Izvor svetlosti: COB LED dioda 250 lm + crvena COB LED dioda; napajanje: 3 x AAA baterija (u sklopu) Dimenzije 85x30x15 mm (sklopljen) Brend ISKRA Tip Set alata 204 kom. Burgije HSS: 4x1.5 / 4x2 / 4x2.5 / 3x3.0 / 4x3.2 / 2x3.5 / 3x4.0 / 2x4.5 / 2x4.8 / 5.0 / 2x5.5 / 6.0 / 7.0; za drvo: 4x3.0 / 3.5 / 4x4.0 / 4.5 / 4x4.8 / 5.0 / 5.5 / 6.0 / 4x6.5 / 6.8 / 7.0 / 7.5 / 4x8.0 / 9.0 / 3x10; za beton: 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8 / 9 / 10 Ključevi Nasadni ključevi 4 / 5 / 6 / 7 / 8 / 9 / 10 / 11 / 12 / 13, magnetni držač za nastavke, inbus ključ, adapter za kružne pile sa ključem za zatezanje Odvijači Odvijač za nastavke, fleksibilni produžetak Nastavci za odvijač 25 mm (20 kom.), 50 mm (14 kom.) Pljosnati 25 mm: 3 / 5 / 6 / 8; 50 mm: 3 / 4 / 5 / 6 / 8 Phillips 25 mm: PH0 / PH1 / PH2 / PH3; 50 mm: PH1 / PH2 / PH3 Torx 25 mm: T10 / T15 / T20 / T25 / T30; 50 mm: T10 / T15 / T20 Četvorougaoni S1 / S2 / S3 Pozidrive 25 mm: PZ0 / PZ1 / PZ2 / PZ3; 50 mm: PZ1 / PZ2 / PZ3 Ostali pribor Rezna svrdla za drvo: 10 / 13 / 16 / 19 / 22 / 25; zidne tiple (60 kom.); držači za vijke (4 kom.); distanzeri: 3 / 6 / 8 / 10; kružne pile za izrezivanje rupa: 32 / 38 / 44 / 54; upuštač (1 kom.) Dimenzije 333x95x242 mm (kofer) Brend ISKRA Tip Set alata 204 kom. Burgije HSS: 4x1.5 / 4x2 / 4x2.5 / 3x3.0 / 4x3.2 / 2x3.5 / 3x4.0 / 2x4.5 / 2x4.8 / 5.0 / 2x5.5 / 6.0 / 7.0; za drvo: 4x3.0 / 3.5 / 4x4.0 / 4.5 / 4x4.8 / 5.0 / 5.5 / 6.0 / 4x6.5 / 6.8 / 7.0 / 7.5 / 4x8.0 / 9.0 / 3x10; za beton: 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8 / 9 / 10 Ključevi Nasadni ključevi 4 / 5 / 6 / 7 / 8 / 9 / 10 / 11 / 12 / 13, magnetni držač za nastavke, inbus ključ, adapter za kružne pile sa ključem za zatezanje Odvijači Odvijač za nastavke, fleksibilni produžetak Nastavci za odvijač 25 mm (20 kom.), 50 mm (14 kom.) Pljosnati 25 mm: 3 / 5 / 6 / 8; 50 mm: 3 / 4 / 5 / 6 / 8 Phillips 25 mm: PH0 / PH1 / PH2 / PH3; 50 mm: PH1 / PH2 / PH3 Torx 25 mm: T10 / T15 / T20 / T25 / T30; 50 mm: T10 / T15 / T20 Četvorougaoni S1 / S2 / S3 Pozidrive 25 mm: PZ0 / PZ1 / PZ2 / PZ3; 50 mm: PZ1 / PZ2 / PZ3 Ostali pribor Rezna svrdla za drvo: 10 / 13 / 16 / 19 / 22 / 25; zidne tiple (60 kom.); držači za vijke (4 kom.); distanzeri: 3 / 6 / 8 / 10; kružne pile za izrezivanje rupa: 32 / 38 / 44 / 54; upuštač (1 kom.) Dimenzije 333x95x242 mm (kofer) Brend ISKRA Tip Set alata 204 kom. Burgije HSS: 4x1.5 / 4x2 / 4x2.5 / 3x3.0 / 4x3.2 / 2x3.5 / 3x4.0 / 2x4.5 / 2x4.8 / 5.0 / 2x5.5 / 6.0 / 7.0; za drvo: 4x3.0 / 3.5 / 4x4.0 / 4.5 / 4x4.8 / 5.0 / 5.5 / 6.0 / 4x6.5 / 6.8 / 7.0 / 7.5 / 4x8.0 / 9.0 / 3x10; za beton: 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8 / 9 / 10 Ključevi Nasadni ključevi 4 / 5 / 6 / 7 / 8 / 9 / 10 / 11 / 12 / 13, magnetni držač za nastavke, inbus ključ, adapter za kružne pile sa ključem za zatezanje Odvijači Odvijač za nastavke, fleksibilni produžetak Nastavci za odvijač 25 mm (20 kom.), 50 mm (14 kom.) Pljosnati 25 mm: 3 / 5 / 6 / 8; 50 mm: 3 / 4 / 5 / 6 / 8 Phillips 25 mm: PH0 / PH1 / PH2 / PH3; 50 mm: PH1 / PH2 / PH3 Torx 25 mm: T10 / T15 / T20 / T25 / T30; 50 mm: T10 / T15 / T20 Četvorougaoni S1 / S2 / S3 Pozidrive 25 mm: PZ0 / PZ1 / PZ2 / PZ3; 50 mm: PZ1 / PZ2 / PZ3 Ostali pribor Rezna svrdla za drvo: 10 / 13 / 16 / 19 / 22 / 25; zidne tiple (60 kom.); držači za vijke (4 kom.); distanzeri: 3 / 6 / 8 / 10; kružne pile za izrezivanje rupa: 32 / 38 / 44 / 54; upuštač (1 kom.) Dimenzije 333x95x242 mm (kofer) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Karabiner, otvarač za flaše, mali/veliki pljosnati šrafciger, turpija, nožić za sečenje kanapa Dimenzije 86x20x12 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Karabiner, otvarač za flaše, mali/veliki pljosnati šrafciger, turpija, nožić za sečenje kanapa Dimenzije 86x20x12 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Karabiner, otvarač za flaše, mali/veliki pljosnati šrafciger, turpija, nožić za sečenje kanapa Dimenzije 86x20x12 mm (sklopljen) Weight Dimenzije - - - - - - Additional information

Nikolaj Velimirovic - Misli o dobru i zlu 1923 U istoriji srpskog naroda, njegove crkve i duhovnosti, posebno mesto zauzima sveti vladika Nikolaj Velimirović, episkop žički i ohridski, duhovni otac i prosvetitelj Srba, čovek čije je delo bilo daleko iznad vremena u kome je živeo, a ideje i misli putokazi srpskom narodu u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. POLET bEOGRAD 1923 175 STR L.1.O.BELI P.2

Prvo izdanje Požutela na nekim mestima od starosti, inače lepo očuvano za svoje godine Druga knjiga u ediciji Pozorište Delo je kompletno Extra retko u ponudi Prelepa ilustracija na koricama Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Branislav Nušić Branislav Nušić 1904.jpg Branislav Nušić 1904. godine, fotografija njegovog kuma i fotografa Milana Jovanovića. Puno ime Alkibijad Nuša Nadimak Ben Akiba Datum rođenja 20. oktobar 1864. Mesto rođenja Beograd, Kneževina Srbija Datum smrti 19. januar 1938. (73 god.) Mesto smrti Beograd, Kraljevina Jugoslavija Nacionalnost Srbin Škola Velika škola u Beogradu (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) Supružnik Darinka Đorđević Deca Strahinja Ban, Margita, Olivera[1] Roditelji Đorđe (Georgijas) Nuša Ljubica Nuša[2] Najvažnija dela Gospođa ministarka Sumnjivo lice Narodni poslanik Retorika Nagrade Orden Svetog Save, Orden knjaza Danila I, Orden belog orla Potpis Zvanični veb-sajt https://nusicfondacija.rs/ Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije: Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Branislav Nušić je u svojim delima ovekovečio svakodnevicu srpskog društva u XIX i XX veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i u XXI veku. Biografija Privatni život Odlikovanja Književna dela Uredi Spomenik Branislavu Nušiću na Trgu republike u Beogradu (1993) Komedije Uredi „Narodni poslanik“ (1883) „Sumnjivo lice“ (1887) „Protekcija“ (1889) „Običan čovek“ (1899) „Svet“ (1906) „Put oko sveta“ (1910) „Gospođa ministarka“ (1929) „Mister Dolar“ (1932) „UJEŽ - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena“ (1933) „Ožalošćena porodica“ (1934)[30] `Svinja` (1935)[31] „Dr“ (1936)[32] „Pokojnik“ (1937)[33] „Ne očajavajte nikad!“ „Vlast“ (nezavršena[34]) `Put oko sveta` - nastavak (nezavršen[35]) Plakat za predstavu Branislava Nušića u Pančevu iz 1942. godine Prva ljubav (komedija za decu) Romani Uredi „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdano kao „Općinsko dijete“) (1902) „Hajduci“ (svoj doživljaj iz detinjstva) (1933) COBISS.SR 18077703 „Devetsto petnaesta“ (1920) [36] Autobiografska proza Uredi „Autobiografija“ (1924) Drame Uredi „Pučina“ (1901) „Tako je moralo biti“ „Jesenja kiša“ (1907) „Iza Božjih leđa“ (1910) „Kirija“ „Analfabeta“ Pripovetke Uredi Nušićev grob na beogradskom Novom groblju „Politički protivnik“ „Posmrtno slovo“ „Klasa“ „Pripovetke jednog kaplara“ Tragedije Uredi „Knez Ivo od Semberije“ „Hadži-Loja“ „Nahod“ Rasprave i udžbenici Uredi „Retorika“ Putopisi Uredi Kosovo, Opis zemlje i naroda

