PERL BAK,latinica, tvrd povez, izdavač Matica Srpska, Beograd 1967. Dela: 1) Mati 2) Obećanje 3) Glasovi u kući 4) Dobra zemlja 5) Sinovi 6) Zmajevo sme 7) Tvorac grada 8) Rastureni dom 9) Duga ljubav 10) Duh i telo 11) Paviljon žena 12) Istočni vetar,zapadni vetar Knjige su nove, malo oštećenje na jednoj korici što se vidi i na slikama.

СВЕТИ САВА САБРАНА ДЕЛА ПОНОВЉЕНА ИЗДАЊА КОЛА СКЗ У ДИВОТ ОПРЕМИ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 2O18 а) Стефан Немања, рашки велики жупан (1114-1200) - Хагиогрефије ............................................................. САБРАНА ДЕЛА 1. Карејски типик 2. Хиландарски типик 3. Студенички типик (изводи) 4. Житије светог Симеона 5. Служба светом Симеону 6. Писмо студеничком игуману Спиридону 7. Указ за држање псалтира ........................................................... ПРЕДГОВОР, ПРИРЕДИО И ПРЕВЕО ТОМИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ Двојезични текст - српскословенски + савремени српски језик !!!! Илустрација лика светог Саве из Милешеве, у колору Уз ово издање Коментари Речник мање познатих речи Регистар Ћирилица Тврде корице Шивен повез 275 страница Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО

STEFAN PRVOVENČANI SABRANA DELA SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA BEOGRAD 1 9 9 9 САБРАНА ДЕЛА СТЕФАН НЕМАЊИЋ, српски краљ (око 1165-1227) Р е ф е р е н ц е 1. Hilandarska povelja 2. Žitije svetog Simeona 3. Povelja o prijateljstvu i trgovini sa Dubrovnikom 4. Žički napisi 5. Povelja manastira Svete Bogorodice na Mljetu ....................................................... Predgovor, prevod dela i komentari LJILJANA JUHAS-GEORGIEVSKA, IZDANJE NA SRPSKOSLOVENSKOM TOMISLAV JOVANOVIĆ Књига из легендарног плавог кола СКЗ Понос сваке /л и ч н е/ библиотеке !!! Tvrde korice Ćirilica Šiven povez 184 strаница Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО Перфектан примерак Корице Странице! Е к с т р а !!!!!!!!!!!

САБРАНА ДЕЛА ЛАЗЕ КОСТИЋА 1 - 5 МАТИЦА СРПСКА НОВИ САД 199О 1. О политици и уметности 1-4 2. О књижевности и језику ............................................................. Ћирилица Тврде корице Омот Шивен повез Око 1650 страна Некоришћено

AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE Rad - dela - komentari SLOBODAN - GIŠA BOGUNOVIĆ uredio Akademija arhitekture Srbije B e o g r a d 2 O 1 1 a) Akademija arhitekture Srbije (Beograd) - Zbornici b) Arhitektura - Zbornici ............................................................ I. Aktivnosti AAS 2007-2011 II. Konferencija AIA III. Biografije i dela članova AAS IV. Razgovori (Mihajlo Mitrović, Branislav Mitrović, Branko Bojović, Branislav Jovin, Boris Podreka) V. Refleksije VI. In memoriam Fotografije u koloru, Unutrašnje korice SLOBODAN MAŠIĆ, Ilustracije, Napomene, Registri, Ćirilica, Šiven povez, Obeleživač stranica, TIRAŽ /s a m o/ 500 primeraka, 310 str, 21 cm, NEKORIŠĆENO

Autor: Jopvan Jovanović Zmaj Povez: tvrd Ukupan br. strana: 317+294+357+248+250+397+260+365+399+444 Format: 12,5x20 Izdavač: Matica Srpska Godina izdanja. 1979. Odabrana dela Jovana Jovanovića Zmaja 1-10 sadrži sledeće naslove: 1. Đulići uveoci 2. Pevanija I 3. Pevanija II 4. Snohvatice Devesilje 5. Političke i satirične pesme I 6. Političke i satirične pesme II 7. Pesme za decu 8. Pesme i priče za decu 9. Proza 10. Prepevi Knjige su u odličnom stanju, jedino na unutrašnjoj strani naslovnice, kao i na sledećoj ima ispisana posveta!

ERNEST HEMINGVEJ sabrana dela 1/6 Izdavač: MATICA SRPSKA kolekcionarski primerak V izdanje 1977g 1. Sunce se ponovo rađa 2. Zbogom oružje 3. Imati i nemati - Starac i more 4. Za kim zvono zvoni 5. Preko reke i u šumu 6. Pripovetke

BEOGRAD IZDANJE DRUŠTVA ZA KULTURNO - PRIVREDNU AKCIJU 1935 STRANA 309 + 294 + 319 + 353 + 317 TVRDI PLATNENI POVEZ DOBRO OČUVANE 1. STIHOVI 2. PRED LJUDIMA I PITANJIMA 3. RAZGOVORI O KNJIŽEVNOSTI 4. PREVODI U STIHU I 5. PREVODI U STIHU II 03.05.2020

VIZANTIJSKA CIVILIZACIJA LUJ BREJE NOLIT B e o g r a d 1 9 7 6 KNJIŽEVNOST I CIVILIZACIJA S a d r ž a j PRIVATNI ŽIVOT - Porodica - Porodična imena - Veridba i brak - Porodični život - Porodični posed - Materijalni život - Kuća - Nameštaj - Odelo - Obedovanje - Kupatila - Privatni život careva GRADSKI ŽIVOT - Život u Carigradu - Grad - Stanovništvo - Saobraćaj i javni život - Hipodrom i priredbe - Pozorišta - Gradski život u provincijama - Aleksandrija i egipatski gradovi - Antiohija - U azijskim provincijama - Maloazijski i crnomorski gradovi - Zapad: Ilirik i Helada - Vizantijski zapad PRIVREDNI ŽIVOT - Sela i seoska privreda - Industrija i trgovina DUHOVNI ŽIVOT - Verski život - Praznoverice, otpadnici INTELEKTUALNI ŽIVOT - Vizantijska književnost - Poezija - Filozofija i nauke - Nastava - Vizantijska umetnost - Ekspanzija vizantijske umetnosti ZAKLJUČAK .............................................................. LUJ BREJE Rođen 1868. u Brestu (Francuska). Doktorirao na Sorboni. Profesor istorije u gimnazijama u Montobanu, Buržu, Remsu, Sen Kentenu i najzad, 1899. predavač istorije starog veka i geografije na Univerzitetu u Klermon Feranu. Luj Breje je stekao ogromno znanje preduzimajući mnogobrojna putovanja kad to nije bilo lako. Posetio je 191O-1912-1914 Veneciju, Atinu, Carigrad, Rim, Siciliju, ponovo Grčku gde je proučavao vizantijsku skulpturu. Poslednje putovanje preduzeo je po SVETOJ GORI 1930. sa svojim prijateljem Gabrijelom Mileom, poznatim vizantologom. Jažući na magarcu mesec dana su krstarili čuvenim poluostrvom, zadržavajući se u mnogim manastirima kako bi proučili blago vizantijske umetnosti. Bio je svetski autoritet za Vizantiju, Govorio je naučnicima okupljenim u Bristu, Buržu, BEOGRADU, Bukureštu, Rimu. Napisao je veliku /t r i l o g i j u/ Vizantije, naučnO remek delO svetskog značajaš: 1. Život i smrt Vizantije, 1947 2. Institucije Vizantijskog carstva, 1949 3. Vizantijska civilizacija, 1950 Po svom naučnom znanju, autoritetu, radoznalosti i strašću za putovanjem i upoznavanjem na licu mesta sa prohujalim kulturama, Luj Breje bio je /r e n e s a n s n i/ historik !!! (Mihajlo Grušić) ........................................................ KARTA Carigrad u srednjem veku Bibliografija Izvori Dodatak bibliografiji Život i delo Luja Brejea Latinica Tvrde korice Šiven povez Omot 5 5 O stranica NEKORIŠĆENO perfekT kondicijA: 1O

