Jovan Sterija popović - Celokupna dela 2 edicija Biblioteka srpskih pisaca izdanje pre drugog svetskog rata tvrde korice, 452 strane Sadržaj: 1. Beograd, nekad i sad 2. Rodoljupci 3. Svetislav i Mileva 4. Miloš Obilić 5. Nahod Simeon 6. Vladislav

MILAN KAŠANIN - SABRANA DELA KNJIGA 1 I 2 PIJANA ZEMLJA - SPALJENE ZASTAVE I UTVARE BOŽIJE RETKO IZAVAČ: NARODNA PROSVETA BEOGRAD IZMEDJU 2 RATA STRANA: 171+131 DTVRDOG POVEZA DIMENZIJA. 19 CM STANJE: KORICE SE ODVOJILE I ZAVRLJALE, PREDLIST SKLON ODVAJANJU, POSLEDNJI PRAZNI SKORO OCEPOLJEN I ZBILR GRAFITONOM OLOVKOM, NA STRANI 95 ŠKRAB GRAFITNOM OLOVKOM, NA 82. DESETAK POTPISA DRVENOM BOJICOM I JOŠ 2-3 SKRABIĆA, KNJIGA KORKTENA, UNUTRAĐŠNJOST OČUVANA, OCENA: 3... PA I VIŠE, KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC,

Milwaukee® veoma izdržljive udarne utičnice SHOCKWAVE™ napravljene su od legiranog čelika dizajniranog za veliki obrtni moment. Karakteristike proizvoda: • SHOCKWAVE™ IMPACT DUTI čelik (hrom molibden) je legirani čelik visokog kvaliteta koji pruža najveću čvrstoću i izdržljivost. • Heksagonalni dizajn od kovanog udarnog čelika za izdržljivost u aplikacijama sa visokim obrtnim momentom. • Heksagonalna geometrija protiv klizanja za sprečavanje zaobljenih utičnica i konektora. • Dizajn sa dve rupe sa žlebovima za zaštitni pribor. • Optimizovano za upotrebu sa udarnim ključevima od 1/2″, šrafcigerima, čegrtaljkama i adapterima. • Izdržljive i jasne oznake – reljefne veličine prečnika ispunjene bojom i laserski ugravirani broj dela. Specifikacija proizvoda: • Veličina: 12 mm • Prečnik: 19 mm • Ukupna dužina: 38 mm • Radna dužina: 6,1 mm • Količina pakovanja: 1 kom • Prijem alata: 1/2″ kvadrat Obim isporuke: • Udarni nasadni ključ, 1 komad

Milwaukee® veoma izdržljive udarne utičnice SHOCKWAVE™ napravljene su od legiranog čelika dizajniranog za veliki obrtni moment. Karakteristike proizvoda: • SHOCKWAVE™ IMPACT DUTI čelik (hrom molibden) je legirani čelik visokog kvaliteta koji pruža najveću čvrstoću i izdržljivost. • Heksagonalni dizajn od kovanog udarnog čelika za izdržljivost u aplikacijama sa visokim obrtnim momentom. • Heksagonalna geometrija protiv klizanja za sprečavanje zaobljenih utičnica i konektora. • Dizajn sa dve rupe sa žlebovima za zaštitni pribor. • Optimizovano za upotrebu sa udarnim ključevima od 1/2″, šrafcigerima, čegrtaljkama i adapterima. • Izdržljive i jasne oznake – reljefne veličine prečnika ispunjene bojom i laserski ugravirani broj dela. Specifikacija proizvoda: • Veličina: 8 mm • Prečnik: 15 mm • Ukupna dužina: 38 mm • Radna dužina: 4,2 mm • Količina pakovanja: 1 kom • Prijem alata: 1/2″ kvadrat Obim isporuke: • Udarni nasadni ključ, 1 komad