Latinski tekst sa objašnjenjima, prevodima, predgovorom itd. Dr Julije Golik Retko u ponudi Kvint Horacije Flak (lat. Quintus Horatius Flaccus; 8. decembar 65. p. n. e. - 27. novembar 8. p. n. e.) je bio najveći rimski lirski pesnik tokom vladavine Oktavijana Avgusta. Biografija[uredi | uredi izvor] Horacije je rođen u decembru 65. p. n. e. u Venusiji, Italija, umro je 27. novembra 8. p. n. e. u Rimu. Njegov otac je bio rob koji je stekao slobodu pre Horacijevog rođenja. Moglo bi se pretpostaviti da je u ropstvo pao za vreme Pompeja, odnosno nakon Spartakovog ustanka. Svog sina je odveo u jednu od najpoznatijih škola poznatog Sabelijanca po imenu Orbilus (koji je po Horaciju bio pristalica telesnog kažnjavanja). 46. p. n. e. Horacije posećuje predavanja na Atinskoj Akademiji gde prve stihove počinje da piše na grčkom.[1] Kad je Brut u Atini prikupljao vojsku protiv Oktavijana i Antonija, zajedno sa sinovima Cicerona i Katona, u nju stupa i Horacije. Međutim, u bici kod Filipa, republika je poražena. Kada je proglašena amnestija za sve one koji su se borili protiv Oktavijana, Horacije se vratio u Italiju, samo da bi saznao da mu je otac umro, a imanje konfiskovano, čime je Horacije zapao u siromaštvo. Ipak, uspeo je da se zaposli kao pisar u uredu kvestora, što mu je omogućilo da vežba svoje poetske sposobnosti. 38. p. n. e. je doveden kod Mecene, učenog čoveka iz Etrurije iz centralne Italije, koji je bio glavni politički savetnik Avgusta. Mecena je Horacija uveo u pesnički književni krug, a uz to mu poklonio i luksuznu vilu. Dela[uredi | uredi izvor] Ode 1.14 – Poema na zidu u Lajdenu Datiranje Horacijevih dela nije precizno poznato i naučnici često raspravljaju o tačnom redosledu kojim su prvi put „objavljena“. Postoje uverljivi argumenti za sledeću hronologiju:[2] Satire 1 (c. 35–34. p. n. e.) Satire 2 (c. 30. p. n. e.) Epode (30. p. n. e.) Ode 1–3 (c. 23. p. n. e.)[nb 1] Epistles 1 (c. 21. p. n. e.) Karmen sekulare (17. p. n. e.) Epistles 2 (c. 11. p. n. e.)[nb 2] Ode 4 (c. 11. p. n. e.) Ars poetika (c. 10–8. p. n. e.)[nb 3] Napomene[uredi | uredi izvor] ^ According to a recent theory, the three books of Odes were issued separately, possibly in 26, 24 and 23 BC (see G. Hutchinson (2002), Classical Quarterly 52: 517–37) ^ 19 BC is the usual estimate but c. 11 BC has good support too (see R. Nisbet, Horace: life and chronology, 18–20 ^ The date however is subject to much controversy with 22–18 BC another option (see for example R. Syme, The Augustan Aristocracy, 379–81

cena: 5.966,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 0,400 kg Deklaracija Kol: Opis i namena proizvoda Felo Set alata XS-Strongbox Bits 30 SL/PH/PZ/HEX/TX/SP 30 kom Set bitova od 25 mm Felo XS-Strongbox Bits 30 02073006 je dizajniran za montažu, demontažu i popravku različitih tipova nastavaka za šrafljenje pomoću mini odvijača za nastavke koji se nalaze u kompletu ili šrafcigeru. Bitovi su napravljeni od hrom-molibden-vanadijum čelika, kaljenog u ulju radi veće tvrdoće i izdržljivosti. Felo Ergonic skraćena ručka za standardne 1/4" bitove ima tehnologiju ručke od 3 dela koja smanjuje stres i zamor i povećava maksimalan prenos obrtnog a na zatvaraču. Karakteristike proizvoda Dimenzije 135x75x37 mm Težina 334 gr Obim isporuke SL: 3.0 / 4.5 / 5.5 / 6.5 HEX 2mm / 3mm / 4mm / 5mm / 6mm PH: PH0 / PH1 / PH2 / PH3 PZ: PZ1 / PZ2 / PZ1 TORKS: TX5 / TX6 / TX7 / TX7 TX15 / TX20 / TX25 / TX30 / TX40 Ključ: SP6 / SP8 magnetni držač bitova 1/4" x 58 mm držač bitova 1/4" Ergonic Stubbi

cena: 4.085,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Deklaracija Kol: Opis i namena proizvoda Mini stona stega 50mm 217-50-B Irimo Univerzalna stega za turpijanje, poravnavanje ili montiranje Sa okretnom osnovom Sa nakovnjem na zadnjem delu Materijal: liveno gvožđe Karakteristike proizvoda Dužina: 125 mm Širina B: 40 mm Visina H: 120 mm Visina C: 34 mm Težina: 1 kg

Tri antikvarne knjige ukoričene zajedno: 1. Petar Despotović: Zao drug (1878) 2. H. K. Andersen: Snežna kraljica (1892) 3. Džejms Kuk: Kukova putovanja oko svijeta (1870) 1. Autor - osoba Despotović, Petar Naslov Zao drug : pripovetka za srpsku mladež / od Petra Despotovića Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1878 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Pančevo : Knjižara braće Jovanovića, 1878 Fizički opis 53 str. ; 16 cm Tragovi pisanja po naslovnoj strani, unutra čisto, kompletno! Izuzetno retko. Samo jedan primerak u NBS! 2. Autor - osoba Andersen, Hans Kristijan, 1805-1875 = Andersen, Hans Christian, 1805-1875 Naslov Snežna kraljica : pripovetka H. K. Andersena Vrsta građe kratka proza ; dečje, opšte Jezik srpski Godina 1892 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije, 1892 Fizički opis 57 str. ; 16 cm ISBN (Broš.) Napomene Izvornik na nem. jeziku. Dobro očuvano, kompletno, retko, samo po jedan primerak u Narodnoj biblioteci Srbije i Matici srpskoj. 3. Autor - osoba Kuk, Džejms Naslov Kukova putovanja oko svijeta / preveo sa nemačkog Ljubomir Nedić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1870 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Državna pečatnja, 1870 Fizički opis 80 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Nedić, Ljubomir Napomene Kor. nasl. P. o.: Jedinstvo. Predmetne odrednice Kuk, Džejms, 1728-1779 Geografska otkrića Ekstremno retko! Tragovi mastila po koricama i marginama naredna 2 lista. Nedostaju poslednja 2 lista. Ljubomir Nedić (Beograd, 25. april 1858 — Beograd, 29. jul 1902) je bio srpski kritičar. Rođen je u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1878. upisao se na univerzitet u Lajpcigu, a doktorirao je 1884. Godinu dana boravio je i u Engleskoj. Radio je kao profesor filozofije na Velikoj školi u Beogradu. Pokrenuo je 1895. godine književni časopis Srpski pregled. Zbog bolesti penzionisan je 1899, a umro je tri godine kasnije. Iako je po struci bio logičar opredelio se za kritiku u poslednjoj deceniji života, a najaktivniji je bio nekoliko godina pred smrt. Nedić je prvi srpski kritičar koji odlučno raskida sa sentimentalno-patriotskim, filološkim i pozitivističkim pristupom književnom delu koji su bili aktuelni u srpskom književnom romantizmu. Njega ne zanima biografija pisca, njegovo političko opredeljenje, društvene prilike u kojima stvara i živi ili bilo koja druga neknjiževna činjenica, već svoj sud bazira isključivo na vrednosti samog književnog dela. Takav princip u kritici nazvan je estetski princip, koji će kasnije preuzeti i usavršiti Bogdan Popović. Nedić je smatrao da samo pravedna i stroga kritika može da pomogne našoj književnosti da se razvije, pa je zato postavio visoko svoje kritičarske kriterijume. U toj strogosti Nedić je dela nekih priznatih i slavljenih pisaca negativno ocenio, između ostalih i pesme Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića. Veoma je pohvalno govorio o poeziji Vojislava Ilića. I pored grešaka koje mu se spočitavaju Nedić se danas smatra začetnikom moderne srpske kritike. Pored književne kritike Nedić se bavio i prevođenjem. Na srpski jezik je preveo roman Olivera Goldsmita Vekfildski sveštenik i knjigu Kukovo putovanje oko sveta. Srđ je o njemu pisao. Bibliografija O hipnotizmu (1888) O snu i snovima (1888) O sofizmima (1889) Iz novije srpske lirike (kritičke studije) (1893) O pravopisu i interpunkciji (1894) Noviji srpski pisci (kritičke studije) (1901) Kritičke studije, knjiga prva (posthumno, 1910) Celokupna dela, u dve knjige (posthumno, 1929. i 1932) MG30

