РАСПУЋИН И ДРУГЕ ПРИЧЕ НАДЕЖДА ЛОХВИЦКА ТЕФИ НОЛИТ БЕОГРАД 2ОО8 Заборављена сјајна руска списатељица *********** НАДЕЖДА ЛОХВИЦКА ТЕФИ, рођена 1872. у Санкт Петербургу, умрла у Паризу 1952. Изузетна књижевница. Ценили су је савременици: Иван БУЊИН, Зајцев, Леонид АНДРЕЈЕВ, Куприн, КЕРЕНСКИ. Распућин је чак покушавао да је учини својом љубавницом ??? После Октобарске револуције избегла у Кијев, па у Париз.... ........................................................... ЖИВОТ И ДЕЛО НАДЕЖДЕ Л. ТЕФИ (9. мај 1872. Санкт Петербург - 6. октобар 1952. Париз) Р е ф е р е н ц е 1. НОСТАЛГИЈА 2. СЕЋАЊА 3. ПРИЧЕ (13) 4. ЖИВОТ И ДЕЛО НАДЕЖДЕ Л. ТЕФИ .............................................................. Брош Ћирилица 2ОО страница НЕКОРИШЋЕНО Изврсно за ПОКЛОН **********

КРАЊЕВСКА КРВ СИНКЛЕР ЛУИС ПОЛИТИКА Б е о г р а д 2 О О 4 БИСЕРИ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Белешка о писцу и делу Ћирилица Тврде корице 3 1 4 страница НЕКОРИШЋЕБО НЕОТВОРЕНО Екстра *****************

IDRIS ŠAH ORIJENTALNA MAGIJA B I G Z BEOGRAD 1989 BIBLIOTEKA: MISTIKA ČUVENO ENCIKLOPEDIJSKO DELO O ZABRANJENIM ZNANJIMA ISTOKA !!! R e f e r e n c e 1. JEVREJSKA MAGIJA 2. EGIPATSKA MAGIJA 3. IRANSKA MAGIJA 4. INDIJSKA ALHEMIJA 5. LJUBAVNA MAGIJA 6. JAPANSKA MAGIJA 7. SOLOMUN: KRALJ I OPSENAR 8. NATPRIRODNO U VAVILONU 9. FAKIRI I NJIHOVA UČENJA 10. ARAPSKI DOPRINOS 11. PRIZIVANJE DUHOVA 12. MAGIJSKI OBREDI ATARVA VEDE 13. OKULTTNE VEŠTINE U KINI 14. TIBETANSKI ČUDOTVORCI ................................................................ LATINICA B R O Š 21 CM 210 STRANICA ODLIČNO *******

АУТОБИОГРАФИЈА ОДЛАЗЕЋЕГА ДРАГУТИН ИЛИЋ СОЛАРИС Нови Сад 1 9 9 4 БИБЛИОТЕКА СРПСДКЕ ФАНТАСТИКЕ књига 1 Предговор: САВА ДАМЈАНОВ Брош Ћирилица 1 2 5 страница НЕКОРИШЋЕНО перфекТ: 1О

МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ МУЗИЧКЕ ДРАМЕ ИЗДАЊЕ ПРИЈАТЕЉА БЕОГРАД 1938 ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА КЊИГА 6 Музичке драме `МЕЂУЛУШКО БЛАГО` и `ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ` писане су нарочито за композитора СВЕТОМИРА НАСТАСИЈЕВИЋА ....... Право компоновања и сва ауторска права њему припадају ....... ................................................................. Р е ф е р е н ц е 1. МЕЂУЛУШКО БЛАГО 2. ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ 3. ЖИВИ ОГАЊ .................................................................. ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ 21 ЦМ 132 СТРАНИЦЕ КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК, 1938. БИБЛИОГРАФСКИ ПРИМЕРАК, 1938 Могло би се рећи НЕКОРИШЋЕНО (уз године, 1938!) Ретко наиђе ОВАКО ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК *******

ЖИВОТ И ДЕЛО РАДОВАНА ДРАГОВИЋА СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ Б е о г р а д 1 9 8 7 НАУЧНИ СКУПОВИ Р е ф е р е н ц е Радован Драговић Србија Српски социјалисти Оснивање Српске социјадемократске партије Идеолошке борбе Раднички покрет Србије 1902. године Радован Драговић у образованју радничке класе у Србији Радован Драговић као новинар и уредник Борба за слободу штампе Пролетерски морал и хуманизам `Првомајски спис` из времена Радована Драговића ......................................................... Фотографије Брош Ћирилица 2 6 О страница НЕКОРИШЋЕНО Екстра !