Milwaukee® veoma izdržljive udarne utičnice SHOCKWAVE™ napravljene su od legiranog čelika dizajniranog za veliki obrtni moment. Karakteristike proizvoda: • SHOCKWAVE™ IMPACT DUTI čelik (hrom molibden) je legirani čelik visokog kvaliteta koji pruža najveću čvrstoću i izdržljivost. • Heksagonalni dizajn od kovanog udarnog čelika za izdržljivost u aplikacijama sa visokim obrtnim momentom. • Heksagonalna geometrija protiv klizanja za sprečavanje zaobljenih utičnica i konektora. • Dizajn sa dve rupe sa žlebovima za zaštitni pribor. • Optimizovano za upotrebu sa udarnim ključevima od 1/2″, šrafcigerima, čegrtaljkama i adapterima. • Izdržljive i jasne oznake – reljefne veličine prečnika ispunjene bojom i laserski ugravirani broj dela. Specifikacija proizvoda: • Veličina: 13 mm • Prečnik: 20 mm • Ukupna dužina: 38 mm • Radna dužina: 6,8 mm • Količina pakovanja: 1 kom • Prijem alata: 1/2″ kvadrat Obim isporuke: • Udarni nasadni ključ, 1 komad

Milwaukee® veoma izdržljive udarne utičnice SHOCKWAVE™ napravljene su od legiranog čelika dizajniranog za veliki obrtni moment. Karakteristike proizvoda: • SHOCKWAVE™ IMPACT DUTI čelik (hrom molibden) je legirani čelik visokog kvaliteta koji pruža najveću čvrstoću i izdržljivost. • Heksagonalni dizajn od kovanog udarnog čelika za izdržljivost u aplikacijama sa visokim obrtnim momentom. • Heksagonalna geometrija protiv klizanja za sprečavanje zaobljenih utičnica i konektora. • Dizajn sa dve rupe sa žlebovima za zaštitni pribor. • Optimizovano za upotrebu sa udarnim ključevima od 1/2″, šrafcigerima, čegrtaljkama i adapterima. • Izdržljive i jasne oznake – reljefne veličine prečnika ispunjene bojom i laserski ugravirani broj dela. Specifikacija proizvoda: • Veličina: 9 mm • Prečnik: 16,3 mm • Ukupna dužina: 38 mm • Radna dužina: 4,5 mm • Količina pakovanja: 1 kom • Prijem alata: 1/2″ kvadrat Obim isporuke: • Udarni nasadni ključ, 1 komad

Milwaukee® veoma izdržljive udarne utičnice SHOCKWAVE™ napravljene su od legiranog čelika dizajniranog za veliki obrtni moment. Karakteristike proizvoda: • SHOCKWAVE™ IMPACT DUTI čelik (hrom molibden) je legirani čelik visokog kvaliteta koji pruža najveću čvrstoću i izdržljivost. • Heksagonalni dizajn od kovanog udarnog čelika za izdržljivost u aplikacijama sa visokim obrtnim momentom. • Heksagonalna geometrija protiv klizanja za sprečavanje zaobljenih utičnica i konektora. • Dizajn sa dve rupe sa žlebovima za zaštitni pribor. • Optimizovano za upotrebu sa udarnim ključevima od 1/2″, šrafcigerima, čegrtaljkama i adapterima. • Izdržljive i jasne oznake – reljefne veličine prečnika ispunjene bojom i laserski ugravirani broj dela. Specifikacija proizvoda: • Veličina: 10 mm • Prečnik: 17,5 mm • Ukupna dužina: 38 mm • Radna dužina: 4,6 mm • Količina pakovanja: 1 kom • Prijem alata: 1/2″ kvadrat Obim isporuke: • Udarni nasadni ključ, 1 komad

Milwaukee® veoma izdržljive udarne utičnice SHOCKWAVE™ napravljene su od legiranog čelika dizajniranog za veliki obrtni moment. Karakteristike proizvoda: • SHOCKWAVE™ IMPACT DUTI čelik (hrom molibden) je legirani čelik visokog kvaliteta koji pruža najveću čvrstoću i izdržljivost. • Heksagonalni dizajn od kovanog udarnog čelika za izdržljivost u aplikacijama sa visokim obrtnim momentom. • Heksagonalna geometrija protiv klizanja za sprečavanje zaobljenih utičnica i konektora. • Dizajn sa dve rupe sa žlebovima za zaštitni pribor. • Optimizovano za upotrebu sa udarnim ključevima od 1/2″, šrafcigerima, čegrtaljkama i adapterima. • Izdržljive i jasne oznake – reljefne veličine prečnika ispunjene bojom i laserski ugravirani broj dela. Specifikacija proizvoda: • Veličina: 14 mm • Prečnik: 22 mm • Ukupna dužina: 38 mm • Radna dužina: 8,4 mm • Količina pakovanja: 1 kom • Prijem alata: 1/2″ kvadrat Obim isporuke: • Udarni nasadni ključ, 1 komad