M10 H.DZ.VELS - COVECANSTVO rad, blagostanje i sreca roda ljudskoga Narodno delo, iz 30` tih godina, 1017 strana, 24 cm

PREDRAG VRANICKI ODABRANA DJELA 1-6 LIBER Z a g r e b 1 9 7 9 1.Historija marksizma I 2.Historija marksizma II 3.Historija marksizma III 4.Filozofske rasprave 5.Filozofski portreti 6.Marksizam i socijalizam ........................................................... R e f e r e n c e Ždanov Zakon prelaza kvantiteta u kvalitet Sadržaj i forma društvenih odnosa Kedrov Prelaz starog kvaliteta u novi Kultura i socijalizam Historijski determinizam Ljudska sloboda O dijalektici Socijalizam Problem alijenacije Problem prakse Humanitet u teoriji i historijskoj praksi Materijalističko shvaćanje historije Država u socijalizmu Partija u socijalizmu Socijalizam i nacionalno pitanje Moral i historija Socijalizam i kriza Građanski svijet i socijalizam Marksizam i socijalizam Marksizam o društvenom položaju žene Mosec Hess Englels Marx Jevrejsko pitanje Radnička klasa u Engleskoj `Manifest komunističke partije` Revolucija Emigracija Kritika političke ekonomije Prva internacionala Druga internacionala Treća internacionala Joseph Dietzgen Paul Lafargue August Bebel Ludvig Woltman Eduard Bernstein Franc Mering Karl Kaucki Rosa Luxemburg Max Adler Rudolf Hilferding Karl Renner Otto Bauer Rusija Plehanov Lenjin Hegel Vindelband Hartman Trocki Buharin Staljin Lukač Lucien Goldmann Henri Lefebvre Max Horkheimer Staljinizam Socijalizam Eurokomunizam Mao Ce-tung Marksizam u razvijenim zemljama kapitalizma Bloch Adorno Sartre Habermas Marcuze Fromm Kofler Ficher ............................................................ Registar imena Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica 24OO stranica NEKORIŠĆENO perfekT kondicijA: 1O

СТУДИЈЕ ИЗ СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДИМИТРИЈЕ БОГДАНОВИЋ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 1 9 9 7 а) Српска књижевност - Средњи век ............................................................ Р е ф е р е н ц е НАСЛЕЂЕ СРПСКОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА КУЛТУРНА И КЊИЖЕВНА ЖАРИШТА КЊИЖЕВНИ РОДОВИ И ДЕЛА ЉУДИ ДОГАЂАЈИ ПОЈАВЕ .......................................................... КОЛО 9О КЊИГА 599 Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Ћирилица Тврде корице Шивен повез 3 7 2 странице Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО Колекционарски примерак ******************

MILOVAN ĐILAS PAD NOVE KLASE Povest o samorazaranju komunizma SLUŽBENI LIST SRJ BEOGRAD 1994 MILOVAN ĐILAS jugoSlovenski komunista, učesnik NOB-a, u ratu mu izginula cela porodica, otac Nikola, oficir kraljevske vojske, sestra Dobrana i braća Aleksa i Milivoje... НajVeći komunistički disident doba Josipa Broza Tita, proveo 9 godina na robiji u Sremskoj Mitrovici zbog svojih političkih uverenja... Vodio razgovore sa Staljinom, Čerčilom i Atlijem (1951)... dela mu prevedena na sve svetske jezike... (Mihajlo Grušić) ........................................................... R e f e r e n c e 1. Razvoj mog političkog mišljenja 2. Rat, revolucija: - Sutjeska, Jajce, Staljin, susret sa vođom zemlje iz snova 3. Neslaganje sa Sovjetskim Savezom 4. Kritika sovjetskog poretka 5. Opasno je lično mišljenje 6. Nova klasa 7. Vođi (Lenjin, Staljin, Mao, Tito) 8. Vlast i disidenti 9. Kraj sistema u bedi i sramoti Pogovor Aleksa Đilas ............................................................ Ćirilica Tvrde korice Šiven povez, 335 str Perfektan primerak, korice, stranice!) NEKORIŠĆENO

Prvo izdanje Požutela na nekim mestima od starosti, inače lepo očuvano za svoje godine Druga knjiga u ediciji Pozorište Delo je kompletno Extra retko u ponudi Prelepa ilustracija na koricama Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Branislav Nušić Branislav Nušić 1904.jpg Branislav Nušić 1904. godine, fotografija njegovog kuma i fotografa Milana Jovanovića. Puno ime Alkibijad Nuša Nadimak Ben Akiba Datum rođenja 20. oktobar 1864. Mesto rođenja Beograd, Kneževina Srbija Datum smrti 19. januar 1938. (73 god.) Mesto smrti Beograd, Kraljevina Jugoslavija Nacionalnost Srbin Škola Velika škola u Beogradu (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) Supružnik Darinka Đorđević Deca Strahinja Ban, Margita, Olivera[1] Roditelji Đorđe (Georgijas) Nuša Ljubica Nuša[2] Najvažnija dela Gospođa ministarka Sumnjivo lice Narodni poslanik Retorika Nagrade Orden Svetog Save, Orden knjaza Danila I, Orden belog orla Potpis Zvanični veb-sajt https://nusicfondacija.rs/ Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije: Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Branislav Nušić je u svojim delima ovekovečio svakodnevicu srpskog društva u XIX i XX veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i u XXI veku. Biografija Privatni život Odlikovanja Književna dela Uredi Spomenik Branislavu Nušiću na Trgu republike u Beogradu (1993) Komedije Uredi „Narodni poslanik“ (1883) „Sumnjivo lice“ (1887) „Protekcija“ (1889) „Običan čovek“ (1899) „Svet“ (1906) „Put oko sveta“ (1910) „Gospođa ministarka“ (1929) „Mister Dolar“ (1932) „UJEŽ - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena“ (1933) „Ožalošćena porodica“ (1934)[30] `Svinja` (1935)[31] „Dr“ (1936)[32] „Pokojnik“ (1937)[33] „Ne očajavajte nikad!“ „Vlast“ (nezavršena[34]) `Put oko sveta` - nastavak (nezavršen[35]) Plakat za predstavu Branislava Nušića u Pančevu iz 1942. godine Prva ljubav (komedija za decu) Romani Uredi „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdano kao „Općinsko dijete“) (1902) „Hajduci“ (svoj doživljaj iz detinjstva) (1933) COBISS.SR 18077703 „Devetsto petnaesta“ (1920) [36] Autobiografska proza Uredi „Autobiografija“ (1924) Drame Uredi „Pučina“ (1901) „Tako je moralo biti“ „Jesenja kiša“ (1907) „Iza Božjih leđa“ (1910) „Kirija“ „Analfabeta“ Pripovetke Uredi Nušićev grob na beogradskom Novom groblju „Politički protivnik“ „Posmrtno slovo“ „Klasa“ „Pripovetke jednog kaplara“ Tragedije Uredi „Knez Ivo od Semberije“ „Hadži-Loja“ „Nahod“ Rasprave i udžbenici Uredi „Retorika“ Putopisi Uredi Kosovo, Opis zemlje i naroda