Живот и прикљученија Димитрија Обрадовича нареченога у калуђерству Доситеја, њим истим списат и издат. Књ. 2 / Доситеј Обрадовић Београд : Српска књижевна задруга, 1893 (Београд : Штампано у штампарији Краљевине Србије) 140, XXИВ стр. ; 20 цм Српска књижевна задруга. коло 2 ; књ. 8 dobro očuvano, drvenom bojicom je neko dete pošaralo naslovnu stranu, može se obrisati Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

JORGE LUIS BORGES SABRANA DJELA 1923-1982 Knjiga 6 1975-1982 Grafički zavod Hrvatske Z a g r e b 1 9 8 5 Knjiga 6 1975-1982 R e f e r e n c e Željezni novčić (1976) Povijest noći (1977) Lozinka (1981) 25. kolovoza 1983. i druge neobjavljene priče (1982) Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica 2 3 9 stranica Praktično nekorišćeno

PRIRODA U DELU ŽILIJANA GRAKA dr JELENA NOVAKOVIĆ Filološki fakultet u Beogradu Beograd 1988 a) Grak Žilijen (1909- ) - Motivi - Priroda b) Grak Žilijen (1909- ) - Bibliografija ....................................................... - Ova knjiga predStavlja delimično izmenjen i sažet tekst doktorske disertacije odBranjene na Filološkom fakultetu u Beogradu 6. decembra 1980. godine pred komisijom koju su sačinjavala profesori: dr Mihajlo Pavlović (mentor), dr Ivan Dimić i dr Slobodan Vitanović. 1. Priroda i `ovostrani svet` 2. Priroda i `onostrani svet` 3. Priroda i čovek - Beleške i komentari - Resume - Bibliografija: str 247-262 Ćirilica, Mek povez, 262 str LEPO OČUVANO Bez posvete, bez potpisa, bez podvlačenja! DB21

Za I, II i II razred drzavnih trgovackih akademija. Izdavac: Izdavacka knjizarnica Tome Jovanovica i Vujica Beograd-`Zeleni venac`,1939.godine. Stranica : 95+107 Stanje : Koriscene, podvlacene olovkom mestimicno, posebno prvi deo, drugi znacajno manje, pisano ponegde sa strane olovkom obicno, pisno po unutrasnjem delu korica, predlistu. Tekst ceo vidljiv, kompaktne obe knjige, spolja fino ocuvane.

GUTAČI BLEDE VATRE Američki roman Vladimira NABOKOVA ZORAN PAUNOVIĆ profesor anglistike na Filološkom fakultetu u BeoGradu PROSVETA B e o G r a d 1 9 9 7 SAVREMENI ESEJ a) NaboKov, VladiMir Vladimirovič (1899-1977) - Romani ............................................................. 1. Uvod: OD SIRINA DO NABOKOVA 2. Stvarni život i fiktivna biografija: STVARNI ŽIVOT SEBASTIJANA NAJTA 3. Snaga i slabost antiUtopije: U ZNAKU NEZAKONITO ROĐENIH 4. Uzvišeno u trivijalnom: LOLITA 5. NeUspela osveta pripovedača: PNIN 6. Monstruozno obličje remek-dela: BLEDA VATRA 7. Porodična hronika kao istorija romana: ADA 8. Iluzija života i stvarnost pripovedanja: PROZIRNE STVARI 9. Pišem, dakle poStojim: POGLEDAJ ARLEKINE 10. EPILOG: Stvarni život Vladimira Nabokova ............................................................. Sumary Bibliografija Latinica Mek povez 400 stranica ODLIČAN PRIMERAK NEKORIŠĆENO NEOTVORENO E k s t r a !!!!!!!!!!!!!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecati ! Na kraju knjige ima preskrabana posveta koliko mi se cini. Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

DRUGDE PUTOPISI ALEKSANDAR TIŠMA PROSVETA B e o g r a d 1 9 9 6 IZABRANA DELA R e f e r e n c a Beograd Biciklom prema jugu Novi sad Sremski Karlovci Beograd Zemun Lipovačke šume Stepojevac Lazarevac Valjevo Kosjerić Trebava Titovo Užice Užička Požega Kukovo Guča Čačak Kraljevo Podunavci Vrnjačka Banja Goč Rašovka Predole Bare Baljevac Đumor Raška Jerina Lešak Slatina Kosovska Mitrovica Srednja Evropa Engleska Francuska Švajcarska Ženeva Cirih Lozana Bern Berlin Indija Amerika Njujork Manhatan Vašington Filadelfija Los Anđeles Crnci Belci ............................................................ Broš Latinica 2 9 3 stranice NEKORIŠĆENO perfekT kondicijA: 1O