Milwaukee® veoma izdržljive udarne utičnice SHOCKWAVE™ napravljene su od legiranog čelika dizajniranog za veliki obrtni moment. Karakteristike proizvoda: • SHOCKWAVE™ IMPACT DUTI čelik (hrom molibden) je legirani čelik visokog kvaliteta koji pruža najveću čvrstoću i izdržljivost. • Heksagonalni dizajn od kovanog udarnog čelika za izdržljivost u aplikacijama sa visokim obrtnim momentom. • Heksagonalna geometrija protiv klizanja za sprečavanje zaobljenih utičnica i konektora. • Dizajn sa dve rupe sa žlebovima za zaštitni pribor. • Optimizovano za upotrebu sa udarnim ključevima od 1/2″, šrafcigerima, čegrtaljkama i adapterima. • Izdržljive i jasne oznake – reljefne veličine prečnika ispunjene bojom i laserski ugravirani broj dela. Specifikacija proizvoda: • Veličina: 11 mm • Prečnik: 18 mm • Ukupna dužina: 38 mm • Radna dužina: 5,5 mm • Količina pakovanja: 1 kom • Prijem alata: 1/2″ kvadrat Obim isporuke: • Udarni nasadni ključ, 1 komad

EGON KISCH - RAJ AMERIKU IZDAVAČ: NOLIT BEOGRAD 1930 STRANA: 197+208 TVRDOG I MEKOG POVEZA STANJE: POTPISI, KOD KNJIGE 1 FAKSIMIL, KOD KNJIGE 2 TVRDOG POVEZA DOBRIM DELOM RIKNA POZADI POPUCALA, OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 3+, 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 36