Latinski tekst sa objašnjenjima, prevodima, predgovorom itd. Dr Julije Golik Retko u ponudi Kvint Horacije Flak (lat. Quintus Horatius Flaccus; 8. decembar 65. p. n. e. - 27. novembar 8. p. n. e.) je bio najveći rimski lirski pesnik tokom vladavine Oktavijana Avgusta. Biografija[uredi | uredi izvor] Horacije je rođen u decembru 65. p. n. e. u Venusiji, Italija, umro je 27. novembra 8. p. n. e. u Rimu. Njegov otac je bio rob koji je stekao slobodu pre Horacijevog rođenja. Moglo bi se pretpostaviti da je u ropstvo pao za vreme Pompeja, odnosno nakon Spartakovog ustanka. Svog sina je odveo u jednu od najpoznatijih škola poznatog Sabelijanca po imenu Orbilus (koji je po Horaciju bio pristalica telesnog kažnjavanja). 46. p. n. e. Horacije posećuje predavanja na Atinskoj Akademiji gde prve stihove počinje da piše na grčkom.[1] Kad je Brut u Atini prikupljao vojsku protiv Oktavijana i Antonija, zajedno sa sinovima Cicerona i Katona, u nju stupa i Horacije. Međutim, u bici kod Filipa, republika je poražena. Kada je proglašena amnestija za sve one koji su se borili protiv Oktavijana, Horacije se vratio u Italiju, samo da bi saznao da mu je otac umro, a imanje konfiskovano, čime je Horacije zapao u siromaštvo. Ipak, uspeo je da se zaposli kao pisar u uredu kvestora, što mu je omogućilo da vežba svoje poetske sposobnosti. 38. p. n. e. je doveden kod Mecene, učenog čoveka iz Etrurije iz centralne Italije, koji je bio glavni politički savetnik Avgusta. Mecena je Horacija uveo u pesnički književni krug, a uz to mu poklonio i luksuznu vilu. Dela[uredi | uredi izvor] Ode 1.14 – Poema na zidu u Lajdenu Datiranje Horacijevih dela nije precizno poznato i naučnici često raspravljaju o tačnom redosledu kojim su prvi put „objavljena“. Postoje uverljivi argumenti za sledeću hronologiju:[2] Satire 1 (c. 35–34. p. n. e.) Satire 2 (c. 30. p. n. e.) Epode (30. p. n. e.) Ode 1–3 (c. 23. p. n. e.)[nb 1] Epistles 1 (c. 21. p. n. e.) Karmen sekulare (17. p. n. e.) Epistles 2 (c. 11. p. n. e.)[nb 2] Ode 4 (c. 11. p. n. e.) Ars poetika (c. 10–8. p. n. e.)[nb 3] Napomene[uredi | uredi izvor] ^ According to a recent theory, the three books of Odes were issued separately, possibly in 26, 24 and 23 BC (see G. Hutchinson (2002), Classical Quarterly 52: 517–37) ^ 19 BC is the usual estimate but c. 11 BC has good support too (see R. Nisbet, Horace: life and chronology, 18–20 ^ The date however is subject to much controversy with 22–18 BC another option (see for example R. Syme, The Augustan Aristocracy, 379–81

Svetislav Vulović GLAS XIII Srpska kraljevska akademija Beograd 1889. Prilog istoriji nove srpske književnosti СВЕТИСЛАВ ВУЛОВИЋ Правник и књижевни критичар; (Ивањица, 29. 11. 1847 – Београд, 2/14. 5. 1898) професор гимназије и Велике школе у Београду, југословенска књижевност СУД: редовни члан Одбора за науке философске и филолошке од 24. 6. 1879. СКА: прави члан Академије философских наука наименован 5. 4. 1887; секретар Академије философских наука од 22. 2. 1891 до 22. 2. 1892; од 22. 2. 1896 до 22. 2. 1897. Приступна беседа: [Бранко Радичевић]. СКА Год. 1 (1887) 147–153 [Извод]. Шт.: Бранко Радичевић. Прилог историји нове српске књижевности. СКА Глас 13 (1889) 1–110 и 14 (1890) 1–198. Проглашен 21. II 1888 (СКА Год. 1 (1887) 147–153) Биографија, библиографија: Мали поменик, 59–60. – НЕ 1 (В. Петровић). – СКА Год. 1 (1888) 224. – История Славянской Филологiи, 626–627 (В. Ягичъ). – Ж. П. Јовановић: С. Н. Вуловић. У: С. Вуловић: Критике и огледи. Бгд 1953, 313–318. Некролог: БК4 (1898) 640. – ГНЧ 18 (1898) 317–326 (М. Иванић). – Дело 18 (1898) 501–503. СКА Год. 12 (1899) 208–212 (Ј. М. Жујовић) Život Brankov Pesme analiza srpske knjige 19. vek xix romantizam romantičarska poezija ogledi pogledi kritike eseji

VALDEN - O GRAĐANSKOJ NEPOSLUŠNOSTI HENRI DEJVID TORO Srpska književna zadruga B e o g r a d 1 9 8 1 VALDEN ILI ŽIVOT U ŠUMI 1. Privreda 2. Gde sam i šta sam živeo 3. Čitanje 4. Zvuci 5. Samoća 6. Posetioci 7. Pasuljište 8. Selo 9. Jezera 10. Bejkerova farma 11. Viši zakoni 12. Divlji susedi 13. Naselje 14. Bivši stanovnici i zimski posetioci 15. Zimske životinje 16. Jezero zimi 17. Proleće 18. Zaključak ......................................................... O DUŽNOSTI GRAĐANINA DA BUDE NEPOSLUŠAN HENRI DEJVID TORO (1817-1862) rođen je i proveo život u gradiću Konkordu, blizu Bostona, u državi Masačusets, u vreme kad je Boston bio centar intelektualnog života Amerike. Toro je dobio klasično obrazovanje na Harvardu, čitao grčki i latinski. Život je proveo u svom rodnom gRadu posvetivši se pisanju svog `Dnevnika`, proučavanju prirode, suseda i obavljanju praktičnih poslova. Kad mu je bilo 28 godina Toro je otišao na obalu jezera Valden, saGradio kolibu i živeo /s a m!/ u njoj dve godine. Sve svoje utiske i razmišljanja za vreme tog boravka zapisivao je u `Dnevniku`, a kasnije je na osnovu tih zapisa naPisao svoje najZnačajnije delo VALDEN, koje se smatra klasičnim delom američke književnosti. Dok je boravio na obali jezera Valden, odbio je da plati porez, pa je u/Hapšen i proveo jednu noć u zatvoru. Rezultat te noći je ESEJ O GRAĐANSKOJ NEPOSLUŠNOSTI, u kome Toro izražava svoju srdžbu protiv orgnizacije društva... PredGovor: ZORA MINDEROVIĆ KOLO LXXIV KNJIGA 490 - Књига из легендарног плавог кола СКЗ - Ćirilica, - Tvrde korice, - Šiven povez, - 328 str ZORA MINDEROVIĆ, /I z v r s a n/ prevod sa engleskog jezika i predGovor. (60 godina prevodila dela iz engleske i američke umetničke proze 19. I 20. veka)... 2008. godine dobila nagradu za životno delo Udruženja prevodilaca Srbije! - Tvrde korice, - Šiven povez, - 328 str ODLIČAN PRIMERAK / Korice, stranice! KOndicija: 10