Prvo izdanje iz 1899. i 1900. Izuzetno retko u ponudi sa originalnim mekim koricama (druga sveska), prvoj nedostaju korice. Spolja kao na fotografijama, unutra veoma dobro očuvano. Izdato u Mostaru u okviru čuvene „Male biblioteke“ Štamparsko umjetničkog zavoda Pahera i Kisića. Autor - osoba Omčikus, Damjan Đ. Naslov Disjecta : slike, crte i pripovijetke / D. Đ. Omčikus Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1899 Izdavanje i proizvodnja U Mostaru : Izdanje i štampa izdavačke knjižarnice Paher i Kisića, 1899 Fizički opis 85 str. ; 15 cm : slika autora Zbirka Mala biblioteka ; ǂsv. ǂ1 Sadržaj Sadržaj: Šareni šljunci / Jovan Protić. Disjecta / D. Đ. Omčikus. Pripovetke / A. P. Čehov. Tri pripovijetke / Simo Matavulj. Dvije šaljive igre / Svetozar Ćorović. (Broš.) Autor - osoba Omčikus, Damjan Đ. Naslov Disjecta : slike, crte i pripovjetke. Sv. 2 / D.[Damjan] Đ. Omčikus Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1900 Izdavanje i proizvodnja U Mostaru : Paher i Kisić, 1900 (Mostar : Paher i Kisić) Fizički opis 86 str. ; 17 cm U trenutku kada su, aprila mjeseca 1899. godine Paher i Kisić dali prvu, temeljno pripremljenu objavu da pokreću „Malu Biblioteku”, oni su istovremeno bili u prilici da ponude petnaestak dotad objavljenih knjiga u vlastitom izdanju. Svoj izravni uzor izdavačka knjižarnica i štamparija Pahera i Kisića i izričito je naznačila u oglasu o pokretanju, objavljenom u posebnoj, nultoj svesci („sveska za prikaz”), gdje se kaže da će ova biblioteka „biti u srpskoj književnosti slična Reklamovoj `Univerzalnoj biblioteci` u Njemačkoj”. U dvanaestogodišnjem životu mostarske „Male Biblioteke” (1899–1910) objavljeno je ukupno 110 naslova, tj. djela, u 185 numerisanih sveski (neka djela izlazila su u više sveski), na kraju uvezanih u 36 knjiga. Iako treba imati na umu da se radi o malim sveskama, sa četiri do šest tabaka džepnog formata, u cjelini se može govoriti o zaista impozantnom izdavačkom poduhvatu za to vrijeme. Kada se govori o odnosu broja i kvaliteta knjiga, u kome je sadržana trajna potreba za usaglašavanjem umjetničke vrijednosti literarnih djela sa brojnošću čitalačke publike, a koju su osnivači i vlasnici „M. B.” nastojali da zadovolje na optimalan način, taj odnos doveden je u onaj omjer koji je omogućio dosta dug vijek edicije i njen opstanak na tržištu knjige u jednom reprezentativnom periodu srpske književnosti. To je podrazumijevalo da se biblioteka prvenstveno i u većoj mjeri morala oslanjati na kraće forme i lakše, zabavno štivo satirično-humorističkog karaktera, pa tek onda na poznata i provjerena djela i pisce domaće i strane književnosti. Iz istih razloga, a i zbog toga što je bila dominantna u tadašnjoj srpskoj književnosti, najviše je zastupljena pripovijetka, ali značajno mjesto imala je i dramska književnost, nešto više komadi humorističkog karaktera, mada je bilo dosta djela i sa melodramskim sadržajem i tragičnim ishodom, što je sve, opet, u vezi sa standardima i praktičnim kulturnim potrebama toga doba. Mnogo manje je poezije, a najmanje književnih studija, ali sama činjenica da ih je uopšte i bilo dovoljno svjedoči o potrebi da se zadovolje i neki ekskluzivniji zahtjevi književnog ukusa. Mada su, dakle, u većoj mjeri bili zastupljeni manje poznati pisci sa radovima više primijenjenog karaktera, bilo je i mnogo najpoznatijih pisaca tog vremena, a neki od njih su objavili i po nekoliko knjiga. Svetozar Ćorović i Branislav Nušić, na primjer, imali su po pet naslova, Simo Matavulj i Svetislav Stefanović po četiri, Stevan Sremac tri, Milan Begović dva, dok su po jednim naslovom bili zastupljeni nešto manje ili više značajni pisci kao što su Ilija Vukićević, Ivo Ćipiko, Mileta Jakšić, Milorad P. Šapčanin, Janko Veselinović, Čedomir Mijatović, Marko Car, Dragutin Ilić, Ksaver Šandor Đalski, Milan Budisavljević, Pera S. Taletov, Vojislav Jovanović, Milutin Uskoković, Jovan Skerlić, Sima Pandurović, Grigorije Božović, i drugi. Ranije je već rečeno da su češće objavljivana manje značajna djela poznatih pisaca, što je valjda i normalno, jer takvih djela je mnogo više nego onih drugih. Ali ni to ne umanjuje značaj ove edicije, jer su u njoj objavljena i neka važna djela srpske književnosti tog doba, kao što su: „Ženidba Pere Karantana“, „Stojan Mutikaša“ i zbirka priča „Moji poznanici“ Svetozara Ćorovića, drama „Knez od Semberije“ Branislava Nušić, „Pošljednji vitezovi“ i „Svrzimantija“ Sime Matavulja, „Sa jadranskih obala“ Ive Ćipika, „Moje simpatije“ i „Niz rodno Primorje“ Marka Cara, „Vitae fragmenta“ Milutina Uskokovića, prva zbirka poezije „Posmrtne počasti“ Sime Pandurovića, prva zbirka priča „Iz Stare Srbije“ Grigorija Božovića, kao i četiri knjige Svetislava Stefanovića, itd. Biblioteka je imala veliki ugled i kod najznačajnijih pisaca toga doba. A. G. Matoš koji u to vrijeme „kao vojni bjegunac živi u potkrovljima Pariza, traži da mu se „šalju izdanja `Male Biblioteke`“, a Bora Stanković „kaže da bi voleo da mu `Koštana` izađe u izdanjima `Male Biblioteke` više nego i u jednom preduzeću Beograda“. „Mala Biblioteka” ugasila se kada više nije mogla da opstane na tržištu knjige. U Bosanskoj vili 1909. godine uz obavijest da je obustavljen njen časopis Prijegled, data je i prognoza da će do kraja te godine morati da se „obustavi izlaženje same biblioteke”. Prema podacima sa tog mjesta u tom periodu do čitalaca je stizalo svega 329 primjeraka njenih knjiga, pri čemu je 115 primjeraka išlo po osnovu godišnje, 39 polugodišnje, a 4 tromjesečne pretplate, dok su 92 primjerka išla za razmjenu i saradnicima. Druga, veća polovina tiraža praktično je završavala kod neurednih platiša i tu se zapravo i krije razlog što je iduće 1910. godine biblioteka morala da se ugasi. Koliki je značaj i ugled imala „Mala Biblioteka” svjedoči i podatak da ju je „kupio Iso Đurđević, knjižar iz Sarajeva, i 1918. godine nastavio da štampa knjige od 186. sv. nadalje, a istovremeno da doštampa i brojeve od 1. do 185. sv., kako bi stvorio svoju, novu biblioteku”. Preuzetu biblioteku novi izdavač je izdavao do 1931. godine, ali kontinuitet od 1–185 sveske nije uspio popuniti svojim knjigama. Ideja „Male Biblioteke” ponovo je oživjela sedamdesetih godina ovog vijeka kada je Ihsan (Ico) Mutevelić u Mostaru osnovao Prvu književnu komunu, koja je bila inspirisana davnim Paher – Kisićevim izdavačkim poduhvatom. U okviru te kulturno veoma široko zasnovane izdavačko-knjižarske institucije, koja je umnogome podsjećala na „Štamparsko-umjetnički zavod Pahera i Kisića” bila je pokrenuta i jedna edicija pod imenom „Mala Biblioteka”, koja, međutim, nije dostigla značaj svog uzora i prethodnika KNjIGE OBJAVLjENE U „MALOJ BIBLIOTECI“ 1899. 0. Ljubav prema knjizi po Edmondu de Amicisu. Sa napomenama nekoliko srpskih književnika (sveska za prikaz); 1. Jovan Protić: Šareni šljunci. Humoristične crtice; 2. Damjan Đ. Omčikus: Disjekta. Slike, crtice i pripovijetke. I svezak; 3. Antun P. Čehov: Pripovetke. Preveo Velja Mirosavljević. I sveska; 4. Simo Matavulj: Tri pripovijetke; 5. Svetozar Ćorović: Dvije šaljive igre. I. Poremećen plan. II. Izdaje stan pod kiriju; 6–7. Od srpskih pripovjedača: Božićne priče. # zastupljeni: Jovan Maksimović, Ilija I. Vukićević, Svetozar Ćorović, Ivan Ivanić, Milan Budisavljević, Marko Car; 8. Ilija I. Vukićević: Arnautske slike; 1900. 9. Stevan Sremac: Dve pripovetke; 10. Ivo Ćipiko: Sa jadranskih obala. Kratke priče; 11–12. Jovan Protić: Seoske fotografije; 13. Damjan Đ. Omčikus: Disjekta. Slike, crtice i pripovijetke. II svezak; 14. Branislav Đ. Nušić: Knez od Semberije. Istoriska scena; 15. Mileta Jakšić: Priče; 16. Antun P. Čehov: Pripovetke. Preveo Velja Mirosavljević. II sveska; 1901. 17–18. Svetozar Ćorović: Crtice; 1902. 19. Od srpskih pisaca: Humoristikon. I sveska; # zastupljeni: Branislav Đ. Nušić, Milorad M. Petrović, Dr. Branislav Stojanović, Čiča Ilija Stanojević, Jovan Protić. 20. Jovan Protić: Pripovetka kako se pokojni Avram Nestorović svadio sa pokojnim Nestorom Avramovićem; 21–22. Dragomir Brzak: U komisiji. Svakojake slike i prilike iz mojeg beležnika, I sveska; 23–24. Nikolaj V. Gogolj: Ženidba. Sasvim neobičan događaj. Komedija u dva čina. Prevela Vukosava Ivanišević Ćuković; 25. Luka Grđić Bjelokosić: Stotina šaljivih priča. Iz srpskog narodnog života u Hercegovini; 26–27. Milan Budisavljević: Priče. Nova zbirka. „Bijedni ljudi”; 28–29. Milorad P. Šapčanin: Posljednje pripovetke. Predgovor Dimitrije Gligorić; 30. Jovan Fil. Ivanišević: Vragolije Vuka Zloćevića. Pripovijetke iz crnogorskog života; 31–32. Od srpskih pisaca: Humoristikon. Kozerije II–III sveska; # zastupljeni: Milovan Đ. Glišić, Stevan Sremac, Dragomir M. Janković, Jevta Ugričić, Radoje D. Domanović, Ilija I. Vukićević, S. H., O. 33–34. Dragomir Brzak: U komisiji. Svakojake slike i prilike iz mojeg beležnika, II sveska; 35. Nikolaj V. Gogolj: Šinjel. Preveo Ljubomir Miljković; 36. Vladoje S. Jugović: Sjene. Male pripovijesti; 37. Branislav Đ. Nušić: Šopenhauer. Humoreska u jednom činu; 38. Edgar Allan Poe (Edgar Alan Po): Dve pripovetke. S engleskog preveo Svetislav Stefanović; 39. Joanikije Pamučina: Šaljive srpske narodne pripovijetke. I sveska; 40. Dragomir Brzak: U komisiji. Svakojake slike i prilike iz mojeg beležnika. III sveska; 41–42. Wiliame Shakespeare (Viljem Šekspir): Julije Cezar. Tragedija. S engleskog preveo Dr. Svetislav Stefanović; 1903. 43. Simo Matavulj: Pošljednji vitezovi; 44. Jean Baptiste Racine (Žan Batist Rasin): Fedra. Tragedija u pet činova. S francuskog preveo Dr. Nikola Đorić. 45. Simo Matavulj: Svrzimantija; 46–47. Miloš P. Ćirković: Iz mojih uspomena; 48. Gyy de Maupassant (Gi de Mopasan): Orla. S francuskog preveo Veljko M. Milićević. Predgovor M. Milićević; 49. Jovan Đorđević: Čučuk-Stana. Biografijska crta; 50. Brankovinski (Đoka Nenadović): Pripovetke. I sveska; 51–52–53. Wiliame Shakespeare (Viljem Šekspir): Hamlet kraljević danski. S engleskog preveo Dr. Laza Kostić; 54–55. Dr. Jovan Subotić: Miloš Obilić. Tragedija u pet činova; 56. Maksim Gorki: Čelkaš. S ruskog preveo Nikola Nikolajević; 57–58–59. Janko M. Veselinović: Ciganče. Iz zbirke sitih i gladnih; 60. Ferenc Herceg: Šest pričica. S mađarskog preveo Jovan Grčić; 61–62. Wiliame Shakespeare (Viljem Šekspir): Magbet. S engleskog preveo Dr. Svetislav Stefanović; 63. Branislav Đ. Nušić: Malo Pozorište. I. Pod starost. II. Naša deca. I sveska; 64–65. Franz Grillparzer (Franc Grilparcer): Jevrejka Toleđanka. Istoriska žalosna igra u pet činova. S njemačkog preveo Jovan Grčić; 66. Stevan Sremac: Čiča-Jordan. Jedna slika; 1904. 67–68. Čeda Mijatović: Siromah Marko; 69. Matilda Serao – Enriko Kastelnuovo – Đovani Verga: Iz Italije. Pripovetke. S talijanskog preveo Svetolik A. Popović; 70. Dr. Svetislav Stefanović: Skice; 71–72–73. Wiliame Shakespeare (Viljem Šekspir): Ričard III. Tragedija u pet činova. S engleskog preveo Dr. Laza Kostić; 74. Marko Car: S bojnog i ljubavnog polja. Prigodne priče; 75. Luka Grđić Bjelokosić: Moje crtice; 76–77. I. E. Poricki: Naličje života. Skice iz anatomije. S njemačkog preveo Gerasim P. Ivezić; 78. Stevan Sremac: Jeksik-adžija. Pripovetka; 79–80. Camille Debans (Kamil Deban): Prepreka. S francuskog preveo Vladimir T. Spasojević; 81–82–83. Milan Pribićević: U mraku i magli; 84–85. Lav Nikolajević Tolstoj: Jutro jednog spahije. S ruskog preveo Nikola Nikolajević; 86–87. Svetislav Stefanović: Pesme. Originalne i prevedene. II knjiga; 88. Ivan Vazov: Kratke priče. S bugarskog preveo Svetolik A. Popović; 89. Jovan Protić: U Zavetrincima; 90. Evripid: Alkesta. Antička drama u tri čina sa prologom. Preradio Ž. Rivole. Preveo Risto J. Odavić; 1905. 91. Dragutin J. Ilijć: Pripovetke. I sveska; 92. Jeremije Obrad Karadžić: Srpske narodne pripovijetke; 93–95. Johann Wolfang Goethe (Johan Volfgang Gete): Stradanje mladoga Vertera. S nemačkog preveo Branko Mušicki; 96–97. Ksaver Šandor Đalski (Ljubomir Babić): Pripovijetke. I sveska;112 98–99. Vaclav Steh (Vaclav Šteh): Zvoni treći put. Vesela igra u tri čina. S češkog preveo Dr. Ilija Bajić; 100. Branislav Đ. Nušić: Malo pozorište. I. Greh za greh. II. Pod oblacima, II sveska; 101. Stevan Sremac: Skice; 102–103. Petar J. Odavić: Novele. I sveska; 104–105. Wiliame Shakespeare (Viljem Šekspir): Mletački trgovac. S engleskog preveo Dr. Svetislav Stefanović; 106. Nikola T. Janković: Pripovetke. I sveska; 107. Géza Gardonui (Geza Gardonji): Male priče. S mađarskog preveo Jovan Protić; 108. Milan Begović: Vojislav Ilijć. Studija; 109–110. Svetislav Stefanović: Pesme. Originalne i prevedene. III sveska; 111–112. Henrik Ibsen (Henrik Ipsen): Rosmersholm. Drama u četiri čina. Preveo Vojislav Jovanović; 113–114. Svetozar Ćorović: Ženidba Pere Karantana; 1906. 115. Simo Matavulj: Car Duklijan; 116–118. Milan Budisavljević: Tmurni dnevi. Pripovijesti; 119. Svetozar Hruban-Vajanski: Bura u zatišju. Novela. Sa slovačkoga preveo Jovan Vučerić. Predgovor od prevodioca; 120. Detlev Liliencron (Detlev Lilienkron): Ratne novele. S nemačkog Mirko Damnjanović; 121. Ž. M. Romanović: Psihodrame; 122–123. Wiliame Shakespeare (Viljem Šekspir): Mnogo vike ni oko šta. S engleskog Dr. Svetislav Stefanović; 124. Milan Begović: Meniet. Kaprisa u jednom činu; 125. Aleksandar Valentinovič Amfiteatrov: Stara vrlina. Dramska kaža u jednom činu. S. Ruskog preveo Risto J. Odavić; 126–132. Pera S. Taletov: Novac. Roman iz beogradskog života; 133. Edgar Allan Poe (Edgar Alan Po): Tri pripovetke. S engleskog preveo Dr. Dušan Rajičić; 134–135. Jovan Protić: Iz seoskog albuma; 1907. 136–138. Svetislav Stefanović: Iz engleske književnosti. Eseji. I knjiga; 139–140. Vojislav Jovanović: Naši sinovi. Komad u četiri čina s epilogom; 141–147. Svetozar Ćorović: Stojan Mutikaša. Roman; 148–149. Maksim Gorki: Na dnu. Dramska slika u četiri čina. S ruskog prevela Maga Magazinović; 1908. 150. Aleksa Šantić: Pod maglom. Slika iz Gornje Hercegovine; 151–152. Grigorije Božović: Iz Stare Srbije. Pripovetke. I sveska; 153. Milutin Uskoković: Vitae fragmenta . Knjiga za umorne ljude; 154–155. Milutin Jovanović: Pjesme; 156. Jean Baptiste Moliere (Žan Batist Molijer): Smiješne precioze. Komedija. S francuskog preveo Dušan L. Đukić. Predgovor P. Popovića; 157. Jovan Skerlić: Francuski romantičari i srpska narodna poezija;114 158–160. Aleksandar Vasiljevič Družinjin: Paulina Sasovica. Pripovetka. S ruskog preveo Stojan Novaković; 161–162. Sima Pandurović: Posmrtne počasti; 1909. 163. Branislav Nušić: Danak u krvi. Dramski fragment u jednom činu; 164–165. Svetozar Ćorović: Moji poznanici; 166–168. Mađarski pripovjedači. Dvadeset pripovjedaka. S mađarskog preveo Slavko M. Kosić; #Zastupljeni: Đula Sini, Zoltan Turi, Đula Varteši, Geza Gardonji, Adi Endre, Ferenc Herceg, Lajoš Biro, Žigmond Seleši, Jene Heltai, Zoltan Ambruš, Šandor Brodi, Viktor Rakoši, Tomaš Kobor, Bela Tot, Ferenc Molnar, Đula Krudi, Marton Zoldi, Geza Lenđel, Ištvan Baršol, Kalman Miksat; 169–170. Jovan Protić: Perom i olovkom. Ćeretanja; 171–174. Johann Wolfang Goethe (Johan Volfgang Gete): Gvozdenšaka Gec od Berlihingena. Pozorišna igra u pet činova. S njemačkog originala od 1773 g. Preveo Ivan Vasin Popović; 175. Mita Dimitrijević: Priče; 176–177. Maksim Gorki: Konovalov. Pripovetka. S ruskog prevela Ljuba A. Marjanovića; 1910. 178–181. Andre Theuriet (Andre Terije): Žerarova ženidba. Roman. S francuskog preveo Mihailo S. Dojčinović; 182–185. Aleksa Šantić: Iz njemačke lirike. KC