AJNŠTAJN 1-3 B. G. KUZNJECOV MINERVA SUBOTICA 1975 BIBLIOTEKA BUKTINJA Pažnja !!! 1. Knjige NISU korišćene 2. Unutrašnjost knjiga BESPREKORNA 3. Stranice BESPREKORNE 3. Knjge su stajale na suvom, u PORODIČNOM ormanu i imaju lep unutrašnji miris 4. Na rikni prve knjige, u donjem delu, vidi se malo oštećenje veličine 1 cm, po sebi beznačajno! Sve u svemu knjige su u solidnom stanju za ČITANJE! Kome je do čitanja !!! ...Prednost OVE kupovine je u POVOLJNOJ ceni i što knjige možete preuzeti ISTOGA DANA kada ih kupite, i u vreme po DOGOVORU, na Cvetnom trgu, ispred Maksija! Aferim! .............................................................. Slike Latinica Tvrde korice Obeleživač stranica 25O*268+269 stranica

Prvo izdanje iz 1936. Odlično očuvano! Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Pripovetke. [Knj.] 2 / Ivo Andrić Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1936 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1936 (Beograd : D. Gregorić) Fizički opis 122 str. ; 20 cm Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ39 ; ǂknj. ǂ262 (Pl.) U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u u Višegrad.most na drini U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. sarajevoDobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš.Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, bukurest 1922a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odelenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“.most na zepi Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova - „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan - u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko trideset jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana. MG105

Prvo izdanje iz 1936. Spolja kao na fotografijama, unutra odlično! Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Pripovetke. [Knj.] 2 / Ivo Andrić Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1936 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1936 (Beograd : D. Gregorić) Fizički opis 122 str. ; 20 cm Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ39 ; ǂknj. ǂ262 (Pl.) U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u u Višegrad.most na drini U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. sarajevoDobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš.Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, bukurest 1922a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odelenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“.most na zepi Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova - „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan - u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko trideset jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana. MG149 (L)