A L E N O SREĆI SLUŽBENI GLASNIK BEOGRAD 2 O 1 1 PEŠČANA KNJIGA R e f e r e n c e 1. Bukefal 2. Sumnja 3. Neurastenija 4. Melanholija 5. Strasti 6. Strah je bolest 7. O mašti 8. Duhovna bol 9. Medicina 10. Osmeh 11. Nezgode 12. Drame 13. O smrti 14. Držanje 15. Molitve 16. Veština zevanja 17. Neraspoloženje 18. O naravima 19. Neminovnost 20. Proročka duša 21. Naša budućnost 22. Predskazanje 23. Herakle 24. Volja 25. Svako ima ono što hoće 26. O sudbini 27. NE TREBA OČAJAVATI 28. U porodici 29. Zabrinutost 3O. Domaći mir 31. O privatnom životu 32. Par 33. Dosada 34. Brzina 45. Kocka 46. Nada 47. Delanje 48. Diogen 49. Sebičnjak 5O. Aristotel 51. Poslovi 52. Dela 53. Putovanja 54. Ples bodeža 55. Navala reči 56. Jadikovke 47. Govor STRASTI 48. O beznađu 49. O sažaljenju 5O. Kult mrtvih 51. SPOZNAJ SAMOGA SEBE 52. Optimizam 53. Razrešenje 54. Strpljenje 55. Blagonaklonost 56. Zvrede 57. Dobro raspoloženje 58. Terapija 59. Duhovna higijena 6O. Himna mleku 61. Prijateljstvo 62. O neodlučnosti 63. Ceremonije 64. SREĆNA NOVA GODINA 65. Čestitek 66. Učtivost 67. Pristojnost 68. Pričiniti zadovoljstvo 69. Lekar Platon 7O. VEŠTINA DOBROG VLADANJA 71. Pobede 72. Pesnici ........................................................... Пажња !!! Пажња !!! Пажња !!! О /с р е ћ и/ !!! 73. СРЕЋА ЈЕ ВРЛИНА !!! 74. КАКО ЈЕ СРЕЋА ВЕЛИКОДУШНА !!! 75. КАКО /б и т и/ СРЕЋАН !!!! 76. О /о б а в е з и/ ДА БУДЕМО СРЕЋНИ !!! ....................................................... Broš Latinica 1 9 4 stranice NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO perfekT KondicijA: 1O

Kao na slikama Retko u ponudi Kao na slikama, stranice sa strane obojene u zlatno. Knjiga je kompletna, korice se vide na slici, tipični tragovi starosti Das Lied von der Glocke Illustrirt in 32 Compositionen von Alexander von Liezen Mayer Mit 43 ornamentalen Zeichnungen von Rudolf Seitz Schiller, Friedrich von Verlag: München Theodor Stroefer (), 1880 Fridrih Šiler (nem. Friedrich Schiller; Marbah am Nekar, 10. novembar 1759 — Vajmar, 9. maj 1805) je bio nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar. Fridrih Šiler Gerhard von Kügelgen 001.jpg Fridrih Šiler Puno ime Johan Kristof Fridrih fon Šiler (nem. Johann Christoph Friedrich von Schiller) Datum rođenja 10. novembar 1759. Mesto rođenja Marbah am Nekar, Datum smrti 9. maj 1805. (45 god.) Mesto smrti Vajmar, Škola Karlsschule Stuttgart, Univerzitet Fridrih Šiler Potpis Biografija Uredi Šiler je rođen 1759. u Marbahu na Nekaru. Otac mu je bio oficir u vojsci Virtemberga. Nešto kasnije, oko 1764, porodica se preselila u Lorh gde su živeli do 1766. Detinjstvo i mladost je proveo u relativnom siromaštvu. Šiler je odrastao u veoma religioznoj porodici i proveo je mnogo vremena u svojoj mladosti studirajući Bibliju, što je kasnije imalo uticaja na njegovo pisanje za pozorište.[1] Šiler je počeo da studira pravo 1773, a 1775. medicinu. Postao je vojni doktor u Štutgartu. Anonimno je objavio dramu „Razbojnici“ 1781. Delo je doživelo priličan uspeh na svojoj premijeri, naročito kod mlađe publike. Međutim, Šiler je usled revolucionarnih poruka drame uhapšen i kratko vreme je proveo u zatvoru, tako da je napustio posao u Štutgartu i prešao u Manhajm. Godine 1783, radio je kao bibliotekar i dobio ugovor da radi kao pisac za pozorište u Manhajmu. Od 1783. se često selio (Lajpcig, Drezden, Vajmar), a prvi put se sreo sa Geteom 1788. Krajem te godine, dobio je mesto profesora istorije i filozofije u Jeni. Pisao je istorijska dela. Imao je velike simpatije za velikana svoga vremena: Vilhelma fon Humbolta. Godine 1790, oženio se Šarlotom fon Lengenfeld. Nažalost, zdravstveno stanje mu se pogoršalo (verovatno od tuberkuloze) i dodeljena mu je penzija 1791. Na Geteov nagovor, 1794, počeo je da piše za satirične časopise. Revolucionarna Francuska mu je 1792. dala francusko državljanstvo, zbog njegovih čestih članaka protiv tiranije. Godine 1799, vratio se u Vajmar gde ga je Gete usmerio da piše za pozorište. Sa njim je osnovao „Vajmarski teatar“ koji se brzo nametnuo na pozorišnoj sceni Nemačke, i doprineo preporodu dramskog književnog žanra. Šiler je živeo u Vajmaru sve do smrti. Dobio je plemićku titulu 1802. Umro je tri godine kasnije, u 46-oj godini života. Od 1934, Univerzitet u Jeni nosi Šilerovo ime, dok je u Srbiji jedna ulica u Zemunu nazvana po njemu.[2] Ta ulica nosi njegovo ime još pre Drugog svetskog rata.[3] Književni značaj Uredi Spomenik Geteu i Šileru u Vajmaru Značaj Šilerovih dela nije očigledan za istraživača u XXI veku. Njegovo delo je puno retorike, i često veoma osećajno. Ali teme kojima se ona bave, političke, etičke ili estetičke, značajno su doprinele razvoju novih ideja na kraju XVIII veka, i naročito su doprinele razvoju romantizma. Šiler je bio velikan doba romantizma, i to više nego Gete. Njegova filozofska dela su i dalje aktuelna, puna dubokih misli, i mnogo pristupačnija nego teorije njegovog omiljenog uzora i savremenika, filozofa Kanta. Danas Šilerove predstave nisu često na programu pozorišta. Njegovi pozorišni komadi su poletni, predstavljaju ljude i ličnosti velikog formata, i nezaboravne likove: Viljema Tela, kralja Filipa II iz „Don Karlosa“, Karla iz „Razbojnika“, i mnoge druge. Bio je izvanredan u predstavljanju muževnih i paćeničkih temperamenata, dok je ženske likove obično zanemarivao. Paradoksalno je da je ovaj veliki romantičar u Nemačku doneo i duh klasicizma, koja ona do tada nije poznavala. Preveo je dramu „Fedra“ Žana Rasina, neke drame Euripida, i primenjivao u svojim delima dramske metode po uzoru na klasične grčke tragedije. Svojim značajem u književnosti klasicizma i romantizma, Šiler zauzima centralno mesto u nemačkoj i evropskoj književnosti. Među velikim poštovaocima šilerovog dela su Dostojevski, Betoven, Đuzepe Verdi i Tomas Man. Dela Uredi Poezija Uredi Veče (1776) Osvajač (1777) Elegija o smrti mladića (1780) Oda radosti (Ode an die Freude) (1785) Grčki bogovi (1789) Umetnici (1789) Ibikovi ždrali (1797) - balada * Reči iluzije (1799) Kasandra (1802) Pozorište Uredi Razbojnici (Die Räuber) (1781) Fijeskova zavera u Đenovi (Die Verschwörung des Fiesco zu Genua) (1782) Spletka i ljubav (Kabale und Liebe) (1783) Don Karlos (1787) Almanah Muza (Musenalmanach) (1797) Valenštajn (trilogija) (1799) Marija Stjuart (1800) nemački prevod Magbeta od Vilijama Šekspira (1800) Devica Orleanska (1801) Verenici iz Mesine (1803) Vilhelm Tel (Wilhelm Tell) (1804) Eseji Uredi O estetičkom vaspitanju čoveka (Über die ästhetische Erziehung des Menschen) (1795) Epigrami Ksenije (zajedno sa Geteom) (1797) O odnosu životinjske prirode čoveka sa njegovim razumom (1777) O ljupkosti i dostojanstvu (1793) O naivnom i sentimentalnom pesništvu (1796) Istorijska dela Uredi Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske (Geschichte des Abfalls der Vereinigten Niederlande von der spanischen Regierung) (1788) Istorija Tridesetogodišnjeg rata, (Geschichte des dreißigjährigen Krieges) (1790) Pisma Uredi Pisma Kerneru, Vilhelm fon Humboltu, Geteu, itd. Fridrih fon Šiler Pesme poezija ilustrovane zbirke poezije Romantizam nemacki romantičari