Max Gensch - Berechnung, Entwurf und Betrieb rationeller Kesselanlagen Julius Springer, Berlin, 1913 207 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro, potpis na predlistu. Beschreibung In dem vorliegenden Buche werden die theoretischen Grundlagen fLir denrationellen Allfbau und die zweckmaBige Behandlung von Kessel anhgen im Zusammenhange dal`gestellt und darsus einfache. allgemein giHtige Regeln fiir die praktischeAnwendung diesel` Theorien abgeleitet. Dabei wird von den Verilaltnissen des ordentlichen Betl`iebes aus gegangen und gezeigt, wie die Anlagen beschaffen sein mussen, urn unter den jeweils gegebenen Betriebsbedingungen zur hochsten wirtschaft lichen Wirkung gelangm zu konren. Besonderes Gewicht ist auf die anschauliche DarsteUung der wesent lichen, sich in j eder Kesselanlage abspielenden verwickelten V organge und del` zwischen denselben bestehenden Wechselwirkungen gelegt worden; denn ohne Kenntnis diesel` Beziehungen ist die richtige Losung der gestellten Aufgaben nicht zu erreichen. Die Anfange dies`)s Buches liegen uber 10 Jahre zuruck. Bei dem Bau und del` Betriebskontrolle zahlreicher Kesselanlagen del` ver schiedensten Art und Gror3e ergaben sich a1:l8 den landlaufigen Lehr satzen und Anschauungen Unklarheiten und Widerspriichc. Um die besagten Anlagen Zllr hochsten wirtschaftlichen Vollendung zu bringen, erschien es deshalb notig, die theoretischen Grundlagen vou Anfang an ganz neu zu entwickeln. Dies konnte gleichlaufend mit del` praktischen Anwendung geschehen, und dabei war es moglich, die Richtigkeit der entwickelten Gesetze praktisch zu erproben. Das vorliegende Buch soIl in erster Linie den mit dem Entwurf und del` BetriebsfUhrung ganzer Kesselanlagen beschaftigten Fach genossen eine Handhabe fUr die sachgemaBe Nachprufung a11er Teile diesel` Anlagen bzlV. dic Aufstellung richtiger Bedingungen und die Auswahl passender Konstruktionen geben. Darin liegt aber auch die Richtschnur fUr etwaige zweckmaJ3ige VerbeBSerUl1gen der Ein richtungen und del` BetriebsfUhrung. Inhaltsverzeichnis Inhaltsübersicht. - I. Einleitung. - II. Die Feuerung. - 1. Das Brennmaterial.- a) Brennstoffe und Heizwertbestimmung.- b) Die verschiedenen Brennmaterialien.- c) Allgemeine Verbrennungseigensehaften. - 2. Die Verbrennungsluft.- a) Theoretisch erforderliche Luftmenge.- b) Näherungsformeln für den Luftbedarf.- c) Volumen und spezifisches Gewicht der Luft. - 3. Die Rauchgase.- a) Gastabelle.- b) Zusammensetzung und spezifisches Gewicht der Gase.- e) Spezifische Wärme der Gase.- d) Kohlenoxyd in den Gasen.- e) Temperaturwert der Rauchgase.- f) Einfluß des Luftüberschusses und der Gasfeuchtigkeit auf Leistung und Wirkungsgrad. - 4. Der Wärmeübergang.- a) Wärmeleitung.- b) Berührungswärme.- c) Wärmestrahlung von Fläche zu Fläche.- d) Gleichzeitige Strahlung und Berührung.- e) Punktabstrahlung.- f) Zusammengesetzte Wand. - 5. Feuerraumtemperaturen.- a) Gänzliche Verbrennung im geschlossenen Raume.- b) Teilweise Verbrennung im geschlossenen Raume.- c) Wirkung der direkten Heizfläche.- d) Schwankungen der Feuerraumtemperatur.- e) Rückstrahlflächen.- f) Nachverbrennungen. - 6. Luftzuführung.- a) Allgemeines.- b) Öl- und Gasfeuerungen.- c) Aufwurffeuerungen.- d) Vorschubfeuerungen.- e) Unterschubfeuerungen.- f) Mischfeuerungen.- g) Sekundäre Luft. - 7. Form und Abmessungen des Feuerraumes.- a) Allgemeines.- b) Innenfeuerungen.- e) Unterfeuerungen.- d) Vorfeuerungen.- e) Kombinierte Feuerungen. - III. Die Heizfläche. - 1. Der Dampf.- a) Vorwärmen, Verdampfen und Überhitzen.- b) Wärmespeicher des Wasserinhaltes.- c) Dampffeuchtigkeit. - 2. Leistung und Anstrengung der Heizfläche.- a) Allgemeines.- b) Erwärmung des Kesselbleches. - 1. Einfluß der Wandstärke. - 2. Einfluß des Kesselsteines. - 3. Einfluß des Wasserumlaufes. - 4. Beispiel eines Flammrohres.- c) Überhitzerrohre.- d) Ungleichmäßige Dehnungen. - 3. Wasserumlauf.- a) Entstehung des Umlaufes.- b) Angenäherte Umlaufformel.- c) Zweikammer-Wasserrohrkessel.- d) Einfacher Steilrohrkessel.- e) Doppelter Steilrohrkessel.- f) Großwasserraumkessel. - 4. Wirkung der Heizfläche.- a) Umlaufsheizflächen.- b) Strömungsheizflächen.- c) Verdampfer und Vorwärmer kombiniert.- d) Eingebaute Überhitzer.- e) Direkt befeuerte Überhitzer ohne Vorlage.- f) Direkt befeuerte Überhitzer mit Vorlage. - 5. Zugführungen.- a) Allgemeines.- b) Form und Welle der Züge.- c) Berücksichtigung des Wasserumlaufs. - 6. Kesselummantelungeu.- a) Wärmeabgabe und Luftdurchlässigkeit.- b) Wärmekapazität der Ummantelungen. - 7. Wasserreinigung. - IV. Der Kesselzug. - 1. Allgemeines. - 2. Widerstände.- a) Rostzug.- b) Gerade Kanalstrecke.- c) Wirtschaftliche Kanalquerschnitte.- d) Richtungs-, Querschnitts- und Gesohwindigkeitsänderungen. - 3. Der Schornstein.- a) Auftrieb.- b) Mittlere Auftriebstemperatur der Luft.- c) Mittlere Auftriebstemperatur der Gase.- d) Eigenwiderstand des Schornsteines.- e) Vorteilhafte Schornsteinabmessungen. - 4. Abhilfe bei schlechtem Zuge. - 5. Künstlicher Zug.- a) Saugzug.- b) Unter wind. - V. Die Gestaltung der Kesselanlage. - 1. Allgemeiner Aufbau.- a) Der Wirkungsfaktor.- b) Verluste.- c) Belastungsverhältnisse.- d) Auswahl und Durchbildung der Feuerung.- e) Größe, Anordnung und Art der Heizflächen. - 2. Der Kesselraum.- a) Kesselabstände und Frontleistung.- b) Rohrleitungen.- c) Lage und Anordnung der Vorwärmer.- d) Direkt befeuerte Überhitzer. - 3. Kontrolleinrichtungen.