Praktičan i kompaktan alat sa 7 funkcija Dizajniran tako da zauzima što manje mesta, a pritom da pruži maksimanu funkcionalnost Od dodataka poseduje kombinovana klešta, testeru, otvarač za flaše, ravni odvijač, krstasti odvijač, nož za voće i mini LED lampu Poseduje privezak kojim se lako može okačiti o pojas ili sa ključevima što omogućava lako nošenje Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, ravni odvijač, krstasti odvijač, nož za voće, mini LED lampa Dimenzije 67×32 mm (sklopljen) Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, ravni odvijač, krstasti odvijač, nož za voće, mini LED lampa Dimenzije 67×32 mm (sklopljen) Slika Šifra artikla MS325 TU208K TU181 TU576K 38G-S1+L1 SZKB18 Rating Cena 729.00 RSD 1,879.00 RSD 3,599.00 RSD 1,439.00 RSD 378.00 RSD 149.00 RSD Stock Availability Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Opis Praktičan i kompaktan alat sa 7 funkcija Dizajniran tako da zauzima što manje mesta, a pritom da pruži maksimanu funkcionalnost Od dodataka poseduje kombinovana klešta, testeru, otvarač za flaše, ravni odvijač, krstasti odvijač, nož za voće i mini LED lampu Poseduje privezak kojim se lako može okačiti o pojas ili sa ključevima što omogućava lako nošenje MINIMALIST je multifunkcionalni alat dizajniran za sve koji vole sve na jednom mestu uz minimalno zauzimanje prostora Lagano i pljosnato kućište od nerđajućeg čelika je opremljeno sa 7 korisnih dodataka za svakodnevno korištenje Pored sečiva obloženog crnim titanijumom poseduje karabiner, otvarač za flaše, mali i veliki pljosnati šrafciger, turpiju i nožić za sečenje kanapa HANDYONE je "all in one" set sa 18 dodataka Osnova od nerđajućeg čelika sa ergonomskom, eloksiranom drškom od aluminijuma osigurava kvalitetnu i dugotrajnu upotrebu Od dodataka poseduje kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpiju, krstasti šrafciger, malu testeru, otvarač za flaše, sečivo 7 cm sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova Praktični nosač za bitove omogućava lako prenošenje i organizaciju nastavaka JACKNIFE je kompaktan džepni nož sa oštricom dužine 5 cm Drveni umetak od mahagonija i fino peskarena sklopiva oštrica od nerđajućeg čelika, garantuje beskompromisan kvalitet i dugotrajnost Sečivo se lako izvlači iz okvira čak i jednom rukom Rukohvat je prilagođen i za korištenje levom rukom Poseduje kopču na zadnjoj strani za jednostavno nošenje ISKRA ERO set univerzalnih skalpela sa odlomljivim sečivom Sečivo sa 7 delova za ređe menjanje Nosač i vodilica sečiva od nerđajućeg metala Ergonomska ručka od elastomera za udobnost pri korištenju Sečivo se pri svakom izvlačenju automatski fiksira (zaključava), a manuelno se otpušta Rezervno sečivo za skalpele Zamena za istrošena ili oštećena sečiva Sadržaj Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, ravni odvijač, krstasti odvijač, nož za voće, mini LED lampa Dimenzije 67x32 mm (sklopljen) Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, ravni odvijač, krstasti odvijač, nož za voće, mini LED lampa Dimenzije 67x32 mm (sklopljen) Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, ravni odvijač, krstasti odvijač, nož za voće, mini LED lampa Dimenzije 67x32 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Karabiner, otvarač za flaše, mali/veliki pljosnati šrafciger, turpija, nožić za sečenje kanapa Dimenzije 86x20x12 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Karabiner, otvarač za flaše, mali/veliki pljosnati šrafciger, turpija, nožić za sečenje kanapa Dimenzije 86x20x12 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Karabiner, otvarač za flaše, mali/veliki pljosnati šrafciger, turpija, nožić za sečenje kanapa Dimenzije 86x20x12 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpija, krstasti šrafciger, mala testera, otvarač za flaše, sečivo sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova: #1, #2, i #3 Phillips, 1/8", 3/16" i 1/4" pljosnati, šestougaoni H3, H4, H5 Dimenzije 108x38x25 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpija, krstasti šrafciger, mala testera, otvarač za flaše, sečivo sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova: #1, #2, i #3 Phillips, 1/8", 3/16" i 1/4" pljosnati, šestougaoni H3, H4, H5 Dimenzije 108x38x25 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpija, krstasti šrafciger, mala testera, otvarač za flaše, sečivo sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova: #1, #2, i #3 Phillips, 1/8", 3/16" i 1/4" pljosnati, šestougaoni H3, H4, H5 Dimenzije 108x38x25 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Sklopivi nož Dodaci Kopča za kačenje na kaiš Dimenzije 75x33x8 mm Brend TRUE UTILITY Tip Sklopivi nož Dodaci Kopča za kačenje na kaiš Dimenzije 75x33x8 mm Brend TRUE UTILITY Tip Sklopivi nož Dodaci Kopča za kačenje na kaiš Dimenzije 75x33x8 mm Brend ISKRA Tip Set skalpela Pribor Po 1 kom. 100x18 mm i 80x9mm sečiva (debljine 0.4 i 0.5 mm) Materijal kućišta Plastika, metal Brend ISKRA Tip Set skalpela Pribor Po 1 kom. 100x18 mm i 80x9mm sečiva (debljine 0.4 i 0.5 mm) Materijal kućišta Plastika, metal Brend ISKRA Tip Set skalpela Pribor Po 1 kom. 100x18 mm i 80x9mm sečiva (debljine 0.4 i 0.5 mm) Materijal kućišta Plastika, metal Brend HOME Tip Rezervno sečivo Pribor 10 kom. 18 mm sečiva Materijal kućišta Metal Brend HOME Tip Rezervno sečivo Pribor 10 kom. 18 mm sečiva Materijal kućišta Metal Brend HOME Tip Rezervno sečivo Pribor 10 kom. 18 mm sečiva Materijal kućišta Metal Weight Dimenzije - - - - - - Additional information