53623) AK 1 Sveti Kiprijan i Crkva u Africi u 3. veku na francuskom 1873 godina Saint Cyprien et l`église d`Afrique au IIIe siècle autor : Monsinjor Frepel -by Par Monseigneur Freppel (Charles-Émile ) Mesto izdanja : Pariz 1873 godine. Tascije Cecilije Ciprijan (Kartagina, oko 210. - Kartagina 258.), pisac, episkop Kartagine, crkveni otac, svetac i mučenik. Poreklom je iz plemićke porodice , bio je učenik retorike do 246., kada se obratio u hrišćanstvo. Izabran je za episkopa Kartagine 249., U vreme progona hrišćana za vladavine cara Decija bio je prisiljen da pobegne iz grada. Nakon završetka progona , Crkva je raspravljla o držanju otpadnika, to jest onih koji su se odrekli hrišćanske vere .Kiprijan je tražio oštre mere za njih, ali je priznao je ono što je rekao, papa Kornelije u njegovom suprostavljanju Novacijanu. Kiprijan je pravio razliku između onih koji su se odrekli svoje vjere i onih koji su bili kršteni kao jeretici: prema prvima Kiprijan je bio milosrdan dok je sa drugima bio strog videći protrebu da se ponovno krste. Na ovoj tačci, crkvena tradicija koja će doći s papom Stefanom I. (254. – 257.), bila je protiv mišljenja Kiprijana. U ponovnom progonu hrišćana od cara Valerijana, Kiprijan je bio osuđen na izgnanstvo a zatim u septembru 258. osuđen na odsecanje glave i umire kao mučenik. Dela : Cenjen je kao ugledan crkveni otac, napisao je mnogo apologetskih spisa : `Ad Donatum`, `Ad Demetrianum` i `Testimonia ad Quirinum`. Delo Svetog Kiprijana De catholicae Ecclesiae unitate spada u jedno od važnijih eklisioloških dela. Mnoge misli posudio je od Tertulijana. Sačuvano je 66 njegovih pisama (ili poslanica), koje čine dragocen izvor za istoriju Crkve u prvim vekovima Po njemu je nazvana Кiprijanova kuga. Njagov đakon i učenik bio je Flavijan Кartaginski. Pravoslavna crkva slavi Svetog Кiprijna zajedno sa Sv. Justinom 2. oktobra po julijanskom kalendaru. Cours d`éloquence sacrée fait à la Sorbonne pendant l`année 1863-1864 Synopsis L’École de Tertullien. — Dans quel sens on doit prendre ce mot. — Situation des esprits dans la première moitié du IIIe siècle. — Le droit romain et la conscience chrétienne. — Conquête de la foi dans les rangs des jurisconsultes, — L’Octave de Minucius Félix. — Idée du dialogue. — Caractère des interlocuteurs. — Date de la composition. — Comment Minucius Félix pouvait remplir à Rome l’office d’avocat ou de jurisconsulte sous Alexandre Sévère. Fruit d’une sélection réalisée au sein des fonds de la Bibliothèque nationale de France, Collection XIX a pour ambition de faire découvrir des textes classiques et moins classiques dans les meilleures éditions du XIXe siècle. tvrd povez, format 14 x 22 cm , očuvano, francuski jezik, 470 strana + 15 strana reklama , *AK 1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. Izdanje !!! Roman izgubljenog narastaja Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. jun 1899 — Zagreb, 30. oktobar 1977) bio je hrvatski književnik.[1] Biografija Gustav Krklec rođen je u mestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dete u porodici Augusta i Hermine Krklec.[2] Detinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovom poetskom opusu. Gimnaziju je pohađao u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju.[1] U periodu između dva rata radio je različitim zagrebačkim redakcijama. Bio je urednik Nolita u Beogradu od 1929 do 1933. godine. [1] Drugi svetski rat zatekao ga je u Beogradu gde je doživeo bombardovanje grada. Zatim se u septembru 1941. preselio u Zemun. U Zemunu je radio kao državni činovnik i sarađivao u ustaškom listu “Graničar” sve do bombardovanja Zemuna, u martu 1944. U tom trenutku bio je predsednik Veslačkog kluba Zemuna.[3] Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen, a kraj rata dočekao je u Samoboru. U septembru 1945. godine u Zagreb je došla i njegova supruga, te je od tada Krklec živeo i radio u Zagrebu sve do smrti.[4] Posle rata je bio dugogodišnji urednik u Nakladnom zavodu Hrvatske. Bavio se i novinarstvom. Od 1951. godine je član JAZU.[1] Posvetio se i pisanju za decu. Objavljivao je pesme u časopisu za decu Radost za koji je bio i jedan od glavnih osnivača.[4] Najvažniji deo Krklecovog književnog dela čini poezija. Njegovo antologijsko pesništvo kratkog, neposrednog i jasnog izraza odražava vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku teskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše sa ruskog, nemačkog, ali i sa slovenačkog i češkog jezika. Posebno se ističu njegovi prevodi Puškina, Prešerena, Brehta.[5] Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja.[5] Gustav Krklec je autor poetskih zbirki «Lirika» (1919), «Srebrna cesta» (1921), «Ljubav ptica» (1926), «Izlet u nebo» (1928). U vreme reakcije i nemačke okupacije u stihovima Krkleca pojavili su se osećaji bezizlaza, brige za sudbinu domovine (zbirke «San pod brezom», 1940, «Darovi za bezimenu», 1942, «Tamnica vremena», 1944). Pobedu nad nacizmom, i socijalno prestrojavanje u FNRJ opevao je u ciklusu stihova «Žubor života» (1955). Ljudska osećanja, rodni kraj, uloga pesnika u drušvu — osnovne su teme poezije Krkleca, u najvećem obimu napisane u vidu soneta. Njegova poezija za decu sadrži humorističke motive (Telegrafske basne, 1952). Nagrade Antunovska nagrada (1944)[3] Nagrada Vladimir Nazor za životno delo (1968) Disova nagrada Zmajeva nagrada Dela Lirika (1919) Srebrna cesta (1921) Beskućnici (1921) Nove pjesme (1923) Ljubav ptica (1926) Izlet u nebo (1928) San pod brezom (1940) Darovi za bezimenu (1942) Ranjeni galeb (1942) Tamnica vremena (1944) Lica i krajolici (1946) Pisma Martina Lipnjaka iz provincije (1956) Telegrafske basne (1952) Noćno iverje (1960) Povodom stogodišnjice rođenja Gustava Krkleca na pročelju kuće u Maruševcu u kojoj je hrvatski pesnik proveo detinjstvo. Matica hrvatska u Varaždinu i Opština Maruševec postavile su mu spomen-ploču. [4] U Varaždinskoj gradskoj biblioteci nalazi se i spomen-soba Gustava Krkleca Autor: Gustav Krklec Izdavač: Naklada St. Kugli Godina izdanja: 1921. Mjesto izdanja: Zagreb Broj stranica: 173 Format: 15×11 cm Uvez: meki Prvo izdanje.