Svetislav Vulović GLAS XIII Srpska kraljevska akademija Beograd 1889. Prilog istoriji nove srpske književnosti СВЕТИСЛАВ ВУЛОВИЋ Правник и књижевни критичар; (Ивањица, 29. 11. 1847 – Београд, 2/14. 5. 1898) професор гимназије и Велике школе у Београду, југословенска књижевност СУД: редовни члан Одбора за науке философске и филолошке од 24. 6. 1879. СКА: прави члан Академије философских наука наименован 5. 4. 1887; секретар Академије философских наука од 22. 2. 1891 до 22. 2. 1892; од 22. 2. 1896 до 22. 2. 1897. Приступна беседа: [Бранко Радичевић]. СКА Год. 1 (1887) 147–153 [Извод]. Шт.: Бранко Радичевић. Прилог историји нове српске књижевности. СКА Глас 13 (1889) 1–110 и 14 (1890) 1–198. Проглашен 21. II 1888 (СКА Год. 1 (1887) 147–153) Биографија, библиографија: Мали поменик, 59–60. – НЕ 1 (В. Петровић). – СКА Год. 1 (1888) 224. – История Славянской Филологiи, 626–627 (В. Ягичъ). – Ж. П. Јовановић: С. Н. Вуловић. У: С. Вуловић: Критике и огледи. Бгд 1953, 313–318. Некролог: БК4 (1898) 640. – ГНЧ 18 (1898) 317–326 (М. Иванић). – Дело 18 (1898) 501–503. СКА Год. 12 (1899) 208–212 (Ј. М. Жујовић) Život Brankov Pesme analiza srpske knjige 19. vek xix romantizam romantičarska poezija ogledi pogledi kritike eseji