BEOGRAD foto album, Izdanje Jos.Čaklovića Zagreb 1922, edicija Naša domovina, album broj 4, naslovnu stranu izradio R. Tomaseo Dvojezično srpsko–francuski, ćirilica, format 27,5 x 18 cm 12 strana teksta (nedostaju stranice 1 i 2) + 24 fotografije starog Beograda STanje : Sem sto fale prve dve stranice, knjiga je malo talasasta u jednom delu, vidite na slikama i kod vise slika je upisana pri vrhu godina od kada su (tj. od kada je bivsi vlasnik smatrao da jesu), ponegde flekice od starosti. Kompaktna knjiga sa manama, cena snizena zbog toga.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Alfons Dode (franc. Alphonse Daudet; Nim, 13. maj 1840 — Pariz, 16. decembar 1897) bio je francuski književnik. Dode je rođen u Nimu, u Landoku 1840 godine.[1] U detinjstvu su ga roditelji, zbog slabog zdravlja, poslali na selo, gde je naučio provansalski jezik i naslušao se provansalskih legendi. Porodica mu se preselila u Lion 1849. gde je Dode išao u gimnaziju. U Pariz je otišao 1857 godine. Prva dela bila su mu zbirka pesama Ljubavnice i autobiografski spis Mališan. Ozbiljno bolestan, otputovao je na jug Francuske 1861. godine, a potom u Alžir. Godine 1863. otputovao je na Korziku, a malo kasnije je boravio kod svojih rođaka u zamku Montoban. Sva ova putovanja su važna jer će biti izvor utisaka za njegova dela Pisma iz mog mlina (1860), koja su ga učinila slavnim, i za romane o Jugu, od kojih je najčuvenija triologija o Tartarenu Taraskoncu. Tu je stvorio besmrtan tip južnjaka, hvalisavog dobričine, koji je pomalo i Don Kihot i Sančo Pansa.[2] Zatim slede brojni romani: Fromon Mlađi i Risler stariji (1874), Žak (1876), Nabob (1887), Kraljevi u izgnanstvu (1879), Numa Rumestan (1881), Jevanđelist (1883), Safo (1884), Besmrtnik (1888).[3] Tu su i mnoge knjige pripovedaka i drama Arlezijanka (1872). Umro je 1897. godine...