Bunjevačke narodne pesme Božić 1943. RETKO! - hiljadu bećaraca - Sakupio i izdao Marko Peić Marko Peić (Mirgeš, 4. srpnja 1913. - Subotica, 6. listopada 2010.[1]), bački hrvatski književnik, kazališni kritičar iz Vojvodine i onomastičar. Životopis Uredi Pučku školu pohađa u Mirgešu, a potom se školuje u Subotici gdje završava Građansku školu i Državnu trgovačku akademiju. Pisao je prozu (drame, komedije, satiru, novele[2]) i pjesme, a bio je i sakupljač narodnih umotvorina, pjesama, pripovjedaka i novela. Pored toga, zapaženi su i mnogi njegovi stručni prinosi u gospodarskim i ekonomskim glasilima, a jedno je vrijeme i urednik časopisa Privrednik iz Subotice, a također i njegov angažman u radu «Društva ekonomista». Član je Društva književnika Vojvodine. Hrvatskoj književnoj javnosti bio je predstavljen, zajedno sa Balintom Vujkovim, Blaškom Vojnić Hajdukom i Franjom Bašićem u zagrebačkom časopisu Svijet iz 1934. godine.[3] Kao spisatelj zaokupljen je obiteljskim i društvenim pitanjima iz svakodnevice bačkih Bunjevaca i Šokaca, a pojedina su mu uradci pisani u ozračju vjerske tematike. Pored toga stvara u motivskom luku tzv. «socijalne literature», dok nakon 2. svjetskog rata ima tekstova u kojima interpretira svoje ratne dogodovštine, ili stanovita poratna zbivanja. Uz Balinta Vujkova, Blaška Vojnić Hajduka i dr. osnivač je, a kratko i urednik književnog časopisa mladih bunjevačkih Hrvata Bunjevačko kolo, koji izlazi od 1933. do 1936. godine. Njegov sakupljački rad je utjelovljen u djelu, objavljenom u vlastitoj nakladi «Bunjevačke narodne pisme - Hiljadu bećaraca» (1943.). Tijekom 1945. godine bio je i suradnik lista Slobodna Vojvodina, lista koji je kasnije promijenio ime u Hrvatska riječ. U razdoblju između dva svjetska rata jedan je od istaknutih pripadnika zajednice bačkih bunjevačkih Hrvata i gorljivi borac za prava svoje nacionalne zajednice. Zbog svoga stava iz 1970-ih bio je «jedan od 120 disidenata pokreta MASPOK-a, za što je svojevremeno snosio i određena poniženja i degradacije, u koju spada i njegova smjena sa pozicije podpredsjednika općine Subotice koji je obnašao u jednom mandatu»[4]. Uvelike je zaslužan za spoznaju nacionalne pripadnosti bačkih Bunjevaca za vrijeme popisa stanovništva 1970. godine, zajedničkom odrednicom Hrvat-Bunjevac[4]. U to vrijeme je bio predsjednikom Organizacijskog odbora «Dužijance», tradicionalnih žetelačkih svečanosti bunjevačkih Hrvata. Zajedno sa Grgom Bačlijom napisao je Rečnik bačkih Bunjevaca (1990.) i onomastičko djelo Imenoslov bačkih Bunjevaca (1994.), a napisao je i objavio i druga djela. Unatoč njegova deklarirana hrvatstva, Peićev je rad u jednom razdoblju bio izložen dekroatizatorskim politikantskim manipulacijama od strane onih Hrvata koji su se zarad osobnih interesa stavili u službu velikosrpskih krugova, te uz njihovu financijsku i moralnu potporu, propagiraju «bunjevštinu» kao nacionalnost i odriču ikakvu svezu ove hrvatske etničke zajednice sa hrvatskim narodom. U tom kontekstu, primjerice, u glasilu «Bunjevačke matice», «Riči», prikazan je kao «jedan od osnivača KUD Bunjevačko kolo», premda je Marko Peić bio jednim od osnivača društva kojemu je pun naziv bio: «Hrvatsko kulturno umjetničko društvo Bunjevačko kolo»,[5]. Svojim djelima zastupljen je u dvama antologijama - poezije i proze bunjevačkih Hrvata iz 1971. - Geze Kikića, u izdanju Matice hrvatske. 1. rujna 2010. godine izabran je za počasnog građanina Subotice.[1] Umro je mjesec dana poslije, 6. listopada 2010. u Subotici, a pokopan je na Kerskom groblju 8. listopada 2010. godine.[1] Djela Uredi (izbor) Bunjevačke narodne pisme – Hiljadu bećaraca, Subotica, 1943. O proizvodnim snagama Subotice (s drugim autorima), Subotica, 1954. O proizvodnim snagama Subotice (s drugim autorima), Subotica, 1964. Rečnik bačkih Bunjevaca (s G. Bačlijom), Subotica - Novi Sad, 1990. Imenoslov bačkih Bunjevaca (s G. Bačlijom), Subotica - Novi Sad,1994. Luka Kerčanin, Subotica, 1996. Narodne umotvorine bačkih Bunjevaca, Subotica, 1997. (s G. Bačlijom) Poetska slagalica, Subotica, 1997. Javorova smrt, prema motivima epa B. Rajića, Slava, Subotica, 1998. Za svako vreme epigramske teme, Subotica, 2001. Bećarci + Bunjevačke narodne pisme, Subotica, 2001. Mladom naraštaju, Subotica, 2001. 13 grišni slova, komedija Narodna poezija Benjevci bunjevaca ...