VALDEN - O GRAĐANSKOJ NEPOSLUŠNOSTI HENRI DEJVID TORO Srpska književna zadruga B e o g r a d 1 9 8 1 VALDEN ILI ŽIVOT U ŠUMI 1. Privreda 2. Gde sam i šta sam živeo 3. Čitanje 4. Zvuci 5. Samoća 6. Posetioci 7. Pasuljište 8. Selo 9. Jezera 10. Bejkerova farma 11. Viši zakoni 12. Divlji susedi 13. Naselje 14. Bivši stanovnici i zimski posetioci 15. Zimske životinje 16. Jezero zimi 17. Proleće 18. Zaključak ......................................................... O DUŽNOSTI GRAĐANINA DA BUDE NEPOSLUŠAN HENRI DEJVID TORO (1817-1862) rođen je i proveo život u gradiću Konkordu, blizu Bostona, u državi Masačusets, u vreme kad je Boston bio centar intelektualnog života Amerike. Toro je dobio klasično obrazovanje na Harvardu, čitao grčki i latinski. Život je proveo u svom rodnom gRadu posvetivši se pisanju svog `Dnevnika`, proučavanju prirode, suseda i obavljanju praktičnih poslova. Kad mu je bilo 28 godina Toro je otišao na obalu jezera Valden, saGradio kolibu i živeo /s a m!/ u njoj dve godine. Sve svoje utiske i razmišljanja za vreme tog boravka zapisivao je u `Dnevniku`, a kasnije je na osnovu tih zapisa naPisao svoje najZnačajnije delo VALDEN, koje se smatra klasičnim delom američke književnosti. Dok je boravio na obali jezera Valden, odbio je da plati porez, pa je u/Hapšen i proveo jednu noć u zatvoru. Rezultat te noći je ESEJ O GRAĐANSKOJ NEPOSLUŠNOSTI, u kome Toro izražava svoju srdžbu protiv orgnizacije društva... PredGovor: ZORA MINDEROVIĆ KOLO LXXIV KNJIGA 490 - Књига из легендарног плавог кола СКЗ - Ćirilica, - Tvrde korice, - Šiven povez, - 328 str ZORA MINDEROVIĆ, /I z v r s a n/ prevod sa engleskog jezika i predGovor. (60 godina prevodila dela iz engleske i američke umetničke proze 19. I 20. veka)... 2008. godine dobila nagradu za životno delo Udruženja prevodilaca Srbije! - Tvrde korice, - Šiven povez, - 328 str ODLIČAN PRIMERAK / Korice, stranice! KOndicija: 10

A L E N O SREĆI SLUŽBENI GLASNIK BEOGRAD 2 O 1 1 PEŠČANA KNJIGA R e f e r e n c e 1. Bukefal 2. Sumnja 3. Neurastenija 4. Melanholija 5. Strasti 6. Strah je bolest 7. O mašti 8. Duhovna bol 9. Medicina 10. Osmeh 11. Nezgode 12. Drame 13. O smrti 14. Držanje 15. Molitve 16. Veština zevanja 17. Neraspoloženje 18. O naravima 19. Neminovnost 20. Proročka duša 21. Naša budućnost 22. Predskazanje 23. Herakle 24. Volja 25. Svako ima ono što hoće 26. O sudbini 27. NE TREBA OČAJAVATI 28. U porodici 29. Zabrinutost 3O. Domaći mir 31. O privatnom životu 32. Par 33. Dosada 34. Brzina 45. Kocka 46. Nada 47. Delanje 48. Diogen 49. Sebičnjak 5O. Aristotel 51. Poslovi 52. Dela 53. Putovanja 54. Ples bodeža 55. Navala reči 56. Jadikovke 47. Govor STRASTI 48. O beznađu 49. O sažaljenju 5O. Kult mrtvih 51. SPOZNAJ SAMOGA SEBE 52. Optimizam 53. Razrešenje 54. Strpljenje 55. Blagonaklonost 56. Zvrede 57. Dobro raspoloženje 58. Terapija 59. Duhovna higijena 6O. Himna mleku 61. Prijateljstvo 62. O neodlučnosti 63. Ceremonije 64. SREĆNA NOVA GODINA 65. Čestitek 66. Učtivost 67. Pristojnost 68. Pričiniti zadovoljstvo 69. Lekar Platon 7O. VEŠTINA DOBROG VLADANJA 71. Pobede 72. Pesnici ........................................................... Пажња !!! Пажња !!! Пажња !!! О /с р е ћ и/ !!! 73. СРЕЋА ЈЕ ВРЛИНА !!! 74. КАКО ЈЕ СРЕЋА ВЕЛИКОДУШНА !!! 75. КАКО /б и т и/ СРЕЋАН !!!! 76. О /о б а в е з и/ ДА БУДЕМО СРЕЋНИ !!! ....................................................... Broš Latinica 1 9 4 stranice NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO perfekT KondicijA: 1O

U vrlo dobrom stanju, posveta na predlistu prve knjige KNJIGA I Autor - osoba Vels, Herbert Džordž, 1866-1946 = Wells, Herbert George, 1866-1946 Naslov Čovečanstvo : rad, blagostanje i sreća lјudskoga roda. Knj. 1 / H. Dž. Vels ; preveli Manojlo Ozerović i Milan Nedić Jedinstveni naslov The Work, Wealth and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1936 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodno delo, [1936] Fizički opis XIV, 562 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Ozerović, Manojlo Nedić, Milan Predmetne odrednice Praktična filozofija Životna mudrost KNJIGA II Autor - osoba Vels, Herbert Džordž, 1866-1946 = Wells, Herbert George, 1866-1946 Naslov Čovečanstvo : rad, blagostanje i sreća roda lјudskoga. knj. 2 / H. Dž. Vels ; [preveli Manojlo Ozerović i Milan Nedić] Jedinstveni naslov The Work, Wealth and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind. srpski jezik Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1936 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodno delo, [1936] Fizički opis 567-1017 str., [30] str. s tablama : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Ozerović, Manojlo Nedić, Milan Napomene Prevod dela: The Work and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind Predmetne odrednice Praktična filozofija Životna mudrost