Рођен је 1903. године у Мачви, у Штитару, у учитељској породици.[2] Породица је затим живела у хомољском месту Лазници, где је отац Драгомир службовао - био учитељ и управитељ лазничких школа. Бранимир је прерано остао без оца (1905)[3], па је читаво детињство и младост провео уз мајку Даринку. Мајка је пратила сваки његов интелектуални и мисаони корак. То је имало трагова у Ћосићевом идејном одређивању према прогресивним књижевним и политичким струјањима његовог времена. Веома рано оболео је од туберкулозе, што га је још више везивало за мајчине моралне назоре. Након пресељења у Београд, ту је завршио 1918. године основну школу и гимназију (1922),[4] а потом је једно време студирао права. Међутим, врло брзо је променио одлуку и определио се за књижевност. Болест га је отргла од студија и везала за болесничку постељу. Извесно време је провео у једном санаторијуму у Швајцарској, али материјалне неприлике су му онемогућиле трајније лечење. Вратио се у Србију и почео да ради као коректор културне рубрике београдске „Правде“;[1] сарађивао у готово свим београдским листовима. На том послу га је и смрт затекла, 29. јануара 1934. године, у тридесет првој години живота.[5] Иза њега су остали мајка и вереница - његова породица. Књижевни рад Уреди Ћосић је за живота објавио три књиге приповедака и три романа, као и збирку интервјуа са истакнутим писцима свога времена. Он припада групи писаца који су стварали у међуратном периоду. Међуратна књижевност је стварана са наглашеном, тенденциозном осећајношћу према животу обесправљених људи. Ћосић припада оној групи писаца која је дозревала у данима окупације у Првом светском рату, а која је своје идеале није видела у друштвено-политичком животу версајске Југославије. Ћосић је своје књижевне узоре првенствено налазио у страној књижевности: ту су сва Стендалова дела, дела Пруста, њихове монографије, као и монографије о Достојевском, Жиду и Флоберу. У књижевности се огласио 1922. године[6] причом „Убица сенке госпођице Марије“. Прве збирке приповедака „Приче о Бошковићу“ (прва књига, изашла 1924) и „Египћанка и друге романтичне приче“, обележене су почетничким слабостима и књишком исконструисаношћу. Међутим, трећа збирка приповедака „Као протекле воде“ (1933), показује сазревање Ћосићевог талента. Ћосићево књижевно дело показује колико је он напора улагао да, као писац, схвати пут свог идејног одређивања у односу на живот и његова кретања. Издао је и три романа у којима је сликао престонички живот свога времена. То су „Врзино коло“ (1925), „Два царства“ (1928) и „Покошено поље“ (1933). Такође је објавио и збирку интервјуа са истакнутим писцима свога времена „Десет писаца-десет разговора“. Након његове смрти, издати су и његови критичко-публицистички радови у књизи „Кроз књиге и књижевност“. Морална посрнулост београдске „златне младежи“ после Првог светског рата, насликана је у „Врзином колу“. Романом „Два царства“, Ћосић истиче конвенционалну хришћанску тезу о борби добра и зла, коју ће спровести до краја са моралистичким завршетком: несмотрени младић се заљубљује у удату жену, али под утицајем манастира и калуђера, он се одриче грешне љубави и враћа се у Београд. Под непосредним утицајем политичких догађаја у земљи, а нарочито после 1929. године, догодиле су се значајне измене у Ћосићевим схватањима и у књижевном стварању. Новинарски позив који га је све чешће суочавао са наличјем живота и људи, подстицао га је на критичко сагледавање политичких и друштвених проблема. Све више је бивао незадовољан оним што је до тада створио, па је 1930. године спалио рукопис романа „Безимени“, драме Вир, комедије Медвед и дневника вођеног од 1921. до 1924. године. Са измењеним животним уверењем, приступио је стварању свог најбољег дела, романа „Покошено поље“. Овим делом, српска међуратна књижевност је добила истински добар роман о животу Београда. Покошено поље“ је роман српског књижевника Бранимира Ћосића. Први пут је штампан у издању „Издавачког предузећа Геца Кон” 1933. Сматра се Ћосићевим најзрелијим и најбољим књижевним остварењем.[1] Уједно је и његов последњи роман, пошто је умро 1934. у својој 30. години живота. Покошено поље Аутор Бранимир Ћосић 1933: Издавачко предузеће Геца Кон Главни протагониста је Ненад Бајкић, млади идеалиста, чија је концепција блиска јунацима претходна два Ћосићева романа, Димитрију из „Врзиног кола” и Срби из „Два царства”, с тиме што је Ненадова карактеризација и психолошка мотивација реалније заснована.[2] Роман се састоји из два дела. Први део приповеда о Ненадовом одрастању у окупираном Београду за време Првог светског рата, док се у другом делу приповеда о његовом раду као новинару у новонасталој Југославији. Дело је написано у трећем лицу, реалистичким поступком и са снажним критичким освртом на друштвене неправде и неморалност елита. Ћосић је дуго радио на роману, градивши га дисциплиновано, са пуном свешћу о природи и захтевима романескног жанра. Од 1927. писао је, такозвану, „Књигу рада“, у којој је прикупљао грађу, обликовао ликове и развијао идеје за будуће остварење. У њој се види како је дело полако уобличавано и како се основна романескна замисао мењала. Првобитни наслов је био „Освајач“, односно „Освајачи“, затим „Несрећници“, нешто касније „Кућа од карата“, и на крају „Покошено поље“.[3] О пажњи и брижљивости аутора приликом писања овог романа сведочи и податак да је Ћосић поједине ликове, пре него што би их унео у свој рукопис, цртао, правио од картона, стављао у покрет и замишљао њихове гестове.[4] oštećena/iskrzana korica unutra dobro očuvana

Vladimir Nazor - Price iz detinjstva, izdanje Hrvatski štamparski zavod Zagreb 1924, 250 strana, mek povez. Ponegde oštećena korica, unutrašnjost u boljem stanju, kompletna i kompaktna. Vladimir Nazor (Brač, 30. maj 1876 — Zagreb, 19. jun 1949) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, a pri kraju života i predsednih NR Hrvatske. Rođen je u Bobovišću,[1] građansku školu je završio na ostrvu Braču, a gimnaziju u Splitu. Studirao je prirodne nauke, matematiku i fiziku u Gracu i Zagrebu. Diplomirao je 1902. godine. Predavao je u Hrvatskoj gimnaziji u Zadru, a od 1903. do 1918. godine u Istri, gdje je ujedno i proveo najviše svog života.[2] Penzionisan je 1933. godine u Zagrebu kao upravnik dječjeg doma. Prvo djelo mu je bilo Slavenske legende (1900). Godine 1904, u Zadru je objavljeno njegovo djelo Knjiga o hrvatskim kraljevima, a u to vrijeme je počeo pisati i Istarske priče. Koju godinu kasnije objavio je Velog Jožu (1908) — djelo po kome će Nazorova proza biti prepoznatljiva, a koje je on sam smatrao neuspjelijim. Godine 1916, objavio je nekoliko knjiga: Utva zlatokrila, Medvjed Brundo, Stoimena. Na izborima 1934. Nazor se krivim političkim potezom izjasnio za takozvanu Jevtićevu listu, te su mu neko vrijeme zatvoreni stupci svih novina, časopisa i vrata svih izdavača. Nedugo poslije toga, 1939. godine, objavio je Pastira Lodu i Dedeka Kajbumščaka. Iako u godinama i narušenog zdravlja, godine 1942. je s pjesnikom Ivanom Goranom Kovačićem preko reke Kupe otišao u partizane, o čemu je izvijestio čak i Radio London. Nazor je počeo voditi dnevnik S partizanima, koji se smatra jednim od najupečatljivijih ratnih dnevnika pored dnevnika Vladimira Dedijera i Dragojla Dudića.