Praktičan i kompaktan alat sa 9 funkcija Dizajniran tako da zauzima što manje mesta, a pritom da pruži maksimanu funkcionalnost Od dodataka poseduje kombinovana klešta, testeru, otvarač za flaše, otvarač za konzerve, ravni odvijač, krstasti odvijač, turpiju, nož i nazubljeni nož Isporučuje se sa torbicom za praktično odlaganje i nošenje Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, otvarač za konzerve, ravni odvijač, krstasti odvijač, turpija, nož, nazubljeni nož Dimenzije 100×40 mm (sklopljen) Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, otvarač za konzerve, ravni odvijač, krstasti odvijač, turpija, nož, nazubljeni nož Dimenzije 100×40 mm (sklopljen) Slika Šifra artikla MS525 MS325 47-T1 TU576K TU180CP1 TU181 Rating Cena 949.00 RSD 729.00 RSD 688.00 RSD 1,439.00 RSD 2,199.00 RSD 3,599.00 RSD Stock Availability Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Opis Praktičan i kompaktan alat sa 9 funkcija Dizajniran tako da zauzima što manje mesta, a pritom da pruži maksimanu funkcionalnost Od dodataka poseduje kombinovana klešta, testeru, otvarač za flaše, otvarač za konzerve, ravni odvijač, krstasti odvijač, turpiju, nož i nazubljeni nož Isporučuje se sa torbicom za praktično odlaganje i nošenje Praktičan i kompaktan alat sa 7 funkcija Dizajniran tako da zauzima što manje mesta, a pritom da pruži maksimanu funkcionalnost Od dodataka poseduje kombinovana klešta, testeru, otvarač za flaše, ravni odvijač, krstasti odvijač, nož za voće i mini LED lampu Poseduje privezak kojim se lako može okačiti o pojas ili sa ključevima što omogućava lako nošenje ISKRA ERO univerzalni skalpel sa metalnim kućištem Sa oblogom od gume za veću udobnost i manje klizanje ruku Sečivo se pri svakom izvlačenju automatski fiksira (zaključava), a manuelno se otpušta Zamena sečiva bez dodatnog alata Rezervni noževi (do 4 kom) u dršci JACKNIFE je kompaktan džepni nož sa oštricom dužine 5 cm Drveni umetak od mahagonija i fino peskarena sklopiva oštrica od nerđajućeg čelika, garantuje beskompromisan kvalitet i dugotrajnost Sečivo se lako izvlači iz okvira čak i jednom rukom Rukohvat je prilagođen i za korištenje levom rukom Poseduje kopču na zadnjoj strani za jednostavno nošenje Praktičan set koji se sastoji od višenamenskog alata SEVEN i baterijske lampe Alat poseduje 9 funkcija kompaktno smeštenih u kućištu od nerđajućeg čelika Ergonomska, eloksirana aluminijumska drška osigurava udobno i sigurno korištenje Pored kvalitetnog sečiva poseduje i kombinovana klešta od nerđajućeg čelika, sečice, krstasti šrafciger, otvarač za flaše, malu testeru, pljosnati šrafciger, karabiner i turpiju Mala serviserska lampa koja se isporučuje pored alata poseduje LED diodu u zaštićenom kućištu, otpornom na vodu i manje udarce Ergonomska neklizajuća drška osigurava stabilno rukovanje, a čelična zakačka omogućava praktično nošenje na pojasu Jak magnet na donjem delu daje mogućnost fiksiranja lampe na metalnu površinu HANDYONE je "all in one" set sa 18 dodataka Osnova od nerđajućeg čelika sa ergonomskom, eloksiranom drškom od aluminijuma osigurava kvalitetnu i dugotrajnu upotrebu Od dodataka poseduje kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpiju, krstasti šrafciger, malu testeru, otvarač za flaše, sečivo 7 cm sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova Praktični nosač za bitove omogućava lako prenošenje i organizaciju nastavaka Sadržaj Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, otvarač za konzerve, ravni odvijač, krstasti odvijač, turpija, nož, nazubljeni nož Dimenzije 100x40 mm (sklopljen) Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, otvarač za konzerve, ravni odvijač, krstasti odvijač, turpija, nož, nazubljeni nož Dimenzije 100x40 mm (sklopljen) Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, otvarač za konzerve, ravni odvijač, krstasti odvijač, turpija, nož, nazubljeni nož Dimenzije 100x40 mm (sklopljen) Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, ravni odvijač, krstasti odvijač, nož za voće, mini LED lampa Dimenzije 67x32 mm (sklopljen) Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, ravni odvijač, krstasti odvijač, nož za voće, mini LED lampa Dimenzije 67x32 mm (sklopljen) Brend PROSKIT Dodaci Kombinovana klešta, testera, otvarač za flaše, ravni odvijač, krstasti odvijač, nož za voće, mini LED lampa Dimenzije 67x32 mm (sklopljen) Brend ISKRA Tip Skalpel Pribor 5 kom. 62x19 mm sečiva (debljine 0.6 mm) Materijal kućišta Metal, guma Brend ISKRA Tip Skalpel Pribor 5 kom. 62x19 mm sečiva (debljine 0.6 mm) Materijal kućišta Metal, guma Brend ISKRA Tip Skalpel Pribor 5 kom. 62x19 mm sečiva (debljine 0.6 mm) Materijal kućišta Metal, guma Brend TRUE UTILITY Tip Sklopivi nož Dodaci Kopča za kačenje na kaiš Dimenzije 75x33x8 mm Brend TRUE UTILITY Tip Sklopivi nož Dodaci Kopča za kačenje na kaiš Dimenzije 75x33x8 mm Brend TRUE UTILITY Tip Sklopivi nož Dodaci Kopča za kačenje na kaiš Dimenzije 75x33x8 mm Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečica, krstasti šrafciger, otvarač za flaše, nož, mala testera, pljosnati šrafciger, karabiner, turpija Lampa Izvor svetlosti: COB LED dioda 250 lm + crvena COB LED dioda; napajanje: 3 x AAA baterija (u sklopu) Dimenzije 85x30x15 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečica, krstasti šrafciger, otvarač za flaše, nož, mala testera, pljosnati šrafciger, karabiner, turpija Lampa Izvor svetlosti: COB LED dioda 250 lm + crvena COB LED dioda; napajanje: 3 x AAA baterija (u sklopu) Dimenzije 85x30x15 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečica, krstasti šrafciger, otvarač za flaše, nož, mala testera, pljosnati šrafciger, karabiner, turpija Lampa Izvor svetlosti: COB LED dioda 250 lm + crvena COB LED dioda; napajanje: 3 x AAA baterija (u sklopu) Dimenzije 85x30x15 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpija, krstasti šrafciger, mala testera, otvarač za flaše, sečivo sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova: #1, #2, i #3 Phillips, 1/8", 3/16" i 1/4" pljosnati, šestougaoni H3, H4, H5 Dimenzije 108x38x25 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpija, krstasti šrafciger, mala testera, otvarač za flaše, sečivo sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova: #1, #2, i #3 Phillips, 1/8", 3/16" i 1/4" pljosnati, šestougaoni H3, H4, H5 Dimenzije 108x38x25 mm (sklopljen) Brend TRUE UTILITY Tip Višenamenski alat Dodaci Kombinovana klešta, sečice, pljosnati šrafciger, turpija, krstasti šrafciger, mala testera, otvarač za flaše, sečivo sa nazubljenim delom, magnetni držač bitova i 9 bitova: #1, #2, i #3 Phillips, 1/8", 3/16" i 1/4" pljosnati, šestougaoni H3, H4, H5 Dimenzije 108x38x25 mm (sklopljen) Weight Dimenzije - - - - - - Additional information