55574) SPOLJAŠNJI ODNOŠAJI SRBIJE / NARODNA EKONOMIJA ZA SVAKOG 1: SPOLJAŠNJI ODNOŠAJI SRBIJE novijeg vremena ; prva knjiga 1848 – 1860 ; Jovan Ristić , Štamparija Kraljevine Srbije Beograd 1887 Sadržaj : I: Srbija i Srpski pokret u Ugarskoj 1848 – 1849 II: Srbija i Krimska vojna 1852 – 1856 III: Propast oligarhije 1856 – 1858 IV: Restauracija 1858 – 1860 2: NARODNA EKONOMIJA ZA SVAKOG ; po francuskom delu `Popularna ručna knjiga o moralu i narodnoj ekonomiji` / od J. J. Rapea slobodno preradio F. Majer ; preveo Кosta Jovanović Državna štamparija Beograd 1872 ; Dve knjige ukoričene u jednu, tvrd originalni povez iz epohe , format 14 x 19,5 cm , ćirilica, na praznim stranicama crteži grafitnom olovkom, mogu se izbrisati , IX + 447 + 312 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12 Gotika Fridrih Šiler (nem. Friedrich Schiller; Marbah am Nekar, 10. novembar 1759 — Vajmar, 9. maj 1805) je bio nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar. Biografija Šiler je rođen 1759. u Marbahu na Nekaru. Otac mu je bio oficir u vojsci Virtemberga. Nešto kasnije, oko 1764, porodica se preselila u Lorh gde su živeli do 1766. Detinjstvo i mladost je proveo u relativnom siromaštvu. Šiler je odrastao u veoma religioznoj porodici i proveo je mnogo vremena u svojoj mladosti studirajući Bibliju, što je kasnije imalo uticaja na njegovo pisanje za pozorište.[1] Šiler je počeo da studira pravo 1773, a 1775. medicinu. Postao je vojni doktor u Štutgartu. Anonimno je objavio dramu „Razbojnici“ 1781. Delo je doživelo priličan uspeh na svojoj premijeri, naročito kod mlađe publike. Međutim, Šiler je usled revolucionarnih poruka drame uhapšen i kratko vreme je proveo u zatvoru, tako da je napustio posao u Štutgartu i prešao u Manhajm. Godine 1783, radio je kao bibliotekar i dobio ugovor da radi kao pisac za pozorište u Manhajmu. Od 1783. se često selio (Lajpcig, Drezden, Vajmar), a prvi put se sreo sa Geteom 1788. Krajem te godine, dobio je mesto profesora istorije i filozofije u Jeni. Pisao je istorijska dela. Imao je velike simpatije za velikana svoga vremena: Vilhelma fon Humbolta. Godine 1790, oženio se Šarlotom fon Lengenfeld. Nažalost, zdravstveno stanje mu se pogoršalo (verovatno od tuberkuloze) i dodeljena mu je penzija 1791. Na Geteov nagovor, 1794, počeo je da piše za satirične časopise. Revolucionarna Francuska mu je 1792. dala francusko državljanstvo, zbog njegovih čestih članaka protiv tiranije. Godine 1799, vratio se u Vajmar gde ga je Gete usmerio da piše za pozorište. Sa njim je osnovao „Vajmarski teatar“ koji se brzo nametnuo na pozorišnoj sceni Nemačke, i doprineo preporodu dramskog književnog žanra. Šiler je živeo u Vajmaru sve do smrti. Dobio je plemićku titulu 1802. Umro je tri godine kasnije, u 46-oj godini života. Od 1934, Univerzitet u Jeni nosi Šilerovo ime, dok je u Srbiji jedna ulica u Zemunu nazvana po njemu.[2] Ta ulica nosi njegovo ime još pre Drugog svetskog rata.[3] Književni značaj Spomenik Geteu i Šileru u Vajmaru Značaj Šilerovih dela nije očigledan za istraživača u XXI veku. Njegovo delo je puno retorike, i često veoma osećajno. Ali teme kojima se ona bave, političke, etičke ili estetičke, značajno su doprinele razvoju novih ideja na kraju XVIII veka, i naročito su doprinele razvoju romantizma. Šiler je bio velikan doba romantizma, i to više nego Gete. Njegova filozofska dela su i dalje aktuelna, puna dubokih misli, i mnogo pristupačnija nego teorije njegovog omiljenog uzora i savremenika, filozofa Kanta. Danas Šilerove predstave nisu često na programu pozorišta. Njegovi pozorišni komadi su poletni, predstavljaju ljude i ličnosti velikog formata, i nezaboravne likove: Viljema Tela, kralja Filipa II iz „Don Karlosa“, Karla iz „Razbojnika“, i mnoge druge. Bio je izvanredan u predstavljanju muževnih i paćeničkih temperamenata, dok je ženske likove obično zanemarivao. Paradoksalno je da je ovaj veliki romantičar u Nemačku doneo i duh klasicizma, koja ona do tada nije poznavala. Preveo je dramu „Fedra“ Žana Rasina, neke drame Euripida, i primenjivao u svojim delima dramske metode po uzoru na klasične grčke tragedije. Svojim značajem u književnosti klasicizma i romantizma, Šiler zauzima centralno mesto u nemačkoj i evropskoj književnosti. Među velikim poštovaocima šilerovog dela su Dostojevski, Betoven, Đuzepe Verdi i Tomas Man. Dela Poezija Veče (1776) Osvajač (1777) Elegija o smrti mladića (1780) Oda radosti (Ode an die Freude) (1785) Grčki bogovi (1789) Umetnici (1789) Ibikovi ždrali (1797) - balada * Reči iluzije (1799) Kasandra (1802) Pozorište Razbojnici (Die Räuber) (1781) Fijeskova zavera u Đenovi (Die Verschwörung des Fiesco zu Genua) (1782) Spletka i ljubav (Kabale und Liebe) (1783) Don Karlos (1787) Almanah Muza (Musenalmanach) (1797) Valenštajn (trilogija) (1799) Marija Stjuart (1800) nemački prevod Magbeta od Vilijama Šekspira (1800) Devica Orleanska (1801) Verenici iz Mesine (1803) Vilhelm Tel (Wilhelm Tell) (1804) Eseji O estetičkom vaspitanju čoveka (Über die ästhetische Erziehung des Menschen) (1795) Epigrami Ksenije (zajedno sa Geteom) (1797) O odnosu životinjske prirode čoveka sa njegovim razumom (1777) O ljupkosti i dostojanstvu (1793) O naivnom i sentimentalnom pesništvu (1796) Istorijska dela Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske (Geschichte des Abfalls der Vereinigten Niederlande von der spanischen Regierung) (1788) Istorija Tridesetogodišnjeg rata, (Geschichte des dreißigjährigen Krieges) (1790) Pisma Pisma Kerneru, Vilhelm fon Humboltu, Geteu, itd.