Berin 1936. tvrde korice 388 str staronemački-gotika odlično očuvana Вицтор вон Сцхеффел Еккехард Рођен је у Карлсрухеу. Његов отац, мајор у пензији у баденској војсци, био је грађевински инжењер и члан комисије за регулисање тока Рајне; његова мајка, рођена Јосепхине Кредерер, ћерка просперитетног трговца у Оберндорфу на Некару, била је жена великих интелектуалних моћи и романтичног расположења. Млади Шефел школовао се у лицеју у Карлсрухеу, а потом (1843-1847) на универзитетима у Минхену, Хајделбергу и Берлину. Након положеног државног испита за пријем у правосудну службу, дипломирао је доктора правних наука и четири године (1848-1852) био је на службеној дужности у граду Сацкинген. Овде је написао своју песму Дер Тромпетер вон Сацкинген (Саецкинген трубач) (1853), романтичну и шаљиву причу која је одмах стекла изванредну популарност. Досегао је више од 250 издања, а Виктор Несслер направио је оперу 1884. године. Сцхеффел је следећи пут кренуо у Италију. Враћајући се кући 1853. године, родитеље је више него икад забринуо да настави правну каријеру. Али 1854. године, оштећен вид га је онеспособио; напустио је владину службу и настанио се у Хајделбергу, с намером да се припреми за радно место у наставном особљу универзитета. Његове студије су, међутим, биле прекинуте очном болешћу, и у потрази за здрављем отишао је у Швајцарску и настанио се на Боденском језеру, и разрадио план своје познате историјске романсе Еккехард (1857); (Енг.транс. Написала Софие Делффс, Леипзиг, 1872). Спомен на вон Сцхеффела у замку Хеиделберг Сцхлоссгартен (Хортус Палатинус). Прве идеје за ово дело добио је од Монумента Германиае Хисторица. Једва да је био мање популаран од Тромпетера вон Сацкингена. 1901. достигла је 179. издање. Шефл се следећи пут вратио у Хајделберг и објавио Гаудеамус, Лиедер аус дем Енгерен унд даље (1868), збирку радосних и шаљивих песама, чија је тема преузета делом из немачких легенди, а делом из историјских тема. У овим песмама аутор показује лаганог ученика, пријатеља вина и песме; а њихов успех је непримерен у немачкој књижевности и подстакао је бројне имитаторе. Један од примера је Им сцхварз Валфисцх зу Аскалон, текстови одражавају одобравање вакцалског хаоса студентског живота. Пјесма описује `стари асирски` напитак за пиће са неким референцама на Цлассицс. Велики рачун испоручује се у клинастом облику на шест камена опеке. Међутим, рингишпил мора да призна да је новац оставио већ у гостионици Ниневес `Ламб и бива избачен. У типичном Схеффеловом маниру, садржи анахрону мешавину различитих времена и доба, пародистичке представе о тренутној науци, [1] као нпр. Историјска критика. Постоје разни додатни стихови, укључујући политичку пародију и стихове који се ругају различитим врстама братства или чак један праведан и само један за математику. [2] Песма је коришћена као назив за традиционалне студентске гостионице, нпр. у Хајделбергу. Сцхеффел је, међутим, имао и неке меланхоличне појмове, као што су неуспешна немачка револуција 1848. године и његово лично разочарање зарекавши се за љубав свог живота, Емма Хеим, 1851. такође га је разочарала. Такође се користио природним наукама да би се ругао политичком окружењу, пошто се Хегелу ругао са песмом о Гуану или се позивао на ток времена у песми Ихтиосаур. Индиректно, Схеффел је сковао израз бидермајер за пре 1848. године, јер су две Сцхеффелове песме Биедерманнс Абендгемутлицхкеит и Буммелмаиерс Клаге, засноване на поезији учитеља и песника Самуела Фриедрицха Саутера, објављене 1848. године, коришћене у каснијим сатирама о реакционарном малограђанину. Две године (1857–1859) Схеффел је био чувар библиотеке принца Егона вон Фурстенберга у Донауесцхингену, али одустајући од свог именовања 1850. године, посетио је Јосепх вон Лаßберг, у Меерсбургу на Боденском језеру, остао неко време код великог војвода Карло Александар од Саке-Веимар-а у Вартбургу у Тирингији, потом се, настанивши се у Карлсрухеу, оженио 1864. године са Царолине вон Малзен и 1872. године повукао се у своју вилу Сеехалде код Радолфзела на доњем језеру Констанца. Поводом свог јубилеја (1876), који се славио у целој Немачкој, велики војвода Баден му је доделио патент наследног племства. Преминуо је у Карлсрухеу 9. априла 1886.