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Naslovna i ilustracije: Dimitrije Zivadinovic Zlatna Knjiga Alfons Dode (franc. Alphonse Daudet; Nim, 13. maj 1840 — Pariz, 16. decembar 1897) bio je francuski književnik. Dode je rođen u Nimu, u Landoku 1840 godine.[1] U detinjstvu su ga roditelji, zbog slabog zdravlja, poslali na selo, gde je naučio provansalski jezik i naslušao se provansalskih legendi. Porodica mu se preselila u Lion 1849. gde je Dode išao u gimnaziju. U Pariz je otišao 1857 godine. Prva dela bila su mu zbirka pesama Ljubavnice i autobiografski spis Mališan. Ozbiljno bolestan, otputovao je na jug Francuske 1861. godine, a potom u Alžir. Godine 1863. otputovao je na Korziku, a malo kasnije je boravio kod svojih rođaka u zamku Montoban. Sva ova putovanja su važna jer će biti izvor utisaka za njegova dela Pisma iz mog mlina (1860), koja su ga učinila slavnim, i za romane o Jugu, od kojih je najčuvenija triologija o Tartarenu Taraskoncu. Tu je stvorio besmrtan tip južnjaka, hvalisavog dobričine, koji je pomalo i Don Kihot i Sančo Pansa.[2] Zatim slede brojni romani: Fromon Mlađi i Risler stariji (1874), Žak (1876), Nabob (1887), Kraljevi u izgnanstvu (1879), Numa Rumestan (1881), Jevanđelist (1883), Safo (1884), Besmrtnik (1888).[3] Tu su i mnoge knjige pripovedaka i drama Arlezijanka (1872). Umro je 1897. godine...

Kroz knjige i književnost `Izdavačka knjižarniza Rajković`` Beograd 1937. broširano izdanje, dobro očuvana sa potpisom bivšeg valsnika knjige nešto malo podvlačeni redovi ćirilica, 160 str. Sadržaj - Celokupna dela Borisava Stankovića; Put Borisava Stankovića; Za upoznavanje slovenačke književnosti; Dinko Šimunović; Veljko Petrović; Novi roman Milice Janković; Novi pripovedači; Protiv izvesnog shvatanja istorijskog romana; Dva beogradska romana; Nova knjiga Rastka petrovića; Domanović broj 2; Romansirane uspomene; Roman jednog avijatičara; Pripovetke g. Petra S. Petrovića; Pohvale i pokude; Postoji li uistinu kriza knjige?; Jugoslovenska književnost traži izdavača; Sredina; Književne novine; Reč dve o književnicima; O knjigama `za narod`; Nekoliko reči uz proslavu Đure jakšića; Sinovi mraka; Naše detinjstvo - rat; Rat; Uspomene; Mrtvački brod; Deca i devojke; Ostale antikvarne knjige koje imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=Sule&Grupa=357&iStr=1

F. M. Dostojevski 1. UJAKOV SAN + SELO STEPANČIKOVO 2. ZAPISCI IZ MRTVOGA DOMA + NEMILA ZGODA 3. ZIMSKE NAPOMENE O LJETNIM DOJMOVIMA + ZAPISCI IZ PODZEMLJA + KROKODIL + IGRAČ prevod: Iso Velikanović Hrvatski štamparski zavod, Zagreb, bez god. izd. tvrde korice, 363 str. + 359 str. + 357 str. Na koricama sve tri knjige ima oštećenja (ćoškovi, ivice) i mrlja, a hrbati su malo pohabani i potamneli. Neke korice su blago povijene. Na jednoj knjizi predlist je pukao na prevoju, na jednoj su oba predlista zacepljena na prevoju i na jednoj knjizi je prvi (naslovni) list delimično pocepan uz unutrašnju ivicu (vidi sliku) Na gornjim ivicama knjižnih blokova ima mrlja od tečnosti. Papir požuteo, ali unutrašnjost dobra i čista, samo poneka žuta mrlja na prvim listovima. Ovo su 4, 5, i 6. knjiga Sabranih dela, verovatno iz 1930-ih godina.