Kao na slikama Retko u ponudi Kao na slikama, stranice sa strane obojene u zlatno. Knjiga je kompletna, korice se vide na slici, tipični tragovi starosti Das Lied von der Glocke Illustrirt in 32 Compositionen von Alexander von Liezen Mayer Mit 43 ornamentalen Zeichnungen von Rudolf Seitz Schiller, Friedrich von Verlag: München Theodor Stroefer (), 1880 Fridrih Šiler (nem. Friedrich Schiller; Marbah am Nekar, 10. novembar 1759 — Vajmar, 9. maj 1805) je bio nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar. Fridrih Šiler Gerhard von Kügelgen 001.jpg Fridrih Šiler Puno ime Johan Kristof Fridrih fon Šiler (nem. Johann Christoph Friedrich von Schiller) Datum rođenja 10. novembar 1759. Mesto rođenja Marbah am Nekar, Datum smrti 9. maj 1805. (45 god.) Mesto smrti Vajmar, Škola Karlsschule Stuttgart, Univerzitet Fridrih Šiler Potpis Biografija Uredi Šiler je rođen 1759. u Marbahu na Nekaru. Otac mu je bio oficir u vojsci Virtemberga. Nešto kasnije, oko 1764, porodica se preselila u Lorh gde su živeli do 1766. Detinjstvo i mladost je proveo u relativnom siromaštvu. Šiler je odrastao u veoma religioznoj porodici i proveo je mnogo vremena u svojoj mladosti studirajući Bibliju, što je kasnije imalo uticaja na njegovo pisanje za pozorište.[1] Šiler je počeo da studira pravo 1773, a 1775. medicinu. Postao je vojni doktor u Štutgartu. Anonimno je objavio dramu „Razbojnici“ 1781. Delo je doživelo priličan uspeh na svojoj premijeri, naročito kod mlađe publike. Međutim, Šiler je usled revolucionarnih poruka drame uhapšen i kratko vreme je proveo u zatvoru, tako da je napustio posao u Štutgartu i prešao u Manhajm. Godine 1783, radio je kao bibliotekar i dobio ugovor da radi kao pisac za pozorište u Manhajmu. Od 1783. se često selio (Lajpcig, Drezden, Vajmar), a prvi put se sreo sa Geteom 1788. Krajem te godine, dobio je mesto profesora istorije i filozofije u Jeni. Pisao je istorijska dela. Imao je velike simpatije za velikana svoga vremena: Vilhelma fon Humbolta. Godine 1790, oženio se Šarlotom fon Lengenfeld. Nažalost, zdravstveno stanje mu se pogoršalo (verovatno od tuberkuloze) i dodeljena mu je penzija 1791. Na Geteov nagovor, 1794, počeo je da piše za satirične časopise. Revolucionarna Francuska mu je 1792. dala francusko državljanstvo, zbog njegovih čestih članaka protiv tiranije. Godine 1799, vratio se u Vajmar gde ga je Gete usmerio da piše za pozorište. Sa njim je osnovao „Vajmarski teatar“ koji se brzo nametnuo na pozorišnoj sceni Nemačke, i doprineo preporodu dramskog književnog žanra. Šiler je živeo u Vajmaru sve do smrti. Dobio je plemićku titulu 1802. Umro je tri godine kasnije, u 46-oj godini života. Od 1934, Univerzitet u Jeni nosi Šilerovo ime, dok je u Srbiji jedna ulica u Zemunu nazvana po njemu.[2] Ta ulica nosi njegovo ime još pre Drugog svetskog rata.[3] Književni značaj Uredi Spomenik Geteu i Šileru u Vajmaru Značaj Šilerovih dela nije očigledan za istraživača u XXI veku. Njegovo delo je puno retorike, i često veoma osećajno. Ali teme kojima se ona bave, političke, etičke ili estetičke, značajno su doprinele razvoju novih ideja na kraju XVIII veka, i naročito su doprinele razvoju romantizma. Šiler je bio velikan doba romantizma, i to više nego Gete. Njegova filozofska dela su i dalje aktuelna, puna dubokih misli, i mnogo pristupačnija nego teorije njegovog omiljenog uzora i savremenika, filozofa Kanta. Danas Šilerove predstave nisu često na programu pozorišta. Njegovi pozorišni komadi su poletni, predstavljaju ljude i ličnosti velikog formata, i nezaboravne likove: Viljema Tela, kralja Filipa II iz „Don Karlosa“, Karla iz „Razbojnika“, i mnoge druge. Bio je izvanredan u predstavljanju muževnih i paćeničkih temperamenata, dok je ženske likove obično zanemarivao. Paradoksalno je da je ovaj veliki romantičar u Nemačku doneo i duh klasicizma, koja ona do tada nije poznavala. Preveo je dramu „Fedra“ Žana Rasina, neke drame Euripida, i primenjivao u svojim delima dramske metode po uzoru na klasične grčke tragedije. Svojim značajem u književnosti klasicizma i romantizma, Šiler zauzima centralno mesto u nemačkoj i evropskoj književnosti. Među velikim poštovaocima šilerovog dela su Dostojevski, Betoven, Đuzepe Verdi i Tomas Man. Dela Uredi Poezija Uredi Veče (1776) Osvajač (1777) Elegija o smrti mladića (1780) Oda radosti (Ode an die Freude) (1785) Grčki bogovi (1789) Umetnici (1789) Ibikovi ždrali (1797) - balada * Reči iluzije (1799) Kasandra (1802) Pozorište Uredi Razbojnici (Die Räuber) (1781) Fijeskova zavera u Đenovi (Die Verschwörung des Fiesco zu Genua) (1782) Spletka i ljubav (Kabale und Liebe) (1783) Don Karlos (1787) Almanah Muza (Musenalmanach) (1797) Valenštajn (trilogija) (1799) Marija Stjuart (1800) nemački prevod Magbeta od Vilijama Šekspira (1800) Devica Orleanska (1801) Verenici iz Mesine (1803) Vilhelm Tel (Wilhelm Tell) (1804) Eseji Uredi O estetičkom vaspitanju čoveka (Über die ästhetische Erziehung des Menschen) (1795) Epigrami Ksenije (zajedno sa Geteom) (1797) O odnosu životinjske prirode čoveka sa njegovim razumom (1777) O ljupkosti i dostojanstvu (1793) O naivnom i sentimentalnom pesništvu (1796) Istorijska dela Uredi Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske (Geschichte des Abfalls der Vereinigten Niederlande von der spanischen Regierung) (1788) Istorija Tridesetogodišnjeg rata, (Geschichte des dreißigjährigen Krieges) (1790) Pisma Uredi Pisma Kerneru, Vilhelm fon Humboltu, Geteu, itd. Fridrih fon Šiler Pesme poezija ilustrovane zbirke poezije Romantizam nemacki romantičari

53623) AK 1 Sveti Kiprijan i Crkva u Africi u 3. veku na francuskom 1873 godina Saint Cyprien et l`église d`Afrique au IIIe siècle autor : Monsinjor Frepel -by Par Monseigneur Freppel (Charles-Émile ) Mesto izdanja : Pariz 1873 godine. Tascije Cecilije Ciprijan (Kartagina, oko 210. - Kartagina 258.), pisac, episkop Kartagine, crkveni otac, svetac i mučenik. Poreklom je iz plemićke porodice , bio je učenik retorike do 246., kada se obratio u hrišćanstvo. Izabran je za episkopa Kartagine 249., U vreme progona hrišćana za vladavine cara Decija bio je prisiljen da pobegne iz grada. Nakon završetka progona , Crkva je raspravljla o držanju otpadnika, to jest onih koji su se odrekli hrišćanske vere .Kiprijan je tražio oštre mere za njih, ali je priznao je ono što je rekao, papa Kornelije u njegovom suprostavljanju Novacijanu. Kiprijan je pravio razliku između onih koji su se odrekli svoje vjere i onih koji su bili kršteni kao jeretici: prema prvima Kiprijan je bio milosrdan dok je sa drugima bio strog videći protrebu da se ponovno krste. Na ovoj tačci, crkvena tradicija koja će doći s papom Stefanom I. (254. – 257.), bila je protiv mišljenja Kiprijana. U ponovnom progonu hrišćana od cara Valerijana, Kiprijan je bio osuđen na izgnanstvo a zatim u septembru 258. osuđen na odsecanje glave i umire kao mučenik. Dela : Cenjen je kao ugledan crkveni otac, napisao je mnogo apologetskih spisa : `Ad Donatum`, `Ad Demetrianum` i `Testimonia ad Quirinum`. Delo Svetog Kiprijana De catholicae Ecclesiae unitate spada u jedno od važnijih eklisioloških dela. Mnoge misli posudio je od Tertulijana. Sačuvano je 66 njegovih pisama (ili poslanica), koje čine dragocen izvor za istoriju Crkve u prvim vekovima Po njemu je nazvana Кiprijanova kuga. Njagov đakon i učenik bio je Flavijan Кartaginski. Pravoslavna crkva slavi Svetog Кiprijna zajedno sa Sv. Justinom 2. oktobra po julijanskom kalendaru. Cours d`éloquence sacrée fait à la Sorbonne pendant l`année 1863-1864 Synopsis L’École de Tertullien. — Dans quel sens on doit prendre ce mot. — Situation des esprits dans la première moitié du IIIe siècle. — Le droit romain et la conscience chrétienne. — Conquête de la foi dans les rangs des jurisconsultes, — L’Octave de Minucius Félix. — Idée du dialogue. — Caractère des interlocuteurs. — Date de la composition. — Comment Minucius Félix pouvait remplir à Rome l’office d’avocat ou de jurisconsulte sous Alexandre Sévère. Fruit d’une sélection réalisée au sein des fonds de la Bibliothèque nationale de France, Collection XIX a pour ambition de faire découvrir des textes classiques et moins classiques dans les meilleures éditions du XIXe siècle. tvrd povez, format 14 x 22 cm , očuvano, francuski jezik, 470 strana + 15 strana reklama , *AK 1

91-delni V-Line TiN set Bosch 11 burgija za metal Ø 2-8 mm sa oblogom od titanijum-nitrida. Burgija za metal sa oblogom od titanijum-nitrida ističu se dugim životnim vekom i velikom otpornošću na trošenje. Za brzo čisto bušenje u različitim metalima, pleksiglasu i tvrdoj plastici (nemojte da koristite za aluminijum). Do 40% brže napredovanje pri bušenju nego sa uporedivim burgijama bez obloge od titanijum-nitrida. Do 6 puta duži životni vek uz stručno hlađenje. 11 burgija za kamen Ø 3-10 mm sa vrhom od tvrdog metala za vibraciono bušenje za radove u zidovima,krečnjaku,prirodnom i sintetičkom kamenu. 8 burgija za drvo Ø 3-10 mm sa vrhom za centriranje za tačno početno bušenje. Za tvrdo drvo, meko drvo i plastiku. 49 bitova odvrtača za Phillips, Pozidriv, Torx, šrafove sa šestougaonom glavom i sa ravnim procepom u svim uobičajenim veličinama kao i 8 nasadnih ključeva za sve uobičajene primene uvrtanja šrafova. 1 ručni odvrtač sa funkcijom čegrtaljke za ručno uvrtanje šrafova i 1 magnetni univerzalni držač za brzu izmenu bita i dobar prihvat šrafa u bitu. Praktičan Bosch V-Line kofer sa preglednim rasporedom sadržaja za jednostavno i bezbedno uzimanje pribora kao i olakšani izbor pravog dela pribora zahvaljujući piktogramima primene. Za sve marke električnih alata. Napomena: Pri bušenju u metal radite sa rashladnim sredstvom. Bezbednosna napomena zavisno od trenutne primene nosite odgovarajuću zaštitnu opremu: Bušenje metala: naočari za zaštitu Bušenje drveta: naočari za zaštitu i maska za usta protiv prašine Bušenje kamena: naočari za zaštitu i maska za usta protiv prašine, štitnici za uši i radne rukavice