BARUT MIRIŠE;burne svetske politike pred WWII,Valter Pal *4015*2019 geopolitička studija iz perioda neposredno pred početak drugog svetskog rata Autor: Valter Pal Izdavač: A. D. Geca Kon Beograd, 1939. g. Naslov: Barut miriše ; burne zone svetske politike Prevod: Nika Milićević -Edicija / biblioteka: kosmos Povez: tvrdi ,ćirilica, strana: 381., format: 23 cm,mape sa kartom političke i kolonijalne podele sveta Težina:720g Stanje očuvanosti: vrlo dobro-nema ispisivanja * * * Knjiga sadrži brojne ilustracije i mape sa kartom političke i kolonijalne podele sveta Posebno je interesantno što je autor Nemac Izuzetna geopolitička studija iz perioda neposredno pred početak drugog svetskog rata (drugi svetski rat) Iz sadržaja: -poglavlja *1* Između atlantskog i Indiskog okeana Sredozemno more u središtu Sirija postaje nezavisna Jevreji i Arapi u Palestini Arapski nacionalizam Iran se budi Afganistan Japan i islam ................................ *2* Afrika u previranju ..Egipat i Engleska,...Sudan u kleštima,..Novi putevi Britanske lolonijalne politike,........ *3* Presudna borba na dalekom istoku -Nastupanje Sovjeta-Crvena Armija na Dalekom Istoku,..,Mandžuko-Japanska operaciona baza,Rat za Severnu Kionu,...Takmičenje u naoružanju na Tihom okeanu,... *4* Amerika između plime i oseke ...................... .... .................. Odlomak iz prve glave. Otkada, zapravo, postoji pitanje Sredozemnog MOra? Ono, kao što znamo, stoji danas u žarištu političkog zbivanja u svetu. Kada je pohod Italije na Abisiniju doveo do italijansko-abisinskog sukoba, ceo svet počeo je da raspravlja o pitanju Sredozemnog Mora, o pitanju podele političkih i vojničkih snaga u oblasti tog mora. Svaki dan mogao se na tom moru očekivati rat. Britanska flota pojavila se u njemu svojim većim delom, a italijanske divizije stajale su na egipatskoj granici. Izmedju 11 i 19 oktobra zategnutost englesko-italijanskih odnosa dostigla je svoj vrhunac. Da li će Sueski Kanal biti zatvoren? Hoće li Englezi moći da drže Maltu? Koje su britanske baze na domašaju italijanskih bombardera? Novine su bile krcate takvim pitanjima. Vrednost Sredozemnog Mora odjednom je porasla, i to ne samo prolazno. Činjenica da je englesko-italijaski sukob izravnan nije nimalo umanjila interes za probleme toga mora. To je bilo savršeno jasno onog momenta kada je izbio gradjanski rat u Španiji. Usled toga rata političko i strategijsko značenje tog mora ponovo je izbilo na površinu u svoj svojoj jasnoći.