МИЛО ГЛИГОРИЈЕВИЋ СРБИЈА НА ЗАПАДУ СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА ЕМИГРАНАТА ******* ПОЛИТИКА 1991 а) ЕМИГРАЦИЈЕ, СРПСКЕ - САД б) ЕМИГРАЦИЈЕ СРПСКЕ - КАНАДА Р е ф е р е н ц е 1. НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ СРПСКО ГРОБЉЕ У АМЕРИЦИ, У ЛИБЕРТИВИЛУ, БЛИЗУ ЧИКАГА, НА ИМАЊУ СВЕТОГ САВЕ 2. ЛИБЕРТИВИЛ, СРПСКИ МАНАСТИР, КУЛТНО МЕСТО АМЕРИЧКИХ И КАНАДСКИ СРБА 3. ЗВОНИМИР ВУЧКОВИЋ КАЗУЈЕ О РАВНОГОРСКОМ ПОКРЕТУ 4. МОМЧИЛО ЂУЈИЋ, ЗВАНИ ПОП ВАТРА, СКИНУО МАНТИЈУ И УЗЕО КАРАБИН 5. БОЖИДАР ПУРИЋ, ПРАВНИК СА ДОКТОРАТОМ ПАРИСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА, КЊИЖЕВНИК И ДИПЛОМАТА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, КОНСУЛ У САН ФРАНЦИСКУ И КОНСУЛ У ЧИКАГУ 6. ДОБРОВОЉЦИ СРБИ ИЗ АМЕРИКЕ У БАЛКАНСКИМ И У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 7. МИХАИЛО ПУПИН 8. НИКОЛА ПАШИЋ 9. ОБЗНАНАИ И МИЛОРАД ДРАШКОВИЋ, МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ДЕЛА 10. 27. МАРТ 1941. ДАН ПРОПАСТИ СРБИЈЕ 11. СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ 12. СПЕЦИЈАЛНА ПОЛИЦИЈА 13. АТЕНТАТ НА ЈОСИПА БРОЗА 14. КОЧЕВЈЕ, МЕСТО МАСИВНЕ НАСИЛНЕ ЧЕТНИЧКЕ СМРТИ ............................................................... Изванредна књига за познавање српске ЕМИГРАНТСКЕ историје !!! ИЛУСТРАЦИЈЕ ЋИРИЛИЦА Б Р О Ш 21 ЦМ 186 СТРАНА ОДЛИЧНО дсп16

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali rikna, ali knjiga je kompaktna, malo su labavije korice, ali nista strasno. Ilustracije: V. I. Zedrinski Ben-Hur: A Tale of the Christ (sh. Ben-Hur: Priča o Kristu) je historijski roman američkog književnika Lewa Wallacea, originalno objavljen 12. novembra 1880. godine. Radnja je smještena na početak 1. vijeka, a protagonist je Juda Ben-Hur, jevrejski princ i bogati jeruzalemski trgovac koga njegov prijatelj, ambiciozni rimski oficir Mesala, lažno optuži za pobunu i da baciti kao roba na galiju; Ben-Hur zahvaljujući sticaju sretnih okolnosti postaje bogat i uspješan te se vraća u domovinu, ali će njegovu želju za osvetom ugušiti susret sa vršnjakom Isusom čija će kršćanska načela prihvatiti. Ben-Hur je postala jedna od najvažnijih kršćanskih knjiga 19. vijeka, i najpopularnije, odnosno najprodavanije djelo američke književnosti sve do Prohujalo s vihorom Margaret Mitchell; taj je primat ponovno preuzelo nakon uspjeha istoimenog filma.[1] Također je poznato i kao prvo djelo fikcije koje je službeno blagoslovio papa Lav XIII.[2] U 19. i 20. vijeku je Ben Hur postao predmetom brojnih kazališnih i filmskih adaptacija, od kojih je verzija iz 1959. godine, u kojoj naslovnog protagonista tumači Charlton Heston poznata i po rekordnom broju osvojenih Oscara. Lewis `Lew` Wallace (10.4. 1827 – 15.2. 1905) bio je američki pravnik, političar, general Unije u građanskom ratu, državnik i pisac, najpoznatiji po historijskom romanu Ben-Hur: A Tale of the Christ.