1931 Knjižarnica Svetlost Beograd Retko Sjajan dizajn korica Џон Грифит (енгл. John Griffith Chaney; Сан Франциско, САД, 12. јануар 1876 — 22. новембар 1916)[1][2][3][4] је био амерички писац познат као Џек Лондон (енгл. Jack London), један од најчитанијих у првој половини 20. века. Рођен је као ванбрачни син самозваног „професора“, писца и астролога В. Х. Ченија, који га никада није признао. Написао око 50 приповедака и романа, најпознатији Зов дивљине и Бели очњак и аутобиографски роман Мартин Еден (1909). Говорио је o животу радничке класе, са изразито социјалистичком тенденцијом. Често је описивао људе са дна, потлачене и понижене и зато је назван „амерички Горки“.[5] Џек Лондон Jack London young.jpg Датум рођења 12. јануар 1876. Место рођења Сан Франциско, САД Датум смрти 22. новембар 1916. (40 год.) Место смрти Глен Елен, САД Школа Универзитет Калифорније у Берклију Најважнија дела Зов дивљине Бели очњак Потпис Дела Уреди Романи Кћи снега (1902) Зов дивљине (1903) Кемптон-Вејс писма (1903) (објављено анонимно, написао заједно са Аном Струнски) Морски вук (1904) Игра (1905) Бели очњак (1906) Пре Адама (1907) Гвоздена пета (1908) Мартин Еден (1909) Burning Daylight (1910) Lost Face (1910) Авантура (1911) The Scarlet Plague (1912) Син Сунца (1912) The Abysmal Brute (1913) Месечева долина (1913) The Mutiny of the Elsinore (1914) The Star Rover (1915) (у Енглеској објављено под насловом Јакна) The Little Lady of the Big House (1916) Џери са острва (1917) Мајкл, Џеријев брат (1917) Hearts of Three (1920) The Assassination Bureau, Ltd (1963) (остало полузавршено, довршио Роберт Фиш) Збирке кратких прича Син вука (1900) Деца мраза (1902) Tales of the Fish Patrol (1906) Приче са Јужних мора (1911) Smoke Bellew (1912) Корњаче са Тасманије (1916) Не-фикција и есеји Људи понора (1903) Револуција, и други есеји (1910) The Cruise of the Snark (1911) Кратке приче Ко верује у духове! (1895) Хиљаду смрти (1899) У далекој земљи (1899) The Rejuvenation of Major Rathbone (1899) Бела тишина (1899) The King of Mazy May (1899) Северна одисеја (1900) Even unto Death (1900) The Man With the Gash (1900) A Relic of the Pliocene (1901) Бог његових предака (1901) Закон живота (1901) The Minions of Midas (1901) Diable—A Dog (1902), renamed Bâtard in 1904 У шумама севера (1902) Keesh, Son of Keesh (1902) Moon-Face (1902) The Death of Ligoun (1902) To Build a Fire (1902, revised 1908) The Dominant Primordial Beast (1903) The Leopard Man`s Story (1903) The One Thousand Dozen (1903) Сенка и муња (1903) Negore the Coward (1904) Љубав живота (1905) Отпадник (1906) A Curious Fragment (1908) Aloha Oe (1908) Непријатељ целог света (1908) A Piece of Steak (1909) Збогом, Џек (1909) South of the Slot (1909) Китајац (1909) The Dream of Debs (1909) Семе Макоја (1909) Голијат (1910) Када је свет био млад (1910) The Unparalleled Invasion (1910) Снага снажног (1911) Рат (1911) The Scarlet Plague (1912) Црвени (1918)[6] All Gold Canyon By The Turtles of Tasman Семјуел Лудило Џона Харнеда Мексиканац The Sundog Trail Told in the Drooling Ward To the Man on Trail Ха! Ха! Ха! Паганин Савез стараца Неочекивано Одисеја сјевера Позоришни комади The Acorn Planter: a California Forest Play ( Tags: Knjige sa omotima omotaci knjiga Avant-garde design serbian books pavle bihaly nolit avangarda