Dilettanten des Lebens Clara Viebig Berlin 1929 tvrde korice 278 str odlično očuvana pisana staro/nemačkim - gotikom Аматери живота Цлара Виебиг Дилеттантен дес Лебенс је роман аутобиографских карактеристика који је немачка списатељица Цлара Виебиг написала у својој раној креативној фази. Роман говори о љубавном браку двоје неприкладних уметника против воље њихових породица. Радња се завршава смрћу младог сликара. Његова супруга се одриче своје тежње за певачком каријером и враћа се породици у очекивању рођења свог детета. Радња се одвија око краја века (1900) на различитим локацијама (Триер, Берлин, Посенер Ланд). Надобудна певачица Лена Ланген борави у Триеру са својим братом Фритзом како би процесирала разочаравајуће љубавно искуство. Браћа и сестре су у добрим односима, што изазива љубомору Амалие, братове супруге. Због свађа које су уследиле, Лена напушта кућу свог брата да би се вратила у Берлин да види мајку. Деца Валтер и Лора тугују због губитка забавне младе жене. На путовању је Лена упознала сликара Рицхарда Бреденхофера, `дилетанта у свим уметностима`. Обоје уживају, али кад стигну у Берлин, прво се разиђу. Лена инсистира на наставку тренинга који је започела код професора гласа Демела, иако зна да ће јој таленти тешко бити довољни за сјајну каријеру. Нарочито је у конкуренцији са талентованијом певачицом Кротосцхинска заостала, мада се та такмичарка не либи да даје уступке учитељици ако је то корисно само за њен напредак. У том смислу, професор Демел је огорченој Лени дао непогрешиве наговештаје: „„ Свако ко изађе у јавност и жели нешто постићи, ко - „Поново се насмешио, исти, непријатни осмех, [...] сада је узео за руку и потапшао је . [...] Њега није занимало њено певање, [...] само оно друго! `[1] Лена и Рицхард поново се срећу током певачког вечери у салону одушевљеног покровитеља уметности Леополда Реутера. Њено извођење Сцхуманнових песама, које он прати на клавиру, покреће интимну везу. Обоје одлуче да се венчају. Ова најава изазива отпор рођака с обе стране, посебно браће и сестара љубавника, који су обојица склопили брак, не само из новчаних разлога. Ричардова сестра Сузан Аленштајн, која живи у богатој ситуацији са супругом, лекаром, посебно је згрожена јер жели да брату договори брак са богатом Иреном Рајхенбах. Ујак Херман, невенчани земљопоседник из регије Посенен, од којег је Ричард добио издашну новчану подршку, такође је против овог брака. Одлуку младих љубавника разумеју само Ленина мајка и Ричардина тетка Ханнцхен, која је у рату изгубила младожењу. Упркос необезбеђеним финансијским и професионалним околностима, венчање се одржава. Породице се невољко договоре и у почетку чак пружају новчану помоћ. Ујак Херман се, пак, разочарано окреће од свог нећака, како је и најављено. Такав почетак је терет за млади брак. Поред тога, млади уметници нису баш способни за живот. Лена није у стању ни сама да води домаћинство, нити да се супротстави раскошној кућној помоћници. Поред тога, професионални снови младог пара се не остварују и суочени су са финансијским проблемима. На позив покровитеља Ројтера, Лена схвата да се музички посао углавном заснива на паметном аранжману и лажима. Сазнаје да „Сигнора Перицциони“, позната оперска певачица, није ништа друго до бечка праља којом вешто управља њен спонзор, сињор Лавалло: „А романтична прича била је у берлинским новинама много пре него што је дива стигла осиромашене старе италијанске кнежевске породице чији је једини преостали потомак тај певач [...] ”[2] Наравно, дива је ову промоцију купила дајући уступке свом сапутнику. Лена је разочарана. Глас вам се испоставља преслаб за велике наступе. Ричард описује алтернативе рада у музичкој школи или започињање концертне турнеје кроз Русију као „чудаке“. [3] Захтева да остане с њим као „његова супруга“, јер и сам жели продајом његових дела створити просперитет за младу породицу. Ричард је уверен да ће се једна од његових слика, на којима је сликао стене Геролстеина при заласку сунца, добро продати захваљујући заштити уметничког покровитеља Реутера. Када још увек није било купца, уништио је слику. Ситуација долази до врхунца