Kao na slikama Poslednjih par stranica gde je sadržaj ima fleku kao na slici ostalo je dobro očuvano za knjigu ove starosti Prekoričena knjiga, sve strane su tu sem naslovne. Još nismo utvrdili tačnu godinu izdanja, ali po svemu sudeći trebalo bi da je druga polovina 19. veka, najverovatnije je to izdanje iz 1862. kada se uporedi tipografija sa naslovnom stranom tog izdanja koja se može naći online. Andrija Kačić Miošić (Brist, 17. april 1704. — Zaostrog, 14. decembar 1760.) bio je monah u franjevačkom manastiru u Zaostrogu.[1] Andrija Kačić Miošić Kacic.jpg Andrija Kačić Miošić Datum rođenja 17. april 1704. Mesto rođenja Brist Mletačka republika Datum smrti 14. decembar 1760. (56 god.) Mesto smrti Zaostrog Mletačka republika Biografija Uredi Rođen je u mestu Brist, opštine Gradske, kraj Makarske. Po jednom podatku, Andrija je rođen 1690. godine.[2] Prvo delo napisao je 1737. godine i to je Priručnik skolastičke filozofijske propedeutike. Koristio je pesnički pseudonim starac Milovan.[3] Andrija se u mladosti učio i bavio duže vreme u srpskom predgrađu Tabanu, u Budimu, u `Franciškanskom` katoličkom manastiru. Manastirska crkva je oduvek nazivana `racka` (srpska). Bili su to kaluđeri Srbi katolici, jer su govorili i pevali duhovne pesme na srpskom jeziku, i sebe zvali `Raci`.[4] Godine 1756. napisao je delo u rimovanom desetercu, podražavanjem narodne junačke poezije, pod nazivom Razgovor ugodni naroda slovinskog. U njemu je dao pesničku interpretaciju slovenske istorije, koju je shvatao na isti način kao i Mavro Orbin. Osnovu njegove knjige čine pesme i letopisne beleške o pedeset slovenskih kraljeva. U taj spisak ušli su najpre trideset devet kraljeva iz Pop Dukljaninovog Letopisa i jedanaest srpskih vladara (po njegovom računanju) od svetog Simeona do kralja Vukašina. Ovaj drugi prikazan je kao pedeseti i poslednji slovenski kralj. Kačić je kao Srbin katolik uneo u kulturu novi pojam - Slovinstvo, umesto uobičajenog `Srpstva`. Kako je srpstvo primarno počivalo na pravoslavlju, srpsko ime je odbacivano od strane Zapada, kao nepoželjno. Da bi Srbi katolici izbegli slični tretman, našlo se rešenje. Po tim novim terminom zamislio je Kačić, idejni narodni `krov`, ispod kojeg bi lako stali Srbi svih veroispovesti.[5] Za Savu Nemanjića - Sv. Savu navodio je katolički fratar da je dika i slava slovinskog puka i naroda.[6] Zanimljiv je i jedan fakat o rasprostranjenosti njegove knjige pesama u srpskom narodu. Čuveni starac Misail, Srbin, arhimandrit u manastiru Presvete Bogorodice, kod grada Trna (u današnjoj Bugarskoj) (1881) stalno držao uz sebe i čitao Kačićevu knjigu (pesme), koju je zvao `latinka`.[7] Na tu zajedničku osnovu Kačić dodaje pesme i letopisne beleške o temama regionalnog karaktera, o raškim (posle Vukašina), zetskim, bugarskim i bosanskim glavarima, da bi u završnom delu uneo pesme o junacima kasnijih vremena, među kojima ima najviše pesama o albanskom junaku „Jurij Kastriotiću“ (Skenderbegu), kojeg takođe ubraja u slovensku istoriju. Sem ovog dela napisao je i traktat na latinskom jeziku pod naslovom „Elementa peripatheticae“ kao i hroniku „Корабљица“ 1760. godine. Vjekoslav Babukić je pod pseudonimom Venceslav Juraj Dunder u Beču, 1836. objavio 10. izdanje Razgovora ugodnih naroda Slovinskoga sa naslovom SERBSKO-DALMATINSKE VITEŽKE NARODNE PJESME. [8] Lazar Tomanović je o tome napisao: Dunderov naslov samo dokazuje, da su još prije punijeh pedeset godina smatrali Kačićeve pjesme srpskijema, i ne Srbi, nego po svoj prilici sami Hrvati... Stražilovo je još nadodalo, kako je ovo izdanje Dunderovo bilo namješteno na stolu na sred crkve franjevačke u Beču prilikom parastosa, što se držao Fra Andriji o proslavi njegove stogodišnjice, i niko od prisutnijeh poštovača Kačićevijeh, pa ni od Hrvata ne zamjeri tom i takvom srpskom glavnom naslovu Pjesmarice Kačićeve [9] Godine 1850. objavio je Medaković knjigu na ćirilici pod naslovom `Srbsko-narodne vitežke pjesme spjevane od Andrie Kačića`.[10] Napomenuo je priređivač da je `sa srpskim slovima prepečetano`. Božidar Petranović je doprineo da se 1860. godine svečano obeleži stogodišnjica u narodu omiljenog `starca Milovana`. Bila je to velika manifestacija sloge katolika i pravoslavaca.[11] Radilo se 1889. godine u Dalmaciji na podizanju spomenika Kačiću, u rodnom mestu.[12] Postojao je 1939. godine spomenik pesnik i fratra Kačića u Zagrebu, na uglu Ilice i Mesničke ulice, umetnički rad Rendićev. [13] Isti takav postavljen je i u Makarskoj.[14] Godine 1938. još je postojala njegova rodna kuća, i poslat je apel javnosti da se ona opravi i preuredi u muzej. Razgovor ugodni je jedna od najčešće objavljivanih dopreporodnih hrvatskih knjiga. Tekst je stekao iznimnu popularnost u svim hrvatskim krajevima, a njegova je recepcija potvrđena i na širem južnoslavenskome prostoru. Djelo je zborničkoga tipa, sastavljeno od epskih pjesama i kronikalnih zapisa. Građu za knjigu Kačić je počeo skupljati oko 1730. iz pisanih i usmenih vrela, s osnovnom namjerom da pripomogne etničkomu i političkomu osvješćivanju naroda.

POSJETE KRALJA ALEKSANDRA CRNOJ GORI 1925. i 1932. godine Tragom novinskih izvještaja JOVAN P. POPOVIĆ Književna zadruga Srpskog naRodnog vijeća Crne Gore P o d G o r i c a 2 0 1 2 ... Prva zvanična poseta Crnoj Gori, novog suVerena, kralja Aleksandra Karađorđevića, unuka po majci crnoGorskog gospodara, kralja Nikole Petrovića, /r o đ e n/ i odRastao na C e t i nj u, na dvoru svoga dede! -PredGovor priređivača PRVI DIO - Uvod - AleksanDar KaraĐorđević - Put kralja Aleksandra 1925. godine DRUGI DIO - Uvodne napomene - PROMOTIVNI GOVORI: - akademika Vlada Strugara, - akademika Zorana Lakića, - prof. Momčila Vučinića i - autora Jovana Popovića / na predStavljanju knjige `Kralj Aleksandar u Crnoj Gori 1935. godine` u BeoGradu i Podgorici. - Novinski izvještaji o posjeti kralja Aleksandra Crnoj Gori 1925. godine Akademik VLADO STRUGAR, kaže o ovoj knjizi: `... Ova knjiga se čita, takoReći, bez pre/Daha, jednom proČitana, uzima se poNovo na uVid pa čita gde se naMah otvorila. Ova knjiga, u mnogim porodicama, biće čuvana kao /s p o m e n i c a/ njihova srodstva sa dva njena glavna junaka, sa Njegošem i kraljem Aleksandrom, sPominjaće je i rado po/Kazivati posetiocu i prijatelju... ` ................................................... K o m e n t a r: ... U Aleksandrovim venama tekla je zajednička krv grandioznih figura Srba i Crnogoraca, te vaskolikog /s r p s t v a/ - KaraĐorđa i Njegoša, kakve srpski naRod neće imati u vekovima koji dolaze.... KomUnističke vlasti u novoj JugoSlaviji sistematski su /zatirale/ svako pozitivno mišljenje o Aleksandru kao vlaDARu, državniku i junaku, pa je čak i rehabilitacija Apisa i re/Vizija Solunskog procesa bila u toj svrsi, jer kakve je veze imao Apis sa komunistima i potonjoj revoluciji - n i k a k v e! (Mihajlo Grušić) ... I poseta kralja Aleksandra Crnoj Gori obaVijena je maglom, neznanjem i zaboravom! Aleksandar je došao kao /Šumadinac/ i kao /Katunjanin/... Katunjani su duže od dva veka vladali državom sa Cetinja, a KaraĐorđe je poDigao Prvi srpski ustanak 1804. i time svoje ime i svoje delo uČinio beSmrtnim, što mu je i Njegoš uVeličao posvetom u Gorskom vijencu... (Mihjlo Grušić) ........................................................... Slike, Ćirilica, Tvrde korice, Obeleživač stranica, 312 str DRAGOCENA KNJIGA Knjiga - čuvarkuća!!! PERFEKTAN PRIMERAK NEKORIŠĆENO